Skripta Metodologija Naucno Istrazivackog Rada

7/24/2019 Skripta Metodologija Naucno Istrazivackog Rada

1/54

1

METODOLOGIJA NAUNOISTRAIVAKOG RADA

1. Metodologija naunog istraivanja kao pedagoka disciplina-pojam, znaaj, predmet i konkretniproblemi koje ova nauka izuava

METODOLOGIJA-teorija o naunom metodu, bavi se prouavanjem nastanka, razvoja i saznajne vrednostimetoda saznanja i tehnikih postupaka naunog istraivanja, ali, takoe i prouavanjem procesa i komponentinaunog istraivanja, kao i prouavanjem strukture, funkcija i razvoja naunog znanja: naunim problemom,naunom hipotezom, naunom injenicom, naunim zakonom, naunom teorijom i paradigmom, istraivakomtradicijom, naunim opisivanjem, objanjavanjem, predvianjem i razumevanjem.

Otkriva i objanjava objektivne zakone.

Do pedagokih naunih zakona dolazi se saznavanjem objektivnih zakona vaspitanja, saznavanjem relativnostabilnih uzrono-posledinih odnosa izmeu vaspitnih pojava. Veina tih zakona tie se kauzalnih odnosaizmeu preduzetih vaspitnih postupaka i njima izazvanih vaspitnih efekata, ali postoje i drugaije pedagoke

zakonitosti - recimo uzrono-posledina povezanost izmeu karaktera drutva koje organizuje vaspitanje i cilja izadataka koji se tim vaspitanjem ostvaruju. Kauzalni odnosi mogu biti funkcionalnog i stohastikog karaktera.

Pojave su povezane funkcionalno onda kada jedna od njih uvek, bez izuzetka, izaziva onu drugu, kad svakoj

vrednosti jedne pojave odgovara tano odreena vrednost druge pojave. Stohastika povezanost je labavija; to jepovezanost s izuzecima.

Saznavanje objektivnih zakona, tj. dolaenje do naunih zakona, obavlja se odgovarajuim naunim metodama.To vai i za pedagoke zakone. Do njih se dolazi metodama prouavanja vaspitnih pojava, metodamanaunoistraivake delatnosti.

Onaj deo pedagogije koji se tie metoda prouavanja pedagokih pojava, tj. proverenih naina otkrivanjazakonitosti u oblasti vaspitanja, naziva se pedagokom metodologijom. Pedagoka metodologija obuhvata

problematiku metoda pedagokog naunoistraivakog rada, ukljuujui i problematiku posebnih tehnika iinstrumenata na koje se metode prikupljanja podataka o prouavanim pedagokim pojavama oslanjaju.

2.Kvantitativni i kvalitativni pristup u naunom istraivanju

Kvantitativna istraivanja:

Prikupljanje brojanih podataka, u cilju objanjenja, istraivanja veza izmeu

varijabli, uspostavljanja uzrono posledinih veza izmeu posmatranih pojava.

Kvalitativna istraivanja:

Zasnovana na nebrojanim (opisnim podacima), dobijenim u prirodnom okruenju


2/54

2

(posmatrane pojave) ekstenzivnim posmatranjem ili intervjuisanjem,

razgovorom, iji je primarni zadatak da objasni znaenje ili interpretira

posmatranu pojavu.

Prouavanju svake pojave moe se pristupiti kako sa stanovita njenog kvaliteta, tako i sa stanovita njenogkvantiteta. Najpoeljnije je da se prouavanoj pedagokoj pojavi pristupa s oba navedena stanovita. Neke

pedagoke pojave veoma je teko, pa i gotovo nemogue, kvantifikovati, i kvantitativno izraziti. Takve su pojavenpr. one koje se tiu zavisnosti ciljeva i zadataka vaspitanja od karaktera drutveno -ekonomskih odnosa ilimeusobnog razgraniavanja pojmova vaspitanje i obrazovanje.

to se tie pojava pri ijem prouavanju kvantitativni pristupi moe i treba da bude dominantan, tu se nikada nesme onaj drugi, kvali tativni pri stup zanemariti zato to ni najsavesnija i najstrunija kvantitativna obrada

podataka o prouavanoj pedagokoj pojavi ne moe bez pratee kvalitativne analize obezbediti pouzdana naunapedagoka saznanja. Pojedina pedagoka istraivanja mogu se svoditi iskljuivo na kvalitativne pri stupe,nijedno

istraivanje pedagokih pojava ne sme se svesti iskljuivo na kvantitativni pristup.

Kvantifikacija pedagokih pojava veoma doprinosi preciznosti pri njihovom prouavanju i stoga je obinoveoma poeljna. Svaku generalizaciju nuno je kvalitativno analizirati, to e rei da se ona mora teorijskiobrazloiti, dovesti u vezu s ve postojeim odgovarajuim naunim injenicama i teorijama.

3. Poeljna lina i struna svojstva istraivaa

1.ENTUZIJAZAM - predanost istraivakoj delatnosti, uivanje u njoj, svakako je jedan od osnovnihpretpostavki uspenosti svakog naunoistraivakog rada. 2.PERSISTENCIJA-svojstvo istrajnosti,upornosti

obuhvaeno je ve svojstvom entuzijazma, jer su entuzijaisti po pravilu i vrlo istrajni u onome ime se, s velikimoduevljenjem bave. 3.MARLJIVOST-takvom delatnou mogu uspeno da se bave samo oni koje, uz mnogadruga svojstva, odlikuje i svojstvo marljivosti. 4.POTENJE-istraiva kome istina predstavlja neprikosnovenusvetinju bez kolebanja e konstatovati da mu se predvianje nije obistinulo i tu konstataciju e uiniti dostupnomodgovarajuoj javnosti. 5.HRABROST-je neophodna,da bi priznao i sebi i drugima da je pogreio i da morakorigovati svoj istraivaki postupak, da bi se suprostavio uglednim i uticajnim pojedincima.6.KOMUNIKATIVNOST - istraivai obino komuniciraju s mnogim ispitanicima, bez ije pomoi ne bimogao da ostvari svoje istraivake planove. 7.IROKA PEDAGOKA OBRAZOVANOST-bez svestrane

pedagoke kulture ne moe se uspeno prouavati nijedan pedagoki problem. 8.TEMELJNO POZNAVANJEOBLASTI KOJA SE ISTRAUJE - istraiva koji eli da nauno proui odreenu pedagoku pojavu moraveoma temeljno poznavati oblast u koju ona spada. 9.METODOLOKA OSPOSOBLJENOST - obuhvataodgovarajua znanja i umea njihovog primenjivanja. 10.SMISAO ZA NAUNO ISTRAIVAKI RAD-istraiva mnogo toga moe da naui, ali veliku ulogu igra i talenat koji mora istraiva imati.

4. Naune injenice i naune informacije pojam, primarni i sekundarni izvori naunih injenica iinformacija:


3/54

3

Naune teorije koje se odnose na istu oblast stvarnosti uporeuju se prema uspenosti objanjavanja ipredvianja injenica u toj oblasti stvarnosti.

Izraz "injenica" se upotrebljava dvojako:

da oznai sintetikiiskaz kojim se tvrdi neko stvarno stanje stvari (postojanje objekta, svojstva, odnosa,pojave, stanja i sl.)

da oznai samo to stanje stvari

injenice-ulni doivljaji o predmetu istraivanja pomou i preko kojih odreujemo objektivno,realno postojanjeobjekata, procesa; dogaaja, osobina ili odnosa.

injenice se dele na:

a) sirove (brutalne) Trava je zelena

b) institucionalne Fisher je u meu pobedio Spaskog. (Vae samo uz uslov postojanja nekih institucija ipravila)

c) zdravorazumske(izraene su iskazima prirodnog govornog jezika, a smisao takvih iskaza shvatljiv je svimosobama koje razumeju taj jezik i kontekst u kojem su izreeni)

d) naune(izraene su iskazima odgovarajueg naunog jezika specifikovane terminologije, a njihov smisao jeshvatljiv u kontekstu odgovarajue naune teorije)injenice se, takoe, dele na: empirijske(iskustvene) i teorijske.

Empirijska injenicaje sintetiki iskaz o konkretnom objektivnom dogaaju, procesu, objektu, stanju, odnosukoje ljudi mogu opaziti i koje se tumae u sistemu preteno iskustvenih pojmova.

Teorijske injenicesu takvi elementi znanja koji se tumae u nekom sistemu preteno teorijskih izraza, odnosnopojmova.

Podatak je registrovana injenica koja se odnosti na predmet istraivanja. Podaci se sistematizuju, obrauju ianaliziraju. Obraeni podaci su naune informacije.

Naune inf. su osnovni sadraj akademske komunikacije usmerene ka nekoj svrsi i objanjavanju procesa ipojava. One su uopteno i organizovano znanje nastalo izvoenjem zakljuaka u istraivakim procesima.Atribut naunosti dobijaju tek kada se javno objave.

Izvori informacija:

* Primarni: originalni dokumenti, istraivanja, publikacije

* Sekundarni: pregledi, osvrti, kritike, analize


4/54

4

5. tampani nosioci naunih informacija (primarne, tercijarne i sekundarne publikacije)

Nauni i struni tekstovi. Tekstovi objavljeni u publikacijama ine osnovni izvor naunih i strunihinformacija. U naunoj i strunoj javnosti mogu biti dostuni kaoknjige, lanci u asopisima, radovi saopteni nanaunim skupovima i radovi prezentovani na Internet.

A: Primarne publikacijeSadre informacije iz ,, prve ruke " tj radove u obliku u kojem su ih autori napisali.

U ovu kategoriju publikacija se svrstavaju: monografije, studije, lanci u asopisima i zbornicima i izvetaji oistraivanjima. Pojavljuju se kao 1) originalni objavljeni radovi 2) originalni neobjavljeni radovi ( izvetaji,referati, saoptenja, doktorske disertacije, magistarske teze ) Zavisno od toga koliko se pojedinanih naunih istrunih tekstova objavljuje u jednoj publikaciji moe se govoriti o pojedinanim i zbirnim publikacijama. U

pojedinane publikacije spadaju knjige,broure,separate, sveske dok u zbirne publikacije spadaju asopisi,zbornici institucija,tematski zbornici, godinjaci i sl.

-Knjige: primarne tampane publikacije koje sadre 49 i vie stranica teksta nazivaju se knjige. Objavljuju se uvidu studija, monografija, udbenika, prirunika i sl. Knjige mogu nastati kao: autorske, urednike, i knjige zakoje se institucija pojavljuje kao autor i izdava. tampane publikacije od 5-49 stranica teksta s mekim povezomnazivaju se broure. -Bilteni: Posebni tampani oblici obavetenja naune i strune javnosti o toku neke struneili naune aktivnosti. -Letopisi: Oni predstavljaju vrstu pisanih dokumenata, u kojima su hronolokim redomzabeleeni znaajni dogaaji u nekoj instituciji, ustanovi, organizaciji i sl. -Pregledi: To je vrsta primarnih

publikacija koja sadri obimnije i najnovije oglede o specifinim temama sa naunim i strunim informacijama.

-asopisi : Serijske publikacije namenjene odreenoj ciljnoj populaciji koje sadre pouzdane informacije iomoguuju najefikasniji proces njihove razmene nazivaju se asopisi. Izdaju se kao primarni i sekundarni.Primarni asopisi sadre lanke o rezultatima prouavanja i istraivanja u prvom javnom objavljivanju. Buduida asopisi pretenduju da prate tempo razvoja svetske nauke uglavnom objavljuju radove na engleskom jeziku.

-Zbornici radova: Sadre naune i strune lanke koji se mogu odnositi na vie tema ili zbornici iji se lanciodnose na jednu temu. -Prevodi : Veoma vani izvori informacija su prevodi, s pretpostavkom da za tu namenu

redakcije asopisa biraju najvrednijeradove koji su najpotrebniji itaocima. -Struni listovi: To su periodinaizdanja koja imaju ulogu da informiu zaposlene u odreenoj strunoj delatnosti. -Posebni oblici publikacije:To su radovi koji nisu publikovani u celosti ve skraeno, neobjavljen i i nepublikovani dokumenti- rukopisi,slike,doktorske disertacije i sl.

