Skripta - Istorija Srpske Knjizevnosti III i IV

8/12/2019 Skripta - Istorija Srpske Knjizevnosti III i IV

1/69


2/69

BORISAV STANKOVI

Borisav Stankovi (1876-1927) je najbolji pripoveda razdoblja moderne i jedan odnajtalentovaniji prozni stvarala!a " itavoj na#oj knji$evnosti% Bio je najokoreliji tradi!ionalista "vreme kada s" svi bili opsedn"ti modernim& vezan za prastare oblike $ivota " svom zaviaj"&prezirao je svako pomodarstvo& 'ormalizam i estetizam% pak& on se pokazao kao istinski modernista&koji je " svojim doma#ajima prevazi#ao sve poklonike modernosti% svojim pripovetkama &

dramama i romanima dao je slik" svo* rodno* *rada +ranja& na prekretni!i izme," t"rsko* vremenai novo* doba% je*ova tematika je so!ijalno odre,ena& ali je " nain" prikazivanja sasvimpreovladala "n"tra#nja& psiolo#ka perspektiva%

.nji$evni rad zapoeo je rano& najpre pesmama% ajplodnije *odine nje*ovo* rada s" naprelask" iz 19% " 2/% vek% 0ada je objavio tri zbirke pripovedaka Iz starog jevanelja, Stari danii Boji ljudi& a nje*ova drama Kotanaizvodi se na s!eni arodno* pozori#ta% .asnije& intenzitetnje*ovo* rada opada& da bi posle rvo* svetsko* rata skoro sasvim prestao% apisao je i romanNeista krv& a post"mno objavljene knji*e s" zbirke pripovedaka Iz mog krajai Moji poznanici,knjiga ratnih us!"#na Pod okupacijom, $ra"# TaanaiJova, n#$!%rni r!"ani azdaMladeni Pevci.

3kren"tost starom vremen" i orijentalnom& starobalkanskom $ivot" sa jednom posebnomvrstom patrijaralnosti bitno razliitom od patrijaralni odnosa " zapadnim& dinarskim oblastima&

kakve s" prikazivali pre,a#nji pripovedai 4 prati d"boka odbojnost prema modernom $ivot"&odba!ivanje *ra,ansko* dr"#tva% 3 savremenom Beo*rad" pisao je o#trim kritikim perom& ali i'eljtonski povr#no% rodni *rad kakav je bio " nje*ovo vreme bio m" je t",% +ranje koje je prikazao" svojim delima malo lii na +ranje iz vremena kad i je pisao& posredi je e*zotini orijentalni *radiiz nje*ovi "spemena iz detinjstva%

5rte psiolo#ko*& poetsko* i simboliko* realizma nalaze se i " ranim pripovetkama " kojimase nostal*ino i setno evo!iraj" deje "spomene na odnose " patrijaralnoj porodi!i% al zamlado#" je jedna od bitni idejni odredni!a& svaen kao odlika linosti& kao lini nemir iprokletstvo pojedin!a neprila*o,eno* " svet" " kome se zatekao% 0o je bol za iz*"bljenim iproma#enim% *otovo svim nje*ovim delima& od Kotane do nedovr#eno* Gazda Mladena& to seoseanje obnavlja%

Stankovi je " vi#e pripovedaka dao !#'iju "(a$!stii nekada#nje* $ivota " rodnom *rad"%edna od nji je !urev dan& vi#e pesma " prozi ne*o pripovetka& tema je praznino zabavljanjemlade$i p"no radosti i sree& bez patnje i bri*e% arima mladosti pro$ete s" i pripovetke "vinogradima i #uka% +edrina kojom zrae te pripovetke " dr"*ima je pom"ena dr"#tvenims"kobima i d"#evnim potresima% .arakteristian primer pr"$a pripovetka Stari dani& za koj" se mo$erei da je pro*ramska% ripoveda nas vodi " svoje detinjstvo& " stare dane& na slavsko veselje%romi" slike devojaka i $ena neobine lepote& "j" se pesme p"ne lj"bavne e$nje% o& ti razi*raniprizori samo s" "vod " prav" pri" koja kontrastno poinje " onom tren"tk" kada na veselje banenekada#nji krij"mar 0oma i " prisn" porodin" atmos'er" "nese t"robnost svoje neostvarenelj"bavi% Stankoviev svet& iako vremenski i prostorno "daljen& nije idilian& armonian ibeskon'liktan% S"kobi ne nastaj" samo izme," staro* i novo*& izme," stari bo*ata#a& orbad$ija& inovi koji se bo*ate& ve se ra,aj" i " okvirima staro* dr"#tva%

r"#tvena ronika rodno* *rada za Stankovia nije krajnji !ilj& ne*o samo polazna taka% sredi#t" svi zbivanja nalazi se pojedina! i nje*ova s"dbina% 0e$i#te je na pojavama "n"tar linosti&na psiikim lomovima i potresima& ali se pri tome ne *"bi iz vida d"blja so!iolo#ka zasnovanost isit"a!ija% Su$)ina Stank!%i*#%ih junaka odi*rava se " tr!ug(u n!%a+, #r!s i "!ra(% Samomoral del"je neprikriveno& na povr#ini dr"#tveno* $ivota& vidljiv " svim odnosima& dok se dr"*a dvainio!a nalaze " pozadini& tako da se dobija privid da samo moral "re,"je pona#anje pojedin!a i*r"pa% Stankovi taj privid demaskira% atrijaralni moral kod nje*a nije& kao kod raniji realista&svaen kao idealan lj"dski moral& ne*o "vek kao moral date dr"#tvene sredine ili so!ijalne *r"pe&koji se namee kao idealan% Stro*i zatevi to* morala ne dolaze " s"kob sa lo*ikom nov!a& ne*o saonim #to je najd"blje " ovek" 4 sa na*onom lj"bavi& erosom% :oral dr"#tva s"protstavlja seerotskom na*on" pojedin!a& namee m" svoja o*ranienja i zabrane% a toj taki poinjeindivid"alna drama svi Stankovievi j"naka%

esta tema Stankovievi pripovedaka jeste (ju)a% i'"#u ria$nika ra'nih sta(#-a% pripove!i " no$i*azdin sin i sl"#kinja nasilno s" razdvojeni jedno od dr"*o*& ona se morala "dati za

seljaka& a on o$eniti bo*ata#kom kerkom% Slino se do*a,a i " pripovetkama Stari dani, %ni&Stanoja, "vela rua% +i#e ne*o ijedan dr"*i na# pisa! Stankovi je iznosio s"dbin" $ene& zato #to

je $ena " tom svet" najvi#e sp"tana& najvi#e podre,ena " patrijaralnom dr"#tv"& najmanje

2


3/69

slobodna " ispoljavanj" svoji oseanja i potreba% Tragina su$)ina -#n# najpotresnija je "pripove!i Pokojnikova ena& mo$da najboljoj koj" je Stankovi napisao% ena je t" obezliena doanonimnosti% ajpre sestra svoje brae& zatim $ena svo*a m"$a a posle smrti m"$a nje*ova"dovi!a& pokojnikova $ena& "vek pred stro*im& ispitivakim po*ledom najbli$i i sveta 4 to jes"dbina *lavne j"nakinje ;ni!e% .ao s"protnost svem" tome& data je potisn"ta lj"bav o kojoj dr"*ine znaj" ni#ta% Svi Stankovievi j"na!i pona#aj" se kao da s" vezani nevidljivim ali vrstim vezamakoje im ne dop"#taj" da se oslobode svo* zatvoreno* sveta& da iza," iz sami sebe% tom svet"

sve je okren"to "n"tra& " porodine kr"*ove& me," zidovima k"a% Pr!st!r j# %r(! )itn!poetikosvojstvo Stankovieve proze& 'naajnij# !$ %r#"#na%


4/69

nasledna svojstva& posebno se zadr$avaj"i na njiovim na*onima i strastima& dodir"j"i manje ilivi#e predele nesvesno*% 0o je i prvi takav prilaz linostima " na#oj knji$evnosti& zbo* e*a s" neki "Stankovi" videli


5/69


6/69

izradi Srpskog rjenika+"k je bio " mno*o povoljnijem polo$aj" ne*o " rad" na *ramati!i4 sam +"k bio je bolje pripremljen za renik ne*o za *ramatik"% rvi jenikizdvaja se time #to jeon *otovo sav proistekao iz +"kovo* pamenja% .ao takav& on reprezent"je *ovor +"kovo* 0r#ia ili&tanije& *ovor er!e*ovaki doseljenika " nje*ovom rodnom kraj"% r"*i jenik& ra,en " saradnjisa aniiem& plod je sak"pljako*& istra$ivako* rada na mno*o #irem podr"j"% oba izdanja +"kse dosledno pridr$avao isto* naela da " renik mo*" "i samo rei koje $ive " narod"% osebno jeobele$io dve kate*orije rei 4 t"r!izme i stajae rei iz narodni "motvorina% / slova od koji je #est novi ,& j& lj& nj& d$ i %Svaki *las pi#e se samo jednim slovom i svako slovo obele$ava samo jedan *las& iz e*a je +"kizveo osnovno pravopisno pravilo i#i kao #to *ovori# a itaj kao #to je napisano% peda*o#kojpraksi +"kova irili!a je iz"zetno '"nk!ionalna jer se lako i brzo "i% o& s obzirom na injeni!" danije nastala na poetk" na#e* k"lt"rno* razvitka ne*o posle skoro iljad"*odi#nje pisane tradi!ije&ona je imala i dr"*aije posledi!e odvojila nas je od na#e pre,a#nje irilike pisane rei& odvojilanas je od ="sa i dr"*i naroda koji pi#" irili!om% re'ormi knji$evno* jezika +"k je imaopretodnika " ositej"& a daleko* prete" " A%S% +en!lovi"% 5ilj im je bio isti 4 da se " knji$evnost"vede jezik kojim narod *ovori% ok je ositej" bila primarna raz"mljivost jezika& +"k je na prvomesto stavio zatev za pravilno#" " nje*ovoj "potrebi% ezik kojim se pi#" knji*e mora biti pravilantj% sa*lasan *ramati!i i renik" narodno* jezika% +"kova re'orma polazi od kritike stanja " tada#njojna#oj knji$evnosti% itava na#a knji$evnost bila je& po njem"& samo Ctobo$e srpskaD& zato #to njen

jezik nije bio srpski ne*o CslavenskiD (!rkvenoslovenski)% +"k je stalno isti!ao potreb" da se stro*opazi na *rani!" izme," srpsko* i slavensko*& a na#e tada#nje pis!e neprekidno je kritikovao #to sene obazir" na t" *rani!"& #to prave me#avin" od ta dva jezika% 0o predstavlja lajtmotiv +"kovipro*ramski& kritiki i teorijski tekstova% +"k je bio vrlo "poran " zatev" da se pro*naj" svielementi !rkvenoslovensko* iz srpsko* knji$evno* jezika& a taj zatev va$io je podjednako za*ramatik" i za leksik"% r"*o pitanje tie se individ"alno* stvaranja " jezik"% Bio je protivnikkovanja novi rei% Sve ono e*a nema " jezik" mislio je da e sam narod stvoriti kad se javipotreba za tim% ostoji jo# jedno pitanje oko koje* se razilazio +"k sa pis!ima dositejevskeorijenta!ije 4 pitanje dijalekatske osnovi!e srpsko* knji$evno* jezika% +"k je pisao j"$nim&ijekavskim& Cer!e*ovakimD narejem& a veina dr"*i pisa!a istonim& ekavskim& CsremskimDnarejem% poetk" +"k nije ni postavljao ovo pitanjeF opredelio se za svoje& er!e*ovakonareje& ali je dop"#tao mo*"nost da se svaki pisa! sl"$i svojim narejem% .asnije se zala*ao zaidej" da j"$no nareje kao CnajpravilnijeD i Cnajlep#eD i sa najbo*atijom "smenom tradi!ijom postanezajednika osnova knji$evno* jezika%

kriti!i knji$evno* jezika tada#nji pisa!a i " polemikama sa mno*obrojnim protivni!ima +"kje iz*ra,ivao svoj" knji$evno-jezik" misao% 3d kritike najva$nije s" dve Cre!enzijeD na romane :%+idakovia !samljeni junoa i "jubomir u #elisijumu& kojima poinje srpska knji$evna kritika% 3dpolemika najva$nija je deseto*odi#nja polemika& pravi knji$evni rat& sa ovanom Gad$iem& a odpojedinani tekstova izdvajaj" se dva lanka 4 Primjeanija naprevode g$ %ome "jubibratia i na

primjeanija na nji& g$ Stanimira 'ivkovia i Prvi uzrok i poetak sakupljanja naije& narodnije&pjesama% kriti!i knji$evno* jezika +"k polazi od kriterij"ma pravilnosti " knji$evnoj "potrebijezika% je*ova jezika kritika knji$evnosti to* doba nije bila kritika njene stilistike ve je to bilakritika njene *ramatike i leksike% 3nda#nji knji$evni jezik bio je jezik pome#ani pravila izast"pljenost jedni i dr"*i pravila zavisila je od s"bjektivno* nao,enja svako* pis!a%


7/69


8/69


9/69

prema dr"*om politika poezija% prvoj s" pris"tni na!ionalni ideali& seanja na slavn" pro#lost ioslobodilake te$nje& dok je za dr"*" karakteristino nezadovoljstvo $ivotom i kritiki odnos premasavremenim dr"#tvenim i politikim prilikama%

