64
1261 На основу члана 8. став 2. Закона о Фонду за управљање некретнинама и потраживањима у власништву Републи- ке Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број 28/13) и члана 43. став 2. Закона о Влади Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број 118/08), Вла- да Републике Српске, на 74. сједници, одржаној 21.08.2014. године, доноси УРЕДБУ О НАЧИНУ ПРОЦЈЕНЕ, УСЛОВИМА И НАЧИНУ ПРОДАЈЕ И ДАВАЊА У ЗАКУП НЕКРЕТНИНА И НАПЛАТИ ПОТРАЖИВАЊА КОЈИМ УПРАВЉА ФОНД ЗА УПРАВЉАЊЕ НЕКРЕТНИНАМА И ПОТРАЖИВАЊИМА У ВЛАСНИШТВУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ I - ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ Члан 1. Овом уредбом уређују се начин процјене, услови и на- чин продаје, давања у закуп некретнина и наплата потра- живања којима управља Фонд за управљање некретнинама и потраживањима у власништву Републике Српске, као и трошкови поступка. Члан 2. Продаја и давање у закуп некретнина којима управља Фонд за управљање некретнинама и потраживањима у вла- сништву Републике Српске (у даљем тексту: Фонд) врши се јавно, на начин који обезбјеђује најбољу заштиту интереса Републике Српске и Фонда, као и пуну информисаност по- тенцијалних купаца, у складу са законом и овом уредбом. Члан 3. Инвестиционо-развојна банка Републике Српске а.д. Бања Лука (у даљем тексту: Банка) управља Фондом и овлашћени је продавац некретнина. Члан 4. (1) На основу акта Владе Републике Српске (у даљем тексту: Влада) којим се преноси некретнина на Републи- ку Српску и прикупљене документације о некретнинама (земљишнокњижни подаци, лист непокретности, посједов- ни лист , копија плана, купопродајни уговори, пресуде, рје- шења и друге одлуке и документација у вези са некретни- нама) одлуку о продаји некретнине доноси Управа Банке. (2) Одлука о продаји некретнине садржи: податке о не- кретнини, почетну продајну цијену утврђену у складу са овом уредбом, елементе за вредновање понуде и друге по- датке од значаја за продају . (3) Влада даје сагласност на одлуку из става 2. овог члана. Члан 5. (1) Процјену вриједности некретнине врши овлашћени процјенитељ. (2) Процјену вриједности некретнине овлашћени про- цјенитељ врши у складу са правилима струке и међународ- ним стандардима. (3) Избор процјенитеља Банка врши у складу са пропи- сом којим се уређује поступак јавне набавке. Члан 6. Правно лице које је некретнину која је предмет продаје исказало у пасивном подбилансу има право прече купови- не те некретнине, по највишој понуђеној цијени на јавном позиву . Члан 7. (1) Право учешћа путем јавног позива имају домаћа и страна физичка и правна лица. (2) Лице из става 1. овог члана стиче својство учесника у куповини некретнине подношењем понуде за куповину . (3) Понуда се подноси на једном од писама и језика који су у службеној употреби у Републици Српској. (4) Купац некретнине је понуђач који достави понуду са највишом цијеном, ако правно лице из члана 6. ове уредбе не користи право прече куповине. II - ПОСТУПАК ПРОДАЈЕ НЕКРЕТНИНА Члан 8. (1) Јавни позив објављује се у дневном листу који се дистрибуира на цијелој територији државе у којој се не- кретнина налази и у дневном листу који се дистрибуира на територији Босне и Херцеговине. (2) Јавни позив објављује се и на интернет-страници Банке. Члан 9. Јавни позив садржи: 1) ознаку јавног позива, 2) вријеме трајања јавног позива, 3) предмет продаје (врста, адреса и ознака некретнине), 4) почетну продајну цијену изражену у конвертибил- ним маркама и еврима, СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ Језик српског народа ЈУ Службени гласник Републике Српске, Бања Лука, Вељка Млађеновића бб Телефон/факс: (051) 456-331, 456-341 E-mail: [email protected] [email protected] sgrs.[email protected] [email protected] Петак, 5. септембар 2014. године БАЊА ЛУКА Број 78 Год. XXIII www.slglasnik.org Жиро рачуни: Нова банка а.д. Бања Лука 555-007-00001332-44 НЛБ Развојна банка а.д. Бања Лука 562-099-00004292-34 Sberbank a.д. Бања Лука 567-162-10000010-81 UniCredit Bank а.д. Бања Лука 551-001-00029639-61 Комерцијална банка a.д. Бања Лука 571-010-00001043-39 Hypo-Alpe-Adria Bank а.д. Бања Лука 552-030-00026976-18

sl. glasnik R. Srpske 78/14

  • Upload
    krletka

  • View
    54

  • Download
    0

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Sluzbeni glasnik Republike Srpske 78/14

Citation preview

Page 1: sl. glasnik R. Srpske 78/14

1261На основу члана 8. став 2. Закона о Фонду за управљање

некретнинама и потраживањима у власништву Републи-ке Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број 28/13) и члана 43. став 2. Закона о Влади Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број 118/08), Вла-да Републике Српске, на 74. сједници, одржаној 21.08.2014. године, д о н о с и

УРЕДБУО НАЧИНУ ПРОЦЈЕНЕ, УСЛОВИМА И НАЧИНУ ПРОДАЈЕ И ДАВАЊА У ЗАКУП НЕКРЕТНИНА И

НАПЛАТИ ПОТРАЖИВАЊА КОЈИМ УПРАВЉА ФОНД ЗА УПРАВЉАЊЕ НЕКРЕТНИНАМА И ПОТРАЖИВАЊИМА У

ВЛАСНИШТВУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

I - ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1.Овом уредбом уређују се начин процјене, услови и на-

чин продаје, давања у закуп некретнина и наплата потра-живања којима управља Фонд за управљање некретнинама и потраживањима у власништву Републике Српске, као и трошкови поступка.

Члан 2.Продаја и давање у закуп некретнина којима управља

Фонд за управљање некретнинама и потраживањима у вла-сништву Републике Српске (у даљем тексту: Фонд) врши се јавно, на начин који обезбјеђује најбољу заштиту интереса Републике Српске и Фонда, као и пуну информисаност по-тенцијалних купаца, у складу са законом и овом уредбом.

Члан 3.Инвестиционо-развојна банка Републике Српске а.д.

Бања Лука (у даљем тексту: Банка) управља Фондом и овлашћени је продавац некретнина.

Члан 4.(1) На основу акта Владе Републике Српске (у даљем

тексту: Влада) којим се преноси некретнина на Републи-ку Српску и прикупљене документације о некретнинама (земљишнокњижни подаци, лист непокретности, посједов-ни лист, копија плана, купопродајни уговори, пресуде, рје-шења и друге одлуке и документација у вези са некретни-нама) одлуку о продаји некретнине доноси Управа Банке.

(2) Одлука о продаји некретнине садржи: податке о не-кретнини, почетну продајну цијену утврђену у складу са

овом уредбом, елементе за вредновање понуде и друге по-датке од значаја за продају.

(3) Влада даје сагласност на одлуку из става 2. овог члана.

Члан 5.(1) Процјену вриједности некретнине врши овлашћени

процјенитељ.(2) Процјену вриједности некретнине овлашћени про-

цјенитељ врши у складу са правилима струке и међународ-ним стандардима.

(3) Избор процјенитеља Банка врши у складу са пропи-сом којим се уређује поступак јавне набавке.

Члан 6.Правно лице које је некретнину која је предмет продаје

исказало у пасивном подбилансу има право прече купови-не те некретнине, по највишој понуђеној цијени на јавном позиву.

Члан 7.(1) Право учешћа путем јавног позива имају домаћа и

страна физичка и правна лица.(2) Лице из става 1. овог члана стиче својство учесника

у куповини некретнине подношењем понуде за куповину.(3) Понуда се подноси на једном од писама и језика који

су у службеној употреби у Републици Српској.(4) Купац некретнине је понуђач који достави понуду са

највишом цијеном, ако правно лице из члана 6. ове уредбе не користи право прече куповине.

II - ПОСТУПАК ПРОДАЈЕ НЕКРЕТНИНА

Члан 8.(1) Јавни позив објављује се у дневном листу који се

дистрибуира на цијелој територији државе у којој се не-кретнина налази и у дневном листу који се дистрибуира на територији Босне и Херцеговине.

(2) Јавни позив објављује се и на интернет-страници Банке.

Члан 9.Јавни позив садржи:1) ознаку јавног позива,2) вријеме трајања јавног позива,3) предмет продаје (врста, адреса и ознака некретнине),4) почетну продајну цијену изражену у конвертибил-

ним маркама и еврима,

СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ Језик

српског народа

ЈУ Службени гласник Републике Српске, Бања Лука, Вељка Млађеновића ббТелефон/факс: (051) 456-331, 456-341E-mail: [email protected] [email protected] sgrs.fi [email protected] [email protected]

Петак, 5. септембар 2014. годинеБАЊА ЛУКА

Број 78 Год. XXIII

www.slglasnik.org

Жиро рачуни: Нова банка а.д. Бања Лука 555-007-00001332-44

НЛБ Развојна банка а.д. Бања Лука 562-099-00004292-34

Sberbank a.д. Бања Лука567-162-10000010-81

UniCredit Bank а.д. Бања Лука 551-001-00029639-61

Комерцијална банка a.д. Бања Лука571-010-00001043-39

Hypo-Alpe-Adria Bank а.д. Бања Лука552-030-00026976-18

Page 2: sl. glasnik R. Srpske 78/14

2 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 78 5.09.2014.

5) мјесто и рок за подношење понуда,6) назнаку да се понуда подноси на обрасцу који је до-

ступан у сједишту Банке и на њеној интернет страници,7) назнаку да се понуда подноси у затвореној коверти,

са назнаком на коверти: “понуда за куповину некретнине – не отварај”,

8) вријеме, начин разгледања некретнине, увид у доку-ментацију о некретнини и податке о контакт лицу,

9) обавјештење да је јавни позив објављен на интернет станици Банке,

10) износ депозита и број жиро рачуна за уплату, са на-знаком да у моменту отварања понуда уплата депозита буде регистрована на рачуну Банке,

11) назнаку о праву прече куповине,12) датум и вријеме отварања понуда и13) остале податке битне за продају.

Члан 10.(1) Понуда се подноси на обрасцу који се може преузети

у сједишту Банке или на интернет страници Банке.(2) Понуђач је обавезан да попуни образац понуде у

своје име и изврши уплату депозита са свог рачуна у по-словној банци.

Члан 11.(1) Висина депозита за сваку некретнину одређује се у

износу од 10% од почетне продајне цијене објављене у јав-ном позиву, а која може бити највише до 100.000 КМ.

(2) Депозит који је уплатио понуђач урачунава се у ку-попродајну цијену, а на уплаћени депозит не обрачунава се камата.

(3) Трошкове преноса депозита сноси понуђач.

Члан 12.(1) Понуда за куповину некретнине подноси се непо-

средно у сједишту Банке до рока назначеног у јавном по-зиву.

(2) Уз понуду се подноси и доказ о извршеној уплати депозита.

(3) Понуде се отварају у вријеме назначено у јавном позиву.

Члан 13.(1) Управа Банке именује комисију, која се састоји од

три члана, од којих је један предсједник, а који одређује за-писничара.

(2) Комисија врши отварање, рангирање понуда и пре-длаже најповољнијег понуђача, а у свом раду одлуке доно-си већином гласова њених чланова.

(3) Комисија о спроведеном поступку продаје некрет-нине сачињава записник, који потписују чланови комисије и записничар.

(4) Комисија о спроведеном поступку продаје некрет-нине сачињава и Извјештај о резултатима јавног позива (у даљем тексту: Извјештај), који доставља Управи Банке.

Члан 14.(1) Понуда се подноси у затвореној коверти, са назнаком

на коверти: “понуда за куповину некретнине – не отварај”.(2) Ако је у тексту јавног позива наведено више некрет-

нина које су предмет продаје, понуда се подноси за сваку некретнину појединачно, а на ковертама се означава и ред-ни број некретнине из јавног позива.

(3) Подношењем понуде понуђач прихвата све елемен-те, односно критеријуме садржане у јавном позиву.

(4) Понуда се може повући на писмени захтјев понуђача најкасније до истека рока за подношење понуда из јавног позива.

(5) Банка врши поврат депозита у року од пет дана од дана повлачења понуде.

Члан 15.(1) Понуда за понуђача који је физичко лице садржи:

ознаку јавног позива, мјесто, ознаку некретнине, адресу не-кретнине, презиме, име једног родитеља, име, документ за идентификацију (лична карта, пасош), назнаку да дјелује у своје име, податке о уплати депозита, број рачуна за поврат депозита и понуђену цијену.

(2) Понуда за понуђача који је правно лице садржи: ознаку јавног позива, мјесто, ознаку некретнине, адресу не-кретнине, пословно име, сједиште и адресу правног лица, матични број, податке о лицу овлашћеном за заступање (презиме, име једног родитеља, име, адресу), документ за идентификацију (лична карта, пасош), назнаку да дјелује у име правног лица, податке о уплати депозита, број рачуна за поврат депозита, потпис лица овлашћеног за заступање, овјерен печатом правног лица, и понуђену цијену.

(3) Уз понуду из става 2. овог члана домаће правно лице прилаже овјерену фото-копију рјешења о регистрацији или актуелни извод из регистра привредних субјеката, а страно правно лице прилаже фото-копију документа којим је извр-шен упис у регистар надлежног органа који идентификује страно правно лице са овјереним преводом на једном од писама и језика који су у службеној употреби у Републици Српској.

Члан 16.По истеку рока за подношење понуда, у вријеме назна-

ченo у јавном позиву, комисија спроводи поступак јавног отварања и провјере формалне исправности понуда на на-чин да:

1) констатује присутне чланове комисије и записничара,2) евидентира присутне понуђаче и констатује при-

суство трећих лица,3) утврди за сваку некретнину број приспјелих по-

нуда,4) утврди да ли су понуде запримљене у назначеном

року и да ли је депозит регистрован на рачуну Банке,5) отвори благовремено достављене понуде означене у

складу са чланом 14. ове уредбе,6) утврди да ли понуде садрже све податке из члана 9.

ове уредбе и прилоге тражене у јавном позиву и7) јавно саопшти износе понуда.

Члан 17.(1) Понуде које нису означене у складу са чланом 14.

ове уредбе, неблаговремене понуде и понуде за које коми-сија утврди да не садрже документацију и податке тражене у јавном позиву не узимају се у разматрање.

(2) У случају да за понуђену некретнину не пристиг-не ниједна понуда или се утврди да све достављене понуде садрже недостатке наведене у ставу 1. овог члана, комисија сачињава Извјештај, на основу којег управа Банке доноси одлуку о проглашењу продаје некретнине неуспјелом.

Члан 18.(1) Најповољнијом понудом сматра се понуда која садр-

жи највиши износ цијене.(2) Када за некретнину буде запримљено више ваљаних

понуда које садрже исти износ цијене, најповољнијом по-нудом сматра се понуда која је временски раније запримље-на код Банке.

Члан 19.(1) Након што сачини ранг-листу понуђача према виси-

ни понуђене цијене, комисија упућује позив правном лицу из члана 6. ове уредбе за коришћење права прече куповине по највишој цијени понуђеној на јавном позиву.

(2) Уз позив правном лицу из члана 6. ове уредбе до-ставља се образац на којем се подноси понуда, а у њему се наводе износ депозита, те начин његове уплате, као и спи-сак документације коју је потребно приложити уз понуду у случају коришћења права прече куповине.

Page 3: sl. glasnik R. Srpske 78/14

5.09.2014. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 78 3(3) Рок за достављање понуде по праву прече куповине

не може бити дужи од 15 дана од дана пријема позива из става 1. овог члана.

Члан 20.(1) До протека рока за достављање понуде по праву пре-

че куповине поступак по јавном позиву мирује.(2) Комисија обавјештава све учеснике у јавном позиву

о праву прече куповине, а понуђачима који нису прворан-гирани врши поврат депозита у року од пет дана од дана сачињавања ранг-листе.

Члан 21.(1) Ако правно лице из члана 6. ове уредбе у оставље-

ном року достави понуду за куповину некретнине по праву прече куповине са траженом документацијом и доказом о уплаћеном депозиту, комисија сачињава Извјештај и до-ставља га Управи Банке, чиме се активности комисије на спровођењу јавног позива завршавају.

(2) Управа Банке, на основу Извјештаја комисије, до-носи одлуку о праву прече куповине, на основу које Банка позива правно лице из члана 6. ове уредбе на закључење уговора о купопродаји.

(3) О прихваћеном праву прече куповине Банка писме-но обавјештава прворангираног понуђача, уз достављање одлуке из става 2. овог члана, у року од три дана од дана њеног доношења, а у року од пет дана врши и поврат де-позита.

Члан 22.(1) Ако правно лице из члана 6. ове уредбе у оставље-

ном року не достави понуду по праву прече куповине са траженом документацијом и са доказом о уплаћеном депо-зиту или писмено обавијести Банку да неће користити пра-во прече куповине, комисија сачињава Извјештај, у којем предлаже да се са прворангираним понуђачем закључи уго-вор о купопродаји некретнине.

(2) Извјештај из става 1. овог члана комисија доставља Управи Банке, чиме се активности комисије на спровођењу јавног позива завршавају.

(3) Управа Банке, на основу Извјештаја комисије, до-носи одлуку о најповољнијем понуђачу, о чему Банка оба-вјештава прворангираног понуђача у року од три дана од дана доношења одлуке и позива га на закључење уговора о купопродаји.

Члан 23.(1) Купац и Банка закључују уговор о купопродаји у

року од 15 дана од дана достављања обавјештења.(2) Када купац не закључи уговор о купопродаји у року

из става 1. овог члана или не изврши плаћање купопродајне цијене у уговореном року, сматра се да је одустао од ку-повине и губи право на поврат депозита, а Управа Банке доноси одлуку о проглашењу продаје неуспјелом.

Члан 24.Уговор о купопродаји некретнине у име Фонда, којим

управља Банка, потписују директор Банке, земљишно-књижни власник, односно корисник и изабрани купац.

Члан 25.(1) Купац је дужан да купопродајну цијену из угово-

ра о купопродаји уплaти Фонду у року од 15 дана од дана закључења уговора.

(2) Табуларна изјава, која је саставни дио уговора о ку-попродаји, производи правно дејство након издавања потвр-де Банке о извршеној уплати купопродајне цијене од купца.

(3) Трошкове сачињавања, потписивања и овјере угово-ра, укњижбе права власништва, као и пореза и других нак-нада који су у вези са некретнином сноси купац.

Члан 26.Када се на два јавна позива узастопно не пријави није-

дан понуђач, управа Банке доноси одлуку да се некретнина

по праву прече куповине понуди правном лицу из члана 6. ове уредбе по процијењеној вриједности.

III - ДАВАЊЕ У ЗАКУП НЕКРЕТНИНА

Члан 27.(1) Одлуку о покретању поступка за давање некретнине

у закуп доноси Управа Банке.(2) Некретнине се дају у закуп путем јавног позива за

подношење понуда за закуп некретнина (у даљем тексту: јавни позив за закуп).

Члан 28.Почeтну цијену закупа некретнине на мјесеченом ни-

воу утврђује Управа Банке, анализом прикупљених подата-ка о висини закупа за сличне некретнине, које су у власни-штву других лица и налазе се на локацији некретнине која се даје у закуп.

Члан 29.За сваку некретнину која се даје у закуп Управа Банке

именује комисију по поступку и на начин прописан чланом 13. ове уредбе.

Члан 30.(1) Јавни позив за закуп објављује се у дневном листу

који се дистрибуира на цијелој територији државе у којој се некретнина налази и у дневним листу који се дистрибуира на територији Босне и Херцеговине.

(2) Јавни позив за закуп објављује се и на интернет-страници Банке.

Члан 31.(1) Комисија отвара запримљене понуде најкасније пет

дана по истеку јавног позива и врши њихово рангирање.(2) Прворангираним понуђачем проглашава се понуђач

који достави понуду за закуп некретнине са највишом ције-ном.

(3) Када за некретнину која се даје у закуп комисија утврди више ваљаних понуда са истом понуђеном цијеном, најповољнијом понудом сматра се понуда која је временски раније запримљена код Банке.

Члан 32.Одредбе ове уредбе које се односе на поступак продаје

некретнина сходно се примјењују и на поступак давања у закуп некретнина.

Члан 33.(1) Уговор о закупу некретнине престаје истеком угово-

реног рока и у случајевима и по поступку који је прописан Законом о облигационим односима.

(2) Закупопримцу који извршава обавезе може се про-дужити уговор о закупу на период на који је био закључен ако за то постоје услови, уз корекцију цијене, а на основу претходне провјере цијене закупа, на начин прописан чла-ном 28. ове уредбе.

(3) Ако закупопримац не прихвати понуду у року од 15 дана од дана достављања понуде, расписује се јавни позив за закуп некретнине, у којем се као почетни износ закупни-не наводи износ који је понуђен закупопримцу.

IV - НAПЛАТА ПОТРАЖИВАЊА

Члан 34.Предмет наплате потраживања су потраживања из чла-

на 4. Закона о имовини и потраживањима којима управља Фонд за управљање некретнинама и потраживањима Репу-блике Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број 29/10).

Члан 35.(1) Наплата потраживања врши се након усаглашавања

потраживања између правног лица које је потраживање исказало у пасивном подбилансу, односно његовог правног

Page 4: sl. glasnik R. Srpske 78/14

4 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 78 5.09.2014.

сљедника или Фонда и лица које има својство дужника, од-носно његовог правног сљедника.

(2) Управа Банке предлаже Влади доношење акта којим се преносе усаглашена потраживања на Републику Српску.

V - ТРОШКОВИ И ЗАВРШНА ОДРЕДБА

Члан 36.(1) Трошкове који настану у вези са продајом или да-

вањем у закуп некретнине или наплатом потраживања сно-си Фонд.

(2) Трошкове који настану за правно лице чија се не-кретнина из пасивног подбиланса продаје, даје у закуп или се наплаћују потраживања сноси Фонд ако су трошкови адекватно документовани и оправдани.

(3) Оправданим трошковима сматрају се: 1) трошкови прибављања имовинско-правне докумен-

тације, земљишнокњижних, катастарских и других подата-ка о некретнини, као и таксе које се за њих наплаћују,

2) судске и административне таксе настале у вези са предметним некретнинама и потраживањима,

3) адвокатске и нотарске услуге и услуге вјештака, пре-водилаца и друге услуге које су у вези са предметним не-кретнинама и потраживањима у циљу продаје, давања у за-куп или наплате потраживања (фотокопирање, овјера, обја-вљивање огласа у дневним новинама и други трошкови) и

4) трошкови које оствари стечајни, односно ликви-дациони управник или од њега овлашћено лице у вези са купопродајом некретнина и наплатом потраживања (днев-нице за службена путовања, трошкови смјештаја до висине цијене смјештаја у једнокреветној соби хотела до четири звјездице, путарина, употреба властитог аутомобила, гори-ва, паркинга и слично).

Члан 37.(1) Трошкове из члана 36. ове уредбе који за правно

лице у стечају или ликвидацији настану у вези са продајом некретнине или наплатом потраживања из пасивног подби-ланса у складу са прописом којим се уређује стечајни или ликвидациони поступак сноси Фонд.

(2) Накнада за рад стечајног или ликвидационог упра-вника, за период када се стечајни или ликвидациони посту-пак не могу закључити до окончања продаје некретнине из пасивног подбиланса, одређује се једнократно у висини утврђене мјесечне накнаде за рад у поступку стечаја или ликвидације.

Члан 38.Ова уредба ступа на снагу осмог дана од дана објављи-

вања у “Службеном гласнику Републике Српске”.

Број: 04/1-012-2-1885/14 Предсједница21. августа 2014. године Владе,Бања Лука Жељка Цвијановић, с.р.

1262На основу члана 91. став 9. Закона о туризму (“Службе-

ни гласник Републике Српске”, бр. 70/11 и 67/13) и члана 43. став 2. Закона о Влади Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број 118/08), Влада Републи-ке Српске, на 75. сједници, одржаној 28.08.2014. године, д о н о с и

УРЕДБУО ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНАМА УРЕДБЕ О УСЛОВИМА И КРИТЕРИЈУМИМА ЗА ДОДЈЕЛУ НАМЈЕНСКИХ

СРЕДСТАВА ЗА РАЗВОЈ ТУРИЗМА

Члан 1.У члану 2. Уредбе о условима и критеријумима за додје-

лу намјенских средстава за развој туризма (“Службени гла-сник Републике Српске”, број 31/12) у ставу 1. ријечи: “о

туризму” замјењују се ријечима: “и Стратегијом развоја туризма Републике Српске за период 2011-2020. година”.

Послије става 1. додаје се нови став 2, који гласи:“(2) Изузетно од става 1. овог члана, намјенска средства

могу се користити за санацију штете изазване поплавама у Републици Српској у 2014. години.”.

Досадашњи ст. 2. и 3. постају ст. 3. и 4.

Члан 2.У чл. 4, 5, 6, 7. и 8. у ставу 1. послије ријечи: “финан-

сира” додају се запета и ријечи: “у складу са Стратегијом развоја туризма Републике Српске за период 2011-2020. го-дина, сљедеће програме”.

Члан 3.У члану 9. у тачки в) ријеч: “грађана” брише се.Послије става 1. додаје се нови став 2, који гласи:“(2) Право на финансирање пројеката из намјенских

средстава имају и субјекти из става 1. овог члана који су претрпјели штету изазвану поплавама у Републици Српској у 2014. години.”.

Члан 4.У члану 10. у ставу 3. у тачки а) ријеч: “пројекта” за-

мјењује се ријечју: “програма”.

Члан 5.Члан 11. мијења се и гласи:“(1) За реализацију конкурса министар именује Коми-

сију за спровођење поступка додјеле намјенских средстава (у даљем тексту: Комисија за додјелу).

(2) Комисија за додјелу састоји се од три члана, који се бирају из реда државних службеника запослених у Ми-нистарству.

(3) Задатак Комисије за додјелу је да након затварања конкурса, у складу са утврђеним условима и критеријуми-ма из ове уредбе, размотри достављене пријаве, оцијени испуњеност формално-правних услова за учествовање на конкурсу, спроведе поступак вредновања потпуних, уред-них и благовремених пријава, рангира пројекте на основу критеријума из ове уредбе, сачини приједлог ранг-листе и предложи министру рјешење о финансирању пројекта.

(4) Министар именује посебну Комисију за контролу утрошка додијељених намјенских средстава за развој тури-зма (у даљем тексту: Комисија за контролу).

(5) Комисија за контролу састоји се од три члана, који се бирају из реда државних службеника запослених у Ми-нистарству.

(6) Задатак Комисије за контролу је да изврши контролу утрошка средстава који су додијељени у складу са чл. 10. и 19. ове уредбе, анализом Извјештаја о утрошку средстава, а за финансиране инфраструктурне пројекте и контролом степена и динамике реализације пројекта на лицу мјеста.”.

Члан 6.У члану 12. у ставу 1. послије ријечи: “туризма” додају

се запета и ријечи: “осим ако овом уредбом није другачије прописано”.

У ставу 3. т. в) и д) мијењају се и гласе:“в) увјерење Пореске управе Републике Српске о изми-

реним пореским обавезама, не старије од 90 дана од дана расписивања јавног конкурса,”,

“д) потврду банке о промјенама на жиро рачуну за прет-ходну годину, са бројем жиро рачуна, не старију од 60 дана од дана расписивања јавног конкурса,”.

Послије тачке д) додају се нове т. ђ) и е), које гласе:“ђ) доказ о обезбијеђеним изворима финансирања

пројекта, као што су изјава о висини властитих средства, која ће се уложити у пројекат, уговори о суфинансирању пројекта и сл.),

e) списак запослених, овјерен од стране субјекта и”.

Page 5: sl. glasnik R. Srpske 78/14

5.09.2014. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 78 5Досадашња тачка ђ) постаје тачка ж).Послије става 5. додаје се нови став 6, који гласи:“(6) Као доказ о испуњености општих услова за финан-

сирање пројеката из намјенских средстава за развој тури-зма субјекти из члана 9. став 2. ове уредбе достављају:

а) извод из Јединственог регистра штета,б) овјерену фото-копију извода о упису у регистар на-

длежног органа (орган јединице локалне самоуправе, ре-гистарски суд, републички орган управе, Агенција за по-средничке, информатичке и финансијске услуге или други орган),

в) овјерену фото-копију рјешења о регистрацији код Пореске управе Републике Српске или увјерења о реги-страцији ПДВ обвезника код Управе за индиректно опоре-зивање БиХ,

г) потврду банке о промјенама на жиро рачуну за прет-ходну годину, са бројем жиро рачуна, не старију од 60 дана од дана расписивања јавног конкурса и

д) увјерење Пореске управе Републике Српске о изми-реним пореским обавезама у години која претходи години подношења пријаве.”.

Досадашњи став 6. постаје став 7.

Члан 7.У члану 14. у ставу 1. у тачки а) у подтачки 1) ријечи:

“и његов значај са становишта развоја појединих облика туризма” бришу се.

У подтачки 2) послије ријечи: “производа” и запете додају се ријечи: “уколико програм у оквиру којег се дати пројекат финансира то захтијева,”.

Члан 8.У члану 15. у ставу 1. послије ријечи: “Министарство

ће” додаје се ријеч: “рјешењем”.У ставу 2. ријечи: “члана 11. став 3. ове уредбе” за-

мјењују се ријечима: “става 1. овог члана”.Послије става 2. додаје се нови став 3, који гласи:“(3) Рјешење из става 1. овог члана је коначно и про-

тив њега се може тужбом покренути управни спор пред надлежним судом у року од 30 дана од дана његовог до-стављања.”.

У ставу 3. послије ријечи: “бланко потписане и овјерене мјенице са потписаном мјеничном изјавом” додају се рије-чи: “или банкарску гаранцију за износе веће од 10.000 КМ”.

Досадашњи ст. 3. и 4. постају ст. 4. и 5.

Члан 9.У члану 16. став 4. мијења се и гласи:“(4) Финансијски извјештај садржи: извор финанси-

рања пројекта, односно податке о укупно прибављеним финансијским средствима за реализацију финансираног пројекта; податке о обезбијеђеним сопственим средстви-ма за реализацију пројекта, средствима обезбијеђеним од спонзора и донатора, средствима дозначених од Министар-ства и средствима прикупљеним из осталих извора фи-нансирања; изјаву одговорног лица корисника средстава, којом под пуном кривичном и материјалном одговорношћу гарантује за вјеродостојност достављених података у извје-штају; спецификацију употребе и утрошка средстава по буџетским и материјалним ставкама, уз достављање фото-копија фискалних рачуна, односно фото-копија других од-говарајућих рачуна као доказа о утрошку средстава уколико корисник средстава, добављач услуга, односно извршилац радова према посебном закону из области фискализације не подлијеже обавези издавања фискалног рачуна; уговора; ситуација о изведеним грађевинским радовима и слично; те банковних извода као доказа о извршеном плаћању путем жиро рачуна.”.

Став 5. брише се.У ставу 7. послије ријечи: “уговора” додају се ријечи:

“и извод банке о извршеном жиралном плаћању”.

Став 8. брише се.У ставу 9. послије ријечи: “велепродајни фискални ра-

чуни” додају се запета и ријечи: “односно рачуни за које не постоји доказ о извршеном жиралном плаћању”.

Досадашњи ст. 6, 7, 9, 10. и 11. постају ст. 5, 6, 7, 8. и 9.

Члан 10.У члану 18. у ставу 2. тачка б) мијења се и гласи:“б) материјалне трошкове.”.Став 3. мијења се и гласи:“(3) За финансирање плата и накнада запослених у

ТОРС-у, те материјалних трошкова, ТОРС је обавезан да Министарству достави финансијски извјештај за буџетске кориснике по контном оквиру за финансирање плата, нак-нада и материјалних трошкова.”.

Послије става 3. додаје се нови став 4, који гласи:“(4) За финансирање промотивних активности ТОРС-у

се намјенска средства додјељују у складу са одредбама ове уредбе.”.

Члан 11.У члану 20. у ставу 3. послије ријечи: “пројекта” додају

се запета и ријечи: “као и да најмање три године након ре-ализације пројекта обавља дјелатност туризма или дјелат-ност која је сродна туристичкој дјелатности”.

У ставу 5. ријечи: “31. јануара наредне године” замјењују се ријечима: “истека рока који је предвиђен уговором”.

Послије става 5. додају се нови ст. 6. и 7, који гласе:“(6) Корисницима средстава којима су средства до-

дијељена у 2013. и 2014. години, а погођени су поплавама у Републици Српској у 2014. години, продужава се рок за реализацију финансираних пројеката до 31. децембра 2014. године.

(7) Корисници средстава из става 6. овог члана обаве-зни су да Министарству доставе Извјештај о утрошку сред-става најкасније до 30. јуна 2015. године.”.

У ставу 7. ријечи: “мјенице из члана 15. став 3. ове уредбе” замјењују се ријечима: “мјенице, односно банкар-ске гаранције из члана 15. став 4. ове уредбе”.

Досадашњи ст. 6. и 7. постају ст. 8. и 9.

Члан 12.У члану 21. став 1. мијења се и гласи:“(1) Министарство прати реализацију пројеката по-

средством Комисије за контролу, која анализира извјештаје о утрошку средстава субјеката из члана 9. Уредбе, а за ин-фраструктурне пројекте и увидом на лицу мјеста контроли-ше динамику реализације пројекта.”.

У ставу 2. ријеч: “комисија” замјењује се ријечима: “Ко-мисија за контролу”.

У ставу 3. ријечи: “мјенице из члана 15. став 3. ове уредбе” замјењују се ријечима: “мјенице, односно банкар-ске гаранције из члана 15. став 4. ове уредбе”.

Члан 13.Ова уредба ступа на снагу осмог дана од дана објављи-

вања у “Службеном гласнику Републике Српске”.Број: 04/1-012-2-1908/14 Предсједница28. августа 2014. године Владе,Бања Лука Жељка Цвијановић, с.р.

1263На основу члана 10. ст. 2. и 3. Закона о Фонду соли-

дарности за обнову Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број 52/14) и члана 43. став 2. Закона о Влади Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број 118/08), на приједлог Управног одбора Фонда солидарности за обнову Републике Српске, Влада Републи-ке Српске, на 75. сједници, одржаној 28.08.2014. године, д о н о с и

Page 6: sl. glasnik R. Srpske 78/14

6 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 78 5.09.2014.

УРЕДБУО ИЗМЈЕНИ УРЕДБЕ О ПРИОРИТЕТНОЈ ПОМОЋИ ЗА САНАЦИЈУ ШТЕТЕ НА СТАМБЕНИМ ОБЈЕКТИМА ИЗАЗВАНЕ ПОПЛАВАМА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ У

МАЈУ 2014. ГОДИНЕ

Члан 1.У Уредби о приоритетној помоћи за санацију штете

на стамбеним објектима изазване поплавама у Републици Српској у мају 2014. године (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 53/14 и 59/14) Прилог 1. наведен у члану 6. у ставу 2. замјењује се новим Прилогом 1, који је саставни дио ове уредбе.

Члан 2.Ова уредба ступа на снагу наредног дана од дана обја-

вљивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.Број: 04/1-012-2-1902/14 Предсједница28. августа 2014. године Владе,Бања Лука Жељка Цвијановић, с.р.

ПРИЛОГ 1.

СПИСАК РОБЕ И УСЛУГА КОЈЕ СЕ МОГУ КУПИТИ ЕЛЕКТРОНСКОМ КАРТИЦОМ

1) Грађевински материјал и материјал за инстала-ције:

1. пијесак,2. цемент,3. креч,4. шљунак,5. арматура,6. дрвена оплата за бетон,7. готов малтер (све врсте, укључујући и превоз до ко-

рисника),8. готов бетон (све врсте, укључујући и превоз до ко-

рисника),9. готова цементна глазура - естерих,10. опекарски производи,11. бетонски блокови,12. елементи монтажних димњака,13. гипс-картонске плоче,14. дрвена грађа,15. цријеп,16. лим,17. тегола,18. термо-панел,19. хидроизолација (укључујући сву робу неопходну за

постављање хидроизолације),20. термоизолација (укључујући сву робу неопходну за

постављање термоизолације),21. лимарски производи,22. фасадна (грађевинска) столарија (све врсте са

уградњом),23. унутрашња столарија (све врсте са уградњом),24. пумпа за воду,25. клима-уређај,26. стаклорезачки радови,27. подне облоге (све врсте, паркети, ламинати, бродски

под и слично, укључујући завршне подне лајсне),28. подна керамика (укључујући сав материјал неопхо-

дан за постављање),29. зидна керамика (укључујући сав материјал неопхо-

дан за постављање),30. глет-масе,31. боје за зидове,

32. стиропор фасада,33. малтер фасада,34. завршна обрада фасаде,35. лак за металне и дрвене површине,36. љепило за керамику,37. љепило за дрво,38. фуг-масе,39. водоводне цијеви (све врсте)40. канализационе цијеви,41. фазонски комади,42. санитарије и санитарна опрема,43. радијатори (све врсте)44. разводне цијеви за гријање,45. котлови за централно гријање,46. попратна опрема за централно гријање,47. вентилационе цијеви,48. разводни ормар - комплет,49. разводна табла - комплет,50. утичнице, прекидачи, тастери, индикатори и сл.51. свјетиљке,52. гријалице,53. електрични каблови (све врсте),54. попратна опрема (јака и слаба струја),55. иверасте плоче,56. остала роба (жица, ексери, вијчана роба и слично)

и услуге (нпр. превоз до корисника) која је неопходна за постављање и стављање у функцију робе из претходних тачака.

2) Намјештај и технички уређаји у домаћинству:1. кухињски елементи,2. столови и столице,3. комода,4. ормар,5. кревет,6. креветац,7. кауч,8. тросјед,9. двосјед,10. фотеља,11. угаона гарнитура,12. душек за кревет/креветац,13. итисон,14. тепих,15. расвјета,16. постељина,17. деке,18. јоргани,19. завјесе, карнише и додаци,20. пешкири,21. фрижидери, комбиновани фрижидери и замрзивачи,22. шпорет (електрични, на плин, дрва, комбиновани),23. рерна и плоча,24. машина за веш, сушење и комбинована,25. машина за суђе,26. бојлер,27. гријалица,28. усисивач,29. електрични миксер,30. електрична пегла,

Page 7: sl. glasnik R. Srpske 78/14

5.09.2014. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 78 731. телевизор,32. сервис за ручавање,33. чаше,34. прибор за јело,35. посуђе за припрему хране,36. рачунари и рачунарска опрема и37. остала роба која служи постављању и стављању у

функцију робе из претходних тачака у оквиру главе 2) овог прилога.

3) Комуналне услуге:1. утрошена електрична енергија,2. утрошена вода,3. одвоз смећа и4. утрошено гријање.4) Обавезе према банкама:1. рате кредита и2. друге кредитне обавезе.

1264На основу члана 43. став 3. Закона о Влади Републи-

ке Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број 118/08), а у вези са чланом 5. став 2. Закона о извршењу Буџета Републике Српске за 2014. годину (“Службени гла-сник Републике Српске”, бр. 107/13 и 65/14) и члана 11. став 2. Уредбе о поступку за додјелу и престанак статуса удру-жења од јавног интереса (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 71/05, 65/07 и 98/13), Влада Републике Српске, на 75. сједници, одржаној 28.08.2014. године, д о н о с и

ОДЛУКУО ДАВАЊУ САГЛАСНОСТИ НА ПЛАН УТРОШКА СРЕДСТАВА – ТЕКУЋИ ГРАНТОВИ УДРУЖЕЊИМА

ОД ЈАВНОГ ИНТЕРЕСА, за период 1. јануар - 30. септембар 2014. године

IДаје се сагласност Министарству управе и локалне са-

моуправе (организациони код 1141) на План утрошка сред-става – текући грантови удружењима од јавног интереса, са позиције 415200, за период 1. јануар - 30. септембар 2014. године, у износу од 250.000,00 КМ.

II Новчана средства из тачке I Одлуке додјељују се удру-

жењима од јавног интереса за редован рад и распоређују се на сљедећи начин:- Борачкој организацији Републике Српске, Бања Лука .....................................................80.000,00 КМ;- Савезу логораша Републике Српске, Бања Лука .....................................................24.000,00 КМ;- Републичкој организацији породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске, Бања Лука .....................................................30.000,00 КМ;- Савезу организација и удружења ратних војних инвалида Р епублике Српске 24.000,00 КМ;- Удружењу ампутираца “Удас”, Бања Лука .......................................................7.000,00 КМ;- Савезу удружења цивилних жртава рата Републике Српске, Бања Лука ......................6.000,00 КМ;- Савезу дистрофичара Републике Српске, Бања Лука .......................................................3.500,00 КМ;- Савезу инвалида рада Републике Српске, Бања Лука .......................................................4.700,00 КМ;- Савезу глувих и наглувих Републике Српске, Бања Лука .........................................6.300,00 КМ;- Савезу слијепих Републике Српске, Бања Лука .......................................................6.800,00 КМ;

- Савезу параплегичара, обољелих од дјечије парализе и осталих тјелесних инвалида Републике Српске, Бања Лука .....6.300,00 КМ;- Савезу удружења за помоћ ментално недовољно развијеним лицима Републике Српске, Бања Лука .....................6.800,00 КМ;- Савезу друштава добровољних давалаца крви Републике Српске, Требиње ................5.500,00 КМ;- Удружењу пензионера Републике Српске, Бања Лука ........................................7.000,00 КМ;- Удружењу “Јасеновац – Доња Градина”, Бања Лука ......................................................4.000,00 КМ;- Савезу општина и градова Републике Српске, Бијељина ..........................................2.000,00 КМ;- Српском просвјетном и културном друштву “Просвјета”, Пале ..........................7.000,00 КМ;- Савезу националних мањина Републике Српске, Бања Лука ......................7.000,00 КМ;- Омладинском савјету Републике Српске, Бања Лука .......................................................3.800,00 КМ;- Покрету потрошача Републике Српске, Бања Лука .....................................................3.800,00 КМ;- Савезу радио-аматера Републике Српске, Бања Лука .......................................................4.500,00 КМ.

IIIЗа реализацију ове одлуке задужују се Министарство

управе и локалне самоуправе и Министарство финансија.

IV Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављи-

вања у “Службеном гласнику Републике Српске”.Број: 04/1-012-2-1898/14 Предсједница28. августа 2014. године Владе,Бања Лука Жељка Цвијановић, с.р.

1265На основу члана 43. став 3. Закона о Влади Републи-

ке Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број 118/08) и члана 5. став 2. Закона о извршењу Буџета Репу-блике Српске за 2014. годину (“Службени гласник Репу-блике Српске”, број 107/13), Влада Републике Српске, на 74. сједници, одржаној 21.08.2014. године, д о н о с и

ОДЛУКУО ДАВАЊУ САГЛАСНОСТИ НА ПЛАН УТРОШКА

СРЕДСТАВА ЗА КАПИТАЛНА УЛАГАЊА

IДаје се сагласност Пореској управи Републике Српске

на План утрошка средстава за капитална улагања, у укуп-ном износу од 230.724,00 КМ, са рачуна принудне наплате за куповину:- пословног простора у Котор Варошу ...........230.724 КМ.

IIЗа реализацију ове одлуке задужују се Пореска управа

Републике Српске и Министарство финансија.

IIIОва одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављи-

вања у “Службеном гласнику Републике Српске”.

Број: 04/1-012-2-1878/14 Предсједница21. августа 2014. године Владе,Бања Лука Жељка Цвијановић, с.р.

1266На основу члана 43. став 3. Закона о Влади Републике

Српске (“Службени гласник Републике Српске”, брoj 118/08)

Page 8: sl. glasnik R. Srpske 78/14

8 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 78 5.09.2014.

и члана 19. Правила пласмана средстава по кредитним ли-нијама и зајмовима (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 15/14, 21/14, 51/14 и 65/14), Влада Републике Српске, на 74. сједници, одржаној 21.08.2014. године, д о н о с и

ОДЛУКУI

Привредном друштву “Приједорчанка” а.д. Приједор одобрава се подношење захтјева за одобравање додатних средстава зајма из средстава по кредитним линијама и зај-мовима Инвестиционо-развојне банке Републике Српске а.д. Бања Лука: зајмови за пољопривреду и индустрију пре-раде пољопривредних производа, у износу од 2.000.000,00 КМ, за потребе откупа пољопривредних производа до-маћих пољопривредних произвођача – откуп воћа произве-деног у Републици Српској.

IIЗа реализацију ове одлуке задужује се Инвестиционо-

развојна банка Републике Српске а.д. Бања Лука, у складу са Правилима пласмана средстава по кредитним линијама и зајмовима.

IIIОва одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављи-

вања у “Службеном гласнику Републике Српске”.

Број: 04/1-012-2-1874/14 Предсједница21. августа 2014. године Владе,Бања Лука Жељка Цвијановић, с.р.

1267На основу члана 43. став 3. Закона о Влади Републи-

ке Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број 118/08), члана 5. Закона о јавним предузећима (“Службе-ни гласник Републике Српске”, бр. 75/04 и 78/11), чл. 28. и 29. Статута Јавног предузећа шумарства “Шуме Репу-блике Српске” а.д. Соколац и члана 5. Закона о јавним предузећима (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 75/04 и 78/11), а након разматрања Извјештаја о извршењу Производно-финансијског плана Јавног предузећа шумар-ства “Шуме Републике Српске” а.д. Соколац, за период 01.01.2013 – 31.12.2013. године, Влада Републике Српске, у функцији Скупштине Јавног предузећа шумарства “Шуме Републике Српске” а.д. Соколац, на 74. сједници, одржаној 21.08.2014. године, д о н о с и

ОДЛУКУО УСВАЈАЊУ ИЗВЈЕШТАЈА О ИЗВРШЕЊУ

ПРОИЗВОДНО-ФИНАНСИЈСКОГ ПЛАНА ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА ШУМАРСТВА “ШУМЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ” АД СОКОЛАЦ, за период 01.01. 2013 -

31.12. 2013. године

IУсваја се Извјештај о извршењу Производно-финан-

сијског плана Јавног предузећа шумарства “Шуме Републи-ке Српске” а.д. Соколац, за период 01.01.2013 – 31.12.2013. године, са Извјештајем и мишљењем независног екстерног ревизора.

IIНалаже се Управи и Надзорном одбору Јавног преду-

зећа да интензивира активности на спровођењу мјера за консолидацију Јавног предузећа шумарства “Шуме Ре-публике Српске” а.д. Соколац до потпуне стабилизације Предузећа, као и активности на отклањању недостатака евидентираних у Извјештају независног ревизора за 2013. годину.

IIIНалаже се Управи Јавног предузећа да сачини прије-

длог начина расподјеле акумулиране добити, односно по-

кривања акумулираног губитка, те да исти упути у даљу процедуру.

IVОва одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављи-

вања у “Службеном гласнику Републике Српске”.

Број: 04/1-012-2-1877/14 Предсједница21. августа 2014. године Скупштине,Бања Лука Жељка Цвијановић, с.р.

1268На основу члана 5. Закона о јавним предузећима (“Слу-

жбени гласник Републике Српске”, бр. 75/04 и 78/11) и чл. 28. и 29. Статута Јавног предузећа шумарства “Шуме Ре-публике Српске” а.д. Соколац, Влада Републике Српске, у функцији Скупштине Јавног предузећа шумарства “Шуме Републике Српске” а.д. Соколац, на 75. сједници, одржаној 28.08.2014. године, д о н о с и

ОДЛУКУО РАСПОДЈЕЛИ АКУМУЛИРАНОГ ДОБИТКА ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА ШУМАРСТВА “ШУМЕ РЕПУБЛИКЕ

СРПСКЕ” АД СОКОЛАЦ, ИСКАЗАНОГ на дан 31.12.2013. године

IАкумулирани добитак, исказан на дан 31.12.2013. го-

дине, у износу од 69.090.706,35 КМ, који се састоји од 62.981.588,68 КМ акумулираног добитка из ранијих година и 6.109.117,67 КМ добитка из 2013. године, расподијелиће се на:

- покриће дијела акумулираног губитка из ранијих го-дина акумулираним добитком из ранијих година, исказаног на дан 31.12.2013. године, у износу од 34.582.977,73 КМ,

- покриће дијела акумулираног губитка из ранијих годи-на добитком из 2013. године, исказаног на дан 31.12.2013. године, у износу од 2.460.099,00 КМ.

IIОстатак акумулираног добитка из ранијих година по

организационим дијеловима гдје постоји тај добитак, у укупном износу од 28.398.613,27 КМ, расподијелиће се на:

- законске резерве, у износу од 1.419.930,66 КМ,- нераспоређени добитак из ранијих година, у износу од

26.978.682,61 КМ.Акумулирани губитак из ранијих година, у укупном

износу од 27.879.512 КМ, остаје непокривен по организа-ционим дијеловима гдје постоји тај губитак.

IIIПреостали дио добитка из 2013. године, у износу од

3.649.017,81 КМ, расподијелиће се на: - законске резерве, у износу од 182.450,89 КМ,- нераспоређени добитак, у износу од 3.466.566,92 КМ.

IVОва одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављи-

вања у “Службеном гласнику Републике Српске”.

Број: 04/1-012-2-1899/14 Предсједница28. августа 2014. године Скупштине,Бања Лука Жељка Цвијановић, с.р.

1269На основу члана 15. тачка г) и члана 43. став (3) За-

кона о Влади Републике Српске (“Службени гласник Репу-блике Српске”, број 118/08) и члана 9. Закона о Фонду за управљање некретнинама и потраживањима у власништву Републике Српске (“Службени гласник Републике Срп-ске”, број 28/13), Влада Републике Српске, на 75. сједници, одржаној 28.08.2014. године, д о н о с и

Page 9: sl. glasnik R. Srpske 78/14

5.09.2014. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 78 9ОДЛУКУ

IИз средстава прикупљених у складу са чланом 8. Зако-

на о Фонду за управљање некретнинама и потраживањи-ма у власништву Републике Српске извршиће се покриће трошкова Фонда за управљање некретнинама и потражи-вањима у власништву Републике Српске а.д. Бања Лука из претходног периода, у износу од 302.242,00 КМ.

IIЗа реализацију ове одлуке задужује се Инвестиционо-

развојна банка Републике Српске а.д. Бања Лука.

IIIОва одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављи-

вања у “Службеном гласнику Републике Српске”.Број: 04/1-012-2-1910/14 Предсједница28. августа 2014. године Владе,Бања Лука Жељка Цвијановић, с.р.

1270На основу члана 43. став 3. Закона о Влади Републи-

ке Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број 118/08), а у вези са Програмом категоризације (одобравања) објеката који су под сталним ветеринарским надзором у Републици Српској, број: 04/1-012-2-376/12, од 23. фебруа-ра 2012. године, Влада Републике Српске, на 75. сједници, одржаној 28.08.2014. године, д о н о с и

ОДЛУКУО СПРОВОЂЕЊУ ПОСТУПКА ПРОЦЈЕНЕ И

КАТЕГОРИЗАЦИЈЕ ОБЈЕКАТА

IОвом одлуком утврђују се стандарди и критеријуми у

поступку процјене и категоризације објеката за производ-њу хране животињског поријекла у циљу побољшања ње-ног процеса производње и оцјене објеката у којима се оба-вља производња хране животињског поријекла у односу на степен усклађености са ЕУ стандардима.

IIОбјекти за производњу хране животињског поријекла

(у даљем тексту: објекти) према нивоу испуњености стан-дарда у складу са захтјевима “хигијенског пакета” класи-фикују се у сљедеће категорије:

- Категорија 1 - објекти који испуњавају услове из правилника који у складу са чланом 26. став 7. Закона о ветеринарству у Републици Српској доноси министар по-љопривреде, шумарства и водопривреде (у даљем тексту: министар),

- Категорија 2 - објекти који могу да достигну услове из алинеје прве ове тачке у кратком року,

- Категорија 3 - објекти којима је потребно дуже врије-ме да достигну услове из алинеје прве ове тачке и

- Категорија 4 - објекти чији структурни услови нису у складу са домаћим прописима и не могу да испуне услове из алинеје прве ове тачке.