B: Sekundarne publikacije: se bave sadrajima i informacijama koje se nalaze u primarnim publikacijama. Onepopisuju, opisuju, saimaju ili raslanjuju objavljene informacije u primarnim publikacijama bez donoenjanovih znanja. Sekundarne publikacije egzistiraju se u tri oblika: referentna literatura, referentni asopisi i

bibliografije.

-Referentna literatura:prerauje, kritiki razmatra i popisuje informacije iz primarnih publikacija i omoguuje

korisnicima traenje, bri i laki pristup.

-Referentni asopisi:su vrsta sekundarnih periodinih publikacija koja u saetom i sistematizovanom oblikuprati i objavljuje informacije o primarnim publikacijama u vidu: anotacija, apstrakata, rezimea, indeksa i sinteza.

Omoguuju kontinuirano informisanje istraivaa u svojoj i graninim naunim oblastima i racionalizuju vremepronalaenja.Ova vrsta asopisa informacije donosi sa zakanjenjem u odnosu na vreme objavljivanja primarnihpublikacija.


5/54

5

-Bibliografije: Kao sekundarne publikacije sadre popis izdanja posebnih i svih drugih publikacija i imajuzadatak da prue osnovne i potpune informacije o izvorima naunih informacija tj. primarnim publikacijama.Predstavljaju sredstvo naune komunikacije i slue za pretraivanje i dopunjavanje literature. Nastaju kaorezultat rada autora koji poznaju odgovarajua nauna podruja. Nastaju kroz procedure istraivanja,

popisivanja, opisivanja i razvrstavanja bibliografskih jedinica po utvrenim principima. Mogu biti dostupne utampanoj formi, CD-ROM-u i onlajn obliku. Koriste ih istraivai, univerzitetski nastavnici, student,

bibliotekari, knjiarski radnici i ostali kojima je to potrebno.

-Enciklopedije: Kao referentne publikacije encikloedije na saet sistematian i jasan nain alfabetskim redom ilipo predmetima koji su u odreenoj logikoj vezi definiu i obrazlau naune pojmove u vidu odrednica.Encikledijske odrednice sadre istorijat problema, najvanije podatke i najnovija tumaenja uz objektivan prikazi dokumentaciju o literaturi. Prema sadraju enciklopedije egzistiraju kao opte, posebne i pojedinane. Opteenciklopedije sadre opte pojmove i znanja koja su zajednika za sve nauke. Posebne enciklopedije sadreznanja iz grupe nauka a pojedinane enciklopedije iz jedne nauke ili ili naune discipline. Prema strukturienciklopedije se objavljuju kao: prirune, male i velike. Enciklopedije piu grupe autora eksperata za pojedinenaune oblasti a izdaju ih nacionalne institucije. -Renici : Vrste referentskih publikacija u kojima sealfabetskim redom precizno definiu i objanjavaju znaenja pojmova iz oblasti jedne struke ili iz oblasti jednog

aspekta, s poreklom i uputstvima za njihovo korienje nazivaju se renici. Definicije pojmova u renicima susaetije od enciklopedijskih. Renici mogu da se klasifikuju s obzirom na: broj jezika koji obrauju-jednojezini,dvojezini i viejezini; namenu-kolski, priruni, akademski. -Leksikoni: Renici koji obrauju pojmove iz

jedne nauke ili struke sa nominalnim definicijama, sa objanjenjima porekla i upotrebe sa alfabetskimredosledom nazivaju se leksikoni i enciklopedijski renici. -Statistiki pregledi: Vrsta sekundarnih publikacijakoja sadri statistike podatke iz privrednog i drutvenog ivota jedne zemlje koje su prikupili statistiki zavodikao nacionalne institucije naziva se statistiki pregled. Statistiki godinjaci iz podruja delatnosti obrazovanjasadre podatke o: zaposlenima, uenicima i studentima,obrazovnim institucijama, broju upisanih i diplomiranihstudenata i sl. -Vodii: To su referentne publikacije koje sadre obavetenja o nekim relevantnim izvorimainformacija, o institucijama, kolama, fakultetima, medicinskim domovima i sl. -Imenici:Referentne publikacijekoje popisuju i sadre podatke potrebne za identifikaciju naunih i obrazovnih institucija, arhiva, muzeja,naunika, prosvetnih radnika i slino nazivaju se imenici ili adresari. Podaci se unose na nazive institucija iorganizacija, njihove adrese, brojeve telefona i telefaxa, naziv sajta, e-mail adrese, imena kontakt osoba,

delatnost institucija, godine osnivanja i broj zaposlenih. -Apstraktni asopisi: Ova vrsta referentnih asopisasadri bibliografske podatke i krae izvode iz primarnih publikacija u vidu kratkih apstrakata uglavnom bezvrednosne ocene vanih za pretraivanje i izbor naunih izvora. Apstrakti se objavljuju kao: citati naslova ili

proirenih naslova, indikativni rezimei, informativni apstrakti i kritiki apstrakti. Informacije u apstraktnimasopisima radi lakeg pretraivanja podeljene su po naunim oblastima.

V: Tercijarne publikacije- bibliografije bibliografija.

6. Klasifikacija nauka i naunih disciplina

Svaka nauka je odreena predmetom prouavanja, raspolae fondom saznanja razvrstanih u naune discipline,ima izgraenu metodologiju prouavanja svog predmeta i raspolae sistemom osnovnih pojmova. Jedna odklasifikacija nauka je prema predmetu prouavanja:


6/54


7/54

7

opti pretraivaise koriste za pretraivanje punog teksta mrenih stranica, po kljunim reima. Alta Vistaupretraivanju koristi kljune rei ili fraze koje se stavljaju u navodnike. Google (najpopularniji i najvei svetskiWeb pretraiva za iru upotrebu, omoguuje da se doe do najveeg broja relevantnih rezultata, omoguuje

pretraivanje na maternjem jeziku. metapretraivai omoguuju simultano postavljanje uputa mnogimpojedinanim pretraivaima. Nude izbor mrenih stranica na kojima se mogu nai druge mrene stranice i bazepodataka, nemaju vlastite kataloge i indekse Web strana, automatski prosleuju uput na vei broj drugih Web

pretraivaa i od njih preuzimaju rezultate. predmetni katalozipredstavljaju sajtove koje ureuju urednici zapojedina podruja po hijerarhijski organizovanim predmetnim odrednicama. Vrste: Alpha Search, BUBL link,Galaxy, Looksmart, Wikipedija, Yahoo.predmetni vodiimrene stranice na kojima se nalaze zbirke hipertekstveza (linkova) na web stranicama, na kojima se obrauje odreena tema.

8. Specijalne elektronske baze podataka o obrazovanju: ERIC;ASSIA;LISA;BEI;Education Abstatscs i dr

Na Internetu postoji vie baza podataka u kojima su pristupani radovi iz razliitih naunih podruja. To mogubiti bibliografski podaci, indexi, apstrakti, katalozi. Prema vrstama informacija baze podataka se formiraju kao:

referentne(sadre skraene i saete informacije), i izvorne(sadre podatke o samim injenicama).

Referentne baze podataka se dele na: bibliografske (vrsta elektronskih referentnih baza koje sadre osnovnepodatke o objavljenim radovima. Pored imena autora, godine izdanja, mesta i sl. sadre jo i nazive ustanova ukojima autori radeafilijacija, kljune rei i rezime rada, i na referentne u uem smislu (sadre samo podatke olokacijama traenih izvora, tu spadaju adresari, poslovni vodii o institucijama, bibliotekama, knjiarama... nemogu se pretraivati preko klunih rei). I zvorne baze podataka obuhvataju: baze podataka u kompletnimtekstovima, baze podataka sa numerikim podacima, baze podataka sa tekstualno numerikim podacima, baze

podataka s kompjuterskim programima i baze podataka sa slikom.

*ISIinstitut za naune informacije (ISI) omoguuje selekcionisanje naunih informacija u multidisciplinarnimbazama podataka. Baze su komercijalne prirode i pojavljuju se u vie verzija: papirnoj, CD ROM, i Webverziji.

* Baze podataka koje prate nauke o obrazovanju

ERICEducation Resources Information Center baza koja pokriva sve aspekte obrazovanja i vaspitanja.Sastoji se iz 2 tampana dela indeksa: CIJE i RIE.

ASSIAApplied Social Science Index and Abstracts sadri indekse i apstrakte lanaka u asopisimaprimenjenih drutvenih nauka, meu kojima je i obrazovanje. Pokriva vie asopisa iz Velike Britanije iAmerike. LISALibrary and Information Acience Abstractsi ISAInformation Science Abstractssu baze

podataka u kojima se nalaze apstrakte iz raznih naunih dela, nalaze se pod nazivom DIALOG.

BEIBritish Education Indexdeo baze za podruja Velike Britanije, Kanade i Australije, sadri bibliografskezapise podruja predkolskog i kolskog vaspitanja. Education Abstracts sadri bibliografske reference sengleskog govornog podruja. PsycINFObaza psiholokih apstrakta i lanaka iz podruja psihologije iobrazovanja. EINUS bazaElektronski izvetaj o naunom uinku u Srbijiomoguuje uvid u nauni uinak

pojedinaca, asopisa, ustanova... SocioFaktcitatna elektronska baza formirana na Filozofskom fakultetu u NSpod rukovodstvom Pere ipke. Raspolae sa podacima asopisa iz drutvenih nauka. Specijalne baze podataka


8/54

8

formiraju se po odabranim temema. Na mrei se pronalaze po kljunim reima ili nekom od kataloga, najeeYahoo. Baze podataka na CDROMupredstavljaju nosae podataka na kojima se mogu snimiti podaci ukojima su integrisani slika, zvuk (govor i muzika).

9. Pristup informacijama u bibliotekama

Korienje biblioteke je sastavni deo izrade projekta istraivanja. Razvoj Interneta uslovio je preobraajbiblioteka u multimedijalne centre, koji zahtevaju od istraivaa odreene vetine pretraivanja bibliotekihfondova. U bibliotekama vie nisu samo na raspolaganju tampane publikacije, ve i elektronske (on line) knjige,enciklopedije, asopisi... Biblioteke se organizuju kao kolske, gradske, univerzitetske i nacionalne. Statusnacionalne biblioteke u Srbiji imaju: Narodna biblioteka Srbije u Beogradu i Biblioteka Matice srpske u Novom

Sadu. Sada se i putem Interneta moe pristupiti katalozima nekih biblioteka.

*biblioteki katalozimogu biti: tampani (u formi knjige), lisni (na katalokim listiima), mikroforma i on-lineautomatizovani (elektronski). tampani kataloki listii su razvrstani po jednoj od karakteristika publikacije:naunoj oblasti, autorima, naslovima i kljuni pojmovima. Podaci o knjizi obuhvataju: ime i prezime autora,

godinu izdanja, naslov rada, mesto izdanja, naziv izdavaa, dodatke podatke, redni broj izdavanja, vrstu izdanja,broj stranica, pismo. Prema postojeem stanju bibliotekog fonda, katalozi su podeljeni prema nameni (javni iinterni), prema obimu (opti i posebni) i prema nainu obrade naune i strune grae (alfabetski, struni i

predmetni). Autorski katalog rasporeuje katalog jedinice prema alfabetskom redu poetnog slova autora(imenski katalog). Predmetni katalograzvrstava biblioteki fond prema nekoj rei, koja najpotpunije izraavasadraj. U strunom katalogu dela bibliotekog fonda se razvrstavaju u odgovarajue klasifikacione grupe

prihvaenog klasifikacionog sistema, ugl. UDK (Univerzalne decimalne klasifikacije).

Naslovni katalograzvrstava, alfabetskim redosledom, kataloke listie prema zvaninim naslovima publikacijabibliotekog fonda.

*biblioteki fondovi neposredno korienje izvora u bibliotekama, meubiblioteka pozajmica(pozajmljivanje publikacija ili njihovih kopija izmeu biblioteka, na zahtev korisnika).