Srpski romantizam stvorio je dva ideala linostiF na jednoj strani prometejski lik eroja&titana& svaeno* kao najvi#i izraz tipino m"#ki vrednosti& a na dr"*oj idealizovani lik $ene koji je" pesmama predstavljen kao idealna Srpkinja ili kao idealna dra*a% ovom dr"*om nalazimo jedn"od veliki novina koj" "nosi romantizam% ranijoj knji$evnoj tradi!iji $enski likovi jedva da se

pojavlj"j" ili& "koliko se pojavlj"j"& imaj" epizodn" ili sporedn" "lo*"% romantiarskoj poeziji odBranka do .ostia $ena postaje istinsko sredi#te pesniko* kosmosa& ona dolazi na mesto koje je "je*o#evoj poeziji za"zimao ratnik& eroj%

Svoja oseanja romantiarski pesnik iznosi neposredno& " lirskoj ispovesti& ili posredno&slikanjem stvari i pojava iz spolja#nje* sveta% ovom dr"*om sl"aj" najva$nij" "lo*" ima do$ivljajprirode i slikanje pejza$a% Bla*a oseajnost 4 idilini pejza$i& melanolina raspolo$enja 4 r"#evinenekada#nji zdanja ili *roblja& s"morna razmi#ljanja 4 noni pejza$i%

a jeziko-stilskom plan" romantizam odlik"je te$nja ka slikovitom izraz"& bo*atameta'orika& elementi iperbole i 'antastike& pridavanje veliko* znaaja zv"noj ekspresivnosti stia%5entralno mesto " $anrovskom sistem" na#e romantiarske knji$evnosti za"zima kratka lirskapesma& po sadr$ini naje#e lj"bvna& patriotska ili misaona% @irskom nael" podre,ena s" i dr"*adva osnovna pesnika $anra na#e* romantizma erojska poema (sinteza epsko* i lirsko*) i poetska

drama (sinteza dramsko* i lirsko*)% @irsko naelo pro$ima i romantiarsk" proz"& koja predstavljasporedno podr"je " knji$evnosti to* doba% romantiarskom stvaranj" $anrovi se slobodnome#aj"& "lazei jedan " dr"*i%

srpskoj poeziji ?/-ti *odina veka& i pre ne*o #to se pojavio B% =adievi& oseaj" seizvesni tonovi i te$nje koji e tek " Brankovim pesmama dobiti p"n izraz% ojedini pesni!i 4 esto s"to sasvim beznaajna i danas zaboravljena imena 4 odba!"j" klasine kal"pe i pevaj" slobodno ispontano o narod"& prirodi& dra*oj& " sti" koji je narodni ili blizak narodnom% neki istakn"tijipesni!i koji s" poeli kao klasi!isti priklanjaj" se talas" koji dolazi i poinj" pevati " narodnom d""%:e," njima najznaajniji s" +asa ivkovi i ovan S"boti%

JOVAN JOVANOVI 03AJ

:e," pesni!ima omladinsko* doba po vremen" kada se pojavio& obimno#" svo* rada i"ti!aj" prvo mesto za"zima % % 2-19/?)% 3n je !entralna linost epoe romantizma iistovremeno *lavni pisa! itave na#e knji$evnosti dr"*e polovine veka%

svim 'azama nje*ovo* stvaranja& a naroito " poslednjoj& primetan je "ti!aj Branka=adievia i narodne poezije% 3sim ove dve *lavne& "


10/69

ni istorijski poetski drama kao kod poslednje dvoji!e% +ee epske i dramske 'orme javljaj" se kodnje*a samo me," prevodima% :e," nje*ovim proznim radovima slav" je do$ivela samo romantinapripovetka ,idosava 1rankovieva% .rae prozne tekstove& "moreske& novelete& ane*dote& prie zade!"& bajke& basne i sl% objavljivao je " velikom broj" po listovima i asopisima i nikada i nijesabrao " knji*"& zbo* e*a s" "brzo pali " zaborav%

roblem stvaranja vei pesniki !elina


11/69

kratki lirski pesama (69) bez naslova% 3dnos me," C"veo!imaD dr"*aiji je ne*o odnos me,"C,"liimaD% .nji*a je manje kompaktna& pojedinane pesme stoje svaka za sebe& me,"tim& tematskojedinstvo izra$eno je " njoj " veoj meri ne*o " prvoj knjizi% Sve pesme *ovore o istom& o jednojosnovnoj temi& a to je odnos prema smrti tj% odnos prema smrti najbli$i% Smrt je osnovno isodi#teknji*e& sve o em" se " njoj *ovori nosi peat smrti% esme " zbir!i mo$emo razvrstati " petnejednaki sk"pina% rv" *r"p" ine pesme " kojima se iznose injeni!e koje se odnose nakonkretne do*a,aje bolovanja& "miranja& sarane& poseivanja *roba% 0o s" potresne pesme o

$alosnim do*a,ajima koji sami po sebi izazivaj" saoseanje kod itala!a (velak ? 4 Co,em&kla!nem& idem& zastajavamJ#etali!" sat" zadr$avamD 4 oseanje koje izaziva pribli$avanje smrtivoljene osobe)% r"*" sk"pin" ine pesme koje *ovore o pesnikovom d"#evnom stanj" posle*"bitka najbli$i% :o$emo i nazvati pesmama t"*e% 0i pesama ima najvi#e " nekima je t"*a*lavni predmet& " dr"*ima se opis"j" oseanja koja se mo*" imenovati tom rei% mno*impesmama primetna je te$nja ka ale*oriza!iji& insistira se na slikama koje s"*eri#" oseanjastra#no*& "$asno*& prekomerno* kako bi se "spostavila analo*ija sa pesnikovim mranimraspolo$enjem (Crob"dio sK orkan lj"tiD)% pesmama tree *r"pe imamo& kao i " pesmama dr"*e&analo*ij" izme," pesnikove t"*e i iz*leda stvari oko nje*a& ali se te$i#te pomera sa prvo* na dr"*ielement% esnik ne *ovori direktno o svojim oseanjima& on stvara slik" sveta koja od*ovara timoseanjima% velak 2H 4 pesnik ne peva o svom bol" niti evo!ira "mrl" dra*"& on je sasvim okren"tprirodi% Sve je oko nje*a isto kao nekada 4 isto s"n!e& obla!i& boje& nebo& zemlja 4 ali opet je sve

dr"*aije& jer nje nema% dr"*im pesmama i sam iz*led stvari od*ovara prirodi oseanja% 0"*a i bolprenose se& na slian nain kao radost " prvoj knjizi& na !eo svet (C3 kako je sivo& tamnoD 4 d"#a sepreslikava na sivo& m"tno nebo)% esme etvrte sk"pine stoje sasvim za sebe%


12/69

zaok"pljenost savremenim politikim zbivanjima%


13/69

.ra*"jev!"& pozvan je za pro'esora& a potom je bio naelnik ministarstva prosvete% 3di*rao je velik""lo*" " k"lt"rnom i prosvetnom $ivot" "estvovao " osnivanj" r"#tva srpske slovesnosti&narodno* m"zeja& pozori#ta& pisao #kolske "d$benike%

knji$evnom rad" %S%opovia jasno se izdvajaj" etiri perioda ,aki& prvi vr#aki&beo*radski i dr"*i vr#aki% rvi period ob"vata vreme nje*ovo* #kolovanja& od prve objavljeneknji*e do pojave prve komedije% 3bjavio je najpre istorijski spev na !rkvenoslovenskom Slezi1olgariji& tri tra*edije Svetislav i Mileva& Milo )bili i Naod Simeon ili nesretno supruestvo&

pse"doistorijski roman 1oj na Kosovu ili Milan %oplica i .oraida% r"*o razdoblje ob"vata >/-te*odine& od povratka sa st"dija " +r#a! do odlaska " Srbij"% 3no je s"protno prvom razdoblj""mesto istorijski tema Sterija prikaz"je teme iz savremeno* $ivota& sentimentalizam "st"pa mesto"mor" i satiri& divljenje pro#losti biva potisn"to trezvenim realizmom kao i dr"#tvenom i moralnomkritikom% ovom period" nastale s" *lavne Sterijine komedije "aa i paralaa& %vrdica&Pokondirena tikva& .la enai #aljivi& parodijski oman bez romana% treem razdoblj" Sterija se"daljava od realizma& dr"#tvene kritike i satire i vraa se knji$evnim idealima prvo* razdoblja%Alavno mesto " nje*ovom knji$evnom rad" za"zimaj" istorijske tra*edije SmrtSte3ana (eanskog&,ladislav& "a&an& 4jduci% i#e za potrebe teatra #aljive komade i lakrdije (Prevara za prevaru&Sudbina jednog razuma%%%)% etvrtom razdoblj" Sterija se vraa knji$evnim te$njama >/-ti*odina& "nosei " nji *ork" satir"& melanolina raspolo$enja& pesimizam% 3bjavio je komedij"1eograd nekad i sad& a " r"kopis" m" je ostala satirina komedija odoljupci% +i#e ne*o ikad ranije

bavio se poezijom% je*ovo poslednje delo objavljeno za $ivota je zbirka pesama (avorje% roman" je nje*ova karijera bila najkraa% Brzo je "video la$nost na#e* pse"doromana te seobra"nao sa !elim tim prav!em " parodiji oman bezromana% 0o delo je nazvao #aljivim romanom%3no je nastalo " atmos'eri koj" karakteri#e& sa jedne strane& znaajna prod"k!ija romana& a sadr"*e& pojaana kritika svest o roman" i nezadovoljstvo tada#njim stanjem romana " na#ojknji$evnosti% njem" je do#la do izra$aja Sterijina velika knji$evna k"lt"ra i #iroko poznavanjeklasine i moderne knji$evnosti% Skoro na svakoj strani!i pominj" se pis!i& dela& knji$evni j"na!iFpored ostali& t" s" imena veliki romanopisa!a 4 @esa$& Stern& +iland% Servantes se ne spominje&ali je zato nje*ov slavni roman vi#estr"ko pris"tan% Svaki as se pojavlj"j" don .iot i Sano&Sanov ma*ara! dobija na*la#en" "lo*"& a =oman na svojim p"tovanjima ja#e na kobili =osinanti&koja je dobila ime po slavnom konj" Servantesovo* j"naka% stvari& !eo ovaj knji$evni projekatpredstavlja pok"#aj da se nas"prot +idakovi" i tada#njem roman" napi#e domai& srpski (on Ki&ot%a delo s" "ti!ali i noviji pis!i romana& Stern& +iland i dr"*i manje poznati% aroito je znaajan"deo koji je " oblikovanj" romana imao Sternov roman %ristram 5endi% ;ko kao !elina d"*"jenajvi#e (on Ki&otu& " post"p!ima izla*anja& naroito " mno*im di*resijama& " raz*ovorima saitateljkama& post"p!ima kojima se stalno prekida nit pripovedanja& oman bez romana pokaz"jemno*a svojstva koja "p""j" na Sterna% Satirini& parodijski dijapazon dela je veoma #irok& njime s"ob"vaene mno*e knji$evne pojave 4 stare i nove& domae i strane% ajvi#e prostora dobio je+idakovi tako da se delo " izvesnom smisl" mo$e svatiti kao parodija na romane ovo* pis!a% o&parodijom je ob"vaen i stariji tip romana koji Sterija nazova Cepopejom " proziD% o baroknojteoriji& roman je Cepopeja " proziD i treba da se *radi po model" klasino* erojsko* epa i lj"bavno-avant"ristiko* romana% Sto*a je meta kritike& kao prvo& idealistiki pse"doistorijski i lj"bavno-avant"ristiki roman i& kao dr"*o& klasini erojski ep% arodija se dalje pro#ir"je na itav" na#"tada#nj" knji$evn" k"lt"r" ij" je osnov" predstavljalo klasino obrazovanje% njoj s" znaajn""lo*" dobili svatanja i post"p!i #kolsko* klasi!izma i tada#nje srpske klasi!istike poezije% ajvi#eprostora dobili s" n"sprod"kti razaranja romana di*resije& a"torski komentari& satirini eseji&dijalozi i sl% .ao rez"ltat nastao je prvi dosledno izveden antiroman " srpskoj knji$evnosti% roman"s" pris"tne dve vee !eline pripovedanje o Czae"D deteta =omana& nje*ovom detinjstv" ivaspitanj"& a zatim pripovedanje prvi =omanovi avant"ra& od nje*ovo* odlaska " L*ipat% rva!elina 4 dete nastaje iz problematine veze so!ijalno neravnopravni roditelja% +aspitanje deteta"zima " r"ke pooim koji je i sam zara$en itanjem (vite#ki 4 vidakovievski) romana& pa ov"sklonost prenosi i na posinka% 3t"da j"nak romana jo# " detinjstv" pokaz"je CratnikeD sklonosti iostvar"je neobine Cpod"vateD% r"*a !elina donosi onakav niz zbivanja kojima bi roman zapoeoda je napisan kao "metniki valjana epopeja% 0o je tek prava avant"ristiko-lj"bavna i epsko-erojska 'ab"la dela%


14/69

$anrovima " kojima se o*ledao Sterija je bio iznad svo* vremena& ali se to naroito odnosi naavan*ardni oman bezromana% 3vo delo je nezasl"$eno ostalo " sen!i zato #to se pojavilo prerano&" "slovima nedostatka iz*ra,eno* knji$evno* "k"sa& moderne knji$evno-kritike i teorijske misli oknji$evnosti i neliterarne p"blike%

