SLEPI MIŠEVI I PROCENA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU

SLEPI MIŠEVII PROCENA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU

Metodološke smernice zaprocenu uticaja na životnu sredinu i stratešku procenu uticaja na životnu sredinu

Priručnik za pravna lica i preduzetnike koji se bave izradom studija o proceni uticaja, nadležne državne organe i investitore

SLEPI MIŠEVI I

PROCENA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU

Metodološke smernice za procenu uticaja na životnu sredinu i

stratešku procenu uticaja na životnu sredinu

Priručnik za pravna lica i preduzetnike koji se bave izradom studija o proceni uticaja,

nadležne državne organe i investitore

Društvo za očuvanje divljih životinja „MUSTELA“, BeogradBeograd, 2011.

2

IMPRESUM

SLEPI MIŠEVI I PROCENA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU

Metodološke smernice za procenu uticaja na životnu sredinu i stratešku procenu uticaja na životnu sredinu

Autori: Mr Milan PaunovićDruštvo za očuvanje divljih životinja „MUSTELA“, Beograd, i Prirodnjački muzej u Beogradu

Branko KarapandžaDruštvo za očuvanje divljih životinja „MUSTELA“, Beograd

Mr Sabina Ivanović Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Republike Srbije

Konsultanti: Herman Limpens i Erik JansenHolandsko društvo za proučavanje i zaštitu sisara (Zoogdiervereniging)

Urednik: Aleksandar Vesić, pomoćnik ministra Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Republike Srbije

Autori fotografija: Branko Karapandža, Milan Paunović, Ines Švenda, Bojan Petrov (str. 72-73, str. 86 dole levo, str. 87 1. i 2. odozgo), Primož Presetnik (str. 87 3. odozgo, str. 91), Robert Brinkman (str. 101 1. i 2. odozgo), Monika Podgorelec (str. 87 dole), Ana Jančar (str. 96), Peter Tvisk (str. 101 dole), Luka Rubinjoni (str. 66), Đorđe Đoković (str. 68)

Crteži na stranama 98 i 100 su preuzeti iz priručnika “Bats and road construction” (Rijkswaterstaat – Dienst Weg- en Waterkunde, 2005), s dopuštenjem autora Petera Tviska

Lektor: Svetlana Gradinac

Tehnički urednik: Branko Karapandža

Štampa: LithoArt Studio, Beograd

Tiraž: 500 primeraka

Preporučeno citiranje: Paunović, M., Karapandža, B., Ivanović, S. (2011). Slepi miševi i procena uticaja na životnu sredinu – Metodološke smernice za procenu uticaja na životnu sredinu i stratešku procenu uticaja na životnu sredinu. Društvo za očuvanje divljih životinja „MUSTELA“, 1-142, Beograd.

ISBN: 978-86-914719-0-3

Sva prava zadržana: Društvo za očuvanje divljih životinja „MUSTELA“, Beograd

Ovaj priručnik je napravljen u okviru projekta Slepi miševi i procena uticaja na životnu sredinu: alati za implementaciju Evropske habitat direktive i EUROBATS sporazuma u Srbiji koji su realizovali Društvo za očuvanje divljih životinja „Mustela“ iz Beograda i Holandsko društvo za proučavanje i zaštitu sisara (Zoogdiervereniging), uz pomoć Prirodnjačkog muzeja i uz podršku Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Republike Srbije.

Projekat je finansiralo Holandsko ministarstvo ekonomije, poljoprivrede i inovacija u okviru Akcionog plana BBI MATRA za projektni period 2005-2008.

4

SADRŽAJ

UVOD ....................................................................................................................................................................................................7

PRAKTIČNI DEO ..............................................................................................................................................................................11

Dobra (strateška) procena uticaja projekata/planova na slepe miševe ................................................12

Praktične smernice za nadležne državne organe ............................................................................................24Odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu ..............................................................24Određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja na životnu sredinu ..............................24Odlučivanje o davanju saglasnosti na studiju o proceni uticaja ....................................................25Odlučivanje o izradi strateške procene ...................................................................................................32Odlučivanje o davanju saglasnosti na izveštaj o strateškoj proceni ............................................32

PREGLED ZAKONODAVSTVA ....................................................................................................................................................33

Međunarodni propisi relevantni za zaštitu slepih miševa ...........................................................................34Konvencija o očuvanju migratornih vrsta divljih životinja – Bonska konvencija .....................34Sporazum o očuvanju populacija evropskih slepih miševa – EUROBATS ...................................35Konvencija o biodiverzitetu – Rio konvencija .......................................................................................36Konvencija o očuvanju evropskog živog sveta i prirodnih staništa – Bernska konvencija ...36Direktiva Evropske unije o očuvanju prirodnih staništa i divlje faune i flore – Evropska direktiva o staništima i vrstama ....................................................37

Nacionalni propisi relevantni za zaštitu slepih miševa .................................................................................38Zakon o zaštiti životne sredine ...................................................................................................................38Zakon o zaštiti prirode...................................................................................................................................39

Nacionalni propisi o proceni uticaja na životnu sredinu relevantni za slepe miševe ......................42Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu .........................................................................................42Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu ......................................................................45

EKSPERTSKI DEO............................................................................................................................................................................47

Osnovne informacije o slepim miševima Srbije ...............................................................................................48Šta su slepi miševi? .........................................................................................................................................48Morfološke, anatomske i fiziološke karakteristike ...............................................................................49Eholokacija .......................................................................................................................................................51Ishrana .................................................................................................................................................................52Staništa ...............................................................................................................................................................52Skloništa .............................................................................................................................................................54Dnevni i godišnji životni ciklus ...................................................................................................................55Svi srpski slepi miševi .....................................................................................................................................58Mesto u prirodi .................................................................................................................................................59Ugroženost, zaštita i očuvanje ....................................................................................................................60

Metode i tehnike istraživanja slepih miševa......................................................................................................62Analiza postojećih informacija - bibliografija .......................................................................................63Inspekcija skloništa .........................................................................................................................................64Analiza ostataka uginulih jedinki ..............................................................................................................65

5

Hvatanje .............................................................................................................................................................66Veštačka skloništa – kućice ..........................................................................................................................69Obeležavanje ....................................................................................................................................................70Ultrazvučna audiodetekcija .........................................................................................................................74Molekularno-genetičke metode ................................................................................................................79

Projekti i planovi za koje je potrebna (strateška) procena uticaja na životnu sredinu ...................80Upravljanje podzemnim staništima ........................................................................................................80Projekti otvaranja i proširivanja kamenoloma ......................................................................................90Projekti vetrogeneratorskih polja ..............................................................................................................91Izgradnja puteva ..............................................................................................................................................98Izgradnja hidroakumulacija ......................................................................................................................102Upravljanje šumama ...................................................................................................................................104Projekti urbanog razvoja ...........................................................................................................................107Projekti renoviranja nepokretnih kulturnih dobara .........................................................................110

DODACI...........................................................................................................................................................................................113

Dodatak I Preferencija staništa po vrstama (verovatnoća prisustva vrsta u staništu) .............................................114

Dodatak II Značaj tipova staništa za životne funkcije slepih miševa .............................................................................115

Dodatak III Mogućnost uticaja pojedinih aktivnosti na slepe miševe ............................................................................116

Dodatak IV Mogućnost primene metoda u pogledu identifikacije ekoloških funkcija staništa za slepe miševe i prisustva slepih miševa (bez identifikacije vrsta) .....117

Dodatak V Mogućnost primene metoda u pogledu identifikacije vrsta slepih miševa ...........................................118

Dodatak VI Mogućnost primene metoda u različitim tipovima staništa ........................................................................120

Dodatak VII Mogućnost primene metoda u različitim mesecima ......................................................................................121

Dodatak VIII Ekološke karakteristike vrsta slepih miševa u Srbiji.........................................................................................122

Dodatak IX Ekološke karakteristike vrsta slepih miševa u Srbiji i preporučene metode istraživanja ...................123

Dodatak X Lista vrsta slepih miševa Srbije sa statusom u međunarodnom i nacionalnom zakonodavstvu i globalnim i nacionalnim IUCN statusom ugroženosti ....................129

Dodatak XI Rečnik stručnih reči i izraza ......................................................................................................................................130

Dodatak XII Institucije nadležne za zaštitu slepih miševa i procenu uticaja na životnu sredinu u Srbiji .............132

Dodatak XIII Izbor iz bibliografije ....................................................................................................................................................138

SADRŽAJ

6

Autori priručnika i saradnici zahvaljuju:

Ministarstvu ekonomije, poljoprivrede i inovacija Kraljevine Holandije na finansijskoj podršci

Kolegama iz Holandskog društva za proučavanje i zaštitu sisara (Zoogdiervereniging) na idejama, savetima i strpljenju

Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Republike Srbije i Prirodnjačkom muzeju u Beogradu za podršku i stručnu pomoć

Bojanu Petrovu, Primožu Presetniku, Robertu Brinkmanu, Moniki Podgorelec, Ani Jančar i Peteru Tvisku, Luki Rubinjoniju i Đorđu Đokoviću za ustupljene originalne fotografije

ZAHVALA

7

UVOD

Zašto je napisan ovaj priručnik?

Da obezbedi sistematičnu sintezu savremenih znanja o • slepim miševima u Srbiji i prikaže adekvatnu metodologiju njihovog izučavanja, njihove pozicije u proceni uticaja različitih projekata na životnu sredinu

Da pomogne očuvanje slepih miševa na mestima gde se • dešavaju intenzivne promene u biotopima i posebno u zonama gde postoje direktni konflikti interesa očuvanja slepih miševa i planiranja/razvoja projekata

Da pomogne ekspertima koji se bave procenom uticaja na • životnu sredinu, odnosno strateškom procenom uticaja na životnu sredinu kako bi njihove studije/izveštaji obuhvatili primenljive mere za sprečavanje, smanjenje i otklanjanje štetnih uticaja projekata/planova

Da pomogne različitim organizacionim jedinicama • Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja i drugih resornih institucija prilikom njihove procene kvaliteta podnetih studija/izveštaja koji su u vezi sa očuvanjem slepih miševa

Da ukaže investitorima i preduzimačima na potrebu i • način identifikovanja i primene rešenja za smanjenje uticaja na slepe miševe u zonama konflikta;Da olakša primenu brojnih zakonskih propisa koji su u vezi sa očuvanjem ugroženih vrsta.

Kome je namenjen ovaj priručnik?

Ekspertima Ministarstva životne sredine, rudarstva • i prostornog planiranja, Zavoda za zaštitu prirode i drugih resornih državnih i javnih institucija

Investitorima, planerima i izvođačima radova, kao i • ekspertima koji se bave procenom uticaja na životnu sredinu i strateškom procenom uticaja na životnu sredinu

Ekspertima iz nevladinog sektora i ostalim zainteresovanim • za ovu problematiku.

8

UVOD

Šta sadrži priručnik?

Praktični deo• bezbeđuje proceduralnu listu postupaka za procenu uticaja predloženih projekata i stratešku procenu uticaja planova na slepe miševe koji žive na mestu njihove realizacije. Prikazuje niz postupaka koje treba preduzeti da bi procena uticaja projekta/plana na slepe miševe bila odgovarajuća. Oni obuhvataju referentne tabele, odgovarajuće metode i periode istraživanja i moguće načine sprečavanja, smanjenja i otklanjanja štetnih uticaja u najproblematičnijim zonama. Tu se nalaze i praktični alati za vrednovanje tih studija/izveštaja. Ovaj deo priručnika takođe sumira relevantne zakonske propise.

Pregled zakonodavstva• je posvećen svim relevantnim međunarodnim i nacionalnim zakonskim aktima koji se odnose na zaštitu i očuvanje slepih miševa. Posebnu celinu čine nacionalne zakonske odredbe o proceni uticaja na životnu sredinu koje su relevantne za slepe miševe.

Ekspertski deo• elaborira sve važne aspekte životnog ciklusa slepih miševa, njihove specifične biološke karakteristike i ponašanje, kao i glavne metode istraživanja slepih miševa. U ovom delu su prikazani i tipovi projekta i planova za koje je potrebna, ili se može zahtevati (strateška) procena uticaja na životnu sredinu a kod kojih su najočekivanije problematične situacije u odnosu na slepe miševe u Srbiji, kao i mere za njihovo sprečavanje, smanjenje i otklanjanje.

Dodaci (Tabele sa referencama)• pružaju najvažnije informacije o slepim miševima koje su organizovane prema tipu staništa, funkciji, istraživačkim metodama, periodima istraživanja i odgovarajućim merama.

9

UVOD

UPOZORENJE

Iako je izradi ovog priručnika posvećena posebna pažnja i preduzete sve mere da njegov sadržaj bude što precizniji i upotrebljiviji, autori i bilo koja treća strana koja je učestvovala u njegovoj izradi ne prihvata bilo kakvu zakonsku odgovornost za eventualne gubitke ili štetu koje bi nastale ukoliko bi njegovu upotrebu i sprovođenje istraživanja i procena direktno ili indirektno preduzela lica ili institucije koje nemaju odgovarajuće kvalifikacije, iskustvo i dozvole za rad sa slepim miševima. Svi izloženi slučajevi, odredbe i pravila su u skladu sa nacionalnim i međunarodnim zakonodavstvom. Glavni cilj priručnika je da prikaže praktične i na zakonskim propisima zasnovane savete u najčešćim konfliktnim situacijama sa kojima se suočava očuvanje slepih miševa. Naučne informacije su u većini slučajeva pojednostavljene radi jasnoće. Priručnik ne treba koristiti kao vodič za preduzimanje naučnih istraživanja slepih miševa bez dodatnih znanja,

ekspertiza, dozvola i mišljenja nadležnih institucija.

Ovaj priručnik takođe prikazuje do sada poznate mere koje se mogu primeniti za izbegavanje, sprečavanje i kompenzovanje posledica planiranja, izgradnje i funkcionisanja infrastruktura na slepe miševe i prirodu, ali je preporuka autora da se te mere stalno razvijaju i da se moraju stalno tražiti i primenjivati nova znanja. Mere bi trebalo da budu zasnovane na funkcionalnosti staništa slepih miševa na istraživanoj lokaciji i usmerene na pokušaj rešavanja konkretnih problema. Mere koje se navode u ovom priručniku zasnovane su na međunarodnom iskustvu, ali su diskusijama, saradnjom i tematskim radionicama sa inostranim konsultantima i ekspertima, kao i zainteresovanim stranama u Srbiji, modifikovane kako bi se to međunarodno znanje primenilo na specifične situacije i uslove u Srbiji.

10

PRAKTIČNI DEO

DOBRA STRATEŠKA PROCENA UTICAJA

PROJEKATA/PLANOVA NA SLEPE MIŠEVE

PRAKTIČNE SMERNICE

ZA NADLEŽNE DRŽAVNE ORGANE

12

PRAKTIČNI DEO

DOBRA STRATEŠKA PROCENA UTICAJA PROJEKATA/PLANOVA NA SLEPE MIŠEVE

Studija o proceni uticaja na životnu sredinu odnosno izveštaj o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu trebalo bi da sadrže deo koji se odnosi na slepe miševe i u kojem se razmatraju mogući uticaji određenog projekta/plana na vrste i populacije slepih miševa koje naseljavaju ili koriste određeno područje. Da bi (strateška) procena uticaja nekog projekta/plana na slepe miševe bila zadovoljavajuća, potrebno je da ispunjava određene uslove koji proizlaze iz Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, odnosno Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu i odgovarajućih podzakonskih akata. Ovde su ti uslovi operacionalizovani kao niz pitanja na koja dobra (strateška) procena uticaja treba da odgovori kako bi potencijalni uticaj određenog projekta/plana na slepe miševe mogao da bude adekvatno procenjen.

Ova pitanja predstavljaju ujedno i korake koje je potrebno sprovesti u planiranju dobre (strateške) procene uticaja na slepe miševe i mogu poslužiti pravnim licima ili preduzetnicima koji se bave izradom studija o proceni uticaja kao smernice za pripremu predloga monitoringa slepih miševa koji su sastavni deo studija o proceni uticaja konkretnih projekata u onom delu u kojem se odnose na slepe miševe.

Kao takva ova pitanja mogu da pomognu i investitorima da utvrde da li je određeni predlog monitoringa slepih miševa koji je sastavni deo predloga (strateške) studije o proceni uticaja, kao i isporučena studija/izveštaj, zadovoljavajući. Drugim rečima, s jedne strane je omogućeno sticanje utiska da li je dati predlog monitoringa slepih miševa dobro isplaniran da dá odgovore na ova pitanja, a sa druge strane moguće je proceniti da li završena studija/izveštaj daje odgovore na sva ova pitanja. Pitanja mogu da budu od pomoći inestitoru i kada podnosi zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja i zahtev za utvrđivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja.

13

PRAKTIČNI DEO

DODATAK I str. 114

DODATAK III str. 116

Na isti način ova pitanja mogu da pomognu i nadležnim državnim organima prilikom odlučivanja o potrebi procene uticaja, određivanja obima i sadržaja studije o proceni uticaja kao i odlučivanja o davanju saglasnosti na studije o proceni uticaja (i tehničkim komisijama tokom postupka ocene studija), odnosno tokom odlučivanja o izradi strateške procene, vršenju ocene izveštaja o strateškoj proceni i odlučivanju o davanju saglasnosti na izveštaje o strateškoj proceni.

DA LI SU SLEPI MIŠEVI PRISUTNI ILI JE VEROVATNO

DA SU PRISUTNI NA LOKACIJI ILI U OKOLINI LOKACIJE

PROJEKTA/PLANA?

U slučaju nedostatka egzaktnih informacija o slepim miševima za određenu lokaciju (što je najčešće slučaj u Srbiji) videti DODATAK I. Tu se nalaze detalji o vrstama koje se mogu očekivati u različitim staništima, i na taj način se može steći predstava o tome šta može da se očekuje na terenu ako postoje samo podaci o lokaciji i staništu. Osnovni podaci o lokaciji, uključujući i staništa, treba da postoje u dokumentaciji koju dostavlja podnosilac zahteva (o potrebi procene uticaja, tj. za određivanjeobima i sadržaja), a mogu se konsultovati i topografske i vegetacijske karte, kao i relevantni i širokoj javnosti dostupni satelitski snimci (npr. Google Earth).

DA LI STANIŠTA SLEPIH MIŠEVA I NJIHOVE ŽIVOTNE

AKTIVNOSTI NA LOKACIJI ILI U OKOLINI LOKACIJE

PROJEKTA/PLANA MOGU BITI ZAHVAĆENI UTICAJEM

PROJEKTA/PLANA?

Osnovni podaci o karakteristikama projekta, tj. aktivnostima koje su predviđene tokom svih faza realizacije projekta (istraživanje i planiranje, izvođenje, rad i prestanak rada), treba da postoje u dokumentaciji koju dostavlja podnosilac zahteva (o potrebi procene uticaja, tj. za određivanje obima i sadržaja procene uticaja). Podaci o karakteristikama plana nalaze se u planskoj dokumentaciji. Podatke o karakteristikama projekta/plana uporediti sa DODATKOM III.

1

2

14

PRAKTIČNI DEO

DODATAK II str. 115

DODATAK II str. 116

3KAKVU FUNKCIJU STANIŠTA NA LOKACIJI ILI U OKOLINI

LOKACIJE PROJEKTA/PLANA MOGU IMATI ZA (POTENCIJALNO

PRISUTNE) SLEPE MIŠEVE?

Kada postoji nedostatak egzaktnih informacija o slepim miševima za određenu lokaciju (što je najčešće slučaj u Srbiji), videti DODATAK II. Posebnu pažnju treba obratiti na najvažnije funkcije koje staništa pružaju (potencijalno prisutnim) slepim miševima za zadovoljavanje njihovih životnih potreba: skrivanje (prisustvo porodiljskih, kopulacionih, hibernacionih, tranzitornih skloništa), koridori (lokalni, migracioni), lovne teritorije. Egzaktne informacije o funkciji staništa za slepe miševe na određenoj lokaciji kod nas ne postoje, osim onih koje se odnose na neke važne kolonije/skloništa. Zato se o funkciji staništa može posredno zaključiti na osnovu postojećih informacija o staništima i njihovim opštepoznatim funkcijama za slepe miševe, npr. oblasti sa potencijalnom koncentracijom insekata mogu biti važne lovne teritorije (npr. čistine u šumama, fragmenti drvenaste i žbunaste vegetacije u otvorenim predelima, vodene površine), linearni elementi pejzaža mogu biti važni lokalni letni koridori (npr. drvoredi, međe, vodeni tokovi, putevi), a doline većih reka i kanala važni migracioni koridori.

KAKO STANIŠTA I ŽIVOTNE AKTIVNOSTI SLEPIH MIŠEVA

(POTENCIJALNO PRISUTNIH) NA LOKACIJI ILI U OKOLINI

LOKACIJE PROJEKTA/PLANA MOGU BITI ZAHVAĆENI

UTICAJEM PROJEKTA/PLANA?

Potrebno je da se utvrde i ocene svi potencijalni uticaji projekta/plana na vrste i populacije slepih miševa, njihovu životnu aktivnost i funkcionalnost staništa, odn. konflikti do kojih može doći. Zato se ova analiza obično označava kao preliminarna analiza konflikata, a izvodi se na osnovu prethodnih faza (pitanja 1-3).

Kod preliminarne analize konflikata pojedinih aktivnosti i životnih funkcija slepih miševa može da pomogne DODATAK III.

4

15

PRAKTIČNI DEO

Potencijalni uticaji/konflikti zavise, sa jedne strane od aktivnosti predviđenih projektom/planom, a sa druge strane od ekoloških specifičnosti vrsta i populacija slepih miševa na lokaciji. Analiza konflikata treba da se odnosi na sve faze projekta – istraživanje i planiranje, izvođenje, rad i prestanak rada projekta, kao i sve aspekte i aktivnosti ovih faza. Ovom analizom treba da budu obuhvaćene i sve moguće funkcije određenih staništa za pripadnike svih (potencijalno prisutnih) vrsta slepih miševa tokom svih faza životnog ciklusa, a naročito: skloništa, lovne teritorije, letni koridori i migracioni koridori. U ovoj analizi može da pomogne sledeća tabela:

Funkcionalne jedinice staništa slepih miševa

Faze i aktivnosti projekta

Istraživanje i planiranje

Izvođenje RadPrestanak

rada

Ak

tivn

ost

1

...

Ak

tivn

ost

N

Ak

tivn

ost

1

...

Ak

tivn

ost

N

Ak

tivn

ost

1

...

Ak

tivn

ost

N

Ak

tivn

ost

1

...

Ak

tivn

ost

N

Sk

lon

išta

Hibernaciona

Porodiljska

Kopulaciona

Tranzitorna

Lo

v

Lovne teritorije

Najvažnija područja za produkciju hrane

Letn

i ko

rid

ori

Skloništa – lovne teritorije (dnevni)

Lovne teritorije – lovne teritorije (dnevni)

Skloništa – skloništa (redovna + sezonska)

Mig

raci

on

i ko

rid

ori

Letnja skloništa – zimska skloništa (lokalne populacije)

Letnja skloništa/staništa – zimska skloništa/staništa (migratorne populacije)

Po

veza

no

st Populacija – populacija (sezonski)

Deo areala – deo areala

16

PRAKTIČNI DEO

6

DA LI SU POSTOJEĆE INFORMACIJE DOVOLJNE ZA KONAČNU

ANALIZU KONFLIKATA, TJ. ZA POTPUNU PROCENU UTICAJA

PROJEKTA/PLANA NA SLEPE MIŠEVE?

Informacije prikupljene u prethodnim koracima 1-3 i analiza u koraku 4, omogućavaju da se utvrdi da li su postojeća saznanja dovoljna za konačnu analizu konflikata, tj. procenu uticaja određenog infrastrukturnog projekta/plana na slepe miševe. Za analizu konflikata neophodno je da se zna koje su vrste slepih miševa (potencijalno) prisutne na lokaciji i kakvu ekološku funkciju za njih imaju staništa i predeli lokacije, a naročito da li su prisutna važna skloništa, lovne teritorije, letni koridori i migracioni koridori. Ako saznanja o slepim miševima za određenu lokaciju ne postoje ili nisu dovoljna, što je najčešće slučaj u Srbiji, u okviru daljeg postupka procene uticaja tog projekta/plana treba prikupiti potrebne informacije terenskim istraživanjima.

KOJE INFORMACIJE TREBA PRIKUPITI TERENSKIM

ISTRAŽIVANJEM?

Informacije prikupljene u koracima 1-3 i preliminarna analiza konflikta (korak 4) omogućavaju da se utvrdi ne samo da li su postojeća saznanja dovoljna za konačnu analizu konflikata, tj. procenu uticaja određenog projekta/plana na slepe miševe, nego i koje su to informacije o slepim miševima potrebne da bi se uticaji mogli osnovano i pouzadno proceniti. Terenska istraživanja, tj. monitoring slepih miševa na lokaciji, u okviru postupka procene uticaja, treba koncipirati tako da pruže upravo ove informacije.

Pošto potencijalni uticaji zavise od aktivnosti predviđenih projektom/planom infrastrukture, terenska istraživanja treba da budu fokusirana na one ekološke funkcije staništa i predela lokacije i neposredne okoline za slepe miševe (naročito skloništa, lovne teritorije, letne

5

17

PRAKTIČNI DEO

koridore i migracione koridore) za koje postoji mogućnost da budu pogođene uticajem predviđenih aktivnosti, tj. kada se očekuje konflikt. Ako je, na primer, infrastrukturnim projektom/planom predviđeno uklanjanje drvenaste vegetacije sa određenog dela lokacije ili konkretnog pojedinačnog stabla, istraživanje treba da utvrdi funkciju upravo tog dela drvenaste vegetacije, odnosno konkretnog stabla za prisutne slepe miševe, tj. za sve prisutne vrste i populacije slepih miševa – da li se tu nalaze skloništa i kakav je njihov karakter i značaj, da li mikrolokacija predstavlja značajnu lovnu teritoriju itd. Neke aktivnosti mogu da dovedu i do smrtnog stradanja jedinki, čiji obim i značaj zavisi od karakteristika i intenziteta aktivnosti slepih miševa na lokaciji i u neposrednoj okolini.

U zavisnosti od aktivnosti predviđenih planom/projektom i mogućih konflikata, sa jedne, i postojećih informacija, sa druge strane, terenskim istraživanjima potrebno je utvrditi:

koje su vrste slepih miševa prisutne, a koje odsutne • na lokaciji

pozicije skloništa, brojnost i sastav kolonija u • skloništima

pozicije lovnih teritorija, relativna zasutupljenost • i intenzitet lovne aktivnosti pripadnika prisutnih vrsta

pozicije letnih koridora, relativna zastupljenost i • intenzitet aktivnosti pripadnika vrsta na određenim koridorima

pozicije migracionih koridora, relativna zastupljenost • i intenzitet aktivnosti pripadnika prisutnih vrsta na ovim koridorima

sezonsku dinamiku svih ovih aspekata i aktivnosti • slepih miševa.

18

PRAKTIČNI DEO

DODATAK V str. 118

DODATAK IV str. 117

DODATAK VI str. 120

DODATAK VII str. 121

7KAKO TREBA IZVRŠTITI ODGOVARAJUĆA TERENSKA

ISTRAŽIVANJA?

Za terenska istraživanja slepih miševa postoje različite metode od kojih svaka ima svoje specifičnosti i može da dá različite informacije u kvalitativnom i kvantitativnom smislu, a razlikuju se i po efikasnosti. Svaki metod ima prednosti i nedostatke u pogledu mogućnosti i preciznosti identifikovanja vrsta (DODATAK V) i ekoloških funkcija staništa (DODATAK IV), kao i mogućnosti primene u različitim tipovima staništa (DODATAK VI) i/ili u različitim sezonama (DODATAK VII).

Da bi se za određenu lokaciju dobila što potpunija slika o prisustvu vrsta slepih miševa i njihovom korišćenju staništa i predela, tokom terenskih istraživanja potrebno je koristiti odgovarajuće kombinacije metoda, uz odgovarajuću dinamiku i intenzitet istraživanja. Koja će kombinacija metoda izabrana i primenjena zavisi od toga koje su informacije potrebne za procenu uticaja (korak 6), kao i od ekoloških karakteristika lokacije – prisutnih tipova staništa, potencijalno prisutnih vrsta i ekoloških funkcija lokacije za njih.

Imajući u vidu sve ove faktore treba napraviti odgovarajući plan terenskih istraživanja što podrazumeva definisanje:

odgovarajuće kombinacije metoda•

odgovarajućeg intenzitet istraživanja (broj radnih • dana/noći nedeljno ili mesečno, broj angažovanih istraživača)

odgovarajuće (sezonske) dinamike istraživanja•

odgovarajućeg prostornog obuhvata istraživanja (koji • prostor i koji elemnti prostora treba da bude obuhvaćeni istraživanjima)

19

PRAKTIČNI DEO

DODATAK IV str. 117

DODATAK V str. 118

DODATAK VI str. 120


DODATAK V str. 118

DODATAK IX str. 123

DODATAK IV str. 117


DODATAK VI str. 120

Kod pravljenja odgovarajućeg plana terenskih istraživanja mogu da pomognu DODACI IV-VII, a generalne preporuke koje se odnose na metodologiju pri proceni uticaja određenih tipova projekata date su u posebnim odeljcima koji se odnose na te tipove projekata.

Plan istraživanja treba da bude takav da ispunjava minimalne standarde kvaliteta:

neophodno je da kombinacija metoda koji se koriste • može pouzdano da utvrdi ili isključi prisustvo svih potencijalno prisutnih vrsta (DODACI V i IX)

neophodno je da se odgovarajuće metode primenjuju • odgovarajućim intenzitetom da bi se moglo pouzdano utvrditi ili isključiti sve potencijalno prisutne vrste i ekološke funkcije lokacije za njih (DODATAK IV) koje mogu da budu pogođene uticajem projekta/plana

neophodno je da se odgovarajuće metode primenjuju • u odgovarajućim sezonama da bi se moglo pouzdano utvrditi ili isključiti sve potencijalno prisutne vrste i ekološke funkcije lokacije za njih (DODATAK VII) koje mogu da budu pogođene uticajem projekta/plana

neophodno je da se odgovarajuće metode primenjuju • u odgovarajućim tipovima staništa da bi se moglo pouzdano utvrditi ili isključiti potencijalno prisutne vrsta i ekoloških funkcija lokacije za njih (DODATAK VI) koje potencijalno mogu da budu pogođene uticajem projekta/plana

neophodno je da istraživanje obuhvati dovoljan period, • sve sezonske aspekte i ceo prostor na kojem se može očekivati uticaj projekta/plana na sve potencijalno prisutne vrste slepih miševa i ekoloških funkcija lokacije za njih

20

PRAKTIČNI DEO

DODATAK I str. 114

DODATAK VIII str. 122

DODATAK IX str. 123

8

Ako određeni plan istraživanja ne zadovoljava navedene standarde (npr. ne koriste se standardni metodi, ne obuhvata sve sezonske aspekte ili sve tipove staništa na lokaciji i sl.), neophodno je da se jasno obrazloži zašto se smatra da takav plan istraživanja može da omogući zadovoljavajuću procenu uticaja konkretnog projekta/plana.

Terenska istraživanja sprovode se na osnovu plana istraživanja i treba da zadovolje iste uslove i standarde kvaliteta.

Svi detalji o metodologiji (metode, intenzitet, dinamika, prostorni obuhvat) primenjenoj u istraživanju moraju da budu jasno i detaljno elaborirani u izveštaju/studiji o proceni uticaja. Naročito je važno da se jasno obrazloži zašto se smatra da plan istraživanja koji ne zadovoljava navedene standarde kvaliteta može da omogući zadovoljavajuću procenu uticaja konkretnog infrastrukturnog projekta/plana.

KOJA JE FUNKCIJA I ZNAČAJ PODRUČJA POTENCIJALNO

POGOĐENOG UTICAJEM PROJEKTA/PLANA ZA SLEPE

MIŠEVE?

U ovom koraku treba izvršiti faunističku i ekološku analizu i evaluaciju prisustva slepih miševa na području potencijalno pogođenom uticajem projekta/plana Ova analiza i evaluacija vrši se na osnovu informacija prikupljenih u koracima 1-3, podataka prikupljenih terenskim istraživanjima, pregledanjem relevantne stručne literature i specijalističkog znanja stručnjaka za slepe miševe koji vrši (stratešku) procenu uticaja.

Jasno i argmentovano treba izvršiti:

opštu analizu i evaluaciju stanja faune slepih miševa • i svake od vrsta na području potencijalno pogođenom uticajem projekta/plana u poređenju sa situacijom na regionalnom i nacionalnom (u čemu mogu da pomognu DODACI I, VIII i IX), a u nekim slučajevima i na međunarodnom nivou

21

PRAKTIČNI DEO

DODATAK I str. 114

DODATAK VIII str. 122

DODATAK IX str. 123

9

opštu ekološku analizu i evaluaciju utvrđenih i • potencijalnih ekoloških funkcija staništa za svaku od vrsta slepih miševa (naročito) na području potencijalno pogođenom uticajem projekta/plana

detaljnu analizu i evaluaciju utvrđenih ekoloških funkcija • staništa za slepe miševe (naročito skloništa, lovnih teritorija, letnih koridora i migracionih koridora) na području potencijalno pogođenom uticajem projekta/plana za svaku od vrsta (u čemu mogu da pomognu DODACI I, VIII i IX).

KOJI SU OČEKIVANI UTICAJI PROJEKTA/PLANA NA

SLEPE MIŠEVE I NJIHOVA STANIŠTA I KAKAV JE NJIHOV

ZNAČAJ?

Na osnovu svih prikupljenih podataka (koraci 1-3, terenska istraživanja), preliminarne analize konflikata (korak 4), analize i evaluacije iz koraka 8, relevantne literature i ekspertize stručnjaka za slepe miševe, moguće se osnovano identifikovati mogući uticaji projekta/plana na slepe miševe, odnosno konkretne aktivnosti predviđene projektom/planom i njihov značaj. Ovo je finalna analiza koflikata, tako da predstavlja i evaluaciju preliminarne analize konflikata (korak 4) i njenu dopunu. Tabela koja se koristi za preliminarnu analizu konflikata može se koristiti i ovde, a takođe može da pomogne DODATAK III.

Potrebno je argumentovano proceniti moguće uticaje aktivnosti predviđenih projektom/planom i oceniti njihov značaj za:

utvrđena skloništa, lovne teritorije, letne koridore i • migracione koridore

funkcionalnost pojedinih delova i elemenata staništa • i predela za koje je utvrđeno ili postoje čvrste indicije da ih slepi miševi koriste za svoje životne funkcije

vrste i lokalne i migratorne populacije (naročito • mogućnost direktnog smrtnog stradanja).

22

PRAKTIČNI DEO

10KOJE SU MERE ZA SPREČAVANJE, SMANJENJE I OTKLANJANJE

ŠTETNIH UTICAJA PROJEKTA/PLANA NA SLEPE MIŠEVE

I NJIHOVA STANIŠTA?

Na osnovu svih prethodno prikupljenih podataka i izvršenih analiza, relevantne literature i ekspertize stručnjaka za slepe miševe, treba osmisliti i izložiti konkretne mere za sprečavanje, smanjenje i otklanjanje štetnih uticaja projekta/plana na slepe miševe i njihova staništa.

Za osmišljavanje delotvornih mera za sprečavanje, smanjenje i otklanjanje štetnih uticaja na slepe miševe i njihova staništa, potrebno je obimno ekspertsko znanje koje podrazumeva:

veoma dobro poznavanje i razumevanje ekoloških • specifičnosti svih prisutnih vrsta slepih miševa,

veoma dobro poznavanje i razumevanje funkcija staništa • i predela za slepe miševe,

razumevanje efekata koje promene i aktivnosti/• intervencije u staništima i predelima mogu imati na slepe miševe,

razumevanje i dobro poznavanje aktuelnih saznanja o • mogućnostima za sprečavanje, smanjenje i otklanjanje štetnih uticaja.

Neophodno je i veoma dobro poznavanje:

specifičnosti situacije na konkretnom području • potencijalno pogođenom uticajem projekta/plana, a naročito njegove funkcije i značaja za slepe miševe

specifičnosti mogućih uticaja svih aspekata i • aktivnosti konkretnog projekta/plana tokom svih faza (istraživanje i planiranje, izvođenje, rad i prestanak rada infrastrukture).

23

PRAKTIČNI DEO

Treba imati u vidu i da faunističke i ekološke specifičnosti faune slepih miševa i specifičnosti pojedinih aktivnosti predviđenih projektom/planom mogu usloviti potrebu za osmišljavanje različitih mera za različite vrste ili grupe vrsta.

Poželjno je da se mere za sprečavanje, smanjenje i otklanjanje štetnih uticaja osmisle (tj. da izveštaj/studija bude završen) još tokom faze planiranja/razvoja projekta/plana, jer će tako moći, u koordinaciji sa investitorom/planerom, da se uključe u projekat/plan i efikasnije sprovedu, pa zato da daju bolje rezultate i imaju veći efekat.

Generalne preporuke koje se odnose na mere za sprečavanje, smanjenje i otklanjanje štetnih uticaja pri proceni uticaja određenih tipova projekata/planova date su u posebnim odeljcima koji se odnose na konkretne tipove aktivnosti.

24

PRAKTIČNI DEO

Zakonska osnova

Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu

članovi 4, 8, 9, 10 i 12

Uredba o utvrđivanju Liste projekata za koje je obavezna

procena uticaja i Liste projekata za koje se može

zahtevati procena uticaja na životnu sredinu

Pravilnik o sadržini zahteva o potrebi procene uticaja i

sadržini zahteva za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja na životnu

sredinu

PRAKTIČNE SMERNICE ZA NADLEŽNE DRŽAVNE ORGANE

U ovom odeljku zakonske procedure koje se odnose na postupanje nadležnih državnih organa u pojedinim fazama postupaka procene uticaja na životnu sredinu i strateške procene uticaja na životnu sredinu, sprovedene su u praksu na način da adekvatno i što jednostavnije obuhvate slepe miševe.

ODLUČIVANJE O POTREBI PROCENE UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINUODREĐIVANJE OBIMA I SADRŽAJA STUDIJE O PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU(uključujući i procenu uticaja zatečenog stanja)

KLJUČNO PITANJE:

Da li se može očekivati/proceniti da projekat ima značajan

ili moguć uticaj na slepe miševe?