Elektronski pristup informacijama u bibliotekama. Virtuelne referentne biblioteke omoguuju pretraivanjepublikacija preko Interneta sa bilo koje take pristupa, korienje renika, prirunika, imenika, indeksa kao ipublikacija i ostalih bibliotekih zbirki u obliku potpunog teksta, on line katalokim pristupom. Najvanijemogunosti u pogledu pronalaenja izvora pretraivanja na Internetu izdvajaju se: pretraivanje nekoliko milionainformacija za vrlo kratko vreme, pretraivanje baza podataka na jednom mestu, istovremeno pretraivanje vie

baza podataka na istu temu, lako sortiranje, uvanje i ispisivanje pribavljenih informacija, brz pristup najnovijiminformacijama itd.

-naini pretraivanja baza podatakaprilikom pretraivanja dostupnih baza podataka moe se birati jedan odtri naina pretraivanja: osnovno pretraivanje, izborno pretraivanje i komandno pretraivanje.

-elektronske publikacije su publikacije koje ini skup zapisa u obliku teksta, slike, grafikona, prikaza,animacija, zvuka i sl., kojoj se moe pristupiti pomou raunara. Zapisi su meusobno povezani linkovima, pa semoe istraiva usmeriti na ostalu grau. Elektornske knjige mogu biti prikazane na internetu u PDF formatu.


9/54

9

-elektronske enciklopedije i renicisu alternativa Interentu i imaju sline prednosti: organizovan i razvrstanmaterijal pa se podaci lako nalaze, materijal je predstavljen u saetom obliku, podaci su autentini, istiniti istalno upotrebljivi. Neki od njih su: Wikipedia, Encyclopedica, Encarta, Britanica, Srpski elektronski renik,

Wokabular.-elektronski asopisimogu biti locirani na: stranicama izdavaa, na Web stranicama posrednika isa linkova koje dodatno prave posrednici. Elektonski asopisi u naukama o obrazovanju su: Tri angle, EURODL .

prezentacije (Naune video konferencije) predstavljaju jednu od mogunosti korienja Interneta, pri emu

uesnici u toku videofonskog razgovora, istovremeno uju i vide, saoptavaju rezultate sopstvenih istraivanja,itaju nauna saoptenja i meusobno diskutuju. On-line naune diskusione grupefunkcioniu tako to jedanod istraivaa pokrene neku temu, a zatim drugi istraivai iznose svoja miljenja o toj temi. -Kupovina knji gapreko I nterneta

10. Dokumentvanje naunih izvora napomene u tekstu, napomene u fus - noti, napomene na krajupoglavlja ili knijge, bibliografske napomene, uputne napomene, kritike napomene.

Dokumentovanje naunih izvora podrazumeva: korienje i pisanje citata, pozivnih napomena i referentskihjedinica u spisku literature. U praksi naunog stvaralatva postoje tri naina korienja naunih izvora:ukazivanje (upuivanje), citiranje i parafraziranje.

Upuivanje na izvore

Napomene predstavljaju pratei deo naunog dela koje ukazuju na dodatne informacije znaajne za tekst. Koristese u svrhu objanjavanja osnovnog teksta naunograda, koji bi bio optereen da su njegov sastavni deo.

Napomene unutar teksta pozivanje na autora i delo moe da se vri u samom tekstu. Tada nije potrebno daitalac prekida pogled, ali se zato, u sluaju dugih poziva prekida logika nit teksta. Pozivanje na autora i delo u

popisu bibliografskih jedinica , koje ine odeljakLiteratura, omoguuje lake itanje, ekonominost u upotrebiprostora, poboljava estetsku stranu u grafikom oblikovanju teksta. Nedostatak korienja napomena unutar

teksta je u oteanom traenju bibliografskih jedinica u odeljkuLiteratura.

Podnone napomene (napomene u fus-noti)podnone napomene se sastavljaju u podnoje stranice.Nazivaju se fusnote, beleke ili podbeleke. Sadraj podnone napomene moe da bude: dodatno korisno izanimjljivo objanjenje, uputa na alternativno tumaenje problema, razmatranje posebnog metodolokog ilitehnikog problema, citat na stranom jeziku, bibliografska referenca i sl. Ove napomene se mogu povezivati satekstom arapskim brojevima, zvezdicama, rimskim brojevima ili grafikim znakovima. U tekstu se broj stavlja sgornje desne stranice zavretka teksta na koji se podnona napomena odnosi.

Napomene na kraju poglavlja ili knjigenazivaju se endnote. One ulaze u popis referenci. Vie se koriste uradovima prirodnih nauka, u odnosu na drutvene nauke. Nedostatak ove vrste napomena je oteano

pronalaenje. Nestandardizovane tekstove je lake tampati u napomenama na kraju poglavlja ili knjige nego upodnonim napomenama.

Bibliografske napomene mogu biti upuivakog i dokumentarnog karaktera. Napomene upuivakogkaraktera usmeravaju itaoca na neku drugu vrstu izvora. Napomene dokumentarnog karaktera upuuju na

bibliografske podatke naunog dela iz kojeg su u vidu neposrednih ili posrednih citata preuzete ideje, stavovi,


10/54

10

injenice, zakljuci. Ovaj vid napomena je najei. U tekst naunog rada bibliografska napomena se stavlja umalu zagradu dok se potpune bibliografske jedinice nalaze u popisu literature.

Uputne napomene napomene koje upuuju na delo, ukazuju i naznaavaju, donose dodatne informacije iupuuju itaoce na dodatne izvore, na druge ideje, argumente, injenice, poreenja koja dopunjuju tekst, na nekodrugo mesto u izvoru koji je ve citiran. Zovu se i dopunske napomene, jer upuuju itaoce na dela kojarazmatraju istu ili slinu problematiku. italac se moe uputiti i na poglavlje u istoj knjizi. To se radi u sluajukad se itaocu skree panja na povezanost sa onim to se na tom mestu nalazi ili je neto bilo ve obraeno, paga nije potrebno ponavljati.

Kritike napomenepomou ovih napomena iznose se poreenja i kritike primedbe sa drugim delima iautorima, njihovim gleditima, stavovima i komentariu miljenja drugih autora.

11. Citiranje, funkcija i stilovi citiranja, stil Amerike psiholoke asocijacije American Psychological

Association (APA), Web dokumenti.

Citiranje je postupak dokumentovanja delova izvornih tekstova drugih autora ili sopstvenih tekstova u vlastite

radove. Delovi izvornih tekstova mogu biti preneti kao: doslovni citati, parafrazirani citati, citirane ideje, citirani

pojmovi i izrazi. Svaki doslovno prenesen tekst se posebno oznaava i dokumentuje na taj nain to se stavljapod navodne znake, sa tano naznaenim izvorom, koji se unosi u nauni rad. Najee se za citate uzimaju misliautora koji predstavljaju prioritete za odreenu naunu oblast. U korienju citata ne dozvoljava se: poinjanje

pasusa citatima, stavljanje dva citata jedan do drugog, preuzimanje citiranog teksta iz druge ruke.

Funkcija citiranja

Citiranje se koristi u strunim, naunim i drugim pisanim radovima , pri analizi, kritikoj oceni i argumentaciji,preuzimanju, prihvatanju, odbacivanju misli drugih autora. Razlozi citiranja su razvrstani u tri grupe: stvaranje

osnove za verifikovanje svojih i tuih rezultata, adekvatno objanjenje sopstvenih rezultata, oslanjanje na dokazeili injenice drugih autora.

Argumentovanje vlastitih stavova i miljenjakada autor svoje stavove i vlastito miljenje ne moe da potvrdiniti empirijski ili logiki dokae i obrazloi, tada se citiranjem poziva na nauni autoritet drugog autora.I lustracij a misli il i stavova drugih autoracitiranje se koristi radi ilustracija misli stavova drugih autora i to zailustraciju onih misli sa kojima se autor ne mora slagati. Suprotstavljanje mislima il i stavovima drugogautoracitiranje u funkciji suprotstavljanja mislima i stavovima drugog autora koristi se kada se autor teksta sa njima ne

slae. Komparacijacitiranje u funkciji komparacije primenjuje se u sluajevima kada se stavovi drugih autoracitiraju i dovode u vezu sa sopstvenim stavom autora. Iskazivanje naunog potenja citiranje u funkcijinaunog potenja daje se u obliku iskaza. I skazivanje misl i koje su u vezi sa problemomcitira se ono to je

jasno kazano u vezi sa problemom koji se iskazuje.

Stilovi citiranja

U okviru svih profesija postoje dogovorena pravila o dokumentovanju izvora u strunim i naunim radovima, tj.navoenju napomena i citata i formiranju bibliografskih zapisa, u tekstu i u spisku literature. U izradi naunih


11/54

11

radova postoje tri ustaljena naina citiranja literature: alfabetski, numeriki, abecedno numeriki. Stilovimacitiranja se odreuje sadraj i redosled elemanata bibliografskog zapisa kao i upotreba znakova interpunkcijekoji ih prate. U naunoj zajednici koriste se: Oksfordski stil, Vankuverski stil, Modifikovani stil, ikaki stil,Turabijan stil, MLA stil, APA stil, ACS stil, IEEE stil i dr. Razlike u stilovima citiranja u pogledu sadraja

bibliografskih zapisa u spisku literature su u: rasporedu elemenata zapisa bibliografskih jedinica, u

interpunkcijskim znakovima koji te elemente razdvajaju, kao i u formi pisma kojim se pojedini elementi p iu,

broju autora koji se navode, redosledu imena i prezimena autora, navoenju punog ili skraenog naziva lankaili njegovom izostavljanju, navoenju punog ili skraenog naziva asopisa, mesto upisivanja godine izdanja,navoenju stranica lanka.

Stil amerike psiholoke asocijacije (APA stil)

Stil amerike psiholoke asocijacije APA je jedan od najnovijih i najzastupljenijih stilova citiranja udrutvenim naukama, koga karakteriu loginost, funkcionalnost i dinaminost. Primenjuje se za citiranje ERICdokumenta informacionog centra za obrazovanje u SAD kao i u asopisima za obrazovanje i za dokumente uoblasti obrazovanja. Ukoliko su u tekstu naunog rada preuzete ideje iz tekstova drugih autora interpretiranjem,tada se u okviru teksta, prema APA stilu citiranja, navodi prezime, a u zagradi pored prezimena i godina izdanja.

Ukoliko su u tekstu naunog rada, direktno, bez ikakve izmene citira deo teksta drugog autora ili vlastito delo,tada se, prema APA stilu citiranja, u zagradi navodi prezime autora, godina kada je rad objavljen i stranica tekstasa koje je preuzet citat. Knjiga sa jednim autorombibliografska jedinica za knjigu sadri: prezime i ininicijalimena autora, godinu izdanja, naslov knjige, mesto izdanja izdavaa. Knjiga iji je autor enskog pola

preporuuje se da se imena autora enskog pola i imena autora s istim prezimenom ne piu inicijalima, vepunim imenom. Knjiga sa tri autora ako delo ima tri autora, piu se svi, redom kako su navedeni nanaslovnoj stranici. Knjiga sa podnaslovom kada rad pored naslova ima i podnaslov, tada se ispisuje prvonaslov pa zatim podnaslov, koji se odvaja sa dve take. Delo anonimnog autorau sluaju kada u publikacijinema oznaenog imena autora, pie se naziv institucije, ili se publikacija u odeljku Literatura upisuje prema

poetnoj rei naslova, a umesto autora stavljaju take i ispisuju ostali podaci. Ispisuje se nepoznat autor. Delona stranom jezikukada je delo tampano na stranom jeziku, referentski podaci se ispisuju na tom jeziku u

originalu.

Web dokument

Bibliografska odrednica za web dokument sadri: ime autora, godinu, naziv dokumenta (kurzivom), datuma kadaje sajt poseen i internet adresu sajta. WWW (Internet, web site, web sajt) zapis bibliografske referencesadri: Naslov strane. (Datum). Mesto: Izvoa. Postavljeno dan.mesec.godina sa Web sajta: http naslov.Televizijska emisija zapis bibliografske reference sadri: prezime producenta, inicijal imena. (Producent).(Datum). Naslov. Mesto: Distributer. On line saetakbibliografski zapis sadri: Prezime, inicijal imena.