.omedije 4 " izbor" tema i " kon!ep!iji likova i sit"a!ija Sterija se oslanja na velik"komedio*ra'sk" tradi!ij"& posebno na :olijera& pis!a ko*a je prevodio i na ko*a se najvi#e "*ledao%je*ove *lavne komedije iz >/-ti *odina stvarane s" po "zor" na :olijerova dela "aa i paralaa

prema Smenim preciozama& Pokondirena tikva prema Gra-aninu plemiu& %vrdica prema %vrdici%3sim :olijera& Sterija ima dosta zajedniko* i sa komedijom rano* nemako* prosvetiteljstva% Sterijinim komedijama moralni& didaktiki momenat toliko je na*la#en da m" je i komika podre,ena% veini nji otkrivamo moraln" dram" iji s" *lavni prota*onisti zabl"dela linost& varali!a iis!elitelj-rezoner% oetna sit"a!ija predstavlja se kao stanje zanesenosti ili ak zal",enosti% @inostse prep"#ta nekoj svojoj sme#noj sklonosti& opasnoj zabl"di ili porok"& ono #to je do tada biloskriveno " njenoj d"#i ili ostajalo " *rani!ama normalnosti sada postaje jedini motiv delovanja ipona#anja% 0o je onaj tren"tak kada Mema& posle smrti m"$a opanara& zbo* para koje je nasledilapover"je da nije opanarska "dovi!a ne*o ne#to mno*o vi#e od to*a% stanj" ob"zetosti vlastitom'ik!ijom takva linost postaje lak plen varali!a 4 Sara i ="$ii " Pokondirenoj tikvi% 3ni se la$nopredstavljaj" kao pripadni!i vi#e* dr"#tva i na taj nain posti$" svoj !ilj 4 da $ive na t", ra"n%+arali!e ne navode svoje $rtve na krivi p"t& oni se samo koriste njiovom *l"po#"%


15/69


16/69

mestima " tada#njoj alma!iji ili r"skim inovni!ima% velikom broj" pisama je*o# je izrazio svesto istorijskoj misiji 5rne Aore& " njima se javljaj" iste ideje& ista razmi#ljanja kakva nalazimo "Gorskom vijencui dr"*im delima%

"ua Mikrokozma je mali ep sastavljen od #est pevanja i posvete Simi :il"tinovi" kojapredstavlja "vodn" pesm"% .ao i Gorski vijenac& i "uaMikrokozmaje 'ilozo'ski spev ne samo potome #to se " njoj iznose ideje koje s" bliske 'ilozo'skim "enjima& ona to svojstvo ima i po svojimknji$evnim& str"kt"rnim obele$jima% Milozo'sko nije sadr$ano samo " misaonim iskazima& ve se

ispoljava i " razvoj" do*a,aja& " prostorno-vremenskim odredni!ama radnje& " sistem" likova i "kompozi!iji dela% Str"kt"ra speva je dvodelna& prvi deo ine prva dva pevanja& a dr"*i preostalaetiri% Svaki od nji ima svoj predmet& svoje j"nake& svoje prostorno-vremenske okvire% rva dvapevanja *ovore o pesnikovom p"tovanj" na nebo& " tri naredna& od tree* do peto*& razvijena jepria o Sataninoj pob"ni i ovekovom pad"& #esto pevanje *ovori o zemaljskoj s"dbini lj"dsko*roda% CosvetaD je 'ilozo'ska pesma o tra$enj" istine o ovek"% 3na poinje starim pitanjima inedo"mi!ama o ovekovom bi"& o nje*ovoj Cdvostr"koj kolev!iD& nebeskoj i zemaljskoj& zatimprelazi " nek" vrst" pesnikove d"ovne a"tobio*ra'ije% :"en tajnom o ovek" i nje*ovoj s"dbini&pesnik se okretao zemaljskim m"dra!ima& rasvetanoj prirodi oko sebe i zvezdanom neb" iznad sebe&ali sve "zal"d& jer tra$eni od*ovor ni sa koje strane nije mo*ao dobiti% mesto od*ovora pesnik sevraa na *lavn" misao iz "voda& o dvostr"kosti ovekove prirode% 3vaj deo sastavljen je od dvesamostalne i konstrasne !eline " kojima se *ovori o dve dijametralno s"protne strane oveka 4 o

telesnoj i zemaljskoj i d"ovnoj i nebeskoj% prvoj sli!i ovek& "spavan te#kim snom& okr"$enprivi,enjima& "zal"d $"di za nedosti$nom sreom& bez sna*e da se izrazi na pravi nain% dr"*ojsli!i sve je s"protno ovek je CiskraD bo$ansko* "ma& a to nje*ovo nebesko& bo$ansko bie nalaziistinit izraz " poeziji% o tajni koje s" pesnika od poetka m"ile dolazi se poniranjem " "n"tarnj"&d"ovn" bit& koja je svaena kao iskra bo$ansko* " ovek" ili Cl"a mikrokozmaD tj% svetlostmalo*& ovekovo* svemira i "jedno znak nje*ove pripadnosti vi#em svet"% prva dva pevanja misliiz CosveteD razvijene s" " oblik" ale*orije o pesnikovom let" " nebo& o nje*ovom p"t" krozsvemirska prostranstva& sve do najvi#e* neba *de se nalazi bo$anski presto% z pomo Cl"emikrokozmeD pesnik se osloba,a telesni okova i prelee #est pokretni i pet nepokretni nebesa isti$e na kristalni bre*% a tom mest" pesnika privata nje*ov an,eo ranitelj koji *a "vodi " vi#ikosmos& " ijem se sredi#t" nalazi presto tvor!a% 0o je "jedno i kraj p"tovanja jer se t"& nanajvi#em neb"& nalazi prvobitna postojbina oveka *de s" se " pradavna vremena& pre poetkazemaljske istorije& odi*rali $alosni do*a,aji koji s" bili "zrok ovekovo* *"bitka neba% 3pis najvi#e*neba& koji isp"njava *ovoto itavo dr"*o pevanje& sainjen je skoro samo od materijalnielemenata% 0" s" prekrasni predeli sa !vetnim livadama& vrtovima& poto!ima& razne vrste dra*o*kamenja% Sve te slike predstavljaj" idealizovan" zemaljsk" prirod"% a kraj" imamo opisimaterijalno* kristalno* #atora koji pokriva itav taj prostor " vreme CotdiaD 4 noi% Eator lii nanebeski svodF kao #to je nebo pos"to zvezdama& tako je Bo* kristalni #ator "krasio svojim visokimidejama 4 idejom venosti i idejom bo$ansko* stvaranja ili CpoezijeD% 3d tree* pevanja& karakterpesniko* *ovora se iz osnova menja% nain" izla*anja do*a,aja znaajno mesto dobija s!enskipost"pak sa dijalozima i monolozima% 0ree i etvrto pevanje s" razvijeni kao dramski prizoriF obes!ene s" statine& " svakoj s" pris"tne samo tri linosti& jedna *lavna a dve sporedne% Alavniprota*onisti s" Bo* " prvoj odnosno Satana " dr"*oj s!eni& a sporedni likovi s" dva aran*ela&:iailo i Aavrilo% zla*anje je prete$no " "pravnom *ovor"& " dijalo*" izme," prota*oniste isporedni likova& a " sredi#t" obe s!ene je jedan veliki monolo*& " prvoj Bo*a a " dr"*oj Satane%+elike monolo*e nalazimo i " naredna dva pevanja& petom i #estom& " oba sl"aja " pitanj" s"monolozi Bo*a% Alavni prota*onisti epske drame s" Bo*& Satana i ;dam i svakom od njiposveeno je po jedno pevanje ( 4 Bo*& + 4 Satana& + 4 s"dbina lj"dsko* roda)% najopse$nijem& petom pevanj" prikazana je nebeska bitka izme," an,eoski le*iona verni Bo*" ipob"njeni an,ela& pristali!a Satane% Bo* je tvora! i vladar& stvarala! novi svetova i *ospodarnebeske dr$ave svetlostiF nje*ova vlast poiva isklj"ivo na injeni!i da on jedini ima sposobnoststvaranja% svatanj" bo$ansko* stvaranja je*o# odst"pa od Biblije i pribli$ava se antikimkosmo*onijama% Stvaranje nije bilo samo C" poetk"D& ono se nastavlja i posle poetka i nikada neprestaje% je*ov protivnik Satana je tipian separatista koji podsea na nezadovoljno* 'e"dal!a kojine priznaje !entraln" vlast% 3n se ne b"ni protiv Bo*a da *a zba!i sa prestola& ve oe da sa njimpodeli vlast% 0rei prota*onista& ;dam& najmanje je izrazit me," *lavnim j"na!imaF on je prikazankao linost izme,"& koja je " poetk" stala na stran" pob"njenika& da bi se pokajao o odl"nom as"

i nap"stio i% #estom pevanj" je "kratko izlo$ena biblijska istorija oveanstva od stvaranja zemljedo pojave Spasitelja%


17/69

izme," satansko* i bo$ansko* " sebi% 3vaj spev iz*ra,an je na osnov" bo*ate mitsko-reli*iozne i'ilozo'ske tradi!ije& " nje*a "lazi biblijska knji*a postanja& starozavetni apokri'i& ri#anski#estodnevi& laton& neoplatonizam& Milon ;leksandrijski& jevrejska .abala& bo*"milstvo& ante&novovekovna 'izika itd%

Gorski vijenacnapisan je 18?6& a objavljen 18?7% " *odini pobede +"kove re'orme% .ad je ojezik" re& Gorski vijenac zajedno sa dr"*im je*o#evim delima predstavlja potvrd" i dop"n"+"kovo* pro*rama% nje*a s" se slili narodni& klasini i romantini elementi& a osim na!ionalni na

nje*a s" delovali i interna!ionalni knji$evni modeli% Gorski vijenac ima dosta zajedniki !rta saraznim istorijskim vrstama drame& a slinosti sa *rkom dramom s" najizrazitije% podnaslov dela&na mest" *de se po pravil" imen"je $anr dela& je*o# je "pisao Cistoriesko sobitije pri svr#etk"+ vekaD& ime je dao naznak" kako delo treba svatiti 4 " nje*ovoj prii ne treba tra$itiizmi#ljeno zbivanje& 'ik!ij"& ona sadr$i a"tentini do*a,aj iz istorije% 3 istrazi pot"ri!a istoriari se nesla$" da li je stvarno bila ili nije& me,"tim& " 5rnoj Aori je $ivelo narodno predanje o tom do*a,aj"%3ko jedno* do*a,aja neveliki razmera i neprivlano* za pesnik" obrad"& kakva je bila istra*apot"ri!a& je*o# je ispleo itav" !rno*orsk" istorij"& opevao najva$nije do*a,aje iz pro#losti& odvremena emanjia do kraja + veka& prikazao svakodnevni $ivot 5rno*ora!a& njiove praznike isk"pove& narodne obiaje& verovanja i svatanja& prikazao s"sedne narode& 0"rke i :leane% Gorskom vijencuna#la s" mesto tri sveta& tri !iviliza!ije koje s" se dodirivale na na#em tl" na#aerojsko-patrijaralna !iviliza!ija iji je najvi#i izraz klasina 5rna Aora& t"rska orijentalno-islamska

!iviliza!ija i zapadnoevropska koj" oliavaj" :leani% n"tra#nji razvoj Gorskog vijencaje prelaz iz"spavanosti " b"dnost& iz stanja mirovanja " stanje borbe% oetna sit"a!ija je simbolina C*l"vodoba noi& svak spavaD& b"dnost vladike anila s"protstavljena je toj op#toj "spvanosti%


18/69

" :le!ima& svatovi& sestra Batrieva)& dr"*e te$e ka osamostaljivanj"% Gorski vijenac je " stvari!elina sastavljena od !elina& nje*ovi delovi s" kako na plan" *ovora tako i na plan" radnje tematski ikompozi!iono sasvim zaokr"$eni i $anrovski jasno odre,eni% *ovor" linosti speva nazir" serazliite vrste lirski !elina lj"bavne& patriotske& 'ilozo'ske& opisne& "moristike pesme& ode&imne& ele*ijeF " kazivanjima j"naka nalazimo tako,e mno#tvo narativni !elina& pria " malom& odrealistiki i "morostiki do erojski i 'antastini% a plan" radnje postoji vi#e samostalnidramski !elina& drama " malom satirini dijalo* (vojvoda ra#ko " :le!ima)& politika komedija

(svatovi)& tra*edija " malom (oplakivanje Batria)& realistika komedija iz narodno* $ivota (pop :ioi la$na ve#ti!a)% Gorski vijenacje ispevan " epsko-dramskoj 'ormi i pro$et bo*atim lirizmom% Lpskoje " na*la#enoj narativnosti (pripovedanje kome pribe*avaj" *lavni j"na!i)F dramsko je "spolja#njoj str"kt"ri dela sve je dato " replikama i dijalo*" (s!enska 'orma)& a lirsko " oseanjima&raspolo$enjima& re'leksijama%

