skripta sociologija 2

  • View
    36

  • Download
    5

Embed Size (px)

DESCRIPTION

skripta iz sociologije

Text of skripta sociologija 2

NASTANAK I RAZVOJ SOCIOLOGIJE

NASTANAK I RAZVOJ SOCIOLOGIJE

Mada je sociologija relativno mlada nauka, ona ima veoma dugu I bogatu predistoriju. Meutim, u svom razvoju kao naune discipline osnovno pitanje svih sociolokih razmatranja bilo je pitanje pojmovnog odreenja sociologije kao nauke.

Problem pojmovnog odredjenja sociologije jeste u osnovi problem razliitih teorijskih pristupa koji postoje u okviru ove nauke. Ukoliko se kao osnov za odredjivanje predmeta sociologije uzme jedna teorijska paradigma, ova nauka se moe odrediti na jedan nain, a ukoliko se kao osnov za njeno odredjivanje uzme neki drugi pravac u sociologiji, dobiemo drugaije odredjenje. Ono u emu se svi slau jeste da je sociologija drutvena nauka i da za svoj predmet ima drutvo. Meutim, oito da ovakvo odreenje iako tano nije naroito plodno obzirom da je isuvie iroko. Osnovni problem je u tome to sociologiju valja odvojiti od ostalih drutvenih nauka kao to su istorija, psihologija, pravne nauke, politike nauke itd. Svaka nauka mora da ima i svoj specifian predmet ukoliko tendira da ima samostalni status u porodici nauka. Koji je, dakle, predmet sociologije, a da ovaj predmet nije u isto vreme i predmet ostalih drutvenih nauka? Da bi odgovorili na ovo pitanje neophodno je uz odreenje predmeta sociologije da prikaemo odnos izmeu ove i ostalih drutvenih nauka.

Sociologija je najoptija drutvena nauka. To znai da ukoliko se ostale drutvene nauke bave nekim posebnim aspektom drutvenog ivota, sociologija ima za cilj da prouava drutvo kao celinu tj. totalitet. U razliitim teorijama se totalitet razliito posmatra i definie , te se u ovu svrhu upotrebljavaju razliiti termini (celina, sistem, struktura, itd.), ali je sutina da se uvek misli na drutvo kao celinu. Iz ovog stava sledi nekoliko veoma vanih konsekvenci. Prvo, totalitet je neto opte. Sve to je opte ima karakter apstrakcije, a ono to je apstraktno u stvarnosti moe da postoji samo posredstvom konkretnih pojava i odnosa. Dakle sociologija najpre predstavlja da ovo opte postoji. To znai, da je njen osnovni stav da svi pojedinani aspekti u drutvu pod delovanjem odreenih drutvenih zakonitosti meusobno dolaze u vezu gradei celinu koju zovemo drutvo. Sociologija se bavi onim optim u pojedinanom (konkretnom). Njen predmet moe biti svaka drutvena pojava, dakle i one kojima se bave druge drutvene nauke. Ali, nain na koji se sociologija bavi ovim pojavama je potpuno drugaiji od naina na koji se ovim pojavama bave druge drutvene nauke. Sociologija ne prouava ono to je specifino za neku konkretnu drutvenu pojavu, ve upravo tei da otkrije nain na koji je ova drutvena pojava povezana sa ostalim elementima drutvene celine, kako deluje na tu celinu, kako je nastala iz te celine, te kako se moe objasniti sa stanovita te celine koju zovemo drutvom. Zato kaemo da se sociologija pojedinanim fenomenima u drutvu bavi na takav nain da otkrije ono opte u njima. Iz ovih stavova sledi da drutvo postoji kao totalitet (struktura, sistem, celina, itd.). Sociologija dalje stoji na stanovitu da u ovom totalitetu postoje odreene zakonitosti. Njen cilj je da otkrije ove zakonitosti, da ih opie i objasni. Prema tome, sociologija se moe definisati na sledei nain: Sociologija je najoptija drutvena nauka koja ima za cilj da otkrije drutvene zakonitosti reprodukcije totaliteta. Kad kaemo drutvene zakonitosti tada mi mislimo na drutvene pojave, drutvene odnose i procese koji se na zakonit nain pojavljuju u drutvu. Kako se shvata totalitet, te kako se razume sam pojam drutvene zakonitosti, posebno je pitanje i mi emo se njime posebno baviti. injenica da u sociologiji postoje razliiti teorijski pristupi koji su prilino ujednaeni po snazi ide u prilog konstataciji da je drutvo jedan zaista sloen fenomen kojim se moemo baviti na veoma razliite naine, a da pri tome ostanemo na tlu socioligije. Razvoj sociologije obeleili su razliiti pristupi njenom odreenju u zavisnosti od take gledita razliitih sociolokih teorija.