IIIПоступак процјене и категоризације објеката обухвата

сљедеће:- ревизију Листе објеката за производњу хране живо-

тињског поријекла и ажурирање базе података у коју ће се укључити подаци о објектима и подаци о њиховом процесу унапређивања,

- припрему и усвајање контролних листа и процедура за категоризацију објеката у складу са прописом из тачке 2. ове одлуке,

- именовање комисије за категоризацију објеката (у даљем тексту: комисија), коју ће чинити представници

Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде (у даљем тексту: Министарство), службених ветеринара и овлашћених ветеринарских инспектора,

- организацију и спровођење програма обуке чланова комисије, који ће бити упознати са захтјевима “хигијен-ског пакета”, процедурама за категоризацију објеката и подршком процесу унапређивања објеката и

- утврђивање процедура за припрему и презентацију Пројекта унапређивања објекта.

IV1) Министар рјешењем именује комисију која ће извр-

ши процјену и категоризацију објеката, као и за даље ак-тивности у процесу унапређивања квалитета објеката.

2) У комисију могу бити именовани истакнути стручња-ци ветеринарске струке, односно службени ветеринари, овлашћени ветеринарски инспектори и представници Ми-нистарства који су завршили посебну обуку за спровођење поступка оцјењивања објеката.

3) Комисија има најмање три члана, а именује се за сва-ки поступак процјене и категоризације објеката појединач-но.

VУ објектима се обавезно поштују стандарди хигијене

и примјењују принципи HACCP у свим фазама процеса унапређивања.

VIЗа спровођење ове одлуке задужује се Министарство.

VIIСтупањем на снагу ове одлуке престаје да важи Одлука

о спровођењу поступка процјене и категоризације објеката за производњу хране животињског поријекла (“Службени гласник Републике Српске”, број 109/12).

VIIIОва одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављи-

вања у “Службеном гласнику Републике Српске”.

Број: 04/1-012-2-1911/14 Предсједница28. августа 2014. године Владе,Бања Лука Жељка Цвијановић, с.р.

1271На основу члана 43. став 3. Закона о Влади Републи-

ке Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број 118/08), а у вези са Програмом категоризације (одобравања) објеката који су под сталним ветеринарским надзором у Републици Српској, број: 04/1-012-2-376/12, од 23. фебруа-ра 2012. године, Влада Републике Српске, на 75. сједници, одржаној 28.08.2014. године, д о н о с и

ОДЛУКУО ПОСТУПКУ КОМИСИЈЕ ПОСЛИЈЕ СПРОВЕДЕНЕ

КАТЕГОРИЗАЦИЈЕ ОБЈЕКАТА

IОвом одлуком утврђују се поступци комисије за ка-

тегоризацију објеката послије спроведене процјене и ка-тегоризације објеката за производњу хране животињског поријекла.

IIНакон спроведене категоризације објеката за про-

изводњу хране животињског поријекла, представници Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде (у даљем тексту: Министарство), службени ветеринари и овлашћени ветеринари, у оквиру комисије, дужни су да:

- спроводе оцјењивање структурних услова у објекти-ма за производњу хране животињског поријекла (у даљем тексту: објекти),

Page 10: sl. glasnik R. Srpske 78/14

10 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 78 5.09.2014.

- оцјењују пројекте унапређивања објекта појединачних субјеката у пословању са храном животињског поријекла (у даљем тексту: субјекат),

- оцјењују и прате директно (посјете), напредовање спровођења одобреног пројекта унапређивања објекта са претходно утврђеним роковима за њихово извршење и о томе обавјештавају Министарство и

- надзор над примјеном добре произвођачке праксе, до-бре хигијенске праксе, стандардних санитарних оператив-них процедура (ССОП) као предуслова за примјену, али и саму примјену принципа HACCP.

III1) Након одобрења Пројекта унапређивања објекта (у

даљем тексту: Пројекат), као и извршеног отклањања не-достатака у планираним роковима, службени ветеринари и овлашћени ветеринари дужни су да, у оквиру комисије, врше надзор над објектима, сваких шест мјесеци.

2) У случају да се приликом два узастопна надзора утвр-ди да се у објекту нису отклонили недостаци у планираном року у складу са Пројектом, субјекту се рјешењем одређује накнадни рок у којем је обавезан да отклони недостатке чије је отклањање до тога рока Пројектом било планирано.

3) У случају да службени ветеринар и овлашћени вете-ринар утврди да субјекат након истека накнадног рока из подтачке 2. ове тачке није отклонио недостатке, издаје му се рјешење којим се забрањује обављање дјелатности у објекту.

IVБаза података за све објекте води се у Министарству, са

свим подацима о Пројекту унапређивања објекта, резулта-тима оцјене тог пројекта, категоризацији објекта, роковима и привременом или сталном одобрењу.

VЗа спровођење ове одлуке задужује се Министарство.

VIСтупањем на снагу ове одлуке престаје да важи Одлу-

ка о поступку комисије послије спроведене категоризације објеката за производњу хране животињског поријекла (“Службени гласник Републике Српске”, број 109/12).

VIIОва одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављи-

вања у “Службеном гласнику Републике Српске”.

Број: 04/1-012-2-1912/14 Предсједница28. августа 2014. године Владе,Бања Лука Жељка Цвијановић, с.р.

1272На основу члана 43. став 3. Закона о Влади Републи-

ке Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број 118/08), а у вези са Програмом категоризације (одобравања) објеката који су под сталним ветеринарским надзором у Републици Српској, број: 04/1-012-2-376/12, од 23. фебруа-ра 2012. године, Влада Републике Српске, на 75. сједници, одржаној 28.08.2014. године, д о н о с и

ОДЛУКУО СПРОВОЂЕЊУ ПОСТУПКА УНАПРЕЂИВАЊА

КВАЛИТЕТА ОБЈЕКАТА

IОвом одлуком утврђују се обавезе субјеката у посло-

вању са храном чији су објекти у поступку процјене и категоризације процијењени као Категорија 3 који имају веће неусаглашености у погледу испуњавања прописаних услова, потребне грађевинско-техничке измјене објекта у складу са Програмом категоризације (одобравања) објеката који су под сталним ветеринарским надзором у Републици Српској.

II1) Субјекти из тачке I ове одлуке дужни су да Ми-

нистарству пољопривреде, шумарства и водопривреде (у даљем тексту: Министарство) доставе на процјену Проје-кат унапређивања објекта (у даљем тексту: Пројекат), са наведеним роковима за поједине активности на објекту и планираном року завршетка радова на унапређивању ква-литета објекта.

2) Пројекат треба да садржи:- прописане процедуре којим се поштују стандарди хи-

гијене и примјењују принципи НАССР у свим фазама про-цеса унапређивања,

- техничке спецификације (врста активности, асорти-ман производа, капацитети производње, односно количина производа, број запослених и друго),

- опис планираних радова, односно измјена у објекту, план реализације радова, датум почетка и планираног завр-шетка сваке фазе радова,

- тлоцрте објекта у размјери 1:100, са јасно означеним постојећим стањем, планираним радовима и ситуацијом по завршетку реализације Пројекта унапређивања и

- изворе финансирања и механизме за обезбјеђење средстава.

3) Израда Пројекта врши се у складу са условима утврђеним посебним прописима о пројектовању и изгра-дњи објеката.

III1) Пројекат се оцјењује у односу на испуњење услова

утврђених посебним прописима о заштити здравља и до-бробити животиња и хигијене хране.

2) Ако Пројекат испуњава услове из става 1. ове тачке, Министарство га одобрава, а објекту се одређује рок и даје привремено одобрење за рад.

IVБаза података о објектима из тачке I ове одлуке води се

у Министарству и садржи податке о Пројекту, резултатима оцјене Пројекта, категоризацији објекта, роковима и при-временом или сталном одобрењу.

VМинистарство путем организовања семинара, обука,

састанака и трибина ради на подизању свијести свих за-интересованих страна (субјекти, инспектори, потрошачи и друго) о процесу унапређивања квалитета објеката.

VIЗа спровођење ове одлуке задужује се Министарство.

VIIСтупањем на снагу ове одлуке престаје да важи Одлука

о спровођењу поступка унапређења квалитета објеката за производњу хране животињског поријекла послије обавље-не процјене и категоризације (“Службени гласник Републи-ке Српске”, број 109/12).

VIIIОва одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављи-

вања у “Службеном гласнику Републике Српске”.

Број: 04/1-012-1913/14 Предсједница28. августа 2014. године Владе,Бања Лука Жељка Цвијановић, с.р.

1273На основу члана 14. Закона о експропријацији (“Слу-

жбени гласник Републике Српске”, бр. 112/06, 37/07 и 110/08) и члана 43. став 3. Закона о Влади Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број 118/08), Вла-да Републике Српске, на 75. сједници, одржаној 28.08.2014. године, д о н о с и

Page 11: sl. glasnik R. Srpske 78/14

5.09.2014. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 78 11ОДЛУКУ

О УТВРЂИВАЊУ ОПШТЕГ ИНТЕРЕСА

IУтврђује се да је од општег интереса изградња приступ-

ног пута - саобраћајнице до постројења пречистача отпад-них вода у Великој Обарској, па се у ту сврху може извр-шити потпуна експропријација некретнина означених као:

- дио к.ч. бр. 4522/1, у површини од 1017 м², зв. Муљна поља, у нарави пословна зграда број 1 у привреди, повр-шине 134 м², пословна зграда у привреди број 2, површи-не 133 м², пословна зграда у привреди број 3, површине 134 м², пословна зграда у привреди број 4, површине 25 м² и земљиште уз привредну зграду, површине 195.648 м², уписане у лист непокретности број 1644 к.о. Обарска Ве-лика, на којој је као корисник са дијелом 1/1 уписана УПИ Фабрика шећера Бијељина. Предметна парцела одговара дијеловима старих грунтовних парцела означених као к.ч. бр. 1264/1 из зк. ул. бр. 1240 к.о. Обарска Велика, на којој је уписано право својине у корист ОНИ са дијелом 1/1, к.ч. бр. 1264/2 и 1264/11 из зк. ул. бр. 1237 к.о. Обарска Велика, на којој је као сувласник уписана ДС са правом коришћења у корист ЗЗ Велика Обарска са дијелом 6001/32000 и други, к.ч. бр. 1262 из зк. ул. бр. 1002 к.о. Обарска Велика, на којој је уписан Васић (Јефте) Ристо са правом својине са дијелом 1/1, к.ч. бр. 1313 из зк. ул. бр. 1003 к.о. Обарска Велика, на којој је као сувласник уписан Васић (Бошка) Споменка са дијелом 1/3 и други, к.ч. бр. 1264/6 из зк. ул. бр. 1064 к.о. Обарска Велика, на којој је уписана ДС са правом ко-ришћења у корист ЗЗ Обарска Велика са дијелом 1/1, к.ч. бр. 1264/3 из зк. ул. бр. 960 к.о. Обарска Велика, на којој је као сувласник уписан Ђокић (Јове) Будимир са дијелом 1/3 и други, к.ч. бр. 1263 и 1311/3 из зк. ул. бр. 806 к.о. Обар-ска Велика, на којој је као сувласник уписан Васић Видо-сава уд. Јањичић са дијелом ½ и други, к.ч. бр. 1312 из зк. ул. бр. 809 к.о. Обарска Велика, на којој је као сувласник уписан Васић (Теше) Бранко са дијелом ½ и други, к.ч. бр. 1311/1 из зк. ул. бр. 808 к.о. Обарска Велика, на којој је као сувласник уписана Ђокић рођ. Васић Љубица са дијелом 1000/7080 и други, к.ч. бр. број 1311/2 из зк. ул. бр. 807 к.о. Обарска Велика, на којој је као сувласник уписана Ђокић рођ. Васић Љубица са дијелом ½ и други, к.ч. бр. 1264/15 из зк. ул. бр. 1239 к.о. Обарка Велика, на којој је као сувласник уписан Ењаковић (Стевана) Божидар са дијелом 1/3 и дру-ги, к.ч. бр. 1264/14 из зк. ул. бр. 1238 к.о. Обарска Велика, на којој је као сувласник уписан Танацковић (Драге) Томо са дијелом 4233/17200 и други, к.ч. бр. 1264/12 из зк. ул. бр. 434 к.о. Обарска Велика, на којој је уписано право својине у корист ОНИ са дијелом 1/1 и к.ч. бр. 1264/10 из зк. ул. бр. 1243 к.о. Обарска Велика, на којој су као сувласници уписани Петровић (Ђорђа) Илија са дијелом 1/36 и други;

- дио к.ч. бр. 4548, у површини од 138 м², зв. Табашница, у нарави њива 4. класе, укупне површине 1186 м², уписане у лист непокретности број 588 к.о. Обарска Велика, на којој је као корисник са дијелом 1/1 уписан Крстић (Срећка) Сте-во из Велике Обарске и зк. ул. бр. 498 к.о. Велика Обарска, у којем је уписан Крстић (Срећка) Стево са правом својине са дијелом 1/1;

- дио к.ч. бр. 4549, у површини од 31 м², зв. Табашница, у нарави њива 4. класе, укупне површине 2752 м², уписа-не у лист непокретности број 1837 к.о. Обарска Велика, на којој су као корисници са дијелом 1/2 уписани Крстић (Кр-сте) Милан и Крстић (Крсте) Станко и зк. ул. бр. 1534 к.о. Обарска Велика, у којем су уписани Крстић (Крсте) Милан и Крстић (Крсте) Станко са правом сусвојине са дијелови-ма од по 1/2;

- дио к.ч. бр. 4547, у површини од 31 м², зв. Табашница, у нарави њива 4. класе, укупне површине 2735 м², уписане у лист непокретности број 632 к.о. Обарска Велика, на којој је као корисник са дијелом 1/1 уписан Кутлачић (Ђуре) Пе-тар из Љубљане и зк. ул. бр. 522 к.о. Обарска Велика, у којем је Кутлачић (Ђуре) Петар уписан са правом својине са дијелом 1/1;

- дио к.ч. бр. 4563, у површини од 22 м², зв. Буковица, у нарави њива 4. класе, укупне површине 902 м², уписане у

лист непокретности број 613 к.о. Обарска Велика, на којој је као корисник са дијелом 1/1 уписан Кутлачић (Ђуре) Јо-ван из Велике Обарске и зк. ул. бр. 507 к.о. Обарска Велика, у којем је уписан Кутлачић (Ђуре) Јован са правом својине са дијелом 1/1;

- дио к.ч. бр. 4546/2, у површини од 17 м², зв. Буковица, у нарави њива 4. класе, укупне површине 1503 м², уписа-не у лист непокретности број 166 к.о. Обарска Велика, на којој је као корисник са дијелом 1/1 уписан Цвијетиновић (Ђорђа) Живан из Велике Обарске. Предметна парцела од-говара дијелу старе грунтовне парцеле означене као к.ч. бр. 1309/1 к.о. Обарска Велика, на којој су као сувласници уписани Цвијетиновић (Живана) Ђорђе са дијелом 9/147 и други;

- дио к.ч. бр. 4551, у површини од 48 м², зв. Буковица, у нарави њива 4. класе, укупне површине 4671 м² и дио к.ч. бр. 4552, у површини од 10 м², зв. Буковица, у нара-ви њива 4. класе, укупне површине 11617 м², обје уписане у лист непокретности број 2069 к.о. Обарска Велика, на којим су као корисници уписани Мијић (Илије) Слободан са дијелом 1/4, Панић (Саве) Војин са дијелом 2/4 и Ста-нојевић (Драгана) Цвијетин са дијелом 1/4, сви из Велике Обарске. Предметне парцеле одговарају дијеловима старих грунтовних парцела означених као к.ч. бр. 1309/2 и 1317 из зк. ул. бр. 75 к.о. Обарска Велика, на којим је уписан Цвјетиновић (Панте) Гојко са правом својине са дијелом 1/1, к.ч. бр. 1309/1 из зк. ул. бр. 1382 к.о. Обарска Велика, на којој су као сувласници уписани Цвијетиновић (Живана) Ђорђе са дијелом 9/147 и други, к.ч. бр. 1315 из зк. ул. бр. 1019 к.о. Обарска Велика, на којој су као сувласници упи-сани Цвијетиновић (Јоце) Милан са дијелом 1/15 и други, к.ч. бр. 1316/1 из зк. ул. бр. 69 к.о. Обарска Велика на којој су као сувласници уписани Танацковић (Ђорђа) Живан са дијелом 1/36 и други и к.ч. бр. 1316/2 из зк. ул. бр. 96 к.о. Обарска Велика, на којој су као сувласници уписани Танац-ковић (Ђорђа) Живан са дијелом 1/18 и други;

- дио к.ч. бр. 4557, у површини од 3 м², зв. Буковица, у нарави њива 4. класе, укупне површине 3242 м², уписане у лист непокретности број 1820 к.о. Обарска Велика, на којој је као корисник са дијелом 1/1 уписан Кутлачић (Милана) Миле из Велике Обарске. Предметна парцела одговара дијелу старе грунтовне парцеле означене као к.ч. бр. 1319/2 из зк. ул. бр. 1115 к.о. Обарска Велика, на којој су као су-власници уписани Кутлачић (Теше) Милан са дијелом 1/2 и други;

- дио к.ч. бр. 4558, у површини од 56 м², зв. Њивица, у нарави њива 4. класе, укупне површине 3007 м², уписа-не у лист непокретности број 622 к.о. Обарска Велика, на којој је као корисник са дијелом 1/1 уписан Кутлачић (Раде) Тешо из Велике Обарске и зк. ул. бр. 514 к.о. Обарска Ве-лика, у којем су као сувласници уписани Кутлачић (Раде) Тешо са дијелом 3/4 и Кутлачић рођ. Танацковић (Томе) Гроздана са дијелом од 1/4;

- дио к.ч. бр. 4559, у површини од 95 м², зв. Буковица, у нарави шума 5. класе, укупне површине 1486 м², уписане у лист непокретности број 628 к.о. Обарска Велика, на којој су као корисници уписани Кутлачић (Ристе) Јован са дије-лом 1/3, Кутлачић (Ристе) Мара са дијелом 1/3 и Кутлачић (Ристе) Смиља са дијелом 1/3 и зк. ул. бр. 519 к.о. Обарска Велика, у којем су Кутлачић (Ристе) Јован, Кутлачић (Ри-сте) Мара и Кутлачић (Ристе) Смиља уписани са правом сусвојине са дијеловима од по 1/3;

- дио к.ч. бр. 4560, у површини од 12 м², зв. Буковица, у нарави њива 4. класе, укупне површине 1506 м² и дио к.ч. бр. 4561, у површини од 10 м², зв. Буковица, у нарави њива 4. класе, укупне површине 1521 м², обје уписане у лист непокретности број 218 к.о. Обарска Велика, на којим је као корисник са дијелом 1/1 уписан Ђокић (Бранка) Симо из Велике Обарске и зк. ул. бр. 180 к.о. Обарска Велика, у којем је Ђокић (Бранка) Симо уписан са правом својине са дијелом 1/1;

- дио к.ч. бр. 4562, у површини од 11 м², зв. Буковица, у нарави њива 4. класе, укупне површине 1641 м², уписане у лист непокретности број 215 к.о. Обарска Велика, на којој

Page 12: sl. glasnik R. Srpske 78/14

12 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 78 5.09.2014.

је као корисник са дијелом 1/1 уписан Ђокић (Бранков) Максим из Велике Обарске. Предметна парцела одговара дијеловима старих грунтовних парцела означених као к.ч. бр. 1320/4, 1377/1 и 1319/3 из зк. ул. бр. 78 к.о. Обарска Ве-лика, на којим су као сувласници уписани Ђокић (Бранка) Максим са дијелом 31/180 и други;

- дио к.ч. бр. 4564/1, у површини од 6 м², зв. Буковица, у нарави њива 4. класе, укупне површине 5249 м², уписа-не у лист непокретности број 254 к.о. Обарска Велика, на којој је као корисник са дијелом 1/1 уписан Ђокић (Ђорђа) Бранко из Велике Обарске. Предметна парцела одговара дијеловима старих грунтовних парцела означених као к.ч. бр. 1320/4 и 1377/1 из зк. ул. бр. 78 к.о. Обарска Велика, на којим су као сувласници уписани Ђокић (Бранка) Максим са дијелом 31/180 и други;

- дио к.ч. бр. 4567, у површини од 104 м², зв. Буковица, у нарави њива 4. класе, укупне површине 12851 м², уписане у лист непокретност број 138 к.о. Обарска Велика, на којој је као корисник са дијелом 1/1 уписана Божић (Раде) Цвија из Велике Обарске. Предметна парцела одговара дијелови-ма старих грунтовних парцела означених као к.ч. бр. 1324 и 1376 из зк. ул. бр. 504 к.о. Обарска Велика, на којој су као сувласници уписани Божић (Цвијетина) Васо са дијелом 1/2 и други и к.ч. бр. 1377/3 из зк. ул. бр. 107 к.о. Обарска Велика, на којој су као сувласници уписани Ђокић (Раде) Цвијетин са дијелом 24903/67720 и други;

- дио к.ч. бр. 4585, у површини од 110 м², зв. Буковица, у нарави њива 4. класе, укупне површине 1153 м², уписане у лист непокретности број 606 к.о. Обарска Велика, на којој су као корисници уписани Миловановић (Гојана) Живана са дијелом 1/3, Станојевић (Гојана) Милица са дијелом 1/3 и Станојевић (Гојана) Роса са дијелом 1/3 и зк. ул. бр. 501 к.о. Обарска Велика, у којем су Миловановић (Гојана) Жи-вана, Станојевић (Гојана) Милица и Цвијетиновић (Крсте) Цвијетин уписани са правом сусвојине са дијеловима од по 1/3;

- дио к.ч. бр. 4587, у површини од 115 м², зв. Травњак, у нарави њива 5. класе, укупне површине 3755 м², уписане у лист непокретности број 607 к.о. Обарска Велика, на којој су као корисници уписани Жујевић (Петра) Петра са дије-лом 1/2 и Кутлачић (Пере) Јефа са дијелом 1/2 и зк. ул. бр. 502 к.о. Обарска Велика у којем су Жујевић (Петра) Петра и Кутлачић (Пере) Јефа уписани са правом сусвојине са дије-ловима од по 1/2;

- дио к.ч. бр. 4592, у површини од 53 м², зв. Лазаре-вача, у нарави њива 5. класе, укупне површине 3729 м² и дио к.ч. бр. 4594/2, у површини од 11 м², зв. Лазаревача, у нарави њива 4. и 5. класе, укупне површине 8997 м², обје уписане у лист непокретности број 2312 к.о. Обарска Велика, на којим су као корисници уписани Танацковић (Љубе) Милка са дијелом 1/2 и Трипуновић (Милоша) Славица са дијелом 1/2 и зк. ул. бр. 1962 к.о. Обарска Ве-лика, у којем су Танацковић (Љубе) Милка и Трипуновић (Милоша) Славица уписани са правом сусвојине са дије-ловима од по 1/2;

- дио к.ч. бр. 4593, у површини од 159 м², зв. Бјелак, у нарави њива 4. класе, укупне површине 4884 м², уписане у лист непокретности број 4225 к.о. Обарска Велика, на којој је као корисник са дијелом 1/1 уписана Илић (Милана) Љу-бица и зк. ул. бр. 3563 к.о. Обарска Велика, у којем је Илић рођ. Ђокић (Милана) Љубица уписана са правом својине са дијелом 1/1;

- дио к.ч. бр. 4595, у површини од 192 м², зв. Велика Отока, у нарави њива 4. класе, укупне површине 6101 м², уписане у лист непокретности број 1540 к.о. Обарска Вели-ка, на којој је као корисник са дијелом 1/1 уписан Танацко-вић (Бранка) Обрад из Велике Обарске. Предметна парцела одговара дијелу старе грунтовне парцеле означене као к.ч. бр. 2695 из зк. ул. бр. 699 к.о. Обарска Велика, на којој су као сувласници уписани Танацковић Обрад са дијелом 2/21 и други.

IIКорисник експропријације је Град Бијељина.

IIIОва одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављи-

вања у “Службеном гласнику Републике Српске”.

Број: 04/1-012-2-1914/14 Предсједница28. августа 2014. године Владе,Бања Лука Жељка Цвијановић, с.р.

1274На основу члана 14. Закона о експропријацији (“Слу-

жбени гласник Републике Српске”, бр. 112/06, 37/07, 66/08 и 110/08) и члана 43. став 3. Закона о Влади Републи-ке Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број 118/08), Влада Републике Српске, на 75. сједници, одржа-ној 28.08.2014. године, д о н о с и

ОДЛУКУО УТВРЂИВАЊУ ОПШТЕГ ИНТЕРЕСА

IУтврђује се да је од општег интереса проширење локал-

ног пута у насељу Горња Илова, општина Прњавор, па се у ту сврху може извршити потпуна експропријација некрет-нина означених као:

- к.ч. бр. 1701 “Крчевине”, њива 6. класе, у површини од 693 м², уписана у П.л. бр. 169 к.о. Горња Илова, на име Матић Радојице Перице са 1/1 дијела, што се по старом премјеру односи на дио к.ч. бр. 1780, “њива”, у површи-ни од 9730 м², уписан у зк. ул. бр. 340 к.о. Илова Велика, на име Ковачевић Голуба Раденка, Рајовић рођ. Ковачевић Голуба Мире и Томас рођ. Ковачевић Зоре са по 1/3 дијела.

IIКорисник експропријације је Општина Прњавор.

IIIОва одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављи-

вања у “Службеном гласнику Републике Српске”.

Број: 04/1-012-2-1915/14 Предсједница28. августа 2014. године Владе,Бања Лука Жељка Цвијановић, с.р.

1275На основу чл. 23. и 52. Закона о стварним правима

(“Службени гласник Републике Српске”, бр. 124/08, 58/09 и 95/11) и члана 43. став 3. Закона о Влади Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број 118/08), Вла-да Републике Српске, на 74. сједници, одржаној 21.08.2014. године, д о н о с и

ОДЛУКУО ПРЕНОСУ ПРАВА СВОЈИНЕ НА НЕПОКРЕТНОСТИ

IВлада Републике Српске преноси право својине на Јав-

но предузеће “Противградна превентива Републике Срп-ске” а.д. Градишка на непокретности означеној као к.ч. број 3079/13, “Погледине”, пашњак 5. класе, површине 751 m², уписанa у лист непокретности број 647/41, к.о. Делијаш, општина Трново, и земљишнокњижни уложак број 720 к.о. Делијаш, општина Трново.

IIПраво својине на непокретности из тачке I ове одлуке

преноси се на Јавно предузеће “Противградна превентива Републике Српске” а.д. Градишка за потребе изградње ра-дарског центра за метеоролошки радар.

IIIМеђусобна права и обавезе о преносу права својине на

непокретности између Владе Републике Српске и Јавног

Page 13: sl. glasnik R. Srpske 78/14

5.09.2014. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 78 13предузећа “Противградна превентива Републике Српске” а.д. Градишка регулисаће се уговором, који ће у име Владе Републике Српске потписати министар пољопривреде, шу-марства и водопривреде.

IVЗа реализацију ове одлуке задужују се Министарство

пољопривреде, шумарства и водопривреде и Јавно преду-зеће “Противградна превентива Републике Српске” а.д. Градишка.

VОва одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављи-

вања у “Службеном гласнику Републике Српске”.Број: 04/1-012-2-1894/14 Предсједница21. августа 2014. године Владе,Бања Лука Жељка Цвијановић, с.р.

1276На основу члана 43. став 3. Закона о Влади Републи-

ке Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број 118/08), Влада Републике Српске, на 74. сједници, одржа-ној 21.08.2014. године, д о н о с и

ОДЛУКУО ПРЕНОСУ ПРАВА ВЛАСНИШТВА

IПреноси се право власништва на основним средствима

са Министарства здравља и социјалне заштите Републике Српске на ЈЗУ Завод за форензичку психијатрију Соколац, у укупном износу од 571.816,43 KM, без накнаде, и то:

II1. Рачунарска мрежна опрема у износу од 48.707,00

КМ, и то:

NAZIV Jed. mjere količina cijena bez

pdv KMHPserDL380eGen8E5242016GB5X500 kom. 1 4.700,00

PC Računar MSGWInfi nity i5 4440 kom. 20 11.200,00

Monitor Benq GL2250 kom. 20 3.800,00Laptop HP ProBook650 I5 4200M kom. 2 3.000,00 HP torba 16 1 za lap top kom. 2 60,00Štampač Lexmark MS310dn kom. 10 2.300,00MFU Xerox Work Center 3220 kom. 1 575,00MFU Xerox Work Center 5335 kom. 1 6.600,00Projektor NEC M311X i Wireless kom. 1 1.160,00Projekciono platno Tripod 180x180 kom. 1 170,00

Windows 7 Profesional 64bit kom. 22 4.840,00Windows 2012 Server Standard 64bit kom. 1 930,00

Windows 2012 Server CAL kom. 22 682,00Microsoft Offi ce Standard 2013 kom. 22 8.690,00Ukupno: 48.707,00

2. Телефонска опрема у износу од 5.425,00 КМ, и то:

NAZIV Jed. mjere količina cijena bez

pdv KMPanasonic DVD S700EP K kom. 1 100,00Telefon Panasonic KX T7703 kom. 45 1.575,00Prosire Telecentral PanasKX TDA0177 kom. 3 3.750,00

Ukupno: 5.425,003. Специјална опрема у износу од 164.550,00 КМ, и то:

NAZIV Jed. mjere količina cijena bez

pdv KMBazen kolica 100 L kom. 2 920,00

NAZIV Jed. mjere količina cijena bez

pdv KMBlok sto otvoren 500x900x850 kom. 1 755,00Radni blok sto zatvoren 800x900 kom. 1 755,00Kuter C6W kom. 1 1.050,00Inox element za posluž. 635x700 kom. 1 1.150,00Frižider RDV 6200A kom. 4 1.520,00Ras ormar smart 700L A170/1ME kom. 1 2.100,00Fiskalna kasa ME K20C kom. 1 535,00Električni kotao 100L EKN-100S kom. 1 4.395,00Električni kiper ETN-80S kom. 2 13.800, 00Topla kolica CT1758 kom. 1 950.00Kolica za plehove i tacne 2/15 kom. 2 1.240,00Rashladna kom.ora 2100x1200x2300 kom. 1 4.790,00

Vodena kupka 1500x820x850 kom. 1 3.210,00Klizna polica DP-14/2 kom. 1 340,00Umivaonik sanitarni 400x400 kom. 8 2.400,00Ljuštilica kr. PPF/18+ACCI+ACCCF kom. 1 2.800,00

Mašina za mljevenje mesa 12/S MONO kom. 1 850,00

Mašina za pranje suđa NE 1300PD kom. 1 4.000,00Automatski deporator kom. 1 650,00Mašina za veš EVO 1473 DW-S kom. 1 800,00Mašina za pranje veša LM 11 kom. 2 16.500,00Kruhoreznica domina 15 mm kom. 1 3.470,00Mašina za rezanje povrća TM kom. 1 1.094,00Mašina za sušenje ES10ELM kom. 2 8.000,00Inox ormar za čisto pos. 1800x700 kom. 1 2.200,00Inox ormar za hljeb ZAT. 1000x700 kom. 2 3.080,00

Viseći element otvoren 900x400 kom. 1 345,00Viseći element zatvoren 1000x400 kom. 1 630,00Viseći element 1200x400 ZATV. kom. 2 1.312,00Viseći element zatvoren 1200x400 kom. 3 2.094,00Viseći element zatvoren 1500x400 kom. 2 1.444,00Otvarač konzervi AV4500 kom. 2 598,00Panj za meso 700x5000x100 PVC kom. 1 565,00Štednjak CSS 66000 GW kom. 4 1.480,00Konvek. pec. Rev 101S+LMMOB+KSC004 kom. 1 7.600,00

Automatski deporator kom. 1 650,00Konzolna perf. polica in 1200x300 kom. 1 265,00Konzolna perf. polica in 1400x300 kom. 1 285,00Hladni sto GN2100 TN kom. 3 6.300,00Hladni sto TA21/1 MEX kom. 1 3.050,00Izlazni sto bez donje p. 600x600 kom. 1 380,00Linijski sto za izdav. hrane 1000 kom. 1 1.800,00Rashladni sto sr-140A kom. 1 3.510,00Klizna polica DP-14/2 kom. 1 340,00Blagajnički put SCG kom. 1 1.130,00Klizna polica DP-13/2 kom. 1 270,00Radni sto zatvoreni 1200x700 kom. 1 830,00Radni sto zatvoreni kl. vr. 1200x700 kom. 3 2.538,00

Radni sto otvore bez DP 1000x700 kom. 2 830,00Radni sto otvore bez DP 1100x700 kom. 1 450,00Radni sto otvore bez DP 1500x700 kom. 2 1.010,00Radni sto otvore bez DP 1600x700 kom. 2 1.030,00Radni sto otvoren bez DP 600x700 kom. 1 355,00Radni sto otvoren bez DP 700x700 kom. 3 1.110,00Radni sto s dvije vertikale 900x700 kom. 1 1.080,00

Page 14: sl. glasnik R. Srpske 78/14

14 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 78 5.09.2014.

NAZIV Jed. mjere količina cijena bez

pdv KMRadni sto otvoren bez DP 1200x700 kom. 1 465,00

Radni sto s jednom vertikalom 400 x 700 kom. 1 625,00

Ulazni sto s jednim sudop. 1200x700 kom. 1 800,00

Sto za pripremu ribe 1200x700 kom. 1 980,00Dvodijelni sudoper 1200 x700x850 kom. 1 830,00

Sudoper dvodijelni 1400x700x850-D kom. 2 1.800,00

Sudoper jednodjelni otv. 700x700 kom. 3 1.830,00Električni šporet ESP -41S kom. 2 7.380,00Električni šporet ESP -41S kom. 1 3.690,00Vaga platformska 600x400 150 KG kom. 1 720,00

Vaga SW-1C plus 10 kg kom. 4 1.400,00Valjak za peglanje M1500/25 kom. 2 8.600,00Rashladni ormar 700 L A170/1BE kom. 2 4.900,00Frižider TSE 1410 kom. 1 275,00Konzoln. perf. polica in 700x300 kom. 2 540,00Postolje za konv. pec. la inox kom. 1 700,00Rešetka podna 3290x490x30 kom. 1 650,00Rešetka podna 700x370x30 kom. 1 240,00Salamoreznica mod S220AF kom. 1 400,00Stalaža 500x2000x2500 kom. 1 640,00Sterilizator noževa SUV10 kom. 1 450,00Ukupno: 164.550,00

4. Ситан инвентар у складишту у износу од 20.325,40 КМ, и то:

NAZIV Jed. mjere količina cijena bez

pdv KMBaterija za sudoper fancy kom. 8 1.840,00Čaša 0.2 L prozirna kom. 150 75,00Čaša 0.20 L Paraćin kom. 50 30.00Dozer za tečni sapun RB600 kom. 8 416,00Dozer za tečni sapun RB600 kom. 8 416,00Francuska kašika 10 cm kom. 3 38,25Francuska kašika 12 cm kom. 3 40,80Francuska kašika mrežasta 20cm kom. 3 29,10Francuska kašika 20 cm kom. 3 39,75Francuska kašika 8cm kom. 5 38,00Kolica za korpe CP1447 kom. 1 195,00Kutlača 0.2 L kom. 5 59,50Kutlača 0.5 L HOOBI kom. 5 77,75Kutlača 1 L kom. 3 73,95Kutlača 0,125 kom. 5 46,00Lonac 3 L kom. 5 100,00Poklopac inox 16 cm kom. 5 8,50Lonac sa poklopcem 6.3 L kom. 5 199,75Lonac sa poklopcem 10.5 L kom. 5 261,50Lonac sa poklpcem 17,2 L kom. 5 331,50Lonac 44 L kom. 5 786,00Lonac sa poklposem 58 L kom. 5 807,50Disk za mac. povrće DF 10 kom. 1 80,00Disk za mac. povrće DF 2 kom. 1 80,00Disk za mac. povrće DF 4 kom. 1 80,00Disk za mac. povrće DF 5 kom. 1 80,00Disk za mac. povrće DF 8 kom. 1 80,00Disk za mac. povrće DO8 kom. 1 125,00Disk za mac. povrće DT7 kom. 1 104,00

NAZIV Jed. mjere količina cijena bez

pdv KMDisk za mac. povrće DT 4 kom. 1 102,00Disk za mac. povrće DT 2 kom. 1 102,00Disk za mac. povrće PS 10 kom. 1 163,00Magnet za noževe 300 mm kom. 5 60,00Držač ubrusa SU62 kom. 8 144,00Đevđir aluminijum FI 380 mm kom. 2 127,00Đevđir aluminijum FI 310 kom. 2 187,00Cjedilo inox 28x17 kom. 2 121,60Zdjela duboka inox 902/21 cm kom. 8 72,00Ibiza kašika sola kom. 150 180,00Ibiza viljuška sola kom. 150 180,00Ibiza nož sola kom. 150 270,00Aude kašika čaj eternum kom. 150 135,00Sifon dvodijelni sudopera kom. 3 6,00Sifon sudopera jednod. kom. 1 2,00Sifon sudopera jednod. kom. 3 6,00Sifon sudopera jednod. kom. 1 2,00Stalak za vreće metalni 450 x380 kom. 36 2.160,00Stolica kancelarijska kom. 4 220,00Stolnjak 110x90 kom. 35 367,50Stolnjak 110x150 kom. 70 1.015,00Šerpa 1 1L kom. 5 253,00Poklopac inox 28 cm kom. 5 54,00Šerpa duboka 3 L kom. 5 114,00Poklopac inox 18 cm kom. 5 19,50Šerpa 4 1L kom. 5 153,50Poklopac inox 20 cm kom. 5 17,00Šerpa 7 L kom. 5 190,00Poklopac inox 24 cm kom. 5 18,00Šerpa sa poklopcem 2 L kom. 5 112,50Šerpa sa poklopcem 5 L kom. 5 212,50Šerpa sa poklopcem 1,5 L kom. 4 584,80Šerpa sa poklopcem 4,3 L kom. 5 234,50Šerpa bez poklpca 10 L kom. 4 360,00Poklopac inox 40 cm kom. 4 92,40Šerpa sa poklopcem 20 L kom. 4 681,00Šerpa za dinstanje 4 LIT kom. 5 219,75Poklopac inox 28 cm kom. 5 52,50Tava inox 20 cm kom. 5 130,50Poklopac inox 20 cm kom. 5 14,00Tava sa poklpcem 24 cm kom. 5 195,50Tava 24 cm 2.7 LIT kom. 5 187,50Poklopac inox 24 cm kom. 5 59,00Tava plitka 28 cm kom. 5 202,50Poklopac inox 28 cm kom. 5 52,50Tava plitka 32 cm kom. 5 249,00Poklopac inox 32 cm kom. 5 105,00Pinceta anatomska 160mm kom. 2 40,00Speculum po Cusco-u M kom. 2 40,00Makaze hirurške 160mm kom. 2 40,00Irigator kom.plet kom. 2 40,00Cervikal kliješta 24cm kom. 2 60,00Drveni stetoskop set 2 60,00Kateteri Karman set 2 100,00Kohela set 2 60,00Pean 16 cm kom. 2 40,00Vaginalna ogledala kom. 2 110,00Špatule metalne kom. 200 700,00Glukom.etar sa lanc. trak. lancetar pak 2 140,00

Page 15: sl. glasnik R. Srpske 78/14

5.09.2014. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 78 15

NAZIV Jed. mjere količina cijena bez

pdv KMKom.plet za antišok terapiju set 3 450,00Kom.plet za manje hir. zahvate set 5 500,00Otoskop kom. 3 210,00Posuda za špatule Č/N kom. 20 900,00Set za ispiranje želuca set 2 40,00Stetoskop kom. 1 30,00Tlakom.jer sa živinim stubom kom. 1 40,00Ukupno: 20.325,40

5. Медицинска опрема у износу од 85.880,00 КМ, и то:

NAZIV Jed. mjere količina cijena bez

pdv KMHegar diletatori a17 kom. 2 200,00Pribor za uzimanje vag. i cerv. briseva set 2 600,00

Ginekološki sto GIMA 27515 kom. 1 7.500,00Kolposkop Gima 29600 kom. 2 7.600,00Kom.plet za manje hir. zahvate set 2 200,00Pelvimetar 340mm set 2 300,00Mikroskop binocular B-352A set 1 1.200,00Oprema za cit. dijagnostiku sta.1,2,3 kоm 2 25.000,00

Refl ektor na stativu sa točkovima kom. 4 1.560,00Vaga sa visinomjerom za odrasle kom. 4 960,00Suvi sterilizator A3-215-670V Titanik kom. 6 19.200,00

Aparat za kiseonik 7L+kolica kom. 4 3.840,00Aspirator 2x4L Gima 28233 kom. 4 4.800,00Pulsni oximetar Gima 34281 kom. 2 2.520,00Set za reanimaciju Gima 34157 set 2 1.200,00Destilator VD 20 EN tarifni br 84194000 kom. 1 6.000,00

Sušionik ST 120 EN tarifni br 84193900 kom. 1 3.200,00

Ukupno: 85.880,006. Канцеларијски намјештају износу од 246.929,03 КМ,

и то:

NAZIV Jed. mjere količina cijena bez

pdv KMElementi viseći četvorokrilni 240x30x60cm (4) kom. 1 279,07

Kom.oda niska 805x400x820mm (61) kom. 9 801,45

Kom.oda za TV otv. niska 1200x400x820mm kom. 11 969,41

Kuhinjski elementi donji 1200x600x850mm kom. 8 3.011,04

Kuhinjski elementi donji 2-1600x600x850mm kom. 4 1.601,00

Kuhinjski elementi donji 2-2400x600x850mm kom. 1 766,53

Kuhinjski elementi donji 2.1 2600x600x850mm kom. 1 602,21

Kuhinjski elementi donji 2.2 3600x600x850mm kom. 2 1.479,82

Kuhinjski elementi donji 2.3 1600x600x850mm kom. 2 862,92

Kuhinjski elementi donji 2.4 2000x600x850mm kom. 1 460,84

Kuhinjski elementi gornji 2- 2400x300x600mm kom. 4 848,24

Kuhinjski elementi gornji 3200x300x600mm kom. 1 285,50

Kuhinjski elementi gornji 3600x300x600mm kom. 5 1.698,30

NAZIV Jed. mjere količina cijena bez

pdv KMOgledalo 500x1100mm kom. 2 367,20Ormar garderobni dvodijelni 900x500x1900 kom. 9 1.255,86

Ormar kancelarijski metalni 800x400x1900 kom. 5 1.514,70

Ormar metalni 1000x400x1900mm 7b kom. 5 1.592,75

Ormar metalni 1020x500x1900mm (7) kom. 8 3.253,36

Ormar metalni 530x400x1900mm (7a) kom. 2 493,88

Ormar metalni 800x500x1900mm (1) kom. 4 1.410,04

Ormar sigurnosni metalni 1000x450x1900mm kom. 1 943,70

Ormar zat. sa pol. dvokrilni 900x400x1900 kom. 44 9.007,24

Ormarić sig. za ključeve 550x250x730mm kom. 1 137,70

Pano garderobni 800x2000mm (53) kom. 6 435,12

Polica viseća 1950x600x2100mm (10) kom. 1 447,98

Polica izložena zastakljena 140x60x70cm (6) kom. 2 2.203,20

Polica poluotvorena 800x400x2000mm (79) kom. 2 1.217,26

Polica za alat 1000x300x24mm (ZP 4a) kom. 1 92,72

Polica za alat 1100x300x24 mm (ZP 4d) kom. 6 594,84

Polica za alat 1200x300x24 mm (ZP 4d) kom. 2 211,14

Polica za alat 2000x300x24 mm (ZP 4c) kom. 1 156,06

Polica za alat 2500x300x24 mm (ZP 4d) kom. 1 198,29

Polica za alat 800x300x24 mm kom. 5 344,25Polica za kuhinjsko posuđe 1200x2000mm kom. 1 1.365,98

Polica za odlaganje daski za rez. 30x30x30 cm kom. 5 1.101,60

Polica zidna 1200x300x600mm (73) kom. 1 71,60

Polica zidna 1600x300x600mm (73) kom. 2 192,78

Polica –skl/arhiv.stal 1000x00x2000mm kom. 2 1.955,34

Polica –skl/arhiv.stal 1100x500x2000mm kom. 1 1.043,77

Polica - skl/arhiv.stal 1100x700x2000mm kom. 5 6.352,55

Polica - skl/arhiv.stal 1000x400x2000mm kom. 1 859,25

Polica zidna 1400x300x600mm (73) kom. 1 80,78

Pult 1800x600x750mm (76) kom. 1 737,15Pult donji el. 1800x600x850mm (78) kom. 2 1.854,36

Pult frizerski 3 kor. 300x400x750mm (80) kom. 3 523,26

Pult radni 1200x600x750mm (70) kom. 1 192,78Pult radni 1200x600x850mm (71) kom. 1 200,12Pult radni 240x60x85cm kom. 1 1.005,21Pult radni 3200x500x750cm (84) kom. 1 363,53Pult radni 3300x500x850cm (84) kom. 5 1.872,70Pult radni 3600x500x850cm (70) kom. 2 1.646,90

Page 16: sl. glasnik R. Srpske 78/14

16 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 78 5.09.2014.

NAZIV Jed. mjere količina cijena bez

pdv KMPult radni kancelarijski 1700x600x750mm (1) kom. 1 532,44

Pult za portirnicu 1200x500x750mm (52) kom. 1 230,42

Pult za portirnicu 2400x500x750mm (52) kom. 1 293,76

Pult za portirnica 4300x500x750mm kom. 2 817,02

Pult zidni 1200x600x850mm (74) kom. 1 617,81Slikarski stalak 50x5x210cm (12) kom. 3 220,32Sto 600x450x750mm(69) kom. 1 92,72Sto 800x800x750mm (58) kom. 4 660,96Sto kancelarijski 1200x600x750mm kom. 2 359,86

Sto kancelarijski 1400x800x750 mm (15) kom. 47 9.060,66

Sto kancelarijski 1600x800x750 mm(15) kom. 16 3.348,80

Sto kancelarijski 2000x900x750mm (45) kom. 1 523,26

Sto klub 1000x600x450mm (16b) kom. 2 167,08Sto klub 600x600x450 mm (16a) kom. 46 2.787,37Sto klub 800x600x450mm (16) kom. 1 65,18Sto konferen. 210x120x78 cm (60) kom. 2 1.404,54Sto pom. za računar 1000x500x750mm (15a) kom. 34 3.370,76

Sto radni konfer. 130x70x75cm(1) kom. 1 244,19Sto radni za radionicu 2000x800x740mm (3b) kom. 2 1.903,94

Sto radni za radionicu 1100x600x740mm (11) kom. 8 3.172,65

Sto radni za radionicu 1200x600x740mm(2) kom. 7 5.070,10

Sto radni za radionicu 1200x600x740mm (2a) kom. 7 2.814,62

Sto radni za radionicu 1700x750x740mm (3) kom. 3 3.235,98

Sto radni za radionicu 2000x800x740mm (11a) kom. 1 774,79

Sto radni za radionicu 2500x600x740mm (3a) kom. 2 2.379,46

Sto radni za radionicu 2500x800x740mm (3c) kom. 2 1.865,38

Sto restoranski 120x80x75cm (47) kom. 43 7.263,13Sto restoranski 60x60x75 cm (47) kom. 1 154,22Sto restoranski 60x80x75cm (48) kom. 11 1.403,60Sto trpezarijski 80x120x75cm (1) kom. 1 308,45Stolica (360) radnička (5) kom. 35 3.052,39Stolica (360) sa nasl. tap. eko koža (5B) kom. 12 1.321,92

Stolica 1 tapacirana eko kožom (6) kom. 18 594,90Stolica 2 tapacirana platnom (6a) kom. 16 528,80Stolica 3 05x400x435mm (6a) kom. 92 5.489,64Stolica frizerska (6f) kom. 2 1.074,08Stolica kancel. tapac. eko koža (2) kom.. 2 587,52Stolica kancel. tapacirana platnom (6b) kom.. 40 10.281,60

Stolica konfer. tap. crnom kožom Tip 1 (6b) kom.. 19 4.883,76

Stolica konfer. tap. crnom kožom Tip 2 (6b) kom. 2 587,52

Stolica okretna (360) bez nas. eko koža (5a) kom. 7 610,48

Stolica polip. 405x400x435mm (6e) kom. 136 8.115,12

Stolica restoranska 50x50 cm (48) kom. 104 4.773,60

NAZIV Jed. mjere količina cijena bez

pdv KMStolica tap. eko kožom 465x410x800 (2) kom. 66 2.181,30

Stolica tap. eko kožom (2) kom. 1 33,04Stolica tapacirana platnom 465x410x800 kom. 55 1.817,75

Vješalica stojeća 170cm (9) kom. 10 734,40Žardinjera za cvijeće 80x40x39cm (50) kom. 37 4.891,03

Ormar garderobni 300x500x1800mm (38a) kom. 42 6.554,35

Ormar garderobni 600x500x1800mm (38) kom. 17 4.161,60

Ormar garderobni 600x500x1800mm (38) kom. 175 42.840,00

Ormar za kartoteku 420x450/600x1250mm kom. 25 9.983,15

Polica sklad/arh.stala-ža1000x400x2500mm kom. 18 2.261,95

Polica sklad/arh. stalaža 1000x500x2500mm kom. 9 1.524,80

Polica sklad/arh.stalaža 1000x500x2500mm kom. 4 603,43

Polica sklad/arh.stalaža 1000x600x2500mm kom. 14 2.607,53

Polica sklad/arh.stalaža 1300x600x2500mm kom. 1 192,98

Polica sklad/arh.stala-ža1500x500x2500mm kom. 1 251,33

Polica sklad/arh.stala-ža1850x600x2500mm kom. 3 996,34

Polica sklad/arh.stala-ža2000x500x1900mm kom. 1 252,45

Polica sklad/arh.stala-ža2000x500x2500mm kom. 7 1.861,40

Polica sklad/arh.stala-ža2000x600x1900mm kom. 3 925,65

Polica sklad/arh.stalaža 2600x400x1900mm kom. 1 325,89

Polica sklad/arh.stala-ža2800x600x1900mm kom. 2 858,33

Polica sklad/arh.stala-ža2850x600x2500mm kom. 2 1.036,73

Polica sklad/arh.stala-ža4150x500x2500mm kom. 1 610,37

Polica sklad/arh.stalaža 550x400x1900mm kom. 1 84,05

Polica sklad/arh.stala-ža900x500x1972mm kom. 10 1.331,10

Ukupno: 246.929,03

IIIЗа реализацију ове одлуке задужују се Министарство

здравља и социјалне заштите Републике Српске и ЈЗУ За-вод за форензичку психијатрију Соколац.

IVО извршеној примопредаји средстава из тачке II ове

одлуке између Министарства здравља и социјалне заштите Републике Српске и ЈЗУ Завод за форензичку психијатрију Соколац сачиниће се записник.

VОва одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављи-

вања у “Службеном гласнику Републике Српске”.

Број: 04/1-012-2-1889/14 Предсједница21. августа 2014. године Владе,Бања Лука Жељка Цвијановић, с.р.

Page 17: sl. glasnik R. Srpske 78/14

5.09.2014. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 78 171277

На основу члана 43. став 3. Закона о Влади Републи-ке Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број 118/08), Влада Републике Српске, на 75. сједници, одржа-ној 28.08.2014. године, д о н о с и

ОДЛУКУО ПРЕНОСУ ПРАВА ВЛАСНИШТВА

IПреноси се право власништва над моторним возилима:1. WW голф IV, регистарске ознаке 204-А-628, број ша-

сије WVWZZZ1JZ1W293224, број мотора AGP253638,2. WW голф IV, регистарске ознаке 788-А-221, број ша-

сије WVWZZZ1ZYW495283, број мотора AGP063960,3. WW голф IV, регистарске ознаке T10-M-287, број ша-

сије WVWZZZ1JZ4DO92157, број мотора ATD618815,4. шкода октавија, регистарске ознаке 192-A-384, број

шасије TMBBE41U5Y2392489, број мотора AQYO89274,5. WW поло, регистарске ознаке 422-А-013, број шасије

WVWZZZ9NZ7Y116550, број мотора ASY320268,са Министарства унутрашњих послова Републике Српске на Републичку управу цивилне заштите Републике Срп-ске.

IIПраво власништва над моторним возилима из тачке I

ове одлуке преноси се без накнаде.

IIIЗа реализацију ове одлуке задужују се Министарство

унутрашњих послова и Републичка управа цивилне зашти-те Републике Српске.

IVСагласно овој одлуци примопредаја возила из тачке I

ове одлуке између Министарства унутрашњих послова и Републичке управе цивилне заштите извршиће се у року од 15 дана од дана ступања на снагу ове одлуке.

VОва одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављи-

вања у “Службеном гласнику Републике Српске”.

Број: 04/1-012-2-1916/14 Предсједница28. августа 2014. године Владе,Бања Лука Жељка Цвијановић, с.р.