>A0A KOSTI

oslednji veliki pesnik me," srpskim romantiarima @aza .osti (18?1-191/) spada "najneobinije linosti " srpskoj poeziji po bizarnom& ek!entrinom pona#anj" " $ivot" i stvaranj"%=odio se " .ovilj" (Baka)& *imnazij" je zavr#io " ovom Sad"& a prava " e#ti% nae& bio je jedanod najobrazovaniji knji$evnika to* doba znao je *rki& latinski& nemaki& 'ran!"ski& en*leski& r"ski ima,arski jezik% itao je antike pis!e i 'ilozo'e& " prvom red" Gomera& Lsila i Geraklita% nteresovali

s" *a jo# i ante& Aete& mitolo*ija i estetika% @aza .osti je i prvi na# #ekspirolo*& na# najznaajnijiprevodila! Eekspira " vek"% svom $ivot" i rad" on je& kao i dr"*i vodei predstavni!i romantiarski *enera!ija&

pres"dno obele$en idejama i te$njama svo* doba% mladosti bio je jedan od prvaka omladinsko*pokreta& "esnik na omladinskim sk"p#tinama& ideolo* jedinjene omladine srpske% poznim*odinama& razoaran " na!ionalne i dr"#tvene ideale svoje *enera!ije& on se odvojio od napredno*pokreta i "#ao " tabor konzervativa!a% Bio je to jedan od razlo*a #to je srpska javnost iz osnovapromenila odnos prema njem"% 3d nekada omiljeno* omladinsko* pesnika postao je omra$ena iodbaena linost% Alavni razlozi to* sveop#te* odba!ivanja bili s" politika i knji$evnost& a ovomdr"*om najvi#e je doprinelo to #to je .osti "dario na dve srpske knji$evne svetinje 4 na Branka i na


19/69


20/69

"skraenosti s"protstavljeni s" motivi e$nje za beskrajem i slobodom% jen naslov-re'ren sadr$imisao o poeziji kao b"dnom sanjanj"& kao stvaranj" snova na javi& misao koj" e .osti skoro ?/*odina kasnije na#iroko i nad"*ako razviti " svojoj Knjizi o .maju%

.osti je "*lavnom pesnik d"ovne& 'ilozo'ske inspira!ije& #to *a pribli$ava ranimromantiarima je*o#" i :il"tinovi"& a odvaja od pozni romantiara& svoji savremenika% je*ovapoezija nije poezija sr!a i oseanja& ve poezija d"a i ma#te& poezija lo*osa% 0akav stav je razornodelovao na tradi!ionaln" brankovsko-zmajevsk" ispovedn" lj"bavn" lirik"& " kojoj je imao najmanje

"spea% ostoje ipak iz"ze!i% :e," nje*ovim najranijim pesmama koje pripadaj" lj"bavnoj poezijiizdvaja se laka& jednostavna Srpkinja% 0a pesma je spoj rodolj"bivo* i lj"bavno* oseanja& idealadra*e i ideala narodnosti% 0o i nije prava pesma lj"bavi ve prevasodno pesnika povala srpskojdevoj!i% r"*i iz"zetak je Santa Maria della Salute4 velika& jedinstvena pesma o lj"bavi& jedna odnajvei pesama te vrste " itavoj srpskoj poeziji% 3na nije potekla iz pesnikove mladosti ve sepojavila me," Cpozni!amaD& na izmak" $ivota& kao nje*ova poslednja pesma% @j"bav " pesmi nijesamo oseanje ne*o mno*o vi#e od to*a& ona je osnovni prin!ip lj"dsko* $ivota i kosmiko*poretka% esma poinje kao pokajnika molitva& *re za koji se pesnik kaje nije moralni ne*oestetski% @epota& kao jedini apsol"t kojem je sve dr"*o podre,eno& javlja se " pesmi " tri oblika kaoaritektonska lepota !rkve& kao telesna i d"ovna lepota idealne dra*e i kao bo$anska lepotavasione% @j"bav kao osnovni nain sl"$enja lepoti omo*"ava pesnik" da se d"ovno "zdi*ne odnesavr#eno* do savr#eno*& od zemaljsko* do nebesko*%

" rodolj"biv" poezij" .osti je "neo nov ton i prist"p% 3n je " svojim najboljim rodolj"bivimpesmama napredovao od romantiarsko* omladinsko* od"#evljenja ka "zdr$anijem i kritinijemodnos" prema na!ionalnim idolima ili je te$io da narodn" borb" izrazi " "niverzalnim simbolima& da it" ostvari svoj ideal& "kr#tanje domae* i strano*% +r"nski izraz .ostieve na!ionalne eroikenalazimo " #adranskom Prometeju& jednom od dve nje*ove velike prometejske pesme% njoj jeopevao do*a,aj koji je "zb"dio itav" srpsk" javnost& krivo#ijski "stanak protiv a"strijske "prave%

Svoj najosobeniji izraz .osti je ostvario " pesmama misaono-'ilozo'sko* karaktera ikosmike inspira!ije% 3n je izraziti kosmiki pesnik i " tome bli$i je*o#" i :il"tinovi" ne*opripadni!ima svoje *enera!ije% .osmika dimenzija naroito je pris"tna "#adranskom Prometaju iSanta Maria della Salute% njima se preplie mitsko sa 'ilozo'skim& antiki simboli sa ri#anskomikono*ra'ijom% pesmama sa biblijskim motivima& simbolima i predstavama iz Staro* i ovo*) je ro,en " 0rebinj"& zavr#io je tr*ovak" #kol" " :ostar"& a zatim

"iteljsk" #kol" " Sarajev" i Sombor"F po#to je diplomirao radio je kao "itelj% reokret " nje*ovom

20


21/69

$ivot" nastaje kada je nap"stio :ostar i oti#ao na st"dije " enev"%


22/69

prema njem"& tako,e nepoznatom% edan tradi!ionalni motiv& lj"bav pesnika prema nepoznatoj&preokren"o se " svoj" s"protnost& " lj"bav nepoznate prema pesnik"% pesmi nije toliko bitan sano lj"bavi& niti ak lj"bavna e$nja& koliko je va$na potreba da se $ena "zdi*ne& da se prika$e "kraljevskom sjaj"% 0aj poriv "skla,en je sa pejza$om tj% sa dva kontrastna pejza$a 4 jedno* nadomak" mora& " kome pesnik *radi svoj san i dr"*o*& daleko*& Cpreko trij" moraD& sa zna!imadrevne k"lt"re " kome nepoznata t"*"je za njim% .asnije je "i sve manje pisao lj"bavne pesme&ali se isti" neke pop"t Pesme ljubavi& Pesme sutona& Pesme tiine& Pesme umiranja%%%

0e$nja ka iz"zetnom i velelepnom ispoljila se " "ievim rodolj"bivim pesmama (!ikl"siC:oja otad$inaD i C5arski sonetiD nastali za vreme balkanski ratova i rvo* svetsko* rata)% "i jeiz rani pesama odba!io dve k"lt"rnoistorijske projek!ije t",i tradi!ija& orijentaln" i antik"%3snovni pojmovi nje*ove rodolj"bive lirike s" slava& pobeda& zastave& !ar i !arstvo% 0on je svean i"zvi#en% je*ova *lavna rodolj"biva pesma je *imna pobednika& a nje*ov *lavni na!ionalni j"nak!ar "#an 4 pobednik& imperator& osvaja& zakonodava!% 3 !ar" "#an" pevaj" C5arski sonetiD& "sredi#t" pa$nje nis" ratovi i osvajanja sve velike pobede s" ve izvojevane i !arstvo je dosti*lop"n" mo% veini pesama se osea te$nja ka prekomernosti& pre"veliavanj"F i veliine koje seodre,"j" prostornim i vremenskim merama s" prekomerne% 0a iperboliza!ija kao i neka dr"*asvojstva ovi soneta poti" iz epske slike srednje* veka%

3d srednjovekovne Srbije "i" je mno*o bli$i i poznatiji renesansni i barokni "brovnik%5ikl"s C"brovake pesmeD& zajedno sa Cadranskim sonetimaD& predstavlja najvei domet "ieve

dr"*e& parnasovske 'aze% 0o je sk"pina od 9 narativni pesama " kojima s"& sa izvanrednimoseanjem za ambijent& dati do*a,aji& prizori& itava mala *alerija likova iz staro* "brovnika% ovim pesmama ima povi#enosti " ton"& otmenosti i sjaja iz nje*ovi lj"bavni pesama& ali " njimaima i nee*a #to ponajvi#e nedostaje nje*ovoj poeziji 4 le$ernosti& ironije& "mora% C"brovakepesmeD otkrivaj" "iev izrazit smisao za objektivn"& narativn" poezij"%

+i#e ne*o lj"bavi i rodolj"bivi pesnik& "i je pesnik prirode% a tom podr"j" nje*ov razvojide od deskriptivno* ka misaono-simbolinom nael"% eskrip!ije ima najvi#e " pesmama ranijiperioda& posebno " !ikl"s" Cadranski sonetiD% ako je "z svaki od 1> soneta naznaio mesto na kojese odnosi& "i " stvari ne te$i toliko da opi#e stvarne predele koliko da izrazi odre,ena Cstanjed"#eD% njima preovla,"je spokojstvo& pomalo melanolino raspolo$enje& more je "vek tio&"sn"lo& nebo naje#e nono ali vedro& zvezdano& meseina obasjava "samljene predele& bez lj"di%red nekim slikama stoji pesnik& zami#ljen& "pitan& dr"*e s" date objektivno& bez pris"tnostipesnika% kasnijim pesmama opisi prirode se dekonkretiz"j"& "n"tra#nji prostori se s"$avaj"&smanj"je se "deo ne samo desktiptivni ne*o i emo!ionalni elemenata& a pojaava se "deo misli isimbola% .rajnji izraz to* pro!esa s" pesme-simboli " kojima s" dati izdvojeni detalji& prizori ilipredmeti iz prirode opisi spolja#nje* iz*leda stvari s" samo povod da se istakn" d"blja& nevidljivaznaenja% 0akve s" pesme Morska vrba& .imski pastel& naroito antolo*ijska pesma #ablanovi%Lmo!ionalna napetost " njoj se ostvar"je nevidljivom vezom izme," jablanova i "streptalostipesnikove d"#e% pesmama prirode koje preovla,"j" " poslednjoj 'azi "ievo* pevanja& naroito" !ikl"sima C"tarnje pesmeD& C+eernje pesmeD i CS"nane pesmeD& " kojima noviji kritiari videnajvei domet "ieve poezije " !elini& nis" najva$nije ni slike iz prirode ni stanja d"#e& ne*o misli isimboli% tim kr"*ovima s" neke od nje*ovi najlep#i pesama 1or& 1ukva& Mravi& Suncokret&,etar& No%%% :isaonost je bitna komponenta "ieve poezije& pris"tna " nje*ovim pesmama odpoetka& ali najvi#e izra$ena " treem period"% Smatrao je da je lirika najvei stepen meta'izike& ada je lirski pesnik 'ilozo' koji ide do krajnje *rani!e trans!edentno* i op#te*% 0e$io je da izrazinajd"blje meta'izike treptaje lj"dske d"#e i od pomodno* svetsko* pesnika preobra$ava se "pesnika 'ilozo'a% misaonim pesmama Srce& .avet& Krila& .aborav pesnik je izrazio ovekov""samljenost& lj"bav& te$nj" ka visinama& reli*iozn" $"dnj"& pomirenost sa smr"%

;ko privatimo podel" pesnika na klasi!iste i romantiare& "i bi& kao i nje*ov prvi "itelj+ojislav li& nes"mnjivo pripadao ovim prvim& samo #to nje*ovi koreni nis" antiki kao lievi& ne*oromanski% liev stil je kitnjast& ponekad taman& a "iev je "vek jednostavan& jasan& pre!izan&ekspli!itan% je*ov omiljeni oblik je sonet& tvorevina koja je romanska& renesansna i mediteranska&obli!i stia koje je naje#e koristio s" jedanaestera! i dvanaestera!& oba pozajmljena iz 'ran!"skepoezije%

"ieva proza& mno*o obimnija od poezije& ostala je ipak " njenoj sen!i% prozi se nijeo*ledao " pripovednim vrstama& nije pisao pripovetke i romane& ostvario se " *raninim 'ormamap"topis"& 'ilozo'skim esejima& knji$evnoj kriti!i i esejisti!i& istoriji& "metnikoj kriti!i& p"bli!isti!i%

je*ovo najpoznatije prozno delo Gradovi i &imere& zbirka od 1/ p"topisa iz razni zemalja& stvaralose " tok" ?/ *odina% njima nema nie* dok"mentarno*& reportersko*& "i ne pria samo osvojim p"tovanjima& ne pr"$a p"topise " "obiajenom smisl" rei& nje*ova pisma s" pravi p"topisni

22


23/69

eseji " kojima se knji$evna i k"lt"rna istorija preplie sa poetskim slikama zemalja& *radova&naroda% .ao p"tnik& "i je zaok"pljen planinskim visovima i evropskim kontinentalnimmetropolama kao #to je ariz ili eneva i jo# vi#e mediteranskim *radovima i predelima% ajbli$i m"

je elenski svet& zatim talija& Epanija& alestina& L*ipat% svim zemljama pesnik neposrednodo$ivljava prirod" i tra$i tra*ove pro#losti da bi posredstvom nji "spostavio d"ovni kontakt saistorijom i k"lt"rom t",i naroda i zemalja% Gradovi i &imere s" prozni pandan "ievoj knjizipesama jer " njima nalazimo iste teme& iste preok"pa!ije& isto savr#enstvo 'orme i stila kao i "

pesmama%r"*a "ieva dela s" knji*a 'ilozo'ske proze 1lago cara adovana& zbirka moralni eseja#utra sa "eotara& knji*a istorijski o*leda Staze pored puta& velika mono*ra'ija Gro3 Sava,ladisavljevi% 3d nji "metniki najvi#e del"je 1lago cara adovana& nazvana " podnaslov" Cknji*ao s"dbiniD% jene teme s" zaista velike& s"dbinske o srei& lj"bavi& prijateljstv"& $enama& starosti imladosti& o pesnik"& eroj"& prorok"% z sve #to joj se zameralo zbo* njene povr#nosti& banalnostire je o zanimljivoj knjizi i jednom od "ievi veliki dela%