(Godina). Naslov. [on - line]. Ime asopisa, volumen, prva strana poslednja strana. On line asopis,dostupan svakom na elektronskoj potiBibliografski zapis sadri prezime, inicijal imena. (Godina, mesec).Naslov. [duina lanka]. Ime asopisa [on line serijska publikacija], volumen (broj). Dostupno na Email: eadresa Poruka: tekst poruke. Saetak na CD ROMu saetak ukljuuje sledee elemente: prezime, inicijalimena. (Godina).Naslov lanka [CD-ROM]. Naslov asopisa, volumen, prva strana poslednja strana. Saetakiz: Izvor i broj jedinice.


12/54

12

12. Parafraziranje.

Slobodno interpretiranje, tj. prepriavanje misli, ideja, definicija bez direktnog preuzimanja kompletnejezike strukture u saetom obliku drugog autora napisanih i objavljenih u nekom njegovom radu , naziva separafr azir anje ili slobodno citi ranje. Parafraze, ideje i dokumenta moraju biti tane. Uglavnom slede iza

dvotake. Izvor na koji se pozivamo bez citiranja, pod znacima navoda kada prenosimo samo ideju, navodi se uzagradi bez fonetskog spelovanja i obeleavanja stranice. Meutim, u sluaju kada je iz konteksta jasno iji setekst parafrazira, iza parafraziranog teksta ne navodi se referenca. Parafraziranje se koristi preteno onda kada sene moe kratko citirati drugi autor, kada bi se morali navoditi dugi i mnogi citati, odnosno kada se slae sanekom idejom drugog autora izloenom u celom radu, nekom poglavlju koje nije mogue citirati. U

parafraziranju se mora jasno razgraniiti ta je misao drugog, a ta onoga koji vri parafraziranje. Parafraziranitekst se ne stavlja izmeu znakova navoda. Da bi se ukazalo da se radi o nalazu tueg istraivanja, dovoljno jenavesti prezime drugog autora i godinu izdanja, naznaene u zagradi, izvora iz koga je materijal preuzet.

Rezimese koristi kao poseban oblik parafraziranja. U funkciji je predoavanja glavne ideje. Sagledavatemu kojom se bavio neki autor. U njemu se vei delovi teksta skrauju i svode na osnovnu ideju. Rezime slediiza dvotake. Autor mora da kae koga parafrazira, a moe da navede i delo koje parafrazira, i da, pomogunosti, to tanije parafrazira, prepria misao onoga koga parafrazira. Moe se obaviti na tri naina: unutarsamog teksta, u napomeni ispod teksta i upuivanjem naLiteraturu,na kraju poglavlja ili celog rada.

Again 11. Nauna i struna dela, nauni i struni radovi, izlaganja na naunim skupovima

Nauna i struna dela

Nauni radovisu jednolino imenovani individualni ili timski proizvod naunog stvaralatva, rezultati

originalnog prouavanja i istraivanja, koji se saoptavaju na naunim skupovima i/ili objavljuju u naunimpublikacijama. Svrha naunih radova jeste da se nauna zajednica i struna javnost upoznaju s originalnimistraivanjima i rezultatima istraivanja u okviru jasno definisane teme, u okviru odreene naune oblasti.

Nauni radovi se piu na osnovu utvrenog istraivakog cilja kojim se reavaju nauni problemi ili sagledavajuve reeni problemi na originalan nain, novom naunom metodologijom i na osnovu novih izvora. Funkcijanaunih radova je da objavljivanjem ire naunu informaciju prostorno i vremenski i postaju deo svetske nauke ida omoguuje dalja istraivanja. Osnovni kriterijum njihove naunosti su originalnost u nainu obrade ili

prikazivanja ve poznatog problema i mogunost provere opisanih rezultata.

Radovi koji ne sadre nova ili originalna nauna prouavanja i naune rezultate, ve obrauju ve poznateinjenice i odnose smatraju se strunim radovima. Imaju ulogu irenja i popularizacije naunih saznanja i

iskustava. Mogu biti veoma korisni. Struni radovi su vezani za odreenu profesiju. Sadre nove trendove idostignua, sa ciljem da unaprede postojee stanje i uvedu nove tehnike i metode i omogue poboljanje uslova irezultata rada u obavljanju odreene delatnosti. Zasnivaju se na odreenim teorijskim dostignuima.

Postoji osnovna podela naunih i strunih radova: na primarne radove,pre svega spadaju monografije,lanci i istraivaki izvetaji, u kojima se saoptavaju rezultati sopstvenih prouavanja i istraivanja;sekundarniradoviprikazuju, sumiraju i interpretiraju rezultate objavljenih istraivanja drugih autora.


13/54

13

Svrha pisanja akademskih radova moe biti: 1) pisanje u svrhu uea u iroj aka demskoj zajednici

(naunoisraivaki radovi, pregledni radovi, monografije), 2) pisanje u okviru studiranja na fakultetu

(seminarski radovi, prikazi, pregledi literature, master teze, doktorske disertacije) i 3) pisanje za potrebe

akademske karijere (prijave za stipendije, predlog naunoistraivakog projekta, CV, preporuke).

VRSTE NAUNIH DELA:

1.

Nauna monografija

Nauna monografija (gr. monos, graphia- pisanje) predstavlja iscrpno, sistematino i detaljno nauno deloveeg obima, u kome se celovito raspravlja odgovarajuim metodolokim postupcima o jednom uem ili iremnaunom problemu. Pie je, po unapred izraenom projektu istraivanja jedan ili vie autora. Objavljuje se uformi knjige u jednom ili vie svezaka, u asopisima i to u nastavcima. Glavni deo ima glavu i poglavlja. Uzglavni deo, monografija sadri i posebne odeljke, uvod i zakljuak. Monografija imapreliminarni deo(naslovnastranice, posveta, moto, sadraj, spisak ilustracija, tabela, predgovor, zahvalnost i sl.) i referentni deo (prilozi,

predbeleke, napomene, spisak literature, indeks imena i pojmova i kolofon). U monografije spadaju magistarsketeze i doktorske disertacije, ali tek nakon objavljivanja.

2.

Nauna studija

Nauna studija je delo u kome se celovito obrauje jedna nauna tema, odnosno problem. Nastaje kao rezultattimske ili pojedinane realizacije naunog projekta u naunoistraivakim institucijama. Osnovne karakteristike:raspravljanjeo nekom problemu i pitanju, celovitostu raspravljanju o predmetu studije, kritiko preispitivanje i

ocenjivanje dosadanjih saznanja o tom pitanju i problemu, povezivanjesvih raspoloivih saznanja o predmetustudije. Nauna studija se od monografije razlikuje po tome to je manje iscrpna i interdisciplinarna i toobuhvata ui horizont relevantnog problema. Ona se razlikuje i od izvetaja istraivanja, u kome se objanjava iopisuje ceo proces jednog naunog prouavanja i istraivanja irezultate.

3.

Nauni lanak

Nauni lanak je najei rezultat naune delatnosti pojedinca ili grupe, napisan na naunim injenicama ioriginalnim rezultatima istraivanja i posveen poznavanju i razumevanju nekog aspekta ueg naunog pitanja,

problema i prvi put objavljen. Struktura: ime(na) autora, naslov, rezime, kljune rei, uvod i problem, metoda,rezultati i interpretacija, zakljuak, literatura. Prema naunom doprinosu, nauni lanci se dele: 1) originalnenaune lanke, 2) prethodna saoptenja, 3) pregledne lanke, 4) izlaganja na naunom skupu.

4. Izvetaj naunog istraivanja

Nauni izvetaj je naziv prve verzije o naunom istraivanju, tj. zavrni dokument realizovanog projektaistraivanja,kojim se strunoj i naunoj javnosti predstavljaju rezultatiprojektovanog i realizovanog istraivanja.Izvetaj istraivanja predstavlja sistematizovani tekst, kojim se naruilac istraivanja informie o rezultatimaistraivanja. Iznosi se u pisanoj formi, mogu se tampati u vidu posebnog izdanja (knjiga, studija,monografija),u vidu manje studije, kao poseban otisak i kao lanak u pedagokim asopisima i listovima.

5.

Doktorska disertacija

Doktorska disertacija je zavrni rad doktoranta, koji se smatra akademskim i naunim radom. Predstavljaoriginalno i samostalno nauno ostvarenje, koje se izrauje i brani na kraju doktorskih studija i kojim se stie


14/54

14

stepen doktora nauka. Nauni cilj doktorske disertacije ne ostaje na nivou deskripcije i klasifikacije, kao kodmagistarskog rada, ve se proiruje nivo otkria, objanjenja pa i predvianja. Doktorskom disertacijom je

potrebno samostalnim istraivanjem doi do novih naunih saznanja.

VRSTE STRUNIH RADOVA:

1.

Udebenici i prirunici

Udbenici i prirunici se objavljuju sa specijalnom namerom, u njima se na strunom nivou saoptavajuinformacije o stepenu razvijenosti odreene nauke i iznose najvaniji rezultati i dostignua te nauke.

Udbenici- to su osnovna sredstva u nastavi, u kojima se nastavni sadraji jednog nastavnog predmeta obraujuu celini. Piu se po planu i programu nastavnih predmeta. Udbenici se svrstavaju u nauno -struna dela, jersadre podjednaku koliinu elemenata naunog dela i elemente strunog dela. Prirunici - to su publikacije ukojima su kratko, pregledno i na naunoj osnovi obraene sadrajne celine i prikazana praktina uputstva i

podaci za reenje nekog problema. Zbirka zadataka- to je vrsta prirunika koga ine prikupljeni i sreeni

zadacima sa reenjima ili bez reenja. Namena je uvebavanje postupaka u reavanju zadataka. Praktikumi - suinstruktivni radni prirunici, kojima se iznose relevantni postupci i redosled nekog procesa u reavanjukonkretnog problema. Radne sveske- su sredstva u kojima se nastavni sadraji oblikuju didaktiko-metodiki, ponastavnom planu i programu, sa odgovarajuim uputima i odrednicama, radi dobijanja povratnih informacija odkorisnika u pisanom obliku. Skripte- vrste udbenike pomone literature, kojom se u nastavi obrauje gradivodela nastavnog predmeta ili predmeta u celini, u obliku profesorovih predavanja. Slue u pripremanju ispita.

2.

Strune monografije i lanci

Strune monografije - su obimnija dela u kojima se celovito i struno sagledava primena rezultata istraivanja,jedan problem, linost, sadraj, dogaaj, institucija i sl. Objavljuju se u jednom ili vie svezaka, istovremeno ili

po unapred utvrenom redosledu.Struni lanci - predstavljaju vrstu strunih radova u kojima se saoptavaju poznate injenice, informacije i

poznata saznanja i rezultati empirijskih istraivanja. Saimaju i sistematizuju znanja iz vie radova iz struke oproblemu koji je predmet rasprave. Pie se sa namerom irenja informacija i saznanja i njihove primene u praksi.

3.

Zavrni rad na osnovnim studijama

Zavrni rad na osnovnim studijama je rad u kome student, nakon izvrenih obaveza propisanih nastavnimplanom i programom osnovnih studija obrauje odreenu strunu temu, uz primenu odgovarajuih metodolokihpostupaka. Radi se uz pomo i uputstva mentora.

4.

Zavrni rad na master studijama

Master rad je zavrni rad studenta diplomskih studija, samostalno pisan, koji ima obeleja strunog rada, sa elementima naune metodologije, kojim se unapreuju struna znanja. Rad predstavlja svojevrstan izvetaj oobavljenom istraivanju, najee empirijskom.

5. Ostali struni radovi


15/54

15

Spadaju: seminarski radovi,esej, memoari, dnevnik, rasprava, radovi priznanja, elaborat, ekspertiza, biografija...

IZLAGANJA NA NAUNIM SKUPOVIMA

Rezultati istraivanja na naunom skupu mogu se realizovati u obliku: usmenog izlaganja (saoptenja), postera,simpozijuma.

a)

Saoptenje

Saoptenje na naunom skupu je vrsta izlaganja, kojim se na kongresu, simpozijumu, okruglom stolu,savetovanju i sl. prvi put saoptavaju informacije o rezultatima istraivanja i to kratko, sa dovoljno pojedinosti isistematinosti. Naziva se i referativno izlaganje ili konferencijsko saoptenje. Izlaganje se ograniava na 15min, od ega 12 min za izlaganje a 3 min za diskusiju.

b) Poster

Poster je oblik predstavljanja ideja, projekta, programa, naunih dostignua i rezultata na naunim skupovima, usaetom obliku na panou ili kao multimedijalna prezentacija radi diskusije sa kolegama. Naziva se i plakat.Sadri osnovne podatke i tekstualni deo. Trajanje izlaganja 2-3 min.

c)

Simpozijum

Simpozijum je nain prezentacije rezultata naunog istraivanja na naunom skupu u okviru ueg problema.Nauni radnici izlau svoje najnovije naune rezultate o kojima se diskutuje. Simpozijum dogovara grupanaunika na odreenu temu pre odravanja naunog skupa.