1278На основу члана 43. став 3. Закона о Влади Републи-

ке Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број 118/08), а у вези са чланом 81. став 2. Закона о републич-кој управи (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 118/08, 11/09, 74/10, 86/10, 24/12 и 121/12) и члана 28. став 2. Закона о државним службеницима (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 118/08, 117/11 и 37/12), Влада Ре-публике Српске, на 74. сједници, одржаној 21.08.2014. го-дине, д о н о с и

ОДЛУКУО ДАВАЊУ САГЛАСНОСТИ НА ПРАВИЛНИК О ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНАМА ПРАВИЛНИКА О

УНУТРАШЊОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ И СИСТЕМАТИЗАЦИЈИ РАДНИХ МЈЕСТА У ПОРЕСКОЈ УПРАВИ

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

IДаје се сагласност на Правилник о измјенама и до-

пунама Правилника о унутрашњој организацији и систе-матизацији радних мјеста у Пореској управи Републике Српске.

II Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављи-

вања у “Службеном гласнику Републике Српске”.Број: 04/1-012-2-1879/14 Предсједница21. августа 2014. године Владе,Бања Лука Жељка Цвијановић, с.р.

1279На основу члана 43. став 2. Закона о здравственој зашти-

ти (“Службени гласник Републике Српске”, број 106/09), чл. 3. и 12. Закона о систему јавних служби (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 68/07 и 109/12) и члана 43. став 3. Закона о Влади Републике Српске (“Службени гласник Ре-публике Српске”, број 118/08), Влада Републике Српске, на 74. сједници, одржаној 21.08.2014. године, д о н о с и

ОДЛУКУО ДОПУНИ ОДЛУКЕ О УСКЛАЂИВАЊУ АКТА О ОСНИВАЊУ ОПШТЕ БОЛНИЦЕ ГРАДИШКА

IУ Одлуци о усклађивању акта о оснивању Опште бол-

нице Градишка (“Службени гласник Републике Српске”, број 78/12) послије тачке V додаје се нова тачка Vа, која гласи:

“Vа. Основни капитал Болнице чини капитал наведен у Би-

лансу стања на дан 31. децембар 2013. године, у износу од 6.969.877,00 КМ, под ознаком АОП-102.”.

IIОва одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављи-

вања у “Службеном гласнику Републике Српске”.Број: 04/1-012-2-1892/14 Предсједница21. августа 2014. године Владе,Бања Лука Жељка Цвијановић, с.р.

1280На основу члана 43. став 3. Закона о Влади Републи-

ке Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број 118/08), члана 14. став 2. Уредбе о условима за оснивање и рад представништава Републике Српске у иностран-ству (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 125/11 и 123/12) и члана 6. став 2. Правилника о условима и начи-ну коришћења буџетских средстава за финансирање рада представништава Републике Српске у иностранству (“Слу-жбени гласник Републике Српске”, бр. 131/11 и 5/13), Вла-да Републике Српске, на 74. сједници, одржаној 21.08.2014. године, д о н о с и

ОДЛУКУО ДОПУНИ ОДЛУКЕ О УТВРЂИВАЊУ ОСНОВИЦЕ ЗА ОБРАЧУН ПЛАТА ШЕФОВА ПРЕДСТАВНИШТАВА

И ЗАПОСЛЕНИХ У ПРЕДСТАВНИШТВИМА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ У ИНОСТРАНСТВУ

IУ Одлуци о утврђивању основице за обрачун плата ше-

фова представништава и запослених у представништвима Републике Српске у иностранству (“Службени гласник Ре-публике Српске”, бр. 14/12, 123/12 и 94/13) у тачки II додаје се нова алинеја, која гласи:- Представништво Републике Српске у Републици Грчкој – Солун ............................... 115,00 КМ.

IIОва одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављи-

вања у “Службеном гласнику Републике Српске”.

Број: 04/1-012-2-1896/14 Предсједница21. августа 2014. године Владе,Бања Лука Жељка Цвијановић, с.р.

Page 18: sl. glasnik R. Srpske 78/14

18 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 78 5.09.2014.

1281На основу члана 43. став 6. Закона о Влади Републи-

ке Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број 118/08) и члана 33. став 3. Закона о експропријацији (“Слу-жбени гласник Републике Српске”, бр. 112/06, 37/07 и 110/08), Влада Републике Српске, на 75. сједници, одржа-ној 28.08.2014. године, д о н о с и

Р Ј ЕШЕЊЕ1. Општини Берковићи, прије коначности рјешења о

потпуној експропријацији, дозвољава се ступање у посјед некретнина експроприсаних Рјешењем Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове, Подручне једи-нице Билећа, број: 21.55/473-1/11, од 28.04.2011. године, а у сврху изградње Мини-хидроелектране До на ријеци Бре-гави, и то:

- к.ч. број 678/16, пашњак “Страна”, површине 1810 м² (дио површине од 430 м²), уписана у зк. ул. бр. 410 к.о. Битуња, земљишно-књижних сувласника Кохнић Халила, сина Алије из Битуње са 1/6 дијела, Кохнић Нуре ум. Ахме-та из Битуње са 1/6 дијела, Кохнић Алије ум. Салке из Би-туње са 1/6 дијела, Кохнић Мује, сина Османа из Битуње са 1/12 дијела, Кохнић Назифа, сина Османа из Бихаћа са 1/12 дијела, Кохнић Хабибе, кћери Мустафе из Битуње са 1/6 дијела, Тука Пашане р. Шехидић Халилова из Битуње са 9/126 дијела, Тука Омера, сина Авдина из Мостара са 4/126 дијела, Тука Амира, сина Авдина из Битуње са 4/126 дијела и Тука Хариса, сина Авдина из Мостара са 4/126 дијела, уписане у П.л. бр. 33 к.о. Битуња као посјед Кохнић Халила Бегана са 1/1 дијела, а стварног власника и посједника Ко-хнић Халила Бегана из Битуње са 1/1 дијела.

2. Прије предаје у посјед експроприсаних некретнина првостепени орган ће обезбиједити све доказе који су по-требни за одређивање накнаде за експроприсане некретнине.

3. Тужба поднесена против овог рјешења не одлаже ње-гово извршење.

4. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.Број: 04/1-012-2-1909/14 Предсједница28. августа 2014. године Владе,Бања Лука Жељка Цвијановић, с.р.

1282На основу члана 43. став 6. Закона о Влади Републике

Српске (“Службени гласник Републике Српске”, брoj 118/08) и члана 97. став 2. Закона о шумама (“Службени гласник Ре-публике Српске”, бр. 75/08 и 60/13), Влада Републике Срп-ске, на 74. сједници, одржаној 21.08.2014. године, д о н о с и

Р Ј ЕШЕЊЕО ДАВАЊУ САГЛАСНОСТИ ЗА ЗАКЉУЧЕЊЕ УГОВОРА

О ЗАМЈЕНИ НЕКРЕТНИНА - ШУМЕ И ШУМСКОГ ЗЕМЉИШТА У СВОЈИНИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

1. Даје се сагласност за закључење уговора о замјени некретнина - шуме и шумског земљишта у ванкњижној својини Републике Српске, између Министарства пољо-привреде, шумарства и водопривреде и Досте (Чедо) Ку-жић из Шипова, уз присуство представника Јавног преду-зећа шумарства “Шуме Републике Српске” АД Соколац.

2. Предмет уговора из тачке 1. овог рјешења су некрет-нине означене као: к.ч. бр. 2511/7, зв. “Лисина”, у нара-ви шума 3. класе, површине 9.249 м², уписана у лист не-покретности број 187/0 КО Љубово, општина Шипово, која је у посједу Досте Кужић, и к.ч. бр. 504/2, зв. “Грабовац”, у нарави шума 5. класе, површине 6146 м², уписана у Лист непокретности бр. 46/1 КО Драгнић, која је у ванкњижној својини Републике Српске, уписана као посјед са 1/1 на ЈПШ “Шуме РС” а.д. Соколац, ШГ “Горица” Шипово.

3. Овлашћује се министар пољопривреде, шумарства и водопривреде проф. др Стево Мирјанић да закључи уговор из тачке 1. овог рјешења.

4. Задужује се Правобранилаштво Републике Српске да изврши укњижење права својине на некретнини означеној као: к.ч. бр. 2511/7, зв. “Лисина”, у нарави шума 3. класе, површине 9.249 м², уписана у лист непокретности бр. 187/0 КО Љубово, општина Шипово, у корист Републике Српске, било успоставом земљишне књиге или катастарским изла-гањем. Влада Републике Српске је сагласна да се уговарач Доста (Чедо) Кужић из Шипова укњижи као носилац пра-ва својине на некретнини означеној као к.ч. бр. 504/2, зв. “Грабовац”, у нарави шума 5. класе, површине 6.146 м², уписана у Лист непокретности бр. 46/1 КО Драгнић, било успоставом земљишне књиге или катастарским излагањем.

5. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.Број: 04/1-012-2-1875/14 Предсједница21. августа 2014. године Владе,Бања Лука Жељка Цвијановић, с.р.

1283На основу члана 43. став 6. Закона о Влади Републи-

ке Српске (“Службени гласник Републике Српске”, брoj 118/08) и члана 97. став 2. Закона о шумама (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 75/08 и 60/13), Влада Репу-блике Српске, на 74. сједници, одржаној 21.08.2014. годи-не, д о н о с и

Р Ј ЕШЕЊЕО ДАВАЊУ САГЛАСНОСТИ ЗА ЗАКЉУЧЕЊЕ УГОВОРА

О ЗАМЈЕНИ НЕКРЕТНИНА - ШУМЕ И ШУМСКОГ ЗЕМЉИШТА У СВОЈИНИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

1. Даје се сагласност за закључење уговора о замјени некретнина - шуме и шумског земљишта у ванкњижној својини Републике Српске, између Министарства пољо-привреде, шумарства и водопривреде и Југослава (То-мислав) Бијелића из Лакташа, уз присуство представника Јавног предузећа шумарства “Шуме Републике Српске” АД Соколац.

2. Предмет уговора из тачке 1. овог рјешења су некрет-нине означене као: к.ч. бр. 126, 129, 136 и 155, у нарави шума, укупне површине 6.000 м², уписане у Посједовни лист бр. 618/2 КО Ратково Доње, које су у посједу Југос-лава Бијелића, и к.ч. бр. 82/2, зв. “Више брњице”, у нарави шума, површине 5.847 м², уписана у Посједовни лист бр. 87/1 КО Ратково Доње, која је у посједу ЈПШ “Шуме РС” а.д. Соколац, ШГ “Рибник” Рибник.

3. Овлашћује се министар пољопривреде, шумарства и водопривреде проф. др Стево Мирјанић да закључи уговор из тачке 1. овог рјешења.

4. Задужује се Правобранилаштво Републике Срп-ске да изврши укњижење права својине на некретнинама означеним као: к.ч. бр. 126, 129, 136 и 155, у нарави шума, укупне површине 6.000 м², уписане у Посједовни лист бр. 618/2 КО Ратково Доње, у корист Републике Српске, било успоставом земљишне књиге или катастарским излагањем. Влада Републике Српске је сагласна да се уговарач Југо-слав (Томислав) Бијелић из Лакташа укњижи као носилац права својине на некретнини означеној као к.ч. бр. 82/2, зв. “Више брњице”, у нарави шума, површине 5.847 м², упи-сана у Посједовни лист бр. 87/1 КО Ратково Доње, било успоставом земљишне књиге или катастарским излагањем.

5. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.Број: 04/1-012-2-1876/14 Предсједница21. августа 2014. године Владе,Бања Лука Жељка Цвијановић, с.р.

1284На основу члана 43. став 6. Закона о Влади Републи-

ке Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број 118/08), Влада Републике Српске, на 74. сједници, одржа-ној 21.08.2014. године, д о н о с и

Page 19: sl. glasnik R. Srpske 78/14

5.09.2014. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 78 19Р Ј ЕШЕЊЕ

О ДАВАЊУ САГЛАСНОСТИ НА ПОПУНУ УПРАЖЊЕНИХ РАДНИХ МЈЕСТА У РЕПУБЛИЧКОЈ

УПРАВИ ЗА ИГРЕ НА СРЕЋУ

1. Даје се сагласност Републичкој управи за игре на срећу за попуну упражњених радних мјеста:

- виши стручни сарадник за управно-правне, норматив-не и кадровске послове, државни службеник, 1 извршилац,

- административно-технички секретар, намјештеник, 1 извршилац.

2. Задужује се Републичка управа за игре на срећу да попуну упражњених радних мјеста изврши у складу са за-коном прописаном процедуром.

3. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.

Број: 04/1-012-1882/14 Предсједница21. августа 2014. године Владе,Бања Лука Жељка Цвијановић, с.р.

Републички завод за геолошка истраживањаНа основу члана 5. став 3. Закона о геолошким истра-

живањима (“Службени гласник Републике Српске”, број 110/13) и члана 88. став 3. Закона о републичкој управи (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 118/08, 11/09, 74/10, 86/10, 24/12 и 121/12), директор Републичког завода за геолошка истраживања, уз сагласност министра инду-стрије, енергетике и рударства, д о н о с и

УПУТСТВОЗА ИЗРАДУ ОСНОВНЕ ГЕОЛОШКЕ КАРТЕ

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ 1:50.000

ГЛАВА I

ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ1. Овим упутством уређују се изглед, намјена и начин

израде Основне геолошке карте Републике Српске 1:50.000 (у даљем тексту: ГК-50), методологија картирања магмат-ских, седиментних и метаморфних стијена, методологија тектонских испитивања, као и начин и обим специјалних испитивања и осматрања геоморфолошких, минерагенет-ских, инжењерскогеолошких, хидрогеолошких, екогеолош-ких, палеомагнетских, сеизмолошких и других и интерпре-тација добијених резултата истраживања.

2. ГК-50 је резултат друге фазе геолошких истраживања територије Републике Српске и израђује се по литострати-графском принципу (формациони).

3. Прва фаза геолошких истраживања територије Репу-блике Српске рађена je по хроностратиграфском принципу.

4. ГК-50 израђује се за територију цијеле Републике Српске, ради што детаљнијег и потпунијег упознавања њене геолошке грађе и укупних геолошких потенцијала.

5. ГК-50 се израђује у ГИС-у који омогућују форми-рањe базе геолошких података Републике Српске.

6. Основ информационог система код израде карата и њихових “слојева” је формирање базе података и њихова визуелизација, са могућношћу њиховог каснијег процеси-рања кроз анализе, симулације и друге доступне геолошке начине обраде и евалуације података.

7. Техника и структура израде ГК-50 у ГИС-у пружа флексибилност и могућност за проширење садржаја не само новим класама, ентитетима и атрибутима него и за будуће технолошко еволуирање ГИС-а и нових компјутер-ских технологија.

8. ГК-50 је формациона карта која се формира по листо-вима Гриничке подјеле у размjери 1:50.000. Наведени то-пографски основ користи се и за израду финалне верзије геолошке карте.

9. За теренски рад и израду радне верзије ГК-50 кори-сте се листови размjере 1:25.000 или 1:10.000, о чему одлу-чује Републички завод за геолошка истраживања (у даљем тексту: Геозавод) уз сагласност Министарства индустрије, енергетике и рударства (у даљем тексту: Министарство).

10. У областима изграђеним од терцијарних седиме-ната, поред геолошке карте површине терена, израђује се и потповршинска карта која приказује геолошку грађу по-дине терцијарног покривача, а уколико се укаже практич-на потреба (појаве лежишта минералних сировина, појаве подземних вода и слично), и карте карактеристичних тер-цијарних хоризоната.

11. Резултат истраживања на реализацији израде ГК-50 интерпретиран је у виду графичког приказа геолошке грађе терена са пратећим ваноквирним садржајем и текстуалним приказом (тумач).

ГЛАВА II

ИЗРАДА ГК-5012. Израда ГК-50 врши се анализом и синтезом

постојећих података и нових резултата добијених савреме-ним методама, теренским, кабинетским и лабораторијским радовима.

13. Испитивања се реализују сукцесивним картирањем подручја листа ГК-50 у геолошки хетерогеним регионима, различите геолошке карактеристике у оквиру једног габа-ритног листа.

14. Програм израде листа ГК-50 израђује Геозавод у складу са Дугорочним програмом развоја основних геоло-шких истраживања (у даљем тексту: Дугорочни програм) и уз сагласност Министраства.

15. Програм из тачке 14. овог упутства подлијеже ре-визији, у складу са Законом о геолошким истраживањима, коју врши стручна комисија од најмање три члана, коју рје-шењем именује министар, а трошкови рада стручне коми-сије планирају се приликом израде Програма.

16. Истраживачку групу за сваки лист ГК-50 чини те-ренска екипа, коју одређује Геозавод, а састављена је од ре-гионалних геолога и специјализованих стручњака (петро-лога, седиментолога, палеонтолога и других специјалиста), чије учешће зависи од геолошке проблематике терена.

17. У стручно оправданим случајевима или у случају више силе састав истраживачке групе приказан у програму за лист или групу листова мијења Геозавод уз сагласност Министарства.

18. Прикупљање и анализа материјала за један лист који припада геолошки хетерогеном простору врши се то-ком прве године рада, при чему остале истраживачке фазе имају карактер оперативних послова који се изводе током трајања програма, а фаза финалне израде листа геолошке карте и одговарајућег тумача врши се у посљедњој години.

19. Израда листа ГК-50 обухвата фазу:1) прикупљања и анализе постојећих (публикованих и

фондовских) геолошких, геофизичких и других података, за простор листа или више листова који припадају геолош-ки хомогеном простору,

2) теренских, лабораторијских и кабинетских истражи-вања,

3) израде радне верзије геолошке карте, радних мате-ријала и годишњих извjештаја,

4) формирања дигиталне базе података за сваки лист и5) израде финалне геолошке карте и тумача и пријема

материјала од стране стручне комисије из тачке 15. овог упутства и Министарства.

20. Израда листа ГК-50 траје три плус једна година за пун садржај листа, након чега се врши стручно-техничка контрола, припрема за штампу и штампање карте и тумача.

21. Публиковани и фондовски материјали обухватају:1) дневнике, документационе карте и књиге примјерака,2) штампане и фондовске геолошке и друге карте,

Page 20: sl. glasnik R. Srpske 78/14

20 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 78 5.09.2014.

3) материјале даљинске детекције,4) објављене научне и стручне радове,5) извјештаје специјалиста,6) препарате (петрографске, палеонтолошке, рудне и

друге),7) постојеће збирке стијена и палеонтолошког мате-

ријала и8) страну литературу о сличној проблематици.22. У фази прикупљања и анализе материјала израђује

се и списак свих публикованих и фондовских радова са кратким приказом садржаја, резултата и неријешених про-блема и других геолошких информација прикупљених на површини терена из бушотина и других радова.

23. На основу прикупљеног материјала израђује се спи-сак проба и карта материјалне документације са подацима о обрађиваним пробама, чије се позиције знају и за које постоје резултати.

24. Списак проба из тачке 23. овог упутства садржи:1) број пробе (редни, екипни, а код препарата - лабора-

торијски),2) број тачке осматрања на којој је проба узета, са на-

знаком екипе, односно листа и године,3) локалност (описно),4) Гаус-Кригерове координате тачке,5) назив извјештаја у коме су наведени резултати обра-

де и име обрађивача,6) податке о томе шта је обрађивано и7) кратак резиме резултата.25. Карта материјалне документације израђује се у по-

годној размјери (најчешће 1:50.000 или 1:25.000) на под-лози која садржи основну хидрографску и Гаус-Кригерову мрежу.

26. Карта материјалне документације из тачке 25. овог упутства садржи:

1) тачке и редне бројеве проба са графичком ознаком врсте пробе,

2) позиције и ознаке бушотина, геофизичких профила, снимљених стубова и

3) друге врсте геолошких информација.27. Ради утврђивања степена познавања геолошке

грађе, односно састава, старости, склопа и генезе истра-живаног простора, неопходно је прикупити сву релевантну документацију о досадашњим радовима која се затим ло-гички повезује, а обједињени резултати се приказују у фор-ми Синтетске геолошке карте (1:50.000), на којој су поред сигурно утврђених елемената означена и геолошки нејасна и непотпуно обрађена подручја.

28. Од писаних и графичких материјала формира се дигитална база података, која се касније систематски до-пуњава.

29. Теренска геолошка проучавања изводе се у циљу прикупљања података неопходних за тумачење регионалне геолошке грађе, односно за конструкцију геолошке карте терена, обухваћеног листом, а радови се обављају у скла-ду са програмом израде листа геолошке карте и одредбама овог упутства.

30. Истраживања из тачке 29. овог упутства изводе се рекогносцирањем, теренским геолошким картирањем и реамбулацијом теренски недовољно или лоше обрађених подручја, и то:

1) рекогносцирање почиње послије фазе прикупљања и анализе постојећих геолошких података и обухвата терен-ски преглед геолошке грађе, прикупљање примјерака стије-на и њихову прелиминарну лабораторијску обраду,

2) главни теренски рад обухвата систематско картирање и испитивање геологије терена, при чему се по маршрутама (и бочно од њих) изводе континуирана теренска осматрања, са основним задатком прикупљања, мјерења и записивања

што већег броја геолошких података, а запажања морају бити везана за тачку осматрања, као и да покрију што ширу зону око маршруте,

3) при прикупљању података користе се најповољнији начини извођења маршруте (праћење граница, профили-рање, обилажење изданака уочених на терену или њиховим препознавањем на аероснимцима) са тенденцијом планар-ног покривања терена тачкама осматрања и

4) теренска картирања су обавезно праћена форми-рањем одговарајуће писане, графичке и материјалне до-кументације, која служи као основ за кабинетску обраду, лабораторијска истраживања и израду геолошке карте и тумача.

31. Писану документацију чине теренски записник и теренски дневник.

32. Теренски записник из тачке 31. овог упутства састоји се од забиљешки које се воде током теренског рада, а односе се на геолошку грађу осматрану на тачкама ма-ршруте и одређивање стајних тачака путем GPS (Global Position System) технологије.

33. Теренски дневник из тачке 31. овог упутства је до-пуњени редиговани записник, финално прекуцан и сачуван у меморији рачунара, који обухвата:

1) заглавље у чијем се лијевом углу уписује име и пре-зиме геолога чија је маршрута, а у десном датум назив или сигнатура топографске секције која је коришћена за терен-ски рад,

2) број фотограма или шестине фото-скице и3) оквирну топономску локацију маршруте која се упи-

сује на средини заглавља.34. Опис геологије врши се на тачкама осматрања, које

у теренском дневнику морају бити јасно истакнуте.35. У тексту теренског дневника подаци о примјерци-

ма и фотографијама куцају се у новом реду да би се лакше могли запазити, а дневник се води свакодневно послије по-вратка са терена у базу.

36. Графичку документацију чине документациона кар-та, скице геолошких оголина, локални профили, стубови и цртежи геолошки интересантних дијелова терена.

37. Уз графичку документацију из тачке 36. овог упут-ства послије теренског рада прилаже се и фото-документа-ција (фотографије и стереофотографије).

38. Документациона карта се израђује на редукованом топографском основу (са приказом ријека и изохипси), а у рјеђим случајевима и на аерофотоскицама.

39. На документациону карту се наносе тачке осма-трања обиљежене бројем и повезане линијом маршруте, исцртаном у боји која је за сваког геолога стална на просто-ру картираног листа.

40. Да би се избјегла понављања тачака, сваки геолог на почетку теренског рада добија хиљаду тачака, које када испуни, замјењује првом слободном хиљадом.

41. Осим тачака осматрања документациона карта садржи и обиљежене локације примјерака и фотографија (са назначеним правцем снимања), бројеве и главне тачке аероснимака, бројеве сателитских снимака (сканограма) који прекривају истражно подручје.

42. Скице отворених профила израђују се у размјери озна-ченој нацртаним предметом познате величине или хоризон-талним и вертикалним размјерником, а оријентација скице се обиљежава азимутом погледа или азимутом њеног пружања.

43. Локални профили се израђују на основу геолошких односа осматраних на маршрути и обавезно садрже оријен-тацију и апроксимативну размјеру.

44. Фотографисање геолошки интересантних појава се изводи на терену уз обавезно коришћење неког познатог предмета или људске фигуре као размјерника.

45. Азимут оптичке осе камере ради просторне оријен-тације фотографије обавезно се мјери, а касније и на фо-тографији означава.

Page 21: sl. glasnik R. Srpske 78/14

5.09.2014. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 78 2146. У случају потребе препоручује се стереофотографи-

сање геолошки важних појава.47. Материјалну документацију чине примјерци стије-

на, остаци фосилне фауне и флоре, узорци узети са рудних појава, примјерци минерала и слично.

48. У случајевима када је потребно извести петрострук-турна или палеомагнетска истраживања, по посебној про-цедури се узимају оријентисани примјерци.

49. Примјерци узети за петролошке и седиментолошке анализе морају бити свјежи и карактеристични за дијелове маса из којих су узети.

50. Након обављених теренских радова из материјалне документације бирају се карактеристични примјерци који се чувају као материјална документација карте.

51. Прије слања на лабораторијска истраживања при-мјерци из тачке 50. овог упутства прописно се означавају етикетирањем које се изводи на равној и чистој површини узорка или на посебно залијепљеном комаду фластера.

52. На примјерцима водоотпорном писаљком исписују се сљедећи подаци: скраћени назив листа, година карти-рања, број тачке и број примјерка и они се уз одређене до-пуне уносе у посебан формулар, који се заједно са узорци-ма шаље одговарајућој лабораторији.

53. Лабораторијска истраживања обухватају поступке којима се добијају подаци о: саставу, старости, микроскло-пу, генези, хемизму, палеомагнетизму и другим особинама геолошких творевина, а обраду података врше специја-листи: петролози, палеонтолози, минералози, хемичари и други, који учествују и у теренским истраживањима.

54. Лабораторијска истраживања из тачке 53. овог упутства отпочињу у припремном периоду, трају током теренских истраживања, а завршавају се у посттеренском периоду.

55. Резултати лабораторијских истраживања треба да буду корективни фактор теренским изучавањима, нарочито при разрјешавању сљедеће проблематике:

1) петролошка испитивања дају податке о саставу и ге-нези стијена па су због тога поред макроскопских обавезна и микроскопска испитивања, а по потреби и хемијска, док је код магматита осим минералошке детерминације обаве-зна израда и модалних анализа,

2) седиментно-петролошким анализама утврђује се ме-теријални састав стијена, омогућава њихова класификација и врши утврђивање услова под којима су настале, што је посебно значајно при утврђивању депозиционих средина и

3) палеонтолошка истраживања обухватају детерми-нацију фаунистичких и флористичких остатака, а изводе се ради утврђивања старости седиментних јединица, при чему се врше систематска испитивања прикупљених фо-силних асоцијација, из свих седиментних стијенских маса, које су при теренским радовима третиране као картиране јединице.

56. Резултати лабораторијских истраживања приказују се у форми извјештаја и пратеће графике (дијаграма, схема, цртежа, микро-фотографија) која повећава јасноћу текста.

57. Извјештаји из тачке 56. овог упутства морају да садрже не само чињенични материјал већ и интерпрета-цију која објашњава генезу картираних јединица.

58. Кабинетска изучавања врше се паралелно са при-премним и теренским радовима, у фази обраде и интерпре-тације резултата, као и током израде коначне верзије геоло-шке карте и тумача.

59. Припремна кабинетска изучавања врше се прије фазе теренских радова, а обухватају:

1) анализу и синтезу постојећих података,2) израду синтетске документације,3) детаљну даљинско-детекциону анализу сателитских

сканограма и аероснимака и4) израду аналитичке фотогеолошке карте за лист који

ће бити картиран.

60. Кабинетски радови који се изводе паралелно са те-ренским истраживањима обухватају израду радне верзије геолошке карте, геолошких профила, стубова, схема, дија-грама и других графичких прилога.

61. У кабинетске радове обавезно улази и прављење базе података која се сукцесивно пуни подацима свих ра-дова.

62. Кабинетски радови обухватају и писање годишњих извјештаја који се подносе Министарству, а садрже приказ обима извршених радова и добијене резултате.

63. Финализација цјелокупног материјала обухвата за-вршну израду геолошке карте и тумача са пратећом графи-ком.

ГЛАВА III

ПОТПОВРШИНСКА ГЕОЛОШКА КАРТА64. Потповршинска геолошка карта је графички приказ

геолошке грађе покривених дијелова терена, дат на топо-графском основу палеорељефа, а израђује се у циљу бољег познавања локација сеизмогених жаришта, рејона матич-них нафтоносних стијена, водоносних хоризоната, пози-ција крупних геотектонских блокова и друго.

65. Потповршинска геолошка карта ће се израђивати за подручја Семберије, Посавине и већих изолованих тер-цијарних басена.

66. Потповршинска геолошка карта углавном обухвата претерцијарни основ, а по потреби и друге карактеристи-чне нивое терцијарних наслага.

67. Израда потповршинске геолошке карте врши се послије формирања површинске геолошке карте.

68. Издвајање картираних јединица потповршинске карте и њихово обиљежавање бојама, симболима и лито-лошким ознакама врши се у складу са одредбама овог упут-ства које се односе на површинску карту, осим тектонских ознака које се на потповршинској карти обиљежавају цр-ном бојом.

69. Поред приказа геолошке грађе дубљих дијелова терена стандардним бојама и ознакама, потповршинска геолошка карта садржи и позиције бушотина означене у Прилогу 1.

70. Састав, старост и дубина подлоге и позиције најваж-нијих јединица које чине дијелове покривача означавају се стандардним бојама и ознакама.

71. Уколико су у језгрима бушотина пронађени остаци фауне и флоре или појаве орудњења, они се на потповр-шинској карти обиљежавају постојећим стандардним озна-кама, постављеним уз ознаку за бушотину.

72. У случају потребе, на потповршинску геолошку карту се могу, у форми изохора или изопаха, нанијети по-даци о дебљинама повлатних терцијарних и квартарних седимената.

73. Израда потповршинске геолошке карте заснована је на подацима добијеним геофизичким истраживањима, дубинским бушењем и површинским геолошким карти-рањем, а процес израде потповршинске геолошке карте заснован је на трансферу података (на одговарајући потпо-вршински ниво), преко документованих и полудокументо-ваних профила, односно на праћењу вјероватног распрос-тирања регионалних геолошких формација из откривених ка покривеним подручјима.

74. Потповршинска геолошка карта израђује се инте-грално за већа подручја, а по обављеној интерпретацији раздјељује се на одговарајуће листове размјере 1:50.000.

75. За израду потповршинске геолошке карте користи се основ који по формату одговара листу површинске гео-лошке карте и садржи рељеф подлоге приказан палеоизо-хипсама.

76. Ако су потповршинском геолошком картом обухва-ћени подински дијелови мањих терцијарних басена, карта се приказује у форми скице која прати одговарајуће погла-вље тумача.

Page 22: sl. glasnik R. Srpske 78/14

22 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 78 5.09.2014.

77. У Фонду стручне документације чува се финална, радна, графичка и писана документација, у оригиналу и у облику дигитализоване базе података, као и материјална документација (препарати, збирке фосила, стијена, мине-рала, рудних примјерака).

78. Код израде структурних бушотина или бушотина од посебног значаја, које су у цјелини језгроване, језгра се послије картирања и комплексне лабораторијске обраде смjештају у посебне сандуке или футроле и трајно се чу-вају у Банци језгара истражних бушотина.

ГЛАВА IV

ГРАФИЧКО ПРЕДСТАВЉАЊЕ РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЊА

79. ГК-50 садржи приказ распрострањења седимент-них, магматских и метаморфних стијена и ознаке којима се обиљежавају различите појаве и својства стијенских маса.

80. Оконтурене стијенске масе у геолошком смислу представљају картиране јединице које су дефинисане пре-ма одређеним мјерилима.

81. У седиментним стијенама оконтурене стијенске масе се издвајају према формационим, а по могућности и потреби према стратиграфским, биостратиграфским, ли-толошким и другим критеријумима, док се у магматитима и метаморфитима поред формационих рашчлањавања, из-двајања врше и према саставу, петрографском склопу, про-толиту, а код магматита и према накнадним промјенама.

82. Површине које одговарају картираним јединицама не смију на карти да буду уже од 0,8 mm, нити површински мање 2-3 mm2 у размјери карте.

83. Уколико су површине које одговарају картира-ним јединицама мање од наведених у тачки 82. овог упутства, а имају посебан геолошки и економски значај (рудна тијела, маркирајући хоризонти), оне се на карти приказују уз минимално потребно преувеличавање или генерализацију.

84. За уска тракаста тијела или усамљене хоризонте као графичко рјешење користи се траса исцртана у боји карти-ране јединице или у некој другој боји, осим црвене и црне.

85. На геолошким картама, стубовима и профилима картиране јединице су оконтурене границама које својим изгледом показују геолошко значење и сигурност којом су утврђене.

86. За различите типове граница на картама се користе ознаке приказане у Прилогу 2.

87. На геолошким картама, стубовима, легендама и про-филима картиране јединице се означавају симболима, боја-ма и литолошким и генетским ознакама, и то:

1) симболима се код седиментних стијена означавају формације и старост, код магматита и метаморфита форма-ције, састав, а по могућности и потреби и старост, док код квартарних седимената њихова формациона и парагенетска припадност и старост и

2) бојом се код седимената означава старост, код маг-матских и метаморфних стијена састав, а код квартарних творевина припадност одређеном парагенетском низу.

88. На картама, легендама, стубовима и профилима за означавање картираних јединица старијих од квартара ко-ристе се боје приказане у Прилогу 3.

89. Боје за картиране јединице квартарне старости су најбљеђе, а затим њихов интензитет расте идући од седи-ментних преко метаморфних ка магматским стијенама, за које се користе најинтензивније боје.

90. Ако се картиране јединице приказују једном бојом, старији седиментни чланови имају тамнији тон, који опада идући ка млађим јединицама, док је код магматских стијена принцип обрнут - старије јединице имају свјетлији, а млађе све интензивнији тон боје.

91. Литолошке ознаке код седиментних стијена прика-зују састав, код магматских и метаморфних и склоп, а код квартарних творевина генетске карактеристике стијена.

92. Литолошке ознаке користе се при изради црно-бије-лих графичких приказа геологије терена и као допуна боји при означавању картираних јединица на геолошким карта-ма.

93. Када имају линеаран карактер, литолошке ознаке се користе и за означавање крупних структурних форми и исцртавају се паралелно трасама слојева, а ако слојеви-тост није развијена, постављају се паралелно са трасама постојећих пенетративних планарних елемената склопа као што су: фолијација, шкриљавост и слично.

94. Када склоп терена није ријешен у задовољавајућој мјери или ако није јасно изражен, линеарне шрафуре се за-мјењују са неком одговарајућом ознаком нелинеарног ка-рактера.

95. Линеарне ознаке се не смију користити као геоме-тријске праволинијске шрафуре без икаквог структурног значења.

ГЛАВА V

КАРТИРАЊЕ СЕДИМЕНТНИХ ТВОРЕВИНА96. Картирање седиментних наслага изводи се ради

утврђивања њиховог састава, старости и склопа са којима се дефинишу картиране јединице, при чему основну једи-ницу представља формација.

97. Јединице нижег реда су чланови и слојеви, a једини-це вишег реда су субгрупе, групе и супергрупе формација, а ако то околности захтијевају, уводи се комплекс као посеб-на хијерархијска јединица.

98. Формација је стијенска маса са јединственим седи-ментолошким карактеристикама, која представља продукт јединствене депозиционе средине у одређеном времену.

99. Формација је основна формална јединица литостра-тиграфске класификације чији би стратиграфски стуб свуда требало да буде комплетно издвојен на основу литологије.

100. Својства формације су:1) литолошка хомогеност коју чине стијене једног лито-

лошког типа или скуп одређених литолошких типова који се јављају у истим међусобним везама,

2) скуп седиментолошких (седиментне структуре, садр-жај минерала) и палеонтолошких (палеоеколошки дефини-сане асоцијације фауне и флоре) карактеристика,

3) могућност да се картира и прикаже у размјери кар-те као површина, а изузетно и као линија (репрезентатив-на траса), при чему дебљина формације није одлучујућа и може износити од неколико па до више стотина метара и

4) могућност препознавања и лаког вертикалног и бочног праћења на терену.

101. Формација не мора имати свуда исту старост нити садржавати исте асоцијације фосилне фауне и флоре, а њене границе се могу али и не морају поклапати или бити паралелне са стратиграфским и/или биостратиграфским границама.

102. Формација по правилу добија назив састављен од географске одреднице и описног литолошког, односно се-диментолошког термина или само ранга јединице.

103. Назив формације везан је за мјесто које се може наћи у Географском атласу или на топографским картама размјере од 1:25.000 до 1:500.000, док се други дио назива може односити на преовлађујући литолошки тип формације (конгломерати, кластити, биоспарити) или седиментолош-ку категорију (флиш, вулканогено-седиментна формација).

104. Назив формације рјеђе се може образовати и од њених палеонтолошких и литолошко-седиментолошких карактеристика (алвеолинско-нумулитски кречњак, мега-лодонски кречњаци).

105. Уколико се назив формације не може одредити на један од начина наведен у т. 103. и 104. овог упутства, може се користити термин којим се означава само ранг јединице.

106. Члан представља литолошки хомогену сукцесију слојева која гради вертикални и хоризонтални дио форма-ције.

Page 23: sl. glasnik R. Srpske 78/14

5.09.2014. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 78 23107. Члан може (али и не мора) бити таквих димензија

које су погодне за приказивање на карти размјере 1:25.000, с тим да његово приказивање мора бити могуће на локал-ним стубовима снимљеним у формацији која га садржи при чему нема чврстих стандарда који се односе на простирање и дебљину члана.

108. Формација се не дијели на чланове уколико су они неупотребљиви за сврху којој ће служити.

109. Неке формације могу комплетно бити подијељене на чланове, док друге могу имати само одређене дијелове који су означени као чланови.

110. Члан се може простирати из једне формације у дру-гу.

111. Специјални облици појављивања чланова (или формације) су сочива и језичци.

112. Сочиво је стијенско тијело сочивастог облика дру-гачије литологије од јединице која га окружује, а језичасти облик је истакнути део литостратиграфске јединице које се пружа изван њеног главног тијела.

113. Формација се може приказати у цјелини или може бити подијељена на чланове.

114. Чланови формације се издвајају само у случаје-вима када се по својим литолошким и седиментолошким карактеристикама могу јасно препознати и вертикално и бочно пратити у оквиру формације.

115. Члан добија назив према литолошком саставу (“псеудоспарити”), седиментолошким карактеристикама (“члан са косом ламинацијом”) или палеонтолошким кара-ктеристикама (“нумулитски кречњак”).

116. Слој је најмања јединица која се издваја само када је посебно карактеристична као реперни, односно марки-рајући хоризонт или као гранична јединица између чланова и формација.

117. Слој добија назив према својим литолошким, се-диментолошким, палеонтолошким или неким другим кара-ктеристикама, уз које (као код формације) може бити при-додат и географски дио назива.

118. Скуп континуирано таложених формација које имају слична депозициона својства чини јединицу вишег реда која носи назив “група формација”.

119. Уколико се јави дискордантни однос између фор-мација у групи или разлике условљене њиховом припад-ношћу различитим депозиционим срединама или депо-зиционим циклусима, онда се група може подијелити на “субгрупе”.

120. Више генетски сродних група може се објединити у јединицу вишег реда која се назива “супергрупа”.

121. Називи групе, субгрупе и супергрупе састављени су од географских одредница (Дринско-зворничка група), а по могућности и потреби и од назначених седиментоло-шких и старосних карактеристика.

122. Термин “комплекс” користи се за означавање тво-ревина које имају крајње сложену и неправилну унутрашњу грађу, а које могу одговарати различитим хијерархијским категоријама (офиолитски меланж - офиолитски комплекс), кристалин захваћен процесима транспозиције и пермута-ције - кристаласти комплекс).

123. Седиментне стијене се, поред својстава из тачке 100. овог упутства на геолошким картама могу раздвајати и на основу старости која се одређује као геолошка и рела-тивна, а под одређеним условима и као изотопска.

124. Геолошка старост се одређује на основу што већег броја фосилних остатака фауне и флоре, прикупљених из различитих дијелова седиментне јединице.

125. Фосили треба да буду бројни, да имају мало вер-тикално и велико хоризонтално распростирање (карактери-стични фосили) и да су препознатљиви на терену.

126. У циљу палеонтолошког документовања старости, неопходно је пажљиво сакупљање и одређивање фосилног материјала, не само у оквиру подручја обухваћеног листом геолошке карте већ и знатно шире.

127. Старост седиментне картиране јединице доказа-на је када су у њеним најнижим и највишим дијеловима нађени синхрони карактеристични фосили или фосилне асоцијације.

128. Налазишта фосилног материјала се на карти обиљежавају ознакама приказаним у Прилогу 4.

129. Релативна старост седиментних стијена одређује се када се фаунистички стерилне седиментне јединице на-лазе у нормалним суперпозиционим односима са јединица-ма чија је старост одређена и тада се старост слојева или сетова слојева одређује на основу њиховог вертикалног ре-дослиједа (по принципу: старији - млађи - најмлађи).

130. Изотопска старост се утврђује у седиментним стијенама уколико су оне алтернисане са продуктима маг-матизма (вулканизма), при чему се изотопски добијено вријеме изражава у милионима година и корелише са ге-олошком старошћу.

131. У седиментним наслагама, када за то постоје од-говарајући услови, врше се циклостратиграфске одредбе старости према устаљеној методологији, и то:

1) када стијене не садрже фосилне (фаунистичке и фло-ристичке) остатке, старост се утврђује на основу корела-ције са седиментним стијенама познате старости или одно-са према магматским стијенама чија је старост одређена и

2) ради утврђивања вертикалног или бочног распрости-рања јединица, у оквиру једног или више сусједних листо-ва, врше се систематска прикупљања еталонских података потребних за седиментолошку и палеонтолошку корелацију.

132. Формације и њихове јединице означавају се посеб-ним симболима нижег реда (чланови и слојеви), а страти-графске јединице симболима за старост, и то симболи за:

1) означавање формација састоје се од једног до три слова абецеде, која скраћено одређују назив формације и

2) чланове и слојеве који се могу означити са највише три слова абецеде (NK - нумулитски кречњаци) или бројем у суперпозиционом низу (PS4 - четврти члан изграђен од псеудоспарита).

133. У случају када је вријеме стварања формације или њених чланова прецизно одређено, њихова старост се озна-чава симболом који се исписује иза симбола за формацију, односно члан, при чему се од њих одваја косом цртом (DF/C2- Дринска формација средњокарбонске старости).

134. Ако вријеме настанка формације није са сигурно-шћу утврђено иза симбола за старост, ставља се упитник или се ознака за старост изоставља.

135. У оквиру формација и чланова као основних једи-ница, гдје год је то могуће, издвајају се и приказују на гео-лошкој карти стратиграфске и биостратиграфске јединице, и то:

1) стратиграфске јединице се означавају симболима за старост, који се биљеже само на мјестима гдје је старост творевина детаљно и прецизно обрађена и гдје је то од зна-чаја за схватање геологије терена, и

2) симболи за старост су словно-бројне ознаке код којих је великим словом абецеде означена периода (Т- тријас), са десним индексом епоха (Т2 - средњи тријас), десним експо-нентом кат (Т

2

1 - анизијски кат), лијевим индексом поткат

(3Т

2

1 - пелсонски поткат) и лијевим експонентом суперпози-

циони пакет у оквиру потката (4

2

1 - четврти суперпозицио-

ни пакет пелсонског потката).136. За означавање старости седиментних стијена на

геолошким картама у употреби је подјела приказана у При-логу 3 овог упутства.

137. Вријеме настанка једне формације или неког њеног члана приказује се сљедећим комбинацијама симбола: А+Б -творевине цијелих одјељака А и Б (Т+Ј; Ј2+3; Ј3

1+2):1) А,Б - творевине једног дијела одјељка А и једног

дијела одјељка Б; један дио одјељка може бити цио, али не и оба (Ј,К може бити цијела јура и дио креде, дио јуре и цијела креда, дио јуре и дио креде) и

Page 24: sl. glasnik R. Srpske 78/14

24 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 78 5.09.2014.

2) А-Б - таложење је започето у одјељку А, а завршено у одјељку Б који му није сусједан; обухвата цио или дио одјељка А, све одјељке између А и Б и дио или цио одјељак Б; (К

1

1-3;Ј1

1-4).138. Уколико су границе хроностратиграфских једини-

ца сигурно утврђене, оне се на карти исцртавају (на мје-стима гдје се не поклапају са границама формација) там-ноплавом линијом према Прилогу 2 овог упутства, док се на погодним мјестима са обје стране тако означене границе исписују у тамноплавој боји симболи за старије и млађе је-динице.

139. Када постоје могућности, на карти се издвајају и означавају сљедеће биостратиграфске јединице - биозоне:

1) зона распона (зона распона таксона и зона истовре-меног распона),

2) интервал зона,3) еволуциона зона и4) зона максималног развића.140. Границе зона из тачке 139. овог упутства исцрта-

вају се на карти зеленом линијом са зеленим симболима који се састоје од два или три слова у италику, у складу са Прилогом 2 овог упутства.

141. Симболи представљају организам (или организме) који означавају биозону, а исписују се уз њену границу с тим да се први симбол пише великим словом које означава име рода на сљедећи начин: Elphidium hauerinum, а карак-тер и тип издвојених биозона се додатно описују у тумачу.

142. Формација се, на цијелом подручју распростирања на карти, означава једном бојом која одговара њеној пре-овлађујућој старости, а ако таква старост није изражена, формација се приказује у боји која одговара најмлађој пе-риоди њеног стварања.

143. На геолошким картама, профилима стубовима и легендама састав седиментних стијена, од којих су изгра-ђене формације, може се одредити и литолошким ознакама датим у боји картиране јединице.

144. По потреби литолошке ознаке могу се исцртавати и у неким другим бојама осим црвене и црне, а на преглед-ним црно-бијелим геолошким картама литолошке ознаке се приказују искључиво у црној боји.

145. Члан се према потреби на карти означава шрафу-ром (која одговара његовој депозиционој средини или лито-логији), исцртаном на подлози боје формације.

146. За приказ литолошких компоненти и врста седи-ментних стијена на геолошким картама се користе ознаке приказане у Прилогу 5.

147. За означавање основних депозиционих средина као и најважнијих генетских типова седиментних твореви-на користе се ознаке приказане у Прилогу 6.

148. Локални стубови се снимају систематски кроз сва-ку формацију, тако да распоредом репрезентују све њене дијелове, односно документују вертикалне и хоризонталне литолошке промјене у њој.

149. Стубови се снимају по правцима линеарних извора информација (усјецима путева, правцима засјеченим лине-арном ерозијом, природно или вештачки откривеним про-филима, бушотина са језгром и друго), а мјеста снимања се одабирају тако да се литолошке смјене могу континуирано пратити кроз читаву формацију идући од њеног најнижег до највишег дијела.

150. Ако то околности налажу, стуб се може снимити дуж два или више профила, при чему се на сваком од њих морају препознати и корелисати карактеристични слојеви. Треба предвидјети и могућност снимања и интерпретације и компилационих стубова, када је дебљина формације ве-лика и монотона, а откривеност мала.

151. Када су јединице претрпјеле висок степен обли-ковања (процеси транспозиције, шкриљања, расједања) уз мање или веће метаморфне промјене, снимање стуба треба изводити у просторима гдје промјенама није уништен депо-

зициони склоп формација, а ако је то неизводљиво, снима се “привидни локални стуб” који не садржи примарни већ измијењени вертикални распоред творевина и њихових ли-толошких типова.

152. Када су формације у значајној мјери прекривене квар-тарним наслагама, у њиховим откривеним дијеловима стуб се снима на терену, а у покривеним се изводе бушења која омо-гућавају комплетирање података неопходних за израду стуба.

153. Теренско снимање стуба врше: регионални геоло-зи, седиментолози, биостратиграфи, а по потреби и спе-цијалисти других геолошких дисциплина.

154. Локални стуб се снима као прегледни, са пакетом као основном јединицом (дефинисаним хомогеним лито-лошким, седиментолошким, палеонтолошким и палеоеко-лошким својствима), а рјеђе као детаљни, у ком случају основну јединицу чини слој.

155. Дебљине хомогених пакета мјере се Јакобовим штапом, метром, пантљиком или оптичким телеметрима, а ако наведени начини мјерења нису могући, утврђивање дебљине се изводи визуелном процијеном.

156. За сваки хомогени пакет се опсервирају и биљеже подаци о:

1) литолошком саставу, гранулометрији, заобљености и другим особинама видљивих зрна,

2) боји, која се означава описно или по Манселовом си-стему,

3) карактеристикама слојевитости, седиментних струк-тура и осталих својстава која дефинишу тип депозиционе средине,

4) фосилним остацима фауне и флоре и начину њиховог јављања у стијенама,

5) структурним својствима седимената, а нарочито њи-ховој геопеталности и

6) употребној вриједности седимената.157. Из сваког хомогеног пакета узима се најмање једна

карактеристична проба чије се мјесто на терену обиљежа-ва постојаном бојом (спрејом), тако да се накнадно може препознати.

158. Прикупљене пробе касније се обрађују комплекс-ним лабораторијским поступцима.

159. При снимању стуба обавезно се прикупљају фосил-ни остаци макро и микро фауне и флоре, уз детаљан опис њиховог положаја и оријентације у стијени, и уз анализу квантитативних односа постојећих фаунистичких типова.

160. Графичка израда стуба се изводи у размјери која омогућава његов интергрални приказ, уз назнаку свих ре-левантних геолошких карактеристика.

161. Стуб мора да садржи сљедеће елементе:1) број пакета у суперпозиционом низу,2) дебљине појединачних пакета,3) кумулативну дебљину суперпозиционих секвенци

пакета,4) боју седимената,5) графички приказ литолошких својстава пакета,6) типове седиментних структура,7) садржај фосила и8) мјеста и бројеве узетих проба.162. Графичка презентација стуба је праћена текстуал-

ним приказом кроз који су дате најбитније карактеристике стијена, а по потреби на стубу се могу приказати и друга својства седиментних творевина (гранулометрија, калци-метрија, дубина седиментације, биостратиграфска и палео-еколошка својства).

163. Ако постоји могућност уз текстуални дио се при-лажу и микрофотографије стијена, и микрофотографије ка-рактеристичних фаунистичких типова.

164. Графички приказ локалних стубова се најчешће изводи према Selleyu или Boumi, који у мањој или већој

Page 25: sl. glasnik R. Srpske 78/14

5.09.2014. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 78 25мјери могу бити модификовани, а према потреби се могу користити и други начини приказа.

165. Када је стуб снимљен на основу резултата бушења или дуж откривених профила, његова позиција на карти се обиљежава ознакама приказаним у Прилогу 7, а начин графичке презентације стубова са појашњењима дат је у Прилогу 7а.

166. Након теренских снимања и лабораторијске обра-де, за сваки стуб се формира документација која садржи:

1) скицу подручја или копију топографске карте (1:25.000) са назнаком мјеста гдје или правца по коме је снимљен стуб,

2) сређени (откуцани) записник о теренском снимању стуба,

3) списак узетих проба (са њиховим Гаус-Kригеровим координатама) и комплетним резултатима лабораторијских испитивања, преведених у детаљан приказ седиментоло-шких, палеоеколошких и биостратиграфских својстава по пакетима,

4) скице и фотографије изданака и профила, на којима је снимљен стуб, микрофотографије препарата и друге вр-сте графичких приказа и

5) финални графички приказ стуба треба да се чува у бази података у електронском облику.

167. Материјали из тачке 166. овог упутства предста-вљају основ за адопцију и номенклатуру формација, од-носно за њихову каснију формализацију.

168. По окончаном снимању стубова у формацијама или њиховим групама, добијени резултати се користе и за израду литофацијалних карата, корелационих схема, тра-кастих дијаграма, стратиграфских и литостратиграфских профила и дугих врста графичких приказа.

169. Картирање седиментних стијена засновано је на континуираним теренским и лабораторијским истражива-њима која обухватају:

1) одредбу картиране јединице (формација, члан, слој),2) одредбу састава стијена и њихову класификацију,3) одређивање гранулометријског састава и рачунање

гранулометријских параметара (код кластита),4) анализу тешких минерала и фрагмената стијена код

кластита, односно нетопивог остатка код карбонатних стијена,

5) детерминисање боје стијена,6) утврђивање седиментолошких карактеристика стије-

на (типови слојевитости, текстуре и структуре), релевант-них за одређивање њихове генезе и депозиционих услова настанка,

7) одређивање микрофација и седиментолошку анализу депозиционе средине (посебно код карбонатних стијена),

8) испитивање врста глина (ако их стијене садрже) у циљу одређивања депозиционе средине,

9) прикупљање и анализу фосилних остатака фауне и флоре,

10) биостратиграфску и палеоеколошку анализу фауне и флоре,

11) опсервацију својстава која су од значаја за ко-ришћење стијена у хидрогеологији, геотехници или као минералних сировина и

12) теренску одредбу стијена коју изводи анализом њи-ховог састава на свјежем прелому голим оком и лупом, а по потреби и другим теренским помагалима (киселином, реагенсима, гранулометријским еталонима и друго).