"i se stalno bavio knji$evnom& i " manjoj meri& "metnikom kritikom% Spada " na#enajbolje kritiare-pis!e% ajbolji s" m" o*ledi o 1/ srpski i rvatski pisa!a& svoji savremenika(etar .oi& Borisav Stankovi& sidora Sek"li& :ilan =aki& vo Nipiko& ;leksa Eanti%%%) sabrani "knjizi pod nazivom Moji saputnici% ov" knji*"& kao i knji*" poezije i p"topisa& pisao je " tok" itavesvoje knji$evne karijere& na pojedine o*lede vraao se vi#e p"ta& dop"njavao i& prera,ivao%

>A0A >A0AREVIajpotp"niji izraz realizam je dobio " tzv% seoskoj pripove!i% 3na se razvila na trostr"kim

poetikim osnovama na v"kovskoj& narodskoj& 'olklornoj orijenta!iji& pod "ti!ajem politikeideolo*ije S% :arkovia i pod knji$evnim "ti!ajem r"ski realista& posebno Ao*olja% poslednjimde!enijama i " prvoj de!eniji veka Srbija je bila zemlja pripovedaa% jeni zaetni!i s":ilovan Ali#i& @aza @azarevi i anko +eselinovi% Ali#i i +eselinovi ostali s" "*lavnom " itavomsvom stvaranj" " poetikim okvirima pokreta& dok je @azarevi kao "metnik te okvire vi#estr"koprevazi#ao%

@aza @azarevi ro,en je " Eap!"& " osiroma#enoj tr*ovakoj porodi!i% z rodne k"e poneo jejako porodino oseanje& patrijaralni moral& etik" d"$nosti% Ekol" je "io najpre " Eap!"& a potom "Beo*rad" *de je zavr#io pravni 'ak"ltet +elike #kole% osle +elike #kole st"dirao je medi!in" "Berlin"& polo$io je doktorat iz medi!ine i postao izvanredan lekar& jedan od najbolji koje je imalaSrbija to* doba%

@azarevi je na"nik i pripoveda% ste *odine kad je objavio svoj" doktorsk" diserta!ij"&iza#la m" je i prva pripovetka% kasnije je stalno pisao radove iz medi!ine i objavljivao i " na#im istranim p"blika!ijama& a pripovetke je pisao " slobodno vreme% 0o je jedan od razlo*a #to je takomalo napisao% za nje*a je ostalo devet zavr#eni pripovedaka i delovi od osam nedovr#eni% rv"pripovetk" Prvi put s ocem na jutrenjeobjavio je " bekom asopis" CSrpska zoraD% 3d tada do1882% objavio je jo# H pripovedaka 5kolska ikona& ! dobri as &ajduci& Na bunaru& ,erter i Sve eto narod pozlatiti% ji je sak"pio " knji$i!i 5est pripovedaka% osle to*a nastaje d"$a pa"za "nje*ovom knji$evnom rad"% ripove!i se vraa pred smrt i objavlj"je jo# dve pripovetke ,etar i )n

zna sve% posmrtnim r"kopisima prona,ena je jo# jedna 4 5vabica%@azarevi se razlik"je od dr"*i tada#nji realista% je*ovim pripovetkama nedostaje kritika

birokratsko* poretka i zelena#ko* kapitala& ali je zato " njima sna$no izra$ena idealiza!ija staro*patrijaralno* sveta i nje*ovi vrednosti% @azarevi" je t", svet naivni seljaka& *ramzivi *azda ikor"mpirani inovnika iz pripovedaka :ilovana Ali#ia% selja!i i bo*ati lj"di i dr$avni inovni!i kodnje*a s" pre sve*a pojedin!i& linosti& sa odre,enim svojim i to prete$no pozitivnim osobinama% pripovetkama iz seosko* i malovaro#ko* $ivota on otkriva otpor mali& " sebe zatvoreni zajedni!aprotiv sila koje vrebaj" iz spolja#nje*& neprijateljsko* sveta% 3n je " prvi plan istakao individ"alne imoralne aspekte zbivanja% patrijaralnoj porodi!i @azarevi je video idealni model svake lj"dskezajedni!e% 3dnosi " njoj temelje se na "zajamnoj lj"bavi& solidarnosti i me,"sobnom poma*anj" paimaj" "niverzalno znaenje& kao i aso!ijalna pona#anja pojedina!a o kojima @azarevi pria "svojim pripovetkama% 3ne sadr$e patrijaraln" "topij"& slik" idealno* dr"#tva " kojem pojedina! nenalazi samo si*"rnost i za#tit" ve i mo*"nost da ostvari lin" sre"% 0a slika data je kaos"protnost nje*ovoj sli!i savremeno* *ra,ansko* dr"#tva& " kojem je lj"dska jedinka "samljena iot",ena% 3d opisano* modela odst"pa pripovetka Sve e to narod pozlatiti% 0o je pria o tra*inoj

s"dbini Bla*oja kazand$ije i nje*ovo* sina& ratno* invalida% " njoj se& kao i " ostalima& *ovori oodnos" pojedin!a i zajedni!e& samo #to se taj odnos posmatra iz dr"*e perspektive% @azarevi i "ovoj pripove!i& kao i " svim ostalim& vrednost svake lj"dske "stanove pro!enj"je po onome #ta ona

23


24/69

pr"$a ovek"& koliko mo$e doprineti individ"alnoj srei pojedin!a% patrijaralnoj porodi!i bri*a zapojedin!a je vrovni zakon ak i onaj koji po*re#i ne sme biti odbaen% :oderna birokratska dr$ava&naprotiv& ne vodi bri*" ni o onima koji s" je neposredno zad"$ili& koji s" za nj" $rtvovali deo $ivota%3na je bezlina i bezd"#na prema pojedin!" koji se& prep"#ten sebi i svojoj nesrei& pretvara ""samljen" i ot",en" linost% ovoj pripove!i @azarevi je dao potresn" pri" o iz*"bljenosti iot",enosti " modernom dr"#tv"%

@azarevi je prvi srpski pisa! koji je izrazio modern" individ"alistik" psiolo*ij"& prvi koji je

dao s"dbin" intelekt"al!a " na#em dr"#tv"% @azareviev intelekt"ala!& obino #kolovan "inostranstv"& sklon sentimentalnim sanjarenjima i zalj"bljivanj" na prvi po*led& razapet je izme,"te$nji za individ"alnom slobodom i stro*i zateva starinsko* morala% svojoj sredini on se neizdvaja toliko novim idejama koliko emo!ionalno#" i pona#anjem% @azarevi je to d"#evno stanjenazvao sentimentalno#"& a " pripove!i ,erter verterizmom% S"kob izme," sentimentalno*intelekt"al!a i patrijaralne sredine razre#ava se vraanjem zalj"bljeno* " krilo porodi!e% :e,"tim&posledi!e to* ina " pripovetkama o intelekt"al!ima sasvim s" razliite $rtvovanje line slobode nedonosi sre"& ne*o nespokojstvo& kao " ,erteru& ili ak p"sto# i oajanje& kao " 5vabici% +elianjestaro* sveta i nje*ovo* morala& kojem je @azarevi posvetio vein" svoji pripovedaka& " 5vabiciprelazi " diskretn" pob"n" protiv ste*a koje je on nametao pojedin!"%

ripovetka ,etar ispriana je " prvom li!" anko pred neidenti'ikovanim dr"#tvom pria ojednom svom lj"bavnom do$ivljaj" iz vremena kada se vratio iz inostranstva " Beo*rad% pripove!i

prepoznajemo mno*e elemente svojstvene dr"*im pripovetkama ovo* pis!a% 0" je sna$na&a"toritarna majka& an,eo-"var porodino* *nezda& " kojem niko nije ostao sem nji dvoje& majke isina% Sin je pod njenim velikim "ti!ajem i nije " stanj" "initi nijedan odl"an korak bez njenepomoi ili sa*lasnosti% pres"dnom tren"tk"& kad je trebalo da krene za devojkom koj" voli& on je"st"kn"o zbo* majke% pak& ni#ta " ovoj pripove!i nije sasvim po"zdanoF amtmos'era tajanstveno*&neizre!ivo*& nedok"ivo* obavija sve do*a,aje% Sve se zbiva na *rani!i san i java& stvarno i mo*"e&tako da ova pripovetka po svojim osnovnim knji$evnim obele$jima izlazi iz okvira realistike poetikei otkriva mno*e !rte svojstvene simbolizm"%

Svi devet zavr#eni pripovedaka @% @azarevia imaj" istorodn" str"kt"r"& sve s" "smereneka kraj"% Sve #to pretodi je " '"nk!iji pripreme zavr#no* preobra$aja% :e,"tim& ako je kraj tipski&poetak je neodre,en& slobodan%


25/69

G"moristiko-ironina komponenta javlja se " obe tematske sk"pine nje*ovi pripovedaka "pripovetkama iz narodno* $ivota kao kontrast dominantnom idilinom stil"& a " pripovetkama ointelekt"al!ima kao nain da se ne"trali#e njiova sentimentalnost% S tim " vezi s" i dve s'ere izkoji @azarevi "zima sredstva za iz*ra,ivanje to* stila 4 na# 'olklor i visoka k"lt"ra to* doba% 3n seesto sl"$i elementima "smeno* pripovedanja i pojedinim& narodnim& pokrajinskim izrazima% Sdr"*e strane& esto se sl"$i elementima ili reima iz prirodni na"ka& naroito iz medi!ine% ji jenajvi#e " pripovetkama o intelekt"al!ima& ali ima i i " svim ostalim%

3I>O= @RNJANSKI

Sredi#nja linost " Cposleratnom modernizm"D i& zajedno sa ;ndriem& vodei srpski pisa! veka je :ilo# 5rnjanski% =o,en je " mest" on*rad& " :a,arskoj% 3snovn" #kol" "io je " anev"&*imnazij" " 0emi#var"& st"dije istorije& koje je zapoeo na Milozo'skom 'ak"ltet" " Be"& zavr#io je&posle rata& " Beo*rad"%


26/69

pripada s'eri sna i seanja% ena je sazdana od najtananiji materija& "vek nekonkretna&neimenovana& ona ima nee* od natprirodni bia%

esme s"matraistiko* kr"*a nazvane s" tako po Sumatri& njenom C3bja#njenj"D is"matraizm"% njima sve nestaje& sve se CrastapaD& vidljivo se preobra$ava " nevidljivo& stvarno "nestvarno& bie " nebie& na kraj" ostaj" samo neke tajanstvene veze me," stvarima& one dovode "blizin" ono #to je ras"to " prostor"& "spostavljaj" nov" prisnost izme," pesnika i sveta% 3seanjeveza donosi m" sve #to m" je $ivot od"zeo 'ilozo'sk" smirenost& sklad sa prirodom& stapanje sa

kosmosom& jedinstvo bia& smisao postojanja% 5rnjanski je s"matraizam propovedao kao svojevrsn"pesnik" reli*ij" koja " op"sto#en& prazan svet bez Bo*a "nosi kosmik" lj"bav%0ri najd"$e pesme :ilo#a 5rnjansko*& poeme Strailovo& Serbia& "ament nad 1eogradom&

ine poseban tematski kr"*& koji mo$emo nazvati zaviajnim& stra$ilovskim kr"*om " svima njimapesnik je p"tnik& l"tali!a& iz*"bljen " t",em svet" koji sa t"*om i e$njom misli na svoj zaviaj%Strailovo aso!ira svojim naslovom na Mr"#k" Aor" i Brankov *rob% Brankovska s" i osnovnaraspolo$enja pesme opijenost $ivotom s jedne strane i oseanje nemoi i sl"tnja smrti s dr"*estrane% 3va najd"$a pesma :% 5rnjansko* nema " sebi nie* materijalno*& konkretno*& iz"zevnekoliko *eo*ra'ski imena% njoj se ne al"dira ni na jedan do*a,aj& nema nie* od 'ab"le& ona je" !elini& sa svoji 216 stiova& ostala isto lirska tvorevina iz*ra,ena na m"zikim prin!ipima% ok je" Strailovuizra$ena te$nja za zaviajem& koja je istovremeno radosna i bolna& dr"*e dve poeme s"" znak" d"ovno* povratka zaviaj"% Serbiase "klapa " d"*" tradi!ij" poezije na tem" Srbije%

njoj se kao apsol"tna vrednost "zdi$e domovina& Crajska zemljaD% "ament nad 1eogradomje poemaslo$ena iz dve paralelne& kontrastne pesme prva je pesma o ta#tini i ni#tavil" pesnikovi p"tovanja&a dr"*a je pesma o Beo*rad"& venom& ne"ni#tivom& zvezdanom *rad"%

esnik po voka!iji& 5rnjanski nije napisao veliki broj pesama& sve*a pedesetak& i rano jeprestao pisati poezij"% :e,"tim& itav nje*ov obimni prozni rad obele$en je poezijom& #to je naroitodo#lo do izra$aja " ranim radovima& ali se nije iz*"bilo ni " delima pozno* perioda%

ajlep#i i najistiji izraz na#e* moderno* lirizma " prozi nes"mnjivo je (nevnik o


27/69

znaenje kao " prvom roman"& ne*o sasvim konkretno " roman" se *ovori o preseljenj" jedno*dela srpsko* naroda iz *arske " ="sij"% ok s" Seobe 7poetski roman na istorijskoj osnovi sa tri*lavne linosti& Seobe =predstavljaj" veliki poetsko-istorijski i epski roman " kome je prikazanomno#tvo linosti i do*a,aja& prikazana je itava jedna epoa& opisani njeni obiaji& naravi&svatanja& nain $ivota& na #irokom *eo*ra'skom podr"j"& od Bea i 0rsta& preko e#te i 0emi#varado r"ski ravni!a% % sr"#en je apsol"tizam dinastije 3brenovi i poelo je doba *ra,anske parlamentarnedemokratije% Srbija se privredno razvija i moderniz"je% stovremeno rast" razlike "n"tar njeno*dr"#tva& razvija se i or*aniz"je radnika klasa% srpsko-rvatskoj saradnji ostvar"je se znaajannapredak%