13. Struktura naunog dela-uvodni delovi: podaci o autoru, naslov, moto, zahvalnost, posveta, predgovor,rezime, kljune rei, uvod

Podaci o autoru

Ime i prezime je obavezan element strukture naunog dela. Autor (lat. augere- tvorac, zaetnik) je stvaralacpisanog ili tampanog dela. Autor dela moe biti jedna ili vie osoba. Grupu autora ine vie od tri autora.Koautorje jedan od dvojice ili vie pisaca koji su zajedniki napisali nauno delo. Ime i prezime, jednog ili vieautora, nalazi se na naslovnoj korici monografske publikacije iznad naslova, u impresumu na naslovnoj stranici

publikacije iznad naslova i to bez naune titule i zvanja, a u pojedinim sluajevima i na svakoj parnoj stranicipublikacije u hederu. Uobiajeno je da se ispred imena i prezimena na naslovnoj korici ne stavljaju akademsketitule i nauno-nastavna zvanja autora. Od toga se odstupa kad su u pitanju univerzitetski udbenici.

Naslov

Svaki nauni rad ili rukopis naslovom oznaava temu i predstavlja formulaciju predmeta istraivanja. Naslov

sadri pojmove koji opisuju temeljnu ideju i sadraj rada. Pojmovi koji sadre naslov treba da omogue da se radmoe lako nai prilikom on-line pretraivanja. Neki autori prave razliku izmeu teme i naslova. Istraiva satemom ulazi u istraivanje i pisanje naunog rada. Naslov treba da priblii knjigu onom delu publike, komenjena sadrina moe da bude interesantna. Formulacija naslova treba da je takva da sadri veinu kljunih rei itime odraava sutinu, sadraj i rezultate prouavanja i istraivanja. U nekim asopisima duina naslova seograniava do 12 rei. Naslov rada se prevodi na jedan svetski jezik, uglavnom engleski. Naslov je zatienzakonom o autorskom pravu.


16/54

16

Moto

Prigodna, kratka, saeta misao, izreka, fraza, citat ili poslovica, iskazana u stihu ili prozi naziva se moto. Motosvojim oblikom i sadrajem predstavlja poruku autora i nagovetava smisao, karakter, svrhu i sadraj teme iteksta na koji se odnosi, obogauje tekst i uklapa se u tematiku dela, omoguujui dopunski umetniki doivljaj.Moto se koristi pri pisanju monografija i studija, prigodnih knjiga. Nije preporuljivo da se moto koristi kodzavrnih radova i u udbenicima.

Zahvalnost

Zahvalnost je tekst koji se unosi u monografsku publikaciju u kome autor zahvaljuje pojedincima i ustanovama

koji su na neki nain pomogli u njenoj izradi i objavljivanju. Autor moe da se zahvali: 1) generalnoj podrci, 2)doprinosu u intelektualnom pogledu, 3) tehnikoj pomoi, 4) finansijskoj i materijalnoj pomoi. Zahvalnostmoe biti upuena i recenzentima, urednicama, mentoru i lanovima komisije, ako je u pitanju master rad ilidoktorska disertacija, lektoru, kolegama, saradnicima u istraivanju, roditeljima, branom drugu, prijateljima i sl.

Rei zahvalnosti moraju biti odmerene, jednostavne i iskrene.

Posveta

Posveta je tekst koji nastaje iz line potrebe autora naunog dela da se zahvali pojedincima na inspiraciji,podrci, pomoi, razumevanju i sl. u toku izrade. Posveta treba da bude kratka. Nikada nije samo u vidu imena.

Predgovor

Predgovor je tekst opteg karaktera koji se nalazi na poetku publikacije. U predgovoru koga pie autor iznose serazlozi nastanka rada i pruaju prve informacije o celokupnom delu, istorijatu njegovog nastanka. U predgovoruse daju informacije o predmetu i toku istraivanja, njegovoj irini i dubini, zato je preduzeto ba u tommomentu, okolnosti pod kojima je nastalo, u emu je znaaj i aktuelnost, kakav znaaj imaza naunu teoriju, akakav za obrazovnu i vaspitnu praksu, u kojim uslovima je obavljeno istraivanje i sl. Predgovor ima zadatak da

uvede itaoca i u premet i u celo istraivanje kako bi se shvatio sadraj dela, da olaka itanje i razumevanje.Sadri ono to je najbitnije i to u veoma saetoj formi. U predgovoru je potrebno naznaiti da li je delo teorijske,

praktine ili empirijske prirode, posebno da li je eksperiment, zatim od koliko se delova delo sastoji, koje vrsteinformacija sadri i kako su izloene, originalne ili su iz nekog drugog izvora. Pored autora, predgovor moe da

pie neki drugi naunik koji poznaje nauno-stvaralaki opis autora, a najee mentor, lan komisije zadoktorsku disertaciju, lan komisije za izbor u zvanje, recenzent, struni urednik. U pojedinim sluajevima

predgovor pie i izdava. Pisanje predgovora je poslednja etapa u izradi naunog rada.

Rezime

Rezime je kratko, koncizno, jezgrovito i dovoljno informativno, tano, koherentno i vrednosno neutralno

prikazan i organizovan sadraj celog dela, u skraenom obliku, iji je cilj da pokae kako je istraivanje raeno ita je njime dobijeno. Pie se na jezuku na kome je pisan rad i prevodi na jedan ili dva svetska jezika. Rezime se

pie za sve strune i naune radove. Cilj mu je da najbre i najefikasnije informie itaoca o problemuistraivanja u originalnom radu. Potrebno je da sadri est obaveznih elemenata: znaaj i kontekst problema,ciljeve, metode, populaciju, rezultate i implikacije za praksu. Njegovim itanjem italac ocenjuje da li rad spadau sferu njegovog strunog i naunog interesovanja i donosi odluku da li e ga itati ili ne.


17/54

17

Kljune rei

Kljune rei ili deskriptori su nauni termini koji upuuju na osnovne pojmove odnosno sadraj naunog rada ikoje su struno i nauno referentne za obraivanu tematiku, dati na jeziku na kome je napisan rad. Mogu bitikontrolisane ili slobodno oblikovane od autora. Prevode se se na jedan od svetskih jezika kao naslov i rezime.

Uvod

Obavezni deo naunog rada, koji ima za cilj da itaoce uvede u problem koji je obraen u radu naziva se uvod.Uvod upoznaje itaoce sa sadrajem rada, upuuje na svrhu i doprinos rada naunoj oblasti kojoj pripada,

podstie interes za itanje i ukazuje na teorijski i praktini znaaj prouavanja i istraivnja. Uvod mora da jenapisan jasno, kratko i informativno. Organizuje se u tri dela. U prvom delu eksplicira se glavna teza tj. osnovna

ideja rada, precizira i formulie problem, ukazuje na strune i naune ciljeve. U drugom delu itaocima sepribliava predmet istraivanja. U treem delu uvoda se na jasan nain: precizno odreuju struni pojmovi itermini, koji itaocu omoguavaju da bez potekoa prati sadrinu rada, daje informacije o naunimdisciplinama, o obimu i ciljevima istraivanja i smernicama koje su se u toku rada sledile.

14. Struktura naunog dela-osnovni delovi: definisanje osnovnih pojmova, teorijski pristup problemunaunog istraivanja, prethodna istraivanja

Osnovni delovi naunog dela su njegovi glavni, najvaniji i najobimniji strukturalni elementi. Obim ikompozicija osnovnih delova zavisi od karaktera i vrste naunog dela. Kod empirijskog istraivanja struktura seorganizuje po istraivakom projektu. Struktura glavnog dela naunog lanka organizuje sledee elemente:

problem, metoda, rezultati i interpretacije.

Definisanje osnovnih pojmova

Kada se autor uveri da raspolae vrednim naunim informacijama, na osnovu detaljne analize prouene literature

pristupa se pisanju naunog rada. Teorijsko prilaenje problemu istraivanja uslovljeno je upoznavanjem saosnovnom literaturom o predmetu istraivanja i uspenim definisanjem kljunih termina i pojmova sa ciljem dazauzmu mesto u postojeem strunom teorijskom pojmovnom sistemu. Definisanje pojmova je odreivanjetanog sadraja nekog pojma pomou njegovog najblieg srodnog pojma i osobina po kojima se taj pojamrazlikuje od ostalih pojmova koji spadaju pod isti, vii pojam. Valjana definicija mora biti predmetnosadrajna i sutinska, saeta i precizna, iskazana poznatim pojmovima.Definicija moe biti: eksplicitna,implicintna, nominalna, realna, empirijska, renika, operacionalna, semantika, cirkularna, funkcionalna,formalna, deskriptivna, preskriptivna, teorijska itd.

Teorijski pristup problemu istraivanja

Teorijski pristup problemu se naziva jo i pregled literature ili rasprava o temi. To je najdue poglavljemonografskog naunog dela, koje daje kritiki i koherentan pregled naunog podruja za koje je vezan problemistraivanja. Kod naunih lanaka teorijski pristup problemu moe da se imenuje kao uvod. Teorijski pristupzahteva izbor odreene teorije, njeno razmatranje i povezivanje sa pretpostavkama samog istraivanja.

Struktura teorijskog dela naunog rada uglavnom zavisi po prirodi teme i njenog sadraja. U njemu se iznosi vepostojea teorijska saznanja iz oblasti koja se istrauju. Koriste se raznovrsni izvori, osnova za rad je pre


18/54

18

svega formulisanje predmeta istraivanja i definisanje kljunih termina i pojmova. Autor o proitanimtekstovima vode beleke, kao i anotacije. Anotacija je saet, jasan i jezgrovit sadraj lanka ili knjige. Uanotaciji se saeto daje pregled sadaja, sa ukazivanjem na ono to je bitnije, to je novo kao rezultat istraivanjaautora, to ini sr izlaganja.

Prethodna istraivanja

U situaciji vlastitog istraivanja potrebno je saznati ta su saznali drugi autori istraivanja, a ta nisu, u vezi saproblemom koji se istrauje da bi se vlastiti stavovi i miljenja bazirali na njihovim. U istraivakom radu podnazivomprethodna istraivanja iznosi se istorija interesovanja za odabranu temu, iz koje treba da se vidi kakav

je tok imalo u prolosti njeno prouavanje. Iznose se samo rezultati glavnih istraivanja vezanih za istraivakutemu, odreene pojedinosti. U ovom delu autor analizira i kritiki ocenjuje i metodoloke aspekte ranijihistraivanja istog predmeta, srodnog predmeta, predmeta iz iste oblasti. Istraiva treba da iznese po emu jenjegovo istraivanje slino, odnosno razliito u metodolokom pogledu, u odnosu na druge istraivae.

15. Struktura naunog dela metodoloki okvir istraivanja: problem i predmet istraivanja, cilj i

karakter istraivanja, zadaci, hipoteze, varijable, metode i tehnike, populacija i uzorak, statistikametoda, organizacija istraivanja, metodoloke tekoe.

Problem istraivanja

Empirijska i teorijska istraivanja poinju postavljanjem problema. Problem istraivanja je veza izmeuteorijskog i istraivakog dela naunog dela. Problem se najee formulie jednom reenicom, u upitnomobliku, ili kao tema koja postaje osnovna vodilja u istraivanju.

Predmet istraivanja

Problem istraivanja je osnovni predmet istraivanja. Predmetom istraivanja se opisuje ta je istraivano,opisuje se pojava koja se istraivala, o kojoj se dolo do odreenog saznanja. Predmet istraivanja moe biti:

problem, pitanje, aspekt, pojava, proces, stvar, koncepcija. Predmet se opisuje vremenski, prostorno i

disciplinirano.