170. За одредбу кластита по саставу примјењује се Dottova (1964) класификација, а по гранулометрији Folkova класификација (1954; 1968) и класификација Konta (1969), уз евентуалну додатну употребу и других класификација.

171. Опсервације се врше голим оком или лупом па се теренске одредбе сматрају прелиминарним до окончања ла-бораторијских истраживања.

172. Код утврђивања састава грубог кластита (рудита/псефита) наводе се врсте стијена које граде фрагменте, са назнаком њиховог количинског учешћа у појединим грану-лометријским класама.

173. При гранулометријским испитивањима обавезно се израчунавају потребни гранулометријски параметри, а код гранулометрије везаних стијена за конверзију резултата користи се метод Friedmana.

174. За карбонатне стијене примењује се класификација по Folku (1959, 1962) и Dunhamu (1962), а уз њих се могу користити и друге класификације.

175. Код нечистих карбонатних стијена користи се класификација по Folku (1974), док се за остале стијене примјењују подјеле које су општеприхваћене у свијету, са назнаком аутора класификације и уз примјену наших на-родних или интернационалних назива.

176. Испитивање хемијског састава стијена обавезно се врши када резултати утичу на њихову одредбу или када се претпоставља постојање економски корисних састојака.

177. Код пјешчара који садрже одломке стијена испи-тује се састав и природа одломака, уз обавезну корелацију са познатим стијенама могућих подручја спирања.

178. При испитивању тешких минерала приказује се њихов укупни тежински проценат у стијени и процентуал-но тежинско учешће појединачних минерала у различитим фракцијама, уз дискусију поријекла.

179. Боја седиментне стијене даје се описно или према Манселовом систему (поређењем са еталоном боја) на те-рену или у бази, и то за свјежу и површински распаднуту стијену у сувом и влажном стању.

180. Међу својствима слојевитости запажају се и опи-сују дебљине слојева, облици и типови слојних површи, структуре на слојним површима и својства интерне слоје-витости, и то:

1) према дебљини слојева стијене се класификују на: листасте (испод 5 mm), плочасте (5-50 mm), танкослојеви-те (5-20 cm), средњослојевите (20-40 cm), дебелослојевите (40-60 cm), банковите (60-200 cm) и масивне,

2) слојне површи се описују по: континуалности (кон-тинуиране, испрекидане, само мјестимице видљиве), начи-ну изражености (стратификација, литаж, слојевитост без слојева), облику (планаран, таласаст, грудваст, неправилан, стилолитски) и степену изражености (оштре, постепен пре-лаз, градациони прелаз) и

3) интерна слојевитост (ламинација) класификује се према Аllenu (1963) или по другим ауторима, на терену си-стематски мјери, а у бази статистички обрађује и приказује (пад ламина код планарних типова, односно тоњење трога код кашикастих, цилиндричних и коритастих типова, уз ро-тацију у хоризонтални положај слоја).

181. Текстуре седиментних стијена у турбидитима осматрају се и мјере систематски, и то планарним покри-вањем терена, а затим се ротацијом на Шмитовој мрежи доводе у претходни положај.

182. Реконструкција оријентације палеотранспорта приказује се:

1) картама основних података (на којима је сваки пода-так показан на мјесту мјерења),

2) розетама палеотранспорта за релативно хомогена по-дручја,

3) картама текућих векторских вриједности по јединич-ним подручјима (површине 1-4 km2) и

4) интерпретационим картама палеотранспорта.183. Карте се израђују посебно за сваки систем лепе-

за (ако се могу раздвојити) и творевине сваке депозиционе средине унутар трога, а приказују се у погодној размјери (или као скице) у одговарајућем поглављу тумача.

184. Депозиционе средине се одређују детаљним седи-ментолошким испитивањима стијена на терену (посебно при снимању стубова), микроскопским испитивањима и палеоеколошком анализом фосилних асоцијација.

Page 26: sl. glasnik R. Srpske 78/14

26 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 78 5.09.2014.

185. Код испитивања карбоната нотирају се стандардне микрофације (SMF) и фацијални појаси (FB) према Wilsonu (1972-1975), уз груписање микрофација карактеристичних за дату област.

186. У турбидитима се фације класификују према мо-делу Walker, Мutti, Ricci, Lucchi (1972-1975), а за њихове фације C и D издвајају се боумине секвенце.

187. На локалним стубовима се одређује и квантитатив-ни однос различитих фација међу собом и према нетурби-дитским седиментима.

188. Депозиционе средине турбидита се класификују према моделу Mutti, Ricci Lucchi, Walker и по другим мо-делима.

189. При картирању офиолитског меланжа посебно се изучавају:

1) матрикс са кластима и блоковима метарско-декаметр-ских димензија, уз раздвајања према количинском учешћу, врстама уметака (асоцијацијама стијена) и врсти матрикса,

2) олистолити и олистоплаке који се могу приказати на карти, раздвојени према врстама стијена и јединицама који-ма припадају,

3) јединице унутар олистоплака и олистолита који се могу приказати у размјери карте и

4) oријентацијe планара и линеара склопа олистолита и олистоплака, као и однос интерног склопа према њиховим граничним површинама.

190. Границе офиолитског меланжа према суперпози-ционо нормалним седиментима (посебно подинским) де-таљно се анализирају, при чему треба утврдити карактер односа и својства творевина уз меланж (старост, депози-циона средина).

191. Сви седиментни чланови (класти, блокови, олисто-лити и олистоплаке) корелишу се са околним творевинама ради утврђивања њиховог поријекла, односно првобитног положаја у одређеном депозиционом простору и испитују у погледу утврђивања старости и седиментационе среди-не са циљем палинспастичког реконструисања оригиналне околине меланжног трога.

192. Асоцијације фосила се прикупљају систематски на свим тачкама осматрања, осим када су стандардне и богате на великим просторима.

193. Приликом прикупљања нотира се распоред и оријентација фосилних остатака унутар слојева и јединице и њихове везе са литолошким типовима и карактеристика-ма стијена.

194. Примјерци за микрофаунистичку анализу се са-купљају тек након детаљног прегледа стијене лупом и утврђивања присуства микрофауне.

195. Приликом биостратиграфских и палеоеколошких испитивања одвајају се преталожени, транспортовани и на друге начине уведени организми (цијеле форме, и/или фрагменти) при чему је потребно остварити сарадњу био-стратиграфа-палеоеколога и седиментолога.

196. При истраживању седиментних стијена опсерви-рају се и сљедеће особине:

1) употребљивост стијена као минералних сировина (грађевински материјал, украсни камен, сировина за це-мент),

2) разломљеност (величина блокова због евентуалне експлоатације, геомеханичка и хидрогеолошка својства),

3) порозност и везиво (хидрогеолошки значај) и4) са аспекта геодиверзитета, тј. могућности заштите

занимљивих локалитета са аспекта геодиверзитета.197. Квартарне творевине се на геолошкој карти издва-

јају само уколико прекривају старије стијене на већим про-странствима ако:

1) граде покривач дебљи од пет метара,2) садрже корисне минералне сировине и3) су од значаја за друге геолошке дисциплине.

198. Елувијалне творевине на геолошкој карти се не издва-јају, већ се означава тип творевина које се налазе испод њих.

199. У случају када је елувијум знатних дебљина или већег простирања, на карти се оконтурује и означава верти-калном линеарном шрафуром у смеђој боји.

200. У областима гдје квартарни наноси прекривају ве-лике површине терена, према потребама и могућностима, израђују се двије верзије карте:

1) покривена - која садржи изданке и квартарни пок-ривач и

2) откривена - на којој су приказане преквартарне тво-ревине.

201. На теренима који су у цјелини или у великом оби-му прекривени квартарним седиментима врши се њихово детаљно рашчлањивање у циљу:

1) упознавања регионално-геолошке грађе и историје стварања подручја,

2) утврђивања генетских типова квартарних творевина и њихове везе са рељефом терена,

3) добијања елемената за утврђивање дубинске геоло-шке грађе истраживање области,

4) истраживања и коришћења стијена као грађевинског материјала,

5) утврђивања средина погодних за акумулирање вода и6) утврђивања основа на ком се развија педолошки пок-

ривач.202. Картиране јединице у квартарним седиментима се

издвајају према генези, старости и литолошком саставу, а на геолошким картама се групишу у парагенетске низове који се означавају симболима, литолошким шрафурама и бојама датим у Прилогу 8.

203. Од парагенетских низова на картама, профилима и легендама приказују се творевине: падинског, флувијалног, еолског, глацијалног, лимничког, барског, крашког, марин-ског и антропогеног низа:

1) падински низ обухвата наслаге стваране на падинским странама и у њиховим подножјима, а чине га: сипари, делу-вијални седименти и делувијално-пролувијални наноси,

2) флувијални низ обухвата творевине настале седи-ментацијом у доменима активног ријечног корита, сезон-ских поплава, мртваја, подручја делти, као и седименти пролувијалног и терасног типа,

3) еолски низ обухвата седименте настале радом вјетра, а чине га лесне творевине, пјесковити покривачи са и без дина и лесоидни и глиновити пијескови,

4) творевине глацијалног низа су настале од материја-ла који су најчешће преношени ледом, а у мањем обиму и путем ријечних токова, а представљене су моренским, гла-циофлувијалним и глациолимничким седиментима,

5) лимнички низ обухвата савремене или врло младе наслаге језерских седимената настале у затвореним басе-нима, са ниском енергијом водене средине и седиментима представљеним глинама, муљевима и крупнозрнијим клас-тичним приобалним фракцијама,

6) барски низ обухвата барске и органогено-барске се-дименте који граде подручја мања од језерских, најчешће смјештена унутар седимената других генетских низова, а чине их ситнозрни депонати који увијек имају присутну органску фракцију, а када се код затварања водених басе-на количина органске материје јако повећа, настају наслаге органогено-барских седимената и тресета,

7) крашки низ обухвата творевине настале процесима красификације, а међу њима су најзначајније појаве земље црвенице (terra rossa) и изворских и хемогених седимената,

8) марински низ обухвата наслаге рецентних плажа и жала,

9) антропогени низ обухвата творевине које су стваране непосредним и посредним дјеловањем антропогеног фак-тора, а међу њима су најзначајнијe:

10) техногени материјал хетерогеног састава формиран током рударско-експлоатационих, грађевинских и урбано-

Page 27: sl. glasnik R. Srpske 78/14

5.09.2014. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 78 27хигијенских захвата, обично представљен депонијама ко-муналног отпада и насипима јаловине хетерогеног састава,

11) депоније пепела и шљаке настале одлагањем нуспродуката добијених процесом сагоријевања рецентних и фосилних горива и

12) депоније технолошке и мелалуршке јаловине ство-рене одлагањем отпадних фракција из технолошко-мета-руршких постројења.

204. Накнадне промјене у квартарним седиментима настају под дејством природних или антропогених физич-ко-хемијских процеса, а међу њима су најважније појаве засољавања тла (слатинe) и појаве контаминације тла ки-селим кишама, токсичним материјама и радионуклеидима, при чему се за њихово обиљежавање на геолошким картама користе ознакe дате у прилозима 8 и 9, који чине саставни дио овог упутства.

205. Картиране јединице везане за квартарне низове означавају се симболима састављеним од слова абецеде који садрже:

1) централну словну ознаку која показује фацију или генетски тип,

2) лијеву (факултативну) словну ознаку, од једног, нај-више два слова, за формацију, уколико је дефинисана и усвојена и

3) десну (факултативну) словну ознаку за старост.206. Старост квартарних седимената везује се за алпс-

ке глацијације и означава одговарајућим симболом датим у Прилогу 3 овог упутства.

207. За формације и њихове чланове, а евентуално и за хро-ностратиграфске и биостратиграфске јединице, даје се се при-каз развоја: низовима стратиграфских профила, фацијалним картама, картама дебљина и другим графичким приказима који се дају у тумачу уз опис одговарајућих картираних јединица.

208. За литолошки хетерогене формације и басенске просторе који су у цјелини или највећим дијелом обухваће-ни листом ГК-50, врши се израда квантитативних и квали-тативних литофацијалних карата.

ГЛАВА VI

КАРТИРАЊЕ ПЛУТОНСКИХ СТИЈЕНА209. Циљ картирања плутонских стијена је упознавање

њиховог геолошког састава, генезе, улоге у геотектонском развоју области, значаја у погледу минерагеније и везе са осталим геолошким догађајима.

210. Процес картирања плутонита обухвата:1) одређивање састава, врсте и петрографског склопа

стијена и поријекла магме,2) утврђивање боје плутонита,3) дешифровање облика плутонских тијела и интерних

и екстерних контаката између јединица,4) испитивање контактних промјена околних стијена,5) испитивање постмагматских промјена и појава, по-

себно оних које су везане за минералне сировине,6) класификацију и геометријску, хронолошку анализу

планарних и линеарних елемената склопа,7) утврђивање регионалног протосклопа плутонских

тијела и8) испитивање релативне, геолошке и изотопске старо-

сти плутонских стијена и њихових варијетета.211. Одређивање састава и врста стијена обавља се те-

ренским и лабораторијским испитивањима, на довољном броју репрезентативних примјерака, прикупљених из свих плутонских фација откривених на површини терена или у потповршинским истражним радовима.

212. Прикупљање примјерака може се обављати на више начина: по квадратној мрежи, по профилима и на изданцима, и то:

1) по квадратној мрежи се прикупљају примјерци на по-дручју пространијих плутона који не показују веће промје-

не у саставу и петрографском склопу, а густина мреже зави-си од величине масива и промјена унутар њега,

2) примјерци се прикупљају по профилима из егзо и ендо-контаката планарних плутонских тијела, при чему се профили постављају управно на пружања јединица или њихових граница и

3) сакупљање репрезентативних примјерака врши се и на маршрутама током картирања плутонских масива, при чему узорци морају да буду свјежи, тако да репрезентују јединицу или њене прелазне варијетете ка другој јединици.

213. На терену се врста стијене одређује прегледом (ње-ног свјежег прелома) простим оком и лупом, при чему се опсервирају врсте петрогених минерала, њихова количин-ска заступљеност и односи према основној маси.

214. Коначне детерминације стијена обављају се лабо-раторијским истраживањима која обухватају:

1) микроскопску (квалитативну и квантитативну) ана-лизу препарата и класификацију стијене,

2) силикатне, физико-хемијске, анализе микросондом и анализе микроелемената у траговима и

3) детаљне одредбе особина главних петрогених мине-рала (оптичке, хемијске, Rö и друге).

215. На основу резултата теренских и лабораторијских истраживања врши се класификација плутонских стијена према Вукову 1998, Streckeisenu (1978) и IUGS 1989, а боја плутонита се одређује макроскопским прегледом свјежих површина узорака стијене, уз коришћење Манселовог или описног начина детерминисања боја.

216. На геолошким картама, профилима, легендама и стубовима, врсте плутонских стијена се издвајају према ли-толошким критеријумима и означавају симболима, бојама и литолошким ознакама које се налазе у Прилогу 10.

217. За стијене које садрже неке од карактеристичних минерала, уз општи симбол за тип стијене додају се и сим-боли за један или највише два минерала, при чему се за означавање најважнијих петрогених и рудних минерала ко-ристе симболи који се налазе у Прилогу 11.

218. Интрузивне стијенске масе одређеног хемизма, састава и протосклопа које граде јединствени плутон издвајају се као формације, а њихови варијетети настали процесима диференцијације или поновљеним интрузијама исте магме, издвајају се као чланови.

219. Композитни плутони настали вишефазним утиски-вањима магми различитог хемизма, састава и старости де-финишу се као групе магматских формација.

220. Интрузивне формације на геолошким картама обиљежавају се са једним или највише три слова абецеде, који означавају географски назив класичног локалитета на коме је развијена формација и преовладавајући тип стијене као на примјер МТδγ - Мотајички гранодиорит.

221. Чланови интрузивних формација се обиљежавају симболима за одговарајуће литотипове у складу са т. 217. и 218. овог упутства (примјер δγ - гранодиорит- γ’ - гранит σ - перидотит).

222. Вријеме настанка интрузивних формација обиље-жава се симболом за старост који је косом цртом одвојен од симбола за формацију, као на примјер МТδγ/Ol - Мотајички гранодиорит олигоценске старости.

223. Облици тијела који се могу сагледати на изданцима систематски се описују, нумерички односно геометријски карактеришу, а затим се одређује њихов начин појављи-вања и њихове просторне позиције.

224. Облици већих тијела се реконструишу на основу теренских осматрања и мјерења, резултата даљинске детек-ције, геофизичких истраживања и других података.

225. Однос плутонског тијела према околним стијенама истражује се у временском, просторном и генетском смислу и у погледу размјене материје, а истраживања се изводе те-ренским поступцима, најчешће методом праћења контакта,

Page 28: sl. glasnik R. Srpske 78/14

28 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 78 5.09.2014.

рјеђе дуж профила управних на контакт, уз прикупљање систематских серија проба са обје стране контакта.

226. Завршни резултати истраживања из тачке 225. овог упутства формирају се обједињавањем теренских опсерва-ција и лабораторијских резултата.

227. Егзо и ендо-контакти плутонског тијела испитују се на што већој дужини, односно на свим мјестима гдје се са сигурношћу могу опсервирати.

228. Егзо-контакти, односно екстерне границе плутони-та и околних стијена послије проучавања се сврставају у једну од сљедећих категорија:

1) оштар контакт плутонске стијене са околним мета-морфисаним или неметаморфисаним стијенама,

2) градациони контакт (када плутонит постепено прелази у околне стијене, обично у гнајсеве или сличне метаморфите),

3) инјекциони контакт (када је граница плутона окруже-на ужом или широм зоном жичних тијела - силова, а рјеђе и дајкова, који постепено нестају идући ка околним стије-нама) и

4) агматитски контакт (када је интрузивни однос пред-стављен зоном у којој се у магматиту јављају блокови околних стијена, који постепено нестају идући ка унутра-шњости масива).

229. Контакти плутонског тијела са околним стијенама варирају од мјеста до мјеста, зависно од карактера околних стијена и времена смјештања плутонског тијела.

230. Ендо-контакти у плутону испитују се у циљу деши-фровања начина његовог интрудовања, диференцијационих процеса и утврђивања релативне старости његових варијетета.

231. Интерни контакти могу бити:1) оштри, без измјена у саставу и/или склопу магматске

стијене на контакт или оштри са измјеном у саставу и2) градациони, у случају када представљају прелазне

границе између диференцијата.232. У подручјима гдје су околне стијене контактно из-

мијењене посебна пажња се обраћа на њихов састав, склоп и метаморфну зонарност, при чему се морају користити сви критеријуми наведени у поглављу о испитивању метамор-фних стијена. Обавезно се проучавају и продукти пнеума-толитских процеса (грајзенизације), пирометасоматских и термометаморфних промјена, као и појаве алкалне и дру-гих метасоматоза (фелдспатизације, биотитизације, муско-витизације, амфиболизације, Fe-Mg метасоматозе, епидо-тизације, скапoлитизације и друго).

233. У подручјима из тачке 232. овог упутства издвајају се зоне порфиробластезе, ако је она изражена (уз назнаку врста, величинa и оријентације порфиробласта), и замрз-нути контакти.

234. Структуролошка испитивања плутонских масива се обављају у циљу одређивања њихових склопова и коре-лације са склоповима околних стијена.

235. Процес истраживања из тачке 234. овог упутства обухвата систематско анализирање и статистичко испити-вање планарних и линеарних елемената склопа и њихово повезивање у склопове вишег реда, који карактеришу цје-локупно подручје масива и шири простор око њега.

236. Од планарних елемената протосклопа испитују се, уз одређивање материјалних и геометријских карактерис-тика: фолијација, литаж као и планарне зоне шлирa, сегре-гацијa, анклава и ројеви ендокинетичких пукотинa.

237. Елементи се визуелно идентификују на терену и допуњавају петроструктурним истраживањима.

238. На геолошким картама планарни елементи се при-казују ознакама приказаним у Прилогу 12.

239. Од линеарних елемената склопа испитују се све постојеће врсте реалних линеарних структура, уз обавезно одређивање конструктивних линеара.

240. За обје групе елемената склопа се, у даљем току истраживања, изводи аналитичка и статистичка обрада и врши реконструкција њихових склопова вишег реда.

241. На геолошким картама линеаре се обиљежавају ознакама приказаним у Прилогу 12 овог упутства.

242. На изданцима гдје су откривени планарни и ли-неарни елементи склопа, формирани током временски ра-зличитих кинематских фаза обликовања, врше се анализе њихових кинематских и генетских карактеристика, као и хронолошких односа настанка.

243. У случају када је неопходно детаљније документо-вање услова тектонског обликовања (у оквиру плутона и у подручјима његовог егзо-контакта), узимају се оријентиса-ни примјерци ради извођења микроструктурних петролош-ких истраживања.

244. Обједињавање свих планарних и линеарних елеме-ната склопа изводи се ради добијања изгледа регионалног протосклопа плутона који чине:

1) сводови и доме фолијације,2) доме линеације,3) лукови линеације и непотпуни лукови линеације и4) системи ендо-кинетичких пукотина.245. Код ултрамафитских тијела од посебног значаја је

изучавање стратиморфности (литажa, фолијацијe и површи течења) стијена и линеације настале процесима течења.

246. Релативна старост магматита се испитује терен-ском анализом њихових међусобних односа и контаката.

247. При опсервирању контаката обраћа се пажња на особине стијена (степен распаднутости, свјежину стијене и појединих минерала) које би могле да укажу на временски распон између стварања јединица, па се у циљу рјешавања оваквих односа препоручује узимање примјерака за микро-скопска испитивања са самог контакта.

248. Геолошка старост магматских стијена одређује се на основу њиховог односа према околним творевинама чија је старост позната.

249. За одређивање изотопске старости узимају се про-бе од представника главних фаза плутонске активности, укључујући и хипоабисалне стијене, а уобичајено је и узи-мање примјерака из парова најкиселијих и најбазичнијих диференцијата откривених у оквиру једног изданка.

250. Лабораторијско испитивање изотопске старости обухвата анализу већине главних петрогених минерала (К-фелдспата, биотита, мусковита, амфибола).

251. Број узорака за изотопску старост по правилу тре-ба да износи 3 за сваку главну јединицу плутона. У случају потребе, може се примјенити и метода радиогеног Pb.

252. Начин смјештања плутона утврђује се анализом облика и особина плутонског тијела и његових контаката, као и праћењем промјена и односа између плутона и окол-них стијена.

253. Завршна интерпретација резултата добијених кар-тирањем плутонских стијена изводи са циљем добијања кохерентне слике о саставу, старости, склопу, генези и ис-торији настанка плутонских тијела, и њиховој вези са укуп-ном геотектонском динамиком картираног простора.

ГЛАВА VII

КАРТИРАЊЕ ВУЛКАНСКИХ И ЖИЧНИХ СТИЈЕНА254. Картирање вулканских стијена изводи се ради

утврђивања геолошке грађе и историје настанка вулкан-ске области и њене везе са најкрупнијим геолошким, гео-тектонским и минерагенетским догађајима.

255. Истраживања вулканских стијена се обављају у вулканским комплексима који се према начину настанка сврставају у сљедеће групе са прелазима:

1) области са стратиморфним вулканоседиментним и вулканским комплексима, са одговарајућим субвулканским продуктима и

2) области вулканизма централног типа са одгова-рајућим субвулканским продуктима.

256. Стратиморфне вулканско-седиментне области и области централног вулканизма имају дијелом заједничку,

Page 29: sl. glasnik R. Srpske 78/14

5.09.2014. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 78 29а дијелом различиту проблематику, која се мора при карти-рању рјешавати примјеном различитих метода.

257. Картирање вулканита обухвата осматрање и утвр-ђивање:

1) минералног и хемијског састава и врста стијена,2) текстурних карактеристика стијена,3) седиментних структура и гранулометрије (код пиро-

кластита и алтернирајућих седимената),4) боје стијена,5) генетских карактеристика стијена,6) постмагматских измјена и појава, посебно оних које

су везане са минерализацијом,7) података о старости стијена,8) облика стијенских тијела,9) типова контакта између јединица,10) међусобних односа различитих вулканских једини-

ца и њихових веза са околним стијенама,11) прототектонских (ендокинетичких) структура (као

што су: лучење, фолијација, линеација, пукотине), њихових врста, карактеристика и оријентација и

12) егзокинетичких структура.258. Састав стијена и њихове промјене унутар вулкан-

ских области испитују се ради упознавања петролошких и депозиционих својстава картираних јединица и праћења њихових вертикалних и бочних промјена.

259. Састав стијена се одређује за све врсте компоненти и вулкано-кластичних субвулканских, жичних и изливних стијена, њихових пирокластита и син- и пост-еруптивно реседиментованих стијена (епикластита), као и творевина које су претрпјеле поствулканске промјене.

260. Састав стијена се утврђује на терену и у лабора-торији, на довољном броју реперезентативних примјерака.

261. Као узорци за утврђивање састава стијена користе се стијене свих утврђених вулканских фација, варијетета и фаза вулканске активности, као и придружене седиментне стијене и продукти промјена везани за вулканизам.

262. Прикупљање репрезентативних примјерака оба-вља се на маршрутама у фази картирања, приликом сни-мања стубова и по квадратној мрежи при чему се:

1) прикупљање по маршрутама изводи на изданцима гдје се јављају свјеже очувани карактеристични варијетети вулканита,

2) током снимања стубова у стратиморфним вулкан-ским областима, систематски прикупљају примјерци у мје-ри која је довољна да репрезентује све литолошке промјене по стубу и

3) по квадратној мрежи пробе узимају у вулканским ма-сивима који имају велико распростирање (најмање 9 при-мјерака на 1 km2).

263. Теренско утврђивање састава вулканских стијена врши се на основу прегледа примјерака голим оком или лупом, уз утврђивање врсте и општих количинских односа фенокристала и основне масе.

264. Утврђивање минералног састава и врсте стијене на терену има прелиминарни карактер.

265. Теренска и лабораторијска испитивања састава стијене треба да омогуће:

1) прецизно утврђинање врста стијена и њихову форма-циону припадност,

2) упознавање врсте магме, њеног поријекла и времена кристализације,

3) корелацију творевина ближих и даљих вулканских области и

4) сазнавање њихових геохемијских карактеристика и минерагенетске перспективности.

266. Завршне детерминације стијена изводе се у лабора-торијским условима на бази:

1) микроскопских одредби минералног састава и струк-туре стијене, са прецизном детерминацијом битних пет-

рогених минерала. За узорке прикупљене по квадратној мрежи обавезне су одредбе минерала који се јављају као фенокристали и одредбе карактеристика основне масе,

2) потребних хемијских и спектрохемијских анализа, уз класификацију стијене и

3) израчунавања петрохемијских параметара (CIPW, Niggliа и друго) као и одређивања хемизма минерала ми-кросондом.

267. Текстурне карактеристике вулканита као што су распоред и оријентација састојака (планпаралелна или ли-неарна оријентација фенокристала, фенокласта и основ-не масе, учесталост, облик и распоред мандола и слично) испитују се макроскопски голим оком или лупом, а касније и микроскопским посматрањима.

268. За пирокластичне и реседиментоване вулканок-ластичне наслаге, обавља се прелиминарно теренско испи-тивање гранулометријских карактеристика, које лаборато-ријским испитивањима прелази у детаљну гранулометријс-ку анализу уз налажење одговарајућих параметара.

269. На основу текстурних и гранулометријских испи-тивања врши се издвајање посебних пирокластичних наслага (наслаге пирокластичних токова, падавинско пи-рокластичне наслаге), или син- до пост-еруптивно реседи-ментованих вулканокластичних творевина (наслаге токова дробине, наслаге дробинских лавина).

270. Вулканити се класификују на основу хемијског и минералног састава и класификација по: Le Maitreu et all (1989) и Вукову (1998).

271. За класификовање вулканских и пирокластичних фација користе се класификације по Fisheru и Schmikeu (1989), Mc Phieu et all (1992) и другим.

272. Боја стијена, као важан елемент за тумачење њи-хове генезе, одређује се на свјежем прелому описно или по Манселовом систему, при чему се код описне одредбе даје основна боја, допунска боја, тон боје као и степен њене за-сићености.

273. Интерне структуре обавезно се испитују са што већом детаљношћу, а утврђивање унутрашње структуре сливова и игнимбритских плоча, праваца лавичних токова, субаерских и субакватски амбијената и друго даје неоп-ходне елементе за упознавање генетских услова настанка вулканизма.

274. Промјене вулканита и околних стијена истражују се теренски и лабораторијски, ради што детаљнијег детер-минисања минерала и повезивања њихових парагенетских асоцијација са различитим фазама и продуктима вулканске активности и минерагенетским процесима.

275. Ако се измјене вулканита јављају на већим про-странствима, онда се оне приказују на картама ознакама приказаним у Прилогу 10 овог упутства.

276. Старост вулканита се дефинише као геолошка, ре-лативна и изотопска.

277. Геолошка старост вулканита се утврђује системат-ским тражењем и одређивањем фосилног фаунистичког материјала у свим стијенама које обухвата вулкански ком-плекс.

278. Фаунистички остаци углавном се јављају у ди-сталним туфовима и седиментима који се алтернирају са туфовима, а врло ријетко се јављају у проксималним пи-рокластитима и лавама (понекада на доњим површинама лавичних сливова).

279. Вријеме настанка субвулканских стијена се дефи-нише на бази анализе старости околних творевина у које су оне утиснуте или старости стијена које их прекривају.

280. Релативна старост вулканита одређује се у стра-тиморфним комплексима у којима постоји јасна сукцесија пирокластичних и изливних стијена.

281. У централним вулканским областима одређује се релативна старост сукцесивних вулканских фаза, прије све-

Page 30: sl. glasnik R. Srpske 78/14

30 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 78 5.09.2014.

га на основу односа њихових интрузивних (силова, дајкова, штокова, некова) и екструзивних чланова.

282. Изотопска старост вулканита се утврђује лабора-торијским испитивањима узорака, прикупљених из најочу-ванијих представника главних фаза вулканске активности, при чему количина узорака зависи од методе којом се одре-ђује старост, карактера и свјежине испитиваних стијена и фракције која се непосредно анализира (цијела стијена, битни или акцесорни минерали и слично).

283. Утврђивање изотопске старости врши се на бази трагова фисије, К/Ar, Rb/Sr, а рјеђе и U-Тh-Rb методом. Аналогно томе се поступа и при одредби почетних изо-топских односа радиогених 87Sr/86Sr, 143Nd/143Nd, 206Pb/204Pb, 207Pb/204Pb и 208Pb/204Pb.

284. Картиране јединице у вулканским и субвулканским стијенама издвајају се према литостратиграфским (као екструзивне формације), литолошким и допунским крите-ријумима.

285. Издвајања картираних јединица у вулканским и субвулканским стијенама изводе се према хемизму магме, затим према саставу, склопу (текстурним и структурним карактеристикама стијена) и њиховој старости, а могу се користити и допунски критеријуми као што су: боја стијене и њене генетске карактеристике.

286. На геолошким картама, профилима и легендама изливне, субвулканске, жичне и пирокластичне стијене приказују се према Прилогу 10 овог упутства.

287. Екструзивне формације обавезно се раздвајају на чланове, сливове и пратеће дајкове у стратиморфним вул-канским формацијама или фације покрова сливова, некова и дајкова у областима са централним вулканизмом.

288. Тијела која се јављају у форми субвулкански утиснутих маса, некова, чепова, дајкова, силова, апофиза, штокова, сливова, вулканских дома и друго, имају посебан значај за тумачење генезе вулканизма, због чега се њихови облици детаљно изучавају на терену или аероснимцима и адекватно графички и текстуално приказују на картама и у тумачима.

289. Екструзивне формације на геолошким картама означавају се симболима који се састоје од почетних слова географског термина, по коме је названа формација (нај-више два слова абецеде) и симболима за тип или типове стијена који граде највећи дио формације као на примјер SRταq- Сребренички трахидацити.

290. Старост формације обиљежава се симболима који се стављају иза симбола за формацију и њен састав на при-мјер SRαq/М - Сребренички дацити миоценске старости.

291. У сложеним вулканским системима скупови екст-рузивних формација могу градити групе као јединице ви-шег реда.

292. Односи између различитих вулканских јединица које улазе у састав једне еруптивне области утврђују се ка-бинетском анализом сателитских и аероснимака и терен-ским изучавањем њихових непосредних граница, при чему се по правилу испитују:

1) облици контакта (праволинијски, неправилан, луч-ни),

2) типови контакта (активан магматски, сливни, оштар, постепено прелазни, ерозиони, нормалан и друго),

3) промјене које стијене једне јединице врше на стије-нама друге,

4) појаве интрудовања, захватања, уклапања и инјекто-вања стијена дуж контакта и

5) врсте уклопљених блокова и анклава и типови промјена у њима.

293. Стратиморфне вулканске области изграђене од ал-тернације изливних, пирокластичних и седиментних стије-на, представљају регионалне јединице чије се картирање изводи примјеном посебних методских поступака, који се углавном користе код картирања седиментних стијена, а то су стратиграфска проучавања вертикалне и латералне ди-

стрибуције вулканских и седиментних стијена, њихова коре-лација, издвајање јединица формационог низа и утврђивање релација између вулканизма и процеса седиментације.

294. Истраживања у стратиморфним вулканским обла-стима започињу снимањем прегледних или детаљних ло-калних стубова, од базе до врха стратиморфне вулканске јединице.

295. Процес снимања прегледних или детаљних локал-них стубова изводи се у складу са узансима предвиђеним за седиментне формације.

296. На основу података добијених снимањем стубова израчунавају се и сљедећи параметри који ближе дефини-шу опште карактеристике вулканског комплекса, и то:

1) количински однос вулканита и пирокластита на сту-бу, дефинисан као индекс експлозивности (Еи),

2) однос вулканита, пирокластита и седимената (ВПС) и3) однос петролошких типова у комплексу (ПТ).297. У вулканским секвенцама које се карактеришу бр-

зом смјеном сливова и пирокластита, издвајање картираних јединица се врши према вриједностима индекса експоло-зивности (Еи), а ако се уз наведене чланове јављају и се-диментне стијене, јединице се могу дефинисати на основу ВПС-односа.

298. У стратиморфним творевинама у којима се јавља рекурентни вулканизам, представљен законитим пона-вљањима сродних типова стијена у току времена, обавезно се изводе детаљна испитивања сливова или њихових пакета који чине једну рекуренцу при чему се овако дефинисане цјелине могу затим приказивати на карти као засебне кар-тиране јединице, а њихови скупови, уколико припадају ист-ој магми, као формације.

299. Картирање стратиморфних вулканских комплекса подразумијева утврђивање релација између вулканизма и структура подлоге, начина приноса и редослиједа појављи-вања вулканогених продуката и просторне миграције вул-канизма током времена.

300. Картирање области вулканизма централног типа обавља се у циљу утврђивања:

1) изгледа вулканског система (вулканских апарата и њихових скупова),

2) распрострањења вулканских творевина и њихове ге-незе,

3) изгледа структура вулканских комплекса и њихове повезаности са структурама подлоге и

4) развоја вулканске области током времена и њене ми-нерагеније.

301. Вулкански апарати централног типа представљају појаве које се обавезно упознају комбинованим кабинет-ско-теренским радовима.

302. Анализом сателитских снимака и аероснимака уз теренске опсервације прикупљају се информације о цен-тралним вулканима и њиховим групама. Истраживања су нарочито успјешна у подручјима гдје се јављају млади ску-пови централних вулкана са релативно очуваним морфо-лошким облицима.

303. Појаве које указују на подручја вулканске актив-ности (прстенасте структуре затим вулкански центри, вул-канске купе, калдере, кратери, некови, дијатреме, сливови и пирокластични токови, правци њиховог кретања и слично) на геолошким картама обиљежавају се ознакама приказа-ним у Прилогу 13.

304. Одређивање генезе и распрострањења вулканских јединица као и њиховог положаја у вулканском апарату представља најважнију етапу картирања централних вул-канских области, током које се у просторном и материјал-ном смислу упознају продукти који испуњавају кратер: не-кови, чепови, аутокластичне брече, туфолаве, игнимбрити, пирокластити проксималних (прикратерских) и дисталних фација, субаерски и субакватски туфови, продукти лахара и турбидитски туфови и туфити, сливови, силови, дајкови и друго.

Page 31: sl. glasnik R. Srpske 78/14

5.09.2014. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 78 31305. Структуре вулканских комплекса обухватају скло-

пове који су настали током вулканских фаза и склопове подлоге чији је настанак везан за прееруптивни период.

306. Структуре вулканских творевина упознају се: про-учавањем оријентације сливова лаве и стратификације у пирокластитима, испитивањима просторних позиција еле-мената флуидалних лавичних текстура, анализом пукотина лучења насталих у процесу хлађења лава и руптура синхро-них са вулканизмом и млађих од њега.

307. Склопови подлоге вулканског комплекса утврђују се на основу података прикупљених картирањем вулканске области и њене шире околине. Код оваквих радова посебна пажња се посвећује регионалним разломима који су омо-гућили развој вулканизма.

308. Картирање вулканских области усмјерено је не само на утврђивање њихове геолошке грађе већ и на ства-рање свеукупне слике о њиховим минерагенетским кара-ктеристикама и укупној економској важности.

ГЛАВА VIII

КАРТИРАЊЕ МЕТАМОРФНИХ СТИЈЕНА309. Картирање метаморфних творевина је истраживач-

ки процес којим се утврђују својства метаморфних стијена и преметаморфне особине исходних магматских и седи-ментних стијена.

310. Теренским и лабораторијским изучавањем мета-морфита утврђују се њихов састав, склоп и метаморфна историја дефинисана врстама, интензитетима, фазама и временом дешавања метаморфних процеса, а посебну ва-жност има одређивање везе метаморфизма са магматизмом и кинематским фазама обликовања стијенских маса и поја-вама корисних минералних сировина.

311. Одређивање општих преметаморфних особина се-диментних и магматских стијена изводи се синтезом свих података, прикупљених проучавањем укупних особина ме-таморфних комплекса.

312. Утврђивање примарних особина стијена, а посеб-но седимената, обавља се у циљу реконструкције њихових вертикалних и бочних односа у метаморфном комплексу, снимања локалних геолошких стубова, и тумачења њихове геолошке старости.

313. Дефинисање преметаморфних карактеристика магматских стијена од посебног је значаја у минерагенет-ским и геотектонским проучавањима метаморфних ком-плекса.

314. На геолошким картама метаморфити се издвајају по саставу, петрографском склопу и старости, а у случаје-вима када су разријешени проблеми метаморфизма и пре-метаморфног депозиционог склопа, врше се и литострати-графска, односно формациона расчлањавања, при чему су за одређивање овако крупних јединица од великог значаја кључни хоризонти који се у фази теренског картирања де-таљно истражују.

315. Када се, због интензитета метаморфизма, не могу утврдити преметаморфне особине стијена, метаморфити се сврставају у формације на основу састава (који су стекли метаморфизмом) и времена када се тај метаморфизам оди-грао.

316. Формације у метаморфитима добијају називе и симболе од географског термина и преовладавајућег типа стијена на примјер SRG/Cm Сребренички гнајсеви кам-бријумске старости.

317. Уколико се могу одредити преметаморфне особине стијена, онда се симболи за формације у метаморфитима граде у складу са т. 132. и 133. овог упутства.

318. Картиране јединице се издвајају као засебни ли-тотипови и обиљежавају симболима, бојама и литолошким ознакама приказаним у Прилогу 14.

319. Стубови у метаморфитима се снимају само на мје-стима гдје су, усљед нижег степена промјена и интензитета тектонског обликовања, сачувани вертикални литострати-графски односи.

320. Стубови се снимају у складу са т. 154. до 166. овог упутства као прегледни или детаљни локални, а користе се за дефинисање и корелацију лито-стратиграфских јединица.

321. У метаморфним комплексима који су претрпјели висок степен метаморфизма и тектонског обликовања сни-мају се “привидни локални стубови”.

322. Састав метаморфита одређује се теренски и ла-бораторијски, на великом броју узорака, који су бројнији уколико стијенски комплекс посједује већу хоризонталну и вертикалну разноврсност.

323. Испитивање састава, на терену, обавља се осма-трањем примјерака голим оком и лупом, уз дефинисање ње-гових минералошких и текстурних карактеристика, значај-них за одређивање врсте стијене и степена метаморфизма.

324. Током теренског картирања, пробе за лаборато-ријска истраживања прикупљају се на геолошки најповољ-нијим мјестима ради добијања репрезентативних узорака, погодних за утврђивање битних преметаморфних и мета-морфних својстава стијена.

325. Испитивања стијена се дијеле на: минералошко-петрографска, по могућности, седиментолошка и седи-ментно-петрографска, а по потреби и хемијска, а обавезна су и детаљна одређивања најважнијих минерала.

326. Испитивања обухватају и генетску интерпретацију метаморфита, односно тумачење метаморфних процеса који су довели до настанка ових стијена.

327. За прелиминарне теренске и завршне лабораториј-ске одредбе регионално-метаморфних стијена користе се класификације Winklera, Frayа и друге.

328. У подручјима у којима су развијени мигматити рашчлањавање картираних јединица врши се према струк-турним типовима уз неопходно испитивање и њихових ге-нетских својстава, начина појављивања и времена настајања.

329. Мигматити се класификују према: Severholmу и Ashworty уз евентуалне друге допунске класификације.

330. Испитивање врсте (или врста) метаморфизма изво-ди се паралелно са изучавањем најкрупнијих геолошких догађаја чијим дејством су настали:

1) проградни и ретроградни регионални метаморфизам изазван најкрупнијим геотектонским покретима,

2) контактни метаморфизам индукован интрузијом плу-тонских тијела и

3) дислокациони метаморфизам настао најчешће више-фазним тектонским обликовањима.

331. У кристаластим теренима у којима се јављају разли-чите врсте метаморфизама са изразитим вишефазним пона-вљањима, изводе се комплексна истраживања ради утврђи-вања врста, степена и узрочника метаморфизма (или метамор-физама), уз логично повезивање и тумачење њихових фаза и продуката, у геолошком, просторном и временском смислу.

332. Дефинисање услова под којима се одвија стварање метаморфних стијена и одређивање степена метаморфизма изводи се на основу метаморфних парова минерала (гра-нат - биотит, гранат - амфибол и друго), при чему се (ради лакше петролошке идентификације) добијени резултати пореде са фацијама серија према Winklerovoj зонеографији.

333. Током картирања детаљно се испитују подручја у којима се могу очекивати продукти дислокациног (ка-такластичног) метаморфизма, представљени тектонским (расједним) бречама, милонитима и филонитима.

334. Контактнометаморфне стијене се обавезно теренски и лабораторијски проучавају, а по могућности и приказују на геолошким картама као контактнометасоматске - скарнови (издијељене на бази асоцијација метасоматских минерала на три зоне) и термометаморфне, које граде корнитску зону, зону бобичавих шкриљаца и зону пјегавих шкриљаца.

ГЛАВА IX

ТЕКТОНСКА ИСПИТИВАЊА335. Тектонска испитивања у области обухваћеној ли-

стом ГК-50 изводе се у циљу спознаје склопа свих релатив-

Page 32: sl. glasnik R. Srpske 78/14

32 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 78 5.09.2014.

но хомогених регионалних цјелина, а затим ради тектонске и геотектонске рејонизације истраживаног простора.

336. Прва фаза тектонских испитивања се обавља у склопу области коју захвата један лист ГК-50, а друга уз консултовање података из области сусједних листова.

337. Ради реализације структурних испитивања при-купљају се подаци о основним елементима склопа и скло-повима виших редова, и то кабинетским истраживањима и теренским радовима.

338. Кабинетски радови, изведени у припремној фази, обавезно укључују детаљну структуролошку обраду сате-литских снимака и аероснимака, која се наставља и даље у току наредних истраживачких фаза рада.

339. Теренска структуролошка истраживања изводе се паралелно са геолошким картирањем и обухватају:

1) класификацију основних планарних и линеарних елемената склопа, мјерење њихових елемената пада и њи-хово обиљежавање на геолошким картама,

2) испитивање набора на изданцима и њихово прикази-вање на картама,

3) испитивање и приказ руптурних структура (расједа и пукотина),

4) испитивање узајамних просторних и временских од-носа различитих продуката и аката обликовања и

5) утврђивање практичног значаја тектонских облико-вања.

340. Сви пенетративни планарни и линеарни елементи склопа обавезно се класификују у мјери која прије свега зависи од тектонске сложености терена при чему се у те-ренима кречњачких Динарида планаре могу јасно уочити и класификовати, док се у Дринско-ивањичком палеозо-ику класификација s-површи може обавити само специја-листичким истраживањима. Овакве специфичности терена морају имати свој одраз при планирању структурне обраде за сваки лист ГК-50.

341. Теренско испитивање планара, поред података о оријентацији, обавезно обухвата утврђивање:

1) припадности одређеним типовима (класификација),2) степена изражености у склопу,3) геопеталних карактеристика (код планара за које је

значајна примарна оријентација),4) редослиједа појављивања у склопу и5) геометријских и узрочних веза унутар склопа.342. Пенетративне планаре склопа (S-површи) на те-

рену се опсервирају, класификују и означавају сљедећим симболима:

1) степен изражености у склопу се означава (у симбо-лу планаре), десним експонентом (нпр. Sк

1 је кливаж као најбоље изражена планара; ss2 је слојевитост као друга по степену изражености итд.),

2) геопеталне карактеристике обавезно се одређују при теренским радовима, на основу стратиграфских односа, се-диментолошких својстава (структура и текстура) и тектон-ских елеменета (кливажа, набора вучења, клизне линеације и друго) и

3) у подручјима која су претрпјела високу полифазну тектонизацију врши се одређивање редослиједа стварања генетски истих планарних елемената склопа. Утврђени ре-дослијед обиљежава се римским бројевима испред симбола за врсту елемента, (ISк; IISк; IIISк).

343. Да би се избјегле грешке усљед утицаја магнетич-них средина, које се манифестују са високим аномалним вриједностима земљиног магнетног поља, мјерење елеме-ната пада тектонских склопова коригује се помоћу сунче-вог компаса.

344. На геолошким картама планарни елементи склопа (у складу са њиховом генезом, геопеталним карактеристи-кама и степеном сигурности и међусобним односом) при-казују се према Прилогу 12 овог упутства.

345. Код клизне линеације у индексу се додаје симбол планаре на којој је развијена (на пр. Lк/ss је клизна линеација развијена на површима слојева).

346. Типови планара који својим пресјеком граде пресјечне праве као линеаре склопа, означавају се у индек-су симбола (на пр. Lss:f је пресјечна права слојевитости и фолијације, Lss:Sk права настала пресјеком слојевитости и кливажа итд.), па се у складу са њиховом генезом линеарни елементи склопа на геолошким картама приказују ознакама приказаним у Прилогу 12 овог упутства.

347. Набори се испитују теренски ако су центиметар-ско-декаметарских, евентуално хектометарских димензија и кабинетски (анализом карте и синтезом теренских и дру-гих података) ако су хектометарско-километарских димен-зија.

348. Испитивања набора обухватају:1) геометријску анализу и класификацију,2) реконструкцију набора и њихове анвелопе различи-

тих редова величина,3) анализу односа набора и структура нижих редова ве-

личина,4) кинематску анализу и класификацију набора,5) анализу промјена својстава набора у простору (у

правцу осе и управно на њу по аксијалној површи) и њихо-вих односа према осталим структурним облицима и

6) испитивање временских односа набирања и других аката обликовања и старости фаза набирања.

349. Геометријска анализа набора изводи се мјерењем што већег броја падова набраних површи и осталих (по-себно линеарних) елемената склопа, при чему се обавезно опсервирају и биљеже подаци о дебљинама слојева и њи-ховим промјенама унутар набора, као и подаци о оријента-цији шарнирских површи и B-оса, и распонима и амплиту-дама набора, а прикупљени елементи касније се користе за графичко приказивање и анализу облика набора у тектон-ском профилу, за израду колективних олеата изданака, и синоптичких парцијалних и колективних дијаграма за сук-цесивно све већа релативно хомогена подручја.

350. Геометријска класификација набора изводи се пре-ма:

1) облицима осе и шарнирске површи (Тurner и Weiss 1963),

2) положају аксијалне површи и крила у односу на хо-ризонталну раван (усправни, коси, преврнути, полегли, за-гњурени),

3) односу крила и шарнирске површи (нормални, изо-клини, лепезасти) и

4) облику шарнира (угласти, заобљени, сандучасти, конјуговани, флексуре и структурне терасе).

351. Набори који се не могу у цјелини видјети на издан-ку реконструишу се према познатим седиментолошким и структуролошким критеријумима, а у подручјима са косим или вертикалним B-осама систематским осматрањем S-Z- и М-набора, као и осталих секундарних структура свих ре-дова величина.

352. Анвелопе набора се мјере на терену гдје год је то могуће, а ако су хектометарско-километарских величина, према потреби и могућностима реконструишу се са карте.

353. Ради дешифровања кинематике и времена облико-вања, у сложеним склоповима се обавезно врши анализа односа набора и структура нижег величинског реда.

354. Набори се дијеле према различитим класифика-цијама, међу којима свакако највећи значај имају геомет-ријска класификација Turnera i Weissa (1963) и кинематска класификација Donathа и Parkerа (1963).

355. За анализу промјена облика набора по дубини користе се расположиви резултати геофизичких истражи-вања, подаци из бушотина и подземних радова, као и изра-да профила реперног хоризонта, односно систематских ни-зова профила у теренима са косим B-осама.

Page 33: sl. glasnik R. Srpske 78/14

5.09.2014. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 78 33356. Промјене својстава набора у плану испитују се и

приказују структурним картама које, по релативно хомоге-ним подручјима, приказују структурне дијаграме склопа, геометријске и кинематске типове набора, њихове средње распоне, учесталост или особине различитих секундарних структурних облика, оријентацију шарнирских површи и B-оса и друге карактеристике набора.

357. На свим приказима из тачке 362. овог упутства анализирају се односи набора и промјена њихових својста-ва према другим структурним облицима (расједима, навла-кама и слично) и испитују њихове кинематске везе.

358. Старост набирања се одређује у односу на творе-вине познате старости, а по могућности и другим методима (нпр. испитивањем изотопске старости минерала за које су познати временски односи кристализације према наборним деформацијама и друго).

359. Код пренабирања изводи се систематска анализа редослиједа аката обликовања познатим методима струк-турне геологије.

360. На геолошким картама набори и њихови елементи се приказују према Прилогу 12 овог упутства.

361. Расједи се испитују теренски и кабинетски (мето-дама даљинске детекције, анализом геолошке карте и на бази геофизичких података), ради утврђивања њихових ди-мензија, одређивања износа и фаза кретања и утврђивања њиховог општег геотектонског, инжењерско-геолошког, минерагенетског, хидрогеолошког, неотектонског и сеизмо-тектонског значаја.

362. Теренска испитивања расједа обухватају:1) утврђивање распростирања (уколико то није могуће,

утврдити методама даљинске детекције),2) мјерење елемената пада расjедне површи на што

више мјеста и реконструкцију њеног облика,3) мјерење елемената пада стрија и одређивање редослије-

да њиховог настанка код интермитентних расједних зона,4) анализу пратећих руптура и одређивање дебљине

расjедних зона,5) утврђивање промјена склопа сусједних творевина,

изазваних кретањима по расједу, у циљу упознавања кине-матике расједа,

6) испитивање односа према минерализацији и пра-тећим промјенама околних стијена и

7) утврђивање трагова евентуалних неотектонских кре-тања.

363. Кабинетска испитивања обухватају:1) одређивање кинематике расједа коришћењем метода

графичке реконструкције резултантног вектора цјелокуп-ног кретања и главних праваца елипсоида деформација, а код вертикалних и стрмих расједа обавезно и методом двој-ног профила,

2) одређивање оријентације три главна правца дефор-мација у оквиру појединачних расједа и њихових група,

3) одређивање времена активности расједа, а по мо-гућности и рашчлањавање укупног кретања на временске фазе,

4) поређење руптура са статистичким приказима учест-алости земљотреса, ради утврђивања њихове потенцијалне сеизмичке активности и

5) поређење положаја и оријентације руптура са појава-ма и лежиштима минералних сировина различитих типова и промjенама везаним за њих, ради утврђивања минераге-нетског значаја руптура.