28/69

boemska& a dr"*a akademska& "niverzitetska% .a'ane s" bile mesta tradi!ionalno* dr"#tveno*ok"pljanja% o svojim sklonostima na#i boemi bili s" starovremenski lj"di& narodnja!i& tradi!ionalisti&zalj"bljeni " dobra& stara vremena i istonjaki nain $ivota% :no*i listovi i asopisi ro,eni s" "ka'ani% OAlasnikO je bio ne#to dr"*o% 3n je bio izraz akademsko* Beo*rada& nje*ovi "redni!i bili s"pro'esori i !elim svojim delovanjem on se s"protstavlja boemiji% .a'anska k"lt"rna sredina volela jetradi!ij"& zazirala od novotarija i dr$ala se stari navika% ;kademska se s"protstavljala na#ojzaostalosti& pozivala na red& inila sve #to se mo$e da se na#e prilike i lj"di iz korena izmene% Srpska

knji$evna moderna bila je po svom karakter" akademska% njenom 'ormiranj" najva$nij" "lo*"odi*rali s" kritiari koji s" " veini sl"ajeva bili pro'esori% jeni *lavni pesni!i bili s" "*ledne*ra,anske linosti& dobri poznavao!i Lvrope& diplomate% 0ek pred kraj ovo* razdoblja *lavniprota*onisti moderne postae sporne ili odbaene linosti& lj"di sa so!ijalne i k"lt"rne peri'erije& kojis" se ok"pljali po beo*radskim ka'anama%

.nji$evnost ini zaokret prema Lvropi%


29/69

meri i kod neki dr"*i pisa!a& tako da se o njem" mo$e *ovoriti& ako ne o prav!" ili pokret"& a onobar kao o posebnoj orijenta!iji " okvir" srpsko* ekspresionizma%

=odio se " Aornjem :ilanov!"& " porodi!i koja je doseljena iz :akedonije& #kolovao se "rodnom mest"& potom " ak"& .ra*"jev!" i na kraj" " Beo*rad"& *de je zavr#io st"dije 'ran!"sko*

jezika% 3tada do smrti radio je kao pro'esor *imnazije " Beo*rad"% astasijevi je malo liio nadr"*e moderniste& svoje vr#njake%


30/69

spolja#njem& od do$ivljaja tajne bia do stvarnosti koja okr"$"je pesnika% 'ormalnom po*led" tajkr"* ima najvi#e slinosti sa pretodnim sastavljen je od 1? kratki pesama bez naslova% zraz jeovde mno*o jasniji i odre,eniji% .retanje od "n"tra#nje* ka spolja#njem& od nejasno* ka jasnijem&od zatamnjeno* ka manje zatamnjenom& a " izraz" kretanje od sa$eto* ka razvijenijem&raz*ranatijem nain" kazivanja& zapoeto " !ikl"s" C=ei " kamen"D& nastavlja se " !ikl"sima

C:a*novenjaD i C3dje!iD% esnik se okree od bia ka postojanj"& ali *a do$ivljava na nov nain& ono#to se " prvim !ikl"sima javlja samo kao nasl"ivanje& ovde je dato kao znanje& kao plod d"ovno*

isk"stva% 5ikl"s C:a*novenjaD sastavljen je od 1> pesama& neke s" vee* obima i slo$enijestr"kt"re& tako da podseaj" na str"kt"r" sredi#nji kr"*ova i one s" najbolje (Poruka& Put& %uga ukamenu& ei iz osame)% 0" s" sve osnovne pesnikove teme dobile potp"n& savr#en& klasian izraz% pesmama poslednje* kr"*a& C3dje!iD& ponovo prepoznajemo zaviajne slike& ispovedne tren"tke&ali bez 'olkolorno* impresionizma svojstveno* prvim !ikl"sima%

astasijevieve drame i pripovetke po vrednosti zaostaj" za poezijom% 3d dve vrste drama&m"ziki i prozni& znaajnije s" m" m"zike& pisane " sti" i predvi,ene za komponovanje% Me-ulukom blagu pesnik dramatiz"je osnovno naelo svoje poetike tra*anje za maternjommelodijom% dr"*oj m"zikoj drami& 0ura- 1rankovi& porodina kob povezana je sa na!ionalnom%ovr#enje propasti !arstva na .osov" javlja se kao neminovnost& a privatanje propasti kaootvaranje p"ta b"d"em spasenj"% rame " prozi& Nedozvani& Gospodar Mladenova kii Kod ?,eiteslavine@kre" se izme," le*ende i *ra,anske svakodnevi!e% ripovedaki rad "klj""je zbirke %amni

vilajet i *ronika moje varoi% astasijevi je novator " teni!i pripovedanja% 3n pripovedaposredstvom "smeno* kazivaa koji svedoi o neem" o em" sam nema dovoljno znanja& #to je"o od dr"*i& #to se pria " narod"%

PORATNA KNJIEVNOST

rvi nekoliko *odina posle oslobo,enja knji$evno s" obele$ene kako delima pisa!a koji s"sti*li iz vojni jedini!a i kon!entra!ioni lo*ora& njiovim ratnim dnevni!ima i memoarima& pesmamai pripovetkama& tako i ostvarenjima pisa!a koji s" odavno stekli knji$evn" slav" kao #to s" vo;ndri& +eljko etrovi& sidora Sek"li i dr% 0ri ;ndrieva romana& a rini "prija& 0ravnikaronika i Aospo,i!a& napisana " tok" rata " ok"piranom Beo*rad" a objavljena odma po zavr#etk"rata& " prvoj *odini slobode& najavili s" blistav poetak novo* doba " istoriji na#e knji$evnosti% is!is" nastojali da se #to vi#e pribli$e novom model" knji$evnosti& privataj"i nje*ove osnovnezateve& realizam& so!ijaln" an*a$ovanost i tematik" iz 3B-a i ok"pa!ije% Svojim novim delima onise "klj""j" " knji$evnost 3B-a (;ndri " Novim pripovetkama& a naroito " pripove!i .eko& +eljkoetrovi " knjizi Prepelica u ruci& sidora Sek"li " .apisima o mom narodu)% itava knji$evnost bila

je zaok"pljena do*a,ajima koje je pro$ivljavala zemlja% 0i *odina esto je ponavljano mi#ljenje daliterat"ra zaostaje za savremenom stvarno#"& da pis!i nis" isp"nili svoj d"* prema revol"!ionarnojborbi i so!ijalistikoj iz*radnji% Savremena stvarnost postala je imperativ knji$evnosti% Stvarnost jezatevala istinit& veran& realistian odraz& koji nije smeo biti ne"tralan& objektivan& ne*o borbenoan*a$ovan% is!ima je zamerano da ne*"j" dve poezije& jedn" javn"& a dr"*" za privatn" "potreb"&

jedn" koja se daje " #tamp"& dr"*" #to se ita po ka'anama% knji$evnosti se obraz"j" dve nepomirljive stranke jedna se zala$e za dotada#nji model

knji$evnosti& a dr"*a& " poetk" obazrivo& a zatim sve otvorenije& te$i ka obnovi predratne knji$evneavan*arde% jiovi pripadni!i pop"larno s" nazvani CrealistimaD i CmodernistimaD% Alavna popri#tabitaka bila s" knji$evna *lasila C:ladostD& C.nji$evne novineD& CSvedoanstvaD& CeloD&

CSavremenikD% .roz te borbe& a i nezavisno od nji& postepeno se menja itava knji$evnost& i to&kako ona koja je bila CmodernistikaD& tako i ona koja je bila CrealistikaD% Stvara se nov modelknji$evnosti& s"protan onom iz pretodno* razdoblja& a nje*ova osnovna obele$ja s" estetizam&'ormalizam i avan*ardizam& "zori s" m" " me,"ratnom ekspresionizm" i nadrealizm" i " stranimmodernim pis!ima%

ako knji$evnost H/-ti *odina iz*leda kao neposredan prod"$etak "metniki opredeljenja2/-ti *odina& dva razdoblja se ipak me,"sobno veoma razlik"j"% ro*rami CrealistaD i CmodernistaDdel"j" kao "pro#avanja i v"l*ariza!ije predratni stavova% odele me," njima esto s" bile vi#eizraz borbe za prevlast " knji$evnosti ne*o polariza!ija knji$evni opredeljenja% .nji$evnost H/-ti i6/-ti *odina izrazila se vi#e " stvaralakim dometima pojedini pisa!a ne*o " knji$evnim stilovima&mani'estima i p"bli!isti!i% 0o je njena velika prednost nad pretodnim razdobljima% 3no #to jeprimeeno " itavoj posleratnoj j"*oslovenskoj literat"ri 4 da to nije knji$evnost #kola i prava!a&

ne*o knji$evnost stvaralaki individ"alnosti 4 vredi potp"no i za srpsk" knji$evnost%


31/69

istrajno bave i romanom% 3stali pis!i& naroito oni koji s" se iskazali posle rata& po pravil" s" ilipesni!i ili prozaisti& ili kritiari% aje#e me,"'orme s" esej i drama% Lseje pi#"& "z kritiare& ipesni!i i romanopis!i% rama za"zima skromno mesto " stvaranj" posleratni pisa!a& pesnika iprozaista& a najmanje ima a"tentini dramski pisa!a% a izmak" 6/-ti *odina srpska knji$evnostponovo je "#la " 'az" preispitivanja temeljni pretpostavki na kojima se stvara i razvija% a prelaz"" 7/-te *odine ona se ponovo okree vlastitoj tradi!iji i domaem tl"% poredo sa tim dolazi i dodr"*i znaajni promena " stilskom sistem"% oljiva je promena "*la *ledanja na svet& nastojanja

da se tradi!ionalne vrednosti inte*ri#" " modern" knji$evn" str"kt"r"% =oman je " stalnom "spon"%3bele$ja najnovije* srpsko* romana s" raznovrsnost i bo*atstvo narativni modela&dok"mentarnost i kvazidok"mentarnost& poetika prona,eno* r"kopisa%& a "poredo s tim& "no#enjenove& esto trivijalne i paraliterarne *ra,e% " roman" i " poeziji bitno se menja odnos kako prematradi!iji tako i prema stvaralakom in"% oezija se vi#e ne svata kao izraz vi#e* dara& kao ne#to#to je dost"pno samo iz"zetnim pojedin!ima& em" se itala! mo$e pribli$iti samo ako se " nek"r"k" izjednai sa pesnikom% esma sve vi#e te$i da se okrene svet" oko sebe& izlazi " s"sretzatevima i oekivanjima itala!a% 1) biti *lavni !entar srpskeknji*e%

.ada je osi' sproveo antiklerikalne re'orme " !eloj svojoj dr$avi& posebno kada je "venimpatentom o toleran!iji izjednaio pred zakonom sve veroispovesti " zemlji& !arske re'orme dobile s"od"#evljene pristali!e me," obrazovanim Srbima% oze'inizam kao antiklerikalni& prosvetiteljskipokret ob"vatio je sve narode !arevine& ali je kod Srba naroito dobro primljen% reko joze'inizmasrpska knji$evnost se "klj"ila " #iroki pokret evropske prosveenosti%

rvi na*ove#taji nove orijenta!ije javili s" se jo# pre "vo,enja re'ormi% Slavenoserbskima*azin


32/69


33/69

araino* i moderno* postoji najd"blja srodnost jer moderno te$i da posti*ne on" prvobitn" istot" ijednostavnost 'orme koja je " arainom ostvarena neposredno& spontano%


34/69

jednostavno* i nenametljivo* prianja krije kompleksna slika $ivota i nje*ovo* skriveno* smisla%3t"da i spe!i'ina 'orma ove proze koja se naje#e odre,"je kao Cme#avina knji$evni $anrovaD%

razdoblj" izme," dva rata =astko etrovi je najmanje poznat po svojim romanima% 0ekpo#to je post"mno objavljen nje*ov obimni roman (an esti& o njem" se poelo *ovoriti kao opis!" koji je& zajedno sa 5rnjanskim& "dario temelje modernim srpskom roman"% ako istorijski idok"mentarno zasnovan& (an estinije ni istorijski ni dr"#tveni ni ratni roman% Straote albansketra*edije etrovi do$ivljava kao tren"tak vraanja prirodi& kao obnov" prvobitno* prirodno* stanja%

'ok"s" romana nis" odnosi oveka sa ovekom& oveka i dr"#tva& oveka i istorije& ne*o odnosoveka i prirode% rvo deo romana lii na p"topis ili& tanije& na vi#e me,"sobno isprepletanip"topisa& " kojima s" svi s"sreti sl"ajni& sve veze privremene i neobavezne& *de se ovek na svomp"t" sam probija kroz prostor% o svom osnovnom stilskom obele$j" (an estije poetski roman%