Ovo pitanje sastoji se od dva potpitanja:

Da li su slepi miševi prisutni ili je verovatno da su 1. prisutni na lokaciji ili u okolini lokacije projekta?

videti: DOBRA (STRATEŠKA) PROCENA UTICAJA 1 str. 13 DODATAK I str. 114

Da li staništa slepih miševa i njihove životne aktivnosti 2. na lokaciji ili u okolini lokacije projekta mogu biti zahvaćeni uticajem projekta, tj. da li postoji mogućnost konflikata?

videti: DOBRA (STRATEŠKA) PROCENA UTICAJA 2 str. 13 DODATAK III str. 116

Ako je odgovor na oba potpitanja potvrdan, treba proceniti da projekat može da ima značajan ili moguć uticaj na slepe miševe i da je zbog toga POTREBNA procena uticaja na životnu sredinu, tj. da slepi miševi TREBA DA BUDU OBUHVAĆENI procenom uticaja na životnu sredinu.

I

II

25

PRAKTIČNI DEO

Zakonska osnova

Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu članovi 17, 23 i 24

Pravilnik o sadržini studije o proceni uticaja na životnu sredinu

Zakonska osnova

Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu član 17, stav 1, tačka 5)

Pravilnik o sadržini studije o proceni uticaja na životnu sredinu član 3, stav 1, tačka 5) i član 6, stav 1, tačka 2).

ODLUČIVANJE O DAVANJU SAGLASNOSTI NA STUDIJU O PROCENI UTICAJA

(uključujući i postupak ocene studije o proceni uticaja)

Da bi studija o proceni uticaja na životnu sredinu za koju je odlukom o sadržaju i obimu studije propisano da treba da obuhvati slepe miševe mogla da dobije pozitivnu ocenu u delu koji se odnosi na slepe miševe, i na osnovu toga dobije saglasnost nadležnog organa, mora da zadovolji relevantne kriterijume Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, Pravilnika o sadržini studije o proceni uticaja na životnu sredinu i odluke o sadržaju i obimu studije. Ovi kriterijumi mogu se operacionalizovati za slepe miševe kao pitanja na koja studija o proceni uticaja mora jasno da odgovori, odnosno kao koraci koje treba sprovesti tokom postupka ocene studije o proceni uticaja da bi studija mogla da dobije pozitivnu ocenu i saglasnost u delu koji se odnosi na slepe miševe.

DA LI SU PRISUSTVO SLEPIH MIŠEVA I FUNKCIJA STANIŠTA

I PREDELA ZA NJIH NA LOKACIJI POUZDANO UTVRĐENI

ILI ISKLJUČENI NA ODGOVARAJUĆI NAČIN?

Ovo pitanje može da se razloži na 3 potpitanja:

Da li su istraživanja slepih miševa sprovedena primenom 1.

adekvatne metodologije?

videti: DOBRA (STRATEŠKA) PROCENA UTICAJA 7 str. 18 METODE I TEHNIKE ISTRAŽIVANJA SLEPIH MIŠEVA str. 62

Samo primenom adekvatne metodologije prisustvo slepih miševa i funkcija staništa i predela za njih može se POUZDANO utvrditi ili isključiti.

Ako u studiji o proceni uticaja svi aspekti metodologije NISU JASNO IZLOŽENI, treba zahtevati IZMENE I DOPUNE studije.

III

1

26

PRAKTIČNI DEO

DODATAK I str. 114

DODATAK V str. 118

DODATAK IX str. 123

ODATAK IV str. 117

DODATAK VI str. 120


Adekvatna metodologija podrazumeva:

primenu metoda kojima se prisustvo očekivanih vrsta • (DODATAK I) može pouzdano utvrditi ili isključiti (DODACI V i IX),

primenu metoda kojima se prisustvo životnih funkcija • staništa i predela za slepe miševe može pouzdano utvrditi ili isključiti (DODATAK IV),

primenu metoda koje odgovaraju uslovim staništa na • lokaciji (DODATAK VI),

odgovarajuću dinamiku (DODATAK VII),•

odgovarajući prostorni obuhvat i intenzitet istraživanja.•

Ako metodologija iz bilo kojeg od navedenih razloga NIJE ADEKVATNA, treba zahtevati IZMENE I DOPUNE studije koje će podrazumevati DODATNA ISTRAŽIVANJA sa primenom adekvatne metodologije. U slučaju dileme o adekvatnosti metodologije treba konsultovati eksperta za slepe miševe.

Ako su svi aspekti metodologije istraživanja JASNO PRIKAZANI i ADEKVATNI, može se NASTAVITI SA POSTUPKOM OCENE studije o proceni uticaja.

Da li je na lokaciji utvrđeno prisustvo slepih miševa?2.

Ako je PRISUSTVO slepih miševa na lokaciji (i u bližoj okolini) POUZDANO ISKLJUČENO (tj. ako nije utvrđeno primenom adekvatne metodologije), studiju treba OCENITI POZITIVNO i doneti odluku o DAVANJU SAGLASNOSTI na studiju. U slučaju dileme koja se može javiti kada je prisustvo slepih miševa očekivano (DODATAK I) a nije utvrđeno, treba konsultovati eksperta za slepe miševe.

Ako je PRISUSTVO slepih miševa na lokaciji (i u bližoj okolini) UTVRĐENO, sastavni deo studije o proceni uticaja na životnu sredinu mora da bude SPISAK VRSTA slepih miševa. Ako spisak utvrđenih vrsta (uz primenu adekvatne metodologije) značajnije odstupa

27

PRAKTIČNI DEO

od očekivanog stanja (DODACI I, VIII I IX), potrebno je da u studiji postoji argumentovan komentar/objašnjenje utvrđenog stanja.

Ako studija NE SADRŽI SPISAK VRSTA i ODGOVARAJUĆU DISKUSIJU utvrđenog u odnosu na očekivano stanje, treba zahtevati IZMENE I DOPUNE studije. U slučaju dileme konsultovati eksperta za slepe miševe.

Ako studija SADRŽI SPISAK VRSTA I ODGOVARAJUĆU DISKUSIJU utvrđene u odnosu na očekivano stanje, može se NASTAVITI SA POSTUPKOM OCENE studije o proceni uticaja.

Da li je na lokaciji utvrđeno prisustvo funkcija staništa 3.

i predela za slepih miševe?

videti: DOBRA (STRATEŠKA) PROCENA UTICAJA 8 str. 20

Bez pouzdano utvrđenih funkcija koje stanište i predeli lokacije (i bliže okoline) imaju za prisutne vrste slepih miševa nije moguće izvršiti osnovanu procenu uticaja projekta na slepe miševe.

Zato je neophodno da studija jasno i argumentovano prikaže pozicije i značaj utvrđenih i potencijalnih ekoloških funkcija staništa lokacije (i bliže okoline) za slepe miševe, a naročito skloništa, lovnih teritorija, letnih koridora i migracionih koridora.

Ako studija NE SADRŽI PRIKAZ EKOLOŠKIH FUNKCIJA STANIŠTA lokacije za slepe miševe, treba zahtevati IZMENE I DOPUNE studije. U slučaju dileme koja može da se javi ako utvrđene ekološke funkcije značajnije odstupaju od uobičajenih (DODATAK IX), konsultovati eksperta za slepe miševe.

Ako studija SADRŽI PRIKAZ EKOLOŠKIH FUNKCIJA STANIŠTA lokacije za slepe miševe, može se NASTAVITI SA POSTUPKOM OCENE studije o proceni uticaja.

28

PRAKTIČNI DEO

Zakonska osnova


član 17, stav 1, tačka 6)

Pravilnik o sadržini studije o proceni uticaja na životnu

sredinu član 7, stav 1, tačke 4) i 8).

2DA LI SE MOŽE OSNOVANO PROCENITI DA PROJEKAT MOŽE

IMATI ZNAČAJAN ŠTETAN UTICAJ NA SLEPE MIŠEVE?

Ovo pitanje se može razložiti na 3 potpitanja:

Da li je izvršena potpuna analiza mogućih uticaja 1.

projekta na slepe miševe?

Potpuna analiza mogućih uticaja projekta na slepe miševe i ocena njihovog značaja treba da obuhvati:

sve faze projekta (istraživanje i planiranje, izvođenje, • funkcionisanje i prestanak funkcionisanja)

sve aktivnosti predviđene projektom•

sve alternative projekta•

u odnosu na:•

sve vrste i populacije slepih miševa utvrđene na lokaciji • (i u bližoj okolini)

sve utvrđene i verovatne funkcije staništa i predela na • lokaciji (i u bližoj okolini) za slepe miševe (naročito skloništa, lovne teritorije, letni koridori i migracioni koridori)

Analiza uticaja kojom nisu obuhvaćeni svi navedeni aspekti projekta i prisustva slepih miševa ne može se smatrati potpunom.

videti: DOBRA (STRATEŠKA) PROCENA UTICAJA 4 str. 14 DOBRA (STRATEŠKA) PROCENA UTICAJA 9 str. 21

Ako NIJE IZVRŠENA POTPUNA ANALIZA UTICAJA, treba zahtevati IZMENE I DOPUNE studije. U slučaju dileme, konsultovati eksperta za slepe miševe.

Ako studija SADRŽI POTPUNU ANALIZU UTICAJA, može se NASTAVITI SA POSTUPKOM OCENE studije o proceni uticaja.

29

PRAKTIČNI DEO

DODATAK III str. 116

Da li je značaj svih mogućih uticaja projekta na slepe 2.

miševe adekvatno i argumentovano ocenjen?

Značaj svih mogućih uticaja projekta na sve utvrđene aspekte prisustva i života svih registrovanih slepih miševa treba da bude jasno i argumentovano ocenjen.

Ako NIJE IZVRŠENA ADEKVATNA I ARGUMENTOVANA OCENA UTICAJA, treba zahtevati IZMENE I DOPUNE studije. U slučaju dileme koja može da se javi ako ocene uticaja pojedinih aktivnosti značajnije odstupaju od uobičajenih (DODATAK III), konsultovati eksperta za slepe miševe.

Ako stud i ja SADRŽI ADEKVATNU I ARGUMENTOVANU OCENU UTICAJA, može se NASTAVITI SA POSTUPKOM OCENE studije o proceni uticaja.

Da li je procenjeno da projekat može imati značajan 3.

štetan uticaj na prisutne slepe miševe i utvrđene

funkcije staništa i predela za njih?

Ako je (osnovano i argumentovano) procenjeno da projekat NEMA ZNAČAJNIJI ŠTETAN UTICAJ na slepe miševe na lokaciji (i u bližoj okolini), studiju treba OCENITI POZITIVNO i doneti odluku o DAVANJU SAGLASNOSTI na studiju.

Ako je (osnovano i argumentovano) procenjeno da projekat MOŽE DA IMA ZNAČAJAN ŠTETAN UTICAJ na slepe miševe na lokaciji (i u bližoj okolini), može se NASTAVITI SA POSTUPKOM OCENE studije o proceni uticaja.

30

PRAKTIČNI DEO

Zakonska osnova


član 17, stav 1, tačka 8) i član 23, stav 1

Pravilnik o sadržini studije o proceni uticaja na životnu

sredinu član 9, stav 1

3DA LI STUDIJA SADRŽI POTPUN I ADEKVATAN PREDLOG MERA

ZA SPREČAVANJE, SMANJENJE I OTKLANJANJE ZNAČAJNIJIH

ŠTETNIH UTICAJA PROJEKTA NA SLEPE MIŠEVE?

Ovo pitanje sastoji se od 2 potpitanja:

Da li je opis mera za sprečavanje, smanjenje i otklanjanje 1.

štetnih uticaja projekta na slepe miševe potpun?

Da bi predlog mera za sprečavanje, smanjenje i otklanjanje svih značajnijih štetnih uticaja projekta na slepe miševe bio potpun, mora da sadrži mere koje se odnose na sve identifikovane značajnije uticaje projekta na slepe miševe i funkcije staništa i predela za njih.

Ako OPIS MERA za sprečavanje, smanjenje i otklanjanje štetnih uticaja projekta na slepe miševe NIJE POTPUN, treba zahtevati IZMENE I DOPUNE studije. U slučaju dileme, konsultovati eksperta za slepe miševe.

Ako studija SADRŽI POTPUN OPIS MERA za sprečavanje, smanjenje i otklanjanje štetnih uticaja na slepe miševe, može se NASTAVITI SA POSTUPKOM OCENE studije o proceni uticaja.

Da li su mere za sprečavanje, smanjenje i otklanjanje 2.

štetnih uticaja predložene u studiji adekvatne?

videti: DOBRA (STRATEŠKA) PROCENA UTICAJA 10 str. 22

Adekvatne su mere koje su efikasne i primerene identifikovanim uticajama imajući u vidu naročito:

ekološke specifičnosti vrsta slepih miševa•

utvrđene specifičnosti prisustva i života vrsta i populacija • slepih miševa na lokaciji (i u bližoj okolini)

specifičnosti projekta.•

Smernice za osmišljavanje adekvatnih mere za sprečavanje, smanjenje i otklanjanje štetnih uticaja određenih tipova projekata date su u ovom priručniku u posebnim odeljcima koji se odnose na konkretne tipove projekata.

31

PRAKTIČNI DEO

Zakonska osnova Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu član 20 i član 23, stav 1

Zakonska osnova

Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu član 24, stav 2, član 31, član 35, član 36, stav 1, tačka 5), član 37, stav 1, tačke 4)-7)

4

Ako predložene MERE za sprečavanje, smanjenje i otklanjanje štetnih uticaja projekta na slepe miševe NISU ADEKVATNE, tj. nisu u skladu sa preporukama ovog priručnika za određeni tip projekta, treba zahtevati IZMENE I DOPUNE studije. U slučaju dileme, konsultovati eksperta za slepe miševe.

Ako studija predlaže ADEKVATNE MERE za sprečavanje, smanjenje i otklanjanje štetnih uticaja projekta na slepe miševe, može se NASTAVITI SA POSTUPKOM OCENE studije o proceni uticaja.

DA LI JE JAVNA RASPRAVA PRUŽILA NOVE BITNE I VALIDNE

INFORMACIJE?

Informacije prikupljene sprovođenjem javne rasprave treba uporediti sa studijom o proceni uticaja i proveriti njihovu validnost prema kriterijumima/pitanjima 1-3 ovog upitnika, a u slučaju bilo kakve dileme konsultovati eksperta za slepe miševe.

Ako je JAVNA RASPRAVA PRUŽILA NOVE BITNE I VALIDNE INFORMACIJE, treba zahtevati IZMENE I DOPUNE studije.

Ako javna rasprava NIJE PRUŽILA NOVE BITNE I VALIDNE INFORMACIJE, studiju treba OCENITI POZITIVNO i doneti odluku o DAVANJU SAGLASNOSTI na studiju kojom će biti utvrđeni uslovi i mere sprečavanja, smanjenja i otklanjanja štetnih uticaja projekta na slepe miševe.

***Po davanju saglasnosti na studiju o proceni uticaja

treba dosledno sprovoditi PROVERU ISPUNJENOSTI i NADZOR NAD PRIMENOM USLOVA iz saglasnosti na procenu uticaja, a naročito uslova i mera za sprečavanje, smanjenje i otklanjanje štetnih uticaja projekta na slepe miševe.

32

PRAKTIČNI DEO

Zakonska osnova

Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu

član 9, stav 1, član 6 i Prilog I

Zakonska osnova

Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu

članovi 21, 22 i Prilog II

ODLUČIVANJE O IZRADI STRATEŠKE PROCENE

Organ nadležan za poslove zaštite životne sredine daje mišljenje po kojem organ nadležan za pripremu plana/programa donosi odluku o izradi strateške procene.

KLJUČNO PITANJE:

Da li se može očekivati/proceniti da plan/program

ima značajan uticaj na slepe miševe?

Pitanje se sastoji od dva potpitanja:

Da li su slepi miševi prisutni ili je verovatno da su 1. prisutni na području obuhvata plana/programa?

videti: DOBRA (STRATEŠKA) PROCENA UTICAJA 1 str. 13 DODATAK I str. 114

Da li postoji mogućnost značajnog uticaja plana/programa 2. na staništa slepih miševa i njihove životne aktivnosti

videti: DOBRA (STRATEŠKA) PROCENA UTICAJA 2 str. 13 DODATAK III str. 116

Ako je odgovor na oba potpitanja potvrdan, treba proceniti da dati plan/program može imati značajan uticaj na slepe miševe, pa treba dati mišljenje da je POTREBNA strateška procena uticaja na životnu sredinu kojom TREBA DA BUDU OBUHVAĆENI slepi miševi.

ODLUČIVANJE O DAVANJU SAGLASNOSTI NA IZVEŠTAJ O STRATEŠKOJ PROCENI (uključujući i vršenje ocene izveštaja o strateškoj proceni)

Organ nadležan za poslove zaštite životne sredine vrši ocenu izveštaja o strateškoj proceni i odlučuje o davanju saglasnosti na izveštaj o strateškoj proceni.

Kao pomoć u oceni izveštaja o strateškoj proceni u delu u kojem se odnosi na slepe miševe, može da posluži upitnik koji je razrađen za procenu uticaja na životnu sredinu.

videti: ODLUČIVANJE O DAVANJU SAGLASNOSTI NA STUDIJU O PROCENI UTICAJA III str. 25

I

II

PREGLED

ZAKONODAVSTVA

MEĐUNARODNI PROPISI

RELEVANTNI ZA ZAŠTITU SLEPIH MIŠEVA

NACIONALNI PROPISI

RELEVANTNI ZA ZAŠTITU SLEPIH MIŠEVA

NACIONALNI PROPISI

O PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU

RELEVANTNI ZA SLEPE MIŠEVE

34

PREGLED ZAKONODAVSTVA

Detalj sa Evropske noći slepih miševa u Beogradu

MEĐUNARODNI PROPISI RELEVANTNI ZA ZAŠTITU SLEPIH MIŠEVA

Mnogi međunarodni ugovori i sporazumi bave se zaštitom faune i flore, pojedinih elemenata ili celokupne životne sredine. Neki od njih direktno ili indirektno imaju za cilj zaštitu i očuvanje slepih miševa ili njihovih staništa i skloništa.

KONVENCIJA O OČUVANJU MIGRATORNIH VRSTA DIVLJIH ŽIVOTINJA – BONSKA KONVENCIJA

Ova konvencija odnosi se na migratorne vrste i na one koje redovno prelaze političke granice zemalja. Propisuje združeno delovanje svih zemalja u čijim granicama migratorne vrste provode makar deo svog životnog ciklusa, jer prepoznaje da ugrožene migratorne vrste mogu biti odgovarajuće zaštićene i očuvane samo ako se zaštitne mere sprovode na celom migratornom putu tih vrsta

Bonsku konvenciju Srbija je ratifikovala 2007. godine (Službeni glasnik RS, br. 102/07).

U Dodatak I ove konvencije svrstane su vrste u opasnosti od izumiranja čije se hvatanje i upotreba ne dozvoljava, osim u posebnim i izuzetnim slučajevima. Vrste svrstane u listu Dodatka II su migratorne vrste čiji je status zaštite i očuvanja nezadovoljavajući, odnosno koje mogu imati značajne koristi od međunarodne saradnje koja se može postići međunarodnim dogovorom.

Sve evropske populacije slepih miševa svrstane su u Dodatak II.

Konvencija omogućava zaključivanje posebnih sporazuma ili memoranduma o razumevanju radi zaštite određenih vrsta. Jedan od takvih instrumenata, koji obuhvata sve evropske vrste slepih miševa, je Sporazum o očuvanju populacija evropskih slepih miševa (EUROBATS).

35


O EUROBATS Sekretarijatu

EUROBATS Sekretarijat je formiran na prvom radnom sastanku članica Sporazuma 1995 , a počeo sa radom 1996. godine. Smešten je u okviru Sekretarijata Bonske konvencije i drugih institucija Ujedinjenih nacija iz oblasti zaštite sredine i razvoja u Bonu, Nemačka.

Njegove posebne funkcije su:

da bude mesto razmene •informacija i koordinacije međunarodnih inicijativa za istraživanje i monitoring;

da priprema sastanke članica i •Savetodavnog komiteta;

da stimuliše predloge za •ostvarenje efektivnosti Sporazuma i da lobira pridruživanje što više zemalja;

da podstakne i usredsredi •pažnju javnosti putem svih dostupnih medija na ugroženost populacija slepih miševa u Evropi i da ukaže šta bi moglo biti urađeno za njihovo očuvanje.

Evropska noć slepih miševa

Evropska noć slepih miševa (ENSM) već 14 godina se istovremeno održava u gotovo svim zemljama Evrope. Nastala je u okviru EUROBATS Sporazuma, a ima za cilj popularizaciju ovih letećih sisara, upoznavanje javnosti sa specifičnostima njihovog načina života, ali i unošenje svetla u verovanja o ovim životinjama kojima su često pripisivane natprirodne i magične osobine. Za vreme ENSM u mnogim zemljama Evrope priređuju se edukativne manifestacije. U Srbiji je prva ENMS obeležena 25. avgusta 2001. godine na Malom Kalemegdanu u Beogradu i od tada se tradicionalno obeležava svake godine.

SPORAZUM O OČUVANJU POPULACIJA EVROPSKIH SLEPIH MIŠEVA – EUROBATS

Ovaj sporazum je poseban implementacioni instrument Bonske konvencije. Nastao je 1991, a stupio na snagu 1994. godine. Sporazum, kroz zakonodavstvo, prosvetu, mere očuvanja i međunarodnu saradnju potpisnika Sporazuma i onih koji to još nisu, ima za cilj zaštitu i očuvanje evropskih populacija sve 52 vrste slepih miševa koliko ih je do sada identifikovano u Evropi.

Srbija još uvek nije pristupila ovom sporazumu, a od 2000. godine ima mesto aktivnog posmatrača u Savetodavnom komitetu. Pristupanje Sporazumu očekuje se u najskorije vreme, jer evropske integracije podrazumevaju i integrisanje u međunarodni sistem zaštite i očuvanja prirode.

Godine 1995. prva radna grupa Prvog sastanka članica Sporazuma oformila je međunarodni akcioni plan. Ustanovljen je Savetodavni komitet koji nadgleda ostvarivanje akcionog plana između godišnjih sastanaka članica. Najznačajnije aktivnosti Savetodavnog komiteta su monitoring i međunarodne aktivnosti. CIlj panevropskog monitoringa je određivanje trendova populacija i blagovremeno iznalaženje najsvrsishodnijih mera za rešavanje bilo kog problema koji se ukaže tokom monitoringa. Studija je zasnovana na reprezentativnim vrstama.

Međunarodne mere zaštite trebalo bi da su usredsređene na one vrste koje migriraju na najveće distance u Evropi kako bi se uočile i shvatile moguće opasnosti izazvane nekom pojavom ili događajem tokom migracije. U vezi sa tim Savetodavni komitet ima zadatak da istraži dostupne podatke o migracionom ponašanju reprezentativnih vrsta slepih miševa. Rezultati ovih studija bi trebalo da dovedu do jedinstvenog međunarodnog programa za očuvanje najugroženijih vrsta slepih miševa u Evropi.

36


KONVENCIJA O BIODIVERZITETU – RIO KONVENCIJA

Ovom konvencijom potpisnice se obavezuju na preduzimanje mera rehabilitacije i obnove degradiranih ekosistema i promocije oporavka ugroženih vrsta, razvojem i implementacijom planova i drugih stategija upravljanja radi očuvanja i održivog korišćenja biološkog diverziteta. Članice moraju takođe da razvijaju neophodne zakone i/ili druge regulatorne propise za zaštitu ugroženih vrsta i populacija. Članice takođe moraju usvojiti mere oporavka i rehabilitacije ugroženih vrsta i njihovu reintrodukciju u prirodna staništa pod odgovarajućim uslovima.

Srbija je potpisnica ove konvencije od 1992, ratifikovana je 2001, a maja 2002. godine je stupila na snagu.

KONVENCIJA O OČUVANJU EVROPSKOG ŽIVOG SVETA I PRIRODNIH STANIŠTA – BERNSKA KONVENCIJA

Ova konvencija odnosi se na očuvanje i zaštitu biljnih i životinjskih vrsta u prirodi i njihovih prirodnih staništa, naročito onih čija zaštita zahteva međunarodnu saradnju.

Srbija je ovu konvenciju ratifikovala 2007. godine (Službeni glasnik RS, br. 102/07).

Dodatak I obuhvata strogo zaštićene vrste flore koje podležu posebnim zakonskim i upravljačkim merama zaštite, uključujući zabranu branja, sakupljanja, sečenja, čupanja, prisvajanja i prometa. Dodatak II obuhvata strogo zaštićene vrste faune koje podležu posebnim zakonskim i upravljačkim merama zaštite, uključujući zabranu hvatanja, držanja, uznemiravanja, ubijanja, posedovanja i prometa. Dodatak III sadrži listu zaštićenih vrsta faune koje podležu posebnim merama zaštite, kao što je lovostaj i druge mere ograničene i regulisane eksploatacije.

Svi slepi miševi uključeni su u Dodatak II, s izuzetkom vrste Pipistrellus pipistrellus koja je svrstana u Dodatak III.

37


DIREKTIVA EVROPSKE UNIJE O OČUVANJU PRIRODNIH STANIŠTA I DIVLJE FAUNE I FLORE – EVROPSKA DIREKTIVA O STANIŠTIMA I VRSTAMA [92/43/EEC]

Ova direktiva je implementacioni instrument Bernske konvencije za zemlje članice Evropske unije. Direktiva obavezuje članice EU da obezbede adekvatnu zaštitu i očuvanje divlje flore i faune i prirodnih staništa.

Srbija kao potencijani kandidat za članstvo u EU još uvek nije u obavezi da primenjuje Evropsku direktivu o staništima i vrstama, ali su njene odredbe već implementirane u nacionalne zakone, najvećim delom, propise ili se njihova implementacija priprema.

Direktiva propisuje određivanje mreže specijalnih zaštićenih područja (NATURA 2000) neophodnih za očuvanje i zaštitu određenih vrsta faune i flore.

Sadrži dve kategorije zaštićenih vrsta:

Dodatak II• – Vrste životinja i biljaka od interesa za zajednicu, čije očuvanje zahteva određivanje posebnih područja zaštite i očuvanja. U ovaj dodatak je svrstano 13 vrsta evropskih slepih miševa: Rhinolophus blasii, Rh. euryale, Rh. ferrumequinum, Rh. hipposideros, Rh. mehelyi, Barbastella barbastellus, Myotis bechsteinii, M. blythii, M. capaccinii, M. dasycneme, M. emarginatus, M. myotis i Miniopterus schreibersii.

Dodatak IV• – Vrste životinja i biljaka od interesa za zajednicu kojima treba striktna zaštita. Sve vrste slepih miševa su svrstane u Dodatak IV.

38


NACIONALNI PROPISI RELEVANTNI ZA ZAŠTITU SLEPIH MIŠEVA

U skladu sa ciljem Srbije da što pre ostvari status kadidatata za pridruživanje, a zatim i punopravno članstvo u Evropskoj uniji, nacionalno zakonodavstvo iz oblasti zaštite životne sredine je tokom poslednjih nekoliko godina u najvećoj meri harmonizovano sa propisima Evropske unije.

ZAKON O ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE(Službeni glasnik RS, br. 135/04, 36/09)

Ovo je okvirni zakon kojim se „uređuje integralni sistem zaštite životne sredine kojim se obezbeđuje ostvarivanje prava čoveka na život i razvoj u zdravoj životnoj sredini i uravnotežen odnos privrednog razvoja i životne sredine” (Član 1, stav 1). Ključne tačke za zaštitu biodiverziteta, odnosno flore i faune, su članovi 26, i 27.

Član 26, stav 1 i 2:

Očuvanje biosfere obuhvata zaštitu organizama, njihovih zajednica i staništa, uključujući i očuvanje prirodnih procesa i prirodne ravnoteže unutar ekosistema, uz obezbeđivanje njihove održivosti.

Biodiverzitet i biološki resursi štite se i koriste na način koji omogućava njihov opstanak, raznovrsnost, obnavljanje i unapređivanje u uslučaju narušenosti.

Član 27, stav 2:

Zabranjeno je uznemiravati, zlostavljati, ozleđivati i uništavati divlju faunu i razarati njena staništa.

Za kršenje ove odredbe Zakon predviđa i prekršajnu odgovornost uz novčanu ili zatvorsku kaznu (Član 118, stav 1 tačka 1), a uvodi i pravo i dužnost inspektora da „zabrani uništavanje i oštećivanje divlje flore i faune i njihovih staništa” (Član 111, stav 1, tačka 4).

39


ZAKON O ZAŠTITI PRIRODE(Službeni glasnik RS, br. 36/09, 88/10)

„Ovim zakonom uređuje se zaštita i očuvanje prirode, biološke, geološke i predeone raznovrsnosti kao dela životne sredine” (Član 1, stav 1). Predmet zaštite ovog Zakona su biološka raznovrsnost, vrste, staništa, ekosistemi (posebno šumski, vlažni i vodeni i staništa unutar agroekosistema), predeli i speleološki objekti.

Zaštita i očuvanje divljih vrsta, član 71:

Pod zaštitom i očuvanjem divljih vrsta podrazumeva se sprečavanje svih radnji koje utiču na narušavanje povoljnog stanja populacija divljih vrsta, uništavanje ili oštećivanje njihovih staništa, legla, gnezda ili narušavanje njihovog životnog ciklusa, odnosno povoljnog stanja.

Povoljno stanje divljih vrsta obezbeđuje se zaštitom njihovih staništa i zaštitnim merama za pojedine vrste u skladu sa ovim zakonom .

Zaštita staništa divljih vrsta, član 72, stav 1:

Pri izvođenju radova i aktivnosti u prirodi i korišćenju prirodnih vrednosti na staništima divljih vrsta primenjuju se mere, metode i tehnička sredstva koja doprinose očuvanju povoljnog stanja vrsta, odnosno koji ne ugrožavaju divlje vrste i/ili narušavaju staništa njihovih populacija, ili se ti radovi i aktivnosti mogu ograničiti u periodu koji se poklapa sa značajnim fazama njihovog životnog ciklusa.

Član 36, 48, 73 i 74

Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i

zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva

(Službeni glasnik RS, br. 5/10)

Od 29 vrsta slepih miševa koje su do sada identifikovane u Srbiji, 28 vrsta (sve osim Myotis alcathoe) imaju status strogo zaštićenih divljih vrsta na teritoriji cele Srbije. „Zabranjeno je korišćenje, uništavanje i preduzimanje drugih aktivnosti kojima bi se mogle ugroziti strogo zaštićene vrste biljaka, životinja i gljiva i njihova staništa” (Član 74).

40


Mere zaštite migratornih vrsta, član 80:

Javni putevi i druge vrste saobraćajnica, telekomunikacioni i elektroenergetski sistemi, hidrograđevinski i drugi objekti čijom se izgradnjom presecaju uobičajeni koridori dnevno-noćnih i sezonskih migracija divljih životinja, prouzrokuju fragmentaciju staništa ili na drugi način remete njihov normalan životni ciklus, treba da se grade na način kojim se umanjuju negativni efekti i primenom posebnih konstrukcijskih i tehničko-tehnoloških rešenja na objektima i u njihovoj okolini, tokom izgradnje i u periodu eksploatacije.

Specijalna tehničko-tehnološka rešenja, koja omogućavaju nesmetanu i sigurnu komunikaciju divljih životinja (ekološki mostovi, izgrađeni prolazi i prelazi, tuneli, propusne cevi, jarkovi, sigurnosni i usmeravajući objekti, riblje staze i liftovi i dr.) kao i mere zaštite i način održavanja tehničko-tehnoloških rešenja, propisuje ministar uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja, rudarstva i energetike, poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Pravilnik o specijalnim tehničko–tehnološkim rešenjima koja omogućavaju nesmetanu i sigurnu komunikaciju divljih životinja (Službeni glasnik RS, br. 72/10), član 3:

Ekološki prelazi određuju se na osnovu analize ekološkog stanja i ugroženosti područja, sastava prirodne vegetacije i kretanja divljih životinja, naročito u reproduktivnom periodu, koja se vrši u postupku utvrđivanja uslova zaštite prirode, tj. procene uticaja na životnu sredinu i čini sastavni deo akta kojim se vrši procena uticaja na životnu sredinu, u skladu sa posebnim propisima.

Mere zaštite ptica i slepih miševa, član 81:

Stubovi i tehničke komponente srednjenaponskih i visokonaponskih vodova izvode se na način da se ptice i slepi miševi zaštite od strujnog udara i mehaničkog ozleđivanja.

Odredba stava 1 ovog člana ne odnosi se na gornje vodove železnica.

41


Lokacije strujnih generatora pokretanih vetrom (vetrenjače) utvrđuju se tako da se izbegnu njihova važna staništa i putevi migracije.

Pri izgradnji visokih objekata (vetrogeneratora, stubova, tornjeva, mostova i dr.) u blizini ekološki značajnih područja neophodno je primenjivati tehničko-tehnološke mere pri čemu se misli na osvetljavanje objekata kako bi se izbegli negativni uticaji ovakvih objekata.

Nije dozvoljeno korišćenje jakih svetlosnih izvora (reklamni rotirajući reflektori, laseri i slično) usmerenih ka nebu osim ukoliko se oni koriste za potrebe bezbednosti i kontrole vazdušnog saobraćaja .

Uredba o ekološkoj mreži(Službeni glasnik RS, br. 102/10)

Ovom uredbom se utvrđuje ekološka mreža, kao i bliži način upravljanja i finansiranja ekološke mreže, radi očuvanja biološke i predeone raznovrsnosti, odnosno tipova staništa od posebnog značaja za očuvanje, obnavljanja i/ili unapređivanja narušenih staništa i očuvanje određenih vrsta, tako da ona predstavlja pripremu Srbije za punu implementaciju NATURA 2000.

Član 11,stav 1:

Na području ekološke mreže obezbeđuje se praćenje stanja:

staništa populacija divljih vrsta;1)

tipova staništa od posebnog značaja za očuvanje;2)

efikasnosti sprovedenih mera zaštite i unapređenja, kao 3) i stepena ostvarenja utvrđenih ciljeva i unapređivanja funkcionalnosti i integriteta ekološke mreže.

Član 14:

Ekološki značajna područja EU NATURA 2000 biće identifikovana i postaju deo evropske ekološke mreže NATURA 2000 danom pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.

42


NACIONALNI PROPISI O PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU RELEVANTNI ZA SLEPE MIŠEVE

Nacionalno zakonodavstvo u oblasti procena uticaja na životnu sredinu harmonizovano je sa propisima Evropske unije pre više godina.

ZAKON O PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU (Službeni glasnik RS, br. 135/04, 36/09)

Direktiva EU o Proceni uticaja na životnu sredinu uvedena 1985. [85/337/EEC] i dopunjena 1997. godine [97/11/EC], implementirana je 2004. godine ovim Zakonom u srpsko zakonodavstvo. „Ovim Zakonom uređuje se postupak procene uticaja za projekte koji mogu imati značajne uticaje na životnu sredinu, sadržaj studije o proceni uticaja na životnu sredinu, učešće zainteresovanih organa i organizacija i javnosti, prekogranično obaveštavanje za projekte koji mogu imati značajne uticaje na životnu sredinu druge države, nadzor i druga pitanja od značaja za procenu uticaja na životnu sredinu” (član 1, stav 1).

Osnovni smisao ovog Zakona je da se osigura da se posledice projekata na životnu sredinu identifikuju i procene pre nego što se izda dozvola.

Predmet procene uticaja, član 3, stav 1 i 3:

Predmet procene uticaja su projekti koji se planiraju i izvode, promene tehnologije, rekonstrukcije, proširenje kapaciteta, prestanak rada i uklanjanje projekata koji mogu imati značajan uticaj na životnu sredinu.

Procena uticaja vrši se za projekte iz oblasti industrije, rudarstva, energetike, saobraćaja, turizma, poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede, upravljanje otpadom i komunalnih delatnosti, kao i za sve projekte koji se planiraju na zaštićenom prirodnom dobru i u zaštićenoj okolini nepokretnog kulturnog dobra.

43


Član 6

Postupak procene uticaja sastoji se od sledećih

faza:

odlučivanje o potrebi procene uticaja1)

određivanje obima i sadržaja studije o proceni 2) uticaja

odlučivanje o davanju saglasnosti na studiju o proceni 3) uticaja

Član 12

Reguliše zahtev za određivanje obima i sadržaj

studije i definiše kriterijume na osnovu kojih se obim i

sadržaj definišu, između ostalog:

opis činilaca životne sredine koji mogu biti izloženi • uticaju;

opis mogućih značajnih štetnih uticaja projekta;•

opis mera predviđenih u cilju sprečavanja, smanjenja • i otklanjanja značajnih štenih uticaja.

Član 17, stav 1, tačke 1)-8):

Studija o proceni uticaja obavezno sadrži:

podatke o nosiocu projekta;1)

opis lokacije na kojoj se planira izvođenje projekta;2)

opis projekta;3)

prikaz glavnih alternativa koje je nosilac projekta 4) razmatrao;

prikaz stanja životne sredine na lokaciji i bližoj okolini 5) (mikro i makro lokacija);

opis mogućih značajnih uticaja projekta na životnu 6) sredinu;

procenu uticaja na životnu sredinu u slučaju udesa;7)

opis mera predviđenih u cilju sprečavanja, smanjenja 8) i, gde je to moguće, otklanjanja svakog značajnijeg štetnog uticaja na životnu sredinu;

44


Pravilnik o sadržini studije o proceni uticaja na životnu sredinu (Službeni glasnik RS, br. 69/05)

Precizira pojedine elemente sadržine studije o proceni uticaja iz člana 17, Zakona.