Cilj i karakter istraivanja

Za svako empirijsko istraivanje utvruje se jedan cilj istraivanja. On se odnosi na celinu istraivanja,odabranog predmeta istraivanja. Ciljem istraivanja definie se opta namera istraivanja. Ciljem se odgovarana pitanjezato i koja saznanja se stiu o predmetu istraivanja. Ciljevi istraivanja mogu biti fundamentalni iaplikativni. Fundamentalni cilj podrazumeva razvoj nauke u odreenom podruju, dok se aplikativnim ciljemunapreuje praktian rad u odreenoj delatnosti.

Zadaci istraivanja

Na osnovu cilja formuliuse konkretni zadaci, koje je istraiva ostvario u toku istraivanja, takvih zadataka jeuvek vie, a konkretan broj zavisi od sloenosti predmeta istraivanja. Svi zadaci moraju biti u okviru

postavljenog cilja istraivanja.

Hipoteze istraivanja


19/54

19

Hipoteze su predpostavke o reenjima odreenog problema. Hipoteza kao nauno-teorijski osnovanamisaono-predmetna pretpostavka koju tek treba dokazati rezultatima istraivanja. Izvode se iz postojeihteorija, sprovedenih istraivanja i iskustva istraivaa. Empirijske hipoteze su operacionalne hipoteze. Statistikehipoteze (nulta i alternativna) predstavljaju statistiku operacionalizaciju empirijskih hipoteza. Obino se

postavlja jedna, opta hipoteza, (koja proizilazi iz cilja istraivanja) i vie posebnih hipoteza. Hipotezepostavljene pre istraivanja, kojim su proveravane injenice, a do kojih se dolo u istraivanju, nazivaju se radne

hipoteze. Ukoliko se o predmetu hipoteze ne zna mnogo, onda se postavlja nulta hipoteza.

Varijable istraivanja

Posle predoenih hipoteza, itaoci se upoznaju sa varijablama istraivanja, koji se definiu i klasifikuju.Klasifikacija varijabli se izvodi na opte i posebne; zavisne i nezavisne, i utvruje njihov meusobni odnos.Potrebno je i objasniti nain upotrebe i varijacije izmeu varijabli.

Operacionalnim definicijama varijabli odreuje se znaenje i sadraj varijabli, pomou praktinih postupakakoje su neophodne za nastajanje, merenje, identifikovanje predmeta, sa ciljem da se teorijiski pojmovi p oveu sa

praksom. Definie se znaenje varijable, s obzirom na to kako se meri.

Metode i tehnike istraivanja

itaoci treba da su upoznati kako je odabran predmet istraivanja. Posebno se opisuje i detaljno obrazlaeeksperimentalni nacrt istraivanja. Istraiva je taj koji, polazei od osobenosti predmeta, cilja, zadataka,

postavljenih hipoteza i varijabli, utvruje koje su mu injenice bile neophodne, pa prema tome reava i sva ostalametodoloka pitanja. Obrazloenje izbora metoda i tehnika istraivanja mora biti objektivno, celovito i precizno.Obrazlae se izbor instrumenata, relevantni podaci o njima, opisuje sadraj instrumenata i odrednice gde senalaze u prilogu. Tani i precizni instrumenti obezbeuju valjano i pouzdano merenje.

Populacija i uzorak istraivanja

U ovom delu rada istraiva upoznaje itaoce s tim kako je definisao osnovni skup, tj. ciljnu populaciju i uzorakna kome je izvedeno istraivanje. Pri tome se opisuje vrsta uzorka (kvotni, stratifikovani, pregledni, jedinstveni,sluajni), razlozi za opredeljenje izabrani tip uzorka i kako omoguuje istraivanje postavljenog problema, nainizbora jedinica uzorka, veliina uzorka. Struktura uzorka prikazuje se tabelom iz koje se moe sagledati izraenuu apsolutnim i procentnim frekvencijama. Subjekti, koji su uli u uzorak, nazivaju se ispitanicima. Oni seispituju pomou anketa, intervjuisanjem, testovima i sl., da bi se dolo do neophodnih injenica. Takoe istie se

procenat ispitanika koji nisu dali odgovore.

Statistika metoda

Svrha ovog dela rada je da pomogne itaocima na razumevanje primenjenih postupaka statistike metode.Potrebno je itaoce upoznati kako su, po istraivakim zadacima i hipotezama, prikupljene injenice bilesreene, kojim nainom i na kojim statistikim nivoima su bile obraene, analizirane i interpretirane. Standardnestatistike postupke nije potrebno detaljno opisivati, dok je za postupke koje se retko primenjuju potrebnoitaoce uputiti na dodatnu literaturu u podnonim napomenama. Potrebno je opisati svrhu korienja statikih


20/54

20

mera, odnosno statistikih testova zakljuivanja.itaoce treba upoznati sa injenicom koji su postupci obrade ianalize podataka najprikladniji za pojedine vrste podataka i pojedina istraivaka pitanja.

Organizacija istraivanja

Organizacija istraivanja opisuje proceduru kojom je obavljeno istraivanje. Re je o organizacionim,kadrovskim, materijalno-finansijskim i vremenskim uslovima izvedenog istraivanja. Posebno se razrauje kako

je izgledala organizacija rada na terenu i kakva je bila uloga ispitivaa.

Kadrovska pitanja- se odnose na utvrivanje nosioca istraivanja (pojedinca, tima, institucije), njegovih prava iobaveza, pa do angaovanja saradnika po terenu.

Materijalna-finansijska pitanja - se odnose na sledee: koji uslovi i koliko materijalnih sredstava je bilopotrebno za obavljanja istraivanja, ko ih je obezbedio, kojim iznosima, kojim vremenskim periodima...

Kalendar istraivanja - obuhvata: opti vremenski okvir u kome je realizovano istraivanje, ukupno trajanje itrajanje svake pojedine istraivake aktivnosti, konkretno vremensko odreenje svake istraivake radnje, koliko

je vremena bilo potrebno za obradu podataka i za pisanje izvetaja, da li je odrana rasprava o izvetaju

istraivanja.Metodoloke tekoe u istraivanju

U ovom delu rada potrebno je ukazati na slabosti provedenog istraivanja, ukazati na nedostatke koji uvaavajunedostatak zakljuaka, opisati nain kako su tekoe otklonjene i reene, ukazati na ogranienost dobijenihrezultata i ogranienost studija. Potrebno je dati smernice kako bi se istraivanje moglo unaprediti umetodolokom pogledu, kakav bi smer dalja istraivanja trebala da zauzmu, ta je proputeno, ta bi se moglo

popraviti i kakve rezultate u tom sluaju oekujemo.

16. Struktura naunog dela analiza i interpretacija rezultata istraivanja: brojano iskazivanjerezultata, tabelarno iskazivanje, iskazivanje u statistikim merama i statistiko zakljuivanje metodomuzorka (normalna ili Gausova kriva), grafiko iskazivanje, interpretacija i diskusija.

Nakon to se obavi istraivanje, tj. nakon izvrenog anketiranja ili intervjua, potrebno je sumirati podatke,tanije sve podatke treba klasifikovati da bi se znali rezultati samog istraivanja. Prvo se pokazuje brojanostanje, tako to se svi rezultati anketa saberu i onda se brojkama iskau rezultati (npr. koliko je reklo ispitanikada je za, a koliko da je protiv). Potrebno je tabelarno iskazivanjekoje je veoma korisno, jer ispitiva moelake da raspozna podatke i da ih uporeuje i mnogo je lepe i preglednije kada se to iskae putem tabela. Podacise ispisuju u redove i kolone, prvi red se zove zaglavlje a prva kolona pretkolona i to je uglavnom rezervisano sa

naziv podataka. Svaka tabela mora imati svoj naslov i tekst ispod tabele (objanjenje). Tabele mogu biti proste,

sloene i kombinovane.

Nakon u tabelarnom, potrebno je iskazati i u statistikim merama kao i deskriptivnim merama. Deskriptivnemere svrstavamo u sledee grupe:

a) Mere centralne tendencije raspodele frekvencija (srednje vrednosti)

b) Mere disperzije (raspenosti)


21/54

21

c) Mere oblika raspodele

d) Pozicione mere

Normalna raspodela ili Gausova raspodela, je vana familijaneprekidnih raspodela verovatnoe, saprimenama u mnogim poljima. Normalna normirana raspodelaje normalna raspodela sa oekivanjem jednakimnuli, i varijansom jednakom jedan

Na osnovu grafikog prikazajasno moemo videti karakteristike nekog skupa podataka. Grafiki prikazpodataka se prvenstveno zasniva na odgovarajuem tabelarnom prikazu podataka. Razlikujemo:

a) Grafiko prikazivanje kvalitativnih podataka,

b)

Grafiko prikazivanje kvantitativnih podataka.

Postoje dve vrste dijagrama koje se najee koriste za grafiki prikaz kvalitativnih podataka:

a)

tapiasti (stubiasti) dijagrami sastoje se od uspravnih stubova ija visina predstavlja frekvenciju, dokse na x osi nanose razliite kategorije kvalitativne varijable.

b) Strukturni krug (pita)krug podeljen na delove, od kojih svaki deo srazmerno predstavlja relativnufrekvenciju ili uee (procenat) odgovarajue kategorije u osnovnom skupu ili uzorku naziva sestrukturnim krugom. Ceo krug predstavlja veliinu uzorka ili osnovnog skupa.

Vrste dijagrama koje se najee koriste za grafiki prikaz kvantitativnih podataka:

a)

HistogramiPodsea na grafikon stubaca ali budui da se histogram tie neprekinutog niza (kodintervalnih vrednosti) numerikih vrednosti izmeu njegovih stubaca nema razmaka.

b) Poligondijagram koji se dobija spajanjem taaka ije su coordinate sredine grupnih interval iodgovarajue frekvencije interval, odnosno spajanjem sredina vrhova susednih pravougaonikahistograma frekvencija

c) Kriva frekvencijekada raspolaemo dugakom serijom podataka.

Posle iskazivanja rezultata potrebna je interpretacijarezultatima i diskusijao samom istraivanju.

17. Struktura naunog dela zavrni delovi: zakljuci, pogovor

Zakljuci- to je neka vrsta ponavljanja ve saoptenog, ali veoma saetog ponavljanja iskljuivo najbitnijeg. Utom skraenom prikazu obavljenog istraivanja naglasak treba da je na najvanijim rezultatima istraivanja.

Izvetaj o obavljenom istraivanju obavezno sadri i spisak koriene literature. On treba da obuhvati sva delakoja su na bilo koji nain koriena u realizaciji istraivanja i pri pisanju izvetaja i pri pisanju izvetaja o njemu.

U zakljuku se moe izneti svoje miljenje, kao i da se daju mogunosti o popravkama problema koji su biliobraeni u istraivanju.
http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Neprekidna_raspodela_verovatno%C4%87e&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Neprekidna_raspodela_verovatno%C4%87e&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Neprekidna_raspodela_verovatno%C4%87e&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Neprekidna_raspodela_verovatno%C4%87e&action=edit&redlink=1


22/54

22

Literatura- Primarna literatura ili primarni izvori su dokazi iz prolosti koji su napisani iz prve ruke od straneosobe prisutne u vreme dogaanja, ukljuujuci dnevnike ili artefakte . Oni takoe mogu biti i dokumenti, snimciili izvori informacija stvoreni u vreme prouavanja od strane autorativnog izvora koji ima direktno znanje odogaajima koji se opisuju. Tu se navode spisak svih knjiga, izvora, lanaka koji su upotrebljivani za kreiranjenaunog dela. Navode se najee po APA standardu, gde se prvo navodi prezime autora, pa inicijal imena,godina nastanka knjige, naslov knjige, tema knjige, broj stranice...

Pogovorje tekst opteg karaktera koji se nalazi na kraju publikacije. Pogovor pie autor, i iznose se nekezakljune reenice i daje objanjenje celokupnog rada, moe biti slian predgovoru, a u nekim delima se stavljasamo jedno ili predgovor ili pogovor. Sadri ono to je najbitnije i to u veoma saetoj formi.