364. Зависно од начина како су утврђени, степена вје-роватноће, просторне оријентисаности, карактера кретања крила и општег изгледа, расједи се на геолошким картама приказују ознакама приказаним у Прилогу 12 овог упут-ства, које се по потреби могу међусобно комбиновати.

365. Ради сагледавања тектонских својстава терена, то-ком картирања изводе се и систематска прегледна или де-таљна испитивања пукотинских склопова.

366. Прегледно испитивање пукотина обухвата мјерење њихових главних система, а по могућности и оса средњег пада пукотинских снопова, уз њихову грубу квантитативну (учесталост, величина), морфолошку и кинематску кла-сификацију и назначавање геометријских веза са осталим елементима склопа.

367. Детаљно испитивање пукотина изводи се у по-дручјима гдје се могу добити подаци важни за: генезу тво-ревина (у магматитима), реконструкцију и кинематску ана-лизу већих структурних облика (уз расjеде), металогенију (орудњене пукотине) и реконструкцију главних оса дефор-мација, упознавање структурне контроле рељефа и друго.

368. Приликом детаљног испитивања пукотина, одаби-рају се добро откривена и релативно хомогена подручја, по правилу декаметарско-хектометарских димензија и на њима се систематски испитују и картирају својства свих видљивих дециметарско-метарских руптура.

369. Послије испитивања руптуре се класификују пре-ма дужини, кинематском типу, кретању крила, зjеву, врсти испуне, облику зидова и општем облику, а по потреби и према другим својствима.

370. Подаци добијени регионалним и детаљним изуча-вањима даље се обрађују статистички у погледу: оријен-тације руптура свих категорија (помоћу пројекције лопте), учесталости (линеарне, површинске и запреминске), одно-са према другим структурама итд. и приказују дијаграми-ма, картама одређених нумеричких или семиквантитатив-них параметара и на друге начине.

371. На геолошким картама пукотине се исцртавају (Прилог 12 овог упуства) у цинобер црвеној боји за кине-матски неодређени тип, кармин црвеној за тензионе, на-ранџастој за клизне и љубичастoj за релаксационе пукоти-не.

372. Специфичне врсте руптурних елемената склопа које се картирањем изучавају су кливаж и шкриљавост.

373. Кливаж као пенетративан елеменат настаје у про-цесима набирања, а шкриљавост у фазама регионалних, најчешће реверсних разламања и на геолошким картама обиљежавају се према Прилогу 12 овог упутства.

374. Анализе узајамних односа основних елемената склопа и руптурних и пликативних склопова нижег и ви-шег реда су основ за утврђивање фаза и временских односа тектонског обликовања.

375. Продукти тектонског обликовања се обавезно ана-лизирају и корелишу са појавама минералних сировина, подземних вода, инжењерскогеолошким и сеизмо-геоло-шким својствима терена и екогеолошким појавама и имају изузетан значај не само за тумачење геолошке грађе про-стора који обухвата лист ГК-50 већ и за усмјеравање мно-гих активности у човјековој животној средини.

376. Тектонска рејонизација се изводи за подручје јед-ног или више листова ГК-50, на основу разлика у исто-рији развоја и тектонског склопа, постојања геотектонски важних граничних дислокација и према крупним киломе-тарско-декакилометарским структурним облицима.

377. Елементи за тектонску рејонизацију се добијају анализом:

1) историјског развоја подручја унутар листа или више листова ГК-50 уз утврђивање сличности и разлика и рекон-струкцију депозиционих простора,

2) расположивих геофизичких података (посебно гра-виметријских, палеомагнетских и сеизмичких) и

3) анализом разлика у тектонском склопу појединачних подручја.

378. Уколико се истраживана област карактерише спе-цифичним и релативно униформним развојем скупа форма-ција (због чега представља структурно-формациону зону), у њој се издвајају тектонске јединице које се карактери-шу специфичним тектонским развојем и самосталношћу типа склопа и структурне јединице (које чине обично већи структурни облици или блокови одвојени тектонским гра-ницама од околине, без већих разлика у развоју).

Page 34: sl. glasnik R. Srpske 78/14

34 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 78 5.09.2014.

379. Осим хоризонталног тектонског рејонирања, оба-везно се изводи и вертикално рашчлањавање области на структурне спратове и подспратове.

380. Структурни спрат дефинише се као скуп форма-ција које су таложене без важнијих прекида у седимента-цији, а од подине и повлате су одвојене регионалним те-ктонско-ерозионим дискорданцијама, односно прекидима у седиментацији, фазама набирања, ерозије а често и фазама метаморфизма.

381. Структурни подспратови дефинишу се мање важним, али регионалним прекидима депозиције унутар структурних спратова.

ГЛАВА X

ПРАТЕЋА ИСПИТИВАЊА ПРИ ИЗРАДИ ГЕОЛОШКЕ КАРТЕ

382. Фаза израде ГК-50 обухвата испитивања и осма-трања појава и процеса који су од значаја за: геоморфоло-гију, минерагенију, хидрогеологију, инжењерску геологију, сеизмологију, палеомагнетизам, екогеологију и заштиту природних геолошких ријеткости и археолошких локали-тета.

383. Пратећа испитивања се изводе ради допуне са-знања о општој геолошкој грађи и стварања неопходних основа за каснија специјална истраживања и израду спе-цијалних геолошких карата, при чему се за обраду ове проблематике ангажују геолози-специјалисти који са ре-гионалним геолозима учествују у реализацији теренских, кабинетских и лабораторијских радова.

384. Резултати пратећих геолошких истраживања се приказују на геолошкој карти посебним стандардним озна-кама и симболима, а по потреби и на прегледним црно-бијелим картама које прате одговарајућа поглавља тумача.

385. Текстуални прикази резултата пратећих истражи-вања и осматрања дају се у тумачу, у облику засебних по-главља, или као дијелови других поглавља тумача.

386. При изради геолошке карте, геоморфолошка истра-живања се изводе у циљу бољег схватања генезе одређених типова рељефа, а са тиме и поузданијe интерпретацијe гео-лошких односа истраживаног терена.

387. Приказом најважнијих геоморфолошких појава и елемената, геолошка карта стиче карактер основа, неопход-ног за израду геоморфолошке карте.

388. Од геоморфолошких појава и процеса на геолошкој карти се приказују само они који кроз друге геолошке радо-ве нису раније обрађивани, а то су прије свега елементи ве-зани за падински, флувијални, еолски, крашки и глацијални тип рељефа, који представљају допуну приказа квартарних творевина, за чије се обиљежавање на карти користе ознаке приказане у Прилогу 15.

389. Упоредно са процесом теренског картирања си-стематски се прикупљају подаци о својствима стијенских маса, значајним за налажење минералних сировина и тума-чење минерагеније истраживаног простора.

390. Истраживања обухватају: прикупљање, система-тизовање и приказ података о познатим и новооткривеним појавама минералних сировина, затим о активним и напуш-теним рудницима и информације о рудној потенцијалности геолошких формација.

391. Проспекција се обично обавља за подручје које обухвата лист карте или више листова који припадају истој минерагенетској области и у проспекцији учествују сви чла-нови теренске екипе.

392. Уколико се укаже потреба, у састав теренске екипе се могу укључити и стручњаци за истраживање лежишта минералних сировина, а за веће области са сличном или је-динственом минерагенијом, могу се формирати специјали-зоване истраживачке групе које тематски испитују минера-генетска својства простора који прекрива већи број листова ГК-50.

393. Теренско изучавање минералних сировина обухва-та утврђивање тачне локације сваке појаве, затим одредбу

састава, облика, димензија и распростирања рудног тије-ла, утврђивање веза орудњења са структурама и саставом околних стијена, одредбу обима околорудних промјена и могућих веза са сличним орудњењима у ширем региону.

394. На основу теренских и лабораторијских истра-живања формира се за сваку појаву минералних сировина одговарајућа документација, која служи као основ за сва каснија специјалистичка истраживања.

395. У циљу што тачнијег одређивања квалитета и састава орудњења на регистрованим појавама се обавезно узимају пробе тачкастом методом, грубом браздом или не-ким другим начином.

396. По завршеној проспекцији и окончаном картирању врше се корелативне анализе геолошке грађе и минераге-нетских својстава терена, на бази којих се стварају нове концепције о методологији и стратегији истраживања нај-перспективнијих подручја са аспекта проналажења мине-ралних сировина.

397. На геолошким картама лежишта и појаве металич-них и неметаличних минералних сировина, каустобиолита, грађевинских материјала, као и мјеста некадашње и савре-мене рударске дјелатности се обиљежавају према Прилогу 16.

398. Минерагенија подручја обухваћеног листом ГК-50 приказује се у тумачу у виду посебног поглавља.

399. Током израде ГК-50 врше се осматрања и утврђи-вања само најкрупнијих и најважнијих инжењерскогеоло-шких појава и процеса који се могу приказати у размјери карте, а који су настали утицајем природних сила или дејством антропогеног фактора.

400. Инжењерскогеолошке појаве и процеси се на гео-лошкој карти издвајају и означавају према Прилогу 17.

401. Током картирања прикупљају се и основни подаци о својствима стијенских маса значајних за тумачење хидро-геологије терена (степен водопропустности, односно колек-торска и изолаторска својства стијена и њихова засићеност водом), при чему се посебно испитује тектонска оштеће-ност и значај појединих структура као фактора акумулације вода или као могућих путева за њихову циркулацију.

402. Хидрогеолошке опсервације обавезно укључују анализу степена и дубина распаднутости стијена, њихову порозност и растворљивост као и однос према ерозији.

403. Од хидрогеолошких појава (природних и вје-штачких) на геолошкој карти се обиљежавају само најва-жније које генерално репрезентују основна хидрогеолошка својства терена, а то су: извори (који могу бити обични или термални, минерални, термоминерални и еставеле), крашка врела, а у приобалним зонама и вруљеа, а посебно се обиљежавају бање термалне, минералне и термо-мине-ралне, као и истражне и експлоатационе хидрогеолошке бушотине.

404. Хидрогеолошке појаве из тачке 403. овог упутства на геолошким картама обиљежавају се ознакама одређеним у Прилогу 18.

405. Екогеолошке појаве и процеси при изради ГК-50 се осматрају када су значајних размјера или ако су антро-погеног поријекла.

406. На геолошким картама подручја распрострањења екогеолошких појава се обиљежавају ознакама одређеним у Прилогу 9 овог упутства.

407. Резултати екогеолошких осматрања се приказују у тумачу уз опис картирајућих јединица квартарне старости, рјеђе уз геоморфолошки приказ.

408. Ако су на картираном терену екогеолошке појаве и процеси значајних размјера, резултати се излажу у засеб-ном поглављу.

409. Палеомагнетска истраживања се изводе ради утврђивања карактера реманентног магнетизма, на осно-ву којег се примјеном магнетостратиграфије и циклостра-тиграфије изводе геохронолошка датирања стијенских маса и врше геотектонске реконструкције њихових палеопози-ција.

Page 35: sl. glasnik R. Srpske 78/14

5.09.2014. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 78 35410. Магнетостратиграфска истраживања (заснована на

промјенама поларности интензитета и магнетног сусцепти-билитета) изводе се у литолошки хетерогеним и моното-ним, а често и фаунистички стерилним срединама чија је старост непозната.

411. Циклостратиграфска истраживања се изводе ради проучавања старости творевина млађих седиментних басе-на, нарочито оних који се карактеришу продуктима цикли-чне седиментације.

412. Реконструкција палеопозиција најкрупнијих те-ктонских и геотектонских блокова се изводи послије ко-релативне анализе позиције садашњег магнетног пола и палеополова одређених палеомагнетским истраживањима.

413. Палеомагнетска испитивања се изводе послије фазе прелиминарног геолошког картирања, узимањем оријентисаних примјерака из крупних структурно-хомоге-них блокова или литолошки и литостратиграфских хомоге-них цјелина.

414. Мјеста на којима је утврђен карактер палеомагне-тизма се обиљежавају на геолошкој карти ознакама одре-ђеним у Прилогу 19, а резултати палеомагнетских истра-живања се у тумачу приказују уз поглавља за која имају највећи значај.

415. Сеизмолошка осматрања се обављају током кар-тирања само у случајевима када се, на подручју које има изразит сеизмички карактер, могу уочити јасни елементи рецентног руптурног склопа, а истраживањем њихове ки-нематике се употпуњују сазнања о сеизмогеном склопу терена, чиме се ствара основа за израду сеизмотектонске карте.

416. Резултати сеизмолошких истраживања се обиље-жавају на карти и описују у тумачу у поглављу о тектоници.

417. Процес израде ГК-50 обавезно укључује опсер-вирање и регистровање геолошких појава које спадају у категорију природних ријеткости и подручја која су због геолошког значаја заштићена законом.

418. На геолошким картама геолошке ријеткости се означавају на начин прописан у Прилогу 20.

419. Природне геолошке ријеткости се у тумачу прика-зују у форми засебног поглавља праћеног прегледном цр-но-бијелом картом, на којој су приказане контуре најкруп-нијих геолошких јединица, бројевима обиљежене и тексту-ално објашњене локације геолошких раритета.

420. Трагови старе архитектуре и локалитети који су постали саставни дио рецентних квартарних картираних јединица издвајају се на геолошким картама и обиљежавају ознакама из Прилога 20 овог упутства.

ГЛАВА XI

ПРИКАЗИВАЊЕ РЕЗУЛТАТА421. Завршни резултати картирања се приказују у облику

засебног листа Геолошке карте у размјери 1:50 000 и тумача.422. ГК-50 је приказана на топографском основу гри-

ничке подjеле који обухвата простор омеђен са 15’ по гео-графској ширини и 15’ по географској дужини и на њој су у значајној мјери редуковани топографски елементи.

423. Тумач као саставни дио сваког листа ГК-50 садр-жи текстуални приказ геолошке грађе, којим се допуњава геолошка карта прије свега у оним елементима који се гра-фички не могу приказати на карти.

424. Текстуални дио ГК-50 (натписи, текст уз легенду и друго) се даје на српском (ћириличним писмом) и енгле-ском језику.

425. Латинично писмо се користи у случајевима гдје је то због природе текста потребно (називи фосила, симболи и др.).

426. Тумач се приказује на српском (ћирилично писмо) и енглеском језику. Текст ће бити са паралелним приказом на оба језика.

427. ГК-50 се састоји од главног графичког приказа-карте која обухвата централно поље листа и ваноквирног садржаја у коме су дати пратећи графички елементи.

428. Централно поље листа обухвата геолошку карту на којој су границама, шрафурама, бојама, симболима и стан-дардним ознакама приказана распрострањења картираних јединица, затим њихов састав, склоп, старост, а по потреби и генеза. Посебним ознакама су обиљежена мјеста осма-трања специјалних геолошких појава, као и позиције нор-малних геолошких профила.

429. Ваноквирни садржај обухвата наслов, на српском и енглеском језику, који се налази изнад карте и гласи: ГЕО-ЛОШКА КАРТА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - GEOLOGICAL MAP ОF REPUBLIC SERBSKA, затим назив листа и ра-змјеру.

430. Са лијеве стране листа се налази легенда, са десне амблем Републике Српске, испод њега текстуални приказ геолошке грађе на српском и енглеском језику, а у простору испод карте геолошки профили. Изнад лијевог угла карте исписана су имена аутора и назив институције која је, и када, обавила картирање, изнад десног - број листа и назив институције која је финансирала израду карте, испод доњег лијевог - имена редактора који су обавили стручно-технич-ку редакцију и назив институције која је извршила припре-му за штампу и обавила штампање, а испод доњег десног - назив институције која је израдила топографски основ. У доњем десном углу ваноквирног садржаја приказује се ски-ца Републике Српске са означеном позицијом листа.

431. Легенда обухвата приказ картираних јединица које се налазе у горњем и стандардних ознака које заузимају њен доњи дио, при чему се текстуални дио легенде пише на српском и енглеском језику, а укупна висина оба дијела легенде треба да буде једнака “географској ширини” карте, према Прилогу 21.

432. Легенда се израђује према сљедећим принципима:1) висина поља јединица треба да грубо одговара њихо-

вој укупној дебљини,2) ширина поља јединица обично износи за седименте и

метаморфите 15 mm, а за магматите 10 mm,3) поља конкордантних јединица се везују у легенди

једно изнад другога, док се дискордантна раздвајају,4) латерални развоји јединица се приказују бочно уз

главну колону легенде, везани за одговарајућу јединицу ако су прелази осматрани, односно одвојено ако нису,

5) пирокластити и вулканити који слојно леже у једини-ци приказују се као остала услојена тијела,

6) пробоји магматита се приказују десно уз главну ко-лону, на позицијама које им по старости или мјесту одго-варају и

7) картиране јединице које су издвојене само на профи-лу засебно се приказују у простору десно од колоне стуба, уз напомену – само на профилу.

433. Приказ стандардних ознака се даје испод легенде картираних јединица, у облику једне, а по потреби у двије паралелне колоне.

434. Према устаљеном редослиједу дају се ознаке за: геолошке границе, слојевитост, фолијацију, линеацију, наборе, расједе, пукотине, кливаж, шкриљавост, ознаке за мјеста наласка фауне, ознаке за појаве и лежишта ми-нералних сировина, ознаке за руднике и рударске радове, затим ознаке за инжењерскогеолошке, хидрогеолошке, екогеолошке, геоморфолошке и друге појаве, а текстуални дио ознаке се исписује на српском (ћириличним писмом) и енглеском језику.

435. У ваноквирном садржају, са десне стране карте смjештен је Преглед геолошке грађе, дат у концизној тек-стуалној форми, на српском и енглеском језику.

436. Преглед мора да буде написан тако да читаоцу пру-жи увид у општу слику геолошке грађе и историје стварања терена, при чему приказ заузима простор обиљежен на ски-ци датој у Прилогу 22.

437. Сваки лист ГК-50 је праћен најмање једним или два, а рjеђе и више геолошких профила који су поставље-ни управо на пружање највећег броја геолошких јединица обухваћених картом.

Page 36: sl. glasnik R. Srpske 78/14

36 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 78 5.09.2014.

438. Геолошки профили се израђују у истој хоризонтал-ној и вертикалној размjери у којој је урађена и карта.

439. Повећање вертикалне размjере је дозвољено само у случајевима када су картиране јединице хоризонталне и тада се уз лијеви вертикални размjерник профила исписује бројчани износ повећане размjере.

440. Позиција профила се на геолошкој карти означава пуном линијом чији су крајеви означени великим словима (А – Б, В – Г) и профили садрже, поред распореда геоло-шких творевина, оријентацију, вертикални размјерник, нулту линију, топографске оријентире и назнаке о геоло-шкој рејонизацији.

441. Геолошке творевине су на профилима означене истом бојом и симболима као на геолошкој карти.

442. Уколико је због размjере потребно сажимање више јединица у једну, онда се та јединица означава на профилу и легенди посебном бојом и симболом.

443. Ниво до којег се на профилу приказује геолошка грађа не зависи од нулте линије, већ од података који до-звољавају интерпретацију грађе дубљих дијелова терена.

444. У случају израде потповршинске карте за простор листа ГК-50, габарит и њен ваноквирни садржај су исти као код одговарајуће површинске геолошке карте (у централ-ном пољу се приказује карта, лијево легенда, десно опис геолошке грађе терена, а испод карте геолошки профили).

445. Текстуално објашњење геолошке грађе за потповр-шинску карту се даје у одговарајућим поглављима тумача који прати површинску карту терена или се према потреби израђује у виду засебног тумача.

446. Ваноквирни садржај и поглавља тумача се прика-зује на српском и енглеском језику.

447. Основ за банку геолошких података чини форми-рање базе података и конверзија расположивих подлога у дигиталној форми (графички и алфанумерички).

448. Пројектовање банке геолошких података заснива се на традиционалном моделу “објекти и везе”.

449. Сви подаци основне карте и допунских слојева садржани су у заједничкој бази података.

450. Приликом формирања базе података, пројектује се “информациони систем” или прихвата модел базе већ изра-ђених карата.

451. У бази из тачке 449. овог упутства се складиште и организују сви релевантни подаци који се сортирају по одређеним критеријумима и овакав систем обезбеђује везу карте са базом података, а примјена овог концепта оријен-тисана је по слојевима гдје сваки слој садржи одговарајућу графичку подлогу повезану са базом података.

452. Банка се израђује на бази Relational Database Management Systems.

453. Тумач представља пратећи дио геолошке карте у коме се у писаној форми и у облику графичких приказа де-таљније објашњава геологија листа.

454. Тумач садржи сљедећа поглавља: увод, географ-ско-геоморфолошки приказ, преглед ранијих истраживања, приказ формација (литостратиграфских), литолошких и других картираних јединица, затим тектонику, приказ ре-зултата специјалних геолошких истраживања (минералних сировина, инжењерскогеолошких и хидрогеолошких карак-теристика терена, екогеолошких појава, палеомагнетских и других својстава стијенских маса), историју стварања тере-на и на крају списак литературе.

455. Увод обухвата основне податке о листу: његов на-зив, сигнатуру, назив институције која је извела картирање, вријеме када је картирање обављено и ауторе који су обави-ли картирање, лабораторијска истраживања и израду тумача.

456. Географски преглед даје географски положај те-рена обухваћеног листом, затим његове главне орографс-ке, геоморфолошке и хидрографске карактеристике, путну мрежу и насељеност, а поглавље је праћено прегледном географском скицом са уцртаним границама листа ГК-50, обиљеженим топонимима који се помињу у тексту тумача

и главним географским оријентирима, ако терен обухвата просторе са аномалним вриједностима магнетног поља земље, уз ово поглавље се прилаже (уз краћу дискусију) црно-бијела карта са просторним распоредом аномалија.

457. Преглед ранијих истраживања садржи хроно-лошки приказ и анализу свих ранијих радова и добијених резултата, при чему посебна пажња мора бити обраћена на сазнања стечена кроз израду Основне геолошке карте СФРЈ, као и резултате монографија, студија и других обја-вљених радова, а прикази концизни и јасни, засновани на чињеницама и идејама које су имали ранији истраживачи.

458. Опис литолошких, литостратиграфских и других картираних јединица се изводи идући од најстаријих фор-мација ка најмлађим.

459. Магматити се описују на мјесту које им одговара по старости.

460. Уколико постоји већи број формација, група фор-мација, комплекса или структурних спратова, текст је по-требно подијелити на крупније цјелине, унутар којих се описују поједине картиране јединице, а поглавље праће-но генералним (синтетичким) геолошким стубом који је урађен у црно-бијелој техници.

461. Цртање стуба за сваку формацију мора бити урађе-но по примјеру који је дат у опису картирања седиментних стијена, са јасним позицијама повлате и подине и као таква се предлаже комисији за адопцију формација, уз упитник и све елементе који су потребни да би се формација усвојила и регистровала.

462. При приказу сваке јединице, у кратким цртама се даје њено распрострањење, просторни положај, однос пре-ма подини и повлати, описује њен вертикални литострати-графски развој, постојеће хоризонталне промјене и њена документована старост.

463. За опис магматита и метаморфита неопходна су формациона тумачења заснована на резултатима петро-графских, хемијских и модалних, а по потреби и других анализа.

464. Код магматита описи стијенских маса морају бити засновани на њиховој генези, а код метаморфита на тума-чењима типа и услова метаморфизма, као и преметамор-фних карактеристика стијена.

465. Опис литостратиграфских својстава сваке форма-ције је обавезно праћен графичким приказом њеног стуба, снимљеног на терену, уколико постоје велике разлике у бо-чном развићу формације, њена литостратиграфска својства се приказују серијом стубова.

466. Опис картираних јединица треба да буде праћен стубовима, скицама, схемама, дијаграмима, колор фотогра-фијама и другим графичким прилозима дефинисаним овим упутством. Фотографије се дају само у неопходном броју.

467. Поглавље о тектоници мора да пружи општу слику о тектонским карактеристикама подручја листа и поједи-ним структурним облицима, њиховој генези и временским односима деформација. Приказ мора да обухвати и тектон-ску рејонизацију најкрупнијих цјелина.

468. Поглавље из тачке 467. овог упутства треба да буде исцрпно и егзактно обрађено и добро документовано, при чему је неопходно да текст буде илустрован статистичким дијаграмима, синоптичким таблама и прегледним схемама. Текстуални дио поглавља прати црно-бијела прегледна те-ктонска карта, са приказом регионалних структурно-хомо-гених блокова, издиференцираних структурних спратова и структурних облика различитих редова величина. Принцип приказивања наведених елемената на тектонској карти се сво-ди на означавање структурних блокова великим словима абе-цеде, структурних спратова геометријском линеарном шра-фуром (идући од старијих ка млађим: вертикалном, хоризон-талном и косом или растерима опадајућег интензитета) и на обиљежавање најкрупнијих структурних облика бројевима.

469. Преглед минералних сировина даје увид у појаве и лежишта минералних сировина на подручју листа. При-каз мора да обухвата генезу сировина и њихову везу са геолошком грађом и геотектонском припадношћу терена.

Page 37: sl. glasnik R. Srpske 78/14

5.09.2014. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 78 37Опис се даје према врсти сировина или према њиховој при-падности металогенетским епохама или металогенетским провинцијама. Поглавље је праћено прегледном црно-бије-лом картом. На њој су по могућности оконтурене крупније минерагенетске цјелине у којима су лоциране појаве и ле-жишта минералних сировина.

470. Приказ инжењерскогеолошких и хидрогеолошких појава се врши са циљем стварања прелиминарног осно-ва, неопходне за даља специјалистистичка истраживања, у складу са постојећим одредбама овог упутства.

471. Резултати екогеолошких, палеомагнетских и сеиз-молошких осматрања, као и регистровање природних гео-лошких ријеткости се приказује у тумачу, а у случају потре-бе, резултати се могу приказати и пратећим црно-бијелим картама.

472. Поглавље о историји стварања терена даје хроно-лошки слијед седиментације, магматизма, метаморфизма, тектонских обликовања, стварања минералних сировина и свих пратећих појава и процеса и њихових међусобних веза у времену и простору.

473. На крају се као обавезни прилози дају: списак литературе, попис појава лежишта минералних сировина, важнијих хидрогеолошких појава, геолошких ријеткости, класичних локалности развића формација и друго, а попис обавезно садржи локације појава дефинисане Гаус-Криге-ровим координатама.

474. Списак литературе садржи коришћену штампану и фондовску литературу, поредану азбучним (алтернатив-но абецедним) редом по именима аутора, при чему сваки литературни податак садржи: презиме и почетно слово (по потреби и средње слово) имена аутора, годину објављи-вања (код фондовског материјала годину израде), назив и број часописа у коме је рад објављен и стране на којима се налази цитирани рад.

ГЛАВА XII

ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ475. Након завршетка израде листа ГК-50 и тумача,

дневници, годишњи извјештаји, графички прилози, збирке минерала, фосила у штампаној радној верзији и у дигитал-ној форми чувају се у Заводу у фонду стручне документа-ције.

476. Документациони материјал из тачке 475. даље се просљеђује Комисији за ревизију ГК-50, коју чине еми-нентни стручњаци у области геологије.

477. Комисија, на основу прегледа, доноси одлуку о прихватању или о потреби стручне/техничке дораде доста-вљеног материјала.

478. Штампа се само основни лист карте у размјери 1:50.000 и тумач, а све остале компоненте листа ГК-50 чу-вају се у дигиталној форми и штампају према потреби са одабраним садржајима, о чему одлуку доноси Геозавод уз сагласност Министарства.

479. Координација израде, финансирање, штампање, администрирање (организација коришћења) ГК-50 је у на-длежности Геозавода уз сагласност Министарства.

480. Непосредну израду свих листова ГК-50 врши Гео-завод уз примјену савремених ГИС технологија.

481. Периодично ажурирање/допуњавање израђеног листа ГК-50 спроводи Геозавод у координацији са Мини-старством.

482. Након завршетка израде, ревизије и штампе сваког листа ГК-50, комплетна документација се архивира и чува у фонду стручне документација Геозавода.

483. Начин коришћења и доступност публикованог листа основне карте и тумача и осталих, непубликованих сегмената ГК-50 (допунских карти) уређен је Законом о ге-олошким истраживањима Републике Српске.

484. Прилози бр. 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21 и 22 биће објављени у посебној брошури.

485. Ово упутство ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.

Број: 05/1.01-139/1430. јуна 2014. године Директор,Зворник Драган Митровић, с.р.

На основу члана 5. став 3. Закона о геолошким истра-живањима (“Службени гласник Републике Српске”, број 110/13) и члана 88. став 3. Закона о републичкој управи (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 118/08, 11/09, 74/10, 86/10, 24/12 и 121/12), директор Републичког завода за геолошка истраживања, уз сагласност министра инду-стрије, енергетике и рударства, д о н о с и

УПУТСТВОЗА ИЗРАДУ ОСНОВНЕ ИНЖЕЊЕРСКОГЕОЛОШКЕ

КАРТЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ 1:100.000

ГЛАВА I

ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ1. Овим упутством прописују се начин израде Oсновне

инжењерскогеолошке карте Републике Српске 1:100.000 (у даљем тексту: ОИГК-100), захтјеви у погледу методике истраживања, обим и врстa података које треба прикупити и начин приказивања резултата истраживања.

2. ОИГК-100 је врста геолошке карте која садржи ге-нералну презентацију свих оних елемената геолошке сре-дине, значајних код просторног планирања, пројектовања, грађења и експлоатације објеката у грађевинарству, рудар-ству, водопривреди, шумарству, заштити животне средине и другим сродним дисциплинама.

3. Појмови употријебљени у овом упутству имају сље-дећа значења:

1) активно клизиште означава клизиште активно у вријеме регистрације,

2) алувијални покривач означава покривач изграђен од шљункова, пијескова и глина представља продукт прено-са и акумулације распаднутог материјала ношеног снагом ријечног тока, настаје акумулацијом суспендованог и вуче-ног наноса сталних водених токова и разликују се три врсте алувиона: фација корита, поводња и мртваја,

3) блоковско клизиште означава појаву нагињања и ро-тације откинуте масе тла или блокова чврстих стијена око тачке или осе која се налази испод центра теже покренуте масе,

4) делувијални покривач означава квартарну фацију која настаје спирањем продуката распадања површинским водама које се сливају по нагнутим теренима за вријеме обилнијих атмосферских падавина или отапањем снијега и акумулацијом тих продуката у подножима падина на зара-вњеним дијеловима терена, јавља се обично у виду ужих или ширих застора или појаса у дну падине који постепено исклињавају према вишим дијеловима терена, a изграђен је од пјесковитих глина помијешаних са ситном дробином,

5) делувијално-колувијални покривач означава квар-тарну фацију која настаје на падинама као резултат исто-временог дјеловања гравитационог премијештања проду-ката физичког распадања стијена и делувијалног спирања ситнозрних честица тла и представљен је обично дробин-ско-глиновитим наслагама и јаче заглињеним дробинама са мањим блоковима самцима,

6) елувијално-делувијални покривач је покривач који настаје процесима спирања елувијума на падинама међу-ријечја у непосредној близини вододијелнице и на падина-ма нагиба 5 - 8° који је у погледу грађе идентичан елувију-му, с тим што у површинском дијелу терена преовлађују ситнозрне прашинасто-глиновите фракције,

7) елувијум је продукат распадања матичног субстрата (стијена, основа) који остаје на мјесту свог настанка, без икаквог премјештања по падини, а зависно од геолошке грађе терена, елувијум може бити врло различитог мате-

Page 38: sl. glasnik R. Srpske 78/14

38 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 78 5.09.2014.

ријалног састава од блокова и дробине до глина са врло промјенљивим физичко-механичким својствима,

8) физичко-механичка својства стијена су својства која одређују квалитативне и квантитативне особине стијена, а зависе од минералошког састава, структурно-текстурних карактеристика и степена измјењености стијене кроз про-стор и вријеме и директно предодређују могућности даљих промјена стијена у инжењерскогеолошком смислу,

9) физичко-механичка својства тла су својства тла која омогућавају његово конкретније дефинисање као радне средине у којој се изводе грађевински објекти,

10) географски информациони систем (ГИС) је рачун-ски систем намијењен прикупљању, обради, управљању, анализи, приказивању и одржавању просторно оријентиса-них информација (података),

11) геолошки субстрат је матична стијена (стијена осно-ва) која се налази испод површинског растреситог покри-вача,

12) геоморфолошке појаве и облици су морфолошки елементи настали приликом стварања рељефа који посред-но утичу на инжењерскогеолошке одлике терена, а могу бити и узрочник или посљедица развоја савремених геоло-шких процеса и појава,

13) геотехничка истраживања су скуп комплексних те-ренских и лабораторијских метода истраживања које се на-мјенски изводе на локацијама пројектованих грађевинских објеката у циљу дефинисања грађе, стања и својстава стије-на и терена, односно геолошке средине, прије, за вријеме и послије изградње објеката подразумијевајући и контролу понашања у садејству са објектом,

14) гравитациони покрети означавају премјештање стијенских маса на природним падинама под утицајем силе гравитације подијељени на брзе (клизишта, течења) бујич-не токове, солифлукцију и лагано премјештање у виду пу-зања тла,

15) хазард клизишта означавају клизишта која указују на потенцијалну магнитуду и вјероватноћу активирања клизног процеса,

16) магнитуда подразумијева запремину масе која се може покренути или пасти, брзину њиховог кретања и про-стор који може бити захваћен,

17) вјероватноћа активирања клизишта подразумијева очекивану учесталост активирања процеса у одређеном временском периоду,

18) инжењерскогеолошка грађа терена означава геоло-шку грађу терена која се проучава ради дефинисања стије-на као радних средина при чему је поред проучавања мате-ријалног састава потребно и јасно дефинисати: структур-но-текстурну грађу, испуцалост, распаднутост, присуство воде као медијума који утиче на квалитативно-квантита-тивна својства,

19) инжењерскогеолошка јединица означава стијенску масу одређеног литолошког састава и генетске припад-ности, а дефинисана је према оним инжењерскогеолошким својствима која су неопходна за дати ниво истраживања; за потребе ОИГК-100 инжењерскогеолошке јединице фор-мирају се као литолошки типови, литолошки комплекси и литолошке формације груписане према примарним инже-њерскогеолошким својствима,

20) инжењерскогеолошке карактеристике терена су сва природна геолошка својства стијена која се проучавају у циљу утврђивања погодности изградње грађевинских и других објеката,

21) инжењерскогеолошко картирање терена предста-вља једну од најзначајнијих метода теренског истражи-вања, састоји се у прикупљању геолошких инжењерско-геолошких, геоморфолошких, хидрогеолошких, струк-турних, климатских и других података који се наносе на топографску ситуацију,

22) инжењерскогеолошки комплекс означава стијен-ску масу састављену од више литолошких типова који се због размјере карте и природних услова не могу издвојити

у посебне литолошке типове (средине са различитим ин-жењерскогеолошким својствима, са честим смјењивањем у хоризонталном и вертикалном смислу),

23) инжењерскогеолошки пресјек означава графички приказ односа геолошких комплекса са посебним освртом на њихова својства, дуж одређене вертикалне површине, који даје вертикални приказ стања и промјене инжењерско-геолошких својстава терена од површине терена до дубине истраживања,

24) инжењерскогеолошка реамбулација терена означава накнадни обилазак и преглед терена у циљу провјере и до-пуне новим подацима на интересантним дијеловима тере-на, раније истраживаног листа,

25) инжењерскогеолошко рекогносцирање терена озна-чава прелиминарно инжењерскогеолошко изучавање тере-на које претходи главним радовима, односно теренским и лабораторијским истраживањима и испитивањима,

26) инжењерскогеолошка својства стијенских маса означавају својства која се односе углавном на: степен везаности, начин појављивања (масивност, слојевитост, шкриљавост и лучења), хетерогеност и анизотропију, испу-цалост, распаднутост, као и на природна напонска стања у стијенској маси, и испољавају се углавном кроз развој ра-зличитих видова савремених егзогених геолошких и техно-гених процеса и појава у терену,

27) клизиште означава дио терена са акутним процесом клизања, у коме су сачуване структурне и рељефне одлике створене процесом клизања, представља производ проце-са клижења, односно гравитационо покретање откинутог материјала тла или чврстих стијена низ падину, по клизној површини или релативно танким зонама интензивних де-формација смицања,

28) нестабилан терен означава природну конструк-цију терена са лошим инжењерскогеолошким својствима, гдје природни и антропогени утицаји изазивају смицање и покретање земљаних маса и поремећај природног стања у терену, терен у коме се врши клизање, смичућа кретања честица, осипања, течења или одроњавања већих или мањих дијелова стијенских маса усљед дејства гравита-ције, утицаја површинских или подземних вода, потреса, техногених или неких других утицаја,

29) одроњавање означава процес откидања, кретања и падања претежно каменитих стијенских маса са стрмих па-дина или високих косина под дејством гравитације,

30) осулински рељеф означава рељеф настао акуму-лацијом дробинског, осулинског материјала на стрмо наг-нутим падинским странама, то су простране акумулације сипара, или плазева (континуираних застора по читавој па-дини) или карактеристичне плавинске лепезе,

31) полувезане стијене су дијагенетски везане стијене са слабим структурним везама између појединих честица, а веза се остварује углавном преко молекуларних сила, од-носно опни воде које обавијају чврсте глиновите честице тла,

32) површинско спирање (денудација) је одношење површинског растреситог покривача са падина и њихово одлагање по локалним депресијама или при дну падина у виду делувијума, при чему се пренос материјала врши или спирањем водом или гравитационим премјештањем,

33) пролувијални покривач настаје поточно-бујичним режимом течења воде и чврстих продуката физичког рас-падања стијена; под пролувијумом се подразумијевају тво-ревине конуса наноса повремених водених токова и седи-менти сувих делти,

34) пролувијално делувијални покривач је покривач који настаје комбинованим акумулационим процесима падинског спирања и бујичног сношења материјала, то су наслаге подножја и микрорашчлањених падина смјештене у подножјима планинских висова и у долинама савремених водених токова изграђени од дробине, шљунка, пијеска и глина,

35) пузање је способност чврстог тијела да се временом деформише под оптерећењем, а утврђивање склоности пу-

Page 39: sl. glasnik R. Srpske 78/14

5.09.2014. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 78 39зању може се извршити у току цикличног оптерећења при испитивању отпорности на смицање,

36) савремени егзогени геолошки процеси (егзодина-мички) су квалитативне и квантитативне промјене у гео-лошкој средини настале дјеловањем разних природних аге-наса: творевине тих процеса су савремене геолошке (егзо-динамичке) појаве (клизишта, одрони, тецишта, пузишта, сипари, ерозија, распадање стијена и друго),

37) сипар означава акумулациони облик одроњавања, осипања и диференцијације физичких продуката распа-дања под утицајем силе гравитације, који карактерише ра-зличита величина блокова и дробине, оштрих ивица, слаба сортираност и промјена дебљине,

38) слијегање тла означава деформацију тла под дејством спољашњег оптерећења, најчешће вертикалног и динамичког оптерећења, усљед сабијања тла под објектом,

39) солифлукција означава плитко клижење (посебан вид течења) у високопланинским областима настала као посљедица замрзавања и отапања површинског слоја тла,

40) стабилан терен означава природну конструкцију те-рена који посједује таква својства да у природним услови-ма и при одговарајућим техногеним захватима не прелази у стање нестабилне равнотеже,

41) степен стабилности означава једно од основних ин-жењерскогеолошких својстава терена, којим се дефинишу могућности и услови настанка, као и степен развијености савремених геолошких процеса и појава, везаних за сми-цање и покретање стијенских маса у терену,

42) степен испуцалости стијенских маса означава кван-титативан параметар којим се одређује испуцалост стијен-ског масива, односно однос укупне површине или запреми-не пукотинских пора према укупној површини или запре-мини произвољно изабраног изданка стијене,

43) степен распаднутости означава квалитативан пара-метар за одређивање степена деградације матичне стијене (стијене основа) под утицајем егзогених геолошких агенаса,

44) стишљивост тла означава својство тла да се дефор-мише, односно да смањује запремину при дејству споља-шњих сила,

45) суфозија је процес који настаје филтрационим раз-арањем стијенских маса, односно то је процес испирања честица тла под утицајем токова подземних вода који се манифестује у стварању суфозионих удубљења на површи-ни терена,

46) тециште означава дио терена са активним проце-сом кашастог течења тла или са сачуваним структурним и рељефним облицима створеним процесом течења,

47) техногени (инжењерскогеолошки) процеси и поја-ве означавају процесе и појаве који настају као посљедица дјеловања човјека на природну геолошку средину, при чему се неадекватним коришћењем терена најчешће интензиви-ра развој већ започетих природних процеса или настају нови неконтролисани процеси у геолошкој средини,

48) тло означава агрегат минералних зрна, која се могу сепарисати постепено под утицајем воде и

49) условно стабилан терен означава природну кон-струкцију терена који посједује таква својства да при промјени постојећих како природних тако и антропогених услова може изаћи из равнотежног стања и постати неста-билан.

4. Својства ОИГК-100 су:1) карактеристике стијена и тла, укључујући њихову

подјелу, стратиграфско и структурно разврставање према старости, генези, литолошким и тектонским карактеристи-кама, физичком стању и механичким својствима,

2) хидрогеолошки услови (подјела стијена и тла према хидрогеолошким функцијама са подацима о зонама водоза-сићеног тла, дубини до нивоа подземних вода, рангом ко-лебања нивоа и правцима кретања подземних вода, извори, ријеке, језера, границе повремених интервала плављења, ph, хемијски састав подземних вода, корозивност),

3) геоморфолошки услови (генетски типови рељефа и значајни елементи природног амбијента (пејзажа), геомор-фолошки облици према времену настанка, грађи, правцу пружања, облику и висини) и

4) геодинамички феномени (егзодинамички процеси и појаве - ерозија, денудација, карстна подручја, гравита-циони покрети на падинама (клизишта, одрони, пузишта, тецишта), ендодинамички процеси и појаве - сеизмички феномени, активни расједи, зоне актуелних тектонских покрета (неотектонска активност)).

5. Упутство за израду ОИГК-100 прилагођено је савре-меним трендовима у свијету и омогућава израду дигита-лизоване инжењерскогеолошке карте и обраду података у геолошком информационом систему, односно у складу је са препорукама Интернационалне асоцијације за инжењерску геологију и животну средину, међународним стандардима и упутствима за израду инжењерскогеолошке карте.

6. Упутство за израду ОИГК-100 може се користити и за израду инжењерскогеолошких карата ситне, средње и крупне размјере.

7. За сваку врсту инжењерскогеолошке карте, зависно од размјере, утврђени су захтјеви у погледу садржаја по-требних инжењерскогеолошких својстава код описа поје-диних издвојених литолошких типова и комплекса, који су дати у прилозима 2 до 5 овог упутства.

8. ОИГК-100 састоји се од:1) основне карте,2) олеате стабилности терена,3) карактеристичних инжењерскогеолошких профила,4) легенде са геохронолошким приказом инжењерско-

геолошких јединица,5) документационе карте за све изворне податке који су

коришћени код израде синтезног приказа резултата истра-живања и

6) текстуалног приказа у виду тумача инжењерскогео-лошке карте (у даљем тексту: тумача) са табеларним и гра-фичким прилозима резултата теренских и лабораторијских истраживања и испитивања.

9. Основна инжењерскогеолошка карта израђује се на топографском основу размјере 1:25.000, по листовима гри-ничке подјеле и садржи све податке, односно детаље који се могу приказати у датој размјери. Карта исте размјере се користи и код прикупљања података на терену.

10. На основу података оригинала Основне инжењер-скогеолошке карте, размјере 1:25.000 (манускриптна кар-та), ради се прегледна ОИГК-100 по листовима гриничке подјеле и не садржи све податке који постоје на карти ра-змјере 1:25.000, јер су неки подаци редуковани сходно ра-змјери и намјени карте.

11. Израда ОИГК-100 изводи се сукцесивно по листо-вима гриничке подјеле, и то у почетној фази, у теренима који имају приоритетни значај за развој привреде и рјеша-вање важних проблема код просторног планирања, у грађе-винарству, водопривреди, индустрији, рударству, туризму, заштити животне средине и друго.

12. Приоритет при изради ОИГК-100 имају они терени који се у договору са Министарством индустрије енергети-ке и рударства (у даљем тексту: Министарство) утврде као значајни и актуелни у смислу рјешавања различите пробле-матике од интереса за привредни развој Републике Српске.

13. ОИГК-100 ради се за терене за које је већ урађена Основна геолошка карта СФРЈ 1:100.000, а може се радити упоредо са Основном хидрогеолошком картом или у изу-зетним случајевима независно од ње, када се хидрогеоло-шки подаци прикупљају током инжењерскогеолошког кар-тирања или се они користе из постојеће документације о изведеним регионалним хидрогеолошким истраживањима.

14. ОИГК-100 у финалној форми ради се у дигита-лизованом облику, а сви прикупљени подаци и резултати изведених истраживања уносе се у инжењерскогеолошки катастар и инжењерскогеолошку базу података који ће се формирати упоредо са израдом ОИГК-100.

Page 40: sl. glasnik R. Srpske 78/14

40 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 78 5.09.2014.

15. У инжењерскогеолошку базу података уносе се по-луквалитативни и квантитативни показатељи, у виду те-кстуалног, нумеричког и графичког начина приказивања.

16. ОИГК-100 је важан и неизоставан дио Геолошког информационог система Републике Српске и израђује се у складу са савременим софтверским програмима и алати-ма Географског информационог система (у даљем тексту: ГИС), који омогућују формирањe Банке инжењерскогеоло-шких података (у даљем тексту: БИП) Републике Српске.

17. Основ информационог система код израде карата и њихових олеата (“layer”) је формирање базе података и њи-хова визуелизација, као и могућност њиховог каснијег про-цесирања кроз анализе, симулације и друге доступне ин-жењерскогеолошке начине обраде и евалуације података.

18. Техника и структура израде БИП у ГИС пружа фле-ксибилност и могућност за проширење садржаја не само но-вим класама, линијама и атрибутима, него и за будуће техно-лошко еволуирање ГИС и нових компјутерских технологија.

19. ОИГК-100 се штампа на топографском основу ра-змјере 1:100.000 по гриничкој подјели, односно на истом основу као и Основна геолошка карта СФРЈ размјере 1:100.000 и имаће идентичан формат и подјелу на листове као и до сада урађена Основна геолошка карта.

20. Финалне основне инжењерскогеолошке карте ра-змјере 1:25.000 раде се по секцијама на којима је рађена Основна геолошка карта СФРЈ размјере 1:100.000 (16 листова) приближно квадратног облика за цијели лист 1:100.000, односно за ту сврху се користе тзв. “мутаве карте” са приказаним рељефом и хидрографијом или сиви отисак топографског основа, док се за рад на терену кори-сте најновији аерофотограметријски основи 1:25.000 који садрже све потребне топографске ознаке и елементе.

21. ОИГК-100 ради се на основу урађеног Програма истраживања за одређени лист 1:100.000, разрађеног по фа-зама истраживања и Анекса Програма за предвиђену сваку сљедећу фазу истраживања.

22. ОИГК-100, тумач и пратећа документација предста-вљају подлогу која се може користити за:

1) студијске анализе код тумачења законитости форми-рања инжењерскогеолошких услова терена, заступљености различитих видова стијенских маса, закономјерности фор-мирања и заступљености геодинамичких процеса и појава у појединим литофацијалним срединама са прогнозом њи-ховог даљег развоја;

2) израду програма и пројеката за различите нивое и намјене инжењерскогеолошких истраживања (основних и детаљних);

3) израду намјенских геолошких подлога за просторне планове Републике Српске, подручја посебних намјена и посебно угрожена подручја и

4) израду геолошких подлога за студијске анализе, пла-нирање и генерално пројектовање при:

- лоцирању и размјештању насеља и објеката од капи-талног значаја у грађевинарству,

- трасирању линијских објеката (прије свега путних са-обраћајница, водовода, цјевовода, гасовода и друго) у ру-дарству, водопривреди, пољопривреди, енергетици и

- оцјени степена угрожености геолошке средине као дијела животне средине.

23. Параметри физичко-механичких и инжењерскоге-олошких својстава стијенских маса који се користе прили-ком израде ОИГК-100 су параметри физичко-механичких и еластичних својстава полувезаних и невезаних врста тла и параметри физичко-механичких и еластичних својстава литолошких типова и комплекса.

24. Приликом израде ОИГК-100 за крупнозрна, сит-нозрна и органска тла користи се USC класификација.

ГЛАВА II

ИЗРАДА ОСНОВНЕ ИНЖЕЊЕРСКОГЕОЛОШКЕ КАРТЕ25. Израда ОИГК-100 врши се за сваки лист територије

Републике Српске, а њеној коначној изради претходе:

1) припремни радови који обухватају израду Програма истраживања ОИГК-100 са разрадом истраживања по сље-дећим фазама:

- ревизија Програма истраживања,- израда основних олеата који се односе на топографију

и геологију терена у резмјери 1:100.000,- дигитализација и референцирање постојећих растер-

ских топографских подлога 1:100.000 за потребе израде основне карте и олеата ОИГК (изохипсе са еквидистанцом 100 m, ријеке, путеви, насеља, коте терена),

- дигитализација и референцирање растерских геоло-шких подлога: издвојених геолошких (литостратиграф-ских) јединица, геолошких граница, елемената тектонике са постојећих листова основне геолошке карте и конверзија ових елемената према инжењерскогеолошкој класифика-цији која је прописана овим упутством,

- анализа авионских и сателитских снимака терена,- претходно прикупљање и анализа података ранијих

истраживања из постојеће документације и категоризација терена према степену претходне истражености и

- прелиминарно инжењерскогеолошко рекогносцирање терена и категоризација терена према степену сложености инжењерскогеолошких услова;

2) главни радови који обухватају прикупљање и обраду података из постојеће документације и израду документа-ционе карте, фотогеолошку анализу терена, инжењерскоге-олошко рекогносцирање терена, инжењерскогеолошко кар-тирање терена, инжењерскогеолошку реамбулацију терена, инжењерскогеолошка осматрања (мониторинг) терена, теренске истражне радове (истражно бушење, истражни раскопи и јаме, пенетрациони опити тла, геофизичка испи-тивања и друго), израду оелата које се односе на инжењер-скогеолошку класификацију (литогенетска класификација, дефинисање литолошких типова и комплекса), израду до-пунских олеата, израду релационе базе података, лаборато-ријске радове (геомеханичке, геотехничке, петролошке, се-диментолошке, хемијске анализе стијена и подземне воде) и кабинетске радове у које спада обрада података, израда периодичних и годишњих извјештаја, фазних пројеката, израда финалне инжењерскогеолошке карте и ауторског оригинала и тумача и

3) завршни радови који обухватају израду ОИГК-100, ревизију ОИГК-100, припрему за штампу карте и тумача и штампање карте и тумача.

26. ОИГК-100 ради се на основу претходно израђеног Програма истраживања, а садржај Програма је прописан Правилником којим се прописује садржина Програма, пројеката и елабората геолошких истраживања.

27. Програм истраживања из тачке 25. овог упутства ради се у складу са Дугорочним програмом развоја основ-них геолошких истраживања и подацима о претходном познавању терена, а по потреби и подацима прикупљеним инжењерскогеолошким рекогносцирањем терена, гдје се Програмом предвиђају цјелокупна истраживања за изра-ду Основне инжењерскогеолошке карте, на једном листу 1:100.000, са разрадом динамике истраживања по фазама.

28. За сваку наредну фазу истраживања ради се фазни програм кроз посебни анекс, који садржи сљедећа поглавља:

1) увод,2) кратак преглед ранијих истраживања,3) кратак приказ резултата претходне фазе истражи-

вања,4) инжењерскогеолошка проблематика која ће се рјеша-

вати у предметној фази истраживања,5) концепција и методологија предметне фазе истражи-

вања,6) динамика истраживања и7) предмјер радова и предрачун трошкова.29. Уз анекс из тачке 28. овог упутства прилаже се пре-

гледна карта досадашњих истраживања на предметном

Page 41: sl. glasnik R. Srpske 78/14

5.09.2014. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 78 41листу и програмирана истраживања дате фазе, у размјери 1:200.000.

30. При програмирању истраживања за израду ОИГК-100 врши се категоризација терена за потребе нормирања инжењерскогеолошких истраживања и инжењерскогео-лошког картирања терена и теренских истражних радова.