POZITIVIZAM OGISTA KONTA

Nijedan ovek, naravno, nije u stanju da utemelji itavu jednu oblast istraivanja - stoga ima mnogo onih koji su dali svoj doprinos ranoj sociolokoj misli. Posebno mesto, ipak, obino se daje francuskom autoru Ogistu Kontu (1798-1857), ako ni zbog ega drugog, onda zbog toga to je on zapravo izumeo re sociologija". Kont je u poetku koristio izraz drutvena fizika", ali istim izrazom sluili su se i neki od njegovih intelektualnih suparnika tog vremena. Kont je eleo da napravi razliku izmeu svojih misli i njihovih, pa je skovao izraz sociologija", kako bi opisao predmet koji je hteo da utemelji. Svoje vienje nauke o drutvu Kont je izneo u delu Kurs pozitivne filozofije. Kont je istakao da se drutvene pojave, najsloenije i najpromjenljivije, najkasnije nastale u razvoju prirode, upravo zato i najtee nauno tano saznati. Drutvo, najsloenija pojava u prirodi, odreeno je svim prostijim pojavama nastalim pre njega, ali se ne moe svesti na njih, pa zato sociologija mora da se slui rezultatima svih prethodeih joj nauka, koje prouavaju pojave nastale pre nastanka drutva.Kontovo miljenje odraavalo je burne dogadaje njegovog vremena. Francuska revolucija unela je znaajne promene u drutvu a rast industrijalizacije menjao je tradicionaini ivot francuskog stanovnitva. Kont je nastojao da stvori nauku o drutvu koja bi mogla da objasni zakone drustvenog sveta isto onako kao to su prirodne nauke objasnile funkcionisanje fizikog sveta. Iako je Kont uvideo da svaka nauna disciplina ima svoj predmet izuavanja, verovao je da sve one dele nain miljenja i nauni metod koji ima za cilj da otkrije univerzalne zakone. Kao to nam otkrie zakona u prirodnom svetu omoguava da kontroliemo i predvidimo dogadaje oko nas, otkrivanje zakona koji upravljaju ljudskim drutvom moe nam pomoi da oblikujemo nau sudbinu i unapredimo blagostanje oveanstva. Kont je obrazlagao da se drutvo podredjuje nepromenjivim zakonima na skoro isti nain kao to to ini fiziki svet.

Ogist Kont je smatrao da je nauno znanje jedino istinsko znanje i teio je da NAUNI METOD proiri na prouavanje i opisivanje svih pojava, ukljuujui i ljudsko drutvo i psihologiju. Po analogiji sa teorijom evolucije, Kont je smatrao da je ljudska misao napredovala od teoloke faze, preko metafizike, do naune, i da je ova poslednja faza uinila prethodne dve zastarelim.