Član 3, stav 1, tačka 6):

Opis lokacije na kojoj se planira izvođenje projekta sadrži naročito:

6) opis flore i faune, prirodnih dobara posebne vrednosti (zaštićenih) retkih i ugroženih biljnih i životinjskih vrsta i njihovih staništa i vegetacije;

Član 6, stav 1, tačka 2):

Opis činilaca životne sredine za koje postoji mogućnost da budu znatno izloženi riziku usled izvođenja predloženog projekta obuhvata naročito:

2) faunu i floru;

Član 7, stav 1, tačke 4) i 8):

Opis mogućih značajnih uticaja projekta na životnu sredinu obuhvata kvalitativni i kvantitativni prikaz mogućih promena u životnoj sredini za vreme izvođenja projekta, redovnog rada i za slučaj udesa, kao i procenu da li su promene privremenog ili trajnog karaktera, a naročito u pogledu:

4) ekosistema;

8) prirodnih dobara posebnih vrednosti i nepokretnih kulturnih dobara i njihove okoline i sl.

Član 9, stav 1:

Opis mera za sprečavanje, smanjenje i otklanjanje svakog značajnijeg štetnog uticaja na životnu sredinu obuhvata mere koje će se preduzeti za uređenje prostora, tehničko-tehnološke, sanitarno-higijenske, biološke, organizacione, pravne, ekonomske i druge mere.

45


Uredba o utvrđivanju Liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i liste projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu(Službeni glasnik RS, br.114/08)

Ova uredba precizira za koje projekte je procena uticaja obavezna a za koje se može zahtevati. Definiše i kriterijume značajnog i mogućeg uticaja projekata na životnu sredinu na osnovu kojih se odlučuje o potrebi procene uticaja.

ZAKON O STRATEŠKOJ PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU (Službeni glasnik RS, br. 135/04, 88 /10)

Direktiva EU o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu [2001/42/EC] iz 2001. implementirana je 2004.godine u srpsko zakonodavstvo ovim Zakonom, kojim se „uređuju uslovi, način i postupak vršenja procene uticaja određenih planova i programa na životnu sredinu (...), radi obezbeđivanja zaštite životne sredine i unapređivanja održivog razvoja integrisanjem osnovnih načela zaštite životne sredine u postupak pripreme i usvajanja planova i programa” (Član 1).

Cilj zakona je da se posledice određenih planova i programa na životnu sredinu identifikuju i procene tokom njihove pripreme a pre usvajanja.

Predmet strateške procene, član 5:

Strateška procena vrši se za planove, programe i osnove (...) u oblasti prostornog i urbanističkog planiranja ili korišćenja zemljišta, poljoprivrede, šumarstva, ribarstva, lovstva, energetike, industrije, saobraćaja, upravljanja otpadom, upravljanja vodama, telekomunikacija, turizma, očuvanja prirodnih staništa i divlje flore i faune, kojima se uspostavlja okvir za odobravanje budućih razvojnih projekata određenih propisima kojima se uređuje procena uticaja na životnu sredinu.

46


PRILOG IKriterijumi za određivanje mogućih karakteristika značajnih uticaja:

1. Karakteristike plana i programa, a naročito:

2) problemi zaštite životne sredine plana i programa i mogućnost uticaja na:

(5) biljni i životinjski svet;

(6) staništa i biodiverzitet;

2. Karakteristike uticaja, a naročito:

7) delovanje na ugrožene oblasti:

(5) posebno osetljive i retke oblasti;

(6) ekosistemi;

(7) biljne i životinjske vrste.

PRILOG IIKriterijumi za ocenu izveštaja o strateškoj proceni

Elementi strateške procene

5. Procena uticaja na životnu sredinu

2) pri proceni uticaja uključeni su sledeći činioci:

(5) biljni i životinjski svet;

(6) staništa;

(7) biodiverzitet.

6. Mere i program praćenja stanja životne sredine

1) predviđene su mere za sprečavanje i ograničavanje negativnih, odnosno uvećanje pozitivnih uticaja na životnu sredinu za svaki procenjeni uticaj.

EKSPERTSKI DEO

OSNOVNE INFORMACIJE

O SLEPIM MIŠEVIMA SRBIJE

METODE I TEHNIKE

ISTRAŽIVANJA SLEPIH MIŠEVA

PROJEKTI I PLANOVI ZA KOJE JE POTREBNA

STRATEŠKA PROCENA UTICAJA

NA ŽIVOTNU SREDINU

48

EKSPERTSKI DEO

Šiljouhi večernjak

Veliki brkati večernjak

Palaeochiropteryx tupaiodon, izuzetno očuvan fosil slepog miša

star 50 milina godina, otkriven u Nemačkoj

OSNOVNE INFORMACIJE O SLEPIM MIŠEVIMA SRBIJE

ŠTA SU SLEPI MIŠEVI?

Šta to leti svojim rukama, većinu vremena provodi naglavačke i snalazi se u mraku kao po danu? Naravno - slepi miš!

U davna vremena ljudi su se pitali da li su to leteći miševi ili dlakave ptice? Nisu ni jedno ni drugo, slepi miševi su - slepi miševi. U srpskom narodu ovaj naziv je najrasprostranjeniji, ali ne i jedini. Iako slepi miševi nisu slepi, sitne oči i život u tami pomogli su da ovaj atribut bude sastavni deo njihovog imena. U samom začetku biologije kao nauke u našim krajevima, u prvim naučnim i naučnopopularnim knjigama nalazimo razne nazive za slepe miševe, kao „prstokrilci”, „šakokrilci” (bukvalni prevod njihovog latinskog imena - Chiroptera), ali i naziv „životinje nogokrilate”! Ipak, naziv „slepi miš” je poznat kao stari, ukorenjeni narodni naziv.

Slepi miševi su jedini sisari koji su stekli sposobnost aktivnog letenja. Ono im je omogućilo osvajanje novih prostora i ekoloških niša, a nastalo je veoma rano u njihovoj evoluciji. Mnogi slepi miševi su osim letenja stekli i sposobnost eholokacije koja im je omogućila snalaženje u prostoru i lov u potpunoj tami.

Većina slepih miševa su relativno male životinje. Kao i ostali sisari, oni imaju dlaku i krzno. Ženke rađaju žive mladunce koje doje mlekom sve dok ne budu sposobni da sami nađu hranu.

Prvi slepi miševi su poznati još iz eocenske epohe, pre oko 50 miliona godina. Fosili koji potiču iz tog perioda govore o njihovom poreklu od bubojeda, o gotovo potpuno evoluiranom krilu i već razvijenoj sposobnosti eholokacije.

EKSPERTSKI DEO

49

Rousettus aegyptiacus, jedini evropski predstavnik Megachiroptera

Širokouhi ljiljak

Dugokrili ljiljak

Red slepih miševa je po broju vrsta na drugom mestu, odmah iza glodara (Rodentia) i sadrži dva podreda - letipse (Megachiroptera) i bubojede slepe miševe (Microchiroptera). Smatra se da pripadnici oba podreda imaju zajedničko (monofiletsko) poreklo.

Slepi miševi su rasprostranjeni svuda na Zemlji, osim na Arktiku, Antarktiku i na otvorenim vodenim prostranstvima okeana. Raznovrsnost je najmanja u predelima blizu polova, dok idući prema ekvatoru raste, da bi kulminirala u tropskim kišnim šumama.

Iako su od nastanka civilizacije pa sve do današnjih dana pretežno smatrani za zloduhe i đavolja otelotvorenja, u poslednje vreme sve se više pažnje poklanja poznavanju njihovih osobina, načina života i uloge u prirodi, kao i njihovoj zaštiti i očuvanju.

MORFOLOŠKE, ANATOMSKE I FIZIOLOŠKE KARAKTERISTIKE

Slepi miševi su jedini sisari koji se kreću aktivnim letenjem i koji su osvojili vazdušni prostor. Njihovi izgled i građa podređeni su ovoj glavnoj osobenosti. Letenje im je omogućilo osvajanje ekoloških niša koje u noćnom periodu nisu dostupne ostalim sisarima, ni bilo kojoj drugoj grupi životinja.

50

EKSPERTSKI DEO

Sivi dugouhi ljiljak

Dvobojni večernjak

Veliki potkovičar

Masu tela manju od 27 g imaju 80% vrsta. Najkrupniji slepi miševi pripadaju podredu Megachiroptera. U Srbiji slepi miševi imaju raspon krila do 45 cm, a teže od 4 do 45 grama. Na telu i glavi razvijena je dlaka, veoma gusta i meka, srednje dužine, dok je letna kožica pokrivena samo retkim dlakama. Slepi miševi su obično jednobojni, tamnih tonova. Kod mnogih na grlu, čelu i letnoj kožici postoje specifične kožne žlezde, koje luče sekret jakog mošusnog mirisa. Kod ženki se jedan par funkcionalnih sisa nalazi na bokovima grudnog regiona. Zadnje noge su specifično građene - glava butne kosti oslanja se na površinu zglobnog udubljenja karlice ne centralnim (kao kod ostalih sisara), već bočnim delom. Zbog ovoga zadnja noga izgleda kao izvrnuta za 180 stepeni. Na kratkim prstima stopala su oštre kandže, koje im omogućavaju da se snažno pridržavaju u obešenom stanju, čak i na neznatno hrapavim površinama.

Prednji ekstremiteti preobraćeni su u krila. Elastična kožna letna membrana patagium nategnuta je između izduženih prstiju prednjih ekstremiteta, ramena, podlaktice, bokova tela, zadnjih ekstremiteta i repa. Prožeta je spletom tankih i izduženih mišića koji joj daju čvrstinu i oblik. Prvi prst je mnogo slabije razvijen od ostalih i nije obuhvaćen letnom membranom.

tragus

podlakticanadlaktica

I prst(palac)

IV prst

V prst

rep

II prstIII prst

potkolenica

natkolenica

mamuzastopalo

uho

propatagium

daktilopatagium

uropatagium

letn

am

em

bra

na

plagiopatagium

EKSPERTSKI DEO

51

Veliki ponoćnjak

Srednji noćnik

Patuljasti slepi mišić

Veliki mišouhi večernjak

Celokupan skelet slepih miševa je fin i lagan, sve veće kosti su šuplje, a mišići izuzetno snažni, kao kod ptica. Toplotu, koja se u velikoj količini oslobađa tokom leta i koja bi mogla da ošteti njihova krhka tela, odaju bogatim sistemima krvnih sudova letne membrane i ušnih školjki.

Microchiroptera su heterotermne životinje - temperatura njihovog tela van perioda aktivnosti menja se u zavisnosti od temperature sredine. Nepovoljne temperature su niže od 0oC, kao i veoma visoke, koje izazivaju pregrevanje tela. U tropskim predelima Microchiroptera su aktivni cele godine, dok u umerenim, tokom hladnijeg perioda, padaju u zimski san - hibernaciju.

EHOLOKACIJA

Pored letenja, eholokacija je slepim miševima omogućila vođenje posebnog načina života, specifično orijentisanje u prostoru, korišćenje posebnih staništa i skloništa, kao i poseban način lova i ishrane.

Slepi miševi se u noćnim uslovima odlično snalaze i, nepogrešivo manevrišući, izbegavaju i najmanje prepreke i hvataju i najsitnije insekte. Vid gotovo da nema nikakvog značaja za orijentaciju slepih miševa u mraku, ali bitnu ulogu ima sluh. Naime, radi se o emitovanju zvučnih talasa visokih frekvencija i registrovanja njihovog eha. Ultrazvuk slepih miševa nastaje u njihovom grkljanu, emituje se kroz usta ili nozdrve. On se odbija od svih čvrstih predmeta, a zatim preko ušiju i kožnih nabora koji vrše koncentrisanje impulsa dolazi u njihove mozgove. Tu se u delićima sekunde analizira dajući veoma preciznu sliku o prostoru, predmetima, plenu, neprijateljima i preprekama, omogućujući da slepi miš gotovo trenutno reaguje.

Svi pripadnici Microchiroptera imaju izuzetno razvijenu sposobnost eholokacije, dok je kod Megachiroptera ova sposobnost ustanovljena samo kod predstavnika roda Rousettus koji žive u pećinama.

52

EKSPERTSKI DEO

Komarci su čest plen slepih miševa

Unutrašnji šumski rubovi, bilo da se radi o potocima, šumskim

putevima ili čistinama su naročito važni za slepe miševe

ISHRANA

Evropski slepi miševi se hrane isključivo insektima. Sastav faune insekata koje slepi miševi love radi ishrane, zavisi kako od vrste slepih miševa tako i od dostupnosti vrsta insekata. U svakom slučaju slepi miševi imaju veliki značaj za regulaciju brojnosti velikog broja vrsta letećih insekata, uključujući i komarce, i jedini su njihovi značajni predatori. Jedan slepi miš može da pojede i do 3.000 insekata za jednu noć i do 600 komaraca za samo jedan sat. Među plenom slepih miševa ima i opasnih štetočina šume ili poljoprivrednih kultura, ali i prenosilaca mnogih bolesti čoveka i domaćih životinja, zbog čega im je priznat veliki značaj u poljoprivredi, šumarstvu, medicini i veterini.

STANIŠTA

Slepi miševi žive u najrazličitijim staništima, od obala mora, stajaćih i tekućih slatkih voda, šumskih kompleksa, žbunja, šiblja i livada, sve do visokoplaninskih pašnjaka. Ima ih i po gradovima i selima gde su čovekove najbliže komšije. U staništima oni zadovoljavaju potrebe skrivanja i ishrane.

Šumska staništa su najvažnija za opstanak slepih miševa kod nas

EKSPERTSKI DEO

53

Linearni predoni elementi su veoma važni za slepe miševe

Vodena i vlažna staništa su važne lovne teritorije slepih miševa

Parkovi su izuzetno važni za slepe miševe koji žive u gradovim

Za naše slepe miševe su šumska staništa ključna za opstanak. Osim toga, za insektivorne vrste kao teritorije za ishranu posebno su značajna vodena staništa, odnosno okoline reka, potoka, jezera i kanala za navodnjavanje, jer ona pružaju optimalne uslove za život velikog broja plena - insekata. Istraživanja u od strane čoveka značajno izmenjenim ekosistemima umerene klimatske zone pokazuju veliki značaj tzv. linearnih predeonih elemenata za prisustvo i život slepih miševa, pri čemu se pre svega misli na međe, ivice šuma, drvorede, kanale i druge prirodne objekte koji predstavljaju vitalne veze izmedu područja ishrane i skloništa. U nedostatku prirodnih objekata i veštački mogu da imaju važnu ulogu, poput puteva, električnih i telefonskih vodova, i slično.

Neke vrste dobro su se prilagodile na urbanu sredinu, u kojoj mogu da ostvare ceo životni ciklus, nalazeći dovoljno hrane i skrovišta. Uži gradski centar najčešće se odlikuje intenzivnim saobraćajem i najgušćom ljudskom populacijom. Ima delova sa zelenom površinom ili i bez nje ili sa prostranim parkovima. To su najstariji delovi grada sa velikim brojem starih građevina pogodnih za skloništa. Periferija grada, zbog većih zelenih i vodenih površina, kao i manje zagađenosti, usled čega i veće gustine populacija insekata, predstavlja važno područje ishrane slepih miševa.

Mnoge vrste slepih miševa prilagodile su se na urbanu sredinu

54

EKSPERTSKI DEO

Najrazličitiji objekti i strukture mogu da posluže slepim miševima

kao skloništa

SKLONIŠTA

Slepi miševi su obično kolonijalne životinje, iako se primerci mnogih vrsta sreću pojedinačno. Oni se ne grupišu samo u dnevnim i zimskim skloništima, već i kada u jatima odlaze da se hrane. Kolonija slepih miševa je grupa jedinki koje zajedno žive i koje se nalaze u međusobnom kontaktu. One se mogu bitno razlikovati po broju, polu i uzrastu jedinki koje ih sačinjavaju, po sastavu vrsta, kao i po njihovoj funkciji tokom godišnjeg životnog ciklusa, odnosno sezoni njihovog formiranja.

Slepi miševi imaju potrebu da veći deo dana provedu u skloništima. Razlog za ovo je što se hrane sumračnim i noćnim insektima, i što tokom dana njihov životni prostor zauzimaju ptice. Takođe visoka dnevna temperatura i niska vlažnost vazduha mogu da oštete njihova nežna krila i potpuno spreče hlađenje njihovih tela koja oslobađaju veliku toplotnu energiju tokom letenja.

Prema funkciji skloništa u životnom ciklusu slepih miševa umerene klimatske zone može se izvršiti uopštena podela na letnja, porodiljska, kopulatorna, prolazna i zimska skloništa.

Prema tipu skloništa slepi miševi se svrstavaju u tri velike ekološke grupe: litofilne - pećinske, dendrofilne - šumske i antropofilne - čovekoljubive vrste.

Pećine su najvažnija i najpoznatija skloništa slepih miševa

EKSPERTSKI DEO

55

Dendrofilni slepi miševi imaju skloništa u dupljama ili pukotinama drveća ili ispod kore

Prisustvo slepih miševa u nekim skloništima vidljivo je samo po izmetu - izmet belorubog slepog mišića na simsu otkriva malu porodiljsku koloniju u uskim šupljinama iznad prozora

Neke vrste slepih miševa skloništa nalaze u ljudskim objektima

Uz zaštitu staništa, zaštita skloništa je ključ za opstanak i očuvanje slepih miševa.

DNEVNI I GODIŠNJI ŽIVOTNI CIKLUS

Sa prvim zahlađenjem u jesen smanjuje se i brojnost plena - insekata. Za ovakav izazov slepi miševi imaju dve strategije: hibernaciju ili migraciju.

Neke vrste se već prvih jesenjih dana premeštaju u zimska skloništa u kojima zbijeni u kolonije provode hladni period godine u stanju hibernacije - zimskog sna. Tada prestaju sa aktivnostima, letenjem, a životne funkcije im

56

EKSPERTSKI DEO

Neki slepi miševi hiberniraju pojedinačno, a neki u velikim

kolonijama

Parenje velikih mišouhih večernjaka

se usporavaju i svode na povremeno izlučivanje produkata metabolizma. Otkucaji srca se proređuju na samo desetak u minuti, a temperatura padne na samo nekoliko stepeni iznad nule. San provode u zimskim skloništima, gde je stalna visoka vlažnost i temperatura 0-12oC. Reklo bi se ništa naročito, jer i mnogi drugi sisari, poput medveda, veverica, puhova, padaju u zimski san. Ipak, dok je svim hibernirajućim vrstama za pokretanje životnih aktivnosti potrebno izvesno vreme, slepi miševi su u stanju da to urade za svega nekoliko desetina sekundi!

Neke vrste, pak, poput ptica preduzimaju migracije od nekoliko desetina do nekoliko hiljada kilometara. Sa našeg podneblja slepi miševi nekih vrsta u hladnijem periodu godine migriraju na sredozemno primorje, gde plena ima tokom cele godine. Već s prvim prolećnim danima, u martu, jata slepih miševa vraćaju se u svoje severnije zavičaje.

Kod naših slepih miševa postoji samo jedan ciklus razmnožavanja tokom godine. Parenje se obično odigrava tokom jeseni, a rađanje na proleće ili početkom leta. Spermatozoidi sazrevaju krajem leta. Početak sazrevanja jajne ćelije, oplođenje i usađivanje nastaje početkom proleća, u momentu buđenja iz zimskog sna. Kod ženki koje su se parile s jeseni spermatozoidi se održavaju u polnim putevima, sve do sazrevanja jajnih ćelija. Pojava produženog čuvanja zrelih spermatozoida u polnim kanalima ženki i mužjaka tokom celog zimskog sna je jedinstvena pojava kod sisara. Tako između parenja i koćenja protekne 150 do 240 dana. U okotu obično bude jedno mladunče, a kod nekih vrsta 2-3. Razviće mladunaca je veoma brzo. Oni se rađaju bez dlake, zatvorenih očnih kapaka, ali sa stopalima koja su veličine kao kod odraslog primerka! Prvih dana mladunci vise na telu majke, kačeći se za sisu. U lov ženka prvo vreme leti noseći mladunca. Mladunci počinju samostalno da lete kod nekih vrsta sa 20-40 dana starosti, a kod drugih kroz 3 meseca. Polnu zrelost obično dostižu naredne godine. Kod mnogih vrsta deo ženki može se pariti i u godini rođenja.

EKSPERTSKI DEO

57

Porodiljska kolonija velikog potkovičara - mladunci se osim po veličini razlikuju od majki i po zagasitijoj sivoj boji

Ispod velikih kolonija koje se na istom mestu formiraju iz godine u godinu često nastaju velike gomile guana

Ostaci uginulih slepih miševa retko se nalaze, jer brzo propadaju

Mala produkcija slepih miševa kompenzuje se velikom dužinom njihovog života. Jedinke malih vrsta doživljavaju starost do 20 godina, pa i više. Megachiroptera u zarobljeništvu žive 15-17 godina, a predstave o dužini života slepih miševa u prirodi dobijene su markiranjem.

Na mestima gde žive i provode najveći deo života, slepi miševi i ginu. Najveća smrtnost zabeležena je kod mladih primeraka koji još nisu proleteli, pa se na gomilama guana kratko vreme mogu videti uginuli mladunci. Ovo naročito važi za pećinske vrste, jer kisela reakcija fermentisanog guana razara kalcijum karbonat, pa i tkiva i kosti uginulih životinja. Zbog toga se ispod kolonija gotovo nikad ne mogu naći čvrsti ostaci slepih miševa, pa je izučavanje njihovih fosilnih ostataka veoma otežano. Ipak, guano ispod kolonija je izvor života za pećinske organizme - gljive, insekte, crve, gliste i druge beskičmenjake, od kojih mnogi mogu biti jedinstveni za samo jednu pećinu, tzv. endemiti. Zbog svoje prilagođenosti na tamu i mikroklimu ova sićušna bića nisu u stanju da napuštaju pećinu. Njihova skoro potpuna izolacija čini svaku veću pećinu staništem velikog broja endemičnih vrsta.

Tek okoćeni mladunac šiljouhog večernjaka još uvek vezan pupčanom vrpcom za majku

58

EKSPERTSKI DEO

SVI SRPSKI SLEPI MIŠEVI

Slepi miševi su rasprostranjeni na celoj teritoriji Srbije. Do sada su zabeleženi pripadnici 29 vrsta, u okviru 10 rodova i dve porodice: potkovičari (Rhinolophidae) - svih 5 evropskih vrsta i večernjaci (Vespertilionidae) - 24. Ovaj broj smatra se privremenim, jer geografski položaj, klimatske i ekološke karakteristike Srbije daju nadu za prisustvo bar još 5 vrsta.

Tabela. Lista 29 vrsta slepih miševa koje su do sada registrovane u Srbiji.

Naučno ime Standardno srpsko ime

Rhinolophidae PotkovičariRhinolophus blasii Peters, 1866 Sredozemni potkovičar

Rhinolophus euryale Blasius, 1853 Južni potkovičar

Rhinolophus ferrumeqinum (Schreber, 1774) Veliki potkovičar

Rhinolophus hipposideros (Bechstein, 1800) Mali potkovičar

Rhinolophus mehelyi Matschie, 1901 Tamnooki potkovičar

Vespertilionidae VečernjaciBarbastella barbastellus (Schreber, 1774) Širokouhi ljiljak

Eptesicus serotinus (Schreber, 1774) Veliki ponoćnjak

Hypsugo savii (Bonaparte, 1837) Planinski slepi mišić

Myotis alcathoe von Helversen & Heller, 2001 Mali brkati večernjak

Myotis bechsteinii (Kuhl, 1817) Dugouhi večernjak

Myotis blythii (Tomes, 1857) Mali mišouhi večernjak

Myotis brandtii (Eversmann, 1845) Veliki brkati večernjak

Myotis capaccinii (Bonaparte, 1837) Dugoprsti večernjak

Myotis dasycneme (Boie, 1825) Barski večernjak

Myotis daubentonii (Kukl, 1817) Vodeni večernjak

Myotis emarginatus (Geoffroy, 1806) Šiljouhi večernjak

Myotis myotis (Borkhausen, 1797) Veliki mišouhi večernjak

Myotis mystacinus (Kuhl, 1817) Crni brkati večernjak

Myotis nattereri (Kuhl, 1817) Resasti večernjak

Nyctalus leisleri (Kuhl, 1817) Mali noćnik

Nyctalus noctula (SchreberR, 1774) Srednji noćnik

Pipistrellus kuhlii (Kuhl, 1817) Belorubi slepi mišić

Pipistrellus nathusii (Keyserling & Blasius, 1839) Šumski slepi mišić

Pipistrellus pipistrellus (Schreber, 1774) Obični slepi mišić

Pipistrellus pygmaeus (Leach, 1825) Patuljasti slepi mišić

Plecotus auritus (Linnaeus, 1758) Smeđi dugouhi ljiljak

Plecotus austriacus (Fischer, 1829) Sivi dugouhi ljiljak

Vespertilio murinus Linnaeus, 1758 Dvobojni večernjak

Miniopterus schreibersii (Kuhl, 1817) Dugokrili ljiljak

EKSPERTSKI DEO

59

Tabela. Lista 4 vrste slepih miševa koje su potencijalno prisutne u Srbiji

Naučno ime Standardno srpsko ime

Vespertilionidae VečernjaciEptesicus nilssonii (Keyserling & Blasius, 1839) Severni ponoćnjak

Nyctalus lasiopterus (Schreber, 1780) Veliki noćnik

Plecotus macrobullaris Kuzyakin, 1965 Kraški dugouhi ljiljak

Molossidae Dugorepi molosiTadarida teniotis (Rafinesque, 1814) Južni dugorepi molos

MESTO U PRIRODI

Slepi miševi su značajni članovi svakog kopnenog ekosistema. Oni predstavljaju izuzetno pouzdane indikatore stanja i očuvanosti ekosistema u kojima žive, kao i ravnoteže ekoloških uslova koji u njima vladaju. U umerenom klimatskom pojasu oni su značajni pre svega kao regulatori brojnosti letećih sumračnih i noćnih insekata. Regulisanje njihove brojnosti i svođenje na optimalnu meru doprinosi ekološkoj stabilnosti.

Podzemni živi svet u nedostatku primarne organske produkcije u velikoj meri zavisi od unosa organskih materija iz spoljašnje sredine. Najznačajniji unos vrše pećinski slepi miševi svakodnevno ostavljajući ekskremente, ali i neretko završavajući svoj život u podzemlju. Organske materije unesene na ovaj način izvor su života za raznoliku faunu, ali i floru i fungiju. Unos organskih materija posredstvom slepih miševa može se smatrati ključnim za opstanak krhkih, delimično ili potpuno izolovanih podzemnih ekosistema i njihovih specifičnih članova.

Organske materije koje slepi miševi unose ključni su faktor opstanka živog sveta podzemnih ekosistema (stonoga Apfelbeckia sp. i enedmični balkanski pećinski zrikavac Troglophilus sp.)

60

EKSPERTSKI DEO

U mnogim delovima Evrope veruje se da slepi miš zakucan iznad

vrata tera zlo

Verovanja o slepim miševima

Mnoga mistična verovanja, sujeverice i strahovi vezani

su za slepe miševe. Oni ili delovi njihovih tela i danas se koriste kao obavezni sastojci magijskih napitaka, rekviziti

tajnih obreda i vračanja. Dok su anđeli uvek predstavljani sa

belim, oblim ptičijim krilima, đavoli, demoni i druge nemani

uvek su imali crna, zašiljena krila slepih miševa. U Evropi,

još od vremena starih Rimljana pa sve do kraja Srednjeg

veka, vezuju ih za zlo, đavola, veštice. Ipak, napredak nauke

postepeno otkriva istinu o slepim miševima. Njihova

demistifikacija je i danas jedan je od glavnih zadataka zaštitara

i konzervatora prirode

Slepi miš kao arhitektonski detalj trijumfalne kapije u Barseloni

Prirodni neprijatelji slepih miševa su sitne zveri kao mačke, kune, lasice, ali i sove. Ipak, njihov uticaj na populacije slepih miševa nije ni izdaleka opasan kao ugrožavanje od strane čoveka. Zbog sujeverja i mistike slepi miševi su oduvek bili ubijani u svojim skloništima. Tela slepih miševa ili njihovi delovi i danas se koriste za magijske obrede, spravljanje različitih magijskih napitaka, pa i „lečenje”. S druge strane, prekomerna i nekontrolisana primena hemijskih sredstava u poljoprivredi dovodi do masovnog uginuća ovih sisara - prirodnih insekticida.

UGROŽENOST, ZAŠTITA I OČUVANJE

Aktivnosti kojima čovek ugrožava opstanak slepih miševa su brojne i raznovrsne. Iz tog razloga u današnje vreme smo suočeni sa činjenicom da slepi miševi u Evropi postaju akteri ubrzanih, gotovo grozničavih mera zaštite i očuvanja. Akcije za opstanak i oporavak pojedinih vrsta u nekim evropskim zemljama već su dale značajne rezultate. Oni se ogledaju u laganom, ali sigurnom povratku pripadnika pojedinih vrsta na granice svojih nekadašnjih areala.

U zemljama zapadne i srednje Evrope, gde industrija, poljoprivreda i šumarstvo imaju karakter visokorazvijenih i gde je uopšte pritisak čoveka na životnu sredinu izuzetno veliki, ugroženost slepih miševa ima zabrinjavajući karakter. Ovakve pojave odavno su uočene, a čitav sistem mera sprečavanja ovako visokog pritiska na životnu sredinu svodi se na zakonske mere zaštite i očuvanja, striktnu realizaciju praktičnih mera, ali i stalnu popularizaciju i edukaciju. Zaštita vrsta, staništa i skloništa su ključni faktori očuvanja slepih miševa.

Dosadašnjim istraživanjima utvrđeni su glavni faktori ugrožavanja slepih miševa u Srbiji (videti Tabelu).

EKSPERTSKI DEO

61

Tabela. Pregled faktora ugrožavanja slepih miševa u najznačajnijim skloništima i staništima u SrbijiSk

lon

išta

Pri

rod

na

i v

ešt

ačk

a p

od

zem

na

sk

lon

išta

Uznemiravanje

Vatra

Buka

Istraživanje

Korišćenje guana

Direktno

ubijanje i

proganjanje

Iz obesti

Za magijske obrede

Za kolekcije

Neadekvatna

zaštita

skloništa

Zaziđivanje

Rešetke

Osvetljavanje

„Uređivanje“ za turističke potrebe

Promena

namene

Zatvaranje

Novi sadržaji

An

tro

po

gen

a

sklo

niš

ta

Iščezavanje građevina

Akcidentno trovanje

Uznemiravanje

Istrebljivanje

Ograničenost trofičkih resursa

Stan

išta

Hemijsko zagađenjeIndustrija

Insekticidi

Izmena staništa

Seča šuma

Stvaranje čistina

Intenzivna poljoprivreda i monokulture

Uređenje obala kanala i reka

62

EKSPERTSKI DEO

Za više detalja o metodologiji istraživanja slepih miševa i

standardima najbolje prakse videti:

Battersby, J. (comp.) (2010): Guidelines for Surveillance and

Monitoring of European Bats. EUROBATS Publication Series

No. 5. UNEP / EUROBATS Secretariat, Bonn, Germany, 95 pp. <http://www.eurobats.org/

publications/publication%20series/pubseries_no5_english.

pdf>

Mitchell-Jones, A.J., McLeish, A. P. (eds). 2004. 3rd Edition

Bat Workers’ Manual. Joint Nature Conservation

Committee, Peterborough, UK, 178 pp. <http://www.jncc.gov.

uk/page-2861#download>

METODE I TEHNIKE ISTRAŽIVANJA SLEPIH MIŠEVA

Metode i tehnike istraživanja slepih miševa su specifične i uglavnom se razlikuju od onih koje se primenjuju za istraživanje drugih taksonomskih grupa sisara. Ta specifičnost je odraz posebnih bioloških karakteristika slepih miševa koje ih bitno razlikuju od drugih sisara. Za realizaciju bilo kakvog naučnog i/ili stručnog istraživanja slepih miševa i izradu studija o prisustvu, stanju populacija i uticaju infrastrukturnih projekata na njih neophodno je koristiti jednu ili više metoda i tehnika. O tome koje će od njih biti upotrebljene, odlučuje ekspert koji se bavi slepim miševima u okviru tima za procenu uticaja svakog posebnog projekta i za tu odluku snosi odgovarajuću odgovornost. Za dobijanje što kompletnijih i što upotrebljivijih rezultata za procene uticaja svih tipova projekata/planova neophodno je kombinovanje više metoda.

Po Zakonu o zaštiti prirode (Službeni glasnik RS, br. 36/09) i Pravilniku o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva (Službeni glasnik RS, br. 5/10), za bilo koja istraživanja koja zahtevaju neposredan kontakt sa slepim miševima neophodna je dozvola resornog ministarstva životne sredine. Neophodno je i da se vodi računa da primena svake od izabranih metoda i tehnika ima minimalan uticaj na slepe miševe, tj. da se primenjuju u skladu sa standardima najbolje prakse.

Kratak pregled metoda i tehnika istraživanja slepih miševa:

Analiza postojećih informacija - bibliografija1. Inspekcija skloništa2. Analiza ostataka uginulih jedinki3. Hvatanje4. Veštačka skloništa – kućice5. Obeležavanje6. Ultrazvučna audiodetekcija7. Molekularno-genetičke metode8.

EKSPERTSKI DEO

63

A N A L I Z A P O S T O J E Ć I H I N F O R M A C I J A – – BIBLIOGRAFIJA

Sistematična i obuhvatna proučavanja slepih miševa u Srbiji počela su u Prirodnjačkom muzeju 1954. godine, iako u zbirkama sisara postoje dokazni primerci koji su prikupljeni još krajem XIX veka. Prva pisana studija sa konkretnim podacima o slepim miševima i drugim vrstama sisara potiče iz druge polovine XIX veka u delu Josifa Pančića, prvog srpskog biologa i botaničara (Pančić 1869). Najintenzivnija istraživanja su vršena sredinom 90-ih godina prošlog veka, ali većina veoma brojnih podataka je do danas ostala neobjavljena. Prikupljanje, sistematizovanje, objedinjavanje i formiranje elektronske baze podataka o slepim miševima Srbije nedavno je započeto u Prirodnjačkom muzeju u Beogradu. Dosadašnji rezultati istraživanja govore da su u Srbiji najmanje proučavane šumske vrste slepih miševa, a da su najviše istraživane pećinske. Najmanje podataka je sakupljano u urbanim, centralnim i južnim krajevima Srbije, a najviše u karstnim predelima istočne i zapadne Srbije. Glavni bibliografski izvori informacija o slepim miševima Srbije prikazani su u posebnom prilogu na kraju ove studije.

Prednosti

Ne zahteva posebne investicije, jer bi angažovani ekspereti trebalo da raspolažu nacionalnom bibliografijom koja je dostupna za analizu. Eksperti bi trebalo da budu odgovorni za pravilno tumačenje i adekvatnu upotrebu podataka za konkretne slučajeve, kao i da procene da li je neophodno pored postojećih podataka sprovesti dodatna terenska istraživanja.

Ograničenja

Veoma je verovatno da konkretni podaci za lokaciju za koju se vrši procena uticaja na životnu sredinu, a pogotovo onih do pre pet godina od trenutka vršenja procene, ne postoje. Ukoliko je to slučaj, neophodno je izvršiti terenska istraživanja primenom ostalih metoda.

64

EKSPERTSKI DEO

Inspekcija skloništa najpogodnija je za vrste koje formiraju veće

kolonije u vizuelno lako dostupnim delovima skloništa

INSPEKCIJA SKLONIŠTA

Slepi miševi u Srbiji koriste širok spektar različitih skloništa u kojima provode period dnevnog mirovanja i hibernaciju. Različite vrste imaju različitu preferenciju tipova skloništa (podzemna, duplje drveća, veštačka), ali i u istim skloništima preferiraju različite njihove delove (npr. tavanice prostranih galerija ili uske pukotine u zidovima pećina, duplje, pukotine ili prostor ispod kore stabala, prostrane tavanske prostore ili uske prostore između građevinskih elemenata zgrada). Takođe, neke vrste u skloništima formiraju kolonije koje se sastoje od velikog broja jedinki, neke formiraju kolonije od nekolicine jedinki, neke su solitarne, a kod pojedinih vrsta ovakvo ponašanje varira i sezonski. U Srbiji skloništa mogu da sadrže od nekoliko jedinki do nekoliko desetina hiljada slepih miševa!

U zavisnosti od svega ovoga inspekcija skloništa biće pogodnija za one vrste koje formiraju veće kolonije na vizuelno lakše dostupnim mestima, a reletivno komplikovana za solitarne vrste koje koriste vizuelno teško dostupne pukotinaste prostore. Za vrste koje su vizuelno teško dostupne u samom skloništu, primerenije je da se inspekcija vrši u neposrednoj blizini skloništa tokom večernjeg izlaska ili ranojutarnjeg povratka.

Pri inspekciji skloništa može se koristiti i oprema kao što su dvogledi za noćno posmatranje, klasična ili infracrvena (termalna) fotografska oprema, kao i endoskopi koji omogućavaju pregled nedostupnih uskih prostora.

Insepkcija skloništa najčešće se sprovodi sa ciljem prebrojavanja, što podrazumeva identifikaciju vrsta i procenu veličine populacija slepih miševa i jedna je od osnovnih i najjednostavnijih metoda. Ona može biti sprovedena na konkretnoj lokaciji, regionalno ili na nivou cele zemlje. Za procenu uticaja primarno je lokalno prebrojavanje, ali je za sagledavanje i procenu lokalne populacije neophodno poznavanje stanja na širem području. Za sprovođenje cenzusa neophodno je prvo identifikovati i prebrojati skloništa, a zatim izvršiti identifikovanje vrsta, prebrojavanje primeraka i zabeležiti

EKSPERTSKI DEO

65

Inspekcijom skloništa teško se otkrivaju solitarne vrste koje koriste vizuelno teško dostupne pukotinaste prostore

Kod velikih kolonija bolje je prebrojavanje vršiti sa fotografija, jer je preciznije i smanjuje uznemiravanje

fazu životnog ciklusa, način grupisanja i druge aspekte ponašanja i ekologije registrovanih slepih miševa. Oni mogu biti probrojavani u svojim skloništima, ili u njihovoj neposrednoj blizini tokom večernjeg izlaska iz skloništa ili ranojutarnjeg povratka u njih.

Prednosti

Ovo je najlakša i najekonomičnija metoda za in situ procenu sastava vrsta, brojnost i funkciju različitih skloništa slepih miševa.