31. На степен тежине инжењерскогеолошког истражи-вања терена за потребе израде ОИГК-100 утичу:

1) степен инжењерскогеолошке истражености терена гдје се издвајају сљедеће категорије терена, и то терени чија је инжењерскогеолошка пробеламтика ранијим радовима:

- на подручју листа у великом степену ријешена (20 по-ена),

- дјелимично ријешена (10 поена) и- није рјешавана (5 поена);2) степен сложености инжењерскогеолошких услова,

који се утврђује на бази расположиве документације и ре-когносцирања терена, а одређује према степену сложености геолошке грађе, литолошком саставу и степену измјене стијенских маса, као и развоја савремених егзодинамичких процеса и појава и угрожености терена, гдје се издвајају сљедеће категорије терена, и то терени са:

- једноставном инжењерскогеолошком проблематиком (80 поена),

- мање сложеним инжењерскогеолошким проблемима који су ранијим радовима на подручју листа дјелимично ријешени (50 поена) и

- сложеном инжењерскогеолошком проблематиком која ранијим истраживањима није ријешена или су то подручја гдје нису вршена инжењерскогеолошка истраживања (20 поена);

3) морфолошки услови који се оцјењују према висин-ским разликама и разуђености рељефа гдје су издвојене сљедеће категорије терена, и то терени:

- са висинским разликама мањим од 300 m (50 поена),- са висинским разликама 300 - 600 m (30 поена),- са висинским разликама 600 - 1200 m (20 поена) и- високопланинског типа са висинским разликама већим

од 1200 m и љутог крша смањује се број поена (12,5 поена);4) степен покривености терена, при чему се издвајају

сљедеће категорије терена:- откривени терени - без или са врло танким квартар-

ним покривачем погодни за фотогеолошку обраду и терен-ску идентификацију литолошких типова и комплекса (30 поена),

- средње откривени терени - са неуједначеном за-ступљеношћу генетски различитих квартарних покривача који се могу јасно дефинисати према саставу, својствима и дебљини (15 поена) и

- слабо откривени терени - терени скоро потпуно по-кривени квартарним покривачем, са ријетким изданцима матичног субстрата, ријетким отвореним профилима и знатно отежаним рашчлањавањем инжењерскогеолошких јединица (7,5 поена);

5) проходност терена, односно густина комуникација, при чему се издвајају терени:

- са добрим и довољно густим комуникацијама (20 поена),

- са ријетким и лошим комуникацијама (10 поена) и- практично без комуникација (5 поена).32. Код израде инжењерскогеолошке карте, нормирање

дневног учинка на картирању, по једном истраживачу изно-си за:

1) I категорију терена (терени алувијалних и терасних заравни, пространих заравњених висоравни и благо затала-саних побрђа) - 3 km²,

2) II категорија терена (терени средње морфолошке ра-зуђености са висинским разликама до 300 m, изграђени од

слабо карстификованих кречњака, магматских и метамор-фних стијена) - 2 km² и

3) III категорија терена (терени средње до велике ра-зуђености са висинским разликама до 300 и преко 300 m, изграђени од терцијарних седимената, флиша, шкриљаца ниског степена кристалинитета, дијабаз - рожначке форма-ције, пирокластита (вулканокластита), терени љутог крша са веома израженом инжењерскогеолошком проблемати-ком) - 1 km².

33. У теренима, у којима је започета израда Основне инжењерскогеолошке карте према Упутству из 1988. годи-не, умјесто инжењерскогеолошког картирања врши се само инжењерскогеолошка реамбулација, а она се рачуна 70% у односу на инжењерскогеолошко картирање одређене кате-горије терена.

34. Истражно бушење се предвиђа углавном у теренима изграђеним од квартарних и неогених седимената, а рјеђе у теренима са дебелом кором површинског распадања у се-диментним, магматским и метаморфним стијенама.

35. За нормирање броја истражних бушотина из тачке 34. овог упутства утврђени су сљедећи критеријуми:

1) према тачки 31. подтачка 1), за степен истражености терена, за алинеју 1 је 0 поена, за алинеју 2 је 20 поена и за алинеју 3 је 40 поена,

2) према тачки 31. подтачка 2), за степен сложености инжењерскогеолошких услова, за алинеју 1 је 0 поена, али-неју 2 је 15 поена и алинеју 3 је 30 поена,

3) према тачки 31. подтачка 4), за степен покривености терена, за алинеју 1 је 0 поена, алинеју 2 је 15 поена и али-неју 3 је 30 поена.

36. На основу укупног броја поена, које носи терен из тачке 34. овог упутства, за пројектовање броја истражних бушотина, број бушотина на 10 km² површине треба да износи:

1) до 30 поена за ниједну бушотину,2) преко 30 поена за једну бушотину и3) 100 поена за двије бушотине.37. Дубина бушотина одређује се директно на тере-

ну зависно од геолошких и инжењерскогеолошких усло-ва (дебљине покривача, дубине до клизне површине код клизишта, дебљине коре распадања субстрата и сл.).

38. Остали теренски истражни радови, као што су истра-жне јаме, динамичка пенетрација, геофизичка испитивања и др., као и лабораторијска геомеханичка испитивања пла-нирају се и пројектују тако да се обезбиједи минимум по-требних података за сваку издвојену инжењерскогеолошку јединицу, а врста и број ових истражних радова одређује се у току израде фазних пројеката за сваку наредну годину истраживања.

39. Динамика реализације истраживања ОИГК-100 пре-двиђена је пројектом истраживања, како по врстама, тако и по обиму, за цијели лист и све фазе истраживања, и то у: почетној фази истраживања врше се припремни радо-ви и израда прелиминарне инжењерскогеолошке карте у размјери 1:100.000, у сљедећој фази истраживања изводи се инжењерскогеолошко картирање једног дијела листа, на секцијама размјере 1:25.000, а у свим наредним фазама истраживања наставља се са инжењерскогеолошким кар-тирањем и врши прикупљање постојећих података на сље-дећим дијеловима листа размјере 1:100.000, те предвиђају и пројектују и остали истражни радови, и то на дијелу ли-ста на коме је извршено инжењерскогеолошко картирање у претходној фази.

40. Израда финалне ОИГК-100 са тумачем и потребном документацијом предвиђа се Програмом, а њена се реали-зација врши тек након завршетка свих потребних и програ-мираних истраживања, без обзира на динамику утврђену Програмом.

41. Програм израде ОИГК-100 прије своје реализа-ције подлијеже ревизији коју врши стручна комисија, коју рјешењем именује министар индустрије, енергетике и ру-

Page 42: sl. glasnik R. Srpske 78/14

42 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 78 5.09.2014.

дарства у складу са Законом о геолошким истраживањима (“Службени гласник Републике Српске”, број 110/13).

ГЛАВА III

МЕТОДОЛОГИЈА ИСТРАЖИВАЊА ЗА ИЗРАДУ ОИГК-100

42. Детаљна инжењерскогеолошка истраживања која су потребна за израду ОИГК-100 треба да омогуће утврђива-ње и дефинисање основних литолошких типова и компле-кса и њихових важнијих инжењерскогеолошких својстава, утврђивање динамике развоја и појављивања савремених егзодинамичких и техногених процеса и појава, као и свих других видова деформабилности тла и терена, оцјену и издвајање рејона према степену стабилности, утврђивање степена угрожености и могућности заштите животне сре-дине, оцјену геопотенцијала подручја и генерални сеизмо-лошки ризик.

43. Обим и врсте истраживања за потребе израде ОИГК-100 утврђени су критеријумима датим у овом упутству, а условљени су специфичном проблематиком на конкретном терену.

44. Извођење инжењерскогеолошких истраживања врши се сукцесивно по фазама, а послије сваке фазе истра-живања која је везана за једногодишњи период ради се коначни извјештај који садржи синтезно обрађене податке истраживања, у току предметне фазе и кратак приказ по-стигнутих резултата истраживања.

45. Коначни извјештај за предметну фазу истраживања састоји се од текстуалног дијела и графичких прилога.

46. Текстуални дио коначног (годишњег) извјештаја из тачке 45. овог упутства садржи:

1) увод,2) преглед изведених истражних радова,3) резултате изведених истраживања и4) закључак са приједлогом даљих истраживања.47. Графички дио коначног извјештаја из тачке 45. овог

упутства садржи прегледну:1) инжењерскогеолошку карту истраживаног дијела ли-

ста 1:100.000 и2) карту изведених истражних радова у размјери

1:200.000.48. Прикупљање и анализа података из постојеће до-

кументације изводи се како у припремној, тако и у глав-ној фази истраживања, при чему се прије израде Програ-ма истраживања врши претходно прикупљање и анализа дијела података из постојеће документације, потребних за цјеловито сагледавање степена истражености простора и основне проблематике која ће се рјешавати током израде ОИГК-100.

49. Инжењерскогеолошка обрада авионских снимака – фото-инжењерскогеолошка обрада (уколико се располаже са сателитским и авио-снимцима) врши се у припремној и главној фази истраживања, а материјали даљинске детек-ције користе се за рад на терену као извори геолошких, гео-морфолошких и инжењерскогеолошких информација и као средство за повезивање и допуњавање теренских и других података.

50. Инжењерскогеолошко рекогносцирање терена изво-ди се у I фази истраживања прије извођења инжењерско-геолошког картирања, а по потреби и прије фазе израде Програма.

51. Инжењерскогеолошко рекогносцирање из тачке 50. овог упутства врши се у циљу добијања прелиминарних података о инжењерскогеолошким условима терена, на бази којих се врши даље планирање инжењерскогеолошког картирања у погледу приоритета и потребног обима њи-ховог извођења, а подаци инжењерскогеолошког рекогно-сцирања терена уносе се у теренски дневник и наносе на топографски основ размјере 1:25.000.

52. Инжењерскогеолошка реамбулација терена врши се прије, у току и након завршених главних теренских радова,

и то у циљу допуне новим подацима раније истраживаног терена у инжењерскогеолошки интересантним дијеловима терена, нарочито са аспекта стабилности, као и након за-вршетка вишегодишњег истраживања при изради Основне инжењерскогеолошке карте, по раније важећем упутству.

53. Подаци инжењерскогеолошке реамбулације терена из тачке 52. овог упутства уносе се у теренски дневник и наносе на топографски основ, односно претходно урађену верзију инжењерскогеолошке карте, размјере 1:25.000.

54. Инжењерскогеолошко картирање терена предста-вља основну врсту истражног процеса на изради ОИГК-100 и претходи осталим теренским и лабораторијским истражним радовима.

55. Основна метода инжењерскогеолошког картирања своди се на обилажење и праћење изданака стијена и појава на терену, са циљем прикупљања података о инжењерско-геолошким одликама стијенских маса и терена.

56. Код инжењерскогеолошког картирања примјењују се метода попречних профила, метода праћења граница и детаљног картирања ради утврђивања јасних граница између појединих литолошких класа и комплекса, састава, структурно-текстурних својстава, степена дијагенезе, пове-заности, степена промјенљивости литолошког састава, ка-рактера и степена површинске распаднутости и издијеље-ности стијенских маса и свих других података који битно утичу на формирање инжењерскогеолошких услова терена.

57. У току инжењерскогеолошког картирања прикупља-ју се и обрађују подаци о:

1) морфологији терена, геоморфолошким облицима и појавама, хидролошким и хидрографским подацима, као и о сви осталим подацима неопходним за сагледавање узрока формирања одређених инжењерскогеолошких услова и ка-рактеристика терена,

2) хидрогеолошким својствима терена, битним са ин-жењерскогеолошког аспекта уз анализу утицаја хидрогео-лошких појава на измјенљивост стијенских маса, стабил-ност и уопште деформабилност стијенских маса и терена,

3) квартарним наслагама, њиховом територијалном ра-спрострањењу и издвајањем на радним теренским картама према генетском поријеклу, материјалном саставу и дебљи-ни, од значаја је утврђивање дебљине и врсте коре распа-дања преко матичног субстрата уз исцртавање локалних инжењерскогеолошких профила,

4) савременим егзодинамичким и инжењерскогеоло-шким процесима и појавама којима се посвећује посебна пажња код инжењерскогеолошког картирања, уз обавезно утврђивање њиховог просторног обухвата, процјене и анализе стања тренутне активности, степена угрожености животног простора, динамике њиховог даљег развоја, успјешности примјене евентуалних санационих мјера и друго,

5) свим видовима техногене (антропогене) активности који угрожавају животну средину, реактивирање условно стабилних и потенцијално нестабилних падина, терена угрожених грађевинском и рударском активношћу, слабо носивог тла и друго и

6) појавама и лежиштима минералних сировина и гео-лошких грађевинских материјала, при чему се региструју и све појаве и облици у терену који су настали експлоата-цијом тих ресурса (површински копови, одлагалишта, јало-вишта, дубоки земљани ископи и слично).

58. Подаци инжењерскогеолошког картирања уносе се у теренски дневник, а опсервационе тачке наносе на топографски основ 1:25.000 (карта тура), при чему свака евидентирана тачка на терену добија свој теренски број на теренској карти и (исти број) у теренском дневнику, као и ИД број у бази инжењерскогеолошких података.

59. Теренски дневник може бити конципиран у виду од-говарајућих образаца.

60. Подаци о егзодинамичким процесима и појавама и геолошким грађевинским материјалима уносе се у терен-ски дневник и у базу инжењерскогеолошких података.

Page 43: sl. glasnik R. Srpske 78/14

5.09.2014. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 78 4361. Успостављање осматрачке мреже за праћење дина-

мике развоја процеса нестабилности терена врши се изу-зетно након завршетка инжењерскогеолошког рекогносци-рања и у току инжењерскогеолошког картирања терена.

62. Осматрачка мрежа из тачке 61. овог упутства успоставља се на изузетно критичним мјестима гдје процеси нестабилности (најчешће клизишта) директно угрожавају живот људи и материјална добра, а осма-трање се врши геодетским мјерењем кота и координата на уграђеним осматрачким тачкама (реперима), у тијелу регистроване појаве са стајних тачака утврђених на ста-билном дијелу терена.

63. Осматрање нестабилних терена врши се у трајању од три године, а четири пута у сваком хидролошком циклу-су у току једне године, а резултати осматрања се анализи-рају и корелишу са хидрометеоролошким подацима и успо-ставља веза и са другим факторима, како посредним тако и непосредним могућим узрочницима настанка и развоја процеса.

64. Подаци о извршеним осматрањима приказују се та-беларно и графички у документационом дијелу ОИГК-100.

65. Осматрање нестабилних терена може се изводити фототеодолитским снимањем или преко уграђених инкли-нометара и пијезометара по истом режиму као и за геодет-ске методе осматрања.

66. Осим инжењерскогеолошког картирања, остали те-ренски радови односе се на истражно бушење, истражне ископе (јаме, раскопи), динамичку пенетрацију тла и гео-физичка испитивања која се изводе према потреби у циљу рјешавања одређене проблематике утврђене у току ин-жењерскогеолошког картирања, а која није ријешена у току претходних истраживања.

67. Врста истражног рада изведена у току теренских и лабораторијских истраживања и испитивања приказује се на документационој и инжењерскогеолошкој карти ознака-ма које су приказане у Прилогу 1.

68. Раније изведени истражни радови задржавају озна-ке из изворне документације и приказују се на документа-ционој карти са ознаком елабората из којег је та докумен-тација коришћена.

69. На Основној инжењерскогеолошкој карти 1:25.000 истражни простор се означава границом у црној боји озна-ком документа (D1... Dn).

70. Остали теренски истражни радови су:1) истражно бушење које се изводи у слабо истраже-

ним и слабо откривеним теренима, у којима се инжењер-скогеолошким картирањем не могу прикупити довољно поуздани подаци о грађи терена по дубини и ради узимања узорака стијена за лабораторијска геомеханичка испити-вања, истражно бушење се изводи у невезаним и слабо везаним литолошким типовима и комплексима, најчешће у регистрованим клизиштима и квартарним покривачима, а подаци истражног бушења приказују се на стандардним формуларима који се налазе у Прилогу 2 и прилажу у доку-ментациони материјал ОИГК-100,

2) истражно раскопавање у виду раскопа, јама или засјека изводи се у теренима са квартарним покривачима релативно мале дебљине. Резултати ископа приказују се у виду профила и развијених блок-профила у размјери 1:50 или 1:100,

3) пенетрациони опити тла који се изводе у оним тере-нима гдје не постоје подаци истражног бушења и физич-ко-механичких својстава тла, а у циљу добијања података који се корелишу са осталим сигурнијим подацима у про-филу терена, при чему се добијају подаци о збијености не-везаних и степену чврстоће везаних стијена. У истражним бушотинама изводи се стандардни пенетрациони опити (у даљем тексту: СПТ), статички пенетрациони опити - ЦПТ (у даљем тексту: ЦПТ) динамичким пенетрометром са кон-тинуираним утискивањем конуса од површине терена до пројектоване дубине. Резултати СПТ и ЦПТ опита уносе се у посебан записник и добијене вриједности наносе се на стуб профила бушотина,

4) геофизичка испитивања на изради ОИГК-100 врше се на теренима покривеним квартарним покривачем и дебелом кором површинског распадања, при чему се углавном при-мјењују рефракционо-сеизмичке и геоелектричне методе у циљу добијања података о грађи, саставу, дебљини, измје-нама, анизотропији и структурним својствима појединих инжењерскогеолошких јединица. Рефракционо-сеизмички профили су обично дужине до 100,0 m, а од геоелектричних метода примјењује се геоелектрично картирање и сонди-рање. Нормирање геофизичких испитивања врши се по ист-им принципима као и за бушотине, а подаци геофизичких испитивања терена приказују се графички (у виду карата и профила) и текстуално са нумеричким подацима,

5) геодетска мјерења врше се код осматрања и праћења развоја егзогених геолошких процеса и појава и за утврђи-вање кота и координата изведених истражних радова,

6) лабораторијска испитивања обављају се упоредо са извођењем теренских радова, сукцесивним достављањем узорака са терена, а то су: одређивање гранулометријског састава са прорачуном коефицијента филтрације, специфи-чне и запреминске тежине, природне влажности, границе пластичности и течења, индекса пластичности и конзи-стенције и отпорности на смицање, и то према важећим стандардима, а добијени резултати се приказују табеларно и прилажу у стандардним формуларима. Узорци за лабора-торијска испитивања узимају се из истражних бушотина, изведених ископа и откривених профила у терену, а број узетих узорака из сваке инжењерскогеолошке јединице је неограничен, али је условљен степеном претходне истра-жености предметне локације и инжењерскогеолошком сло-женошћу геолошке грађе,

7) петролошка, седиментолошка и палеонтолошка испитивања врше се само у изузетним случајевима, уколи-ко то није ријешено у фази израде Основне геолошке карте,

8) испитивање хемијског састава подземних вода врши се у току израде Основне хидрогеолошке карте, а изузетно и у оквиру израде ОИГК-100 када се одређује агресивност на бетон и природне грађевинске материјале или испиту-ју корозивна својства тла, а такође се врши и скраћена хе-мијска анализа одређивањем основних анијона и катијона, те карбонатна, сулфатна и хлорна агресивност, а подаци испитивања приказују се табеларно и у виду дескриптивне интерпретације резултата.

71. Технички услови извођења истражних радова про-писују се Програмом истраживања.

72. Кабинетски радови подразумијевају: обраду подата-ка истраживања, који се врше континуирано у току трајања Програма, израду коначних извјештаја (техничко-операти-вног карактера) након завршетка сваке фазе истраживања, израду Извјештаја, односно финалних оригиналних инже-њерскогеолошких карата 1:25.000 и финалне ОИГК-100, са тумачем и документационим дијелом Извјештаја.

73. Коначни извјештаји, поред текстуалног дијела, илу-строваног табелама и дијаграмима садрже и прегледну карту изведених истражних радова и резултата истраживања у да-тој фази, на прегледном дијелу листа, у размјери 1:100.000.

ГЛАВА IV

ПРИНЦИПИ ИНЖЕЊЕРСКОГЕОЛОШКЕ КЛАСИФИКАЦИЈЕ СТИЈЕНА

74. Код израде ОИГК-100, за издвајање стијена и стијен-ских комплекса примијењена је инжењерскогеолошка кла-сификација стијена према UNESCO упутсву, предложеном од стране Интернационалне асоцијације за инжењерску геологију и животну средину, а основ за издвајање стијена по овом упутству базира се на литогенетским критерију-мима, према којима се све стијене и тла разврставају на сљедеће таксонометријске јединице: инжењерскогеолошки тип (ET), литолошки тип (LT), литолошки комплекс (LC) и литолошка свита (LS), дате у Прилогу 3.

75. Инжењерскогеолошки тип (ET) представља најни-жи степен физичког хомогенитета који обједињава лито-лошки карактер и физичко стање.

Page 44: sl. glasnik R. Srpske 78/14

44 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 78 5.09.2014.

76. Јединице из тачке 74. овог упутства могу бити де-финисане преко индивидуалних детерминанти физичких и механичких својстава.

77. Литолошки тип (LT) је хомоген у погледу састава, текстуре и структуре, али није униформан у погледу фи-зичког стања.

78. Литолошки тип (LT) је основна јединица из које су изведене све друге јединице, односно јасно детерминисан тип стијене, нпр. гранит или пјешчар, одређене структуре, текстуре, минералошког састава и слично, али не увијек са униформним физичким стањем.

79. Степен распаднутости, испуцалости, физичко-ме-ханичка својства и опште стање у грађи терена могу се у њима мијењати, али сва та својства не искључују ове стије-не изван захтијеваних критеријума за литолошки тип, а сва-ки од различитих стања испуцалости или распаднутости може бити издвојен као могући тип стијене са различитим инжењерскогеолошким својствима, што представља основ за препознавање инжењерскогеолошког типа (ЕТ), значи да унутар једног литолошког типа може постојати неколико инжењерскогеолошких типова, од којих сваки има сопстве-на инжењерскoгеолошка својства и специфичности.

80. Инжењерскогеолошки тип има највиши степен хо-могенитета у односу на било коју картирану јединицу и он треба да буде униформан у погледу литолошког карактера и физичког стања и овај принцип треба да буде у основу за издвајање картираних јединица код израде Основне ин-жењерскогеолошке карте.

81. Принцип из тачке 80. овог упутства може се при-мијенити и код израде инжењерскогеолошких карата средње и ситне размјере када се укључују различите ком-бинације литолошких типова у виду литолошких компле-кса (LC) и литолошких свита - формација (LS), сведених на униформност континуитета геолошких, палеогеографских и геотектонских услова.

82. Литолошки комплекс (LC) обједињава низ генетски сродних литолошких типова насталих под специфичним палеогеографским и геотектонским условима, унутар кога је просторно уређење литолошких типова униформно и по-себно за тај комплекс који се може јединствено рашчлања-вати у друге литолошке карактере или физичка стања, због чега је унутар појединих комплекса могуће дефинисати само податке о појединим литолошким типовима садржа-ним у комплексу и указати на њихово опште физичко стање и техничка својства.

83. Литолошка свита (LS) или формација подразумије-ва више литолошких комплекса насталих при релативно једноставним палеогеографским и тектонским условима, а постоје главне заједничке карактеристике свите преко којих је литолошки могуће јасно дефинисати интегритет једне свите, по чему се она може разликовати од других свита.

84. Код литолошких свита из тачке 83. овог упутства могу се дати само уопштена инжењерскогеолошка својства.

85. Класификација литолошких типова састоји се у одређивању основног назива стијене и она обједињава све генетске групе стијена: магматске (интрузивне, ефузивне), метаморфне (регионалне, контактне, динамометаморфне и хидротермалне) и седиментне стијене (неконсолидоване и консолидоване, кластичне, хемијско-карбонатне, сулфатне, силицијске и биогене).

86. Критеријум за подјелу стијена из тачке 85. овог упутства је крупноћа зрна, квантитативно класирана на: грубозрна, крупнозрна, средњезрна, ситнозрна и врло сит-нозрна.

87. Класификација литолошких типова садржи и друге атрибуте, тј. основни тип структуре стијена и њихов основ-ни минералошки састав.

88. Унифицирана класификација основних литолошких типова чврстих стијена дата је у прилозима 4 и 5.

89. За невезана и полувезана тла предлаже се упо-треба геомеханичке класификације, која је приказана у Прилогу 6.

90. Литолошки типови и литолошки комплекси у фази инжењерскогеолошког картирања дефинишу се према кри-теријумима предложеним од стране Интернационалне асо-цијације за инжењерску геологију.

91. У фази инжењерскогеолошког картирања основни задатак је одређивање назива основне стијене и припадност одређеној категорији тла.

92. Опис својстава стијена садржи сажет опис састава и инжењерскогеолошких својстава као помоћни начин за одређивање основног назива за сваки литолошки хомогени тип стијене (LT, ET), односно подразумијева утврђивање сљедећих карактеристика, као што су: дескриптивне ка-рактеристике (описне), физичка својства (боја, текстура, крупноћа зрна), физичко стање (испуцалост, релативна гу-стина - запреминска тежина, конзистенција, степен распад-нутости), механичка својства (чврстоћа, деформабилност), водопропусност и постојаност.

93. Дескриптивне карактеристике се детаљније обра-ђују у Тумачу, односе се на опис литогенетских својстава, као што су: главне таксонометријске јединице (ET, LT, LC, LS), основне картиране јединице и њихове литогенетске ка-рактеристике, ознака (број) картиране јединице, симбол на карти (шрафура, боја, итд.), дебљина картиране јединице, старост, стратиграфски симбол и генетска група.

94. Карактеристике својстава стијена и тла одређују се за све категорије чврстих и меких стијена, крупнозрна не-везана, шљунковита и пјесковита, као и ситнозрна невезана тла.

95. Постоје три врсте карактеристика својстава стијена и тла, и то:

1) класификационе карактеристике које служе за систе-матски опис и груписање стијена у различите класе, као и за међусобну компарацију различитих типова стијена, а про-цјењују се код картирања и у прелиминарном стадијуму те-ренских истраживања, једноставним, а јефтиним методама,

2) индиректне карактеристике које подразумијевају она физичка својства која се не користе код директних ин-жењерских класификација, појединачно су корелативне са чврстоћом, деформабилношћу или својствима пермеабил-ности и омогућавају утврђивање показатеља својстава за индиректно утврђивање физичког стања стијена и њиховог инжењерског понашања и

3) директне карактеристике које подразумијевају про-цјену главних физичких својстава стијена (чврстоћа, де-формабилност, пермеабилност) и служе директно за инже-њерске прорачуне.

96. Инжењерскогеолошке карактеристике стијена и тла одређују се на основу:

1) класификационих карактеристика за главне лито-лошке (LT) и инжењерскогеолошке типове (ET),

2) полуквантитативне и квантитативне вриједности ин-директних и директних карактеристика стијена, за стијене главних литолошких (LT) или инжењерскогеолошких типо-ва (ET) и

3) карактеристике својстава стијенских маса и струк-тура индивидуалних комплекса, за литолошке комплексе (LC) “ин ситу”.

97. Квантитативни параметри стијена укључују физич-ке карактеристике (запреминска тежина, порозност, степен водозасићења, пластичност), својства чврстоће (на прити-сак - моноаксијална и триаксијална, чврстоћа на смицање), деформациона својства (модули еластичности и деформа-ција, Поасонов број), водопропусност и постојаност стије-на, при чему се код одређивања појединих квантитативних параметара укључују и теренска испитивања за детерми-нацију показатеља физичко-механичких својстава поједи-начних хомогених типова стијена и тла (опити крилном сондом, пенетрациони опити, пресиометријска испитива-нања, као и различита испитивања “ин ситу” за одређивање водопропусности).

98. Квантитативне карактеристике стијена и тла могу се табеларно приказати на тзв. проширеној легенди која се

Page 45: sl. glasnik R. Srpske 78/14

5.09.2014. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 78 45углавном ради за пратеће карте (олеате) инжењерскогеоло-шких услова, на којима су све основне компоненте геоло-шке средине приказане суперпозиционо (осим подземних вода, рељефа и процеса, посебна пажња се поклања гра-фичком приказивању (исцртавању) репрезентативних и општих карактеристика просторног размјештаја својстава и физичког стања издвојених јединица стијена (ET, LT, LC или LS - зависно од размјере карте)).

99. Квантитативне карактеристике стијена највише се обрађују у Тумачу, у виду кратког сажетог описа или изве-штаја који прати карту, а пошто је улога таквих информа-ција значајна, у опису појединих поглавља Тумача, оне се дају по појединим издвојеним јединицама стијена и њихо-вих својстава (обично су те јединице поредане по страти-графским секвенцама стијенских комплекса, тако да се до-бије сажета техничка процјена стијенских маса, без обзира на детаљно приказивање индивидуалних карактеристика, а сумирају се и њихова својства у виду табела, графикона, дијаграма и слично).

100. Полуквантитативни параметри служе за класифи-кацију и процјену водећих феномена (појава) у класама које су лимитиране квантитативним вриједностима, а користе се када је потребно успоставити информације о својстви-ма стијена на подесан начин, која иначе нити су могућа, потребна, нити прикладна да се изразе егзактним нумерич-ким вриједностима.

101. Полуквантитативне карактеристике стијена при-казују се на картама помоћу граница које оконтурују хо-могена тијела или поља, за нпр. дефинисани степен пла-стичности, консистенције или релативне густине или такве карактеристике као што су степен испуцалости или стање распаднутости.

102. Квантитативна процјена може бити приказана или изражена линијама једнаке вриједности (изолинијама), преко картираних површина, иако је свака картирана једи-ница већ издијељена изолинијама у оквиру сажете полук-вантитативне класификације и оба типа карата су примјери аналитичких карата.

103. Полуквантитативне и квантитативне вриједности поје-диних литолошких и инжењерскогеолошких типова приказују се преко директних и индиректних карактеристика стијена.

104. Класификација карактеристика за потпуни опис хо-могених врста стијена и типова тла се врши за сва својства стијена, укључујући чак и она која су слабо обрађена, а могу бити одређена на узорцима мале запремине или ком-плексним тестирањем великог броја узорака.

105. Најважније класификационе карактеристике за опис стијена и тла дате су у Прилогу 7 и укључене су у си-стем композитног описа имена литолошких типова.

106. За класификацију текстурних елемената најваж-нија је крупноћа зрна.

107. Да би се класификација текстурних елемената ква-литетно урадила, потребно је да се из постојећих класифи-кација за различите групе стијена истакне један изразито реалан технички критеријум крупноће зрна који се може прихватити и адаптирати за све врсте стијена и тла.

108. Границе између класа су фиксиране физички утврђеним границама крупноће зрна које се користе код ра-зврставања инжењерског тла.

109. Крупноћа зрна мора бити садржана у самом нази-ву стијена пошто неповољно дјелује на физичка својстава стијена.

110. За израду инжењерскогеолошких карата користе се сљедеће класе крупноће зрна:

1) класа 1 - гранична вриједност > 60 mm – врло крупна зрна,

2) класа 2 – гранична вриједност од 60 до 2,0 mm – крупна зрна,

3) класа 3 – гранична вриједност од 2,0 до 0,06 mm – средња зрна,

4) класа 4 – гранична вриједност од 0,06 до 0,002 mm – ситна зрна и

5) класа 5 – гранична вриједност < 0,002 – врло ситна зрна.

111. Релативна крупноћа зрна може бити униформна, неуниформна, порфиритска и друго.

112. Облик зрна се даје у општој форми описно за облик фрагмената и честица, чиме ће се индицирати степен за-обљености ивица и њихова површинска текстура.

113. Зрна се дијеле према:1) заобљености зрна на: угласта, полуугласта, полуза-

обљена и заобљена,2) облику зрна на: једнодимензионална, пљосната, из-

дужена, пљосната и издужена и неправилног облика и3) површинској текстури зрна на: храпава (неравна) и

глатка.114. Просторни размјештај зрна односи се на структуру

стијена и тла (нпр. који се односи на оријентацију или њено одсуство, узорци настали неуниформним размјештајем ми-нерала, зрна или земљане масе итд.).

115. Текстура за поједине генетске категорије стијена приказује се и стандардним петролошким ознакама на про-филима изведених истражних радова, и то за:

1) седиментне стијене слојевитост може бити: листаста, плочаста, танкослојевита, средње слојевита, дебелослоје-вита, банковита и масивна,

2) магматске стијене лучење може бити: плочасто, па-ралелопипедно, стубасто, кугласто и неправилно и

3) метаморфне стијене шкриљавост може бити: листа-ста, шкриљава и масивна.

116. Боја стијена или тла се одређује према терминима за утврђивање освијетљености, нијанси и боји.

117. Према освијетљености боја може бити свијетла и тамна, нијанса љубичаста, црвенкаста, жућкаста, браон-каста, зеленкаста, плавкаста и сивкаста, а боја љубичаста, црвена, жута, браон, зелена, плава, бијела, сива и црна (нпр. тамно црвенкасто-жута, тамнобраон итд).

118. Квалитативне класификације засноване на процје-ни (прорачуну) и опису физичке дезинтеграције и хемијске декомпозиције свјеже стијене користе се за потребе ин-жењерскогеолошког картирања.

119. Одговарајућа класификација за израду ОИГК-100 је она гдје су стијене међусобно раздвојене према факто-рима који су проузроковали стање распаднутости, односно да ли је распаднутост узрочно везана за деколоризацију (D), хемијску декомпозицију (CH), физичку дезинтеграцију (M) или је настала усљед хидротермалне или друге алтерације.

120. Признато је пет степени распаднутости, при чему резидуално тло може одговарати типу M (као резултат де-зинтеграције) или типу CH (као резултат декомпозиције).

121. За израду инжењерскогеолошке карте користи се сљедећа класификација према категорији степена (стању) распаднутости стијена подијељена у пет класа, гдје је сте-пен распаднутости изражен у процентима, и то:

1) класа 1 – слабо распаднуто, гдје је степен распадну-тости 0 - 25%,

2) класа 2 – умјерено распаднуто, гдје је степен распад-нутости 25 - 50%,

3) класа 3 – јако распаднуто, гдје је степен распаднуто-сти 50 - 75%,

4) класа 4 – потпуно распаднуто, гдје је степен распад-нутости 75 - 100% и

5) класа 5 – резидуално тло, гдје је степен распаднуто-сти 100%.

122. Степен испуцалости за полуквантитативну класи-фикацију дисконтинуитета чврстих и меканих стијена је врло значајан фактор. Предложена подјела на класе која је приказана у тачки 121. овог упутства заснована је на ста-тистичкој репрезентативној процјени величине блокова стијенске масе одређених на основу најмањих растојања пукотина.

Page 46: sl. glasnik R. Srpske 78/14

46 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 78 5.09.2014.

123. Класификација растојања дисконтинуитета прика-зана је у пет класа са називом, растојањем између пукотина у (cm) и степеном испуцалости стијена, и то:

1) класа 1 – растојање између пукотина веће од 200 cm назива се врло велико растојање, а према степену испуца-лости спада у категорију – врло слабо испуцала стијена,

2) класа 2 – растојање између пукотина веће од 200 до 60 cm назива се велико растојање, а према степену испуца-лости спада у категорију – слабо испуцала стијена,

3) класа 3 – растојање између пукотина од 60 до 20 cm назива се средње растојање, а према степену испуцалости спада у категорију – средње испуцала стијена,

4) класа 4 – растојање између пукотина од 20 до 6 cm назива се мало растојање, а према степену испуцалости спада у категорију – јако испуцала стијена и

5) класа 5 – растојање између пукотина мање од 6 cm назива се врло мало растојање, а према степену испуцало-сти спада у категорију – врло јако испуцала стијена.

124. Релативна збијеност је дефинисана изразом: emax - enId= ——— emax - emin

гдје су emax - коефицијенти порозности врло растреситог тла (лабораторијски опит), emin - коефицијенти порозности збијеног тла (лабораторијски опит) и en - коефицијент поро-зности на терену.

125. Приједлог за одређивање релативне збијености пијескова и шљункова изражене у процентима подијељена је у пет класа, и то:

1) класа 1 – врло растресито тло, гдје је релативна збије-ност мања од 20%,

2) класа 2 – растресито тло, гдје је релативна збијеност од 20 до 33%,

3) класа 3 – умјерено растресито, тло гдје је релативна збијеност од 33 до 66%,

4) класа 4 – збијено тло, гдје је релативна збијеност од 66 до 90% и

5) класа 5 – врло збијено тло, гдје је релативна збије-ност од 90 до 100%.

126. На бази теренског теста, процјена консистенције заснована је на једноставном мануелном опиту који може бити прихватљив за картирање, а може се користити и као апроксимативан индикатор чврстоће везаног тла.

127. Класификација везаног тла одређује се на терену у пет класа, и то:

1) врло мека консистенција (ослобађа се вода између прстију када се стисне узорак у шаци, те је апроксимативна чврстоћа на притисак мања од 20 kPa),

2) мека консистенција (лако се гњечи узорак под прсти-ма, те је апроксимативна чврстоћа на притисак мања од 20 до 40 kPa),

3) тврда консистенција (узорак се може гњечити под пр-стима јаким притиском и тада је апроксимативна чврстоћа на притисак мања од 40 до75 kPa),

4) крута консистенција (узорак се не може гњечити, па је одређена апроксимативна чврстоћа на притисак мања од 75 до 160 kPa) и

5) врло крута или чврста консистенција (узорак је ломљив или врло жилав и у том случају је апроксимативна чврстоћа на притисак већа од 150 kPa).

128. Индекс конзистенције (Ic) може бити одређен пре-ко нумеричких вриједности природне влажности (ω), гра-нице течења (ωL) и индекса пластичности (IP), а формула је

ωL - ωIc = ——. IP

129. Уколико се у току испитивања примјењује стан-дардни пенетрациони опит, тада се збијеност и конзи-стенција за пјесковите и глиновите материјале одређују на

основу броја удараца (N) прибора (према Терзагхиу и Пец-ку), са сљедећом подјелом:

1) врло слабо збијен пијесак, број удараца N=4,2) слабо збијен пијесак, број удараца N=4-10,3) нормално збијен пијесак, број удараца N=10-30,4) збијен пијесак, број удараца N=30-50,5) врло збијен пијесак, број удараца N>50,6) врло мекана конзистенција глина, број удараца N=2,7) мекана конзистенција глина, број удараца N=2-4,8) нормална конзистенција глина, број удараца N=4-8,9) крута конзистенција глина, број удараца N=8-15,10) врло крута конзистенција глина, број удараца N=15-

30 и11) тврда конзистенција глина, број удараца N>30.130. Поуздан индикатор чврстоће стијена је добро

изражен преко моноаксијалне чврстоће у сувом стању са бочним ширењем и користи се као основ за полуквантита-тивну класификацију стијена према чврстоћи.

131. Стијене са чврстоћом мањом од 1,5 MPa су по пра-вилу чврста тла и зато их треба посебно тестирати.

132. Меке стијене имају чврстоћу < 50 MPa, а чврсте > 50 MPa.

133. Класификација стијена према чврстоћи на прити-сак чврстих и меканих стијена подијељена је у пет класа, и то:

1) класа 1 – чврстоћа од 1.5 до15 MPa – слаба чврстоћа,2) класа 2 - чврстоћа од 15 до 50 MPa – умјерено чврста,3) класа 3 – чврстоћа од 50 до 120 MPa – чврста,4) класа 4 - чврстоћа од 129 до 230 MPa – врло чврста и5) класа 5 - чврстоћа већа од 230 MPa – екстремно чврста.134. Деформабилност стијена се приказује на сљедећи

начин:1) стијена је крта када се на дијаграму напон - деформа-

ција показује да се тачка слома приближава граници слома, а резерве пластичности су врло мале,

2) стијена је дуктилна (еластична) када је тачка слома удаљена од границе слома, а резерва пластичности је ве-лика и

3) стијена показује понашање пластичног течења када долази до лаганог пластичног пузања - течења.

135. Деформабилности чврстих и меканих стијена може се разликовати на основу стандардних статичких мо-дула деформација који се одређују лабораторијским испи-тивањима, а подијељени су у пет класа, и то:

1) класа 1 – врло висока деформабилност, гдје је модул деформација мањи од 5 MPax103,

2) класа 2 – висока деформабилност, гдје је модул де-формација од 5 до 15 MPax103,

3) класа 3 – умјерена деформабилност, гдје је модул де-формација од 15 до 35 MPax103,

4) класа 4 – ниска деформабилност, гдје је модул дефор-мација од 35 до 60 MPax103 и

5) класа 5 – врло ниска деформабилност, гдје је модул деформација већи од 60 MPax103.

136. Код описа издвојених картираних јединица дају се сљедеће категорије: крте, врло слабо деформабилне, дук-тилне (еластичне), умјерено деформабилне, пластично пу-зање, врло јако деформабилне.

137. Деформабилност тла је изражена као полукванти-тативан модул компресије и дијели се у пет класа:

1) класа 1 – врло велика деформабилност, гдје је вели-чина компресије (компресибилност) мања од 5 MPa,

2) класа 2 – велика деформабилност, гдје је величина компресије од 5 до 15 MPa,

3) класа 3 – умјерена деформабилност, гдје је величина компресије од 15 до 25 MPa,

Page 47: sl. glasnik R. Srpske 78/14

5.09.2014. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 78 474) класа 4 – мала деформабилност, гдје је величина ком-

пресије од 25 до 50 MPa и5) класа 5 – врло мала деформабилност, гдје је величина

компресије већа од 50 MPa.138. Степен водопропусности (пермеабилности) стије-

на и тла даје се према вриједностима коефицијента фил-трације Kf, односно водопропусности мјерене на узорцима или квантитативном процјеном релативног физичког стања стијена “ин ситу” (порозност, микроиспуцалост, степен распаднутости), а у хомогеним типовима тла испитивање водопропусности на узорцима може бити у доброј сагла-сности са стањем у стијенском масиву, пошто тло није тако поремећено као стијенски масив и што су узети узорци до-вољно репрезентативни.

139. Препоручује се полуквантитативна класификација за описно коришћење или приближно одређивање водопро-пусности стијена и тла, подијељена у шест класа, и то:

1) класа 1 – врло висока водопропусност са коефи-цијентом филтрације < 10-2 m/s,

2) класа 2 – висока водопропусност са коефицијентом филтрације од 10-2 до 10-4 m/s,

3) класа 3 – умјерена водопропусност са коефицијентом филтрације од 10-4 до 10-5 m/s,

4) класа 4 – слаба водопропусност са коефицијентом филтрације од 10-5 до 10-7 m/s,

5) класа 5 – врло слаба водопропусност са коефицијен-том филтрације од 10-7 до 10-9 m/s и

6) класа 6 – практично водонепропусно са коефицијен-том филтрације > 10-9 m/s.

140. Вриједности водопропусности стијенских маса одре-ђене узлазним или силазним фронталним тестирањем и испи-тивањем помоћу пакера су најпоузданије у односу на оне које се добијају испитивањем директно на узорцима стијена.

141. За постојаност као класификациону карактеристи-ку не постоји општа сагласност око метода за одређивање индекса постојаности чврстих и меканих стијена, а за веза-на тла и мекане стијене као једноставан показатељ може да послужи индекс бубрења или скупљања, али методе њихо-вог одређивања још нису поуздано утврђене.

142. Преглед одабраних индиректних и директних ка-рактеристика најчешће коришћених за квантитативну про-цјену својстава стијена дат је у Прилогу 8.

143. Карактеристике из тачке 142. овог упутства при-казују се у полуквантитативном или нумеричком (кван-титативном) облику у дијелу проширене легенде карте, а својства су процијењена на основу статистичких прорачуна извршених за довољан број хомогених типова стијена и тла.

144. Чврсте и мекане стијене, невезано пјесковито-шљунковита и везана тла класификују се на начин дат у Прилогу 7 овог упутства.

145. Нумеричке вриједности директних карактеристика односе се на својства чврстоће, деформабилности и водо-пропусности стијена.

146. Нумеричке вриједности могу се користити за неке конкретне инжењерске прорачуне, а њихове полуквантита-тивне класе служе као класификациони параметри за пре-лиминарне намјене и циљеве и за груписање и компарацију различитих типова стијена, углавном код картирања.

147. Индиректне карактеристике нису директно значај-не за техничке прорачуне (уз изузетак запреминске тежи-не), али су значајне за детаљније дефинисање физичких својстава, физичког стања и понашања стијена, а неке од ових карактеристика су потпуно корелативне са директним карактеристикама: чврстоћом, деформабилношћу и пороз-ношћу стијена и обично се користе као “индекс” карактери-стике за брзо одређивање типова стијена.

148. Индиректне карактеристике дају се у сажетом тек-сту у виду табела, графикона, дијаграма, од којих се поред наведених у Прилогу 8 одређују:

1) запреминска тежина која је значајан индикатор фи-зичких својстава стијена и добро се корелише са минерал-

ним саставом, порозношћу и чврстоћом и издвојено је пет класа суве запреминске тежине за тла и чврсте и мекане стијене са сљедећим називима и вриједностима:

- класа 1 – врло ниска запреминска тежина, вриједност за тло <14, а за стијене <18 kN/m3,

- класа 2 – ниска запреминска тежина, вриједност за тло од 14 до 17, а за стијене од 18 до 22 kN/m3,

- класа 3 – умјерена запреминска тежина, вриједност за тло од 17 до 19, а за стијене од 22 до 25.5 kN/m3,

- класа 4 – висока запреминска тежина, вриједност за тло од 19 до 22, а за стијене од 25.5 до 27.5 kN/m3 и

- класа 5 – врло висока запреминска тежина, вриједност за тло >22, а за стијене >27.5 kN/m3;

2) порозност је значајна за процјену физичких својста-ва стијена, као што су запреминска тежина, нарочито код утврђивања односа према водопропусности, а препоручена је сљедећа полуквантативна класификација коришћењем вриједности порозности и коефицијента порозности. Кла-сификација порозности чврстих и меканих стијена и тла је сљедећа:

- класа 1 - за чврсте и мекане стијене – врло висока по-розност, гдје је коефицијент порозности >0.43, а порозност >30,

- класа 2 - за чврсте и мекане стијене – висока порозно-ст, гдје је коефицијент порозности 0.43 - 0,18, а порозност 30 - 15,

- класа 3 - за чврсте и мекане стијене – средња порозност, коефицијент порозности је 0.18 - 0.05, а порозност 15 - 5,

- класа 4 - за чврсте и мекане стијене – мала порозност, коефицијент порозности је 0.05 - 0.01, а порозност 5 - 1 и

- класа 5 - за чврсте и мекане стијене – врло мала поро-зност, коефицијент порозности је < 0.01, а порозност <1,

- класа 1 - за тло – врло висока порозност, коефицијент порозности је >1.00, а порозност >50,

- класа 2 - за тло – висока порозност, коефицијент поро-зности је 1.00 - 0.80, а порозност 50 - 45,

- класа 3 - за тло – средња порозност, коефицијент поро-зности је 0.08 - 0.55, а порозност 45 - 35,

- класа 4 - за тло – мала порозност, гдје је коефицијент порозности 0.55 - 0.43, а порозност 35 - 30 и

- класа 5 - за тло – врло мала порозност, коефицијент порозности је <0.43, а порозност <30;

3) степен засићености је значајан класификациони параметар за одређивање физичког стања невезаног тла, углавном пијескова и може се приказати преко степена за-сићености у пет класа:

- класа 1 – природно суво тло са степеном засићености 0 - 0.25%,

- класа 2 – влажно тло, гдје је степен засићености 0.25 - 0.50%,

- класа 3 – врло влажно тло, гдје је степен засићености 0.50 - 0.80%,

- класа 4 – високо водозасићено тло, гдје је степен за-сићености 0.80 - 0.95% и

- класа 3 – потпуно водозасићено тло, гдје је степен за-сићености 0.95 - 1.00%;

4) према индексу пластичности издвојено је пет класа тла, и то:

- класа 1 – није пластично тло са индексом пластично-сти <1,

- класа 2 – ниска пластичност тла са индексом пластич-ности од 1 до 7,

- класа 3 – умјерена пластичност тла са индексом пла-стичности од 7 до 17,

- класа 4 – висока пластичност тла са индексом пла-стичности од 17 до 35,

- класа 5 – екстремно висока пластичност тла са индек-сом пластичности >35 (за врло масне глине).

Page 48: sl. glasnik R. Srpske 78/14

48 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 78 5.09.2014.

149. Издвајање литолошких комплекса врши се према генетској припадности у складу са класификацијом стијена из тачке 74. овог упутства, структурно-текстурним свој-ствима и најзаступљенијим литолошким типовима који битно одређују инжењерскогеолошка својства комплекса у цјелини.

150. Уколико је у литолошком комплексу заступље-но више литолошких типова, тада се у ознаци комплекса издвајају највише три најзаступљенија литолошка типа, а остали литолошки чланови приказују се детаљније у Тума-чу ОИГК-100.

151. Квантитативне карактеристике појединих литоло-шких комплекса у цјелини или литолошких типова у при-родним условима су много значајније него карактеристике својстава стијена одређене на узетим узорцима.

ГЛАВА V

НАЧИН ПРИКАЗИВАЊА ЛИТОЛОШКИХ ТИПОВА И ЛИТОЛОШКИХ КОМПЛЕКСА НА ОСНОВНOJ ИНЖЕЊЕРСКОГЕОЛОШКOJ КАРТИ 1:100.000

152. Литолошки типови магматских стијена издвајају се на ОИГК-100 према генетској припадности, минера-лошком саставу, физичким својствима, физичком стању, механичким својствима, водопропусности и постојаности, а на ОИГК-100 се приказују словним симболима и гра-фичким ознакама са ознаком боје, датим у табели која се налази у Прилогу 9.

153. За магматске стијене које карактерише присуство неког одређеног минерала симбол се означава комбино-вањем општег симбола за фамилију стијена и симбола за минерал према ЈУС.Б.А4.057;2001 или BAS ISO 710-5:2010, који се ставља иза њега.

154. На обојеним картама ознаке за литолошке типове пирокластита исцртавају се у боји која одговара њиховој старости.

155. Петрографски карактер пирокластита се означава додавањем симбола за фамилију стијена иза симбола за пи-рокластит.

156. На ОИГК-100 пирокластити се приказују словним симболима и графичким ознакама приказаним у Прилогу 10.

157. Метаморфне промјене у магматским стијенама и стијенама које се налазе у контакту са њима означавају се на ОИГК-100 шрафуром црвене боје исцртаном преко основне картиране јединице, према ознакама приказаним у Прилогу 11.

158. На ОИГК-100 литолошки типови магматских стијена приказују се грчким словним симболима и бојом, а на инжењерскогеолошким профилима одговарајућом шра-фуром према Прилогу 9 овог упутства.

159. Уколико се картирањем утврде зоне повећане испуцалости унутар истог литолошког члана, тада се поред словне ознаке за врсту литолошког типа посебно издваја инжењерскогеолошки тип означавањем у индексу катего-рије испуцалости према т. 122. и 123. овог упутства.

160. На начин из тачке 159. овог упутства се за исти литолошки тип издваја инжењерскогеолошки тип према степену распаднутости, а у складу са т. 118, 119, 120. и 121. овог упутства.

161. Уколико стијене нису захваћене овим процесима, тада се литолошки тип приказује само бојом и словном ознаком, што уједно значи да је стијена монолитна, свјежа и компактна.

162. Код категорија распаднутости стијена значајно је утврдити да ли је оно везано за деколоризацију (D), хемиј-ску декомпозицију (CH), физичку дезинтеграцију (M) или је настала хидротермалним или другим алтерацијама.

163. Категорије распаднутости стијена не наносе се на ОИГК-100, већ се детаљније обрађују у Тумачу.

164. Уколико су магматске стијене толико измијењене да у саставу преовлађују секундарни минерали, на ОИГК-

100 и профилима ова се подручја шрафирају у црвеној боји мрежасто распоређеним линијама под правим углом, дебљине 0,5 mm, на међусобном растојању 3,5 mm.

165. Изучавање и приказивање литолошких типова и комплекса седиментних стијена подијељено је у више лито-лошких група са различитим бојама на карти и профилима.

166. Седиментне кластичне средњезрне и крупнозрне стијене приказују се у жутозеленој боји, а ознака боје R:180 G:225 B:110, седиментне кластичне финозрне стијене су свијетло жутозелене боје R:195 G:220 B:130, сулфатне и ха-лоидне стијене приказују се на карти и профилима најсвјет-лије смеђом бојом R:195 G:175 B:13, карбонатне стијене су тамније жутозелене боје R:160 G:190 B:95, а вулканоклас-тичне стијене су зелено-плаве са ознаком боје R:110 G:205 B:175.

167. Поједини литолошки типови седиментних стијена на ОИГК-100, стубовима и профилима приказују се вели-ким словним симболима и бојом за одговарајућу литоло-шку групу датим у Прилогу 12.

168. Уколико су на Основној геолошкој карти 1:100.000 посебно издвојени главни типови кречњака, тада се за њи-хово приказивање користе ознаке за типове кречњака та-кође према литолошким ознакама приказаним у Прилогу 13.