Kao pozitivna nauka (a nauka je istinska nauka samo ako je pozitivna), sociologija treba da primenjuje pozitivne metode, ime Kont zasniva svoj nauno-filozofski pravac pozitivizam. Pozitivni metod uzima u obzir samo pozitivno utvrene injenice, tj. injenice date u iskustvu. One se mogu nesumnjivo iskustveno utvrditi, obavezno iste za sve koji se tim metodom slue. I moda vanije od toga te injenice u svom skupu meusobno se objanjavaju dajui takoe iskustveno provjerljive zakone drutvenog sastava i razvoja, to potvruje istorija drutva. Za objanjenje drutva nema potrebe pribjei nikakvim spekulacijama: injenice su jasne, makar i ne bile proste. Stvarnost je data tako rei na dlanu treba samo dobro otvoriti oi.

Dakle, nauka je zamiljena da se bavi samo onim to se moe opaati i kvantifikovati, a pozitivizam je smatrao da je besmislena svaka propozicija koja se ne moe iskustveno ili matematiki prikazati. Radilo se, dakle, o jednom obliku REDUKCIONIZMA. Pozitivistiki stav odgovara onom tipu duha koji tei i veruje u mogunost izvesnosti znanja, a istovremeno je ne tolerantan prema svemu to je abnormalno i misteriozno.

Kontova vizija sociologije jeste sociologija kao pozitivna nauka. Verovao je da sociologija treba da primeni iste stroge naune metode u izuavanju drutva kao to ih fizika ili hemija koriste da bi ispitale fiziki svet. Pozitivizam zastupa miljenje da bi nauka trebalo da se bavi samo injenicama koje su podlone posmatranju i koje su poznate direktno iz iskustva. Na osnovu ulnih zapaanja, ovek moe zakljuivati o zakonima koji objanjavaju vezu izmedu posmatranih fenomena. Razumevanjem uzronih odnosa izmedu dogaaja, naunici su u stanju da predvide budue dogaaje. Pozitivistiki pristup u sociolgiji veruje u proizvodnju znanja o drutvu koje je zasnovano na empirijskim dokazima do kojih se dolazi na osnovu posmatranja, poreenja i eksperimentisanja.

SOCIOLOKO UENJE MAKSA VEBERAMaks Veber, nemacki sociolog, izneo je svoja teorijska shvatanja o drutvu I drutvenim pojavama u delima Privreda i drustvo, Protestantska etika i duh kapitalizma. U sredistu Veberove sociologije je drustvena pojava, drustveno ponasanje pojedinca. Veber je tipian predstavnik individualno-psiholoskih teorija o drutvu, koje su jo zastupali Gabrijel Tard, Vilijam Mak Dugal i Sigmund Frojd. Tako je, Mak Dugal, drustvene pojave tumacio instiktima: instinkt bezanja s osecanjem straha, instinkt odbijanja s osecajem odvratnosti, instinkt radoznalosti s osecanjem cudjenja, instinkt borbenosti, potcinjenosti, nezavisnost, roditeljski instinkt, instinkt zbijanja u grupu Frojd, osnivac psihoanaliticke skole smatra da je cinilac u razvoju drustva i culture libido. To je energija koja podstice na zadovoljavanje osnovnih nagona: zivota i ljubavi.

Veberovo shvatanje sociologije, istu posmatra kao kulturno istorijsku nauku iji je zadatak da prouava istorijske i kulturne inioce u njihovoj osobenosti.

Stvarnost je heterogeni kontinuum, tj. nepregledno i raznoliko mnotvo pojava, smatra Veber. Dakle, stvarnost obuhvata sve to moe biti predmet neposrednog iskustva, pri emu ne postoji razlika izmeu prirodne i drutvene stvarnosti. Nauka je u stanju da sazna samo jedan ogranieni deo onoga to uzima za predmet istraivanja. Zbog toga je nauno saznanje apstraktno i jednostrano. Stvarnost je amorfna i nepregledna masa koju ovek uobliava svojom delatnou. Veberovo shvatanje drutva je izrazito individualistiko. Osnovna jedinica socioloke analize moe biti ovek.Kljuna taka Veberovog sociolokog sistema je pojam drutvenog delanja. Veber razlikuje etiri idealna tipa delanja: (1) ciljno-racionalno;