Ograničenja

Zbog poznate činjenice da slepi miševi tokom svog godišnjeg životnog ciklusa retko koriste ista skloništa, jedna poseta skloništu može da navede na pogrešne zaključke. Zbog toga je neophodno sklonište istraživati tokom sva četiri godišnja doba koja uključuju period parenja, razmnožavanja, tranzitorne periode i hibernaciju. Ovaj metod ne daje podatke o drugim aspektima životnih aktivnosti slepih miševa, tj. ostalim funkcijama predela i staništa za slepe miševe.

Preporuke

Slepi miševi se mogu prebrojavati jedan po jedan pri izletanju iz njihovih skloništa, ili kada vise sa svodova i na zidovima tokom torpora. Kod velikih kolonija preciznije prebrojavanje moguće je izvršiti sa fotografija, a tako se smanjuje i trajanje uznemiravanja.

ANALIZA OSTATAKA UGINULIH JEDINKI

Tokom inspekcije skloništa, ali i na nekim drugim mestima u staništu, može se naići na uginule ili stradale primerke slepih miševa ili izbljuvke sova (za objašnjenje videti rečnik na kraju priručnika) koje pored ostalog mogu da sadrže ostatke slepih miševa koji su bili plen sova. Pregledom i analizom ostataka uginulih jedinki mogu se identifikovati vrste i dobiti značajni podaci o prisustvu. Kada ostaci potiču iz skloništa, moguće je i utvrđivanje nekih detalja ekologije vrste (reproduktivni status kolonije, starost, polna struktura) ili funkcije skloništa.

66

EKSPERTSKI DEO

Ručne mrežice mogu se koristiti za hvatanje mirujućih slepih miševa

HVATANJE

Pripadnike nekoliko vrsta slepih miševa je vrlo teško razlikovati ukoliko nisu u rukama istraživača. Samo hvatanjem i neposrednim posmatranjem moguće je uočiti suptilne diskriminantne morfološke odlike i izmeriti dijagnostičke morfometrijske parametre. Kada se na nekom području inventarišu vrste, hvatanje može biti mnogo efektivnije od akustičkih tehnika za detektovanje vrsta, jer pojedini primerci emituju slabe ultrazvučne signale koji bivaju apsorbovani u staništu, ili ih je teško razlikovati. Hvatanje je neophodno i za realizaciju metode obeležavanja jedinki. Ponekad se hvatanje može ostvariti jednostavnim hvatanjem rukama, ali je većinom za to potrebna različita specifična oprema, zavisno od tipa skloništa i/ili staništa. Osnovno pravilo prilikom hvatanja je maksimalno izbegavanje povređivanja životinja i što kraće manipulisanje kako bi stresno stanje trajalo što kraće.

Ručne mrežice

Ove mrežice su poznatije kao oprema istraživača leptira, ali daju dobre rezultate i za hvatanje slepih miševa. Mrežice sa gustim tkanjem (kao za leptire) su veoma pogodne, jer onemogućavaju zaplitanje slepih miševa i dozvoljavaju njihovo lakše oslobađanje. Ovu tehniku treba koristiti za mirujuće slepe miševe koji vise sa svoda ili na zidu skloništa, jer njena upotreba za leteće primerke može dovesti do povređivanja, ukoliko se udare ramom mrežice.

Levkaste klopke

Sastoje se od konične plastične cevi, prstenova spojenih sitno tkanom polietilenskom mrežom u vidu tunela i tekstilnim kolektorom na kraju. Klopka se postavlja na otvore duplji drveća ili male pukotine. Kada slepi miševi izlaze iz takvih skloništa, oni upadaju u levak, prolaze kroz tunel i odlaze do kolektora odakle se manuelno vade radi dalje obrade.

EKSPERTSKI DEO

67

Uhvaćenog slepog miša treba što brže i pažljivije izvaditi iz mreže

Harfa-klopka napravljena od priručnog materijala

Nevidljive mreže

Napravljene su od veoma tankih poliesterskih vlakana kako bi veoma osetljiv sistem eholokacije slepih miševa detektovao što bezopasniju prepreku. Poseduju džepove u koje slepi miševi upadaju. Veličina okca (distance između dva susedna čvorića) bi za pripadnike evropskih vrsta slepih miševa trebalo da bude 16 - 19 mm. Mreže se postavljaju između vertikalnih nosača, obično na ulaze speleoobjekata, galerija, tunela, iznad površine reka i potoka, na šumske proseke i čistine, kao i iznad staza.

Nevidljive mreže ne treba ostavljati bez nadzora

Harfa-klopke

Sastoje se od jednog ili dva pravougaona okvira u kojima su paralelno vertikalno postavljeni monofilamenti najlona za ribolov. Ispod takvih okvira se postavlja kolektorska vreća. Princip rada ove klopke je da se okviri sa najlonom za ribolov postave na mesta preleta slepih miševa, tako da oni udare o niti ribolovačkog najlona i zatim upadnu u vreću iz koje bez pomoći ne mogu da izađu. Ova klopka se postavlja na malim otvorima i mestima preleta slepih miševa koja su neprikladna za nevidljive mreže.

68

EKSPERTSKI DEO

Hvatanje omogućava pouzdanu identifikaciju vrsta koje je moguće

razlikovati samo mernjem i/ili pregledom morfoloških

parametara

Ako je neophodno, uhvaćeni slepi miševi mogu na kratko da se

zadrže u neprovidnim vrećicama od prirodnog tekstila

Prednosti

Metodi hvatanja slepih miševa i njihove različite tehnike su značajni kada nije moguć direktan pristup i kada nije moguće izvršiti neposredan pregled kolonija radi utvrđivanja broja jedinki i prisustva vrsta. Oprema za hvatanje je relativno jeftina i jednostavna za rukovanje i transport. Tehnike se mogu modifikovati u različitim situacijama i shodno datim uslovima staništa i/ili skloništa.

Ograničenja

Hvatanje svakako spada u invazivne metode i izaziva manji ili veći stres životinja. Za realizaciju metoda neophodno je prethodno iskustvo, jer nije svejedno gde se i na koji način oprema postavlja. Postavljanje mreža ili klopki na nepodesna mesta može za posledicu imati neadekvatne ili nedovoljne rezultate. Osim toga, u slučaju velikog broja slepih miševa u skloništu, neophodno je imati više pomagača kako bi uhvaćeni primerci bili što pre obrađeni i pušteni na slobodu zbog minimalizovanja stresa.

Preporuke

Mreže se postavljaju u sumrak kako bi se izbeglo hvatanje ptica i drugih životinja. Uvek postaviti najmanje jednu mrežu. Postavljanje više mreža zavisi od broja ljudi koji će na njima da rade, a veći efekat se postiže sa više mreža postavljenih u raznim pravcima, zavisno od samog staništa. Ovo pogotovo važi u šumskim staništima.

Tokom hvatanja eksperti moraju biti odmah pored mreže radi što brže obrade uhvaćenih primeraka i ponovnog puštanja. Ukoliko je neophodno privremeno kratko zadržavanje u zarobljeništvu, slepi miševi bi trebalo da se čuvaju u neprovidnim vrećicama od prirodnog tekstila.

EKSPERTSKI DEO

69

Postavljanje i pregled kućica podrazumeva „visinske radove” tokom kojih je neophodan maksimalan oprez

VEŠTAČKA SKLONIŠTA – KUĆICE

Kućice za slepe miševe su zapravo veštačka skloništa koja osim istraživačkih namena mogu imati značaj i za očuvanje i zaštitu slepih miševa. Naime, u prirodi su slepi miševi ponekad suočeni sa nedostatkom odgovarajućih skloništa, pa postavljanje kućica može da bude od krucijalne važnosti za njihovo prisustvo na nekom prostoru. Takva staništa su na primer mladi prirodni ili veštački zasadi drveća, žbunasti čestari ili agrikulturni predeli u kojima nema adekvatnih skloništa ili su ona krajnje malobrojna. U takvim slučajevima ponuđena veštačka skloništa slepi miševi rado koriste, omogućavajući na taj način istraživaču da pregledom takvih skloništa dođe do značajnih podataka o prisustvu vrsta i brojnosti lokalnih kolonija, ekologiji i ponašanju. Obično se prave od drvenih dasaka, ali i od betona. Različitog su oblika i veličine, zavisno od toga kojoj vrsti su namenjene. Otvor se nalazi sa donje strane i veoma je uzak kako bi se sprečila izloženost slepih miševa predatorima. Kućice se obično postavljaju na veće visine od tla i, što je visina veća to, je broj zauzetih kućica, broj primeraka i vrsta veći.

Prednosti

Kućice pružaju mogućnost dostupnosti i pregleda onih vrsta slepih miševa čija su prirodna skloništa inače teško ili potpuno nedostupna.

Ograničenja

Postavljanje i periodičan pregled kućica podrazumeva „visinske“ radove. Za postizanje značajnih rezultata u naseljavanju kućica, pa time i značajnog broja vrednih podataka, potrebno je na određenom lokalitetu postaviti veliki broj kućica – optimalno je oko 100. Ponekad su slepi miševi „nepoverljivi“ i novopostavljene kućice posećuju tek za 2-3 godine od trenutka njihovog postavljanja u stanište.

70

EKSPERTSKI DEO

Pravilno postavljen prsten može lagano da klizi duž podlaktice, ne

povređuje jedinku i ne remeti njene životne aktivnosti

OBELEŽAVANJE

Različitim metodama markirani primerci se mogu pratiti vizuelno, akustički i vremenski. Markirana jedinka stiče individualnost i može se pratiti na distanci. Metoda spada u najinvazivnije, jer podrazumeva hvatanje životinje i montiranje stranog tela na njoj. Prilikom obeležavanja neophodno je potpuno poštovati standardne najbolje prakse za rukovanje slepim miševima kako bi posledice bile što minimalnije i kako marker ne bi ugrozio zdravstveno stanje i bilo kako uticao na životni vek markirane jedinke.

Svetleći markeri

Svetleći markeri su male plastične kapsule koje sadrže dve komponente koje produkuju svetlost kada se pomešaju. Hemijska reakcija se pokreće kada se unutar spoljne košuljice razore dva staklena elementa koji sadrže po jednu aktivnu supstancu. Svetleće kapsule se za slepe miševe, obično na njihova leđa, vezuju pomoću specijalnog hirurškog lepka koji se vremenom rastvara i nije toksičan. Svetleći markeri se mogu videti do udaljenosti od 200 m, ali i većoj, korišćenjem dvogleda. Svetlost traje nekoliko sati, a slepi miševi kapsule skidaju za dan ili dva.

Ovaj način obeležavanja služi za utvrđivanje skloništa, letnih koridora i lovnih tertorija. Za dobijanje obimnijih rezultata potrebno je da veći broj posmatrača pokrije istraživani prostor kako bi markirani slepi miševi bili adekvatno posmatrani. Metoda je jevtina, ali nije korisna u staništima gde je vegetacija gusta, jer čini posmatranje kretanja markiranih primeraka nemogućim.

Metalni prstenovi

Upotreba metalnih prstenova je je najstarija metoda obeležavanja slepih miševa. U Evropi se ovakvo obeležavanje vrši preko 80 godina. Slepim miševima se na podlakticu krila postavljaju prstenovi od lakog metala, najčešće neke tvrđe legure aluminijuma. Prstenovi na

EKSPERTSKI DEO

71

Ponovni nalazi prstenovanih jedinki omogućuju i određivanje životnog veka - primerak velikog potkovičara koji je nosio prsten 14 godina

Prstenovane primerke najbolje je ostaviti da se zakače za podlogu u blizini skloništa (prstenovani primeci srednjeg noćnika i dugouhog večernjaka)

ivicama imaju produžetke kako bi se izbeglo povređivanje letne membrane. Na svakom prstenu je ime obeleživača, odnosno centrale koja vrši obeležavanje, veličinska serija prstena i individualni broj slepog miša. Prstenovi se izrađuju u nekoliko veličina primerenih dimenzijama pripadnika različitih vrsta slepih miševa. Prstenovanje se vrši u slučaju kada je neophodno individualno prepoznavanje jedinke i njeno praćenje u vremenu i prostoru. Pomoću ove metode stiču se znanja o dužini života markirane jedinke, o migracionim putevima, o upotrebi skloništa, kao i o veličini i gustini populacija. Jedinke prstenove mogu da nose do kraja života. Markiranje prstenovima je relativno jeftino, ali nije neophodno za izradu procene uticaja projekata na lokalne populacije slepih miševa.

Markiranje slepih miševa u Srbiji vrši se pod kontrolom Centra za markiranje životinja u Prirodnjačkom muzeju u Beogradu. Za markiranje i manipulisanje slepim miševima neophodna je posebna dozvola izdata na godišnjem nivou od strane Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Republike Srbije. Markiranje vrše prstenovači-saradnici koji su posebno obučeni za rukovanje slepim miševima. Prosečno se u Srbiji markira oko 300 primeraka različitih vrsta slepih miševa godišnje. Prstenovi se izrađuju u tri veličine koje pokrivaju sve vrste registrovane u Srbiji.

Prstenovi za slepe miševe (desno) razlikuju se od prstenova za ptice (levo) po posebno obrađenim rubovima zbog čega, ako su pravilno postavljeni, ne izazivaju oštećenja letne membrane

72

EKSPERTSKI DEO

Radio-odašiljač za slepe miševe

Radio-odašiljač se pomoću specijalnog lepka pričvršćuje za

dlaku na leđima slepog miša

Radiotelemetrija

Iako spada u metode obeležavanja, radiotelemetrija pruža mogućnost proučavanja niza veoma značajnih aspekata ekologije slepih miševa i daje mnogo više informacija nego što se dobijaju obeležavanjem svetlećim markerima ili metalnim prstenovima. Ova metoda podrazumeva lociranje životinja u prostoru pomoću radiotransmitera koji su postavljeni na njima i koji proizvode kratke uzastopne radiosignale. Signali mogu biti detektovani pomoću VHF radio-prijemnika. Ova, u poslednje vreme veoma popularna metoda, upotrebljava se samo u slučajevima kada manje invazivne metode ne mogu da daju dovoljno upotrebljivih i korisnih podataka za procenu uticaja. Metoda omogućava dobijanje podataka u prvom redu o kretanju i ponašanju, ali i onih kao što su:

Tip aktivnosti jedinke•

Merenje najduže distance pređene od skloništa, najveće • nadmorske visine, veličinu i strukturu individualnog areala

Procenjivanje glavnih lovnih područja i selekcije • staništa

Lociranje nadzemnih skloništa•

Radio-odašiljači za slepe miševe su krajnje malih dimenzija, teški svega do 10 % ukupne težine životinje. Odašiljači ovalnog oblika sa dugom antenom su najčešće korišćeni i postavljaju se na leđnu stranu životinje uz pomoć specijalnog hirurškog lepka. Zbog malih dimenzija radni vek s jednim setom baterija je svega 4 do 7 dana. Radna frekvencija je od 149 do 151 MHz, a u idealnim uslovima maksimalna distanca detekcije signala je 5-7 km, a u brdskim krajevima do 2 km. Osnovni uređaji su transmiter, prijemnik i direkciona antena.

EKSPERTSKI DEO

73

Radio-odašiljač je krajnje malih dimenzija i težine tako da ne ometa bitno životnu aktivnost slepog miša

Direkciona antena omogućuje lociranje signala koji emituje radio-odašiljač

Ova moćna metoda je veoma skupa i još uvek se razvija u smislu inoviranja odašiljača, povećanja dužine vremena njihovog funkcionisanja, povećanja snage i detektabilnosti, ali i smanjenja veličine odašiljača. Za studije procene uticaja projekata ova metoda nije podesna i retko se upootrebljava u te svrhe.

Prednosti

Ovo je jedina metoda koja omogućava prikupljanje velikog broja značajnih ekoloških podataka o skloništima slepih miševa, o njihovim aktivnostima, biologiji ishrane, lovnim teritorijama i individualnom ponašanju tokom kratkog vremena.

Ograničenja

Oprema je relativno skupa i mora se poručiti unapred. Istraživački tim mora da se sastoji od najmanje dva člana, a za lociranje određenih pozicija u prostoru neophodno je korišćenje i drugih geolokacionih uređaja poput GPS. Metoda zahteva veoma visok intenzitet primene, tj. mnogo radnih dana/noći da bi mogao da da kvalitetne rezultate

Preporuke

Najbolji rezultati se postižu uz upotrebu digitalnih interaktivnih mapa i GPS uređaja radi direktne vizuelizacije zabeleženih prostornih podataka.

Ova metoda omogućava precizno određivanje položaja jedinki ili kolonija u prostoru, što je posebno značajno u predelima gde nema podzemnih skloništa. Osim toga, omogućeno je ustanovljavanje lokalnih letnih koridora, veličine lovnih teritorija, kao i koliko vremena troše na lov, a koliko na odmor.

Obeležavanje radiotransmiterima bi trebalo koristiti samo u krajnjem slučaju kada se željeni podaci ne mogu dobiti ni jednom od manje invazivnih metoda.

74

EKSPERTSKI DEO

Profesionalni ultrazvučni detektor za slepe miševe sa time expansion

i heterodyning sistemom

ULTRAZVUČNA AUDIODETEKCIJA

Poznata je činjenica da se slepi miševi Evrope orijentišu u prostoru i love plen pomoću eholokacije – prirodnim sofisticiranim sistemom kojem je analog veštački savremeni sonarni sistemi i koji funkcionišu upravo po istim principima. Eholokacija predstavlja jedan od najuzbudljivijih načina istraživanja slepih miševa i ima značajnu ulogu kao neinvazivna metoda za istraživanje njihovog rasprostranjenja i ekologije.

Eholokacija omogućava slepim miševima da stvaraju sebi „akustičku sliku“ okolnog sveta. Frekvencija eholokacionog oglašavanja je iznad opsega od oko 20 kHz koja predstavlja granično područje čovekove percepcije zvuka. Zbog toga se svi zvukovi iznad 20 kHz nazivaju ultrazvukom. Osim eholokacionih ultrazvučnih signala određene vrste slepih miševa, naročito mužjaci tokom sezone parenja, emituju i komunikacione signale u višim delovima zvučnog ili nižim delovima ultrazvučnog spektra. Opseg eholokacionih signala slepih miševa registrovanih u Srbiji je od oko 18 (Nyctalus noctula) do preko 100 kHz (Rhinolophus hipposideros, Rh. euryale, Rh. blasii, Rh. mehelyi). Trajanje pojedinačnih eholokacionih impulsa kreće se od 1 (neke vrste roda Myotis) do 80 milisekundi (neke vrste roda Rhinolophus), a pri eholokaciji slepi miševi emituju serije pojedinačnih signala.

Ultrazvučna audio-detekcija može da se primenjuje kako za analizu eholokacionih signala, tako i komunkacionog oglašavanja slepih miševa.

Metoda zahteva upotrebu specijalnog ultrazvučnog detektora za slepe miševe, a za potpunu analizu neophodni su i odgovarajući audio-snimač i specijalizovani kompjuterski program za analizu zabeleženog ultrazvučnog oglašavanja slepih miševa. Osim opreme, neophodno je da istraživač ima dobru akustičku osetljivost (da bude „muzikalan“), da prođe specijalnu obuku i da ima iskustvo i praksu u radu s detektorima. Ultrazvučne

EKSPERTSKI DEO

75

signale detektor prevodi u zvuk koji istraživač može da čuje i auditivno analizira i interpretira na licu mesta. Većina detektora imaju i mogućnost da proizvode signal koji može da se snima (integrisanim ili odgovarajućim snimačem sa kojim je povezan kablovima), a koji se zatim u laboratoriji analizira u posebnom softveru što omogućuje dodatne informacije i poboljšava mogućnost identifikacije vrsta.

Postoje tri osnovna tipa ultrazvučnih detektora za slepe miševe - heterodyning, frequency division (+ envelope detection) i time expansion. Oni se međusobno razlikuju po sistemu kojim ultrazvučne signale prevode u zvučne i drugim tehničkim karakteristikama, iz čega proizlaze i njihove razlike u mogućnosti direktne auditivne analize proizvedenih zvučnih signala na licu mesta, kao i kasnije kompjuterske analize snimljenih signala, pa zato i po mogućnosti identifikovanja vrsta. Potpunu mogućnost kompjuterske analize snimaka daje time expansion sistem, analiza snimaka frequency division sistema pruža manje informacija, dok su informacije koje sadrži snimak heterodyning signala gotovo zanemarljive i njihova naknadna kompjuterska analiza nema svrhe.

Postoji više proizvođača i mnogo komercijalnih modela ultrazvučnih detektora za slepe miševe. Najjeftiniji su detektori koji sadrže samo heterodyning sistem koji su namenjeni uglavnom amaterima i početnicima, jer je mogućnost njihove upotrebe za sprovođenje istraživanja ograničena njihovim karakteristikima. Najskuplji, ali i najprimereniji za specijalističku upotrebu su detektori sa time expansion sistemom, koji imaju integrisan i heterodyning sistem. Detektori sa frequency division sistemom, koji takođe najčešće imaju ugrađen i heterodyning sistem, su na sredini i po ceni i po kvalitetu informacija koje mogu da pruže.

Postoje dva osnovna načina primene ove metode: detektorom u ruci istraživača i automatskim sistemima (bat-boxes).

76

EKSPERTSKI DEO

Automatski sistemi za ultrazvučnu audiodetekciju (bat-box)

Ultrazvučna audiodetekcija daje najbolje rezultate kada se koristi

u kombinaciji sa vizuelnom detekcijom pomoću ručne

reflektorske lampe i kompjuterske analize snimaka

Ultrazvučna audiodetekcijaautomatskim sistemima (bat-boxes)

Ovaj metod može da se primenjuje stacionarno u tačkama cenzusa ili u kretanju duž transekata, obično vozilom.

Automatski sistemi za audiodetekciju sastoje se od detektora sa time expansion ili, češće, frequency division sistemom, povezanog sa snimačem. Sve informacije o zabeleženoj aktivnosti slepih miševa dobijaju se kompjuterskom analizom snimaka. Pošto ova metoda ne omogućava kombinovanje auditivnih parametara sa vizuelnim, mogućnost za identifikaciju vrsta ovom metodom je manja nego kada se detektor koristi u ruci istraživača. Prednost ove metode je mogućnost da se dugotrajno prati aktivnost na više mesta u isto vreme.

Ultrazvučna audiodetekcijadetektorom u ruci istraživača

Ovaj metod može da se primenjuje stacionarno u tačkama cenzusa ili pešačenjem duž transekata. Najbolje rezultate ovaj metod daje kada se primenjuje u kombinaciji sa vizuelnom detekcijom pomoću ručne reflektorske lampe. Kombinacija auditivnih i vizuelnih karaktera (morfologije, načina leta, ponašanja) značajno doprinosi mogućnosti identifikovanja vrsta i kvalitetu informacija o ponašanju jedinki, a time i razumevanju korišćenja prostora od strane slepih miševa, tj. ekoloških funkcija staništa i predela za njih. Kad god je moguće terensku audio-vizuelnu analizu treba koristiti u kombinaciji sa kasnijom kompjuterskom analizom snimaka.

Mogućnost različitih detektorskih sistema kada se koriste uz vizuelnu detekciju i kompjutersku analizu snimaka, u uslovima koji omogućavaju relativno dobru audio-vizulenu percepciju, za identifikaciju vrsta slepih miševa koje su registrovane ili se smatraju za veoma verovatno prisutne u Srbiji, prikazana je u Tabeli:

EKSPERTSKI DEO

77

Legenda:

* uz kompjutersku analizu snimaka

** uz vizuelnu detekciju

� identifikacija teška, moguća samo u pojedinim slučajevima

�� identifikacija moguća, ukoliko su uočljivi određeni audio-vizuelni karakteri

�� identifikacija relativno laka u većini slučajeva

Vrsta

hete

rod

yn

ing**

tim

e e

xp

an

sio

n*

freq

uen

cy d

ivis

ion*

Rhinolophus hipposideros �� Rhinolophus ferrumequinum �� Rhinolophus euryale �� Rhinolophus mehelyi �� Rhinolophus blasii �� Myotis myotis/blythii �� Myotis myotis �Myotis blythii �Myotis daubentonii/capaccinii �� Myotis daubentonii � �� Myotis capaccinii � �� Myotis dasycneme �� Myotis nattereri � �� Myotis emarginatus � �� Myotis bechsteinii � �� Myotis mystacinus/alcathoe/brandtii �� Myotis mystacinus �Myotis alcathoe �Myotis brandtii �Pipistrellus pygmaeus �� Pipistrellus pipistrellus �� Pipistrellus kuhlii/nathusii �� Pipistrellus kuhlii �� Pipistrellus nathusii �� Hypsugo savii �� Nyctalus noctula �� Nyctalus leisleri �� Nyctalus lasiopterus �� Eptesicus serotinus �� Eptesicus nilssonii �� Vespertilio murinus �� Barbastella barbastellus �� Plecotus auritus/austriacus �� Plecotus auritus �Plecotus austriacus �Miniopterus schreibersii �� Tadarida teniotis ��

78

EKSPERTSKI DEO

ZDRAVSTVENA RIZICI PRI RUKOVANJU SLEPIM

MIŠEVIMA

Besnilo

Kao i mnoge druge divlje životinje slepi miševi mogu

biti prenosioci nekih bolesti domaćih životinja i ljudi. Zbog

toga se pri rukovanju s njima moraju preduzeti mere zaštite

i preventive radi sprečavanja prenošenja infekcije. Nedavno sprovedena istraživanja širom

Srbije na prisustvo specifičnog EBL virusa, virusa čiji su

rezervoar evropski slepi miševi i koji je nalik na virus silvatičnog

besnila, donela su negativne rezultate (Vranješ et al. 2010a,

b). Ipak, preventivno treba izbegavati ujed slepih miševa upotrebom fizičke zaštite pri

manipulaciji (deblja rukavica, krpa). U slučaju da ipak dođe

do ujeda ili neke druge povrede kroz koju se može očekivati

inficiranje, neophodno je primeniti antirabičnu

preventivu i zaštitu.

Histoplazmoza

To je bolest izazavana sporama gljivice Histoplasma

capsulatum koja živi na izmetu slepih miševa u vlažnim

toplim skloništima. Češća je u tropskim krajevima. Udisanjem

spora ljudi i drugi sisari mogu dobiti respiratornu infekciju

koja nije zarazna. Iz ovog razloga je neophodna upotreba

zaštitne opreme prilikom poseta potencijalno rizičnim skloništima slepih miševa sa

većim naslagama izmeta slepih miševa.

Prednosti

Metoda je naročito primenljiva na otvorenim staništima kao što su vlažna staništa i stepe, ali je primenjljiva i u šumskim i urbanim staništima. Od velikog je značaja za monitoring slepih miševa, jer može biti ponovljen u različitim periodima i sezonama koristeći iste transekte. Omogućava i kompariranje stanja na različitim pozicijama iste lokacije, kao i rezultata zabeleženih na različitim lokacijama, pa i predelima.

Ograničenja

Detektori, naročito profesionalni, skupi su uređaji i samo visokoosposobljeni eksperti mogu efikasno da ih koriste. Zbog razlika u jačini i modulaciji eholokacionih signala različitih vrsta slepih miševa ne mogu se sve vrste sa istim kvalitetom registrovati, dok se neke čak i veoma teško razlikuju međusobno. Zbog toga se ponekad upotrebnom samo ove metode ne može dobiti kompletna faunistička lista datog prostora, pa je neophodno kombinovati je sa drugim metodama istraživanja. Ultrazvučni šum koji potiče od drugih životinja (naročito od cvrčaka, zrikavaca i još nekih insekata), vetra itd., može značajno da oteža, pa čak i da onemogući efikasnu primenu ove metode u nekim situacijama.

Preporuke

Čak i jednostavni detektori sa limitiranim funkcijama detektovanja ultrazvuka mogu da omoguće registrovanje preleta, tj. postojanje aktivnosti slepih miševa iznad istraživane lokacije.

Detektori mogu da omoguće određivanje onih mesta na lokaciji gde je najveća brojnost slepih miševa i time uštede mnogo truda, energije i sredstava, pogotovo prilikom istraživanja velikih otvorenih područja.

Upotreba ultrazvučnih detektora je veoma korisna radi ustanovljavanja pogodnih mesta za postavljanje nevidljivih mreža za hvatanje i za identifikovanje mesta sa velikom aktivnošću slepih miševa.

EKSPERTSKI DEO

79

OSTALI BEZBEDNOSNI RIZICI PRI RADU SA SLEPIM MIŠEVIMA

Slepi miševi žive na veoma teško dostupnim mestima, pa je njihovo posećivanje veoma rizično i često zahteva planinarsko-alpinističku i drugu opremu za ekstremne sportove. Takva mesta mogu se istraživati samo ukoliko je istraživač dobro obučen. U slučaju da nije, neophodno je obezbediti asistenciju dobro obučenih, iskusnih i licenciranih eksperata osposobljenih za takve zadatke.

Sve mere lične zaštite je neophodno preduzeti prilikom posećivanja rizičnih objekata ukoliko je to neophodno za realizaciju studije procene uticaja. Zato je važno ne preuzimati rizik, ukoliko niste iskusni i dovoljno obučeni!

MOLEKULARNO-GENETIČKE METODE

Neke vrste slepih miševa Evrope i Srbije je teško, a ponekad i nemoguće identifikovati na terenu. Jedina metoda za identifikaciju tih kriptičnih vrsta zahteva genetičke i molekularne analize malih isečaka tkiva jedinki. Najčešće se uzimaju mali isečci letne membrane krila koja veoma brzo zarasta, te takva povreda ne ugrožava slepog miša.

Prednosti

Metoda je upotrebljiva kada procena zahteva precizno utvrđivanje pripadnosti slepog miša određenoj vrsti koji živi u nekom skloništu ili staništu.

Ograničenja

Metoda je veoma skupa, naročito ako je neophodna njena primena za identifikaciju većeg broja primeraka.

Preporuke

Pre uzimanja uzoraka mora se znati ko će vršiti njihovu analizu i u kojoj laboratoriji.

U Srbiji postoji niz laboratorija za molekularno- -genetičke studije, ali ni jedna od njih do sada nije vršila istraživanja na slepim miševima. U toku su pregovori za rad na genetici slepih miševa u Srbiji.

Napomena

Ova metoda se retko koristi u proceni uticaja projekata na slepe miševe i pripremi studija o monitoringu.

80

EKSPERTSKI DEO

Svi speleološki objekti zaštićeni su Zakonom o zaštiti prirode, a mnogi i posebno kao zaštićena

prirodna dobra.

Za sve projekte koji se realizuju u zaštićenom prirodnom dobru

može se zahtevati procena uticaja na životnu sredinu.

ZAKON O ZAŠTITI PRIRODE(Službeni glasnik RS,

br. 36/09, 88/10)

Zaštita speleoloških objekata Član 24

Speleološki objekti su javno dobro u svojini Republike Srbije.

Speleološki objekti zbog svojih prirodnih i kulturnih vrednosti

uživaju zaštitu i koriste se u skladu sa ovim Zakonom i drugim

propisima.

Za speleološke objekte izrađuje se Katastar speleoloških

objekata kao digitalni geografski informacioni sistem (u daljem

tekstu: katastar).

Zaštita i korišćenje speleoloških objekata

Član 25U speleološkim objektima i

njihovoj okolini zabranjeno je:

1) zagađivati vodotoke i izvore, upuštati, unositi i ostavljati

otrovne materije, čvrste otpatke i uginule životinje ili deponovati

bilo koju vrstu otpadaka na mestima i na takav način da

mogu biti uneti u speleološki objekat tekućom vodom ili

slobodnim kretanjem;

2) uništavati, oštećivati ili odnositi delove pećinskog nakita,

pećinskih sedimenata, fosilnih ostataka i artefakata;

3) uništavati ili odnositi primerke faune i flore i narušavati njihove

stanišne uslove;

4) izvoditi građevinske radove koji mogu prouzrokovati značajne

nepovoljne i trajne promene geomorfoloških i hidroloških

obeležja.

Vlada propisuje način i uslove upravljanja, korišćenja i

istraživanja speleoloških objekata, kao i izrade i vođenja katastra iz

člana 24, stav 3 ovog zakona.

PROJEKTI I PLANOVI ZA KOJE JE POTREBNA STRATEŠKA PROCENA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU

UPRAVLJANJE PODZEMNIM STANIŠTIMA

Sve vrste podzemnih staništa sa relativno stabilnom mikroklimom i temperaturom iznad 0oC su potencijalna skloništa slepih miševa. Ovo uključuje pećine i jame, napuštene rudnike, napuštene tunele, veštačke podzemne sisteme hodnika i laguma itd.

Upotreba podzemnih staništa od strane čoveka gotovo uvek podrazumeva izvestan stepen „uređenja“ što uzrokuje promene u pristupačnosti, potpuno ili delimično zatvaranje otvora, ugradnju sistema za prenos vode i/ili električne energije, iskopavanje i poravnavanje poda, popunjavanje šupljina i pukotina, kao i mnoge druge aktivnosti. Sve te aktivnosti menjaju unutrašnjost i klimu pećina, što odmah ili tokom upotrebe objekta uznemirava slepe miševe i može da dovede do smanjenja njihove brojnosti ili čak potpunog napuštanja lokaliteta. Ovo je u suprotnosti sa Zakonom o zaštiti prirode i relevantnim međunarodnim konvencijama, naročito kada te aktivnosti ugrožavaju najvažnija poznata podzemna skloništa slepih miševa u Srbiji.

Pre nekoliko decenija uobičajena praksa prilikom uređivanja pećina u turističke svrhe bila je da se potpuno ili najvećim delom zatvore ulazi neprobojnim materijalom (beton, kamen, gvozdena vrata ili drugi građevinskih elementi)

Ranije uobičajena praksa zaziđivanja ulaza pećina, neprihvatljiva je, jer menja mikroklimu što dovodi do izumiranja ili velikih promena pećinske

faune (Lazareva pećina, istočna Srbija)

EKSPERTSKI DEO

81

SLUČAJ ZA PRIMER

Posledice antropogenih zahvata na prirodne vrednosti Lazareve pećine bez procene uticaja na slepe miševe

Najpoznatiji i najizučavaniji primer neuzimanja u obzir slepih miševa i drugih biospeleoloških vrednosti prilikom uređivanja za turističke potrebe je slučaj Lazareve pećine kod sela Zlot u istočnoj Srbiji (Paunović 2000). Ovaj primer je veoma slikovit i istovremeno dovoljno dobro argumentovan. O njemu postoji bogata dokumentacija koja potiče još iz XIX veka. Posledice nisu trpeli samo slepi miševi, već i ostale biospeleološke, paleontološke i arheološke vrednosti kojima je Lazareva pećina obilovala (Ćurčić et al. 1997). Iako je pećina bila poznato praistorijsko sklonište ljudi, obimni antropogeni zahvati su počeli 1953. godine kada je započeto uklanjanje nanosa radi proširivanja ulaznog otvora. Oni su trajali 25 godina, sve do 1978. godine kada je pećina zvanično otvorena za turističke posete. Najintenzivniji su bili upravo tih poslednjih nekoliko godina. Jedan od glavnih indikatora promena i nastale štete je upravo fauna slepih miševa koja je bitno osiromašena pre svega u kvalitativnom, a onda i u kvantitativnom smislu. Pećina je danas samo zimsko sklonište mešovite kolonije od oko 2.000 slepih miševa potkovičara srednje veličine (Rhinolophus euryale, Rh. blasii, Rh. mehelyi), odnosno onih vrsta kojima odgovaraju aktuelni mikroklimatski uslovi velike vlage i povišene temperature. O nekadašnjem bogatstvu, sastavu i ekologiji faune slepih miševa Lazareve pećine, kao i nekadašnjim mikroklimatskim uslovima svedoče subfosilni ostaci ovih životinja, kao i ogromne stare i pregorele hrpe njihovog izmeta.

��str. 82

kako bi se pospešilo i ubrzalo stvaranje pećinskog nakita i time povećala vizuelna atraktivnost. Ovakva praksa je neprihvatljiva, jer drastično menja mikroklimu podzemnog staništa, što dovodi do izumiranja ili velikih promena celokupne faune u pećini!

Zbog svega ovoga kod bilo kakvih projekata koji se realizuju u pećinama, a naročito kada imaju status zaštićenog prirodnog dobra, treba imati u vidu visoku verovatnoću prisustva slepih miševa, i zahtevati procenu uticaja na životnu sredinu kojom će obavezno biti obuhvaćeni slepi miševi.

Studija o proceni uticaja svakog projekta koji se planira u podzemnim skloništima slepih miševa mora da sadrži podatke o brojnosti i sezonskoj dinamici svih vrsta u pećini, kao i spisak precizno određenih lokacija na kojima se slepi miševi nalaze za vreme različitih sezona. Prioritetne vrste za zaštitu su one koje koriste pećinu kao važno mesto za razmnožavanje, hibernaciju ili odmor tokom migracije.

Imperativ je da se važna skloništa slepih miševa sačuvaju od štetnih uticaja projekata koji bi mogli dovesti do drastičnih promena ili potpunog nestanka faune slepih miševa – sprovođenjem odgovarajućih mera za sprečavanje, smanjenje i otklanjanje štetnih uticaja ili, ako ovo nije moguće – potpunom zakonskom zaštitom, tj. neizdavanjem dozvole za sprovođenje takvog projekta.

Deo hibernacione kolonije potkovičara u Lazerevoj pećini

82

EKSPERTSKI DEO

Dok danas zimi i u većem broju u pećini žive samo 3 vrste,

pre antropogenih zahvata ih je bilo najmanje 9 i tu su se i razmnožavale i zimovale. Mikroklima je bila stalnija,

sa mnogo manjom vlažnošću vazduha i nižom temperaturom.

Veliki uticaj na poremećaj živog sveta Lazareve pećine je najpre imalo proširivanje

ulaznog otvora koji je u tom stanju ostao dugo vreme da bi sredinom 70-ih godina prošlog veka on bio potpuno zatvoren

pregradnim zidom i velikim ulaznim vratima. Ovo je, pak, dovelo do drastičnog porasta

vlažnosti i temperature pećine. Tome je doprinelo i postavljanje

jakog i neprimerenog osvetljenja koje je takođe

bitno doprinelo pored ostalog podizanju temperature vazduha

i dodatnom uznemiravanju slepih miševa svetlom. Na kraju je ispred pregradnog

zida postavljena neadekvatna rešetkasta pregrada koja nije

omogućavala slepim miševima nesmetan prolaz, pogotovo

većim vrstama. Na ovaj način fauna slepih miševa je

bespovratno promenjena i bitno osiromašena.