18. Vrste pedagokih istraivanja (fundamentalna i operativna istraivanja, teorijska i empirijska,razvojna i akciona istraivanja,transferzalna i longitudinalni pristup, vremenska usmerenost istraivanja)

Pedagoka istraivanja se mogu razvrstati na osnovu raznih kriterijuma. Prema kriterijumu neposredne iliposredne primenljivosti pedagokih istraivanja se dele na fundametalna, operativna, i razvojna.

Fundametalnim se nazivaju istraivanja osnovnih zakonitosti vaspitanja. Njihovi rezultati se u pedagokojpraksi ne primenjuju neposredno, ve posredstvom rezultata operativnih istraivanja. Karakteristino za njih je ito to su esto interdisciplinarna, to se obavljaju ne samo s ueg pedagokog stanovita ve i sa stanovita drugih nauka na koje je pedagogija upuena.

Operativno istraivanje - pod njim se podrazumevaju ona istraivanja kojima se utvruje kako sefundamentalnim istraivanjima saznate osnovne pedagoke zakonitosti mogu najuspenije primenjivati u praksi.

Njih zato jo nazivaju i primenjenim istraivanjima. Za razliku od fundamentalnih, operativna istraivanja su udirektnoj slubi unapreivanja pedagoke prakse. Operativna istraivanja neposredno doprinose unapreivanjunaina vaspitanja, pedagokog rada. Vanoje znati da nije uvek lako odrediti da li je neko istraivanjefundamentalno ili operativno, a ponekad to nije mogue, jer postoji istraivanje u kojima su prisutna obaaspekta.

Teorijskaistraivanje su upuena na deduktivno dolaenje do novih naunih istina, na put saznavanja opteg kaposebnom i pojedinanom. U takvom istraivanju se iz ve saznatih i uoptenih naunih istina izvlae novizakljuci, koji predstavljaju naune istine. Teorijsko istraivanje se obavlja misaonim putem.

Za Empirijska istraivanja je karakteristian idividualni put dolaenja do novih naunih saznanja, put odpojedinanog, posebnog, ka optem. Tu se ono to je ustanovljeno kod odreenog broja ispitanika, obuhvaen usvojstvu uzroka ireg kruga odgovarajuih osoba, uoptava na sve osobe. To se naziva nepotpuna indukcija.Svako empirijsko, na indukciji zasnovano pedagoko istraivanje, se ipak oslanja i na dedukciju, na putusaznavanja od opteg ka posebnom. Empirijska se tiu prouavanja vaspitnog iskustva.

Razvojnopedagoko istraivanje, karakterie to to se nadovezuju na operativna istraivanja i svodi se naiznalaenje najpodesnijih naina prenoenja rezultata tih istraivanja u masovnu pedagoku praksu.

Akciono istrivnjeje vrst eksperimentlnog istrivnj koje se preduzim rdi usvrvnj odreenihoblik konkretnih kcij u revnju prktinih, ivotnih problem. Odnose se na reavanje konkretnog


23/54

23

aktuelnog problema na osnovu izgraenih naunih saznanja.Nosilc istrivnj je i uesnik u relizcijiprogrm kcije. Kod kcionog istrivnj vn je cilj d se doe do drutveno korisnih rezultt.

U Transverzalnim istraivanjima se pedagoke pojave prate u vremenu, ve se prouava u trenutnom, ali urazliitim uslovima. Transverzalna istraivanja ili studiije preseka prikupljaju podatke u jednom vremenskomtrenutku.

Longitudinalnoistraivanje - za njega je karakteristino to to se odreena pedagoka pojava prouava u svojojrazvojnosti, tj. to se prati u vremenu. Longitudinalnost ne zavisi od toga da li se d o potrebnih podataka dolazi

periodino, ve od toga da li se iz tih podataka vidi kako se prouavana pojava razvija tokom odreenogvremena.

19. Izbor problema naunog istraivanja i projektovanje naunog istraivanja, struktura ili sadrajidejnog, studijskog i tehnikog projekta.

Nauno istraivanje u pedagogiji obavlja se u sledeim etapama: izbor problema, projektovanje, prikupljanje

podataka, obrada podataka, saoptavanje rezultata istraivanja.

Izbor problema: Istraivanje zapoinje time to se utvruje ta e se i zato istraivati. Ova poetna etapanaunog pedagokog istraivanja uspeno je realizovana kada se precizira problem koji e se prouavati, a uz tose navedu ubedljivi razlozi za to prouavanje. Pri izboru problema za prouavanje moraju uzimati u obzir iraspoloiva finansijska mogunost. Da mu se ne bi desilo da se upusti u istraivanje onoga to je ve istraeno,odnosno da proverava ono to je ve dovoljno provereno i otkazano- istraiva se mora solidno obavestiti o tomeda li je ko, kada, gde, kako i s kakvim ishodima prouavao problem koji on namerava da prouava.

Projektovanje: To je izbor strategije istraivanja tj. odreivanje kako e se odabrati problem prouavanja.Izrada projekta viestruko je koristan i neophodan. Pre svega zato to se pri pismenom planiranju mora

precizirati svaki detalj onoga to se planira, tako da se nita ne preputa improvizaciji. Uz to je projekatdokument bez kojeg se ne mogu regulisati istraivaevi odnosi s ustanovama i pojedincima s kojim treba dasarauje. Projektovanjem se dolazi do idejnog, studijskog i tehnikog projekta.

Idejni projekat:najpre se stvara idejni projekat, koji sadri formulaciju problema s obrazloenjem, definicijeosnovnih odgovarajuih pojmova, cilj i zadatke istraivanja i sutinske hipoteze, a uz to se u njima ukazuju- alisamo naelno- i na metodologiju, na nain realizacije istraivanja. Treba da se vodi rauna o tome da odabrani

problem ne bude preirok, tj. da se ne zanemari. Treba se kloniti preirokih problema vai i za formulisanjeodabranog problema. Problem se mora formulisati maksimalno i istovremeno maksimalno saeto. Pod ciljem se

podrazumeva osnovna svrha istraivanja, te je potrebno ralaniti na osnovne komponente tj. na zadatke.

Studijski projekat: on se nadovezuje na idejni projekat. U njemu se daje bibliografija relevantnih radova,

navode se rezultati kritike analize odgovarajuih prethodnih instraivanja, odreuje se uzorak na kojem e seistraivanje obaviti i ukazuje se na to kako e se rezultati projektovanog istraivanja saoptiti javnosti.

Tehniki projekat:projektovanje se okonava izradom ovog projekta, koji u sebi sadri spisak ustanova ipojedinaca koji e uestvovati u istraivanju, podataka o organizaciji prikupljanja planiranja podataka, rokoveobavljanja predvienih poslova i pregled trokova. U spisak ustanova i pojedinaca koji e uestovat i uistraivanju potrebno je uneti sve institucije u kojima e se istraivanje obavljati i sve pojedince s kojima e


24/54

24

istraiva na ovaj ili onaj nain saraivati. Iz podataka o organizaciji i prikupljanju i planiranju podataka treba dase vidi ta e se sve uiniti kako bi se obezbedilo da se esto veoma sloeni i delikatni poslovi obave beznepredvienih smetnji. Rokovi obavljanja predvienih poslova moraju se odrediti po fazama tj. tako da se tanozna kad e se koja faza istraivanja realizovati.

20. Prikupljanje podataka u naunom istraivanju, obrada podataka i logike greke u zakljuivanju

Iza projektovanja sledi prikupl janj e podataka, i to postupcima i instrumentima predvienim pri projektovanjuistraivanja.

Obrada podataka: Prikupljeni podaci su samo sirovina. Da bi se na osnovu njih mogli doneti zakljuci koji epredstavljati stvarne naune istine o pedagokoj pojavi, nuno ih je na odgovarajui nain obraditi, i to obino ikvantitativno ikvalitativno.

Kvantitativna obrada prikupljanja podataka obavlja se pomou statistike, statistikim metodama. Najeipokazatelj koji se dobija statistikom obradom podataka jesu razne srednje vrednosti. Najuobiajena srednjavrednost jeste aritmetika sredina. Srednju vrednost dopunjava mera disperzije koja se tie odstupanja

pojedinane vrednosti od srednje. Najpouzdanija mera disperzije jeste standardna devijacija.

Kvali tativna obradapredstavlja interpretaciju istraivakih rezultata. Kao i kod svih drugih nauka i u pedagogijise kvalitativna obrada podataka obavlja logikom metodom.

Neki od osnovnih principa deskriptivne statistike, viene u funkciji merenja obrazovanja:

Mere prebrojavanja (frekvencija i procenat).Frekvenca distribucijepredstavlja poetni postupakza razumevanje rezultata koji su dobijeni istraivanjem. Ona pokazuje koliko je esto svaki skor(rezultat) dobijen. Skorovi su poreeni po rangu i to od najniih do najviih frekvencija ( f ).

Mere centralne tendencijepokazuju proseni ili tipini skor u distribuciji. Tri su mere centralnetendencije: modalni, medijana i srednja vrednost. Modje skor u distribuciji koji se najee javlja. To je

grub indeks centralne tendencije i ne koristi se mnogo u istraivanju. Medijanase oznaava kao srednjiskor distribucije, to je taka gde se deli rang raspodele distribucije u polovini koje sadre jednaki brojskorova. Srednja vrednost je aritmetika sredinaza sve skorove u distribuciji.

Mere varijabilnosti (promenljivosti) daju saznanje kako se iri distribucija skorova odaritmetike sredine, tj. koliko postoji disperzija u distribuciji. Ako postoji veliki stepen disperzije, tj. akosu skorovi veoma razliiti, kae se da distribucija ima veliku varijabilnost. Rangje numerika razlikaizmeu najnieg i najvieg skora u distribuciji i rauna se oduzimanjem najnieg od najvieg skora. To

je gruba mera disperzije, jer se zasniva samo na dva skora u distribuciji, pa ne govori nita ostepenusakupljanja. Standardna devijacija je mera varijabilnosti koja pokazuje proseno odstupanjeskorova od distribucije aritmetike sredine. U odreenom smislu standardna devijacija moe se shvatitikao prosena devijacija. Korelacija je mera povezanosti izmeu dve varijable, tj. mogunost da sevrednost jedne varijable moe predvideti poznavanjem druge varijable. Oekujemo npr. da postoji

povezanost izmeu starosti i teine, tj. moemo predvideti da je desetogodinjak tei nego veinatrogodinjaka - ovde imamo tzv. pozitivnu korelaciju kod koje je poveanje jedne varijable praeno

poveanjem druge varijable - ovakva povezanost se jo naziva i direktna povezanost. Negativnakorelacija pokazuje da kako se jedna varijabla poveava, druga varijabla se smanjuje - ovakva


25/54

25

povezanost se jo naziva i obrnuta (inverzna) povezanost. Koeficijent korelacije jebroj izmeu (- 1) i(+1) koji pokazuje pravac i snagu povezanosti izmeu dve varijable.

Statistika zakljuivanja: T test, analiza varijanse, hi kvadrat test.

Pri zakljuivanju o uzrono-posledinoj povezanosti pojava, najee se prave sledee logike greke:izvoenja zakljuaka o uzrono-posledinoj povezanosti dve pojave iskljuivo na osnovu toga to jedna od njih

prethodi onoj drugoj, tj. samo na osnovu njihove uzastopnosti.

Najee logike greke pri dokazivanju su:

a) falllaciae consequentis, koja se svodi na to to se traganje za odgovorom na pitanje ta je izazvalo,

odnosno ta izaziva, neku pojavu koja u stvari ima vie uzoraka usmeri samo na jedan od tih uzoraka;

b) cir culus vitiosus(pogrean krug) radi se dakle o vrtenju u krug;

c) petitio pri ncipi(traenje principa) radi se o dokazivanju onim to ni samo nije dokazano;

d) ignoratio elenchi(zamena teza) govori se onda kada neko ne dokazuje ono to treba ve neto drugo;

e) argumentre and himinemdokazivanje na osnovu linih dokumenata.

Greke u zakljuivanju su sledee: zakljuivanje o celini pojave na osnovu jednog od njenih aspekata;zakljuivanje o univerzalnosti iz optosti; evivokacija ili dvosmislenost.

21. Grupisanje, tabeliranje i grafiko prikazivanjeprikupljenih podataka

Grupisanje podatakaje veoma vano da bi se prikupljeni podaci pravilno iskoristili, potrebno je rasporediti sveprikupljene podatke i grupisati ih po nekim osobinama, npr. po polu, goditu, i sl.