Sve do obrazovanja nadrealistike *r"pe& moderizam =astka etrovia& i teorijski istvaralaki& predstavlja najdalj" tak" do koje je dospela srpska knji$evna avan*arda posle rvo*svetsko* rata%

REA>I0A3

Svaen " naj#irem smisl"& kao literarni& i to prevasodno kao prozni stil& realizam je " na#ojknji$evnosti trajao vrlo d"*o& itavi pedeset *odina& od 186/% do 191/& tj% od *njatovievo* MilanaNarandia& prvo* na#e* realistiko* romana& do Stankovieve Neiste krvi& moderno* romana

poniklo* iz realistike tradi!ije% tom vremenskom odsek" realizam se javlja " tri "zastopnarazdoblja " razdoblj" romantizma (*njatovi& @j"bi#a)& zatim " razdoblj" klasino* realizma od 7/-ti *odina do kraja veka (Ali#i& @azarevi& +eselinovi& Srema!& :atav"lj& =ankovi& omanovi) i&najzad& " razdoblj" moderne& " prvoj de!eniji veka& " stvaranja tzv% Clirski realistaD (Stankovi&Nipiko i .oi)% prvom sl"aj" posredi je rani realizam ili protorealizam& " dr"*om 4 zreli realizam&" treem 4 pozni realizam ili realizam moderne%

3d 7/-ti *odina do kraja veka realizam je vodei knji$evni prava!% vreme nje*ovo*razvoja izvr#ene s" znaajne promene " na!ionalnom $ivot"% Srbija stie p"n" politik" nezavisnost iza"zima vodee mesto " k"l"rnom i knji$evnom $ivot"& a njena prestoni!a Beo*rad postaje ono #to

je ovi Sad bio " 6/-tim *odinama *lavni k"lt"rni !entar% Aenera!ija koja je st"pila na knji$evn"s!en" krajem 6/-ti i poetkom 7/-ti *odina poela je potisk"je pretodn"& romantiarsk"*enera!ij"% =omantiarskom idealizm" i poetskim sanjarenjima realisti s"protstavljaj" $ivo oseanjeza stvarnost& "mesto idealiza!ije i *lori'ika!ije na!ionalne pro#losti oni iznose prilike savremeno*$ivota& "mesto iz"zetno* j"naka daj" likove obini lj"di% So!ijalne razlike "n"tar srpsko* dr"#tvanametn"le s" se kao *lavna knji$evna tema koja je potisn"la " dr"*i plan snove o oslobodilakojborbi i "jedinjenj" srpstva% 3mrzn"to* stran!a& zavojevaa zamenili s" domai zelena#i& bezd"#niadvokati& podmitljivi inovni!i%

=ealizam je otkrio malo* oveka i nje*ov svet% is!i najve" pa$nj" posve"j" razliitimvidovima narodno* $ivota& od oni prastari& 'olklorni do oni koje je nametalo novo vreme% 3nite$e da #to vernije prenes" ne samo nain $ivota& obiaje& svatanja ne*o i nain *ovora lj"di "pojedinim krajevima% knji$evnost "lazi re*ionalna tematika& a " njen jezik prodir" provin!ijalizmi&dijalekatska obele$ja& *ovorne odlike pojedini pro'esija i stale$a%


35/69

doba realizma menja se i polje "ti!aja " kojem se razvija srpska knji$evnost% emaki"ti!aj& do tada dominantan& "st"pa mesto r"skom%


36/69

"n"tra#njost alma!ije&


37/69

ovom period" (1892) objavljen je i 1akonja 3ra+1rne& nje*ovo najbolje delo%


38/69


39/69

i veni anta*onizam " ovom svet"& " kome "vek postoji neko ko je "*ro$en% etvrti !ikl"s (aleko unamaje slika "$asa rata%

V>ADAN DESNI@A 568;:69C& H& 6) i dva kraa (2& ?)%"$i s" simetrini po svojoj str"kt"ri " svakome se a"tobio*ra'ska nara!ija povremeno prekida biloa"torovim moralnim komentarima bilo *ovorima i raz*ovorima " kojima a"tor kroz "sta pojedinili!a iznosi *lavne teze knji*e% 3d posebni *ovora najva$nija je beseda opovsko* i*"mana o#tetnosti manastira i neopodnosti na"ke% D%a !g(a%(ja su $ija(!&k!g karakt#ra% tr#*#"po*lavlj"& najopse$nijem " knjizi& aut!)i!gra/ski #(#"#nt s%#$#n j# na %#(iki $ija(!g na t#"u"!na&t%a i nauk#% ijalo* se vodi za vreme *ozbe " k"i jedno* temi#varsko* tr*ov!a% raz*ovor" "estv"je vi#e li!a& a *lavn" re ima kritiar "!na&t%a #isk! G#!rgij#& dok mladiimitrije pome#an sa posl"*om sl"#a raz*ovor% Eesto po*lavlje je izvan a"tobio*ra'ski okviraknji*e% njem" ositej& ne vi#e kao j"nak ne*o kao pisa!& " raz*ovor" sa svojim izmi#ljenim

prijateljem


62/69

Sintez" tradi!ionalno* i moderno* ostvario je " svom knji$evnom del" vo ;ndri& zajedno sa5rnjanskim najznaajniji srpski pisa! veka% "ovni i knji$evni koreni s" m"& vi#e ne*o i kod

jedno* dr"*o* srpsko* pis!a na#e* vremena& domai zaviajno bosansko tlo& srpska knji$evnatradi!ija& j"*oslovenska politika ideolo*ija nje*ove *enera!ije% o& sa dr"*e strane& on je postao#iroko poznat i izvan *rani!a na#e zemlje& najprevo,eniji srpski i j"*oslovenski pisa!& prvi i jedinidobitnik obelove na*rade za knji$evnost kod nas& reprezentativni pisa! "*oslavije%

=o,en je " 0ravnik"& a detinjstvo je proveo " +i#e*rad"& *de je zavr#io osnovn" #kol"%

Aimnazij" je "io " Sarajev"& st"dirao "


63/69

a"strijsko* vremena& jer ona ne samo #to je bila na *rani!i podeljeni svetova ve je i sama izn"trabila podeljena mno*im *rani!ama% njenim kasabama i varo#ima (;ndri naje#e prikaz"jezaviajne *radove 0ravnik& +i#e*rad i Sarajevo) $ivele s" jedna pored dr"*e razliite k"lt"rnesk"pine& m"slimani& pravoslav!i& katoli!i& evreji& svaka odvojena od svi ostali& bez $elje da seme#a sa dr"*ima& ali& "prkos tome& svakodnevno prisiljena na to% ako se nije o*raniio samo naBosn"& ve je pisao i o dr"*im temama i dr"*im podnebljima& o *ra,anskom Beo*rad" izme," dvarata& o ok"pa!iji i stradanjima za vreme r"*o* svetsko* rata& o :editeran"& o te#kim isk"stvima

detinjstva& o op#tim temama& do$ivljaj Bosne ostao je trajna osnova nje*ove slike sveta%

Pri!%#tk# novelistikom oblikovanj" lj"dski s"dbina dop"nj"j" se realizam i psiolo*ija& objektivna i

s"bjektivna perspektiva& roniarsko bele$enje spolja#nji do*a,aja sa poetskim doaravanjemirealni stanja% ajvi#e $ivosti i raznovrsnosti ima " ranim pripovetkama Put 5lije !erzeleza, "musa7ir*ani& Musta7a Madar, 8orkan i 9va+ica, 0a logorovanja, /ju+av u kasa+i% 0" s" inje*ovi najizrazitiji (ik!%i A(ija 4#r'#(#', 3usta/a 3a$-ar, 3u(a Jusu/, /ra:3ark! Krn#ta,!rkani dr% S"dbine s" im jednake svi se nalaze na Cnizbrdi!iD $ivota& s"daraj" se sa stvarima ilj"dima& posr" i padaj"% .ompozi!ija rani pripovedaka je mozaika& sa mno#tvom kratki epizoda isporedni likova& "mor se javlja " raznim nijansama& od bla*o* osmea do ironije i *roteske& alinikad nije sam sebi !ilj& preovla,"j" kratke& britke reeni!e i "brzani ritam izla*anja% kasnijim

pripovetkama se osea izvesno stilsko sti#avanje& *"bi se "mor& izraz postaje zbijeniji& prod"blj"jese psiolo#ka analiza& " slikanj" oveka i stvarnosti jo# se vi#e ispoljavaj" C!rniD aspekti% niz"pripovedaka iz svi razdoblja prete$e realistiko izno#enje spolja#nji zbivanja sa na*laskom na

jednom do*a,aj"% naj(#&i"od nji& kao #to s" " zindanu, 1eletovci, Svad+a i dr% 4 imadosta bla*osti i vedrine% as"prot tim pripovetkama koje "slovno mo$emo nazvati tradi!ionalno-realistikim& stoje sih!(!&k#ri!%#tk# spolja#nji do*a,aji s" svedeni na najmanj" mer"& *"besamostalni znaaj i postaj" samo povodi za izno#enje ono*a #to se zbiva "n"tra% t" sk"pin"sa$aju Mila i Prelac, 2njiga i sve ostale pripovetke o detinjstv" i de!i& zatim .e, Smrt uSinanovoj tekiji, 0lostavljanjei mno*e dr"*e% ripovetke iz !s(#$nj#;ndrieve ')irk#2u$ana osaminajbli$e s" tom tip" " njoj s" ski!irani psiolo#ki portreti linosti koje s" *odinamaopsedale pis!a& a on nije sti*ao da o njima napi#e pri"% Slo$eniji tip s" pripovetke date " #iremso!ijalno-istorijskom kontekst"% 3kosni!" prianja o individ"alnim s"dbinama ini obino ronika "raznim svojim vidovima& " kojima se prepli" porodine sa*e sa lokalnim istorijama i do*a,ajima od#ire* istorijsko* znaaja% 0ako s" nastale neke od najbolji i naj'naajnijih ;ndrieviri!%#$aka Most na .epi, -udo u %lovu i %lujaci, Mara Milosnica&5nikina vremena, Priao kmetu Simanu, 0eko, Pria o vezirovom slonui dr%


64/69

delimino sr"#en% prostor" romana most je najlep#a i najistakn"tija taka& sredi#te dr"#tveno* id"ovno* $ivota *rada% 3ko nje*a s" ispletene lokalne prie i le*ende& on se pojavlj"je kaopozorni!a ili kao nevidljivi "esnik " svim znaajnim do*a,ajima " $ivot" pojedina!a i *rada% .aotvorevina lj"dski r"k" most je simbol odolevanja ne"mitnoj r"#ilakoj sili vremena& jedina stalnost" promenljivosti i prolaznosti lj"dsko* $ivota% Na (rini uprijaspada " najskladnije *ra,ena delana#e knji$evnosti& ravnote$a izme," delova i !eline " toj etvorovekovnoj roni!i dovedena je dosavr#enstva% 0o se o*leda " nain" kako je povezana op#ta i lokalna istorija& pria o most" i ronika

kasabe& kolektivna s"dbina $itelja *rada i mno#tvo individ"alni pria& ali i " sklad" izme,"istorijske& psiolo#ke i meta'izike dimenzije dela%

Pr!k(#ta a%(ijaako razliita od ;ndrievi veliki romana-ronika& Prokleta avlija zasniva se na istom

isk"stv" i nosi ist" por"k" kao i oni% 0o je d"$a pripovetka ili kratki roman& razvijen tenikom pria "prii 4 prstenasta kompozi!ija% osnovi dela je saznanje o Cd"bokoj lj"dskoj podeljenostiD i njenomkobnom "ti!aj" na lj"dske s"dbine% osredstvom nekoliko naratora ispredaj" se prie o lj"dima izrazni sredina i epoa% .ao parabola o podeljenosti sveta i istovetnosti lj"dski s"dbina& bez obzirana razlike& Prokleta avlijaje i'ra'najd"blje ;ndrieve hu"anistik# !ruk#%

3vaj neveliki roman pripada kasnijem period" ;ndrievo* stvaranja% jime se pisa! ponovovraa bosanskoj pro#losti& ali sa oi*lednom namerom da motiv ovekove tra*ike i iz*"bljenosti

prenese " znatno vea *eo*ra'ska prostranstva% a prvi po*led to je samo obina pria o jednojnez*odi katoliko* 'ratra 4 'ranjev!a& koji se ni kriv ni d"$an na#ao " !ari*radskoj tamni!i 4Cprokletoj avlijiD& pod neosnovanom s"mnjom da je "inio ne#to protiv interesa otomanske imperije%:e,"tim& iz slike " slik"& pria se svojim sadr$ajem i motivima neprestano #iri& dobija sve vi#e "smisl" i znaenj"& pa od prie o /ra:P#tr!%!j n#'g!$ipostepeno prerasta " "desan mozaik sanajra'(iitiji" (ju$ski""#nta(it#ti"a i su$)ina"a& da bi se na kraj" "zdi*la do simbolino*kazivanja o s"is(u !%#k!g)itisanja u!&t#%