Svedočanstva o eventualnoj proceni uticaja i posledica

planiranja uređenja pećine i njegove realizacije ne

postoje. U poslednje vreme, tokom popravke nekadašnjih

antropogenih zahvata, na insistiranje stručne javnosti

učinjeno je nekoliko promena koje su smanjile negativni

pritisak na živi svet pećine – gornji deo rešetkaste pregrade je modifikovan čime je olakšan

i omogućen ulaz slepih miševa. Iznad ulaznih vrata na

pregradnom zidu su napravljeni otvori kroz koje slepi miševi

mogu nesmetano da cirkulišu.

��str. 83

Projekti uređenja pećina za turističke svrhe

Kada se planira projekat uređenja pećine za turističke svrhe, neophodno je sprovesti procenu uticaja kako bi se tačno ustanovili mogući štetni uticaji projekta na slepe miševe.

Uticaji koji se očekuju tokom izvođenja projekta

Nestanak svih vrsta slepih miševa zbog konstantnog • ometanja, buke i osvetljenja tokom relativno dugog perioda.

Direktno uništavanje jedinstvenih pećinskih mikrostaništa • za troglobionte.

Uticaji koji se očekuju tokom rada projekta

Osvetljenje i prisustvo ljudi menjaju mikroklimu • povećavajući temperaturu u pećini za oko 2-4 oC, zavisno od mesta gde je postavljen i pravca u kome je upravljen izvor svetlosti. Povećanje temperature povećaće i isušivanje vazduha. Pripadnici većine vrsta slepih miševa tome ne mogu da se prilagode i zato nestaju iz pećine.

Rešetka na ulazu u Lazerevu pećinu pre uklanjanja vertikalnih šipki u gornjem delu nije omogućavala prolaz slepim miševima

EKSPERTSKI DEO

83

Osvetljavanje Dvorane slepih miševa je ukinuto čime je sprečen direktan pristup posetilaca koloniji. Sve ovo predstavlja koristan, ali mali i nedovoljan pomak u upravljanju zaštitom i očuvanjem Lazareve pećine i shvatanju uloge slepih miševa u njoj kao ključne prirodne vrednosti od koje bitno zavise druge od kojih neke čak nose epitet endemičnih.

I nekoliko drugih pećina Srbije takođe su uređivane na način koji nije podrazumevao multidisciplinarni pristup i procenu uticaja tog „uređenja” na slepe miševe i podzemni živi svet, ali one nisu u tolikoj meri naučno obrađivane da bi se moglo pružiti toliko očiglednih dokaza kao što je to slučaj s Lazarevom pećinom.

Za više detalja o uticajima uređenja podzemnih skloništa na slepe miševe, metodologiji istraživanja i merama za sprečavanje, smanjenje i otklanjanje štetnih uticaja videti:

Mitchell-Jones, A. J., Bihari, Z., Masing, M. Rodrigues, L. (2007): Protecting and managing underground sites for bats. EUROBATS Publication Series No. 2 (English version). UNEP / EUROBATS Secretariat, Bonn, Germany, 38 pp. <http://www.eurobats.org/publications/publication%20series/pubseries_no2_english_3rd_edition.pdf>

Mahovine i alge koje nisu uobičajena flora u prirodnoj • sredini pećine razvijaju se na osvetljenim podlogama. Posetioci takođe unose mikroorganizme iz spoljnog sveta, od kojih mnogi manje-više uspevaju da se prilagode životu pod zemljom i na taj način izazivaju promene u lancu ishrane a tako i u sastavu do tada uglavnom izolovanog ekosistema. Gljive se dobro razvijaju u toplim i vlažnim uslovima, a njihove spore u podzemlje dospevaju iz spoljašnjeg sveta.

Kolonije slepih miševa su izložene stalnom uznemiravanju • i ometanju i, ako se ne sprovedu odgovarajuće mere za sprečavanje, smanjenje i otklanjanje štetnih uticaja, nestaju iz pećine.

Metode istraživanja

Inspekcija skloništa mora da se obavi nekoliko puta • kako za vreme zimskih tako i letnjih meseci, tj. tokom svih sezonskih aspekata.

Hvatanje slepih miševa na ulazu u podzemno sklonište • od kraja avgusta do početka oktobra pokazaće koje vrste posećuju pećinu radi rojenja i parenja.

Rešetka na ulazu u Lazerevu pećinu nakon uklanjanja vertikalnih šipki u gornjem delu omogućava prolaz slepim miševima

84

EKSPERTSKI DEO

UGRADNJA KAPIJA I REŠETAKA NA ULAZIMA

Na osnovu studije o proceni

uticaja projekta uređenja

pećine za turističke, poslovne

ili druge svrhe, može da

se preporuči postavljanje

odgovarajuće kapije – rešetke.

Zavisno od specifičnosti uslova,

prisutnih vrsta i funkcije

skloništa, treba odrediti

optimalan dizajn, tehničke

specifikacije i materijale za

ograđivanje ili postavljanje

ovakvih zaštitnih kapija.

Loše kapije mogu značajno da

izmene protok vazduha ili da

predstavljaju fizičke barijere za

slepe miševe ili druge vrste koje

koriste pećinu ili rudnik. Kapije

i rešetke su ponekad i loše

konstruisane tako da vandali

mogu da ih unište ili da se kroz

njih provuku.

Dobra kapija je efikasna u

kontrolisanju pristupa ljudi

i otporna je na vandale, a

istovremeno omogućava

slobodan protok vazduha i

kretanje slepih miševa.

U načelu, razmak između

rešetaka mora da dozvoljava

slepim miševima da slobodno

proleću između njih (minimum

od 35 cm između horizontalnih

rešetaka i 20 cm između

vertikalnih rešetaka). Ako

pećinu naseljava više od 50

slepih miševa, razmak između

rešetaka mora biti uvećan za

bar 5 cm, kako bi se omogućio

istovremen prolazak većeg

broja slepih miševa. Dizajn

rešetaka zavisi od veličine i oblika ulaza.

��str. 85

Ultrazvučna audiodetekcija detektorom u ruci istraživača • (poželjno sa time expansion sistemom) uz vizuelnu detekciju u okolini pećine, može da se koristi kao efikasan način za utvrđivanje prisustva pojedinih vrsta koje se teže otkrivaju inspekcijom skloništa i da ukaže na mogućnost njihovog prisustva i u pećini.

Mere za sprečavanje, smanjenje i otklanjanje štetnih uticaja

Građevinski radovi na izvođenju projekta smeju da se • obavljaju isključivo u periodu kada neće predstavljati značajno ometanje, odnosno moraju se prilagoditi specifičnoj sezonskoj dinamici zabeleženih vrsta slepih miševa (na primer, ako slepi miševi koriste pećinu za hibernaciju, građevinski radovi moraju da se izvode leti, i obrnuto).

Sistem osvetljenja treba da bude baziran na LED • diodama ili sličnim izvorima svetlosti tipa niskog nivoa zagrevanja, a režim rada svetala ne sme da uznemirava slepe miševe.

Ako se u pećini krajem leta i u jesen odvija rojenje, • svetla na ulazu noću treba ugasiti u odgovarajućem periodu.

Stalni ili sezonski režim restrikcija mora se uvesti • kako bi se kontrolisao pristup posetilaca u delovima koji su najznačajniji za slepe miševe i faunu pećinskih beskičmenjaka.

Dizajn ulazne kapije mora da bude takav da omogućava • nesmetan pristup slepim miševima.

Instalacija infracrvenih kamera sa daljinskim • upravljanjem je bezbedan metod monitoringa kolonija slepih miševa koje se nalaze u prolazima sa restrikcijom pristupa. Slika može da se projektuje na monitoru van pećine. To može da zadovolji znatiželju posetilaca i da otkrije interesantne podatke o biologiji razmnožavanja ovih vrsta i njihovim pokretima pod zemljom za vreme svih godišnjih doba.

EKSPERTSKI DEO

85

Posle merenja dimenzija i

proporcija, rešetke treba

napraviti u radionici. Uglavnom

su za postavljanje kapije

potrebni elektrogenerator, jaka

bušilica i sekač, držači i klinovi,

cement ili neka vrsta lepka i sva

potrebna aparatura i potrošni

materijal.

Pravougaone ili trouglaste

rešetke od čvrstog metala treba

koristiti za zatvaranje rudnika.

Ako su pripadnici vrste

Miniopterus schreibersii u

velikom broju, zatvaranje ulaza

rešetkom može da dovede do

njihovog napuštanja lokaliteta.

Rešetka na ulazu Hadži-Prodanove pećine omogućava nesmetan prolaz slepih miševa u gornjem delu ulaza, a sprečava nekontrolisan pristup ljudi

Pećine ranije uređene za turističke svrhe

U Srbiji postoji 15 pećina koje su uređene za turističke svrhe, od kojih je 11 trenutno otvoreno za turiste. To su Rajkova pećina (opština Majdanpek), Lazareva pećina i Vernjikica (Bor), Dubočka pećina, Ceremošnja i Ravništarka (Kučevo), Resavska pećina (Despotovac), Risovača (Aranđelovac), Hadži-Prodanova pećina (Ivanjica), Potpećka i Stopića pećina (Užice). Delimično su uređene i/ili su nekada bile otvorene za turiste i Bogovinska pećina (Boljevac), Prekonoška pećina (Svrljig) i Petnička pećina (Valjevo), dok za Mermernu pećinu (Lipljan), koja se nalazi na području AP Kosovo i Metohija nije poznato u kakvom se stanju trenutno nalazi.

Od njih su kao skloništa slepih miševa najvažnije Lazareva pećina, Vernjikica i Hadži-Prodanova pećina, u kojima se nalaze velike kolonije slepih miševa, nekad i sa nekoliko desetina hiljada primeraka!

Slepi miševi nisu uzimani u obzir prilikom pravljenja planova uređenja i upravljanja ovim i drugim pećinama (Paunović 2000). Samo uvođenjem strogih i adekvatnih režima upravljanja bilo bi moguće postići da kolonije slepih miševa opstanu u pećinama koje su otvorene za posetioce. Odgovarajuća ograničenja poseta turista tokom perioda prisustva kolonija slepih miševa, uz aktivno učešće pećinskih vodiča u tome doprineli bi minimalizovanju uticaja na populacije slepih miševa.

Neophodno je da se za sve pećine koje su u prethodnom periodu uređene za turističke svrhe, hitno sprovedu procene uticaja zatečenog stanja, a planovi upravljanja usklade sa studijama procene uticaja. Studija procene zatečenog stanja treba da sadrži sve elemente kao i studija o proceni uticaja novih projekata uređenja pećina u turističke i poslovne svrhe.

86

EKSPERTSKI DEO

Primeri lošeg dizajna rešetaka


Kao i kod novih projekata uređenja pećina u turističke • svrhe, ali i:

Mora se ispitati „propusnost“ postojeće kapije za slepe • mišev i, ako je potrebno, treba predložiti novi dizajn.

Ako je potrebno, može se predložiti promena osvetljenja, • kada posebnu pažnju treba obratiti na smer u kome su upravljene lampe, i treba organizovati njihovo gašenje u kritičnim periodima za slepe miševe.

Organizacija koncerata, filmskih snimanja, proslava • i drugih masovnih okupljanja mora se zabraniti u periodu kada su prisutni slepi miševi.

EKSPERTSKI DEO

87

Primeri dobrog dizajna rešetaka

Projekti korišćenja pećina za poslovne svrhe

Pretvaranje pećina u podrume za vino, zrenje sireva i gajenje pečuraka, niti bilo koje drugo korišćenje pećina u poslovne svrhe nije često u Srbiji. Kao i kod projekata uređenja pećine za turističke svrhe, neophodno je sprovesti procenu uticaja kako bi se tačno ustanovili mogući štetni uticaji na slepe miševe i studija o proceni uticaja treba da sadrži iste elemente.

Očekivani uticaji za vreme rada projekta:

Kako bi se održavala konstantna temperatura u pećinama koje se koriste za gajenje pečuraka ili sazrevanje sira, ulazi se često zatvaraju zidovima od građevinskog materijala (betona, cigala i sl.) i/ili vratima od metalnih ploča. Zemljište pored ulaza često je betonirano, a prirodne formacije u pećini su uništene. Kablovi i osvetljenje instalirani su u zidovima. U najvećem broju slučajeva radnim danima je uključen generator električne energije na samom ulazu ili blizu njega. U ovakvim uslovima boravak kolonija slepih miševa u pećinama postaje problematičan ili nemoguć.


Radovi na izgradnji i popravkama moraju se vršiti samo • u periodima kada ne postoji opasnost od uznemiravanja slepih miševa.

Procena uticaja treba eksplicitno da naglasi veličinu i • dizajn kapije i otvora za ventilaciju, tako da slepi miševi mogu slobodno da prolaze.

Ako je pećina mesto rojenja, osvetljenje i aktivnosti na • ulazu treba da budu zabranjeni tokom ovog perioda.

Generatori električne energije i druge vrste opreme • koja se koristi u poslovne svrhe, ne smeju da proizvode buku veću od 45 Leq (dBA), a izduvni gasovi ne smeju da ulaze ili da se odvode u pećinu.

88

EKSPERTSKI DEO

Restrikcije pri rekonstrukciji i razvoju pećina

Tokom izrade studija o

proceni uticaja projekata

koji se odnose na podzemna

staništa i odlučivanja o davanju

saglasnosti na ove studije,

predlažemo da se za svaki

podzemni lokalitet jasno

propiše sledeća lista zabrana i

restrikcija, koje predstavljaju i

zakonsku obavezu, kako bi se

zaštitila podzemna sredina i

slepi miševi koji u njoj žive:

uznemiravanje, trovanje, •ubijanje, hvatanje, odnošenje

ili sprečavanje slobode

kretanja životinja koje stalno

ili privremeno nastanjuju

pećine tokom odgovarajućih

stadijuma svog razvoja;

uništavanje, kvarenje, •sakupljanje ili pomeranje

gnezda ili jazbina životinja

koje stalno ili privremeno

nastanjuju pećine;

uklanjanje sedimenata, •sklanjanje, pomeranje,

uništavanje ili kvarenje

paleontoloških ili arheoloških

nalazišta;

korišćenje pećina za odlaganje •živih ili mrtvih životinja ili

njihovih delova;

osvetljavanje otvorenim •plamenom (sem acetilenskih,

gasnih ili benzinskih lampi);

paljenje vatri ili korišćenje •otvorenog plamena u pećini

ili na njenom ulazu, što će

zacrneti zidove;

upotreba eksploziva za •vreme razvojnih ili radova

na popravkama, ili kada se

proširuju prirodni otvori na

zidovima, tavanici i podu

pećine;

Projekti zatvaranje napušenih rudnika

Većina napuštenih rudnika, geoloških i istraživačkih okana predstavljaju pogodna skloništa za slepe miševe. Okna mogu biti potpuno suva, sa potopljenim ulazima ili ispunjena vodom, pa su elementi životne sredine (temperatura, vlažnost, protok vazduha itd.) u većini slučajeva identični onima kod prirodnih pećina. Slepi miševi najčešće koriste galerije rudnika za hibernaciju. Rezultati istraživanja pokazuju da samo 5% napuštenih galerija nije naseljeno slepim miševima.

Planovi za zatvaranje većine okana uglavnom uključuju pečaćenje ulaza zatrpavanjem ili cementiranjem. U nekim slučajevima otvori se potapaju i pregrađuju nasipima da se spreči da deca ulaze unutra.


Inspekcija skloništa, ukoliko bezbednosni uslovi • dozvoljavaju, mora da se obavi nekoliko puta tokom svih sezonskih aspekata, a naročito tokom zime.

Hvatanje slepih miševa na ulazu u okno i u okolini • omogućiće da se utvrdi opšti sastav faune slepih miševa u okolini okna, ali i pokazati da li slepi miševi koriste okno za parenje (od kraja avgusta do početka oktobra) ili tokom migracije (april-maj, septembar-oktobar).

ultrazvučna audiodetekcija detektorom u ruci istraživača • (poželjno sa time expansion sistemom) uz vizuelnu detekciju u okolini okna može da ukaže na mogućnost njihovog prisustva i u pećini.

VAŽNO UPOZORENJE:

Zbog erozije i obrušavanja koja se dešavaju posle napuštanja i zbog truljenja stubova koji povezuju pod i tavanicu u mnoga okna i rudnike je opasno ulaziti i raditi u njima!

EKSPERTSKI DEO

89

buka koja prelazi 45 Leq •(dBA);

stvaranje vibracija; •

bacanje u vodu ili taloženje •predmeta, supstanci i

otpadnih materija, sem onih

koje su posebno dozvoljene

planom upravljanja;

građevinski radovi, sem •u slučajevima kada su

posebno predviđeni planom

upravljanja;

aktivnosti koje uništavaju, •ugrožavaju ili uklanjaju

istorijske slike, natpise,

arheološke i druge artefakte,

koji su dokaz ljudskog

prisustva u pećini, sem ako je

u toku operacija spasavanja

i nema drugog načina da se

spasi ljudski život;

uništavanje, kvarenje ili •uklanjanje elemenata

geološke strukture pećine;

prekrivanje, blokiranje ili •uništavanje ulaza u pećine;

uništavanje, kvarenje ili •uklanjanje predmeta pećinske

infrastrukture, sem za vreme

popravki i rekonstrukcija

predviđenih planom razvoja;

vađenje elemenata strukture •pećine;

označavanje slovima ili •simbolima po zidovima,

tavanici ili podu (vidljivo

ili ne), sem za potrebe

mapiranja.

Radovi na uređenju pećina

ne smeju da dovedu u pitanje

zahteve dizajna ulaznog dela.


Ako su terenska istraživanja pokazala da okno (ili • kompleks okana) ispunjava kriterijume za važno podzemno sklonište slepih miševa, rušenje ili potpuno zatvaranje ulaza mora biti strogo zabranjeno.

Dizajn ulazne kapije/rešetke kojom treba zaštiti okno, • mora da dopušta dovoljnu „prolaznost“, u skladu sa maksimalnim brojem slepih miševa zabeleženim tokom procene. Najveći deo kapije/rešetke treba da ima horizontalne pregrade, a ne vertikalne, kako bi se izbeglo sudaranje slepih miševa sa pregradama u trenutku rojenja.

Zakonom je zabranjeno uništavanje pećinskog nakita („Pećinski čovek”, pećina Vernjikica, Zlot, istočna Srbija)

90

EKSPERTSKI DEO

Za sve projekte otvaranja ili širenja kamenoloma, u

zavisnosti od površine, procena uticaja je obavezna ili se može

zahtevati.

SLUČAJ ZA PRIMER

U Srbiji dobar primer značajnog skloništa slepih miševa koje

je ugroženo funkcionisanjem i širenjem kamenoloma je

Hadži-Prodanova pećina kod Ivanjice u zapadnoj Srbiji.

Naspram ulaza u ovu zaštićenu pećinu širi se kamenolom

sa veoma intenzivnom eksploatacijom i čestim

miniranjem. Vegetacija u okolini pećine koja predstavlja

bitno stanište slepih miševa koji žive u njoj je bitno devastirana

širenjem kamenoloma. Poređenjem brojnog stanja iz

1994. i 2009. godine je utvrđen isti kvalitativni sastav vrsta,

ali je brojnost pojedinih vrsta manja od 30 do 80 %!

Kamenolom kod Hadži-Prodanove pećine

PROJEKTI OTVARANJA I PROŠIRIVANJA KAMENOLOMA

Otvaranje novih kamenoloma ili širenje postojećih u krečnjačkim masivima sigurno će uticati na pećine, pukotine u stenama i druge lokacije koje služe slepim miševima kao skloništa. Ovakvi projekti mogu da dovedu do direktnog smrtnog stradanja jedinki/kolonija i do gubitka (potencijalnih) skloništa, što može da ima značajan štetan uticaj na lokalne, ali i migratorne populacije i vrste. Zato kod ovakvih projekata studijom o proceni uticaja obavezno moraju biti obuhvaćeni slepi miševi.

Glavni cilj studije o proceni uticaja, odnosno onog njenog dela koji se odnosi na slepe miševe, treba da bude utvrđivanje eventulnog prisustva skloništa slepih miševa na lokaciji projekta ili u neposrednoj okolini. Osim toga, neophodno je identifikovati vrste koje su prisutne na lokaciji i u njenoj blizini, bilo da se radi o prisustvu u eventualnim skloništima ili aktivnosti u zoni lokacije.


traženje i inspekcija skloništa i kolonija, i•

ultrazvučna audiodetekcija detektorom (poželjno sa • time expansion sistemom) u ruci istraživača uz vizuelnu detekciju, u cilju utvrđivanja aktivnosti, ali i identifikacije skloništa vrsta koje su u njima nedostupne ili teško dostupne za direktnu inspekciju.

Posebnu pažnju treba posvetiti otkrivanju (potencijalnih) skloništa, tj. otkrivanju i istraživanju elemenata pejzaža koji su potencijalna skloništa slepih miševa (tj. pećine, niše, pukotine u stenama itd.). Potrebna je posebna pažnja da bi se utvrdilo ili procenilo da li lokacija pruža mogućnost za (masovnu) hibernaciju pripadnika vrsta Nyctalus noctula i Pipistrellus nathusii, tj. njihovih migratornih populacija.


Eventualno prisutan speleološki objekat i zaštitna zona oko ulaza, a naročito ako je sklonište slepih miševa, moraju biti izuzeti iz lokacije za koju se daje dozvola za realizaciju projekta. Ovo ne bi trebalo da je problem ni za investitora, jer je ta površina uglavnom neznatna u odnosu na ukupnu površinu na kojoj se predviđa izvođenje projekta.

EKSPERTSKI DEO

91

Za projekte farmi vetrogeneratora, u zavisnosti od ukupne snage i broja vetrogeneratora, procena uticaja je obavezna ili se može zahtevati.

PROJEKTI VETROGENERATORSKIH POLJA

Projekti vetrogeneratorskih polja u Srbiji, u cilju dobijanja energije iz obnovljivih izvora, relativno su nova inicijativa i brzo dobijaju na popularnosti. Pripremne faze projekata i sprovođenje procena uticaja u toku su za najmanje 5 ovakvih projekata, a još nekoliko je u pripremi. Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostronog planiranja Republike Srbije pripremilo je i distribuira poseban vodič koji potencijalne preduzimače i investore upoznaje sa svim koracima i procedurama predviđenim prilikom realizacije ovakvih projekata, uključujući i proceduru procene uticaja. Takođe, u svim dosadašnjim slučajevima, odlukama o određivanju obima i sadržaja studije o proceni uticaja propisivano je da, pored ptica, i slepi miševi treba da budu obuhvaćeni studijama. Sve ovo ukazuje da nadležne službe jasno prepoznaju potencijalni uticaj ovakvih projekata na slepe miševe. Da li će se ovakav pristup nastaviti i pri odlučivanju o davanju saglasnosti na studije o proceni uticaja, provere ispunjenosti uslova iz saglasnosti i inspekcijskog nadzora, ostaje da se vidi.

Potencijalni uticaji na slepe miševe i njihov značaj

Pošto svi za slepe miševe funkcionalni elementi predela mogu da budu ugroženi ovom vrstom projekata, a značaj negativnog uticaja zavisi od specifičnosti svake vrste i ekoloških funkcija konkretne lokacije za svaku od vrsta, studija mora da dá potpun odgovor na pitanje koje vrste slepih miševa i za koje životne funkcije koriste lokaciju projekta i kako relativna brojnost i aktivnost vrsta varira sezonski. Konkretne pozicije skloništa potrebno je identifikovati u zonama u kojima može da dođe do njihovog uništavanja tokom izvođenja projekta ili se nalaze u neposrednoj blizini vetrenjača što bi moglo da dovede do visoke stope smrtnog stradanja.U slučaju da se na lokaciji projekta nalaze samo lovne teritorije, letni koridori i/ili migracioni koridori određenih vrsta, dok se skoništa nalaze u zonama u kojima ne postoji mogućnost direktnog smrtnog stradanja i/ili gubitka skloništa, dovoljno je identifikovati zone u kojima se nalaze skloništa jedinki prisutnih na lokaciji, ali nije neophodno tačno utvrđivanje pozicija svakoga od njih.

92

EKSPERTSKI DEO

Tabela. Značaj očekivanih uticaja tokom izvođenja projekta i usled izbora lokacije

Uticaj/konflikt Lokalne populacije Migratorne populacije

Gubitak lovišta tokom

i usled izgradnje

pristupnih puteva

i druge pripremne

infrastrukture

Mali do umeren značaj,

zavisno od lokacije i

prisutnih vrsta

Mali značaj

Gubitak skloništa

tokom i usled izgradnje

pristupnih puteva

i druge pripremne

infrastrukture

Visok do veoma visok

značaj, zavisno od

lokacije i prisutnih vrsta


značaj, zavisno od

lokacije i prisutnih

vrsta (npr. gubitak

kopulacionih skloništa)

Tabela. Značaj očekivanih uticaja tokom funkcionisanja vetropolja

Uticaj/konflikt Lokalne populacije Migratorne populacije

Direktno smrtno

stradanje jedinki

(barotrauma;

sudar sa elisama

vetrenjača i drugom

infrastrukturom)

Mali do visok značaj,

zavisno od vrste


značaj, zavisno od vrste

Gubitak lovnih teritorijaMali do visok značaj,

zavisno od vrste

Verovatno beznačajan

uticaj tokom proleća, a

umeren do visok tokom

jeseni

Gubitak ili narušavanje

letnih koridoraUmeren do visok značaj Mali značaj

Emisija ultrazvukaVerovatno beznačajan

uticaj

Verovatno beznačajan

uticaj

EKSPERTSKI DEO

93

Za više detalja o uticajima vetrogeneratorskih polja na slepe miševe, metodologiji istraživanja i merama za sprečavanje, smanjenje i otklanjanje štetnih uticaja videti:

Rodrigues, L., Bach, L., Dubourg-Savage, M.-J., Goodwin J., Harbusch C. (2008): Guidelines for consideration of bats in wind farm projects. EUROBATS Publication Series No. 3 (English version). UNEP/EUROBATS Secretariat, Bonn, Germany, 51 pp. <http://www.eurobats.org/publications/publication%20series/pubseries_no3_english.pdf>


Neophodne metode za terenska istraživanja:

ultrazvučna audiodetekcija detektorom (sa • time expansion sistemom) u ruci istraživača uz vizuelnu detekciju, najbolje primenom transekata, koja može najefikasnije da dá najkompletnije informacije o prisustvu vrsta i njihovom korišćenju prostora lokacije,

traženje i inspekcija skloništa i kolonija.•

Poželjno je i:

hvatanje, naročito na područjima lovnih teritorija i • letnih koridora, u cilju potpune identifikacije vrsta koje nije moguće pouzdano identifikovati na osnovu ultrazvučnih signala, ukoliko ekološke karakteristike lokacije omogućavaju efikasnu primenu ove metode,

ultrazvučna audiodetekcija automatskim sistemima • (bat-boxes).

Ukoliko postoje prilike (dovoljna finansijska sredstva i vreme), moguće je i:

radiotelemetrijsko praćenje i/ili markiranje u cilju • prikupljanja što preciznijih i detljnijih podataka o lovnim teritorijama i letnim koridorima, posebno za vrste koje su najvažnije sa aspekta zaštite i očuvanja,

primena modernih tehnika dopler-radara i termalnih • (infracrvenih) kamera.

Istraživanja treba da traju najmanje tokom cele jedne godine, odn. perioda kada su slepi miševi aktivni, i da obuhvate sva godišnja doba, sa intenzitetom i dinamikom koji će zavisiti od stanja na konkretnom lokalitetu i karakteristika projekta.

Poželjno je da se istovremeno sa audiodetekcijom (bilo detektorom u ruci istraživača ili automatskim sistemima) sakupljaju i podaci o faktorima životne sredine kao što su temperatura, padavine i brzina vetra, kako bi mogli da se korelišu sa podacima o aktivnosti slepih miševa.

94

EKSPERTSKI DEO


br. 36/09, 88/10)

Zaštita ekosistema

Član 17

Zaštita ekosistema (šumskih,

visokoplaninskih, vodenih

i vlažnih, osetljivih, agro i

drugih ekosistema) ostvaruje se

očuvanjem njihovog prirodnog

sastava, strukture, funkcije,

celovitosti i ravnoteže putem

sprovođenja odgovarajućih

mera i aktivnosti na njihovoj

zaštiti, unapređenju i održivom

korišćenju.

Zaštita šumskih, vlažnih i vodenih ekosistema i staništa

unutar agroekosistema

Član 18

Očuvanje biološke

raznovrsnosti šumskih

ekosistema obavlja se radi

jačanja opštekorisnih funkcija

šuma, u skladu sa Zakonom.

Gazdovanje šumama mora se

zasnivati na načelima održivog

razvoja i očuvanja biološke

raznovrsnosti, očuvanja

prirodnog sastava, strukture i

funkcije šumskih ekosistema,

saglasno uslovima zaštite

prirode koji su sastavni deo

šumskih osnova.

Radi obogaćivanja biološke

i predeone raznovrsnosti u

gazdovanju šumama postupa se

na način da se u najvećoj meri

očuvaju šumske čistine (livade,

pašnjaci i drugo) i šumski

rubovi.

��str. 95


Osnovni cilj ovih mera treba da bude sprečavanje visoke stope smrtnog stradanja slepih miševa tokom funkcionisanja farme vetrogeneratora. Osim toga, cilj je i sprečavanje poremećaja/prekida (dnevnih, lokalnih) letnih koridora koji povezuju skloništa i lovne teritorije i (sezonskih) migracionih koridora koji povezuju letnja i zimska staništa/skloništa koji bi mogli da dovedu do značajnog ugrožavanja pogođenih populacija i vrsta. Najadekvatnija rešenja u svakom konkretnom slučaju zavisiće prvenstveno od ekoloških specifičnosti vrsta kojima su mere namenjene, karakteristika terena i konkretnog projekta.

Radove na izvođenju projekta u zonama značajnim za • slepe miševe treba izvoditi isključivo danju, jer buka i osvetljenje mogu značajno da poremete njihove životne aktivnosti.

Tokom radova na izvođenju projekta treba izbeći svako • uklanjanje drvenaste i žbunaste vegetacije koja nije u direktnoj funkciji realizacije projekta, osim kada je to predviđeno merama koje su u funkciji smanjenja mogućnosti smrtnog stradanja slepih miševa.

Smanjenje uticaja odgovarajućim rasporedom • vetrogeneratora i uspostavljanjem bezbednosnih zona. Pažljivo planiranje rasporeda vetrogeneratora može značajno da doprinese smanjenju stope direktnog smrtnog stradanja. Najveće stope smrtnog stradanja mogu da se očekuju u zonama u kojima je fokusirana aktivnost slepih miševa – letni koridori, lovne teritorije, neposredna blizina skloništa velikih kolonija i migracioni koridori, naročito za one vrste za koje je taj rizik veći zbog specifičnosti njihove ekologije. Vetrogeneratori koji bi bili postavljeni u zonama važnih letnih koridora predstavljali bi dvostruki problem jer bi, osim rizika da dovedu do visokih stopa smrtnog stradanja, mogli da predstavljaju i barijeru dnevnim kretanjima od skloništa ka lovnim teritorijama. Tradicionalni migracioni koridori ptica, a koliko je poznato i slepih miševa, u Srbiji nalaze se duž dolina Tise, Dunava, Save i Velike

EKSPERTSKI DEO

95

U vlažnim i vodenim

ekosistemima zabranjene su

radnje, aktivnosti i delatnosti

kojima se ugrožava hidrološka

pojava ili opstanak i očuvanje

biološke raznovrsnosti.

Količinu vode u vlažnim i

vodenim ekosistemima koja je

nužna za očuvanje hidrološke

pojave i opstanak biološke

raznovrsnosti određuje

ministarstvo nadležno

za poslove poljoprivrede,

šumarstva i vodoprivrede,

po prethodno pribavljenom

mišljenju Ministarstva.

Očuvanje biološke i predeone

raznovrsnosti staništa

unutar agroekosistema

i drugih neautonomnih i

poluautonomnih ekosistema

sprovodi se prvenstveno

očuvanjem i zaštitom rubnih

staništa, živica, međa,

pojedinačnih stabala, grupe

stabala, bara i livadskih

pojaseva, kao i drugih

ekosistema sa očuvanom

ili delimično izmenjenom

drvenastom, žbunastom,

livadskom ili močvarnom

vegetacijom.

Prilikom ukrupnjavanja

poljoprivrednog zemljišta

mora se voditi računa o

očuvanju postojećih i stvaranju

novih rubnih staništa radi

obezbeđenja biološke i

predeone raznovrsnosti

ekosistema.

Morave. Na lokalnom nivou svaki dobro definisan planinski prevoj ili sedlo sigurno, a potencijalno i svaki linearni predeoni element, predstavljaju mesta koncentracije migratornih i nemigratornih kretanja. Istraživanja moraju da budu detaljna da daju dovoljno informacija za odluke o rasporedu vetrogeneratora koje bi omogućile neometanu životnu aktivnost i minimalne stope smrtnog stradanja prisutnih vrsta. Zone sa najvećom koncentracijom aktivnosti slepih miševa i njihove funkcije za slepe miševe treba prikazati na karti i na bezbednom rastojanju od ovih zona ne treba da se podižu vetrogeneratori.

Zaustavaljanje ili smanjenje brzine elisa • vetrogeneratora pri malim brzinama vetra. Najveći deo smrtnog stradanja slepih miševa dešava se pri malim brzinama vetra, do 5-6 m/s jer, kada se intenzitet vetra pojača preko ove granice, aktivnost slepih miševa drastično opada. Veoma obimna najnovija istraživanja na severnoameričkim vetropoljima pokazuju da zaustavljanje elisa vetrogeneratora (eng. curtailment) ili drastično smanjenje njihove brzine promenom ugla krakova do momenta dok vetar ne postigne kritičnu brzinu, dovodi do drastičnog opadanja smrtnog stradanja slepih miševa (60-90%), uz zanemarljive gubitke u proizvodnji električne energije na godišnjem nivou. Zato, naročito u slučaju projekata kod kojih se utvrdi da postoji visok rizik od direktnog smrtnog stradanja, u zavisnosti od mogućnosti konkretnog tipa vetrogeneratora čija se instalacija planira, treba primeniti neku od ovih metoda u cilju smanjenja rizika smrtnog stradanja.

Smanjiti površinu staništa plena u blizini turbina. • Neposredne okoline vetrogeneratora i prilaznih puteva, koje su poremećene izvođenjem i radom projekta, mogu da budu mesta značajne koncentracije plena – insekata. Povećanje količine plena zatim može da privuče slepe miševe i da na taj način poveća rizik od direktnog smrtnog stradanja. Treba predložiti mere kojima bi se tokom izgradnje i rada vetogeneratorskog polja umanjila privlačnost neposredne okoline vetrogeneratora za insekte, i time i za slepe miševe.

96

EKSPERTSKI DEO

POSTKONSTRUKCIONI MONITORING

Minimalan cilj

postkonstrukcionionog

monitoringa treba da utvrdi:

Preciznost procene stope •direktnog smrtnog stradanja,

Relativan broj direktnog •smrtnog stradanja u odnosu

na druge slične projekte,

U kojoj su se meri sprovedene •mere za sprečavanje,

smanjenje i otklanjanje

štetnih uticaja projekta

pokazale kao odgovarajuće i

efikasne,

Da li je potrebno sprovođenje •novih/dodatnih mera za

sprečavanje, smanjenje i

otklanjanje štetnih uticaja

projekta,

Da li je opravdano •postojanje sprovedenih

mera kompenzacije i da li je

potrebno uvođenje dodatnih

mera kompenzacije.

Trajanje postkonstrukcionog

monitoringa treba da bude

dovoljno dugo da bi se odredilo

da li je procena uticaja na slepe

miševe bila dovoljno precizna i

da li funkcionisanje vetropolja

izaziva nepredviđene štetne

uticaje, a naročito visoke stope

direktnog smrtnog stradanja,

zbog čega bi bile potrebne

dodatne mere za njihovo

sprečavanje, smanjenje i

otklanjanje.

��str. 97

Izbegavati osvetljenje koje privlači insekte i slepe • miševe. Reagovanje različitih vrsta slepih miševa na osvetljenje je različito, ali još uvek nije dovoljno poznato. Izvesno je da svetla koja neprekidno gore odbijaju neke vrste slepih miševa. Isto tako, zna se da ovakvo svetlo privlači noćne insekte čije prisustvo zatim privlači one vrste slepih miševa koji su se prilagodili na lov oko rasvete, čime se povećava rizik od direktnog smrtnog stradanja u velikom broju. Zbog toga se preporučuje da se na vetrogeneratorima instaliraju svetla koja mogu da se pale i gase, a vreme osvetljavanja treba da bude na minimumu propisanom pravilima o sigurnosti. Treba koristiti izvore svetlosti koji ne privlače ili u manjoj meri privlače insekte, a najbolje sa prekidačima i senzorima koji gase svetla kada nisu potrebna. Izvori svetlosti treba da budu usmereni tako da minimalizuju osvetljenost oblasti izvan zone rada.

EKSPERTSKI DEO

97

Na lokacijama projekata za

koje nema dovoljno dostupnih

informacija (što će bar u

početnoj fazi korišćenja

energije vetra uvek biti slučaj

u Srbiji), potrebno je da se

bar dve godine sistematski

sprovodi monitoring direktnog

smrtnog stradanja, nekom

od standardnih tehnika

prebrojavanja ostataka uginulih

jedinki. Samo tako može se

precizno odrediti relativan broj

direktnog smrtnog stradanja,

uzimajući u obzir sezonsku

varijabilnost. Za potrebe

poređenja, procene rizika i

direktnog smrtnog stradanja

treba da budu kvantifikovane

na ujednačen način, tj.

izražene kao broj smrtno

stradalih jedinki po megavatu

(MW) instaliranog kapaciteta

godišnje.