169. Код литолошких комплекса, када се поједини ли-толошки типови јављају у виду алтернирајућих секвенци, означавају се на исти начин као у тачки 166. овог упутства, али према редослиједу заступљености у одређеном лито-лошком комплексу.

170. Литолошки комплекси се издвајају и приказују тако што ће основне особине издвојеног литолошког ком-плекса задржати стијенска маса која битно утиче и одређује инжењерскогеолошка својства комплекса у квалитативном и квантитативном смислу па ће се, најзаступљенији лито-лошки тип у комплексу, на карти приказати словним симбо-лом, односно бојом припадајућег литолошког типа, док ће сљедећи литолошки типови бити приказани само словним симболом, највише до три члана, а остали литолошки чла-нови детаљније се обрађују у текстуалном дијелу Тумача.

171. У оквиру литолошког комплекса дијабаз-рожнач-ке формације, уколико је то могуће, (због размјере карте) посебно се издвајају инжењерскогеолошки значајнији ли-толошки типови или дијелови комплекса карактеристични за поједине терене.

172. За изучавање и приказивање квартарног покрива-ча при изради ОИГК-100 разврставање квартарних наслага врши се према генетском поријеклу, материјалном саставу и евентуално дебљини.

173. Према генетском поријеклу на ОИГК-100 квартар-ни парагенетски низови разврставају се према Прилогу 14.

174. На ОИГК-100, у легенди и профилима, ознаке квартарних фација означавају се симболима и бојом.

175. Боје за означавање појединих парагенетских низо-ва на обојеним ОИГК-100 имају свјетлији тон од боје којом се означава старост седиментних стијена.

176. Генетске категорије квартарних покривача прика-зују се на ОИГК-100 малим словима и одговарајућом бојом, а симбол за генетску припадност је величине 4,0 mm.

177. Комбинације појединих генетских низова приказу-ју се као комплекси (нпр. делувијално-пролувијални нанос (d-pr) или пролувијално-алувијални нанос (pr-al)).

178. Инжењерскогеолошке особине квартарних фација одређују се према минералошком саставу, класификацио-ним параметрима, физичким својствима, физичком стању, механичким својствима, водопропусности и постојаности.

179. Материјални састав појединих генетских низова ставља се послије назива одређене генетске групе као де-сни индекс уз симбол одређеног генетског типа.

180. У току теренских радова или картирања врши се идентификација тла до нивоа основних група тла према Прилогу 5 овог упутства, на: G - шљунак, GО - муљеви-ти шљунак, GF - шљунак са прашинастом фракцијом, S -

Page 49: sl. glasnik R. Srpske 78/14

5.09.2014. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 78 49пијесак, SО - муљевити пијесак, ОG - муљ шљунковит, FS - пјесковита прашина и сл. (нпр. - пијескови и шљункови алувијалног наноса - als,g. алувијални пијесковити муљеви - alоs, пролувијалне заглињене дробине - prdc, пјесковите гли-не поводањске фације -apcs, делувијални пијесак глиновит - dsc итд.).

181. Дефинитивна припадност одређеној подгрупи тла утврђује се након завршених лабораторијских опита у складу са USC класификацијом тла.

182. Код израде завршне верзије инжењерскогеолошке карте разврставање издвојених литолошких чланова уну-тар појединих генетских типова квартарних фација, уко-лико нису вршена лабораторијска испитивања, треба да се изврши до нивоа подгрупа тла, приказано у Прилогу 6 овог упутства.

183. На ОИГК-100 елувијалне и делувијалне наслаге издвајају се као посебни литолошки комплекси и типови, уколико су дебљине веће од 2,0 m и континуираног распро-страњења преко 0,10 km².

184. Уколико је дебљина покривача из тачке 176. овог упутства мања од 2,0 m, а има континуирано распростра-њење у терену и посебан инжењерскогеолошки значај, у погледу услова стабилности, еродибилности или услова изградње, онда се испод површинског покривача, означе-ног одговарајућом бојом, приказује и основна стијена у подлози, вертикалном шрафуром у боји предвиђеној за ту основну стијену.

185. Инжењерскогеолошка јединица се означава симбо-лима тако што се ознака основне стијене у подлози прика-зује у имениоцу, а ознака квартарног покривача у бројиоцу, додатком ознаке за материјални састав у десном индексу (нпр. dlpg/GL - ако је глинац прекривен делувијалним пје-сковитим глинама).

186. На ОИГК-100 се приказују подаци о грађи терена по дубини уколико за то постоје поуздани подаци из прет-ходних истраживања или подаци добијени у току израде ОИГК-100.

187. Уколико за поједине генетске типове квартарних фација постоје подаци о дебљини, тада се у оквиру издвоје-не јединице поред словне ознаке за генезу уносе и подаци о дебљини у загради.

188. Изучавање и приказивање литолошких типова ме-таморфних стијена подијељено је у више основних група са различитим бојама на карти и профилима.

189. Аутометаморфне стијене приказују се у маслина-сто-зеленој боји, а ознака боје је R:100 G:150 B:100, кон-тактно-метаморфне стијене су свијетло маслинасто-зелене боје R:150 G:190 B:105

190. Шкриљаве стијене – ниског степена кристалинитета приказују се на карти и профилима свијетлозеленом бојом R:50 G:205 B:100, шкриљаве стијене - високог степена крис-талинитета су зелене са ознаком боје R:0 G:150 B:50.

191. Масивне карбонатне стијене су тамнозелене са ознаком боје R:0 G:100 B:50, а масивне, силикатно-кар-бонатне стијене су тамнољубичасте са ознаком боје R:105 G:10 B:135.

192. Литолошки типови метаморфних стијена издвајају се на ОИГК-100 у складу са симболима, бојом и ознаком приказаним у Прилогу 15.

193. Називи појединих литолошких типова шкриљаца дају се на основу процентуалне заступљености појединих минерала, додавањем ознаке за два најзаступљенија ми-нерала са десне стране уз ознаку за шкриљац (нпр. Sqm - кварц мусковитски шкриљац).

194. Ознаке минерала које се стављају уз ознаку за вр-сту стијене су сљедеће: албит - ab, амфибол - am, анортит – an, аугит - au, биотит - b, дијалаг – dl, доломит - do, епи-дот – ep, хлорит – co, кварц - q, калцит - ca, микроклин - mi, мусковит - m, оливин - ol, пироксен - pu, плагиоклас - p, серицит – se и серпентин - s.

195. Разне комбинације литолошких типова шкриљаца које се јављају у виду литолошких комплекса или пакета

означавају се на исти начин као и у тачки 192. овог упут-ства.

196. Уколико се у току картирања утврде неки литолош-ки типови који нису заступљени у т. 192. и 193. овог упут-ства, оне се сврставају у одговарајуће припадајуће генетске групе.

197. Границе између појединих литолошких типова и комплекса на ОИГК-100 приказују се према стандардима за израду Основне геолошке карте, а мјерне ознаке, дебљи-на линије и стварни изглед ознаке граница приказани су у Прилогу 16.

198. Структурно-тектонске особине изучавају се ради лакшег објашњења инжењерскогеолошких особина поједи-них литолошких типова или комплекса.

199. Структурне ознаке мјерених планара (слојеви-тости и фолијације) на терену приказују се на ОИГК-100 ознакама приказаним у Прилогу 17.

200. Елементи пада пукотина, кливажа и шкриљавости приказани су у Прилогу 18.

201. Пукотине у свим врстама стијена испитују се због утврђивања каракатера и степена испуцалости стијенских маса.

202. У току картирања пукотине се класификују према генези, кинематском типу, дужини, зијеву (отвору), врсти испуне и општем облику.

203. Према генези пукотине могу бити примарне (ус-лојеност, лучење, шкриљавост), секундарне (тектонске, распадања, гравитационе), а према кинематском типу (тен-зионе, релаксационе и смичуће).

204. Тектонско изучавање терена обухвата изучавање руптурних и наборних облика, при чему се посебна пажња поклања утврђивању расједа, мјерењу просторног положаја њиховог распрострањења и положаја у грађи терена, одре-ђивању дебљине расједних зона и промјена склопа терена у околним творевинама и евентуалних трагова неотектонске активности.

205. Тектонски елементи терена приказују се на ОИГК-100 ознакама црвене боје датим у Прилогу 19.

206. Наборне структуре се на ОИГК-100 приказују пре-ма Прилогу 20.

207. За изучавање и приказивање геоморфолошких еле-мената на ОИГК-100 користе се ознаке у сивој боји прика-зане у Прилогу 21.

208. За изучавање и приказивање хидролошких појава на изради ОИГК-100 примјењују се ознаке у плавој боји према табели датој у Прилогу 22.

209. За изучавање и приказивање хидрогеолошких поја-ва на изради ОИГК-100 примјењују се ознаке у плавој боји према табели приказаној у Прилогу 23.

210. Изучавани падински процеси и појаве - клизишта, одрона, сипара, тецишта и пузишта приказују се на ОИГК-100 у размјери карте, а у случају да су поменуте појаве мањих размјера, оне се наносе шематском ознаком вели-чине 5,0 mm.

211. Клизишта и сипари класификују се према активно-сти на: активна и умирена, одрони на активна и потенцијал-но активна, а тецишта и пузишта на активна и смирена.

212. Егзодинамички процеси и појаве се на инжењер-скогеолошкој карти приказују у размјери ОИГК, а уколико су појаве мање од 15,0 m, означавају се ванразмјерним зна-ком величине 5,0 mm, сљедећим ознакама црвене цинобер боје приказане у Прилогу 24.

213. Дубина до клизних површина утврђена или пре-тпостављена означава се редним бројем према сљедећој класификацији:

1) површинска, дубина до клизне површине до 1,0 m,2) плитка са дубином до клизне површине 1,0 - 5,0 m,3) дубока са дубином до клизне површине 5,0 - 20,0 m и4) врло дубока са дубином до клизне површине преко

20,0 m.

Page 50: sl. glasnik R. Srpske 78/14

50 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 78 5.09.2014.

214. Уколико су нека од регистрованих клизишта раније истраживана и изведене санационе мјере, онда се то озна-чава на карти посебном ознаком.

215. У крашким теренима, уколико су огољени, врши се класификација терена према степену скаршћености.

216. На ОИГК-100, изолинијама љубичасте боје дебљи-не 0,2 mm, издвајају се категорије скаршћености, и то:

1) тачкастом линијом слабо скаршћен терен до 20 поја-ва на 1 km²,

2) испрекиданом линијом средње скаршћен терен са 20 - 50 појава на 1 km² и

3) пуном линијом јако скаршћен терен преко 50 појава на 1 km².

217. Критеријуми за утврђивање интензитета скаршће-ности терена су: врсте карстних појава и облика, учеста-лост појављивања појава и облика, активност карстног про-цеса и услови коришћења карстних терена.

218. Под појмом карстна појава подразумијевају се вр-таче и увале (макрокарстни облици).

219. У току инжењерскогеолошког картирања регистру-ју се све антропоморфолошке појаве и облици који посред-но и непосредно утичу на укупне инжењерскогеолошке одлике терена.

220. Антропоморфолошке појаве и облици приказују се на карти ознакама датим у Прилогу 25.

221. Појаве настале под утицајем техногене активности у терену изучавају се и одговарајућим ознакама приказују на ОИГК-100, према Прилогу 26.

222. Изучавање потенцијалности литолошких типова и комплекса који се могу користити као геолошки грађевин-ски материјали представља један од битних видова инже-њерскогеолошких истраживања терена, при чему се посеб-на пажња посвећује оним локалитетима гдје се могу еконо-мично отварати мајдани, каменоломи, шљункаре, пјескаре и глиништа, као и различите врсте неметаличних сировина.

223. Лежишта геолошких грађевинских материјала приказују се на ОИГК-100 ознакама црне боје, приказаним у Прилогу 27.

224. У току инжењерскогеолошког картирања регистру-ју се и на карти приказују сви значајнији мелиорациони и санациони захвати и анализира успјешност њихове примје-не.

225. Радови из тачке 224. овог упутства се на ОИГК-100 приказују ознакама у зеленој боји, а приказују се у Прилогу 28.

226. На допунској карти, карти опште инжењерскоге-олошке рејонизације терена, размјере 1:100.000, врши се зонирање терена према истим или сличним инжењерско-геолошким својствима.

227. Основни критеријуми и елементи за категорисање терена према инжењерскогеолошкој погодности су:

1) морфолошки услови терена,2) геолошка грађа,3) укупни инжењерскогеолошки и хидрогеолошки

услови, нарочито са аспекта развоја егзодинамичких појава и процеса и

4) угроженост животне средине антропогеним захватима.228. Егзодинамичка активност терена анализира се и

оцјењује према степену развоја, учесталости појављивања и динамике развоја, заступљености и активности геоло-шких и техногених процеса и појава, као и других видова деформабилности терена.

229. На допунској карти инжењерскогеолошке погод-ности терени се категоришу означавањем рејона одго-варајућим растер ознакама и шрафуром у боји, за терене неповољних и повољних инжењерскогеолошких својстава.

230. Терени неповољних инжењерскогеолошких свој-става су нестабилни терени (клижење, одроњавање, сипа-ри), стишљива тла (веома стишљива, средње стишљива и

условно стишљива тла), еродибилни терени (ерозија пади-не, флувијална ерозија), абразиони процеси, плављење те-рена и карстификација, а њихове катергорије, ознаке и боја су приказани у Прилогу 29.

231. У терене повољних инжењерскогеолошких свој-става спадају:

1) нискоравничарски терени (растер ознака у боји), и то: терасне заравни (свијетлосива), алувијалне заравни (свијетложута) и лесне заравни (жута),

2) неогена побрђа (растер ознака у тамножутој боји), и то: заравни и падине благог нагиба и

3) брдско-планински терени са морфолошки повољним условима (растер ознака у жутозеленој боји), изграђени од чврстих слабо алтерисаних стијена.

232. У случају заступљености више различитих појава на једном мањем простору, на карти се приказују оне ка-тегорије које одређују битна инжењерскогеолошка својства терена или се приказују све врсте појава комбиновањем шрафура и боја (нпр. стабилност и еродибилност и слично).

233. На допунској прегледној карти размјере 1:200.000, која се прилаже у Тумачу, врши се категоризација терена према степену стабилности, а критеријуми за издвајање терена према степену стабилности су: заступљеност и дебљина површинских покривача, учесталост појављивања и закономјерност развоја егзодинамичких процеса и појава у појединим литофацијалним срединама, морфологија те-рена, климатски режим и степен антропогене активности.

234. Према критеријумима из тачке 233. овог упутства издвојене су три категорије стабилности терена, које се на карти приказују шрафурама у црвеној боји, а то су:

1) нестабилни терени који се на карти приказују верти-калним линијама,

2) условно-стабилни терени који се на карти приказују косим линијама и

3) стабилни терени који се на карти приказују хоризон-талним линијама.

ГЛАВА VI

САДРЖАЈ И ОПРЕМА ОСНОВНЕ ИНЖЕЊЕРСКОГЕОЛОШКЕ КАРТЕ

235. Један лист ОИГК-100, чији је изглед приказан у Прилогу 30, састоји се од:

1) основне карте у размјери 1:100.000, која садржи све елементе који дефинишу основне инжењерскогеолошке одлике терена, са легендом, инжењерскогеолошким профи-лима и геохронолошким приказом (стубом) инжењерскоге-олошких јединица,

2) допунске карте у размјери 1:100.000, различитих садржаја и намјена,

3) тумача ОИГК-100, односно текстуалног приказа ин-жењерскогеолошких карактеристика и услова терена, са потребним графичким и табеларним прилозима,

4) документационог материјала, са приказом пројекто-ваних и изведених истраживања за потребе израде ОИГК-100 и синтезним приказом резултата тих истраживања и

5) банке инжењерскогеолошких података (дио ин-жењерскогеолошког информационог система у дигиталном облику).

236. Основна карта из тачке 235. овог упутства ради се у финалном облику, у размјери 1:100.000 и оригиналним манускриптним картама у размјери 1:25.000.

237. Основна карта из тачке 235. овог упутства садржи сљедеће податке, означене одговарајућим ознакама и сим-болима:

1) литолошке типове и комплексе издвојене и приказа-не према усвојеној инжењерскогеолошкој класификацији стијена,

2) податке о структурним и тектонским одликама стијенских маса и терена,

Page 51: sl. glasnik R. Srpske 78/14

5.09.2014. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 78 513) податке о геоморфолошким облицима и појавама и

рејонизацији према генетски различитим облицима реље-фа,

4) податке о хидрогеолошким својствима терена,5) податке о заступљености, распрострањености и ак-

тивности савремених егзодинамичких процеса и појава,6) податке о техногеној активности и степену угроже-

ности животне средине,7) податке о појавама и лежиштима геолошких грађе-

винских материјала и минералних сировина,8) основне податке о сеизмичким и сеизмогеолошким

карактеристикама терена и9) основне податке са основне геолошке и основне хид-

рогеолошке карте који утичу на формирање и даљи развој инжењерскогеолошких услова терена.

238. Графички дио ОИГК-100 састоји се од једног листа размјере 1:100.000 и приказује на сљедећи начин:

1) у горњем дијелу листа на средини уписује се Основ-на инжењерскогеолошка карта Републике Српске, а испод се означава размјера 1:100.000, непосредно изнад карте даје се назив обрађиваног листа,

2) у лијевом горњем углу изнад карте је име извођача радова и аутора, а десно у истом нивоу институција која је наручила истраживање,

3) са лијеве стране Основне инжењерскогеолошке кар-те је легенда издвојених инжењерскогеолошких јединица разврстаних према литолошким типовима и комплексима, у складу са усвојеном инжењерскогеолошком класифика-цијом стијена и за сваку издвојену јединицу даје се кратак, сажети систематизовани приказ према редослиједу датом у тексту Тумача,

4) са десне стране листа налази се грб Републике Срп-ске, а испод грба легенда стандардних ознака које су при-казане на карти (структурних, савремених егзодинамичких појава и др.), а за елементе и податке чије означавање није предвиђено Упутством о изради ОИГК-100 примјењују се стандардне ознаке из Југословенског стандарда за геоло-шке ознаке и симболе (Легенда се односи за карту размјере 1:100.000 и за свих 16 листова размјере 1:25.000),

5) са десне стране легенде стандардних ознака ради се геохронолошки приказ инжењерскогеолошких јединица ради сагледавања геохронолошке припадности и сукцесије развоја издвојених литолошких типова и комплекса,

6) испод листа ОИГК-100 дају се карактеристични инжењерскогеолошки профили у погодној размјери која омогућава задовољавајућу прегледност зависно од општих морфолошких услова и сложености инжењерскогеолошке грађе терена, позиција профила на карти означава се пуном линијом чији су крајеви означени великим словима (А-Б, В-Г), а профили садрже, поред распореда инжењерскоге-олошких јединица, оријентацију, вертикални размјерник, нулту линију и топографске орјентире. Инжењерскогео-лошке јединице су на профилима означене истом бојом и симболима као на инжењерскогеолошкој карти. Инжењер-скогеолошки профили могу се радити и приказати уз ОИГК-100, манускриптне карте 1:25.000, као и поједина-чне локалне профиле у Тумачу за неке посебно интересант-не и карактеристичне локације и

7) у доњем десном углу ОИГК-100 приказује се скица Републике Српске - БиХ са означеном позицијом листа.

239. Шема за представљање ОИГК-100 налази се у Прилогу 31.

240. Допунске карте, односно допунске олеате (“layer”) су саставни дијелови ОИГК-100 и задржавају се у дигитал-ној графичкој форми.

241. Тумач ОИГК-100 представља текстуални приказ инжењерскогеолошких својстава терена за одређени лист 1:100.000 и садржи прегледне карте, дијаграме и табеле у којима се анализирају и синтезно приказују подаци о фи-зичко-механичким и инжењерскогеолошким својствима стијенских маса и терена.

242. Текстуални дио се илуструје и локалним каракте-ристичним профилима терена, инжењерскогеолошким сту-бовима, фотографијама и скицама.

243. Као прилози у Тумачу раде се прегледна:1) карта географског положаја листа,2) геолошка карта са легендом,3) тектонска карта,4) хидрогеолошка карта,5) карта заступљености егзодинамичких појава и про-

цеса,6) карта стабилности терена,7) карта угрожености животне средине (екогеолошка

карта) и8) карта геолошких потенцијала - геолошких грађевин-

ских материјала и минералних сировина.244.Тумач садржи сљедећа поглавља:1) увод у коме се приказују основни подаци о геоло-

шкој карти и листу који се израђује, подаци о одговорном пројектанту и екипи која учествује на изради карте, а затим преглед изведених истраживања, динамика реализације планираних истраживања по фазама и слично,

2) физичко-географске карактеристике терена у којем се приказује географски положај истраживаног терена, морфологија, клима, хидрографија, вегетативни покривач, насељеност и путне комуникације, привредна и техногена активност у функцији одређене инжењерскогеолошке про-блематике и карактеристика терена,

3) преглед досадашње истражености са оцјеном степена претходне истражености терена - даје се приказ резултата претходних истраживања из области геологије, инжењер-ске геологије, хидрогеологије, геофизике, геомеханике, ге-отехнике, истраживања природних грађевинских материја-ла и сировина и других података од интереса за рјешавање инжењерскогеолошке проблематике. На основу ове анализе даје се оцјена о степену претходне истражености,

4) геолошка грађа терена приказује се у скраћеном синтетском облику, у циљу приказа хроностратиграфских, литофацијалних и литогенетских карактеристика терена. Поред тога обрађују се и регионални структурно-тектонски односи и структурни елементи унутар издвојених струк-турно-фацијалних јединица са аспекта њиховог утицаја на формирање и развој инжењерскогеолошких својстава стијена и терена,

5) геоморфолошке карактеристике терена-генетски ти-пови и морфоскулптурни облици савременог рељефа, веза морфолошких облика рељефа са инжењерскогеолошким појавама и процесима, геоморфолошке форме и подаци на Основној инжењерскогеолошкој карти приказују се према значају за формирање инжењерскогеолошких својстава истраживаног терена, и то: геоморфолошке појаве и обли-ци као индикатори стабилности падина и вјештачки фор-мираних косина, као индикатори хидрогеолошпких услова, неотектонске активности и слично,

6) хидрогеолошке карактеристике терена гдје се врши издвајање стијенских маса према хидрогеолошким функ-цијама, оводњеност терена, хидрогеолошка функција у формирању инжењерскогеолошких услова терена, завод-њеност као ограничавајући фактор при различитом ко-ришћењу терена и друго,

7) инжењерскогеолошке карактеристике стијенских маса у Тумачу приказују се кроз опис састава и основних инжењер-скогеолошких одлика литолошких типова и комплекса, затим инжењерскогеолошке карактеристике терена и инжењерскоге-олошку рејонизацију према погодности терена. За опис саста-ва и основних инжењерскогеолошких одлика литолошких типова и комплекса даје се текстуални приказ издвојених ли-толошких типова и комплекса приказаних на карти. За сваки издвојени литолошки тип и комплекс дају се класификациони параметри и евентуална квантификација нумеричких подата-ка систематизована у виду табела или дијаграма. Изучавају се и приказују она физичка, механичка и инжењерскогеолошка

Page 52: sl. glasnik R. Srpske 78/14

52 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 78 5.09.2014.

својства стијенских маса која су неопходна за дефинисање појединих инжењерскогеолошких типова до нивоа основних истраживања. Вриједносни параметри физичко-механичких својстава могу се приказати у тексту Тумача и табеларно. Код уношења вриједности поједини параметри уносе се у одре-ђеним интервалима уз назначавање средњих вриједности. Код текстуалног описа треба се придржавати сљедећег ре-дослиједа: литолошки и литофацијални састав, територијално распрострањење и дебљина стијенске масе; начин појављи-вања, структурно-текстурна својства и физичко-механичка својства стијенских маса; инжењерскогеолошка својства ли-толошких типова и комплекса и терена, везано за издвајање појединих инжењерскогеолошких типова према испуцалости, постојаности, распаднутости, порозности, пропусности и за-водњености, деформабилности и степену стабилности; развој савремених егзодинамичких процеса и заступљеност појава у терену и коришћење стијена као геолошки грађевински мате-ријал. За инжењерскогеолошке карактеристике терена даје се текстулани приказ формирања инжењерскогеолошких услова у терену; настанак и развој процеса савремених егзодинам-ских процеса, заступљеност појава, закономјерност појаваљи-вања и динамика развоја падинских процеса, њихово катего-рисање према врсти и активности, прогнози њиховог развоја како у природним условима тако и под утицајем техногене активности; степен стабилности терена, врсте примијење-них метода геотехничких мелиорација у терену. Текст може бити илустрован локалним инжењерскогеолошким профи-лима, стубовима, картама, фотографијама или скицама. За инжењерскогеолошку рејонизацију према погодности терена даје се прво опис терена неповољних инжењерскогеолошких карактеристика (категоризација према степену развоја савре-мених егзогених процеса и појава и других видова деформа-билности терена, стишљивости тла, нестабилности падина, еродибилности падина, бујичној активности, активности во-дотокова, абразивној активности, плављености површинским и подземним водама, степену карстификованости). За терене повољних инжењерскогеолошких карактеристика даје се ка-тегоризација у оквиру морфолошки и геолошки сличних те-рена (алувијалне и терасне заравни, заравни у неогеним басе-нима, благе падине у брдским теренима, простране висоравни у чврстим стијенама). Оцјена степена угрожености животне средине даје се како у природним условима тако у условима разноврсног коришћења терена,

8) сеизмичке и сеизмолошке карактеристике терена - даје се општи приказ сеизмичности подручја (сеизмо-тектонске карактеристике, основни степен сеизмичности, епицентри јачих потреса и магнитуда; хазард и ризик, општа оцјена могућих прираштаја сеизмичности у зави-сности од инжењерскогеолошких услова терена,

9) потенцијалност истраживаног подручја - овдје се углавном презентују подаци преузети из постојеће доку-ментације о хидрогеолошким условима (водоснабдије-вање) и термалним водама, појавама и лежиштима мине-ралних сировина и активна лежишта и потенцијална нала-зишта грађевинских материјала и сировина,

10) екогеолошка угроженост и заштита – врши се ана-лиза утицаја природних и техногених чинилаца екогеолош-ког ризика, преко геолошке средине (воде и тла) на животну средину; посебно екогеолошки угрожени објекти и просто-ри и елементи њихове заштите и

11) закључак - даје се кратка анализа ријешене про-блематике изведеним истраживањима, шта је ријешено истраживањима и шта је потребно рјешавати у наредном кораку истраживања, анализа употребљивости података са ОИГК-100 за рјешавање конкретних проблема на предмет-ном листу.

245. Документациони дио ОИГК-100 представљају до-кументи и подаци пројектованих и изведених истраживања у изворном облику, који су били потребни за израду ОИГК-100, а то су:

1) Програм за израду ОИГК-100,2) анекси Програма (фазни, годишњи програми),3) коначни (годишњи) извјештаји,

4) теренски дневници у току израде карте (у изворном облику),

5) резултати теренских и лабораторијских истражи-вања и испитивања, систематизовани по фазама и врстама истраживања са прегледном картом изведених истражних радова чије су локације назначене на оригиналима ОИГК-100 размјере 1:25.000 и карти 1:100.000, нумерисање докумената који се односе на поједина истраживања са обиљежавањем предметне фазе истраживања и године у којој су радови изведени (нпр. документација истражног бушења, II фаза, 2008/09), остали истражни радови, дина-мичка пенетрација, истражне јаме и др. обиљежавају се на исти начин,

6) катастар егзодинамичких процесних појава, односно базу података, при чему свака од појава има регистарски број и ознаку на карти 1:25.000 и на листу ОИГК-100,

7) регистар постојећих активних, напуштених и потен-цијалних локација природних грађевинских материјала и сировина врши се на исти начин као и код егзодинамичких процеса, при чему свака од појава има регистарски број и ознаку на карти 1:25.000 и на листу ОИГК-100 размјере 1:100.000 и

8) документациона карта размјере 1:25.000 и 1:100.000 на којој су нанијете локације свих раније изведених истра-жних радова које су коришћене при изради ОИГК-100 и свих новоизведених истражних радова, прописно означени у складу са успостављеним регистром документационог материјала, односно базом података.

246. Основ за БИП чини формирање базе података и конверзија расположивих подлога у дигитални формат (графички и алфанумерички).

247. Пројектовање БИП заснива се на традиционалном моделу “објекти и везе”.

248. Сви подаци основне карте и допунских карти садр-жани су у заједничкој бази података.

249. Приликом формирања базе података пројектује се “информациони систем” или прихвата модел базе већ изра-ђених карата.

250. У бази се складиште и организују сви релевантни подаци који се сортирају по одређеним критеријумима и овакав систем обезбеђује везу карте са базом података, а примјена овог концепта оријентисана је по слојевима гдје сваки слој садржи одговарајућу графичку подлогу повезану са базом података.

251. БИП се израђује на бази Relational Database Management Systems (RDBMS), а која се најчешће израђује у Microсoft Access, Oracle или Microsoft SQL сервери.

252. ОИГК-100 садржи:1) рељеф терена (изохипсе, коте и географски назив),2) насељена мјеста (градови, села),3) комуникације (путеви, пруге, аеродроми),4) хидрологију (дренажна мрежа, бране, језера - куму-

лације, сливно подручје, канали),5) геоморфологију (површински и подземни геоморфо-

лошки облици),6) инжењерску геологију (инжењерскогеолошка класи-

фикација, структурно-тектонски елементи, стратиграфска припадност),

7) хидрогеологију (хидрогеолошке појаве и изворишта, пиштевине, копани бунари),

8) техногене утицаје (рударски радови, грађевински ра-дови, одлагалишта, депоније),

9) егзодинамичке процесе (клизишта, одрони, спирање и линијска ерозија, абразиони процеси),

10) лежишта геолошких грађевинских материјала (ка-мен, шљунак, пијесак, глина, цементни лапорац, позај-миште дробинског материјала) и

11) сеизмичке и сеизмолошке карактеристике терена (сеизмотектонска рејонизација, основни степен сеизмич-ности).

Page 53: sl. glasnik R. Srpske 78/14

5.09.2014. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 78 53ГЛАВА VII

ПРИХВАТАЊЕ, ШТАМПАЊЕ И АРХИВИРАЊЕ ОИГК-100

253. Након завршетка израде листа основне карте ОИГК-100, допунских карата и Тумача, цио материјал се у штампаној радној верзији и у дигиталној форми предаје наручиоцу посла.

254. Материјал из тачке 254. овог упутства се даље просљеђује Комисији за ревизију ОИГК-100, коју чине еминентни стручњаци у области инжењерске геологије.

255. Ревизија извештаја и обрађене документације, укључујући и завршени лист ОИГК-100,могу се повјерити и другим признатим стручњацима у области инжењерске геологије изван састава чланова Комисије, а могу бити ан-гажовани и инострани експерти.

256. Комисија из тачке 255. овог упутства, на основу прегледа доноси одлуку о прихватању или о потреби струч-не/техничке дораде достављеног материјала.

257. Штампа се само основни лист карте у размери 1:100.000 и Тумач, а све остале компоненте листа ОИГК-100 чувају се у дигиталној форми и штампају према потре-би са одабраним садржајима, о чему одлуку доноси Ми-нистарство.

258. Координација израде, финансирање, штампање, администрирање (организација коришћења) ОИГК-100 је у надлежности ресорног министарства и Републичког завода за геолошка истраживања.

259. Непосредну израду свих листова ОИГК-100, као и периодично ажурирање/допуњавање израђеног листа ОИГК-100, врши Републички завод за геолошка истражи-вања у координацији са Министарством.

260. Након завршетка израде, ревизије и штампе сваког листа ОИГК-100, комплетна документација се архивира и чува у Републичком заводу за геолошка истраживања.

261. Начин коришћења и доступност публикованог ли-ста основне карте и тумача и осталих, непубликованих сег-мената ОИГК-100 (допунских карата),уређен је Законом о геолошким истраживањима.

262. Прилози бр. 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30 и 31 биће објављени у посебној брошури.

263. Ово упутство ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.

Број: 05/1.01/31-140/1430. јуна 2014. године Директор,Зворник Драган Митровић, с.р.

На основу члана 5. став 3. Закона о геолошким истра-живањима (“Службени гласник Републике Српске”, број 110/13) и члана 88. став 3. Закона о републичкој управи (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 118/08, 11/09, 74/10, 86/10, 24/12 и 121/12), директор Републичког завода за геолошка истраживања, уз сагласност министра инду-стрије, енергетике и рударства, д о н о с и

УПУТСТВОЗА ИЗРАДУ ОСНОВНЕ ХИДРОГЕОЛОШКЕ КАРТЕ

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ 1:100.000

ГЛАВА I

ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ1. Основна хидрогеолошка карта Републике Српске,

размјере 1:100.000 (у даљем тексту: ОХГК-100), приказује распрострањење и својства питких, индустријских, термал-них, минералних и термоминералних подземних вода, као и основна хидрометеоролошка, хидролошка, хидрогеоло-шка, стратиграфска, структурногеолошка, геоморфолошка својства терена.

2. ОХГК-100 је карта која садржи приказ распореда во-доносних средина (издани), слабије пропусних и водонеп-

ропусних стијена, хидрогеолошких појава и водних обје-ката и квантитативних и квалитативних карактеристика подземних вода.

3. ОХГК-100 је основ за детаљна истраживања и рјеша-вање конкретних задатака у области коришћења и заштите подземног водног потенцијала, посебно водоснабдијевања, коришћења минералних и термалних вода, експлоатације геотермалне енергије и индустријских подземних вода, одбране од подземних вода (у грађевинарству, рударству, пољопривреди и друго) и израду просторних планова и во-допривредних основа одређених подручја.

4. ОХГК-100 је важан и неизоставан дио “Геолошког информационог система Републике Српске” и израђује се у складу са савременим софтверским програмима и алатима Географског информационог система (ГИС), који омогућа-вају формирањe Банке хидрогеолошких података (у даљем тексту: БХП) Републике Српске.

5. Основ информационог система код израде карата и њихових “слојева” је формирање базе података и њихова визуелизација, као и могућност њиховог каснијег процеси-рања кроз анализе, симулације и друге доступне хидрогео-лошке начине обраде и евалуације података.

6. Техника и структура израде ОХГК-100 у ГИС-у пру-жа флексибилност и могућност за проширење садржаја не само новим класама, ентитетима и атрибутима него и за будуће технолошко еволуирање ГИС-а и нових компјутер-ских технологија.

7. БХП представља геолошки информативни систем који се састоји из прикупљања, обраде, уноса података у базу и давања на коришћење података о подземној води, о водној средини, о подземноводним и сродним објектима и радовима, и као такав, чини најбитнију подлогу за израду ОХГК-100 и, што му је првенствена намјена, подлогу во-допривреди за рационално и савремено газдовање подзем-ним водама.

8. ОХГК-100 је активна карта чији су просторни ентите-ти повезани са базом података, односно са БХП-ом.

9. ОХГК-100 се састоји од листа основне карте (штам-пани и дигитални облик), тумача (штампани и дигитални облик), допунских слојева (дигитални облик), БХП-а (ди-гитални облик) и документације (подлоге, подаци и резул-тати коришћени при изради ОХГК-100).

10. ОХГК-100 се израђује само за подручја за која је израђена Основна геолошка карта Републике Српске, 1:100.000 (у даљем тексту: ОГК).

11. Картирање за потребе израде ОХГК-100 спроводи се само:

1) у хидрогеолошки неистраженим дијеловима терена, са циљем постизања просторне равномјерности и нужног нивоа репрезентативности података, када се оцијени да се примјеном аналогије са сусједним дијеловима терена или аналогије са геолошки сличним теренима, неће постићи репрезентативан ниво хидрогеолошке интерпретације и ка-рактеризације и

2) у дијеловима терена за које је утврђено да предста-вљају стратешке приоритете у погледу: расположивих ре-сурса подземних вода или одбране од подземних вода, који захтијевају посебну оцјену и предлоге рјешења за њихово одрживо управљање.

12. Израда једног листа ОХГК-100 обухвата сљедеће активности:

1) израду основних слојева који се односе на топогра-фију и геологију терена у размјери 1:100.000, и то:

- дигитализација и референцирање постојећих растер-ских топографских подлога 1:100.000 за потребе израде основне карте и слојева ОХГК-100 (изохипсе са еквидист-анцом 100 m, ријеке, језера, путеви, насеља, коте терена) и

- дигитализација и референцирање растерских геолошких подлога: издвојених геолошких (литостратиграфских) једи-ница, геолошких граница, елемената тектонике са постојећих листова ОГК и конверзија ових елемената према хидрогео-лошкој карактеризацији која је прописана овим упутством;

Page 54: sl. glasnik R. Srpske 78/14

54 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 78 5.09.2014.

2) прикупљање података претходних истраживања, њи-хову анализу и интерпретацију;

3) израду слојева који се односе на хидрогеолошку ка-рактеризацију (дигитализација и референцирање растер-ских хидрогеолошких подлога: типови и границе издвоје-них хидрогеолошких јединица, подаци о изданима и под-земним водама, релевантне водне појаве и објекти);

4) израду слојева које чине: метеоролошки, хидроло-шки, хидродинамички, хидрохемијски и други релевантни подаци и ознаке;

5) израду БХП-а;6) допунско картирање и теренске радове, које се спро-

воде само изузетно;7) израду репрезентативних хидрогеолошких профила

и стубова терена обухваћеног ОХГК-100 и8) израду текстуалног тумача.13. Након завршене израде, сваки лист ОХГК-100

постаје предмет периодичних ажурирања: провјера, допу-на и евентуалних измјена, у складу са новим резултатима истраживања и у складу са основном сврхом и погодношћу коришћења ГИС технологије за манипулацију подацима (уношење, уређивање, интегрисање).

ГЛАВА II

НАМЈЕНА ОХГК-10014. ОХГК-100 са тумачем представља завршну фазу

основних хидрогеолошких истраживања и чини подлогу за даљу надградњу за рјешавање конкретних привредних и општих задатака, и то:

1) рационално газдовање подземним водама,2) снабдијевање водом насеља, индустрије и пољопри-

вреде,3) билансирање резерви подземних вода,4) утврђивање квалитета подземних вода и површин-

ских вода за пиће, наводњавање и индустрију,5) оцјену угрожености подземних вода од загађивања с

површине терена,6) водопривредни основ сливног подручја,7) просторно планирање,8) коришћење подземних вода у посебним условима,9) упознавање појава термалних и минералних вода,10) оцјену хидрогеолошких услова експлоатације мине-

ралних сировина,11) пројектовање детаљних или намјенских хидрогео-

лошких истраживања и12) формирања подлога за израду “специјалних” карата

које чине надградњу ОХГК-100 и које ће допринијети ра-ционалном и одрживом управљању ресурсима подземних вода (карте биланса и резерви подземних вода, карте при-родне угрожености подземних вода, карте ризика/хазарда од загађивања).

15. Оснивањем БХП-а Републике Српске, упознавањем и приказивањем предјела значајних за снабдијевање водом, утврђивањем хидрогеолошких параметара и израчуна-вањем резерви подземних вода добиће се значајна подлога за рационално газдовање подземним водама, што је један од виталних задатака савремене водопривреде.

16. За потребе израде ОХГК-100 врши се:1) истраживање и просторно дефинисање основне во-

доносне средине,2) одређивање издашности свих већих извора,3) оцјењивање могућности побољшања услова рада

постојећих објеката водоснабдијевања, израде нових водо-захвата и регулације издани,

4) анализирање угрожености од загађивања постојећих и потенцијалних изворишта, уз лоцирање загађивача,

5) утврђивање и приказивање на карти квалитета глав-них појава подземних и површинских вода,

6) лоцирање појаве подземних вода и захвата подзем-них и површинских вода и

7) анализирање могућности обезбјеђивања потребних количина вода за водоснабдијевање у складу са дугороч-ним потребама.

17. Хемијске и друге анализе квалитета подземних и површинских вода, заједно са допунским слојевима, обе-збјеђују лоцирање добрих вода за пиће и техничких вода и добијање потпуније представе о стању у регионалним размјерама.

18. Утврђени квалитет подземних и површинских вода за наводњавање доприноси бољем коришћењу вода и тла, посебно у пољопривредним подручјима.

19. Просторним дефинисањем “лоших” (загађених, рудничких) вода извршиће се прелиминарна оцјена могућ-ности њихове ремедијације или другог вида еколошког и одрживог збрињавања.

ГЛАВА III

СКЛОП20. ОХГК-100 је интерактивна карта чији су саставни

дијелови сврстани у сљедеће групе:1) лист Основне карте,2) тумач,3) допунски слојеви,4) БХП и5) документација.21. Лист Основне карте из тачке 20. подтачка 1) овог

упутства је картографски лист оквирних димензија 85 x 65 cm, односно чија је топографски основ карте (основна кар-та) 1:100.000 по Паризу димензија 39 x 37 cm (идентична са ОГК), и штампа се у вишебојној техници, а садржи назив карте, број секције (картираног листа), имена аутора, са-радника и организације која је израдила ОХГК-100, имена рецензената, назив штампарије и годину издавања.

22. Лист Основне карте из тачке 20. подтачка 1) овог упутства приказан је у Прилогу 2.

23. Саставни дијелови Основне карте су:1) картографски лист подручја размјере 1:100.000,2) хидрогеолошки стуб или стубови,3) хидрогеолошки профили (2 до 3 профила),4) положајна карта и5) легенда.24. Тумач из тачке 20. подтачка 2) овог упутства састоји

се из текстуалног дијела и прилога (разне таблице, дијагра-ми, други цртежи и фотографије).

25. Допунски слојеви из тачке 20. подтачка 3) овог упутства (у односу на садржај основне карте) су саставни дио ОХГК-100 и задржавају се у дигиталној графичкој фор-ми и штампају по потреби.

26. Информације са допунских слојева су доступне ко-рисницима по захтјеву.

27. Комбинацијама података са основног листа (топо-графија, геологија, хидрогеолошка карактеризација, водни објекти и појаве) са подацима допунских слојева, којима су просторно дефинисани подаци о својствима терена (метео-ролошки, хидролошки, хидродинамички, хидрохемијски), могу се формирати карте различитих садржаја и конкрет-них намјена.

28. Сви допунски слојеви ОХГК-100 су, као и основни слојеви, дигитализовани и референцирани у истом коорди-натном систему и израђују се у вишебојној техници.

29. Основ за БХП чини формирање базе података и кон-верзија расположивих подлога у дигитални формат (гра-фички и алфанумерички), а пројектовање БХП-а заснива се на традиционалном моделу “објекти и везе” и сви подаци основне карте и допунских слојева садржани су у заједнич-кој бази података.

Page 55: sl. glasnik R. Srpske 78/14

5.09.2014. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 78 5530. Приликом формирања хидрогеолошке базе података

пројектује се “информациони систем” или прихвата модел базе већ израђених карата.

31. У базу из тачке 30. овог упутства складиште се и организују сви релевантни подаци који се сортирају по одређеним критеријумима чиме се обезбјеђује веза карте са базом података.

32. Примјена концепта из т. 30. и 31. овог упутства оријентисана је по слојевима гдје сваки слој садржи одго-варајућу графичку подлогу повезану са базом података.

33. БХП се израђује на бази Relational Database Management Systems (RDBMS), а која се најчешће израђује у Microsoft Access, Oracle или Microsoft SQL серверима.

34. Документацију из тачке 20. подтачка 5) овог упут-ства чине копије и изводи подлога и подаци ранијих истра-живања прикупљени или сређени током израде појединих листова ОХГК-100, затим сви подаци и резултати који су добијени обрадом и реинтерпретацијом ранијих истражи-вања и допунског картирања, као и теренски дневници, записници, резултати вршених анализа и прорачуна за по-требе ОХГК-100.

35. Документација као подлога ОХГК-100 чува се трај-но у Републичком заводу за геолошка истраживања.

ГЛАВА IV

САДРЖАЈ ЛИСТА ОСНОВНЕ КАРТЕ, ТУМАЧА, ДОПУНСКИХ СЛОЈЕВА, БАНКЕ ХИДРОГЕОЛОШКИХ

ПОДАТАКА И ДОКУМЕНТАЦИЈЕ36. Основна карта садржи податке који се приказују

у обиму који обезбјеђује добру прегледност и читљивост штампаног основног листа карте, док се детаљнији при-каз осталих релевантних карактеристика терена остварује преко допунских слојева (нпр. допунски слој водних појава и објеката садржи знатно већи број података од најзначај-нијих и карактеристичних приказаних на основној карти конкретног листа ОХГК-100).

37. Основна карта 1:100.000 садржи:1) хидрогеолошку карактеризацију терена и картираних

јединица: типови издани и њиховe границе на површини,2) значајније податке о сливовима подземних вода:

смјерови кретања подземних вода, утврђене везе подзем-них вода, подземна развођа,

3) значајније водне појаве: извори, активни понори, пећине и јаме са водом,

4) значајније водне објекте: захвати подземних вода, бу-нари, истражне бушотине, осматрачки водни објекти, зах-вати површинских вода,

5) значајније геоморфолошке облике: пећине и јаме, увале, суве долине, терасе и др.,

6) значајније подземне и површинске објекте од утицаја на подземне воде: рударски радови, нафтна поља, бране, канали, вештачка језера и друго,

7) геолошке податке: литолошки састав, старост, грани-це картираних јединица и тектоника терена и

8) топографске податке: рељеф, насеља, саобраћајнице, природна језера, водотоци.

38. Хидрогеолошки стуб садржи податке о стратиграф-ској припадности издвојених јединица, њихов стратиграф-ски симбол, литолошки састав, дебљину и хидрогеолошка својства и базиран је на геолошком стубу листа ОГК истог подручја.

39. Хидрогеолошки профили садрже, осим рељефа и топонима терена који пресијецају, и литостратиграфске јединице, њихове границе, стратиграфске симболе и ли-толошки састав, тектонске елементе, као и хидрогеолошка својства издвојених литостратиграфских јединица.

40. Најмање два хидрогеолошка профила на основном листу ОХГК-100 треба да буду на трасама постојећих и израђених геолошких профила листа ОГК истог подручја и у истој размјери као ови профили.

41. Евентуалне измјене геолошке грађе треба да су до-кументоване, а евентуална упрошћавања геолошке грађе треба да су у функцији боље прегледности хидрогеоло-шких својстава стијена (препорука је да се изврши допу-на још једним, равним или изломљеним, хидрогеолошким профилом, који ће репрезентативно допунити приказ хи-дрогеолошких карактеристика терена трасирањем преко најзначајнијих водних појава и објеката).

42. Положајна карта показује положај картираног листа у односу на сусједне листове и његов положај унутар тери-торије Републике Српске.

43. Легенда основне карте истовремено је и легенда хи-дрогеолошких стубова и профила.

44. Легенда основне карте је подијељена на дијелове, у складу са карактером ознака приказаних у Прилогу 2 овог упутства.

45. Легенда основног листа ОХГК-100 садржи сљедећа поглавља:

1) хидрогеолошке карактеристике стијена,2) водне појаве,3) водне објекте,4) остале хидрогеолошке ознаке,5) литостратиграфске ознаке,6) стандардне геолошке ознаке стијена,7) геоморфолошке ознаке и8) топографске ознаке.46. Текст тумача чине сљедећа поглавља:1) увод,2) основне географске карактеристике подручја: гео-

графски положај, основне информације о демографији, привреди, комуналној инфраструктури и битне специфи-чности простора: угроженост загађивањем, плављењем, геолошким процесима и слично,

3) спроведени поступак израде ОХГК-100 (концепција, врста и обим спроведених радова, технике обраде података и начин њиховог коришћења),

4) хидрометеоролошке карактеристике терена,5) геоморфолошке, хидрографске и хидролошке карак-

теристике терена,6) геолошке карактеристике терена (у скраћеном обиму,

уз евентуалне допуне и корекције тумача ОГК, на основу документованих резултата новијих истраживања),

7) основне хидрогеолошке карактеристике терена: хи-дрогеолошка рејонизација подручја, хидрогеолошка карак-теризација стијена, карактеристике издани - распрострање-ње, филтрациона својства стијена, прихрањивање, кретање и истицање, квалитет и режим подземних вода, хидрогео-лошке специфичности истражног подручја,

8) прелиминарни биланс и процјена резерви подземних вода: издвајање најзначајнијих издани за које је вршен про-рачун, степен познавања параметара биланса, коришћене методе билансирања и процјене резерви подземних вода: динамичких, статичких, експлоатационих, са оцјеном сте-пена истражености, односно поузданости, као и оцјене услова и граница истих средина на сусједним листовима ОХГК-100 (усклађивање података),

9) водопривредна проблематика подземних вода: усло-ви снабдијевање водом, процјена расположивих количина и квалитета подземних вода за пиће, комуналне потребе и могућности регулације подземних вода, процјена угроже-ности и услова заштите квалитета, одбрана од подземних вода,

10) термалне и минералне воде: генерална предиспози-ција (дијелова) терена за генерисање и појаву минералних и термалних вода, значајније појаве и објекти, тренутна

Page 56: sl. glasnik R. Srpske 78/14

56 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 78 5.09.2014.

искоришћеност и потенцијал (терапеутска, енергетска, рекреативна и слично), евентуалне индикације за нове или допунске захвате вода специфичног квалитета,

11) постојећи начин организације мониторинга подзем-них вода, издвојена тијела подземних вода на листу ОХГК-100 према Оквирној директиви о водама Европске уније (у даљем тексту: ОВД ЕУ), праћење режима подземних вода и понашања водоносне средине на притиске на квантитет и квалитет, приједлог адаптације осматрачке мреже ради прилагођавања захтjевима ОВД ЕУ и плановима упра-вљања водама на ријечним сливовима,

12) закључци и препоруке и13) списак литературе: свих фондовских и публикова-

них извора података и осталих подлога (карата, сателит-ских снимака и слично) коришћених при изради листа ОХГК-100.

47. Прилози тумача су различите скице, профили, дија-грами и, евентуално, фотографије, а приједлог о њиховом увршћавању у тумач подноси извођач.

48. Обавезни прилози тумача су:1) карактеристични хистограми падавина и дијаграми

температура вода,2) нивограми подземне воде,3) дијаграми издашности,4) анализа вода, тј. обрасци, таблице, дијаграми и слич-

но,5) дијаграми опита којима су одређивана филтрациона

својства стијена и6) локални профили, скице, фотографије карактери-

стичних дијелова терена.49. Допунски слојеви ОХГК-100 који се обавезно изра-

ђују су допунски слој:1) хидрометеоролошких елемената, који садржи:- кишомјерне станице - Републички хидрометеороло-

шки завод (у даљем тексту: РХМЗ) - са величином просјеч-не годишње количине падавина,

- климатолошке станице РХМЗ са величином просјечне годишње температуре ваздуха,

- хидролошке станице и профиле РХМЗ са величином просјечног годишњег протицаја,

- изохијете средњих годишњих падавина према пода-цима станица на листу ОХГК-100 (на oснову најмање два-десетогодишњег периода осматрања и евентуално у непо-средном сусједству листа у граничном дијелу),

- изотерме средњих годишњих температура ваздуха (на основу најмање двадесетогодишњег периода осматрања),

- контуре плављених подручја,- елементе регулације површинских вода: бране, акуму-

лације и- хидрографска развођа и величине модула површин-

ског отицаја издвојених сливова;2) са елементима динамике подземних вода, који садр-

жи:- границе распрострањења издвојених издани,- хидрогеолошка развођа (границе главних сливова под-

земних вода),- утврђене и претпостављене смјерове кретања подзем-

них вода,- величине специфичног подземног отицаја,- величине хидрауличког кондуктивитета (К) и/или

трансмисивности (Т),- величине коефицијената режима пражњења издани за

карстна подручја,- хидроизохипсе прве издани од површине терена и- зоне прихрањивања и дренирања издани (укљу-

чујући и зоне потенцијалног подземног отицаја у друге издани);

3) водних појава и објеката, који садржи:- водне појаве, природне изворе хладних маломинера-

лизованих вода, изданска ока, потопљене изворе (вруље) и слично,

- вјештачке водне објекте, бушене и копане бунаре, ре-ни-бунаре, галерије, окна и друге појединачне објекте, као и изворишта јавног или индустријског водоснабдијевање или наводњавања подземним водама,

- бање, природне термалне изворе, дубоке бунаре са термоминералним водама, захвате субгеотермалних вода за енергетско искоришћавање или бушотине из којих се кори-сти геотермална енергија у различите сврхе,

- истражне хидрогеолошке бушотине, осматрачке објекте (пијезометре) осматрачке мреже или појединачне, друге истражне радове и

- активне и фосилне карстне и друге геоморфолошке облике: пећине и јаме, поноре у сувим/слијепим долинама, увале и слично;

4) са елементима квалитета подземних вода, који садр-жи графички приказ:

- основног хемијског састава испитиваних подзем-них вода које репрезентују различите водоносне среди-не и типове издани на подручју листа, а који обухвата циклограме са приказом величине минерализације (ве-личина круга) и садржајем основних јона (калцијум, маг-незијум, натријум и калијум, хидрокарбонати, сулфати, хлориди),

- физичких својстава подземних вода (температуре) и pH вриједности и појединих хемијских компоненти које су значајне за употребљивост вода или су индикатор одре-ђеног загађења (нпр. нитрати, амонијак, гвожђе, садржај бактерија, мутноћа и слично). Ови се подаци приказују хистограмом повезаним са водним објектом или појавом на коме је узорковање вршено и

- квалитета подземних вода (изузетно и површинских ако су од великог значаја за квалитет подземних вода) и по-годности њиховог коришћења за различите намене.