;ndri je " Prokletoj avlijiprimenio svojevrsn" Cmozaik-tenik"D& *radei svoj" pri" od nizanovelistiki ili portretni psiolo#ki st"dija o "pravnik" zatvora .ara,oz"& o 'ra-etrovomtamnovanj"& o Namilovoj nesrei& o zloj s"dbini mlado* s"ltana $ema i o patolo#kom Gaimovomstra"%

ako je Prokleta avlija" jednoj svojoj dimenziji s(ika tiin# tursk# ta"ni+#iz vremenaopadanja nekada silne !arevine& kada prepla#ena vlast prestaje da razlik"je ko je kriv a ko ned"$an&!na j# ist!%r#"#n! i %#(ika "#ta/!ra i a(#g!rija -i%!ta % Slika t"rske tamni!e je i odre,ensimbol sveta i $ivota "op#te% toj tamni!i& kao i " $ivot"& ima sve*a i "bi!a i varali!a& jaki i slabi&prepla#eni i "tljivi& brbljivi%%% ;li " njoj ima i idealista i sanjara& lj"di dobre d"#e& #iroka sr!a&ned"$ni stradalnika& zaneseni istra$ivaa% 0o #to se ta Cprokleta a%(ijaH sta(n! uni i ra'niDoi*ledna je a(u'ija na -i%!tza koji je pisa! rekao da predstavlja divno "do koje se neprestanotro#i i osipa a ipak veno traje%

=oman ima nekoliko $ivotni i tematski planova% prvom plan" je bosanski manastirposmatran sa strane& ali tako da se na sli!i vidi i mladi iza manastirski prozora i manastirsko*roblje na kome je tek saranjen 'ra-etar% dr"*om plan" je prokleta avlija i to ne njene elije&ne*o naje#e dvori#te " vreme kad zatvoreni!i izlaze iz elija% ivot " zatvorenim elijama retko se

javlja " opisima romana% 0rei plan ini nesrena s"dbina Namila% etvrti plan romana je Namilovana"na opsesija& nesreni s"ltan $em% Svaki plan ima svoj !entralni lik& s tim #to se " nekims!enama javlja i po nekoliko likova% red svima je 'ra-etar& iako je on vi#e onaj koji pria& manjeonaj o kome se pria& vi#e s"bjekat ne*o objekat%

Na !#tku i na kraju;ndrievo* dela javlja se $#skri+ija% 3na otvara i zatvara delo&"okvir"je sadr$aj dela% ored to*a #to se javlja " '"nk!iji "metniko* post"pka& ona ima i simbolik"'"nk!ij"% =e je o zimskom pejza$"& napolj" je p"sto# od beline& jer sne* sve zatrpava% 3va slikab"di misao o prolaznosti i nestajanj" sve*a #to je lj"dsko% edino #to ostaje da traje jestene"ni#tivost prirode% elo se zavr#ava slikom to* isto* pejza$a% ejza$ je sada dat " sablasnojbelini& nema vi#e ni staze ni *roba% Belina kao da je poni#tila i seanje na 'ra-etra i nje*ov" pri"&pa s" nestali i Stambol& i rokleta avlija i mladi iz Smirne% ;li ovek kao da se ne miri sa tomzastra#"j"om spoznajom& ve nastavlja sa svojom svakodnevi!om i ka$e CaljeD% tome jesadr$ano nepristajanje na smrt& kao i nesvesna ovekova pob"na protiv potp"no* nestajanja%

Para$!ksa(na situa+ija Proklete avlije" ;ndrievom op"s" je " tome #to je ona& iako

nj#g!%! naj!)j#kti%nij# $#(!, u isti "ah, i nj#g!%! naj"anj# r#a(istik! $#(!& tanij#&najvi#e si")!(in! !st%ar#nj#% ako je " detaljima krajnje realistika i objektivistika& ona " !elinis"*eri#e jedan dr"*aiji svet od ono*a koji on opis"je% otresnim prikazivanjem $ivota " jednom

64


65/69

kazamat"& ;ndri sug#ri i$#ju da je !&ta (ju$ska situa+ija naj%i na(ik na -i%!t uta"ni+i& " kojoj se svako osea "*ro$enim& okrivljenim i "spanieno oek"je rasplet sit"a!ije "kojoj se na#ao% 0om s%!j!" si")!(in!" stranom !na sa$a u !s#)nu %rstu "!$#rnihknji-#%nih $#(a& " kojima se daje op#ta& simbolina& nadistorijska slika lj"dsko* $ivota% 3simosnovni tema ovo* dela& " njem" je ;ndri razmotrio i veliki broj svoji dr"*i& opsesivni tema%edna od nji je i i$#ja ! n#r!"#nj#n!sti ist!rijsk!g ')i%anja.ajbolji akter na istorijskojpozorni!i nije onaj koji je imao najpozitivnij" "lo*"& ve onaj koji je najbolje odi*rao "lo*" koja m"

je bila dodeljena% /-ti *odina veka& vi#e radi na ozbiljnoj dramii razliitim proznim $anrovima& a "koliko pi#e komedije onda s" to lake komedije i vodvilji kao #tos" )bian ovek& Svet& Put oko sveta% o p"no* pro!vata "#ievo* rada na komediji dolazi "poslednji 1/ *odina nje*ovo* $ivota% 0ada se vraa dr"#tvenoj komediji koj" je ne*ovao " prvomperiod" i pi#e dela Gospo-a ministarka& )aloena porodica& Pokojnik i ,last& koja je ostalanezavr#ena% jima treba dodati vi#e dr"*i Mister dolar& 1eograd nekad i sad& !je& (r%%%

svom rad" na komediji "#i se nadovez"je na ranije srpske komedio*ra'e& Sterij" i0ri'kovia% +eze sa njima s" mno*ostrane i o*ledaj" se " tome #to je on esto *ovorio o njima&odavao im priznanje& potom " pre"zimanj" komedio*ra'ski tema od nji% svojim najboljimkomedijama "#i je sjedinio Sterijin" komedio*ra'sk" tematik" sa 0ri'kovievom s!enskomtenikom% .od "#ia je "ti!aj imao i :ilovan Ali#i% Smatra se da je od nje*a privatio lokaln"komedij" naravi% 3d strani "ti!aja najva$niji je Ao*oljev& tanije nje*ove *lavne drame evizor%ajvidljiviji je " Sumnjivom licu% "#i nije imao svo* *lavno* komedio*ra'a iji bi p"t sledio& kao#to je Sterija imao :olijera% stra$ivai s" pokazali da& i pored sve*a #to d"*"je Ao*olj"& "#i nijedao komedij" *o*oljevsko* tipa& da on ne sledi Ao*oljev p"t ka *rotesknom& morbidnom& "$asnomve stvara komedij" lak#e*& "moristiko* tipa iji je osnovni !ilj da izazove sme%

Sam "#i je za sebe rekao da je "morista& a ne satiriar% a#a tradi!ionalna kritika m" jezamerala da je padao " nisk"& v"l*arn"& lak" komik"& a nije pokazala raz"mevanje za nje*oved"blje moralne i dr"#tvene te$nje& za realizam sa kojim je nje*ova komika neraskidivo povezana%"#i nije delio komik" na nisk" i visok"& ve se sl"$io svim njenim vidovima& smatraj"i da s" za

sme sva sredstva dop"#tena%


66/69

karaktera i " slikanj" sredine i " stvaranj" veliki komini sit"a!ija& samo #to nijedna od tiosobina ne dominira ve sve del"j" paralelno i me,"sobno se pro$imaj"%

svom del" "#i je dao dr"#tven" komedij" Srbije svo* vremena% je*ova slika analo*naje i istovremeno s"protna onoj koj" nalazimo kod realistiki pripovedaa% Srbija " nje*ovimkomedijama nije seljaka ne*o *ra,anska i birokratska& koja je za srpske realiste bila ne*ativnapojava% orodi!a je i kod nje*a " sredi#t" svi zbivanja% ako zatvorena i odbojna prema svem" #todolazi spolja& ona je ipak okren"ta mno*o vi#e sada#njosti ne*o pro#losti% oremeaji koji nastaj"

pri naletima spolja#nji sila ine osnov" komine radnje& oni zavataj" sve linosti& dovode i "stanje op#te zal",enosti% =elativno bezazlen sl"aj je kada " porodini mir prodr" malo*ra,anskao*ovaranja i intri*e (Svet)% +elika "zvitlanost nastaje kada se "me#aj" vlast i nova!% "#i otkriva#ta biva sa obinim lj"dima& #ta s" sve oni spremni da "ine& #ta rade i kako *ovore kad potpadn"pod njiov "ti!aj% sk"enom prostor" " kojem se kree taj svet nema mesta za razliite vidove$ivota& planovi se neprestano me#aj"% ajvee me#anje i sa najkominijim posledi!ama je izme,"porodine i politike s'ere% Narodnom poslanikukandidat vlade i kandidat opozi!ije nalaze se podistim krovom i ak treba da "," " porodine odnose% zborna kampanja i $enidbena kampanja tek""poredo i stalno se prepli" elementi jedne "ska" " dr"*" i obrn"to& politiki $ar*on prodire "porodin" s'er"& a porodini " politik"% a stvaranje "#ieve prve komedije del"je klima politikiborbi " Srbiji& borba opozi!ione =adikalne stranke kojoj pripadaj" slobodni intelekt"al!i% ti!aj imaj"i satirine


67/69

srednje* veka (Na&od& Kneginja od %ribala)% apisao je i niz drama iz savremeno* *ra,ansko*dr"#tva o problemima krivi!e i kazne lj"bavi i mr$nje (%ako je moralo biti& Gre& za gre&)& kao inekoliko drama sa 'antastinom sadr$inom ('ena bez srca)% Sav taj rad pokaz"je "porno nastojanjeovo* pis!a& koji je bio ro,eni komedio*ra'& da napi#e dram" sa ozbiljnom ili ak tra*inomsadr$inom& no to nije "rodilo "metniki znaajnim rez"ltatima%

"#ievo prozno stvaranje je veoma obimno i raznovrsno& ob"vata pripovetke& romane&p"topise& memoarska dela& 'eljtone& a"tobio*ra'ij" itd% rva knji*a koj" je objavio bile s"

Pripovetke jednog kaplara& zbirka kratki pria nastali na osnov" nje*ovi do$ivljaja " srpsko-b"*arskom rat"% r"*a zbirka pripovedaka, (amazanske veeri& sadr$i prie iz orijentalno*&m"slimansko* $ivota i po vrednosti daleko zaostaje za prvom% astala za vreme "#ievo* boravka" 0"rskoj& ona je plod lektire vi#e ne*o neposredno* isk"stva% :no*o s" m" bolje "moristikepripovetke (Kikandonska posla& Ministarsko prase& Posmrtno slovo)%

o# je obimniji "#iev rad na "moristikom 'eljton" (1en 4kiba4 #aljivi 'eljtoni koji s"izlazili " Coliti!iD)% apisao je #aljivi roman %ptinsko dete o sme#nim z*odama koje izazivaro,enje jedno* vanbrano* deteta% starosti je napisao i zabavni roman za de!" 3ajduci.

apisao je i vi#e knji*a memoarsko* i p"topisno* karaktera% "topisi Kraj )&ridskog jezera&Kosovo imaj" vi#e dok"mentarni ne*o "metniki znaaj% je*ovo najbolje "#"!arsk! $#(! je"vena 5uto+iogra7ija& pisana izme," dva rata (192?)& koja je od poetka do kraja pisana ""moristikom ton" i jedna je od najpoznatiji i najitaniji "#ievi knji*a% njoj ima dosta

padova " plitk" komik"& ali i delova koji spadaj" " velike domete srpske "moristike proze (delovio "#ievom #kolovanj"& o predmetima i pro'esorima& o nainima kako s" oni "terivali znanje "*lav" svojim "eni!ima)% 3va knji*a posti*la je velik" pop"larnost% vreme kada je objavljena&"#i je lj"bima! p"blike% .nji*a je p"na "mora& #aljivi pria i d"oviti dosetki% :o$e se rei da

je ta knji*a bila j"bilej nje*ovo* "mora% 3bnavljao je& osvetaljavao stare motive i improvizovaonove% Smejao se na svoj ra"n& sa "n"tra#njom potrebom "morista da $ivot razvedrava smeom% knjizi se mani'est"j" nje*ova lj"bav prema $ivot"& "$ivanje " njem"& lj"bav prema ovek" iprirodi% 3n je " njoj dao svoj a"toportret "moriste i karikat"riste& "metnika i oveka% vedromraspolo$enj" izrekao je i kr"pne istine o dr"#tv" svo* vremenaF opet " d"ovitim varijantamaosve$avao je tem" vlasti% l"strovao je nepravedne odnose " dr"#tv"& birokratske karijere&protek!ij"& one odnose i stanja " kojima se davala prednost lakta#tv" i #arlatanstv"% Smejao se imetodama obrazovanja i vaspitanja "enika i tom nje*ovom sme" #koli svoje rane mladosti mo*"se nai srodnosti sa satirom =adoja omanovia%

JAKOV IGNJATOVI

akov *njatovi (1822-1889) je t%!ra+ na#e* $ru&t%#n!g r!"ana% o ro,enj" i popoe!ima javno* i knji$evno* rada on pretodi svim *lavnim romantiarima& od =adievia do.ostia% *njatovi je po vremen" svoje *lavne delatnosti i idejama r!"antiar& a po *lavnimdelima a"tentini r#a(ista% *njatovi je zasnovao ne samo srpski roman ve i $anrove to* romana&izmislio je najvi#e likova i osmislio najvi#e karaktera od svi srpski romanopisa!a% 3b"vatio je svedr"#tvene slojeve to* doba%

Documents

Skripta - Istorija Srpske Knjizevnosti III i IV