Terenska istraživanja, koja se

odnose na direktno smrtno

stradanje slepih miševa,

moguće je raditi paralelno sa

odgovarajućim monitoringom

ptica, jer podrazumevaju

korišćenje iste metodologije.

Dekomisija - uklanjanje vetrogeneratora/polja • koje prestanu da rade. Pojedinačni vetrogeneratori, tj. cela polja vetrogeneratora, treba ukloniti kada trajno prestanu da rade, odnosno po prestanku rada projekta, čime se eliminiše rizik od direktnog smrtnog stradanja i trajnog narušavanja funkcionalnosti predela za slepe miševe. U svim studijama o proceni uticaja ovo treba da bude navedeno kao mera za sprečavanje uticaja po prestanku rada projekta, a nadležni organi treba da zahtevaju da plan dekomisije i uklanjanja bude uključen u projekat. U tom planu treba da bude detaljno navedeno kako će vetrenjače i dodatne strukture biti rasklopljene i uklonjene, uključujući i uklanjanje temelja (do jednog metra ispod površine zemlje), dodatnih puteva, nepotrebnih ograda i dodatnih struktura. Plan dekomisije treba takođe da uključuje dokumentaciju koja pokazuje finansijsku sposobnost da se izvrše zahtevi dekomisije i restauracije.

Mere za kompenzaciju

Za razliku od uticaja na stanište, gde gubitak jednog hektara staništa na lokaciji projekta može da se kompenzuje zaštitom ili restauracijom odgovarajućeg broja hektara staništa van lokacije, ne postoji jednostavna mera za kompenzaciju direktnih smrtnih stradanja.

Ovde su navedeni neki mogući oblici kompenzacije za koje se zna da doprinose očuvanju i unapređenju populacija slepih miševa i koji bi mogli da čine deo programa kompenzacije:

Zaštita odgovarajućih staništa van lokacije projekta • i njihovih funkcionalnih elemenata, a naročito skloništa, lovnih teritorija, letnih koridora i migracionih koridora,

Unapređenje i/ili obnavljanje odgovarajućih staništa van • lokacije projekta i njihovih funkcionalnih elemenata, a naročito skloništa, lovnih teritorija, letnih koridora i migracioih koridora.

98

EKSPERTSKI DEO

Za sve projekte izgradnje, rekonstrukcije i/ili proširenja puteva, u zavisnosti od broja saobraćajnih traka, procena uticaja je obavezna ili se se

može zahtevati.

Za više detalja o uticajima izgradnje puteva i drumskog saobraćaja na slepe miševe,

metodologiji istraživanja i merama za sprečavanje,

smanjenje i otklanjanje štetnih uticaja videti:

Limpens H. J. G. A., Twisk P., Veenbas, G. (2005): Bats and Road Construction. Brochure

about bats and the ways in which practical measures can be taken to observe the legal

duty of car for bats in planning, constructing, re-constructing

and managing roads. Rijkswaterstaat, Dienst

Weg-en Waterbouwkunde, Delft, Netherlands.,

24 pp. <http://english.verkeerenwaterstaat.nl/

kennisplein/2/7/273409/Bats%20and%20road%20

construction.pdf>

Highways Agency (2006): Best practice in enhancement

of highway design for bats - Literature review report.

Halcrow Group Limited, Exeter, UK. 83 pp. <http://

www.highways.gov.uk/knowledge_compendium/

assets/documents/Portfolio/Best%20Practice%20in%20

Enhancement%20of%20Highway%20Design%20for%20

Bats%20-%20775.pdf>

IZGRADNJA PUTEVA

Planiranju putne infrastrukture mora se pristupiti iz šire perspektive, jer ono može da ima mnogostruke uticaje na slepe miševe koji žive u oblasti lokacije predloženog projekta. Put može da uništi stanište i njegove funkcionalne elemente (skloništa, letne koridore, lovne teritorije i migracione koridore) populacija slepih miševa u regionu. Izgradnja putne infrastrukture je takođe i skup i složen proces, sa nekoliko stadijuma istraživanja, idejnog projektovanja, tehničkog projektovanja, poveravanja posla, izgradnje i održavanja.

Studijom o proceni uticaja obavezno treba da budu obuhvaćeni uticaji projekta izgradnje puta, uključujući i sve projektne alterantivne pravce na:

sva skloništa slepih miševa koja postoje duž i pored • planiranog puta,

letne koridore koje će planirani put potencijalno • presecati, uključujući i onih populacija čija se skloništa ne nalaze u neposrednoj blizini planiranog puta,

lovne teritorije svake od zabaleženih vrsta slepih miševa • na planiranom putu i pored njega,

migracione koridore koje će put potencijalno presecati • ili se nalaze u blizini.

Slika 1 (objašnjenje u tekstu)

EKSPERTSKI DEO

99

Pravilnik o specijalnim tehničko–tehnološkim rešenjima koja omogućavaju nesmetanu i sigurnu komunikaciju divljih životinja (Službeni glasnik RS, br. 72/10)

Član 3:

Ekološki prelazi određuju se na osnovu analize ekološkog stanja i ugroženosti područja, sastava prirodne vegetacije i kretanja divljih životinja naročito u reproduktivnom periodu, koja se vrši u postupku utvrđivanja uslova zaštite prirode, odnosno procene uticaja na životnu sredinu i čini sastavni deo akta kojim se vrši procena uticaja na životnu sredinu, u skladu sa posebnim propisima.


Terenska istraživanja moraju da obuhvate najmanje jednu celu sezonu i celo područje koje može da bude pogođeno uticajem projekta izgradnje puta, uključujući i sve projektne alterantivne pravce. Koje kombinacije metoda će biti najadekvatnije i koji intenzitet istraživanja treba primeniti, zavisi od ekoloških karakteristika područja koje može da bude pogođeno uticajem projekta i potencijalno prisutnih vrsta i njihovih ekoloških funkcija na ovom području (DODACI IV-VII).

Neophodne metode za terenska istraživanjima su:


ultrazvučna audio-detekcija detektorom u ruci • istraživača uz vizuelnu detekciju, najbolje primenom transekata.

Poželjno je i:

izlovljavanje, naročito na područjima lovnih teritorija • i letnih koridora, u cilju potpune identifikacije vrsta koje nije moguće pouzdano identifikovati na osnovu ultrazvučnih signala, i

ultrazvučna audio-detekcija automatskim sistemima • (bat-boxes)

Ukoliko postoje mogućnosti, poželjno je i:

radiotelemetrijsko praćenje u cilju prikupljanja što • preciznijih i detljnijih podataka o lovnim teritorijama i letnim koridorima, posebno za vrste koje su najvažnije sa aspekta zaštite.

Slika 2. Zeleni most (objašnjenje u tekstu)

100

EKSPERTSKI DEO


br. 36/09, 88/10)

Mere zaštite migratornih vrsta Član 80:

Javni putevi i druge vrste saobraćajnica, telekomunikacioni i

elektroenergetski sistemi, hidrograđevinski i drugi

objekti čijom se izgradnjom presecaju uobičajeni koridori

dnevno-noćnih i sezonskih migracija divljih životinja,

prouzrokuje fragmentacija staništa ili na drugi način

remeti njihov normalan životni ciklus, grade se na

način kojim se umanjuju negativni efekti i primenom

posebnih konstrukcijskih i tehničko-tehnoloških

rešenja na samim objektima i u njihovoj okolini, tokom

izgradnje i u periodu eksploatacije.

Specijalna tehničko- -tehnološka rešenja, koja

omogućavaju nesmetanu i sigurnu komunikaciju divljih životinja (ekološki mostovi,

izgrađeni prolazi i prelazi, tuneli, propusne cevi, jarkovi,

sigurnosni i usmeravajući objekti, riblje staze i liftovi

i dr.), kao i mere zaštite i način održavanja tehničko-

-tehnoloških rešenja, propisuje ministar uz saglasnost

ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja, rudarstva

i energetike, poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.



Imperativ je da se spreči da put poremeti/prekine (dnevne, lokalne) letne koridore koji povezuju skloništa i lovne teritorije i (sezonske) migracione koridore koji povezuju letnja i zimska staništa/skloništa, jer bi to dovelo do veoma značajnog ugrožavanja pogođenih populacija i vrsta, kao i da se izbegnu visoke stope smrtnog stradanja slepih miševa, tokom izgrdanje, funkcionisanja i održavanja puta. Šta će biti najadekvatnija rešenja u svakom konkretnom slučaju zavisiće prvenstveno od ekoloških specifičnosti vrsta kojima su mere namenjene i karakteristika terena. Evo nekih od njih:

Radove na izgradnji puta na mestima značajnim za • slepe miševe treba izvoditi isključivo danju, jer buka i osvetljenje mogu značajno da poremete njihove životne aktivnosti.

Kada je god moguće, treba očuvati postojeće letne i • migracione koridore i elemente predela koji ga čine, a na mestima na kojima ih put preseca odgovarajućim merama treba omogućiti bezbedan „prelaz“ za slepe miševe – npr. specifične formacije vegetacije (Slike 3 i 4), zelene mostove (Slika 2), odgovarajuće prolaze ispod puta (Slika 5) ili mosta (Slika 6) itd.

Slika 4 (objašnjenje u tekstu)1

EKSPERTSKI DEO

101





Kada nije moguće da se postojeći letni i migracioni • koridori očuvaju i da budu bezbedni za slepe miševe i/ili nije moguće da se na mestima na kojima ih put preseca omogući bezbedan „prelaz“ za slepe miševe, treba razraditi sistem mera (Slika 1) koji mora uključivati:

Odvraćanje slepih miševa od prelaska puta na 1. mestu koje nije bezbedno – npr. jako osvetljenje, uklanjanje vegetacije itd.

Preusmeravanje letnih koridora ka najbližem 2. bezbednom prelazu – npr. preoblikovanjem linearnih predeonih elemenata.

Omogućavanje odgovarajućeg bezbednog prelaza 3. na što bližem drugom mestu – npr. specifične formacije vegetacije (Slike 3 i 4), zeleni mostovi (Slika 2), odgovarajući prolazi ispod puta (Slika 5) ili mosta (Slika 6) itd.

Izbeći svako uklanjanje drvenaste i žbunaste vegetacije • koje nije u direktnoj funkciji realizacije projekta, osim kada je to predviđeno merama koje su u funkciji smanjenja mogućnosti smrtnog stradanja slepih miševa,

Osvetljenje treba da bude tako projektovano da što • manje narušava životne aktivnost slepih miševa (Slika 7), osim kada je to predviđeno merama koje su u funkciji smanjenja mogućnosti smrtnog stradanja.

Tamo gde je potrebno moraju se izgraditi zaštitni zidovi • koji sprečavaju širenje buke, a istovremeno i sprečavaju stradanje životinja (uključujući i slepe miševe).

Ukoliko tokom realizacije projekta dolazi do uklanjanja • šumske vegetacije u kojoj se nalaze značajnije lovne teritorije i/ili fond skloništa šumskih vrsta, ovo je potrebno nadoknaditi odgovarajućim merama – npr. formiranjem novih odgovarajućih šumskih sastojina u bezbednim zonama, postavljanje odgovarajućih zamena za izgubljena skloništa u vidu kućica ili, bolje, odsečenih starih stabala (Slika 8) itd.

102

EKSPERTSKI DEO

Za sve projekte izgradnje brana i drugih objekata namenjenih

zadržavanju ili akumulaciji vode, u zavisnosti od kapaciteta

hidroakumulacije, procena uticaja je obavezna ili se može

zahtevati.

SLUČAJ ZA PRIMER

Đerdapska akumulacija

Nastala je izgradnjom brane za hidroelektranu „Đerdap

1“ na reci Dunav koja je puštena u pogon 1970. godine.

Velika vodena masa nastalog Đerdapskog jezera je potopila

više naselja, značajne geološke i arheološke lokalitete, pa tako i klisurska i priobalna staništa

i skloništa slepih miševa. Svedočanstvo o promeni faune

sisara dao je Mirić (1981) u studiji u kojoj je na osnovu

prikupljenih podataka zaključio da nastanak akumulacije neće znatnije uticati na teriofaunu. Danas je fauna slepih miševa

oko Đerdapskog jezera bogata i raznovrsna, a većina značajnih

staništa i skloništa, kao i veći šumski kompleksi se nalaze danas u nacionalnom parku

„Đerdap“, čime je učinjen napor da se ona zaštite i očuvaju.

IZGRADNJA HIDROAKUMULACIJA

Izgradnja akumulacija ima veliki privredni značaj u smislu snabdevanja određenih područja vodom za različite namene, a ponekad je od životnog značaja za predele u kojima ne postoje izvori vode ili je izdašnost izvora mala. Nastanak akumulacije izaziva velike promene u prirodi, od promena klimatskih faktora do izmene živog sveta, pri čemu su za većinu elemenata flore i faune te promene fatalne. S druge strane, povećanje vodene mase i vodene površine može da favorizuje one vrste kojima ovakve promene odgovaraju.

Pošto hidroakumulacije mogu da dovedu do direktnog smrtnog stradanja i ugroze sve aspekte života slepih miševa, studijom o proceni uticaja treba da budu obuhvaćeni uticaji projekta izgradnje brane i formiranja hidroakumulacije na:

sva skloništa slepih miševa koja postoje u zoni predviđenoj • za potapanje i u blizini,

letne koridore koje će hidroakumulacija prekinuti ili • narušti, uključujući i koridore onih populacija čija se skloništa ne nalaze u neposrednoj blizini planirane akumulacije,

lovne teritorije svake od zabeleženih vrsta slepih miševa • u zoni predviđenoj za potapanje,

migracione koridore koje će akumulacija potencijalno • prekinuti ili narušti ili koji se nalaze u blizini.


Terenska istraživanja moraju da obuhvate najmanje jednu celu sezonu i celo područje koje može da bude pogođeno uticajem projekta, a naročito zonu predviđenu za potapanje. Koje kombinacije metoda će biti najadekavatnije i koji intenzitet istraživanja treba primeniti zavisi od ekoloških karakteristika područja koje može da bude pogođeno uticajem projekta i potencijalno prisutnih vrsta i njihovih ekoloških funkcija na tom području (DODACI IV-VII).

EKSPERTSKI DEO

103

SLUČAJ ZA PRIMER

Drinska akumulacija – jezero Perućac

Izgradnjom i puštanjem u rad hidroelektrane “Bajina Bašta” na reci Drini krajem 1966. godine, na granici Srbije i Bosne i Hercegovine napravljeno je Perućačko akumulaciono jezero. Uzvodno od hidroelektrane s dizanjem nivoa vode poplavljena je klisura reke Drine koja je bila, a i danas posle potapanja jeste predeo visokog biodiverziteta i stecište mnogih strogo zaštićenih i retkih vrsta. I pored značajne promene mikroklimatskihn uslova, mnoge životinje su uspele da nađu alternativna staništa, uključujući i slepe miševe. Ipak, nekoliko destina poznatih speleoloških objekata koji su bili važna skloništa slepih miševa nestala su pod vodenom masom jezera. Kao i u slučaju Đerdapskog jezera, i ovde je u neposrednoj blizini proglašeno zaštićeno prirodno dobro – nacionalni park „Tara“, čime su negativne posledice menjanja prirode bitno kompenzovane.

Neophodne metode za terenska istraživanjima su:


ultrazvučna audiodetekcija detektorom (sa • time expansion sistemom) u ruci istraživača uz vizuelnu detekciju, najbolje primenom transekata

hvatanje, naročito na područjima lovnih teritorija, • letnih koridora i na ulazu u skloništa, u cilju potpune identifikacije vrsta koje nije moguće pouzdano identifikovati na osnovu ultrazvučnih signala.

Ukoliko postoje mogućnosti, poželjna je i:

ultrazvučna audiodetekcija automatskim sistemima • (bat-boxes)

radiotelemetrijsko praćenje u cilju prikupljanja što • preciznijih i detljnijih podataka o lovnim teritorijama i letnim koridorima, posebno za vrste koje su najvažnije sa aspekta zaštite i očuvanja.


Ako se u zoni potapanja nalaze važna skloništa slepih miševa, imperativ je da se izbegne visoka stopa smrtnog stradanja u skloništima do koje bi sigurno došlo ako bi potapanje bilo izvedeno u vreme hibernacije i razmnožavanja. Zato treba precizno propisati vremenski raspored radova na lokaciji, tj. striktno ograničiti potapanje na period kada u skloništima nema značajnijih kolonija, a naročito hibernacionih i porodiljskih.

Gubitak skloništa, letnih koridora i lovnih teritorija do kojega dolazi usled formiranja hidroakumulacije, tj. potapanja, nije moguće sprečiti i smanjiti, a pogotovo ne sasvim otkloniti. Zato je neophodno isplanirati mere kompenzacije kojima će izgubljene ekološke funkcije i gubitak staništa biti nadoknađen u neposrednoj okolini. Kompenzacija se najefikasnije može sprovesti proglašavanjem zakonske zaštite i aktivnim merama unapređenja stanja ekosistema u neposrednoj okolini.

Ako studija o proceni uticaja pokažu da se u zoni planirane hidroakumulacije nalaze veoma značajni letni koridori, lovne teritorije, migracioni koridori i naročito skloništa, ne bi trebalo dozvoliti realizaciju projekta.

104

EKSPERTSKI DEO

Očuvanja, zaštita, planiranje, gajenje i korišćenje šuma i raspolaganje šumama i

šumskim zemljištem, uređeni su u Srbiji Zakonom o šumama

(Službeni glasnik 30/10). Planiranje u oblasti šumarstva

sprovodi se hijerarhijskim sistemom programa i planova.

Strateška procena uticaja na životnu sredinu predviđena je

za programe i planove najvišeg nivoa, koji se donose za period

od 10 godina:

Programe razvoja šumarstva •– strateški planski

dokumenti na nacionalnom i pokrajinskom nivou

Planove razvoja – planski •dokumenti za šumska područja i nacionalne

parkove.

Za sve projekte koji podrazumevaju zahvate u šumska staništa kojima se

prelazi na drugi tip korišćenja zemljišta može se zahtevati procena uticaja na životnu

sredinu. Mnoga šumska staništa, kompleksi i fragmenti

imaju i status zakonom zaštićenih prirodnih dobara, a

za sve projekte koji se realizuju u zaštićenom prirodnom dobru

takođe se može zahtevati procena uticaja na životnu

sredinu.

UPRAVLJANJE ŠUMAMA

Od 29 vrsta slepih miševa zabeleženih u Srbiji, oko polovina su vrste koje žive u šumama. To su vrste koje u šumskim staništima zadovoljavaju sve ili većinu svojih životnih potreba. Ovi šumski slepi miševi hrane se noćnim leptirima, gusenicama, komarcima, tvrdokrilcima i desetinama drugih tipova letećih i neletećih insekata, od kojih su mnogi klasifikovani kao štetočine šuma. Slepi miševi hvataju plen u vazduhu ili ga sakupljaju sa lišća, tla ili kore drveta.

Pošto su slepi miševi prisutni u svim šumskim ekosistemima u Srbiji, a mnoge od vrsta u potpunosti ili najvećim delom za ispunjavanje svojih životnih potreba zavise od šuma, neophodno je da u svim (strateškim) procenama uticaja, koje se odnose na šume, budu obuhvaćeni i slepi miševi.

Metode

Postoji mnogo problema specifičnih za istraživanje slepih miševa u šumi. Terenska istraživanja šumskih slepih miševa obično traju duže, moraju da imaju viši intenzitet i da obuhvate veću površinu nego istraživanja slepih miševa u drugim tipovima staništa - podzemnim ili urbanim. Veći intenzitet zahteva veći istraživački tim i veći broj radnih noći tokom svih sezona. Kompletan spisak vrsta koje žive u šumi i razumevanje njihovog korišćenja prostora može se utvrditi samo posle nekoliko godina sistematskih istraživanja, uz kombinovanje više različitih metoda. Važno je znati i da neke šume (npr. mlada šuma) možda nisu stalno naseljene slepim miševima, ali nekoliko vrsta mogu da ih koriste kao lovišta ili privremena skloništa, dok je u nekim šumama gustina populacija slepih miševa veoma niska.

Hvatanje specijalnim mrežama ili klopkama.• Ovo je osnovna istraživačka tehnika u šumskim staništima. Najefikasnije je da se mreže postavljaju iznad reka, potoka, bara, čistina, utabanih puteva, proseka, a posebno, ako postoje, na ulazima u pećine i potkapine. Postavljanjem mreža na ovakav način povećava se verovatnoća da će biti pronađen veći broj vrsta. Verovatnoća ulova povećava se i sa ukupnom

EKSPERTSKI DEO

105

ZAKON O ZAŠTITI PRIRODE(Službeni glasnik RS, br. 36/09, 88/10)

Zaštita ekosistemaČlan 17

Zaštita ekosistema (šumskih, visokoplaninskih, vodenih i vlažnih, osetljivih, agro i drugih ekosistema) ostvaruje se očuvanjem njihovog prirodnog sastava, strukture, funkcije, celovitosti i ravnoteže putem sprovođenja odgovarajućih mera i aktivnosti na njihovoj zaštiti, unapređenju i održivom

korišćenju.

Zaštita šumskih, vlažnih i vodenih ekosistema i staništa unutar agroekosistemaČlan 18, stav 1 - 3

Očuvanje biološke raznovrsnosti šumskih ekosistema obavlja se radi jačanja opštekorisnih funkcija šuma, u skladu sa Zakonom.

Gazdovanje šumama mora se zasnivati na načelima održivog razvoja i očuvanja biološke raznovrsnosti, očuvanja prirodnog sastava, strukture i funkcije šumskih ekosistema, saglasno uslovima zaštite prirode koji su sastavni deo šumskih osnova.

Radi obogaćivanja biološke i predeone raznovrsnosti u gazdovanju šumama postupa se na način da se u najvećoj meri očuvaju šumske čistine (livade, pašnjaci i drugo) i šumski rubovi.

Za više informacija o slepim miševima i upravljanju šumama videti:

Meschede, A. (srpsko izdanje preveli i uredili Karapandža, B., Paunović, M.) (2004): Slepi miševi naših šuma - Informacije i preporuke za upravljače šumama. Društvo za očuvanje divljih životinja »Mustela«, Beograd, 20pp.

dužinom postavljenih mreža, koja za efikasan lov u šumskim staništima treba da bude veća od 50 metara. Prednost ove metode je što omogućava najprecizniju identifikaciju vrsta, a nedostatak što se neke šumske vrste teško hvataju primenom bilo koje tehnike, zbog specifičnosti svoje ekologije i ponašanja – imaju veoma malu gustinu populacije, veoma su oprezne i uspešno izbegavaju mreže, poleću iz duplji pravo uvis i skoro nikada ne silaze bliže tlu, itd.

Ultrazvučna audiodetekcija detektorom (sa • time expansion sistemom) u ruci istraživača uz vizuelnu detekciju, najbolje primenom transekata. Ovaj metod omogućava da se efikasno registruju slepi miševi koji preleću ili love, tj. da se utvrde pozicije njihovih letnih koridora i lovnih teritorija. Treba imati u vidu da je prostorni domet detektora manji u šumama nego u drugim tipovima staništa, usled povećane apsorpcije ultrazvučnih signala u staništima zatvorenog sklopa i manje energije ultrazvučnih signala većine šumskih vrsta slepih miševa. Zato je ovaj metod posebno pogodan u mladim šumama ili delovima sa nižom vegetacijom, u šumama galerijskog tipa, kao i u delovima sa otvorenijim sklopom vegetacije – na čistinama unutar šuma, duž puteva i proseka, reka i potoka, rubova šuma.

Radiotelemetrijsko praćenje.• Ovaj metod može sa sigurnošću da pokaže gde se slepi miševi hrane, koje letne koridore koriste da bi došli do lovnih teritorija i gde su tačne pozicije skloništa, ali zahteva dug period i visok intenzitet istraživanja, kao i skupu opremu.

Preporuke mera za unapređenje šume kao staništa slepih miševa

Moderni koncepti gazdovanja šumama uključuju veći broj mera čiji je cilj održavanje bogatog biodiverziteta, uključujući i faunu slepih miševa. Skloništa i hrana su osnovni resursi. Ova dva glavna resursa mogu se unaprediti preduzimanjem ciljanih mera gazdovanja šumama. Nije predviđeno da se u okviru iste sastojine primenjuju svi dole navedeni predlozi; to je pre lista svih mogućih akcija koje treba primenjivati u skladu sa prirodnim uslovima područja, praktičnom izvodljivošću i spektrom prisutnih vrsta slepih miševa.

106

EKSPERTSKI DEO

Ciljevi koji doprinose očuvanju slepih miševa

Preporuke za gazdovanje šumom

Uspostavljanje, na dva plana, mreže skloništa, sa ciljem da se trajno i dugoročno obezbedi 25 do 30 duplji po hektaru stare sastojine, što iznosi 7 do 10 stabala pogodnih za skloništa

plan 1: • obezbediti mreže stabala u kojima već postoje duplje, usled truljenja ili aktivnosti detlića, pukotine ili olabavljena kora. Udaljenost između tačaka sa obiljem duplji ne treba da bude veća od 1.000 m.

plan 2: • razvijati mreže stabala koja će naslediti ona iz plana 1. Ukoliko je moguće, odabrano drveće treba već da pokazuje naznake duplji ili ekološke kvalitete kao što je pojava gljiva.

obeležiti i zaštititi poznata stabla sa skloništima •(letnjim i zimskim)

Unapređenje lovnih područja za vrste koje love u slobodnom vazdušnom prostoru (npr. mali noćnik)

čistine ili čistosečine ne veće od 0.5 do 1 ha putem •prirodnog procesa ili mera obnavljanja,

seču sprovoditi po grupama, •

stvarati bare - pojila (minimalne veličine 200 m • 2).

Unapređenje lovnih područja za vrste koje love u gustoj vegetaciji (npr. dugouhi večernjak, resasti večernjak, smeđi dugouhi večernjak)

razvijati prizemni i srednji šumski sprat 20-30% •pokrovnosti,

parcijalno tanjiti krošnje da bi se pojačala osvetljenost •i tako stimulisao podrast (gustina sklopa oko 80%),

tolerisati područja sa prirodnom sukcesijom. •

Podržavanje krošnji sa visokom produkcijom hrane (npr. za dugouhog večernjaka, velikog i malog brkatog večernjaka)Podržavanje prodora između krošnji kao izvora hrane za sve vrste slepih miševa

unositi i zadržavati lišćarske vrste drveća koje •odgovaraju datom području, npr. hrast, bukvu, grab (vrste sa obiljem insekata),

ne rušiti stara stabla (posebno hrastove) i povećati •obim svetlosnih prodora na takvim stablima i u njihovoj okolini da bi se povećalo obilje insekata.

Slobodan vazdušni prostor oko 1 m iznad tla i pristupačno tlo (važno za velikog mišouhog večernjaka)

stvarati područja bez podrasta razvijanjem •jednospratne visoke (galerijske) šume,

razvoj gustih krošnji kako bi se smanjila osvetljenost, •favorizovanjem debala srednje veličine (prsnog prečnika 40-50cm), ili povećavanjem starosti drveća (ciljana proredna seča) čime se povećava prostor između stabala.

Strukture i izvori hrane uopšte (posebno za šumskog slepog mišića, patuljastog slepog mišića, malog i velikog brkatog večernjaka, ali i za druge vrste)

"dizajnirati" unutrašnje rubove šume duž puteva, npr. •favorizovanjem visokih višegodišnjih zeljastih biljaka,

razvoj spoljašnjih rubova šume (najmanje 30 m •u dubinu) „na prirodan način” kao veza šume i otvorenog kulturnog predela, na koje se nastavljaju žive ograde, drvoredi, kanali,

stvarati bare (pojila) minimalne veličine 100-200 m • 2,

obnoviti vlažne delove šume zatvaranjem kanala za •isušivanje i/ili skretanjem vodenih tokova; obnova plavnih šuma i starih rečnih korita,

ne koristiti pesticide, posebno inskticide u slučaju •najezde štetočina, već se oslanjati na preventivne mere.

EKSPERTSKI DEO

107

Projekti urbanog razvoja i drugi projekti izgradnje ili renoviranja infrastrukture u naseljima pripadaju grupi projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu.

Za više detalja o uticajima urbanog razvoja na slepe miševe, metodologiji istraživanja i merama za sprečavanje, smanjenje i otklanjanje štetnih uticaja videti:

Marnell, F., Presetnik P. (2010): Protection of overground roosts for bats (particularly roosts in buildings of cultural heritage importance). EUROBATS Publication Series No. 4 (English version). UNEP / EUROBATS Secretariat, Bonn, Germany, 57 pp. <http://www.eurobats.org/publications/publication%20series/pubseries_no4_english_2nd_edition.pdf>

Tipično sklonište belorubog slepog mišića u Beogradu

PROJEKTI URBANOG RAZVOJA

Bar sedam vrsta slepih miševa (Pipistrellus kuhlii, Nyctalus noctula, Hypsugo savii, Eptesicus serotinus, Pipistrellus nathusii, Pipistrellus pipistrellus, Pipistrellus pygmaeus) redovni su stanovnici ljudskih naselja u Srbiji. Stambene i poslovne zgrade, gradsko zelenilo, industrijske zone, putna infrastruktura i drugi elementi urbanog pejzaža obezbeđuju veliki broj odgovarajućih funkcija staništa, naročito skloništa, koja su slepi miševi naučili da koriste stalno ili sezonski. Veličina kolonija slepih miševa u naseljima i ljudskim objektima obično se kreće od nekoliko primeraka do nekoliko stotina jedinki, a u pojedinim slučajevima i do nekoliko hiljada jedinki, što zavisi od ekologije vrsta i konkretnih uslova skloništa. Slepi miševi skloništa nalaze na tavanima i u krovnim konstrukcijama, u podrumima i drugim podzemnim građevinama, pukotinastim prostorima u konstrukciji i/ili fasadama zgrada, ventilacionim cevima, dimnjacima, šupljinama u konstrukcijama mostova, i, uopšte, u bilo kojim teško dostupnim ili retko korišćenim/napuštenim prostorima ljudskih građevina, kao i u šupljinama stabala gradskog zelenila. Neke vrste koriste samo jedno ili dva skloništa tokom godine, dok druge tokom jednog leta koriste fond od 40 do 70 različitih skloništa koja menjaju na svakih nekoliko dana.

Zapuštene zgrade u starom delu Beograda pružaju obilje skloništa za belorubog slepog mišića

108

EKSPERTSKI DEO

SLUČAJ ZA PRIMER

Mešovite porodiljske kolonije slepih miševa u Vršcu

Vršac u južnom Banatu je jedan od retkih gradova u Srbiji gde su registrovane veće kolonije

slepih miševa u urbanoj sredini. U okviru zajedničke aktivnosti

Prirodnjačkog društva „Gea” iz Vršca i Društva za očuvanje

divljih životinja „Mustela” i Prirodnjačkog muzeja iz Beograda na istraživanju

slepih miševa južnog Banata utvrđeno je prisustvo mešovitih

porodiljskih kolonija na tavanima nekoliko zgrada.

Na tavanu pravoslavne crkve u junu 2003. godine nađena je mešovita kolonija velikog mišouhog večernjaka Myotis myotis i velikog potkovičara

Rhinolophus ferrumequinum koja je bila sastavljena od oko 200

adultnih ženki obe vrste. Crkva je restaurirana tokom 2009.

godine i sudbina ove kolonije danas nije poznata.

U julu 2004. godine na tavanu Srednje tehničke škole „Nikola

Tesla“ pronađena je mešovita kolonija velikog potkovičara Rhinolophus ferrumequinum i

oštrouhog večernjaka Myotis emarginatus. Tada je ukupno

zabeleženo 300 adultnih primeraka, pretežno ženki.

Danas ova kolonija postoji u nepromenjenoj brojnosti.

Na tavanu prodavnice podnih obloga i tepiha

Sintelon 2002. godine je nađena velika mešovita

kolonija velikog potkovičara Rhinolophus ferrumequinum i

oštrouhog večernjaka Myotis emarginatus. Od ukupno oko

2.000 primeraka dominirali su oštrouhi večernjaci u odnosu

2:1. Do danas kolonija je i dalje prisutna u istoj brojnosti.

Projekti urbanog razvoja koji imaju potencijalno najveći štetan uticaj za slepe miševe su projekti koji podrazumevaju rušenje objekata ili njihovih delova i projekti renoviranja.

Najkritičniji period za izvođenje projekata u naseljima, naročito rušenje i/ili renoviranje, je vreme kada slepi miševi rađaju i doje mladunce (od maja do jula) ili hiberniraju (od novembra do februara). Rušenje prostora ili građevina u kojima se nalaze kolonije slepih miševa tokom ovih perioda, osim uznemiravanja i gubitka skloništa, može da dovede i do direktnog stradanja, nekad i veoma velikog broja jedinki. U vreme rađanja i dojenja mladunci su gotovo sasvim bespomoćni i, osim direktno, mogu biti izloženi smrtnom stradanju i ako ih majke napuste usled konstantnog uznemiravanja. Tokom hibernacije svi slepi miševi mogu biti izloženi smrtnom stradanju direktno, ali i indirektno usled iscrpljenosti i stresa do kojih dovodi uznemiravanje i nasilno buđenje, kao i usled izloženosti ekstremnim zimskim klimatskim uslovima usled razaranja skloništa.

Hibernaciju kod nas provode i delovi populacija nekih migratornih vrsta koje dolaze iz severnijih delova Evrope (neke su tada veoma brojne kao npr. Nyctalus noctula), tako da postoji i značajan rizik od prekograničnih uticaja.

Dakle, za projekte koji podrazumevaju rušenja i/ili renoviranje većih razmera, može se osnovano proceniti da imaju ili mogu imati značan uticaj na slepe miševe. Zato za ovakve projekte treba zahtevati procenu uticaja na životnu sredinu kojom će obavezno biti obuhvaćeni slepi miševi.

Procenu uticaja ovakvih projekata na slepe miševe je moguće sprovesti veoma brzo i efikasno – terenska istraživanja u nekim slučajevima moguće je obaviti za samo nekoliko radnih noći u periodu aktivnosti slepih miševa.

EKSPERTSKI DEO

109

SLUČAJ ZA PRIMER

Slepi miševi Beograda

Beograd kao metropola i glavni grad Srbije je prepun slepih miševa. Nevericu Beograđana izaziva podatak da tokom cele godine, a naročito zimi, njihov grad pruža utočište stotinama hiljada slepih miševa. Za sada pripadnici 15 zabeleženih vrsta u Beogradu nalaze adekvatna staništa, lovne teritorije i brojna skloništa. Do nedavno, stanje fasada i prozora zgrada u starijim delovima Beograda omogućavalo je skrivanje i udobno smeštanje slepih miševa, a stalnih poziva građana Prirodnjačkom muzeju i društvu „Mustela“ sa molbama za pomoć bilo je prosečno 8 godišnje. Poslednjih godina učestalo je uređenje starih fasada, a pozivi Beograđana su postali još učestaliji, pa je u periodu od juna do oktobra bilo u proseku oko 6 poziva mesečno! Ova pojava može da bude posledica nekoliko činjenica, a najverovatnije da sve one imaju kumulativni efekat:

Renoviranje zgrada je češće •nego ranije, pa slepi miševi imaju manjak skloništa u Beogradu.

Slepih miševa ima sve više u •Beogradu.

Preko deset godina edukacije •uputilo je Beograđane gde da potraže pomoć za rešavanje svojih problema sa slepim miševima, što je značajno povećalo broj poziva.

Najbrojnija vrsta tokom cele godine je belorubi slepi mišić Pipistrellus kuhlii. Prvi nalazi za Srbiju su zabeleženi upravo u Beogradu 1994. godine. Od tada je belorubi slepi mišić potpuno osvojio Beograd i gotovo sve gradove i naselja Srbije. Tokom hladnijeg perioda godine Beograd je veliko zimovalište za srednje noćnike Nyctalus noctula, čiji pripadnici koriste antropogena skloništa i duplje drveća. U novije vreme pripadnici još jedne vrste osvajaju Beograd – nalazi planinskog slepog mišića Hypsugo savii postaju sve brojniji na celokupnoj teritoriji grada.



ultrazvučna audiodetekcija detektorom (poželjno sa • time expansion sistemom) u ruci istraživača uz vizuelnu detekciju, u cilju identifikacije skloništa vrsta koje su u skloništima nedostupne ili teško dostupne za direktnu inspekciju.


Kad god je moguće, treba precizno odrediti vremenski • raspored početka i kraja radova na lokaciji skloništa slepih miševa ili u njihovoj blizini, tj. ograničiti aktivnosti na period kada kolonija nije prisutna.

Samo ako nije moguće vremenski ograničiti aktivnosti • na period kada kolonija nije prisutna, sa lokacija predviđenih za rušenje/renoviranje ovlašćeno lice treba da ukloni slepe miševe.

Potrebno je obezbediti preventivno prisustvo/• obaveštavanje iskusnog istraživača slepih miševa neposredno pre početka radova.

Na poslednjem spratu solitera u Zemunu nalazi se hibernaciona kolonija srednjeg noćnika. Sklonište je pukotinasti prostor između betonskih elemenata

110

EKSPERTSKI DEO

Za sve projekte koji se izvode u zaštićenoj okolini nepokretnog

kulturnog dobra može se zahtevati procena uticaja na

životnu sredinu.

Detalj Smederevske tvrđave

PROJEKTI RENOVIRANJA NEPOKRETNIHKULTURNIH DOBARA

Neke vrste slepih miševa (Rhinolophus hipposideros, Rh. ferrumequinum, Myotis emarginatus, M. myotis, Pipistrellus spp., Hypsugo savii i druge) mogu da se nađu u podrumima i podzemnim hodnicima, na tavanima i u krovnim konstrukcijama, u šupljinama i pukotinama u zidovima i mnogim drugim mestima na starim objektima. Mnoge lokalne populacije slepih miševa imaju dugu tradiciju korišćenja istih skloništa, jer ih često privlači posebna mikroklima koju istorijske zgrade održavaju dugo vreme.

Zato kod projekata renoviranja i/ili promena namene građevina koje imaju status zaštićenih nepokretnih kulturnih dobara treba imati u vidu visoku verovatnoću prisustva slepih miševa i zahtevati procenu uticaja na životnu sredinu kojom će obavezno biti obuhvaćeni slepi miševi.