Tabelarno prikazivanje rezul tata: Tabele kojima se prikazuju statistike serije imaju najmanje dve kolone, odkojih se u prvoj nalaze (opisne ili numerike) oznake kategorija, a u drugoj odgovarajui brojevi jedinica i tihgrupa. Iznad tabele treba staviti njen naziv (naslov) iz kojeg se vidi o kojim statistikim jedinicama je re, koja jenjihova geografska pripadnost, po kojem kriterijumu je realizovano grupisanje i na koje vreme se odnose dati

podaci. Potkolonu i zaglavlje valja posebno istai, a ukoliko su uz tabelu neophodna neka objanjenja, treba ihdati ili u podnaslovu tabele ili uz napomenu ispod tabele. Sva polja u tabeli moraju biti popunjena. Tabela treba

da bude jasna, potpuna, pregledna, dovoljno informativna i tehniki pravilno ureena. Vrste tabela po formi elementarne i sloene. Elementarna tabela sadri jednu seriju, pa uz pretkolonu ima jo samo jednu kolonu.

Sloena tabelasadri vise od jedne serije, jer objedinjuje vie elementarnih tabela. Vrste tabela po sadrini (poprikazivanju serija)tipoloke, varijacione, korelacione i proste!!!!!!!!.

Grafiko prikazivanje:

1.Grafikon stubaca - za grafiko prikazivanje serija najprikladniji su grafikoni stubaca. Za njih je karakteristinoda se iste irine uzdiu stupci koji svojom visinom prikazuju veliinu onoga na ta se odnose.


26/54

26

2.Poligon frekvencija - serija sa numerikim obelejem grafiki se prikazuju pomou poligona frekvencija ihistograma. I kod jednog i kod drugog sluimo se koordinatnim sistemom. Vrednosti numerikog obelejaoznaavaju se na apcisi, a frekvencije se obeleavaju na ordinati.

3.Histogram serije sa numerikim obelejem grafiki se prikazuju i pomou histograma. Nega nazivaju jo igrafikon povrinskih stubaca. Podsea na grafikon stubaca ali budui da se histogram tie neprekinutog nizanumerikih vrednosti izmeu njegovih stubaca nema razmaka.

4. -normalna (Gausova kriva)-kriva ima simetrian zvonasti oblik koji odgovara injenici da najvei brojpodataka pripada srednjim vrednostima, dok je manji broj ekstremnih vrednosti.

22. Populacija i uzorak

Skup svih jedinica na koje se odreeno istraivanje odnosi naziva se populacijom ili osnovnim skupom.Istraivanjem se retko obuhvata cela populacija. Umesto toga se odabira manji broj jedinica, pa se istraivanjeobavlja samo sa njim.Te izdvojene jedinice zovu se uzorak. Da bi se istraivaki rezultati dobijeni na uzorku

mogli uoptavati na celu populaciju,uzorak treba da je reprezentativan,tj.u njega treba da uu ne bilo kojejedinice, ve jedinice karakteristine za celu populaciju.Uzorak treba daje reprezentativan, to znai da upogledu sutinskih obeleja mora biti to sliniji celoj populaciji. Ta reprezentativnost se obezbeuje sluajnimizborom jedinica koje e ui u uzorak. Izbor je sluajan kada sve jedinice populacije imaju istu ansu da buduizabrane.

Uzorak je deo statistikih jedinica populacije na kom se obavlja istraivanje. Jednostavan sluajniuzorakpredstavlja najuobiajeniju vrstu reprezentativnog uzorka. Izbor jedinica koje e ui u uzorak obavlja se:

1.Sluajno uzorkovanje: svaki lan populacije ima podjednaku ansu da bude izabran.napravi se spisak svihjedinica populacije s rednim brojem ispred, svaki redni broj napie se na ceduljicu i one se izmeaju a potom se

nasumino izvlae ceduljice do broja potrebnog za uzorak istraivanja.2.Tabela sluajnih brojeva:pravi se spisak svih jedinica populacije sa rednim brojem ispred svake jedinice, svi

brojevi su lutrijski rasporeeni u tabeli; oitavanje brojeva iz tabele vri se proizvoljnim pravcem i saproizvoljnim poetkom; brojevi se oitavaju dok ih se ne oita onoliko koliko treba da je broj jedinica uzorka;

3. Sistematski uzorak:izabran svaki N element sa liste svih elemenata populacije (npr svaki esti lan)

4.Stratifikovan uzorak:dobija se tako to se populacija najpre podeli na stratume (delovi koji su u pogledusutinskih karakteristika statistikih jedinica homogeniji nego cela populacija) a onda se iz svakog stratumaodabira odgovarajui broj jedinica za uzorak, i to lutrijski pomou tabele sluajnih brojeva ili sistematskimodbrojavanjem svake te i te jedinice.

5.Klaster uzorak: sluajan izbor grupa koje se prirodno javljaju, zatim se iz svake izabrane grupe birajupojedine individue.

NAMERNI UZORAK obrazuje se istraivaevom odlukom da iz dostupnog mu dela populacije odaberepotreban broj jedinica. Ukoliko ele da poveaju verovatnou ovakvog uzorka istraivai se pozivaju na veobavljena istraivanja koja svedoe o mogunosti primene uzorka na populaciju. Kada bilo koja vrsta uzorka


27/54

27

zbog neodgovarajueg izbora jedinica izgubi reprezentativnost, dobija se PRISTRASNI UZORAK koji jekarakteristian po tome to nisu sve jedinice populacije imale istu ansu da budu za njega odabrane. PRIGODNIUZORAK(nesistematski uzorak) nastaje kada se u pristrasni uzorak uzimaju one jedinice koje su istraivaunajdostupnije. Grupa lanova izabrana na osnovu toga to su bili pri ruci. Na osnovu ovog uzorka ne mogu seizvoditi generalizacije. VELIINA UZORKAjeste broj jedinica koji se mora uzeti u uzorak da bi uoptavanjerezultata (dobijenih na uzorku) na celu populaciju bilo dovoljno pouzdano. Zavisi od raspoloivih maaterijalnih

sredstava, terenskih uslova istraivanja, vrste i cilja istraivanja...

Statistiki postupci za utvrivanje veliine uzorka podrazumevaju izralunavanje tolerantne stope devijacije ioekivane stope devijacije u uzorrku.

23. Metode prikupljnj podtk u istrivnju pojve ili fenomen pojm i vrste metod, objasnitiistorijsku i deskriptivnu metodu

Metoda potie od grke rei methodos (put,nin). Pod nunim metodm se podrzumevju nini nuno-istrivkog rd, nini nunog istrnj odreene oblsti stvrnosti.

Vrste:

1. istorijsk- njim se ne utie n prouvnje pojve, pojve se uzimju onkve kkve jesu

2. deskriptivn - njim se ne utie n prouvnje pojve, pojve se uzimju onkve kkve jesu

3. eksperimentln -pojve koje e se prouvti se izzivju.

ISTORIJSKA: metod prikupljnj podtk o pedgokim pojvm iz prolosti. Pod tom metodom sepodrzumev ono to je prolo. N nju se oslnj istorij pedgogije i sve ostle pedgoke discipline. Relizujese prvenstveno pomou tehnike prouvnj dokument, dok se pri istrivnju koristi nket i intervju.

DESKRIPTIVNA: Tie se svremenih pedgokih pojv. Njome se prikupljju podci o pedgokim

pojvm koje se ele to tnije opisti. Ti podci omoguuju d se upoznju bitne krkteristike tih pojv.On se oslnj n posmtrnje, test, nketirnje i intervjuisnje. Povezuje se s eksperimentlnom metodomzbog trgnj z uzrono-posledinom vezom izmeu prouvnih pojv.

24. Metode eksperimenta-prirodni i laboratorijski ekperiment, eksperiment sa jednom grupom,

eksperiment s paralelnim grupama, postupak i kriterijumi za ujednaavanje grupa, eksperiment sarotacijom eksperimentalnog faktora, ex post facto postupak.

Metodu eksperimenta karakterieplansko, namerno izazivanje promena u cilju prouavanja njihovih posledica ito u strogo kontrolisanim uslovima i sa mogunou merenja posledicaizazvanih promena.

U pedagokoj nauci, promene se u smislu eksperimenata izazivaju u vaspitnoj delatnosti da bi se na osnovudobijenih podataka o njihovim posledicama otkrivale odgovarajue nune uzrono posledine veze izmeu

pedagokih pojava tj. odgovarajue pedagoke zakonitosti.

U pedagokim eksperimentima uvode se one promene koje su sraunate na poveanje efikasnosti vaspitnihuticaja.


28/54

28

Pri rodni eksperimentjeste svaki pedagoki eksperiment koji se ostvaruje u uobiajenim pedagokim uslovima(tj. bez smetanja ispitanika u posebne, nesvakidanje uslove). Takav eksperiment se mora obavljati u uslovimato slinijim uslovima svakodnevnog pedagokog rada. Eksperiment je prirodan ukoliko se ostvaruje usvakodnevnoj nastavi sa uenicima i nastavnicima koji bi u nastavu bili ukljueni i da se eksperiment nesprovodi, te u redovnim uionicama i u uobiajeno vreme.

Labarator ij ski eksper imentvri se u uslovima drugaijim od uobiajenih (na specifinom mestu, u specifinovreme, sa razliitim nastavnim kadrom...)

Na osnovu uvoenja eksperimentalnog faktora razlikujemo:

Esperiment sa jednom grupompodrazumeva uvoenje eksperimentalnog faktora u samo jednu grupuispitanika. Izrazom jedna grupa prvenstveno se istie da se pri uporeivanju efikasnosti sva naina radaeksperimentie unutar jedne grupe ispitanika. Mogue je da postoji vie grupa ali je princip sprovoenjaeksperimenta istovetan u svim grupama.

Eksperiment sa paralelnim grupamapodrazumeva da se dva naina rada realizuju istovremeno, to daljeznai da se ovaj eksperiment ostvaruje sa najmanje jednom eksperimentalnom i jednom kontrolnom grupom.

Eksperimentalna i kontrolna grupa moraju biti ekvivalentne. Da bi ovaj zahtev bio zadovoljen, pri obrazovanjugrupa vodi se rauna da one budu ujednaene. U nastavnim eksperimentima se eksperimentalna i kontrolnagrupa po pravilu formiraju od posrojeih kolskih odeljenja i to prema odgovarajuim prethodnim znanjima iumenjima kao zavisnoj varijabli, ali i u pogledu parazitnih faktora kao to su inteligencija, pola, i uzrast.

Ujednaavanje paralelnih grupa (postupak i kriterijumi):U eksperimentima sa paralelnim grupama, eksperimentalna i kontrolna grupa morale bi biti ujednaene u

pogledu:

1) Linosti nastavnika to je najjednostavniji element ujednaavanja jer je mogue obezbediti da istinastavnik obavlja eksperiment i sa eksperimentalnom i sa kontrolnom grupom, pri emu je upoznatsa tipom rada i spreman je na takav poduhvat;

2)

Optih kolskih uslova;3) Uenika ovo je problem koji je nemogue u potpunosti reiti, te se istraiva mora zadovoljiti

ujednaenou samo najrelevantnijih uslova (znanja, umenja, nivoa intelektualne razvijenosti, pola,uzrasta);

Ukoliko eksperiment otpoinje s poetkom kolske godine u poetnim razredima odreene kole, paralelnegrupe se formiraju od odeljenja koja tek treba formirati i to na sledee naine:

a) Ujednaavanjem po parovima: iz mnotva raspoloivih ispitanika izabere se odgovarajui brojparova jednakih po najrelevantnijim varijablama, te jedan ispitanik ide u eksperimentalnu a drugi ukontrolnu grupu. Nedostatak ovog naina ujednaavanja jeste to to je potrebno mnogo ispitanika ito je veoma teko pronai dovoljno kompatibilnih parova ukoliko se ujednaava prema vievarijabli.

b)

Rang-lista:najpre se napravi ranglista ispitanika, a potom se prvi sa liste stavi u jednu grupu a drugii trei u drugu grupu, etvrti ipeti opet u

Documents

Skripta Metodologija Naucno Istrazivackog Rada