50. За сваки допунски слој формиране су одговарајуће графичке ознаке и симболи и припадајуће легенде.

51. Дио ознака из тачке 49. овог упутства обухваћен је овим упутством док се за оне ознаке које упутство не садр-жи могу користити слободно одабране ознаке ГИС софтве-ра или посебно креиране ознаке, с тим што се исте морају наћи у легендама ознака допунских слојева.

52. БХП садржи све податке који су везани за просторне ентитете основне карте и слојева.

53. БХП садржи геолошке и хидрогеолошке подат-ке, као и резултате мјерења или опсервација одређених елемената, представљених нумерички и текстуално, а основне класе и њихове релације приказане су на При-логу 4.

54. Документацију једног листа ОХГК-100 чине:1) документација која се односи на годишње, фазне пла-

нове, динамику и финансирање радова на изради конкрет-ног листа ОХГК-100,

2) сви фазни извјештаји о спроведеним истраживањи-ма,

3) програм допунског картирања листа ОХГК-100 (уко-лико је извођено),

4) рецензентски извјештаји програма израде ОХГК-100 и фазних извјештаја (допунског картирања),

5) рецензентски извјештаји завршне верзије израђеног листа и тумача ОХГК-100,

6) одлука о прихватању завршне верзије израђеног ли-ста ОХГК-100 и

7) одлука о штампању листа ОХГК-100.55. Сва документација листа ОХГК-100 чува се трајно

у Фунду стручне документације Републичког завода за гео-лошка истраживања.

Page 57: sl. glasnik R. Srpske 78/14

5.09.2014. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 78 57ГЛАВА V

НАЧИН ИЗРАДЕ ОХГК-10056. Израду једног листа ОХГК-100 чине активности

које су наведене у тачки 12. овог упутства, а реализују се по сљедећим фазама:

1) фаза припреме основних слојева:- дигитализација топографских подлога 1:100.000 и- дигитализација и функционално прилагођавање гео-

лошких подлога (геолошких картираних јединица, геоло-шких граница), односно података постојећих листова ОГК;

2) фаза обраде постојеће документације, истраживања и израде прелиминарне ОХГК-100:

- прикупљање података претходних истраживања и њи-хова обрада (анализа и интерпретација),

- рекогносцирање терена,- израда програма финализације листа ОХГК-100,- креирање базе података и унос података ранијих

истраживања,- израда основних слојева, који обухватају сљедеће по-

датке: хидрогеолошка карактеризација терена, водне појаве и објекти, подаци о подземним водама и изданима, реле-вантни геоморфолошки, хидролошки, хидрохемијски, хи-дродинамички и друго,

- израда репрезентативних хидрогеолошких профила и стубова терена,

- израда легенди за лист основне карте и допунске слојеве и

- израда дијелова тумача;3) фаза допунског картирања и теренских радова за

ОХГК-100:- теренски радови и мјерења, у случајевима и под усло-

вима дефинисаним овим упутством и према одобреном програму финализације ОХГК-100;

4) извјештавање, рецензија и допуне документације према налазима:

- обрада података допунских истраживања и мјерења,- анализе и прорачуни хидродинамичких параметара,

оцјена биланса и резерви подземних вода,- завршетак БХП-а и уноса података истраживања,- завршетак израде карте, допунских слојева, репрезен-

тативних хидрогеолошких профила и стубова терена,- завршетак израде тумача и- ревизија и поступање према примједбама, допунске

анализе, теренска реамбулација (ако је потребна) и завршна обрада;

5) штампа основног листа ОХГК-100 и тумача.57. У фази припреме основних слојева неопходно је

урадити два основна слоја у векторском облику, и то:1) топографски основ размјере 1:100.000 и2) геолошки основ размјере 1:100.000.58. За израду ОХГК-100 користи се ArcGIS програм

минимум верзија 9.3. са екстензијама Spatial Аnalyst i 3D Analyst.

59. Да би се карта поставила у реалан модел, треба де-таљно израдити просторне-површинске слојеве “layerе”, који чине подлоге у формирању ОХГК-100, а тако повезане подлоге и БХП чине потпуни основ хидрогеолошке карте.

60. Топографски основ 1:100.000 израђује се дигита-лизацијом изохипси и додавањем вриједности апсолутних надморских висина свакој изохипси.

61. Еквидистанца изохипси је 100 m.62. Дигитализација се врши у званичном координатном

систему Републике Српске, чиме се добија подлога за даљи рад.

63. Основна карта ОХГК-100 садржи све литострати-графске границе приказане на ОГК, као и оне које су одре-

ђене или кориговане на основу новијих (у односу на израду ОГК) документованих података.

64. Литолошка шрафура изостаје на листу ОХГК-100, али се приказује на стубу ОХГК-100.

65. Тектонске ознаке: расједи, навлаке и друго се преу-зимају са ОГК и са новијих (у односу на израду ОГК) доку-ментованих геолошких карата.

66. Ознаке за елементе пада селективно се проређују у односу на њихов број на ОГК тако да обезбиједе довољан квалитет и репрезентативност података, али уз повећање прегледности карте.

67. Анализом геолошке карте одређују се зоне са разли-читим хидрогеолошким карактеристикама.

68. По завршетку дигитализације одређеног листа ОГК 1:100.000, са свим одређеним атрибутима, издвајају се по-лигони на основу којих се касније аутоматски класификује терен према хидрогеолошким карактеристикама, а у зави-сности од литолошких и хидрогеолошких карактеристика сваком полигону се додјељује одређени идентификациони број који служи за генерисање осталих типова полигоних ентитета.

69. За израду ОХГК-100 прикупљају се:1) публикована литература и фондовска документација,

геолошка и хидрогеолошка, као и релевантна документа-ција из домена других научних дисциплина од значаја за хидрогеологију или објекте на листу ОХГК-100,

2) подлоге из домена даљинске детекције (сателитски и аеро-снимци и интерпретације),

3) подаци ранијих геофизичких истраживања,4) метеоролошке подлоге (подаци о станицама, исто-

ријски мјерни подаци, карте изохијета и изотерми),5) хидролошке подлоге (историјски хидролошки пода-

ци, реализоване студије, карте),6) водопривредне подлоге (водопривредни основи, про-

грами и извјештаји, водопривредни катастри) и7) хидрогеолошке подлоге (регионалне и детаљне сту-

дије и карте, постојећи хидрогеолошки катастари, стручни елаборати о резервама подземних вода, фондовски стручни извјештаји, докторске и магистарске дисертације, диплом-ски радови, публиковани научни и стручни радови).

70. Анализа и интерпретација (обрада) података прет-ходних или изведених допунских истраживања обухвата:

1) метеоролошке податке,2) хидролошке податке,3) геолошке податке (ОГК и литературне),4) снимке терена (даљинска детекција),5) податке постојећих катастара: извора, бунара, изво-

ришта за водоснабдијевање и друго,6) податке о густини вртача и карстних облика по km²,7) податке о издашностима и нивоима подземних вода,8) податке теренских мјерења испуцалости стијена,9) податке геофизичких истраживања,10) податке постојећих хидрогеолошких карата и про-

фила,11) профиле и конструкције истражних бушотина и бу-

нара на листу ОХГК-100,12) податке тестова црпења, наливања и других опита,13) податке истицања обиљеживача и трасера,14) спелеолошке податке: планове и профиле пећина,

јама,15) параметре квалитета вода (физичког, хемијског,

микробиолошког),16) податке о протицајима/издашности водних појава,17) податке осматрања нивоа подземних вода (режима

нивоа издани),18) податке о испуцалости и прорачуне испуцалости и

К,

Page 58: sl. glasnik R. Srpske 78/14

58 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 78 5.09.2014.

19) прорачуне хидродинамичких параметара издани,20) попис водних објеката, појава, изворишта, загађива-

ча на листу ОХГК-100,21) хидрогеолошку класификацију/карактеризацију

стијена,22) прелиминарни биланс и процјену резерви подзем-

них вода,23) израду фазног извјештаја о реализованим радовима и24) израду коначног извјештаја о реализованим радови-

ма и израђену прелиминарну ОХГК-100.71. Током рекогносцирања (извиђања) терена на по-

дручју једног листа ОХГК-100, у трајању не дужем од 30 дана, треба објективно сагледати и процијенити хидроге-олошку ситуацију и извршити одговарајуће провјере по-датака ранијих истраживања и (не)покривености дијелова терена хидрогеолошким подацима.

72. Подаци прикупљени током рекогносцирања терена обезбиједиће смјернице за допунско прикупљање података или допунске интерпретације и биће основ за израду Про-грама финализације ОХГК-100.

73. На подручју листа на коме је израда ОХГК-100 от-почела рекогносцирање се не врши, осим изузетно на дије-ловима терена за које нису израђене радне карте размјере 1:25.000.

74. Основна карта листа ОХГК-100 израђује се на при-премљеној дигитализованој и прилагођеној топографско-геолошкој подлози.

75. БХП формира се уносом потребних података по ен-титетима описаним у тачки 37. овог упутства и приказаним у Прилогу 4 овог упутства.

76. Слојеви основне карте са хидрогеолошким подацима формирају се посебно за сваку од сљедећих група података:

1) хидрогеолошка карактеризација терена: типови изда-ни и њихове границе,

2) границе сливова подземних вода са правцима кре-тања подземних вода и утврђеним везама подземних вода,

3) водне појаве (извори, изданска ока, вруље, активни понори, пећине и јаме са водом, термални извори),

4) водни објекти (бушени бунари, артески бунари, копа-ни бунари, истражне бушотине, осматрачки водни објекти, захвати подземних, минералних, термалних, термомине-ралних и површинских вода),

5) геоморфолошке појаве и облици у карстним терени-ма (пећине, јаме, понори, увале, суве долине) и

6) објекти подземних и површинских рударских радова, нафтна поља, бране, канали и вјештачка језера.

77. На штампаној основној карти у цијелости се при-казују издвојени типови издани и њихове границе, док се подаци осталих наведених слојева селекционишу: дио ће бити уграђен у садржај основне карте, тако да се обезбије-ди репрезентативна заступљеност података и прегледност основне карте, а дио ће бити представљен само на допун-ским слојевима.

78. Допунски слојеви израђују се према дефинисаном садржају у тачки 49. овог упутства, а могу се израдити и други допунски слојеви, којима би се приказале специфи-чности одређеног терена на листу ОХГК-100.

79. Упоредо са израдом допунских слојева израђују се и:1) хидрогеолошки стубови за лист основне карте,2) хидрогеолошки профили за лист основне карте,3) легенда и4) текст и прилози тумача.80. Подаци и резултати на основу којих се формирају

све наведене компоненте листа ОХГК-100 резултат су и од-говарајућих анализа, (ре)интерпретација и прорачуна: тип издани, прорачун биланса, оцјена резерви подземних вода, величине хидродинамичких параметара и др.

81. Допунско хидрогеолошко картирање терена или дијелова терена обухваћеног једним или неколико сусјед-них листова ОХГК-100 спроводи се само изузетно, у слу-чају када за њих не постоје документовани репрезентатив-ни подаци о подземним водама или када се оцијени да се примјеном аналогије са сусједним дијеловима терена или аналогије са геолошки сличним теренима неће обезбиједи-ти репрезентативан ниво хидрогеолошке карактеризације и интерпретације.

82. Дијелови терена једног или неколико сусједних листова ОХГК-100 за која је потребно извести допунско картирање у неопходном обиму, као и садржај допунског картирања, дефинишу се са одговарајућим образложењем у оквиру програма финализације конкретног листа (листова) ОХГК-100.

83. Критеријуми за издвајање неистражених дијелова терена на којима је нужно спровести допунско картирање не могу бити стриктно дефинисани, али се треба придржа-вати сљедећих оквирних смјерница да:

1) се ради о већој неистраженој површини, оквирно не мањој од 50 km² у континуитету,

2) неистражени дијелови терена представљају одређене морфолошко-геолошко-хидрогеолошке цјелине: слив, под-слив, цијелу издан и картирану јединицу, долинску страну и слично и

3) се ради о дијеловима терена за које је утврђено да представљају потенцијално значајне водоносне средине у погледу искористивих резерви подземних вода, минерал-них вода, геотермалне енергије или потребне одбране од подземних вода.

84. У циљу реализације допунског картирања за потре-бе израде ОХГК-100, а на основу геолошких и геоморфо-лошких карактеристика неистражених подручја, разликују се према сложености три врсте терена, и то:

1) равничарска подручја,2) брдска подручја (без или са мањим учешћем карста) и3) карстна подручја.85. У складу са издвојеним врстама терена из тачке 84.

овог упутства, програмом ће се дефинисати обим и норма-тиви картирања (дан/инж/km²) и методe истраживања.

86. Програм финализације ОХГК-100 јасно и сажето приказује степен познавања хидрогеологије подручја одре-ђеног лист(ов)а ОХГК-100 и у њему се наводе, образлажу и просторно, технички, финансијски и временски дефинишу активности потребне за дораду и финализацију конкретног листа.

87. Програм за потребе израде и финализације једног листа ОХГК-100 оквирно треба да има до 30 страница тек-ста са графичким прилозима, који обавезно укључују гра-нице предложених подручја допунског картирања на ОГК основу и садржи сљедећа поглавља:

1) увод,2) списак подлога и расположиве литературе,3) преглед резултата ранијих истраживања и рекогно-

сцирања терена,4) оцјена истражености подручја лист(ов)а ОХГК-100 и

дефинисање неистражених дијелова,5) основне карактеристике неистражених дијелова те-

рена: метеоролошке, геоморфолошке и хидрографске, хи-дролошке, геолошке,

6) образложење потребе за допунским картирањем,7) процјена хидрогеолошких карактеристика неистра-

жених дијелова терена: типови издани, услови прихрањи-вања, кретања и дренирања, квалитет и угроженост подзем-них вода, коришћење подземних водних ресурса, водопри-вредна и специфична хидрогеолошка проблематика,

8) концепт допунског картирања и предмјер радова: те-ренских, лабораторијских, кабинетских,

9) технички услови и нормативи реализације радова на изради листа ОХГК-100,

Page 59: sl. glasnik R. Srpske 78/14

5.09.2014. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 78 5910) предрачун трошкова израде листа ОХГК-100,11) динамика израде листа ОХГК-100 и12) програм треба да садржи и одговарајуће графичке

прилоге.88. Програм финализације ОХГК-100 прије своје реали-

зације подлијеже ревизији коју врши комисија формирана у складу са одредбама Закона о геолошким истраживањима (“Службени гласник Републике Српске”, број 110/13).

89. Након усвајања програма, приступа се реализацији ра-дова који у склопу допунског картирања по правилу обухватају:

1) теренске опсервације и мјерења (картирање у ужем смислу) на неистраженом дијелу терена,

2) успостављање привремене хидрогеолошке осматрач-ке мреже на најважнијим објектима и појавама,

3) узорковања и лабораторијска испитивања квалитета подземних вода и

4) кабинетске радове на интерпретацији података до-пунског картирања.

90. У начелу, осим радова наведених у тачки 89. овог упутства, остали теренски истражни радови се не изво-де, изузетно, када то не представља велико финансијско и временско оптерећење и када очекивани подаци значајно доприносе укупној хидрогеолошкој информацији, могу се спровести и сљедеће врсте истражних радова:

1) пробно црпење на постојећим репрезентативним бу-нарима,

2) опит обиљежавања у карстним теренима и3) рекогносцентно спелеолошко испитивање карстних

подземних облика.91. По правилу допунско картирање не траје дуже од

једне године, за које вријеме се врше и потребна осматрања у склопу привремене хидрогеолошке осматрачке мреже.

92. Обрада података о режиму подземних вода врши се примјеном стохастичких метода и поступком корелације са подацима РХМЗ о стању и режиму водности подручја ли-ста, како би се обезбиједили прогнозни подаци за дужи вре-менски интервал у односу на период непосредно извршених осматрања, а посебно је важно да се процијене минимална, средња и максимална стања издашности главних водних појава и нивоа подземних вода, што представља подлоге за израду биланса и оцјену резерви подземних вода.

93. Непосредне подлоге - теренске радне карте за до-пунско картирање су одговарајуће топографске карте 1:100.000 и 1:25.000, а геолошка подлога је одговарајући лист ОГК 1:25.000.

94. Током извођења, прикупљени подаци се евиден-тирају - наносе се на теренску карту (топографска карта 1:100.000 или 1:25.000) и текстуално евидентирају у терен-ском дневнику.

95. Теренска карта и теренски дневник представљају обавезни дио (фазног) извјештаја о спроведеном допун-ском картирању и обавезни су дио документационог мате-ријала листа ОХГК-100.

96. У оквиру теренских опсервација и мјерења, која се спроводе по утврђеним маршрутама, евидентирају се хи-дрогеолошки и сродни објекти, појаве, симптоми, индика-ције и врши узорковање подземних вода, стијена и повр-шинских вода.

97. Маршруте из тачке 96. овог упутства одређују се тако да кретање по терену буде примарно усмјерено на праћење контакта (посебно водоносних и водонепропусних стијена) и да се изводи методом попречних профила, дуж ерозионих базиса, ријечних и језерских долина, мочвара, а евидентирају се и индикативни елементи геолошке грађе: постепени прелази, елементи тектонике, дискордантне гра-нице, облици палеорељефа.

98. Појаве и објекти подземних вода који се евиден-тирају зависе од хидрогеолошких услова и типова издани којима припадају тако да обезбиједе довољну покривеност и репрезентативност.

99. Појаве које се евидентирају су:1) каптирани извори са Q > 0,1 l/s,2) некаптирани извори са Q > 0,1 l/s,3) повремени извори са Qср > 10 l/s,4) у слабо водоносним срединама, сви стални извори

са Q > 0,05 l/s,5) бушени бунари и осматрачке бушотине,6) галерије и други истражни хидрогеолошки објекти,7) копани бунари за снабдијевање водом већег броја

становника; од осталих бунара по један на сваки километар у насељу или на свака 2 до 3 km изван насеља,

8) пећине и јаме са водом, стални и повремени поно-ри; од спелеолошких појава без воде, све појаве дуже или дубље од 50 m и важнији фосилни понори,

9) код појава минералних и термалних вода мјере се и евидентирају: температура, pH вриједност и електропро-водљивост, узоркује се вода са најмање једне термалне во-дне појаве и објекта за хемијску анализу,

10) површинске водне појаве и објекти, и то: бране, насипи, акумулациона језера, регулисана ријечна корита, канали, мочваре, плавна подручја, суви дијелови ријечних корита, понорске зоне и узоркују се за хемијску анализу површинске воде код којих постоји индиција специфичног хемијског састава: у зонама лежишта минералних сирови-на, у зонама депонија отпада и код ових вода се, на лицу мјеста, евидентирају температура, pH вриједност и елек-тропроводљивост,

11) рударски радови: копови шљунка, пијеска и оста-лих минералних сировина, активни или напуштени/конзер-вирани, њихова плављеност/оводњеност (стална/сезонска), а рудничке воде се узоркују за хемијску анализу и на лицу мјеста се мјере температура, pH вриједност и електропро-водљивост и

12) локације, тип и карактер евидентних загађивача подземних вода, тла, површинских вода, а ако у претпо-стављеној зони утицаја постоји водна појава или објекат, узоркује се подземна вода за хемијску анализу, а на лицу мјеста се евидентирају температура, pH вриједност и елек-тропроводљивост.

100. На теренску карту и у теренски дневник уписују се (евидентирају) сви подаци теренских опсервација и мје-рења, и то:

1) издашности извора и бунара,2) протицаји водотока на одабраним профилима,3) величине мјерених вриједности pH,4) температуре и5) електропроводљивости воде.101. Свака евидентирана тачка на терену добија свој

теренски број на теренској карти и (исти број) у теренском дневнику, као и ИД број у БХП.

102. Узорковање за анализе квалитета вода спроводи се само у неопходном обиму и по просторном распореду који обезбјеђује репрезентативно сагледавање квалитета под-земних вода (евентуално и површинских, ако су од значаја за формирање подземних вода) картираног терена.

103. Обавезно се узима узорак са мјерних пунктова који чине привремену хидрогеолошку осматрачку мрежу, док се код осталих водних појава и објеката узорковање врши на основу критеријума:

1) не постоје подаци ранијих анализа,2) величина издашности,3) коришћење воде (нпр. каптирани објекат за водосна-

бдевање има предност над осталим),4) индикација специфичног природног квалитета (ми-

нералне и термалне воде) и5) индикација нарушеног квалитета (могуће загађење).104. Температура вода, рН и електропроводљивост мје-

ре се на лицу мјеста, приликом узорковања.

Page 60: sl. glasnik R. Srpske 78/14

60 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 78 5.09.2014.

105. Узорковања за анализе специфичних компоненти квалитета: микробиолошког састава, гасног састава, радио-активности и загађујућих материја спроводи се само код најзначајнијих појава или конкретних индикација промјена квалитета.

106. Привремену хидрогеолошку осматрачку мрежу (у даљем тексту: ПХОМ) могу да чине постојеће осматрачке бушотине и бунари, извори, који представљају репрезенте одређених типова хидрогеолошких средина (издани) или њихових дијелова, а осматрају се промјене нивоа, проти-цаји и квалитет подземних вода.

107. Објекти осматрачке мреже могу бити и површин-ске воде ријека или потока када се формирају од подземних вода већег броја релативно блиских појава или када репре-зентују базни (подземни) отицај одређеног слива.

108. Приликом избора локација осматрачких објеката поштују се принципи:

1) процијењеног практичног значаја издани,2) равномјерности распореда осматрачких објеката и3) репрезентативности података за одређену групу во-

доносних средина.109. У карстним теренима ПХОМ могу да чине јачи

карстни извори (врела) који нису били објекат ранијих осматрања, а имају процијењене вриједности минималних издашности веће од 50 l/s.

110. У равничарским теренима ПХОМ чине постојећи бунари или осматрачке/пијезометарске бушотине.

111. Значајније појаве минералних и термалних вода (у смислу температуре, хемијског састава или издашности) које нису биле предмет ранијих стационарних осматрања треба укључити у ПХОМ.

112. У брдским и карстним теренима осматрачке објек-те могу да чине и водомјерни профили на мањим површин-ским водотоцима.

113. При избору водотока и локације водомјерног про-фила бирају се приступачне локације са стабилним и рав-номјерним профилом корита.

114. Стационарна осматрања и мјерења нивоа и изда-шности (читањем постављених водомјерних летви) врше осматрачи обучени од стране стручњака који раде на изра-ди ОХГК-100.

115. Код изворишта подземних вода треба остварити сарадњу са надлежним комуналним или другим стручним службама које воде евиденцију о режиму подземних вода.

116. Службе из тачке 115. овог упутства треба да при-купљају и достављају потребне податке о режиму подзем-них вода (историјске и актуелне).

117. Стационарним осматрањима и мјерењима треба обухватити читав љетњи рецесиони период, односно реа-лизацију треба предвидјети у периоду 1. фебруар – 1. но-вембар.

118. Стационарна осматрања се врше најмање једном у пет дана, а пожељна је инсталација уређаја за континуална мјерења (“дајвера”) нивоа подземних вода у репрезентатив-ним бушотинама.

119. Код извора се постављају преливи или водомјер-не летве, са контролним мјерењима протицаја хидроме-тријским крилом, и то најмање пет пута у току периода осматрања, при различитим хидролошким стањима (ниво-има подземних вода).

120. О наставку осматрања на објектима осматрачке мреже, након окончања допунског картирања терена, и њи-ховог евентуалног укључивања у националну мрежу мони-торинга подземних вода одлучују надлежне водопривредне и геолошке организације, а на препоруку аутора ОХГК-100.

121. Прикупљени подаци режима нивоа и издашности подземних вода обрађују се и стохастичким методама и по-ступком корелације са историјским и актуелним подацима РХМЗ о стању и режиму водности подручја листа, како би се обезбиједила процјена водности за дужи (вишегодишњи) временски период.

122. За објекте укључене у мрежу стационарних ре-жимских осматрања нивоа и издашности подземне воде се по правилу узоркују за хемијске анализе, и то у два наврата: у периоду високих вода (март - мај) и у периоду ниских вода (јул - септембар), док се за остале одабране репрезен-тативне објекте узима једна анализа током периода ниских вода, осим уколико не постоје јасне индиције о значајнијој промјенљивости квалитета воде током времена, у ком слу-чају се узорак узима и током периода великих вода (за-гађење воде).

123. Лабораторијска испитивања за ОХГК-100 обухва-тају:

1) анализе квалитета вода и2) гранулометријске анализе узорака стијена.124. Скраћеним хемијским анализама подземних и по-

вршинских вода за потребе ОХГК-100 одређују се:1) pH вриједност,2) нитрати,3) амонијак,4) садржај основних јона (калцијум, магнезијум, на-

тријум, калијум, хидрокарбонати, сулфати, хлориди),5) утрошак калијум-перманганата,6) укупна тврдоћа,7) гвожђе и манган и8) суви остатак.125. Израда комплетних хемијских анализа (микроком-

поненти), микробиолошких анализа, анализа гасног саста-ва, као и анализа вода на специфичне компоненте хемијског састава као што су загађујуће материје и радиоактивност, спроводи се само у случају да овакви подаци нису при-купљени ранијим истраживањима или у случају постојања конкретних индикација загађења или промјена природних услова, уочених током допунског картирања.

126. Узорци за гранулометријске анализе узимају се из набушених хоризоната уколико се на подручју листа врше или су вршена истражна геолошка бушења: по један узорак на просјечно 10 m – 20 m дебљине водоносног хоризонта.

127. При обради података и прорачуну хидрауличког кондуктивитета (К) примјењују се емпиријски обрасци Ха-зена, Слихтера или УСБР-а.

128. Кабинетске анализе и интерпретације података до-пунског картирања обухватају:

1) прикупљене литературне податке,2) податке теренских опсервација и мјерења,3) податке стационарних режимских осматрања издани,4) резултате лабораторијских испитивања вода и стијена,5) податке теренских опита и6) податке гранулометријских анализа.129. На основу анализа и интерпретација из тачке 128.

овог упутства спроводи се:1) хидрогеолошка карактеризација (класификација)

стијена,2) оцјена режима нивоа и издашности подземних вода,3) оцјена хидродинамичких параметара издани,4) прелиминарно билансирање и процјена резерви под-

земних вода,5) оцјена квалитета вода,6) израда дијаграма (издашности/нивоа) и других

илустрација тумача и7) израда фазног извјештаја о реализованим радовима у

оквиру допунског картирања.

ГЛАВА VI

ХИДРОГЕОЛОШКА КАРАКТЕРИЗАЦИЈА ТЕРЕНА130. Као основ за хидрогеолошку карактеризацију ко-

ристе се подаци ОГК, прикупљени литературни подаци о

Page 61: sl. glasnik R. Srpske 78/14

5.09.2014. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 78 61претходним хидрогеолошким и геолошким истраживањи-ма на подручју листа ОХГК-100, као и подаци прикупљени током допунског картирања.

131. Степен детаљности рашчлањавања картираних је-диница прилагођен је размjери карте 1:100.000.

132. При хидрогеолошкој карактеризацији картираних јединица мора се водити рачуна о усклађености са сусjед-ним листовима ОХГК-100.

133. Према типу порозности и величинама водопропу-сности или издашности, стијене се дијеле на пет основних категорија, од чега су четири водоносне средине (издани), а једна припада слабо водоносним срединама.

134. Категорије стијена се на карти приказују различи-том бојом.

135. Хидрогеолошка својства једне категорије стијена означавају се истом бојом, али у различитим тоновима у складу са хидрогеолошким својствима стијена, тако да там-нију боју на карти имају стијене веће водопропусности или издашности.

136. Када се издани велике издашности налазе у подини других, слабије пропусних наслага, њихово присуство се означава на сљедећи начин (у сваком од сљедећа три наве-дена случаја извлачи се претпостављена граница распро-страњења подинске издани велике издашности испрекида-ном линијом усвојеном за хидрогеолошке границе):

1) када се издани (водоносне средине) велике издашно-сти налазе на мање од 3 m испод површине терена могу се приказати без повлате,

2) када се издани велике издашности налазе на дубини 3 до 20 m и приказују се бојом која одговара њиховој групи, док се повлатни слој маркира косом шрафуром у боји која одговара хидрогеолошким својствима повлатне средине и

3) када се водоносне средине велике издашности налазе од 20 до 200 m дубине, приказују се у боји групе повлатног (површинског) слоја, а танка коса шрафура одговара боји групе подинске водоносне средине велике издашности.

137. Категорија 1 - водоносна средина са доминантно интергрануларном порозношћу обухвата сљедеће класе:

1) збијених издани велике издашности и2) збијених издани осредње, мање или само локално

веће издашности.138. Класе ове водоносне средине одређују се на осно-

ву критеријума величина трансмисивности Т, хидрауличког кондуктивитета К или специфичне издашности бунара q (за максимални капацитет бунара), на сљедећи начин:

1) класа 1.1 са вриједностима Т(m²/s) >1x10-2, К(m/s)>1 x 10-3 и q (l/s/m’) >1,5 и

2) класа 1.2 са вриједностима Т(m²/s)=1x10-2-1x10-3, К(m/s)=1x10-3-1x10-5 и q (l/s/m’) = 0,5 – 1,5.

139. За класу водоносних стијена 1.2 из тачке 138. овог упутства мора бити испуњен услов да утврђена вриједност доње границе буде једнака вриједности наведене за групу 1.2., у супротном ради се о категорији 4 (слабоводоносне стијене).

140. Вриједности Т и К су оријентационе и довољно је да се поуздано утврде у једном дијелу распрострањења.

141. Вриједности q (l/s/m), барем код трећине објеката, треба да буду веће од доње границе за ту класу.

142. При класификовању вриједности довољно је да је испуњен/документован један од наведених критеријума, а ако се располаже са два, онда се усваја онај који издан свр-става у вишу групу (веће водоносности).

143. За издвајање класа збијене издани користе се и резултати гранулометријских анализа, геолошких детер-минација, каротажних испитивања истражних бушотина, геоелектричног сондирања терена и друго.

144. У одређеним условима, приликом издвајања поје-диних подгрупа, мора се примијенити и метод аналогије са хидрогеолошки сличним подручјима на истом листу или другим листовима ОХГК-100, с тим што се овакав начин издвајања мора посебно нагласити у оквиру текста тумача.

145. Категорија 2 - водоносна средина са доминантно дисолуционом порозношћу/карстна издан, обухвата терене који се одликују једном од сљедећих карактеристика:

1) интензивна карстификација стијенске масе са за-ступљеношћу површинских макро облика карстног реље-фа оријентационо више од 10 вртача или већих појава на 1 km²,

2) присуство подземних карстних облика већих димен-зија (већи од 10 m дужине или дубине),

3) појединачна специфична издашност бунара већа од 1 l/s/m снижења и

4) минимална издашност појединих извора већа од 10 l/s.

146. Оцјена степена карстификације изводи се и из анализа густине вртача на топографским картама тери-торије Републике Српске размјере 1:25.000 и аеро-фо-тографијама, на основу документованих података спеле-олошких истраживања или мјерењем издашности извора и бунара у периоду малих вода, а ако је на терену слабије изражена карстификација и минималне издашности изво-ра су ниже од наведене границе од 10 l/s, стијене се при-казују као водоносне средине са пукотинском порозношћу (категорија 3).

147. Категорија 3 - водоносна средина са доминантно пукотинском порозношћу/пукотинска издан обухвата све врсте водоносних чврстих стијенских маса осим оних свр-станих у категорије 2 или 4.

148. Издвајање типова се врши на основу минималне издашности извора Qмин или, уколико нема извора, на основу величине коефицијента површинске испуцалости (Кп), одређене преко резултата теренских мјерења испу-цалости на откривеним геолошким профилима. У случају постојања података о спроведеним тестовима црпења, односно постојања бунара/бушотина на којима је могуће спровести тест црпења у оквиру допунског картирања, кри-теријум за категоризацију пукотинских издани треба да је срачуната величина К (m/s). Величина К (m/s) уважaва се као критеријум за категоризацију и када је проистекла из резултата опита утискивања.

149. Класе пукотинске издани су:1) класа 3.1 пукотинска издан веће - средње издашности

са вриједностима: Qмин (l/s) > 0,5, Kп>0,025 и К (m/s) >1 x 10-3 и

2) класа 3.2 пукотинска издан мање издашности са вриједностима: Qмин (l/s) = 0,1-0,5, Kп =0,015-0,025 и К(m/s)= 1x10-3 - 1x10-5.

150. Да би се нека формација уврстила у било коју од наведених класа, најмање:

1) 20% извора мора имати Qмин веће од доње границе,2) 20% мјерених профила има Кп веће од доње границе,3) 20% добијених величина К је веће од доње границе.151. Категорија 4 обухвата практично безводне стијене

или веома слабо водоносне средине.152. Класе се издвајају на основу величина: трансми-

сивности (Т), хидраулиучког кондуктивитета (К), минимал-не издашности извора Q(мин) и коефицијента површинске испуцалости (Кп), и то:

1) класа 4.1 стијене са малим или ограниченим акуму-лацијама подземних вода (претежно непропусне стијене) са вриједностима: Т (m²/s)=1x10-3-1x10-5, К(m/s)= 1x 10-5-1x10-7, Qмин (l/s) >0,05 и Кп=0.01-0.015 и

2) класа 4.2 стијене практично без подземних вода (хи-дрогеолошки изолатори) са вриједностима: Т (m²/s)< 1x10-

5, К (m/s)< 1x10-7, Qмин (l/s) <0,05 и Кп<0.01.153. Приликом издвајања класе 4.1 мора бити испуњен

услов да најмање:1) 20% добијених величина Т или К буде веће од наве-

дених граничних вриједности,2) 20% извора има Qмин већу од наведене граничне

вриједности и

Page 62: sl. glasnik R. Srpske 78/14

62 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 78 5.09.2014.

3) 20% мјерених профила има Кп веће од наведене гра-ничне вриједности.

154. Категорија 5 - хидрогеолошки комплекс предста-вља смјену водоносних стијена из категорија 1-3 и стијена са малим или ограниченим акумулацијама подземних вода (претежно непропусне стијене) или стијена практично без подземних вода из категорије 4. Као основ за оцјену хидро-геолошких својстава водоносног дијела хидрогеолошког комплекса примењују се критеријуми који су наведени за категорије 1-3 и припадајуће типове издани.

ГЛАВА VII

ГРАФИЧКА ОПРЕМА, ОЗНАКЕ И СИМБОЛИ ОХГК-100155. Распоред елемената на основном листу ОХГК-100,

припремљеном за штампу, обухвата сљедећи распоред по-датка као што је приказано на Прилогу 2 овог упутства.

156. На основној карти се, одговарајућим ознакама, приказују:

1) топографија и основна хидрографска мрежа,2) границе геолошких (литостратиграфских) јединица и

старост терена, без литолошке шрафуре,3) хидрогеолошка карактеризација – издвојене катего-

рије и класе водоносних средина,4) значајније водне појаве (извори, изданска ока, вруље,

активни понори, пећине и јаме са водом,5) значајније појаве минералних и термалних вода,6) значајнији водни објекти (бушени бунари, артески

бунари, копани бунари, осматрачки водни објекти, гале-рије, окна, захвати/изворишта подземних и површинских вода),

7) значајније геоморфолошке појаве и облици (безводне пећине, јаме, понори, висеће и суве долине, увале, терасе),

8) значајнији подаци везани за динамику подземних вода (хидрогеолошка развођа, смјерови кретања подземних вода, утврђене везе подземних вода) и

9) значајнији подземни и површински објекти (вјештач-ке водне акумулације, рударски радови, нафтна и плинска поља, бране, канали и водни тунели).

157. Хидрогеолошки стуб приказује графички и тексту-ално хронолошки редослијед (старост) картираних једини-ца, њихов литолошки састав, дебљину и хидрогеолошку карактеризацију. Изнад стуба се исписује назив: Хидрогео-лошки стуб, а испод назива нумеричка размјера.

158. За листове ОХГК-100 који припадају само једној геотектонској јединици израђује се један хидрогеолошки стуб, а уколико је грађа терена сложенија (присуство више геотектонских јединица), израђује се одговарујуђи број хи-дрогеолошких стубова, при чему број стубова треба да је идентичан са стубовима истовјетног листа ОГК.

159. За равничарска подручја или подручја гдје уз брдске или карстне терене постоје поједини дијелови са развијеним пространим ријечним долинама или карстним пољима врши се израда два стуба различитих размјера.

160. Стуб крупније размјере обухвата првих око 100 - 200 m од површине терена (зона коришћених или иско-ристивих издани), а стуб ситније размјере приказује све за-ступљене картиране јединице.

161. Карактеристични фацијални прелази картираних јединица означавају се кривудавом (цик-цак) линијом, и то пуном ако су границе оштре, или помоћу тачкица уколико су на терену запажени постепени прелази.

162. Размјера стуба је произвољна и зависи од дебљине картираних јединица, а бира се тако да се рационално испу-ни дио основног листа предвиђен за стубове.

163. С лијева на десно, стуб садржи колоне чији се називи исписују у заглављу: старост, графички приказ, дебљина изражена у метрима и текстуални приказ карти-ране јединице.

164. Графички приказ картиране јединице обухвата: ли-толошку шрафуру, словно-бројчани симбол за старост или

за литолошки састав код магматских и метаморфних стије-на и одговарајућу боју за категорију, односно класу према хидрогеолошкој карактеризацији.

165. Текст који прати седиментне и метаморфне једини-це исписује се у нивоу њиховог графичког приказа у стубу, а текст уз магматске јединице налази се у десном дијелу стуба и исписује се вертикално.

166. Седиментне и метаморфне стијене имају у хидро-геолошком стубу хоризонталан положај, без обзира на те-ктонску поремећеност у природи.

167. Магматске стијене се приказују на начин који од-говара њиховој старости, геолошком облику и начину поја-вљивања на терену, док се магматити непознате старости исцртавају у оквиру оне јединице у којој се појављују.

168. Сви графички подаци о магматитима се стављају у лијеви дио стуба, а симболи, ознаке и боје требало би да у потпуности одговарају приказу на карти.

169. Границе литостратиграфских јединица обиљежа-вају се црном бојом, литолошке ознаке (“литолошка шра-фура”) се приказују сивом бојом (тања црна боја), док се хидрогеолошка својства литостратиграфских јединица приказују адекватним бојама и тоновима за издвојене кате-горије и класе, идентично као на основној карти.

170. На основном листу ОХГК-100 приказана су два или више профила, у складу са геолошком грађом и хидро-геолошким својствима истраживаног подручја, односно у складу са препоруком да профили буду преузети са ОГК, уз могуће један додатни, раван или изломљен профил, преко значајнијих водних појава или објеката.

171. Код листова у пограничним областима који обу-хватају мањи дио територије Републике Српске може се израдити и приказати и само један хидрогеолошки профил, уколико је довољно репрезентативан.

172. Хидрогеолошки профили садрже оријентацију, вер-тикални размјерник, нулту линију и топографске оријентире.

173. На основној карти траса профила се означава пу-ном црном линијом, крајње тачке на профилу означене су словима (А-Б, Ц-Д), оријентација профила стрелицом и бројчаном величином азимута трасе профила, у горњем десном углу.

174. Вертикалан графички размјерник ограничава про-фил са обје стране, а топографски оријентири и значајније хидрогеолошке појаве и објекти се у потребном броју озна-чавају изнад профила (натпис изнад локалности).

175. Хоризонтална размјера профила је размјера основ-не карте, 1:100.000, а вертикална размјера може да буде крупнија од хоризонталне, код приказа терена са хоризон-талним или евентуално веома благо нагнутим слојевима, а повећава се највише до 1:25.000.

176. Литостратиграфске и хидрогеолошке границе означавају се црном бојом, претпостављени положај нивоа подземних вода плавом, док је хидрогеолошка карактери-зација категорија и класа приказана у боји и тону као на основној карти и стубу.

177. Словно-бројчани симболи се уписују црном бојом унутар картираних јединица, а литолошка шрафура се по правилу не приказује, изузев у случају повећања вертикал-не размјере у равничарским теренима, када се за литолошке ознаке користи шрафура као на хидрогеолошком стубу.

178. Легенда хидрогеолошких картираних јединица заузима лијеву горњу страну основног листа ОХГК-100 и формира се у правоугаоницима величине 6x10 mm, са карактеристичном бојом и нумеричким симболом за хи-дрогеолошка својства, а испод ње се налази легенда гео-лошких, геоморфолошких и осталих ознака које приказују коришћене ознаке на карти, профилима и стубу.

179. Изнад сваке легенде и изнад појединих група озна-ка се исписују одговарајући називи приказани у Прилогу 2 овог упутства.

180. Легенда картираних јединица садржи, поред нази-ва, и кратак текстуални опис најважнијих хидрогеолошких својстава картиране јединице.

Page 63: sl. glasnik R. Srpske 78/14

5.09.2014. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 78 63181. Графичке ознаке и симболи за ОХГК-100 приказа-

ни су у Прилогу 3.182. У дијелу који показује положај картираног листа

приказује се скица Републике Српске - БиХ са означеном позицијом листа.

183. Допунски слојеви се не штампају у склопу израде ОХГК-100, али у складу са својим садржајима (приказани у тачки 49. овог упутства), имају одговарајуће ознаке и сим-боле и пратеће легенде, које су приказане у Прилогу 3 овог упутства.

184. Штампање допунских слојева може се извести по посебном захтјеву.

ГЛАВА VIII

ПРИХВАТАЊЕ, ШТАМПАЊЕ, АРХИВИРАЊЕ И ОДРЖАВАЊЕ ОХГК-100

185. Након завршетка израде листа основне карте ОХГК-100, допунских слојева и тумача, комплетан мате-ријал се у штампаној радној верзији и у дигиталној форми предаје наручиоцу посла.

186. Материјал из тачке 185. овог упутства даље се прослеђује Комисији за ревизију, коју чине еминентни стручњаци у области хидрогеологије.

187. Ревизија извјештаја и обрађене документације, укључујући и завршени лист ОХГК-100, могу се повјерити и другим признатим стручњацима у области хидрогеоло-гије изван састава чланова Комисије.

188. За послове из тачке 187. овог упутства могу бити ангажовани и инострани експерти.

189. Комисија за ревизију ОХГК-100 уско сарађује са ре-видентима и верификује њихове приједлоге, као и исправке документације од стране обрађивача (аутора) карте.

190. Комисија из тачке 189. овог упутства, на осно-ву прегледа, доноси одлуку о прихватању или о потреби стручне/техничке дораде достављеног материјала.

191. У случају спора, односно неприхватања захтјева за корекције према сугестијама, Комисија се обраћа надле-жном ресорном Министарству, које доноси коначну одлу-ку у погледу усвајања, неусвајања или потребе одређених измјена у обиму и у условима извођења радова на финали-зацији ОХГК-100.

192. Штампа се само основни лист карте ОХГК-100 у размјери 1:100.000 и тумач, а све остале компоненте листа ОХГК-100 чувају се у дигиталној форми и штампају према потреби са одабраним садржајима, о чему одлуку доноси ресорно министарство.

193. Координација израде, финансирање, штампање, администрирање (организација коришћења) ОХГК-100 у надлежности је ресорног министарства, које се стара за обезбјеђивање подлоге и доступности фондовских подата-ка релевантних за израду ОХГК-100.

194. Непосредну израду свих листова ОХГК-100, као и периодично ажурирање/допуњавање израђеног листа ОХГК-100 врши Републички завод за геолошка истражи-вања у координацији са ресорним министарством.

195. Комплетна израда једног листа ОХГК-100, осим штампе, треба да буде окончана током периода од три до четири године, а основни предуслови за то су:

1) обезбијеђени технички услови (софтвер, хардвер),2) оспособљен кадар за коришћење ГИС,3) обезбијеђена доступност фондовских података и4) оптимизован систем администрирања и финанси-

рања израде ОХГК-100.196. Оквирна динамика реализације активности на

изради једног листа ОХГК-100 је:1) прва и друга година: рекогносцирање терена, израда

програма, прикупљање и (ре)интерпретација података ра-

нијих истраживања, дигитализација подлога ОХГК-100 и рад на изради (“попуњавању”) основне карте, допунских слојева и базе података,

2) друга и трећа година: евентуално извођење допун-ског картирања, интерпретација прикупљених података, допуна основне карте, допунских слојева и базе података и рад на тумачу и

3) трећа и четврта година: финализација ОХГК-100: ли-ста основне карте, допунских слојева, верификација базе података и комплетирање тумача; ревизија и исправке ма-теријала израђеног листа ОХГК-100.

197. Након завршетка израде, ревизије и штампе сваког листа ОХГК-100, комплетна документација се архивира и чува у Републичком заводу за геолошка истраживања.

198. Ажурирање листова ОХГК-100 спроводи се на основу резултата свих нових (у односу на стање званично завршеног листа ОХГК-100) хидрогеолошких и других ре-левантних истраживања на територији Републике Српске, који се, у складу са прописима, достављају надлежном ми-нистарству.

199. Временски период за штампање нове верзије листа ОХГК-100 није ограничен и зависиће од оцјене ресорно на-длежног министарства о значају учињених измјена и допу-на на конкретном листу ОХГК-100.

200. Начин коришћења и доступност публикованог листа основне карте и тумача и осталих, непубликованих сегмената ОХГК-100 (допунских слојева, база података) уређује се Законом о геолошким истраживањима.

201. Израђени листови ОХГК-100 представљаће под-логе за наставак израде ОХГК-100 у крупнијој размјери (1:50.000 или 1:25.000), као и израду других значајних карата које представљају надградњу класичној хидрогео-лошкој карти, као што су карта угрожености (природне) од загађивања подземних вода, карта ризика и хазарда и друге.

202. Сви подаци унијети и архивирани у оквиру те-хнички стандардизоване ОХГК-100 биће доступни и пре-носиви, као релевантни просторни подаци, и за све друге кориснике у домену управљања водама и просторног пла-нирања.

203. ОХГК-100 Републике Српске биће функционално имплементирана у интегрално управљање и одрживи ра-звој геолошких и водних ресурса на територији Републике Српске, у складу са важећом домаћом законском регулати-вом и Оквирном директивом о водама и пратећим дирек-тивама ЕУ.

204. Подаци из документације ОХГК-100 користиће се за оптимизацију управљања подземним водама, кроз ажурирање њиховог биланса и резерви и услова одрживе експлоатације и заштите, као и за оптимизацију броја и ра-спореда пунктова националне мреже мониторинга подзем-них вода.

205. Подаци непосредних корисника вода и подаци на-ционалне мреже мониторинга уградиће се у архиву ОХГК-100, односно БХП.

ГЛАВА IX

ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ206. Прилози бр. 1, 2, 3 и 4 биће објављени у посебној

брошури.207. Ово упутство ступа на снагу осмог дана од дана

објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.

Број: 05/1.01/31-141/1430. јуна 2014. године Директор,Зворник Драган Митровић, с.р.

Page 64: sl. glasnik R. Srpske 78/14

64 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 78 5.09.2014.

САД РЖА Ј

Оснивач: Влада Републике Српске. Издавач: Јавна установа Службени гласник Републике Српске, Бања Лука, поштански фах 88. Жиро ра-чуни: 555-007-00001332-44 код Нове банке а.д. Бања Лука, 562-099-00004292-34 код НЛБ Развојне банке а.д. Бања Лука, 567-162-10000010-81 код Sberbank а.д. Бања Лука, 551-001-00029639-61 код UniCredit Bank а.д. Бања Лука, 571-010-00001043-39 код Комерцијалне банке а.д. Бања Лука и 552-030-00026976-18 код Hypo-Alpe-Adria Bank а.д. Бања Лука. Директор и главни и одго ворни уредник Драган Веселиновић. Уредник Вишња Бајић Прерадовић. Технички уредник Горан Зеленбаба. Телефон: (051) 456-330, факс (051) 456-331, 456-341 и 456-349, редакција: (051) 456-357, рачуноводство: (051) 456-337, претплата: (051) 456-339. Интернет: (051) 456-346, http://www.slglasnik.org, e-mail: [email protected]. Рјешењем Министарства информација Републике Српске, број: 01-411/93 лист је уписан у Регистар јавних гласила под бројем 37. Штампа ЈУ Службени гласник Републике Српске, Бања Лука.

ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

1261 Уредба о начину процјене, условима и начину продаје и давања у закуп некретнина и наплати потраживања којим управља Фонд за управљање некретнинама и потраживањима у власништву Републике Српске ...................................................... 1

1262 Уредба о измјенама и допунама Уредбе о условима и критеријумима за додјелу намјенских средстава за развој туризма .................. 4

1263 Уредба о измјени Уредбе о приоритетној помоћи за санацију штете на стамбеним објектима изазване поплавама у Републици Српској у мају 2014. године ....................................................... 5

1264 Одлука о давању сагласности на План утрошка средстава – текући грантови удружењима од јавног интереса, за период 1. јануар - 30. септембар 2014. године, број: 04/1-012-2-1898/14 ............................................ 7

1265 Одлука о давању сагласности на План утрошка средстава за капитална улагања, број: 04/1-012-2-1878/14 ............................................ 7

1266 Одлука број: 04/1-012-2-1874/14 .............................. 7

1267 Одлука о усвајању Извјештаја о извршењу Производно-финансијског плана Јавног предузећа шумарства “Шуме Републике Српске” а.д. Соколац, за период 01.01. 2013 - 31.12. 2013. године .............................. 8

1268 Одлука о расподјели акумулираног добитка Јавног предузећа шумарства “Шуме Републике Српске” а.д. Соколац, исказаног на дан 31.12.2013. године .......................................... 8

1269 Одлука број: 04/1-012-2-1910/14 .............................. 8

1270 Одлука о спровођењу поступка процјене и категоризације објеката ............................................. 9

1271 Одлука о поступку комисије послије спроведене категоризације објеката ............................................. 9

1272 Одлука о спровођењу поступка унапређивања квалитета објеката ................................................... 10

1273 Одлука о утврђивању општег интереса, број: 04/1-012-2-1914/14 .......................................... 10

1274 Одлука о утврђивању општег интереса број: 04/1-012-2-1915/14 .......................................... 12

1275 Одлука о преносу права својине на непокретности, број: 04/1-012-2-1894/14 .............. 12

1276 Одлука о преносу права власништва, број: 04/1-012-2-1889/14 .......................................... 13

1277 Одлука о преносу права власништва, број: 04/1-012-2-1916/14 .......................................... 17

1278 Одлука о давању сагласности на Правилник о измјенама и допунама Правилника о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста у Пореској управи Републике Српске .................................................... 17

1279 Одлука о допуни Одлуке о усклађивању акта о оснивању Опште болнице Градишка ..................... 17

1280 Одлука о допуни Одлуке о утврђивању основице за обрачун плата шефова представништава и запослених у представништвима Републике Српске у иностранству ............................................................ 17

1281 Рјешење број: 04/1-012-2-1909/14 .......................... 18

1282 Рјешење о давању сагласности за закључење уговора о замјени некретнина - шуме и шумског земљишта у својини Републике Српске, број: 04/1-012-2-1875/14 .......................................... 18

1283 Рјешење о давању сагласности за закључење уговора о замјени некретнина - шуме и шумског земљишта у својини Републике Српске, број: 04/1-012-2-1876/14 .......................................... 18

1284 Рјешење о давању сагласности на попуну упражњених радних мјеста у Републичкој управи за игре на срећу ........................................... 18

РЕПУБЛИЧКИ ЗАВОД ЗА ГЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА

Упутство за израду основне геолошке карте Републике Српске 1:50.000 ..................................... 19

Упутство за израду основне инжењерскогеолошке карте Републике Српске 1:100.000 ......................... 37

Упутство за израду основне хидрогеолошке карте Републике Српске 1:100.000 ......................... 53

ОГЛАСНИ ДИО ........................................................8 страна