Studija o proceni uticaja treba da dá spisak vrsta čije je prisustvo dokazano ili moguće. Precizna mapa lokacija na kojima se nalaze skloništa slepih miševa i procena broja primeraka koji ih koriste treba da budu uključeni u studiju.

Najkritičniji period za izvođenje ovih projekata je vreme kada slepi miševi rađaju i doje mladunce (od maja do jula) ili hiberniraju (od novembra do februara). U vreme rađanja i dojenja mladunci su gotovo sasvim bespomoćni i, osim direktno, mogu biti izloženi smrtnom stradanju i ako ih majke napuste usled konstantnog uznemiravanja. Tokom hibernacije svi slepi miševi mogu biti izloženi direktnom smrtnom stradanju, ali i usled iscrpljenosti i stresa do kojih dovodi uznemiravanje. Rekonstrukcija ili rušenje delova kompleksa nepokretnog kulturnog dobra u kojima se nalaze kolonije slepih miševa tokom ovih perioda, osim uznemiravanja i gubitka skloništa, može da dovede i do direktnog stradanja, nekad i veoma velikog broja jedinki, pa čak i do nestanka lokalne populacije.

EKSPERTSKI DEO

111

SLUČAJEVI ZA PRIMER

Petrovaradinska tvrđava

Razgranati sistem laguma Petrovaradinske tvrđave je pre šezdest godina bio jedno od najznačajnijih i najvećih veštačkih podzemnih staništa u Vojvodini. Slepi miševi su tu nalaženi preko cele godine, najviše vrednih podataka je prikupljeno tokom zimskih sezona. Iako su neki delovi tvrđave tokom godina bili korišćeni u različite svrhe, ona još uvek sadrži brojnu faunu slepih miševa. Ovo je uglavnom posledica dugogodišnjeg korišćenja tvrđave u vojne svrhe koje je omogućilo relativno stalne uslove i sprečavanje pristupa velikog broja ljudi i vandala većem delu kompleksa Petrovaradinske tvrđave.

Crkva svetog Marka u Beogradu

Tokom 50-ih godina prošlog veka u kriptama ove crkve je postojala velika letnja kolonija velikih mišouhih večernjaka Myotis myotis. Na osnovu podataka koji se čuvaju u banci podataka Studijske zbirke sisara Prirodnjačkog muzeja već tokom 60-ih godina prošlog veka ova kolonija nije postojala. Iako nema verodostojnih podataka, smatra se da je nestanak kolonije posledica restauracije njihovog tadašnjeg skloništa.



ultrazvučna audiodetekcija detektorom (poželjno sa • time expansion sistemom) u ruci istraživača uz vizuelnu detekciju, u cilju identifikacije skloništa vrsta koje su u skloništima nedostupne ili teško dostupne za direktnu inspekciju.

Tokom samo jedne posete svakom tavanu, podrumu, tunelu i drugom potencijalnom skloništu slepih miševa u kompleksu nepokretnog kulturnog dobra moguće je pronaći izmet slepih miševa. Razgovor sa zaposlenima može da bude dodatni izvor informacija o prisustvu slepih miševa. Ultrazvučna audiodetekcija može da ukaže na prisustvo skloništa onih vrsta koja se teže nalaze.

112

EKSPERTSKI DEO

Za više detalja o uticajima renoviranja nepokretnih

kulturnih dobara na slepe miševe, metodologiji

istraživanja i merama za sprečavanje, smanjenje i

otklanjanje štetnih uticaja videti:

Marnell, F., Presetnik P. (2010): Protection of overground

roosts for bats (particularly roosts in buildings of cultural

heritage importance). EUROBATS Publication Series

No. 4 (English version). UNEP / EUROBATS Secretariat, Bonn, Germany, 57 pp. <http://www.

eurobats.org/publications/publication%20series/

pubseries_no4_english_2nd_edition.pdf>


Treba precizno odrediti vremensku dinamiku početka • i kraja radova na lokaciji skloništa slepih miševa ili u njihovoj blizini, tj. ograničiti aktivnosti na period kada kolonija nije prisutna ili, ako je stalno prisutna, na period kada uznemiravanje ima najmanji štetan uticaj.

Ako su slepi miševi stalno prisutni u skloništu, aktivnosti • treba ograničiti na period kada uznemiravanje ima najmanje štetan uticaj, a skloništa treba da budu adekvatno zaštićena od uznemiravanja (buke, svetlosti, prolaska ljudi...).

Za zaštitu drvenih konstrukcijskih elemenata treba • koristiti hemijska sredstva koja nisu otrovna za slepe miševe, a ukoliko se njihova primena vrši u skloništu slepih miševa, to treba obaviti u periodu kada slepi miševi nisu prisutni.

Kada god je moguće, otvori koje slepi miševi koriste za • ulazak u sklonište treba da ostanu nepromenjeni.

Kad god je moguće, treba očuvati vegetaciju u blizini • skloništa, naročito u neposrednoj blizini ulaza u sklonište.

Treba izbeći postavljanje bilo kakve rasvete u blizini • skloništa, naročito u neposrednoj blizini ulaza.

Ukoliko postoji kolonija slepih miševa, nadležna • inspekcija treba redovno da proverava izvršavanje obaveza nosilaca projekta iz odluke o davanju saglasnosti na studiju procene uticaja.

Detalj Kalemegdanske tvrđave

DODACI

114

DODACI

DODATAK I. Preferencija staništa po vrstama (verovatnoća prisustva vrsta u staništu)

Vrsta

Staništa

Šu

me

Žb

un

ast

a

Tra

vna

Vla

žna

Ka

men

ita

Po

dze

mn

a

Vešt

ačk

a

Rhinolophus blasii 2 1 2 1 2

Rhinolophus euryale 2 1 2 1

Rhinolophus ferrumequinum 1 1 9 2 3 1

Rhinolophus hipposideros 1 1 2 3 1 2

Rhinolophus mehelyi 2 1 9 1

Barbastella barbastellus 1 2 2 1

Eptesicus serotinus 1 1 3 1 2 1

Myotis alcathoe 2 1 1 9 2

Myotis bechsteinii 1 2 1 3 2

Myotis blythii 1 9 2 2 3 1 2

Myotis brandtii 1 2 2

Myotis capaccinii 2 1 2 1 3

Myotis dasycneme 1 3 9

Myotis daubentonii 2 2 1 3 3

Myotis emarginatus 2 1 3 1 2

Myotis myotis 1 1 9 2 1 2

Myotis mystacinus 1 1 2 2 2

Myotis nattereri 1 2 3 2 1 3

Nyctalus leisleri 1 2 1 1

Nyctalus noctula 1 2 3 1 3 1

Hypsugo savii 2 1 2 1 1 1

Pipistrellus kuhlii 9 9 1

Pipistrellus nathusii 1 2 1 2

Pipistrellus pipistrellus 1 2 2 3 1 1

Pipistrellus pygmaeus 9 9 2 1

Plecotus auritus 1 2 1 2 2

Plecotus austriacus 9 1 2 2 2

Vespertilio murinus 2 1 1

Miniopterus schreibersii 2 1 2 2 1 2

115

DODACI

Legenda

1 primarno (veoma verovatno)

2 sekundarno (verovatno)

3 nepovoljno (malo verovatno)

9 moguće povoljno (moguće veoma verovatno)

DODATAK II. Značaj tipova staništa za životne funkcije slepih miševa

Životne funkcije

Staništa

Šu

me

Žb

un

ast

a

Tra

vna

Vla

žna

Ka

men

ita

Po

dze

mn

a

Vešt

ačk

a

Skloništa xxx 0 0 xxx xx xxx xxx

Lovne teritorije xxx xxx xx xxx xx 0 xxx

Letni koridori xxx xxx xx xxx 0 0 xxx

Migracioni koridori xxx x ? xxx ? 0 x

Legenda

x mali značaj

xx umeren značaj

xxx veliki značaj

0 nema značaja

? moguć značaj, ali nema dovoljno podataka

116

DODACI

DODATAK III. Mogućnost uticaja pojedinih aktivnosti na slepe miševe

Aktivnosti

Životne funkcije

Dir

ektn

o sm

rtn

o st

rad

anje

Skloništa

Lo

vne t

eri

tori

je

Letn

i ko

rid

ori

Mig

raci

on

i

ko

rid

ori

Drv

eće

Na

dze

mn

a

vešt

ačk

a

Po

dze

mn

a

Uklanjanje drvenaste

vegetacijexxx x x xxx xxx x-xx �

Uređenje obala xxx x x xxx xxx xxx �

Izgradnja

hidroakumulacijaxxx xxx xxx xxx/+* xx x �

Potpuno ili delimično

narušavanje linearnih

predeonih elemenata

x-xxx 0 0 xxx xxx xxx �

Renoviranje i/

ili rekonstrukcija

infrastrukture

0 xxx xxx xxxx-

xxx*x-xx* �

Veštačka rasveta x-xxx* 0-xxx* xxx xxx/+* 0-xxx* 0-xxx* 0

Površinska

eksploatacija ruda

xx-

xxxx-xx xxx x-xxx x-xxx x �

Neadekvatna zaštita i

„uređenje” podzemnih

objekata

0 0 xxx 0 0 0 �

Funkcionisanje farmi

vetrenjača0 + 0 xxx/+* x-xx x-xx �

Funkcionisanje

drumskog saobraćajax 0 0-x x-xxx* x-xxx* 0 �

Legenda

x malo verovatan štetan uticaj

xx verovatan štetan uticaj

xxx veoma verovatnan štetan uticaj

0 nije verovatan štetan uticaj

+ moguć pozitivan uticaj

� moguće direktno smrtno stradanje

* zavisi od ekologije vrste (videti Dodatke I i IX)

117

DODACI

DODATAK IV. Mogućnost primene metoda u pogledu identifikacije ekoloških funkcija staništa za slepe miševe i prisustva slepih miševa (bez identifikacije vrsta)

Metode

Životne funkcije

Pri

sust

vo je

din

ki

Skloništa

Lo

vne t

eri

tori

je

Letn

i ko

rid

ori

Mig

raci

on

i

ko

rid

ori

Drv

eće

Na

dze

mn

a

vešt

ačk

a

Po

dze

mn

a

Ultrazvučna audiodetekcija

detektorom u ruci istraživačaxxx xxx xx xxx xxx xxx xxx

Ultrazvučna audiodetekcija

automatskim sistemima0 0 0 xx xx xx xx

Inspekcija skloništa xxx xxx xxx xxx

Hvatanje xxx* xxx xxx ? ? x ?

Analiza ostataka uginulih

jedinki0 0 0 0 0 0 xx

Svetleći markeri xxx xxx xx xxx xxx xxx

Radiotelemetrija xxx xxx xxx xx xx x

Molekularno-genetičke

metode0 0 0 0 0 0 xxx

Legenda

x identifikacija teška

xx identifikacija moguća u određenim okolnostima

xxx identifikacija laka u većini slučajeva

0 nije moguća identifikacija

? u zavisnosti od sklopa staništa - teška u staništima otvorenog sklopa, laka u staništima zatvorenijeg sklopa

* samo levkaste klopke mogu da daju rezultat

Preporuka za korišćenje (efikasnost)

preporučuje se (veoma efikasan)

poželjno u nekim situacijama, ali nije neophodno (umereno efikasan)

ne preporučuje se (neefikasan za tu svrhu ili preskup)

?u zavisnosti od staništa - preporučuje se u staništima sa ritskom, žbunastom i/ili drvenastom vegetacijom i na ulazu u skloništa

118

DODACI

DODATAK V. Mogućnost primene metoda u pogledu identifikacije vrsta slepih miševa

Vrsta

Metode

Ult

razv

učn

a

au

dio

dete

kci

ja

dete

kto

rom

u

ruci

ist

raži

vača

#

Ult

razv

učn

a

au

dio

dete

kci

ja

au

tom

ats

kim

si

stem

ima

##

Insp

ek

cija

sk

lon

išta

Hva

tan

je

An

ali

za o

sta

taka

u

gin

uli

h j

edin

ki

Sve

tleći

m

ark

eri

Rad

iote

lem

etri

ja

Mo

lek

ula

rno

-g

en

eti

čke

meto

de

Rh. blasii xx xxx xx xxx xxx xxx xxx xxx

Rh. euryale xx xx xx xxx xxx xxx xxx xxx

Rh. ferrumequinum xxx xx xxx xxx xxx xxx xxx xxx

Rh. hipposideros xx xx xxx xxx xxx xxx xxx xxx

Rh. mehelyi xx xx xx xxx xxx xxx xxx xxx

B. barbastellus xxx xxx xx xxx xxx xxx xxx xxx

E. serotinus xxx xxx x xxx xxx xxx xxx xxx

M. alcathoe x/xx*** 0/xx*** x xxx xxx xxx xxx xxx

M. bechsteinii xx x xx xxx xxx xxx xxx xxx

M. blythii x/xxx*** 0/xx*** xx xxx xxx xxx xxx xxx

M. brandtii x/xx*** 0/xx*** x xxx xxx xxx xxx xxx

M. capaccinii xx/xxx*** 0/xx*** xxx xxx xxx xxx xxx xxx

M. dasycneme xxx xx x xxx xxx xxx xxx xxx

M. daubentonii xx/xxx*** 0/xx*** x xxx xxx xxx xxx xxx

M. emarginatus xx x x-xxx* xxx xxx xxx xxx xxx

M. myotis x/xxx*** 0/xx*** xxx xxx xxx xxx xxx xxx

M. mystacinus x/xx*** 0/xx*** x xxx xxx xxx xxx xxx

M. nattereri xx x xx xxx xxx xxx xxx xxx

N. leisleri xxx xxx xx xxx xxx xxx xxx xxx

N. noctula xxx xxx x-xxx** xxx xxx xxx xxx xxx

H. savii xxx xxx x xxx xxx xxx xxx xxx

P. kuhlii xxx xx/xxx*** xx xxx xxx xxx xxx xxx

P. nathusii xxx xx/xxx*** x-xxx** xxx xxx xxx xxx xxx

P. pipistrellus xxx xxx xx-xxx** xxx xxx xxx xxx xxx

P. pygmaeus xxx xxx x-xx** xxx xxx xxx xxx xxx

P. auritus x/xxx*** 0/xx*** xx xxx xxx xxx xxx xxx

P. austriacus x/xxx*** 0/xx*** xx xxx xxx xxx xxx xxx

V. murinus xxx xxx xx xxx xxx xxx xxx xxx

M. schreibersii xxx xxx xxx xxx xxx xxx xxx xxx

119

DODACI

# za detektor sa time expansion i heterodyning sistemom, uz vizuelnu detekciju

pomoću ručne reflektorske lampe i kompjutersku analizu snimaka (za mogućnosti

drugih detektorskih sistema videti odeljak sa metodama, tabela na str. 77)

## za detektor sa frequency division sistemom, uz kompjutersku analizu snimaka

Legenda

x identifikacija teška

xx identifikacija moguća u određenim oklonostima

xxx identifikacija laka u većini slučajeva


* u zavisnosti od sezone - zimi teška, leti laka

** u zavisnosti od tipa skloništa - laka do moguća u kopulacionim, teška do

moguća i ostalim

*** mogućnost potpune identifikacije / mogućnost identifikacije do nivoa grupe vrsta





** u zavisnosti od tipa skloništa - preporučuje se samo za kopulaciona

120

DODACI

DODATAK VI. Mogućnost primene metoda u različitim tipovima staništa

Metode

Staništa

Šu

me

Žb

un

ast

a

Tra

vna

Vla

žna

Kam

enit

a

Pod

zem

na

Vešt

ačk

a

Ultrazvučna audiodetekcija detektorom u ruci istraživača

xx xx xxx xx xxx x xxx

Ultrazvučna audiodetekcija automatskim sistemima

x x xx xx xx x xx

Inspekcija skloništa

xxx xxx xxx xxx xxx xxx xxx

Hvatanje xxx xxx x xxx xx xxx x-xxx*

Analiza ostataka uginulih jedinki

x x x x x xx x

Svetleći markeri xx xx xxx xx xx xxx xx-xxx*

Radiotelemetrija xxx xxx xxx xxx xxx xxx xxx

Molekularno-genetičke metode

xxx xxx xxx xxx xxx xxx xxx

Legenda

Nivo informacija koje metoda može da pruži u datim uslovima staništa

x fragmentaran

xx zadovoljavajući

xxx potpun


* u zavisnosti od sklopa staništa - fragmentaran do zadovoljavajući u staništima

zatvorenog sklopa, potpun u staništima otvorenog sklopa





** u zavisnosti od sklopa staništa - fragmentaran do zadovoljavajući u staništima zatvorenog sklopa, potpun u staništima otvorenog sklopa

121

DODACI

DODATAK VII. Mogućnost primene metoda u različitim mesecima

MetodeMesec

j f m a m j j a s o n d

Ultrazvučna

audiodetekcija

detektorom u

ruci istraživača

Ultrazvučna

audiodetekcija

automatskim

sistemima

Inspekcija

skloništa

Hvatanje

Analiza ostataka

uginulih jedinki

Svetleći markeri

Radiotelemetrija * *

Molekularno-

genetičke

metode

** ** ** ** **

Legenda



* nije dozvoljeno hvatanje, ali može praćenje markiranih jedinki

** nije dozvoljeno hvatanje, ali može iz izmeta ili ostataka uginulih jedinki


ne preporučuje se, jer slepi miševi tada nisu aktivni

nije dozvoljeno zbog veoma štetnog uticaja uznemiravanja

122

DODACI

DODATAK VIII. Ekološke karakteristike vrsta slepih miševa u Srbiji

Vrsta

Ras

pros

tran

jen

je

Va

len

ca

sta

niš

ta

Bro

jno

st

Rhinolophus blasii 1 2 2

Rhinolophus euryale 2 2 2

Rhinolophus ferrumequinum 2 2 2

Rhinolophus hipposideros 2 2 1

Rhinolophus mehelyi 1 2 1

Barbastella barbastellus 2 1 1

Eptesicus serotinus 2 2 2

Myotis alcathoe 2 ? 1

Myotis bechsteinii 2 1 1

Myotis blythii 2 2 2

Myotis brandtii 2 ? 1

Myotis capaccinii 2 2 2

Myotis dasycneme 1 1 1

Myotis daubentonii 2 2 2

Myotis emarginatus 2 2 2

Myotis myotis 2 2 2

Myotis mystacinus 2 2 2

Myotis nattereri 2 2 1

Nyctalus leisleri 2 2 1

Nyctalus noctula 2 2 2

Hypsugo savii 2 1 2

Pipistrellus kuhlii 2 1 2

Pipistrellus nathusii 2 1 2

Pipistrellus pipistrellus 2 2 2

Pipistrellus pygmaeus 1 ? 2

Plecotus auritus 2 2 1

Plecotus austriacus 2 2 1

Vespertilio murinus 2 2 2

Miniopterus schreibersii 2 2 2

Legenda

Rasprostranjenje

1 usko

2 široko

Valenca staništa

1 uska

2 široka

? nepoznata

Brojnost

1 svuda mala

2 ponegde visoka

123

DODACI

DO

DA

TA

K I

X. E

kolo

ške

kara

kter

istik

e vr

sta

slep

ih m

išev

a u

Srb

iji i

pre

por

učen

e m

etod

e is

traž

ivan

ja

Vrs

taR

aspr

ostr

anje

nje

Sklo

niš

taSt

aniš

taM

etod

e is

traž

ivan

ja

Rhin

olop

hus

blas

ii

Sa

mo

u k

ars

tnim

p

red

eli

ma

na

13

lo

ka

lite

ta i

sto

čne S

rbij

e

i 1

lo

ka

lite

tu z

ap

ad

ne

Srb

ije

Sa

mo

u p

eći

na

ma

Isk

lju

čivo

brd

ska

k

ars

tna

po

dru

čja

sa

d

rveće

m i

šib

ljem

Insp

ek

cija

peći

na

, a

na

liza

izb

lju

vak

a

sova

, d

ete

kto

ri,

rad

iote

lem

etr

ija

Rhin

olop

hus

eury

ale

Južn

o o

d S

ave

i

Du

na

va,

pre

težn

o u

k

ars

tnim

pre

deli

ma

na

5

8 l

ok

ali

teta

Pre

težn

o u

peći

na

ma

ili

ve

šta

čkim

po

dze

mn

im

tun

eli

ma

, za

pu

šten

im

rud

nic

ima

Pre

težn

o k

ars

tna

p

od

ručj

a s

a d

rveće

m i

ši

blj

em

u b

lizi

ni

vod

e

Insp

ek

cija

peći

na

i

tun

ela

, a

na

liza

iz

blj

uva

ka

so

va,

dete

kto

ri,

rad

iote

lem

etr

ija

Rhin

olop

hus

ferr

umeq

uinu

mU

celo

j S

rbij

i; p

ozn

ato

je

15

4 n

ala

zišt

a

Pre

težn

o u

peći

na

ma

ili

ve

šta

čkim

po

dze

mn

im

tun

eli

ma

, za

pu

šten

im

rud

nic

ima

, n

a t

ava

nim

a

zgra

da

u V

ojv

od

ini

Pre

težn

o k

ars

tna

p

od

ručj

a s

a m

oza

ičn

o

rasp

ore

đen

im d

rveće

m,

žbu

nje

m i

otv

ore

nim

p

rost

ori

ma

Insp

ek

cija

peći

na

, ta

van

a i

dru

gih

ve

šta

čkih

po

dze

mn

ih

sklo

niš

ta,

dete

kto

ri,

hva

tan

je m

reža

ma

, m

ark

ira

nje

Rhin

olop

hus

hipp

osid

eros

Južn

o o

d S

ave

i D

un

ava

, o

sim

u d

oli

na

ma

rek

a

i n

izij

am

a;

po

zna

to j

e

10

7 n

ala

zišt

a

Pre

težn

o u

peći

na

ma

ili

ve

šta

čkim

po

dze

mn

im

tun

eli

ma

, za

pu

šten

im

rud

nic

ima

, n

a t

ava

nim

a

zgra

da

Ka

rstn

a p

od

ručj

a s

a

mo

zaič

no

ra

spo

ređ

en

im

drv

eće

m,

žbu

nje

m i

o

tvo

ren

im p

rost

ori

ma

Insp

ek

cija

peći

na

, h

vata

nje

mre

žam

a,

an

ali

za i

zblj

uva

ka

so

va,

dete

kto

ri,

ma

rkir

an

je

Rhin

olop

hus

meh

elyi

Sa

mo

na

dva

lo

ka

lite

ta

u i

sto

čno

j S

rbij

iS

am

o u

peći

na

ma

Isk

lju

čivo

brd

ska

k

ars

tna

po

dru

čja

sa

d

rveće

m i

šib

ljem

Insp

ek

cija

peći

na

, d

ete

kto

ri,

hva

tan

je

mre

žam

a

124

DODACI

Vrs

taR

aspr

ostr

anje

nje

Sklo

niš

taSt

aniš

taM

etod

e is

traž

ivan

ja

Barb

aste

lla

barb

aste

llus

U c

elo

j S

rbij

i, a

li j

e

veo

ma

ma

lob

roja

n i

re

da

k;

po

zna

to j

e 7

n

ala

zišt

a

Du

plj

e,

pu

ko

tin

e i

isp

od

ko

re s

taro

g d

rveća

, p

eći

ne

Vla

žne š

iro

ko

lisn

e i

m

ešo

vite

šu

me o

d n

izij

a

do

vis

oko

g p

ob

rđa

Hva

tan

je u

mre

že,

insp

ek

cija

ula

za u

p

eći

ne,

niš

a i

ga

leri

ja

ko

je s

e n

ala

ze u

šu

ma

ma

Epte

sicu

s se

rotin

usU

celo

j ze

mlj

i; p

ozn

ato

je

45

na

lazi

šta

Ste

ne,

stru

ktu

re k

oje

je

na

pra

vio

čo

vek

, d

up

lje

drv

eća

i p

uko

tin

e

Ka

men

iti

reg

ion

i i

šum

e,

tako

đe č

est

o u

n

ase

ljim

a

Mre

že n

a u

lazi

ma

u

pe

ćin

e,

insp

ek

cija

st

am

ben

ih z

gra

da

, a

na

liza

izb

lju

vak

a s

ova

Myo

tis

alca

thoe

Sve

ga

4 n

ala

zišt

a u

n

izij

skim

i b

rdsk

im

pre

deli

ma

za

pa

dn

e i

is

točn

e S

rbij

e

Nij

e p

ozn

ato

, ve

rova

tno

d

up

lje d

rveća

uz

vod

u.

Pre

težn

o k

ars

tna

p

od

ručj

a s

a d

rveće

m i

ši

blj

em

u b

lizi

ni

vod

e

Hva

tan

je m

reža

ma

, m

ole

ku

larn

e m

eto

de

Myo

tis

bech

stei

nii

U c

elo

j S

rbij

i g

de i

ma

šu

ma

; p

ozn

ato

je 1

7

na

lazi

šta

Po

rod

iljs

ke k

olo

nij

e

u d

up

lja

ma

, a

p

oje

din

ačn

e j

ed

inke u

p

uko

tin

am

a u

sta

blu

, p

eći

na

ma

i v

ešt

ačk

im

po

dze

mn

im s

klo

niš

tim

a

(sta

rim

tvr

đa

vam

a)

Pro

stra

ne l

isto

pa

dn

e i

m

ešo

vite

šu

me,

od

70

d

o 1

50

0 m

u p

lan

ina

ma

Hva

tan

je u

mre

že u

šu

ma

ma

i i

zna

d r

ek

a,

rad

iote

lem

etr

ija

, k

ući

ce

za s

lep

e m

iševe

Myo

tis

blyt

hii

U c

elo

j S

rbij

i, n

ajv

iše

u k

ars

tnim

reg

ion

ima

; p

ozn

ato

je 3

9 n

ala

zišt

a

Sa

mo

u p

eći

na

ma

, g

ale

rija

ma

ru

dn

ika

, re

tko

u s

tru

ktu

ram

a

ko

je j

e n

ači

nio

čo

vek

Ka

rstn

i re

gio

ni

sa

šum

am

a i

li o

tvo

ren

a

sta

niš

ta

Insp

ek

cije

peći

na

, g

ale

rija

, b

un

kera

, p

od

rum

a;

an

ali

za

izb

lju

vak

a s

ova

; h

vata

nje

mre

žam

a,

rad

iote

lem

etr

ija

125

DODACI

Vrs

taR

aspr

ostr

anje

nje

Sklo

niš

taSt

aniš

taM

etod

e is

traž

ivan

ja

Myo

tis

bran

dtii

Po

zna

to j

e 5

na

lazi

šta

u

ka

rstn

im p

red

eli

ma

is

točn

e i

za

pa

dn

e S

rbij

eD

up

lje d

rveća

i p

uko

tin

eM

ešo

vite

šu

me u

p

ob

rđu

i s

red

nje

m

po

jasu

pla

nin

a

Hva

tan

je m

reža

ma

n

a u

lazu

u p

eći

ne,

mo

lek

ula

rne m

eto

de

Myo

tis

capa

ccin

ii

Po

zna

to j

e 3

5 n

ala

zišt

a

u k

ars

tnim

pre

deli

ma

is

točn

e i

za

pa

dn

e S

rbij

eS

am

o u

peći

na

ma

Tip

iča

n z

a k

ars

tne

reg

ion

e s

a p

eći

na

ma

u

po

brđ

u i

po

dn

ožj

u

pla

nin

a,

uve

k u

bli

zin

i vo

de

Insp

ek

cije

peći

na

, h

vata

nje

u m

reže

, m

ark

ira

nje

Myo

tis

dasy

cnem

e

U V

ojv

od

ini

i is

točn

oj

Srb

iji;

po

zna

ta s

u 3

n

ala

zišt

a

Ned

ovo

ljn

o p

ozn

ato

, ve

rova

tno

du

plj

e

drv

eća

, p

od

rum

i i

vešt

ačk

a p

od

zem

na

sk

lon

išta

po

red

veli

kih

re

ka

Po

jase

vi l

isto

pa

dn

ih

šum

a d

už

veli

kih

rek

a

Po

sta

vlja

nje

mre

ža

izn

ad

rek

a i

vla

žnih

st

an

išta

, d

ete

kto

ri,

ku

ćice

Myo

tis

daub

ento

nii

U c

elo

j ze

mlj

i n

a

vla

žnim

sta

niš

tim

a i

u

z vo

den

e p

ovr

šin

e;

reg

istr

ova

n j

e n

a 3

1

lok

ali

tetu

Pre

težn

o d

up

lje d

rveća

, p

on

ek

ad

isp

od

mo

sto

va

na

rek

am

a,

po

jed

ina

čno

u

peći

na

ma

i v

ešt

ačk

im

po

dze

mn

im s

klo

niš

tim

a

Lis

top

ad

ne š

um

e s

a

rek

am

a

Po

sta

vlja

nje

mre

ža

izn

ad

rek

a i

vla

žnih

st

an

išta

, d

ete

kto

ri,

ma

rkir

an

je

Myo

tis

emar

gina

tus

Šir

oko

ra

spro

stra

nje

n,

ali

sa

mo

sp

ora

dič

no

b

roja

n;

po

zna

to j

e 2

6

na

lazi

šta

Ta

van

i k

uća

, cr

kve

, su

ve p

eći

ne,

vešt

ačk

a

po

dze

mn

a s

klo

niš

ta

Tip

iča

n z

a k

ars

tne i

k

am

en

ite r

eg

ion

e u

p

od

no

žju

pla

nin

a,

pre

kri

ven

e n

isko

m

veg

eta

cijo

m,

ali

i

u š

um

ost

ep

skim

p

red

eli

ma

Insp

ek

cija

su

vih

peći

na

, g

ale

rija

, m

ark

ira

nje

, ra

dio

tele

metr

ija

, h

vata

nje

ha

rfa

-k

lop

ka

ma

126

DODACI

Vrs

taR

aspr

ostr

anje

nje

Sklo

niš

taSt

aniš

taM

etod

e is

traž

ivan

ja

Myo

tis

myo

tis

U c

elo

j S

rbij

i;

reg

istr

ova

no

je 4

5

na

lazi

šta

Pre

težn

o p

eći

ne,

ali

i

vešt

ačk

a p

od

zem

na

sk

lon

išta

(p

od

rum

i,

lag

um

i);

tako

đe u

to

rnje

vim

a c

rka

va i

na

ta

van

ima

zg

rad

a

Reg

ion

i sa

šu

ma

ma

i

otv

ore

nim

po

vrši

na

ma

Insp

ek

cija

peći

na

, g

ale

rija

, p

od

rum

a;

an

ali

za i

zblj

uva

ka

so

va;

hva

tan

je

mre

žam

a,

ma

rkir

an

je,

rad

iote

lem

etr

ija

Myo

tis

mys

taci

nus

U c

elo

j ze

mlj

i n

a

od

go

vara

jući

m

sta

niš

tim

a;

reg

istr

ova

no

je 1

9

na

lazi

šta

Leti

vero

vatn

o u

šu

plj

ina

ma

drv

eća

, zi

mi

u d

rveću

i p

eći

na

ma

Ivic

e š

iro

ko

lisn

ih

i m

ešo

viti

h š

um

a

u p

ob

rđu

i n

ižim

p

lan

insk

im z

on

am

a,

pre

težn

o u

z vo

du

Po

sta

vlja

nje

mre

ža

na

ula

zim

a u

peći

ne i

či

stin

am

a u

šu

ma

ma

; m

ole

ku

larn

e m

eto

de z

a

pre

cizn

u i

den

tifi

ka

ciju

Myo

tis

natt

erer

i

U c

elo

j ze

mlj

i n

a

od

go

vara

jući

m

sta

niš

tim

a;

reg

istr

ova

no

je 1

2

na

lazi

šta

Du

plj

e d

rveća

i

pu

ko

tin

e,

po

nek

ad

p

eći

ne i

dru

ga

p

od

zem

na

sk

lon

išta

; u

gla

vno

m p

oje

din

ačn

o

Vla

žne š

iro

ko

lisn

e

i m

ešo

vite

šu

me u

p

ob

rđu

i p

lan

ina

ma

Po

sta

vlja

nje

mre

ža

na

ula

zim

a u

peći

ne i

či

stin

am

a u

šu

ma

ma

, ra

dio

tele

metr

ija

Nyc

talu

s le

isle

riU

celo

j ze

mlj

i; p

ozn

ato

je

8 n

ala

zišt

a

Du

plj

e d

rveća

i

pu

ko

tin

e,

ređ

e s

klo

niš

ta

u z

gra

da

ma

Šir

oko

lisn

e š

um

e

u p

ob

rđu

, re

đe u

n

ase

ljim

a

Mre

že u

šu

ma

ma

i

izn

ad

rek

a,

an

ali

za

izb

lju

vak

a s

ova

, k

ući

ce

za s

lep

e m

iševe

Nyc

talu

s no

ctul

aU

celo

j ze

mlj

i; p

ozn

ato

je

10

1 n

ala

zišt

e

Du

plj

e d

rveća

, p

rozo

ri

zgra

da

, m

est

a d

od

ira

st

ub

ova

u s

tam

ben

im i

in

du

stri

jsk

im z

gra

da

ma

i

mo

sto

vim

a,

peći

ne

Na

selj

a,

širo

ko

lisn

e i

m

ešo

vite

šu

me u

bli

zin

i st

en

a,

rek

a,

vla

žnih

st

an

išta

Insp

ek

cija

sta

mb

en

ih

zgra

da

, a

na

liza

iz

blj

uva

ka

so

va,

mre

že

u š

um

am

a i

na

ula

zim

a

u p

eći

ne,

dete

kto

ri i

ve

čern

ja p

osm

atr

an

ja,

ku

ćice

za

sle

pe m

iševe

127

DODACI

Vrs

taR

aspr

ostr

anje

nje

Sklo

niš

taSt

aniš

taM

etod

e is

traž

ivan

ja

Hyp

sugo

sa

vii

Ka

rstn

i p

red

eli

ist

očn

e

i za

pa

dn

e S

rbij

e,

Beo

gra

d i

uža

oko

lin

a;

po

zna

to j

e 1

8 n

ala

zišt

a

Pu

ko

tin

e u

ste

na

ma

, u

ski

pro

sto

ri u

st

am

ben

im z

gra

da

ma

, m

ost

ovi

Ka

men

iti

reg

ion

i,

na

selj

a

Mre

že u

ka

men

itim

re

gio

nim

a,

dete

kto

ri i

ve

čern

ja p

osm

atr

an

ja

Pipi

stre

llus

kuhl

ii

U c

elo

j ze

mlj

i; p

ozn

ato

je

na

jma

nje

40

n

ala

zišt

a

Sta

mb

en

e i

in

du

stri

jske

zgra

de

Na

selj

a,

od

ma

rali

šta

; re

tko

va

n

urb

an

izo

van

ih o

bla

sti

Dete

kto

ri i

veče

rnja

p

osm

atr

an

ja o

ko

zg

rad

a u

na

selj

ima

, a

na

liza

izb

lju

vak

a s

ova

Pipi

stre

llus

nath

usii

U c

elo

j S

rbij

i; p

ozn

ato

je

20

na

lazi

šta

Du

plj

e d

rveća

, st

am

ben

e z

gra

de,

pu

ko

tin

e u

ste

na

ma

Šu

msk

i re

gio

ni

sa

sten

am

a,

rečn

e d

oli

ne,

na

selj

a,

pa

rko

vi

Dete

kto

ri i

veče

rnja

p

osm

atr

an

ja o

ko

k

am

en

itih

ma

siva

, h

vata

nje

u m

reže

na

šu

msk

im č

isti

na

ma

Pipi

stre

llus

pipi

stre

llus

U c

elo

j ze

mlj

i; p

ozn

ata

su

53

na

lazi

šta

Pu

ko

tin

e u

ste

na

ma

, is

po

d k

rovo

va i

u

zid

nim

ko

nst

ruk

cija

ma

u

zg

rad

am

a,

u d

rveću

, p

eći

ne

Na

selj

a,

reg

ion

i sa

šu

ma

ma

, k

am

en

ite

kli

sure

Dete

kto

ri i

veče

rnja

p

osm

atr

an

ja o

ko

zg

rad

a u

na

selj

ima

, h

vata

nje

u m

reže

na

šu

msk

im č

isti

na

ma

i

u k

lisu

ram

a,

ka

o i

n

a u

lazi

ma

u p

eći

ne,

dete

kto

ri

Pipi

stre

llus

pygm

aeus

Po

zna

t je

u V

ojv

od

ini

i o

ko

lin

i B

eo

gra

da

na

16

lo

ka

lite

ta

Pu

ko

tin

e u

ste

na

ma

, is

po

d k

rovo

va i

u

zid

nim

ko

nst

ruk

cija

ma

u

zg

rad

am

a,

u d

rveću

Na

selj

a,

reg

ion

i sa

šu

ma

ma

, vo

ćnja

ci

Dete

kto

ri i

veče

rnja

p

osm

atr

an

ja o

ko

zg

rad

a u

na

selj

ima

, h

vata

nje

u m

reže

na

šu

msk

im č

isti

na

ma

128

DODACI

Vrs

taR

aspr

ostr

anje

nje

Sklo

niš

taSt

aniš

taM

etod

e is

traž

ivan

ja

Plec

otus

au

ritu

s

U c

elo

j S

rbij

i, a

li j

e

rela

tivn

o m

alo

bro

jan

; p

ozn

ato

je 1

9 n

ala

zišt

a

Du

plj

e,

pu

ko

tin

e i

isp

od

ko

re s

taro

g d

rveća

, p

riro

dn

a i

vešt

ačk

a

po

dze

mn

a s

klo

niš

ta,

na

pu

šten

e z

gra

de

Šir

oko

lisn

e i

mešo

vite

šu

me o

d n

izij

a d

o

viso

kih

pla

nin

a

Hva

tan

je u

mre

že,

insp

ek

cija

peći

na

, g

ale

rija

, p

od

rum

a,

tava

na

, cr

kve

nih

to

rnje

va

Plec

otus

au

stri

acus

U c

elo

j S

rbij

i, a

li j

e

rela

tivn

o m

alo

bro

jan

; p

ozn

ato

je 4

6 n

ala

zišt

a.

Peći

ne i

ga

leri

je

rud

nik

a,

du

plj

e i

isp

od

ko

re s

taro

g d

rveća

, zg

rad

e

Šir

oko

lisn

e i

mešo

vite

šu

me,

čest

o u

g

rad

ovi

ma

i s

eli

ma

Hva

tan

je u

mre

že i

in

spek

cija

ula

za u

p

eći

ne,

po

tka

pin

e i

g

ale

rije

Vesp

ertil

io

mur

inus

U c

elo

j S

rbij

i, u

gla

vno

m

je n

ala

žen

po

jed

ina

čno

; p

ozn

ata

su

22

n

ala

zišt

a,

pre

težn

o u

B

eo

gra

du

i o

ko

lin

i

Sta

mb

en

e z

gra

de,

pu

ko

tin

e u

ste

na

ma

, re

đe n

a p

eći

nsk

im

ula

zim

a

Zim

i u

na

selj

ima

, le

ti

u k

lisu

ram

a,

čak

i n

a

viso

kim

pla

nin

am

a

Insp

ek

cija

zg

rad

a,

hva

tan

je u

mre

že

u k

lisu

ram

a i

na

p

lan

insk

im g

reb

en

ima

, d

ete

kto

ri u

na

selj

ima

u

jese

n i

u p

role

će

Min

iopt

erus

sc

hrei

bers

ii

U c

elo

j S

rbij

i, u

gla

vno

m

je n

ala

žen

u s

red

nje

ve

lik

im i

veli

kim

ko

lon

ija

ma

; p

ozn

ato

je

50

na

lazi

šta

Po

dze

mn

a s

tan

išta

–

peći

ne,

lag

um

i st

ari

h

tvrđ

ava

; fo

rmir

a

ko

lon

ije

Ka

rstn

i re

gio

ni,

rečn

e

do

lin

e s

a p

eći

na

ma

, u

p

ob

rđu

i p

lan

ina

ma

do

1

50

0 m

Insp

ek

cija

peći

na

, g

ale

rija

, st

ari

h t

vrđ

ava

129

DODACI

DODATAK X. Lista vrsta slepih miševa Srbije sa statusom u međunarodnom i nacionalnom zakonodavstvu i globalnim i nacionalnim IUCN statusom ugroženosti

Vrsta

Ber

nsk

a k

on

v.

Do

data

k:

Bo

nsk

a k

on

v.

Do

da

tak

:

Dir

ek

tiva

EU

Do

da

tak

:

EU

RO

BA

TS

Za

ko

n S

rbij

e

Glo

ba

lni

IUC

N s

tatu

s

Na

cio

na

lni

IUC

N s

tatu

s

Rhinolophus blasii II II II, IV + + LC NT

Rhinolophus euryale II II II, IV + + NT NT

Rhinolophus ferrumequinum II II II, IV + + LC LC

Rhinolophus hipposideros II II II, IV + + LC NT

Rhinolophus mehelyi II II II, IV + + VU EN

Barbastella barbastellus II II II, IV + + NT VU

Eptesicus serotinus II II IV + + LC LC

Myotis alcathoe II II IV + DD DD

Myotis bechsteinii II II II, IV + + NT NT

Myotis blythii II II II, IV + + LC LC

Myotis brandtii II II IV + + LC DD

Myotis capaccinii II II II, IV + + VU LC

Myotis dasycneme II II II, IV + + NT DD

Myotis daubentonii II II IV + + LC LC

Myotis emarginatus II II II, IV + + LC VU

Myotis myotis II II II, IV + + LC LC

Myotis mystacinus II II IV + + LC LC

Myotis nattereri II II IV + + LC NT

Nyctalus leisleri II II IV + + LC LC

Nyctalus noctula II II IV + + LC LC

Hypsugo savii II II IV + + LC DD

Pipistrellus kuhlii II II IV + + LC LC

Pipistrellus nathusii II II IV + + LC LC

Pipistrellus pipistrellus III II IV + + LC LC

Pipistrellus pygmaeus II II IV + + LC DD

Plecotus auritus II II IV + + LC NT

Plecotus austriacus II II IV + + LC LC

Vespertilio murinus II II IV + + LC LC

Miniopterus schreibersii II II II, IV + + NT LC

130

DODACI

DODATAK XI. Rečnik stručnih reči i izraza

StaništeŽivotni prostor slepog miša koji se karakteriše specifičnim

fizičkim i biotičkim osobinama.

SkloništeŽivotni prostor slepog miša unutar staništa koji mu omogućava

sklanjanje, skrivanje i preživljavanje nepovoljnih uslova, kao i

odmor i razmnožavanje.

Letni koridor

Obično uzani prostor koji slepi miševi češće koriste za prolaz

između staništa i/ili skloništa i/ili lovnih teritorija, nego ostale

delove staništa.

Lovna teritorija

Prostor u staništu koji je optimalan za nalaženje hrane,

odnosno plena, u slučaju evropskih slepih miševa – sumračnih i

noćnih insekata.

Tranzitorno sklonište i/ili stanište

Prolazno stanište i/ili sklonište koje slepi miševi koriste u

periodu prolećne i/ili jesenje migracije, kao i tokom noćne ili

dnevno-noćne aktivnosti.

Linearni predeoni element

Svaki element u predelu koji ima linearni oblik. Može biti

prirodan – drvored, zarasla međa, žbunje kraj puta, obrasla

obala, ili veštački – telefonski vod, električni vod, put sam po

sebi, i sl. Važan je kao letni koridor i lovna teritorija.

Kolonija

Grupa životinja (slepih miševa) koje su genetički ili socijalno

povezane i upućene jedna na drugu i koje žive u jednom ili

više skloništa. Kolonija šumskih vrsta u duplji drveta može biti

sastavljena od 15 do 50 primeraka, a pećinske vrste mogu da

formiraju kolonije od više desetina hiljada primeraka. Kolonije

mogu biti sastavljene od jedne vrste – monotipske kolonije, ili

više vrsta – mešovite kolonije.

MikroklimaKlimatski uslovi u nekom staništu ili užem lokalitetu koji imaju

značajan, gotovo presudan uticaj na prisustvo slepih miševa i

drugih stenobiontnih živih bića.

MigracijaSlično kao kod ptica i drugih životinja, sezonsko premeštanje

populacija ili njihovih delova radi preživljavanja nepovoljnih

klimatskih i trofičkih uslova.

131

DODACI

Troglobionti

Organizmi koji ceo svoj život provode ispod površine zemlje,

u ovom slučaju u podzemnim skloništima. Slepi miševi nisu

troglobionti, jer deo svoje dnevne aktivnosti provode van

skloništa, iznad površine zemlje.

TorporObično kratkotrajno stanje smanjene fiziološke aktivnosti

životinje i usporenih životnih funkcija radi čuvanja energije i

toplote.

HibernacijaStanje smanjene fiziološke aktivnosti tokom zimskog perioda

radi preživljavanja nepovoljnih klimatskih i trofičkih uslova

staništa.

Rojenje (engl. swarming)

Stanje povećane letne aktivnosti u podzemnom skloništu ili na

njegovom ulazu radi nalaženja partnera za parenje. Dešava se

obično od sredine avgusta do sredine oktobra.

„Zeleni“ most

Most napravljen u vidu vijadukta iznad puta ili pruge sa

frekventnim saobraćajem koji je ozelenjen rastinjem i koji

služi za prelaz životinja kojima je presečeno stanište; služi kao

veštački koridor koji spaja prekinuto stanište.

Izbljuvak sova

Ovalna ili loptasta siva tvorevina do 5 cm veličine, koja se

sastoji od dlaka, kostiju i perja, odnosno nesvarenih delova

plena. Sove ih izbacuju na usta. Njihovom analizom može se

identifikovati plen koji su sove pojele.

132

DODACI

DO

DA

TA

K X

II. I

nstit

ucije

nad

ležn

e za

zaš

titu

slep

ih m

išev

a i p

roce

nu u

ticaj

a na

živ

otnu

sre

dinu

u S

rbiji

Naz

iv in

stit

uci

jeA

dre

sa

Tele

fon

E-p

ošta

Web

ad

resa

Inst

itu

cije

nad

ležn

e za

zaš

titu

i oč

uva

nje

sle

pih

miš

eva

Min

ista

rstv

o ž

ivo

tne s

red

ine,

rud

ars

tva

i p

rost

orn

og

pla

nir

an

ja

Rep

ub

like S

rbij

e

11

07

0 N

ovi

Beo

gra

d

Om

lad

insk

ih b

rig

ad

a 1

011.

3131

356

info

@eko

pla

n.

go

v.rs

ww

w.e

ko

pla

n.r

s

Za

vod

za

za

štit

u p

riro

de S

rbij

e,

RJ

Beo

gra

d1

10

70

No

vi B

eo

gra

d

Dr

Iva

na

Rib

ara

91

011.

2093

801

beo

gra

d@

zzp

s.rs

ww

w.

nat

ure

pro

tect

ion

.o

rg.r

s

Po

kra

jin

ski

zavo

d z

a z

ašt

itu

p

riro

de

21

00

0 N

ovi

Sa

d

Ra

dn

ičk

a 2

002

1.48

9630

1n

ovi

-sa

d@

pzz

p.

rsw

ww

.pzz

p.r

s

Pri

rod

nja

čki

mu

zej

u B

eo

gra

du

11

00

0 B

eo

gra

d

Nje

go

ševa

51

, p

.f.

40

101

1.34

4214

7n

hm

beo

@n

hm

beo

.rs

ww

w.n

hm

beo

.rs

Ag

en

cija

za

za

štit

u ž

ivo

tne

sred

ine R

ep

ub

like S

rbij

e1

11

60

Beo

gra

d

Ru

že J

ova

no

vić

27

a0

11

.28

61

08

off

ice@

sep

a.

go

v.rs

ww

w.s

ep

a.g

ov.

rs

Nac

ion

aln

i par

kovi

NP

TA

RA

31

25

0 B

aji

na

Ba

šta

M

ilen

ka

To

pa

lovi

ća 3

03

1.8

63

64

4o

ffic

e@

np

tara

.rs

ww

w.n

pta

ra.r

s

NP

KO

PA

ON

IKK

op

ao

nik

: N

ase

lje S

uvo

Ru

diš

te

Ra

ška

: M

ilu

na

Iva

no

vica

10

3

63

54

Ko

pa

on

ik0

36

.47

10

11

na

cpa

rkko

p@

op

en

.tele

ko

m.r

s

ww

w.

np

ko

pa

on

ik.

com

NP

FR

UŠ

KA

GO

RA

21

20

8 S

rem

ska

Ka

men

ica

Z

ma

jev

trg

10

21

.46

36

66

na

tlp

fg@

eu

net.

rs

ww

w.

np

fru

ska

go

ra.

co.r

s

133

DODACI

Naz

iv in

stit

uci

jeA

dre

sa

Tele

fon

E-p

ošta

Web

ad

resa

NP

ÐE

RD

AP

19

22

0 D

on

ji M

ila

no

vac

K

ralj

a P

etr

a I

14

,0

30

.59

07

88

off

ice@

np

dje

rda

p.o

rgw

ww

.np

dje

rda

p.

org

NP

ŠA

RP

LA

NIN

A3

82

36

Štr

pce

063.

8339

966

2

90

.73

49

9vi

ole

ta6

7le

@g

ma

il.c

om

Dru

ga z

ašti

ćen

a n

epok

retn

a p

riro

dn

a d

obra

SR

P S

tari

Beg

ej

- C

ars

ka

ba

raR

G E

cka

, 2

32

24

Lu

kin

o s

elo

06

3.1

07

67

sb.c

ars

ka

ba

ra@

beo

tel.

net

SR

P U

vac

Reze

rva

t U

vac

d.o

.o.

31

32

0 N

ova

Va

roš,

Sve

tog

Sa

ve 1

606

4.86

7471

1sl

ob

o.l

jub

oje

@g

ma

il.c

om

SR

P K

lisu

ra r

eke Tre

šnji

ceN

AT

UR

A -

Cen

tar

za p

riro

dn

e r

esu

rse,

14

00

0 V

alj

evo

, S

inđ

eli

ćeva

55

06

3.3

99

41

4p

dp

va@

ptt

.rs

SR

P P

ašn

jaci

veli

ke d

rop

lje

Lo

vačk

o u

dru

žen

je "

Perj

an

ica

" 2

33

05

Mo

kri

n,

Do

site

ja O

bra

do

vića

806

4.32

1440

4p

erj

an

ica

@p

an

lin

e.n

et

SR

P S

lan

o K

op

ovo

Lo

vačk

o d

rušt

vo "

No

vi B

ece

j"

23

27

2 N

ovi

Beče

j0

63

.74

04

72

lasl

o.s

en

ji@

no

vib

ece

j.rs

SR

P Z

asa

vica

Po

kre

t g

ora

na

Sre

msk

a M

itro

vica

, 2

20

00

Sre

msk

a M

itro

vica

, S

v. S

ave

19

065.

5148

477

zasa

vica

@za

savi

ca.o

rg.r

sw

ww

.za

savi

ca.

org

.rs

SR

P S

ele

ven

jske p

ust

are

JP "

Pa

lić

- L

ud

aš"

2

44

13

Pa

lić,

Pa

rk n

aro

dn

ih h

ero

ja 9

02

4.7

53

12

1sa

nd

ra.c

ok

ic@

gm

ail

.co

m

SR

P L

ud

ašk

o j

eze

roJP

"P

ali

ć -

Lu

da

š"

24

41

3 P

ali

ć, P

ark

na

rod

nih

hero

ja 9

02

4.7

53

12

1sa

nd

ra.c

ok

ic@

gm

ail

.co

m

SR

P K

ara

đo

rđevo

VU

Ka

rađ

orđ

evo

2

14

21

Ka

rađ

orđ

evo

, Iv

e A

nd

rica

63

02

1.7

65

10

7

134

DODACI

Naz

iv in

stit

uci

jeA

dre

sa

Tele

fon

E-p

ošta

Web

ad

resa

SR

P J

ela

šnic

ka

kli

sura

JP "

Srb

ija

šum

e"

1

10

70

Beo

gra

d, B

ule

var

Mih

ail

a P

up

ina

11

306

4.81

5555

9g

ord

an

a.

jan

cic@

srb

ija

sum

e.r

s

ww

w.

srb

ija

sum

e.r

s

SR

P L

aza

rev

ka

njo

nJP

"S

rbij

ašu

me"

11

07

0 B

eo

gra

d, B

ule

var

Mih

ail

a P

up

ina

11

306

4.81

5555

9g

ord

an

a.

jan

cic@

srb

ija

sum

e.r

s

ww

w.

srb

ija

sum

e.r

s

SR

P D

eli

bla

tsk

a p

ešč

ara

JP "

Vo

jvo

din

ašu

me"

21

13

1 P

etr

ova

rad

in,

Pre

rad

ovi

ceva

20

63

.59

40

26

gru

jici

c@vo

jvo

din

asu

me.

rs

ww

w.

vojv

od

ina

sum

e.

rs

SR

P G

orn

je P

od

un

avl

jeJP

"V

ojv

od

ina

šum

e"

21

13

1 P

etr

ova

rad

in,

Pre

rad

ovi

ceva

20

63

.59

40

26

gru

jici

c@vo

jvo

din

asu

me.

rs

ww

w.

vojv

od

ina

sum

e.

rs

SR

P O

bed

ska

ba

raJP

"V

ojv

od

ina

šum

e"

21

13

1 P

etr

ova

rad

in,

Pre

rad

ovi

ceva

20

63

.59

40

26

gru

jici

c@vo

jvo

din

asu

me.

rs

ww

w.

vojv

od

ina

sum

e.

rs

SR

P K

ovi

ljsk

o-p

etr

ova

rad

insk

i ri

tJP

"V

ojv

od

ina

šum

e"

21

13

1 P

etr

ova

rad

in,

Pre

rad

ovi

ceva

20

63

.59

40

26

gru

jici

c@vo

jvo

din

asu

me.

rs

ww

w.

vojv

od

ina

sum

e.

rs

SR

P B

ag

rem

ara

JP "

Vo

jvo

din

ašu

me"

21

13

1 P

etr

ova

rad

in,

Pre

rad

ovi

ceva

20

63

.59

40

26

gru

jici

c@vo

jvo

din

asu

me.

rs

ww

w.

vojv

od

ina

sum

e.

rs

SR

P K

ralj

eva

cU

dru

žen

je s

po

rtsk

ih r

ibo

lova

ca

Deli

bla

tsko

je

zero

, 2

62

25

Deli

bla

to,

Ma

rša

la T

ita

12

306

4.40

4932

6n

kata

rin

a@3

dn

et.

rs

PIO

Vrš

ack

e p

lan

ine

JP "

Va

roš"

2

63

00

Vrš

ac

, D

vors

ka

10

a0

13

.82

16

14

varo

s@n

eo

bee.

net

135

DODACI

Naz

iv in

stit

uci

jeA

dre

sa

Tele

fon

E-p

ošta

Web

ad

resa

PIO

Do

lin

a P

čin

jeP

ravo

sla

vna

ep

arh

ija

vra

njs

ka

E

pis

ko

psk

i d

vor

17

50

0 V

ran

je ,

I.

Mil

uti

no

vića

26

,

066.

8887

180

0

62

.40

91

87

0

62

.40

22

06

mil

uti

no

vic.

vla

da

n@

ya

ho

o.

com

PIO

Ovč

ars

ko

-ka

bla

rsk

a k

lisu

raJU

"T

uri

stič

ka

org

an

iza

cija

Ča

čka

" 3

20

00

Ča

čak

, Trg

Ust

an

ka

406

5.33

4372

1to

c@p

tt.r

s

PIO

Vla

sin

aD

irek

cija

za

gra

đevi

nsk

o z

em

ljiš

te i

pu

teve

op

štin

e S

urd

uli

ca

17

53

0 S

urd

uli

ca,

5.

sep

tem

ba

r 2

70

17

.81

53

59

dir

ek

cija

sur@

op

en

.tele

ko

m.r

s

PIO

Su

bo

tičk

a p

ešc

ara

JP "

Pa

lić

- L

ud

aš"

2

44

13

Pa

lic,

Pa

rk n

aro

dn

ih h

ero

ja 9

02

4.7

53

12

1sa

nd

ra.c

ok

ic@

gm

ail

.co

m

PIO

Lep

teri

ja-S

oko

gra

dJP

"S

rbij

ašu

me"

11

07

0 B

eo

gra

d, B

ule

var

Mih

ail

a P

up

ina

11

306

4.81

5555

9g

ord

an

a.

jan

cic@

srb

ija

sum

e.r

s

ww

w.

srb

ija

sum

e.r

s

PP

Ša

rga

n-

Mo

kra

Go

raP

ark

pri

rod

e M

ok

ra g

ora

d.o

.o

31

24

3 M

ok

ra G

ora

064.

8830

207

rca

nca

revi

c@m

eca

vnik

.in

fow

ww

.meca

vnik

.in

fo

PP

Sta

ra p

lan

ina

JP "

Srb

ija

šum

e"

1

10

70

Beo

gra

d, B

ule

var

Mih

ail

a P

up

ina

11

306

4.81

5555

9g

ord

an

a.

jan

cic@

srb

ija

sum

e.r

s

ww

w.

srb

ija

sum

e.r

s

PP

Go

lija

JP "

Srb

ija

šum

e"

1

10

70

Beo

gra

d, B

ule

var

Mih

ail

a P

up

ina

11

306

4.81

5555

9g

ord

an

a.

jan

cic@

srb

ija

sum

e.r

s

ww

w.

srb

ija

sum

e.r

s

PP

Sić

eva

čka

kli

sura

JP "

Srb

ija

šum

e"

1

10

70

Beo

gra

d, B

ule

var

Mih

ail

a P

up

ina

11

306

4.81

5555

9g

ord

an

a.

jan

cic@

srb

ija

sum

e.r

s

ww

w.

srb

ija

sum

e.r

s

PP

Jeg

ričk

aJV

P "

Vo

de V

ojv

od

ine",

B

ule

var

Mih

ajl

a P

up

ina

25

, 2

10

00

No

vi S

ad

021.

4881

888

off

ice@

vod

evo

jvo

din

ew

ww

.vo

dev

ojv

od

ine.

rs

136

DODACI

Naz

iv in

stit

uci

jeA

dre

sa

Tele

fon

E-p

ošta

Web

ad

resa

OR

P D

an

ilo

va k

osa

JP "

Srb

ija

šum

e"

11

07

0 B

eo

gra

d,

Bu

leva

r M

iha

ila

Pu

pin

a 1

13

064.

8155

559

go

rda

na

.ja

nci

c@sr

bij

asu

me.r

s

ww

w.

srb

ija

sum

e.r

s

OR

P B

uko

voJP

"S

rbij

ašu

me"

1

10

70

Beo

gra

d, B

ule

var

Mih

ail

a P

up

ina

11

306

4.81

5555

9g

ord

an

a.

jan

cic@

srb

ija

sum

e.r

s

ww

w.

srb

ija

sum

e.r

s

OR

P V

ina

tova

čaJP

"S

rbij

ašu

me"

1

10

70

Beo

gra

d, B

ule

var

Mih

ail

a P

up

ina

11

306

4.81

5555

9g

ord

an

a.

jan

cic@

srb

ija

sum

e.r

s

ww

w.

srb

ija

sum

e.r

s

SP

Ða

volj

a v

aro

šA

D P

lan

ink

a

27

00

0 K

urš

um

lija

, K

oso

vsk

a 3

806

3.10

8821

0re

savs

ka

pec

ina

@ya

ho

o.c

om

SP

Resa

vsk

a p

eći

na

JP "

Resa

vsk

a p

eci

na

",

35

21

3 D

esp

oto

vac,

Ru

dn

ičk

a b

b0

63

.66

94

00

resa

vska

pec

ina

@ya

ho

o.c

om

SP

Lis

ine

JP "

Resa

vsk

a p

eci

na

" 3

52

13

Desp

oto

vac,

Ru

dn

ičk

a b

b0

63

.66

94

00

resa

vska

pec

ina

@ya

ho

o.c

om

SP

Ris

ova

čaN

aro

dn

i m

uze

j A

ran

đelo

vac

34

30

0 A

ran

đelo

vac,

Čed

e P

leće

vića

19

03

4.7

12

41

5,

03

4.7

02

41

5li

lad

rob

ack

rsti

c@ya

ho

o.c

om

SP

Vre

lo M

lave

JKP

Belo

sava

c 1

23

20

Ža

gu

bic

a06

3.89

5507

7b

elo

sava

c@p

tt.r

s

SP

Kru

pa

jsko

vre

loJK

P B

elo

sava

c 1

23

20

Ža

gu

bic

a06

3.89

5507

7b

elo

sava

c@p

tt.r

s

SP

Ho

mo

ljsk

a p

ota

jnic

aJK

P B

elo

sava

c 1

23

20

Ža

gu

bic

a06

3.89

5507

7b

elo

sava

c@p

tt.r

s

SP

Bo

tan

ičk

a b

ašt

a J

evr

em

ova

cB

iolo

ški

fak

ult

et

- In

stit

ut

za b

ota

nik

u

11

00

0 B

eo

gra

d,

Ta

ko

vsk

a 4

306

4.82

3793

1ve

ljic

m@

bio

.b

g.a

c.rs

137

DODACI

Naz

iv in

stit

uci

jeA

dre

sa

Tele

fon

E-p

ošta

Web

ad

resa

SP

Cerj

an

ska

peći

na

Dir

ek

cija

za

izg

rad

nju

Gra

da

Niš

a

18

00

0 N

iš,

7.

jula

606

4.22

8478

7sr

ki@

dir

ek

cija

.co

.rs

SP

Sla

po

vi S

op

otn

ice

Pla

nin

ars

ko

dru

štvo

''K

am

en

a G

ora

''

31

30

0 P

rije

po

lje,

4.

dece

mb

ra 1

064.

1588

377

ilij

aa

nd

reji

c@ya

ho

o.c

om

SP

Sto

pić

a p

eći

na

Tu

rist

ičk

a o

rga

niz

aci

ja '

'Zla

tib

or'

' 3

13

15

Zla

tib

or

064.

8517

645

toz@

ptt

.rs

SP

Du

na

vsk

i p

ark

21

00

0 N

ovi

Sa

d,

Nik

ole

Tesl

e 1

a

06

2.2

05

69

6sv

etl

an

a.

ku

zma

no

v@ze

len

ilo

.co

m

ww

w.z

ele

nil

o.

com

SP

Klo

ko

čeva

cJP

„S

rbij

ašu

me”

1

10

70

Beo

gra

d, B

ule

var

Mih

ail

a P

up

ina

11

306

4.81

5555

9g

ord

an

a.

jan

cic@

srb

ija

sum

e.r

s

ww

w.

srb

ija

sum

e.r

s

SP

Rip

alj

ka

Dir

ek

cija

za

urb

an

iza

m i

izg

rad

nju

1

82

30

So

ko

ba

nja

, S

veto

g S

ave

23

064.

8568

907

info

@d

irek

cija

.rs

ww

w.d

irek

cija

.rs

SP

Pre

bre

zaFo

nd

za

eko

log

iju

op

štin

e P

rok

up

lje

18

40

0 P

roku

plj

e, V

asi

lija

Đu

rovi

ća Ž

ark

og

56

062.

8085

860

eko

fon

dp

k@

beo

tel.

net

RP

Pro

ko

pJP

„S

rbij

ašu

me”

1

10

70

Beo

gra

d, B

ule

var

Mih

ail

a P

up

ina

11

306

4.81

5555

9g

ord

an

a.

jan

cic@

srb

ija

sum

e.r

s

ww

w.

srb

ija

sum

e.r

s

138

DODACI

DODATAK XIII. Izbor iz bibliografije

BIOLOGIJA, ZAŠTITA I METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA SLEPIH MIŠEVA

Battersby, J. (comp.) (2010): Guidelines for Surveillance and Monitoring of European Bats. EUROBATS Publication Series No. 5. UNEP / EUROBATS Secretariat, Bonn, Germany, 95 pp. <http://www.eurobats.org/publications/publication%20series/pubseries no5 english.pdf>

Dietz, C., von Helversen, O., Nill, D. (2009): Bats of Britain, Europe and Northwest Africa. A & C Black Publishers Ltd., London, 400pp.

Hutson, A. M., Micklenburgh, S. P., Racey, P. A. (comp.) (2001): Microchiropteran Bats: Global Status Survey and Conservation Action Plan. IUCN/SSC Chiroptera Specialist Group, X + 258 pp, IUCN, Gland, Switzerland and Cambridge, UK.

Mitchell-Jones, A. J. (2004): Bat mitigation guidelines. English Nature, London. <http://www.english-nature.org.uk/pubs/publication/PDF/Batmitigationguide2.pdf>.

Mitchell-Jones, A.J., McLeish, A. P. (eds). 2004. 3rd Edition Bat Workers’ Manual. Joint Nature Conservation Committee, Peterborough, UK, 178 pp. <http://www.jncc.gov.uk/page-2861#download>

UTICAJ PROJEKATA I PLANOVA NA SLEPE MIŠEVE

Arnett E. B., Huso, M. M. P., Schirmacher, M., Hayes, J. P. (2010): Altering turbine speed reduces bat mortality at wind-energy facilities. Front Ecol Environ 2011, 9(4): 209–214 <http://www.batsandwind.org/pdf/Arnett%20et%20al.%202011.pdf>

Baerwald E, Edworthy, J., Holder, M., Barclay, R. (2009) A large-scale mitigation experiment to reduce bat fatalities at wind energy facilities. Journal of Wildlife Management 73(7): 1077-1081.

Entwistle, A. C., Harris, S., Hutson, A. M., Racey, P. A., Walsh, A., Gibson, S. D., Hepburn, I., Jacklyn Johnston, J. (2001): Habitat management for bats: A guide for land managers, land owners and their advisors. Joint Nature Conservation Committee, Peterborough, UK, 49 pp. <http://www.jncc.gov.uk/pdf/Habitat Management for bats.pdf>

European Commission (2010): EU Guidance on wind energy development in accordance with the EU nature legislation. 116 pp. <http://ec.europa.eu/environment/nature/natura2000/management/docs/Wind farms.pdf>

139

DODACI

Harbusch, C., Bach, L. (2005): Environmental Assessment Studies on wind turbines and bat populations - a step towards best practice guidelines. Bat News (BCT) 78: 4-5 <http://www.bach-freilandforschung.de/download/Harbusch Bach 2005.pdf>

Highways Agency (2006): Best practice in enhancement of highway design for bats - Literature review report. Halcrow Group Limited, Exeter, UK. 83 pp. <http://www.highways.gov.uk/knowledge compendium/assets/documents/Portfolio/Best%20Practice%20in%20Enhancement%20of%20Highway%20Design%20for%20Bats%20-%20775.pdf>

Kunz, T H., Arnett, E. B., Cooper, B. M., Erickson, W. P., Larkin, R. P., Mabee, T., Morrison, M L., Strickland, M. D., Szewczak, J. M. (2007): Assessing Impacts of Wind-Energy Development on Nocturnally Active Birds and Bats: A Guidance Document. The Journal of Wildlife Management 71(8): 2449-2486. <http://www.wind-watch.org/documents/wp-content/uploads/wild-71-08-45.pdf>

Limpens H. J. G. A., Twisk P., Veenbas, G. (2005): Bats and Road Construction. Brochure about bats and the ways in which practical measures can be taken to observe the legal duty of car for bats in planning, constructing, re-constructing and managing roads. Rijkswaterstaat, Dienst Weg-en Waterbouwkunde, Delft, Netherlands., 24 pp. <http://english.verkeerenwaterstaat.nl/kennisplein/2/7/273409/Bats%20and%20road%20construction.pdf>

Marnell, F., Presetnik P. (2010): Protection of overground roosts for bats (particularly roosts in buildings of cultural heritage importance). EUROBATS Publication Series No. 4 (English version). UNEP / EUROBATS Secretariat, Bonn, Germany, 57 pp. <http://www.eurobats.org/publications/publication%20series/pubseries no4 english 2nd edition.pdf>

Meschede, A. (srpsko izdanje preveli i uredili Karapandža, B., Paunović, M.) (2004): Slepi miševi naših šuma - Informacije i preporuke za upravljače šumama. Društvo za očuvanje divljih životinja »Mustela«, Beograd, 20pp.

Mitchell-Jones, A. J., Bihari, Z., Masing, M. & Rodrigues, L. (2007): Protecting and managing underground sites for bats. EUROBATS Publication Series No. 2 (English version). UNEP / EUROBATS Secretariat, Bonn, Germany, 38 pp. <http://www.eurobats.org/publications/publication%20series/pubseriesno2 english 3rd edition.pdf>

Rodrigues, L., Bach, L., Dubourg-Savage, M.-J., Goodwin J., Harbusch C. (2008): Guidelines for consideration of bats in wind farm projects. EUROBATS Publication Series No. 3 (English version). UNEP/EUROBATS Secretariat, Bonn, Germany, 51 pp. <http://www.eurobats.org/publications/publication%20series/pubseries no3 english.pdf>

140

DODACI

SLEPI MIŠEVI SRBIJE

Karapandža, B., Paunović, M. (2009): National Report on the Implementation of the Agreement on the Conservation of Bats in Europe 2008 - Serbia. Manuscript, Inf.EUROBATS.AC14.18, UNEP/EUROBATS Secretariat, Bonn. <http://www.eurobats.org/documents/pdf/National Reports/nat rep Ser 2009.pdf>.

Marković, Z., Paunović, M., Puzović, S. (1995): Fosilna i recentna fauna sisara kao kriterijum za vrednovanje i zaštitu speleoloških objekata. XI kongres speleologa Jugoslavije, knjiga abstrakata, 16, Petnica-Valjevo.

Marković, Z., Paunović, M., Vasić, V. (1996): An Analysis of Fossil and Subfossil Remains of Bats from Lazareva pećina Cave (Eastern Serbia). VI European Bat Research Symposium, Book of Abstracts, Veldhoven.

Mirić, Đ. (1956): O potrebi zaštite slepih miševa. Zaštita prirode, 7: 17-22, Beograd.

Mirić, Đ. (1980/81): Fledermausschutz in Jugoslawien. Myotis, 18-19: 27-35, Bonn.

Mirić, Đ. (1982): Fauna ljiljaka i stanje njene zaštite. V Savetovanje o nacionalnim i regionalnim parkovima Jugoslavije, zbornik radova, 133-134, Beograd.

Mirić, Đ., Paunović, M. (1994). Distribution and Status of Bats in Serbia and Montenegro (Yugoslavia). Symposium on Current Problems of Bat Protection in Central and Eastern Europe, Abstracts, Bonn.

Pančić, J. (1869). Građa za faunu Kneževine Srbije. Glasnik Srpskog učenog društva, 26: 62-103, Beograd.

Paunović, M. (1995-1998): Predlog srpske nomenklature evropskih slepih miševa Chiroptera Blumenbach, 1779 (Mammalia). Glasn. Prir. muz., B 49-50: 237-243, Beograd.

Paunović, M. (1997): Istorijat, rezultati i problemi markiranja slepih miševa u SR Jugoslaviji. V naučno-stručni skup o prirodnim vrednostima i zašt. živ. sred., zbornik radova, 360 -365, Donji Milanovac.

Paunović, M. (2000). Posledice antropogenih zahvata na prirodne vrednosti Lazareve pećine – analiza i predlozi za njihovo očuvanje. VIII Naučno-stručni skup o prirodnim vrednostima i zaštiti životne sredine, Zbornik radova, 391-398, Soko Banja.

Paunović, M. (2001): Zoogeografska i ekološka analiza faune potkovičara Rhinolophidae (Chiroptera, Mammalia) u Srbiji. Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, magistarski rad, 1-153, Beograd.

Paunović, M. (2004). Pećina Vernjikica – značajno zimsko sklonište slepih miševa (Mammalia, Chiroptera) u Srbiji. Zbornik radova Odbora za kras i speleologiju, 8(2): 105-118, SANU, Beograd.

141

DODACI

Paunović, M., Horvat, A. (1994): Caves Important for the Cave-dwelling Bats of Serbia. 5th International Congress of Hellenic Speleological Society, Book of Abstracts, Athens.

Paunović, M., Karapandža, B. (2003): Slepi miševi – leteće noćobdije. Društvo za očuvanje divljih životinja »Mustela«, Beograd, 36pp.

Paunović, M., Karapandža, B. (2005). Serbia and Montenegro. In: Bat Migrations in Europe – A Review of Banding Data and Literature; Hutterer, R., Ivanova, T., Meyer-Cords, Ch., Rodrigues, L. (eds.), Naturshutz und Biologishe Vielfalt, 28: 53-54, Federal Agency for Nature Conservation, Bonn.

Paunović, M., Karapandža, B., Stamenković, S., Milenković, M. (2004): Diversity of bats in Serbia. A study bases of national action plan for conservation. Manuscript, Ministry of Science and Environmental Protection of Republic of Serbia - Directorate of Environmental Protection, Belgrade.

Paunović, M., Kataranovski, D., Jovanović, T. (2000). Fauna slepih miševa (Chiroptera, Mammalia) urbane sredine, sa posebnim osvrtom na grad Beograd. IV Beogradska konferencija o suzbijanju štetnih artropoda i glodara, zbornik radova, 241-254, Beograd.

Paunović, M., Marinković, S. (1998): Kuhl’s pipistrelle Pipistrellus kuhlii Kuhl, 1817 (Chiroptera, Vespertilionidae) - A New Species in the Mammal Fauna of Serbia, with Data on its Balkan Distribution Range, Status and Ecology. Zbornik o fauni Srbije, SANU, 5, Beograd.

Savić, I. R., Paunović, M., Milenković, M., Stamenković, S. (1995). Diverzitet faune sisara (Mammalia) Jugoslavije, sa pregledom vrsta od međunarodnog značaja. in: Stevanović, V., Vasić, V. (eds.): Biodiverzitet Jugoslavije sa pregledom vrsta od međunarodnog značaja. Biološki fakultet i Ecolibri, Beograd.

Vranješ, N., Paunović, M., Karapandža, B., Stankov, S., Lalošević, D. (2010a): Besnilo slepih miševa u Evropi. Med Data Rev. 2010, 2(4): 325-332. Beograd. <http://www.md-medicaldata.com/files/md-08-325-332 besnilo slepih mi.pdf>

Vranješ, N., Paunović, M., Milićević, V., Stankov, S. Karapandža, B., Ungurović, U., Lalošević, D. (2010b): Passive And Active Surveillance Of Lyssaviruses In Bats In Serbia. 2nd International Berlin Bat Meeting: Bat Biology and Infectious Diseases, 94, Leibnitz Institute for Zoo and Wildilfe Research (IZW), Berlin.

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

599.4(035)502/504(035)

ПАУНОВИЋ, Милан, 1966- Slepi miševi i procena uticaja na životnusredinu : metodološke smernice za procenu uticaja na životnu sredinu i stratešku procenu uticaja na životnu sredinu : priručnik za pravna lica i preduzetnike koji se bave izradom studija o proceni uticaja, nadležne državne organe i investitore / [Milan Paunović, Branko Karapandža, Sabina Ivanović ; autori fotografija Branko Karapandža ... [et al.]]. - Beograd : #Društvo za očuvanje divljih životinja „#Mustela”, 2011 (Beograd : Lithoart studio).- 141 str. : ilustr. ; 24 cm

„Ovaj priručnik je napravljen u okviru projekta Slepi miševi i procena uticaja na životnu sredinu: alati za implementaciju Evropske habitat direktive i EUROBATS sporazuma u Srbiji ...” --> prelim. str. - Podaci o autorima preuzeti iz kolofona. - Tiraž 500. - Bibliografija: str. 138-141.

ISBN 978-86-914719-0-31. Карапанџа, Бранко, 1976- [аутор] [фотограф] 2. Ивановић, Сабина, 1965- [аутор]a) Слепи мишеви - Заштита - Приручници b) Животна средина - Заштита - ПриручнициCOBISS.SR-ID 184487948

Izradu i štampanje ovog priručnika finansiralo je Holandsko ministarstvo ekonomije, poljoprivrede i inovacija

Zašto je napisan ovaj priručnik?

Da obezbedi sistematičnu sintezu savremenih znanja o slepim miševima u Srbiji i prikaže adekvatnu metodologiju njihovog izučavanja, njihove pozicije u proceni uticaja različitih projekata na životnu sredinu

Da pomogne očuvanje slepih miševa na mestima gde se dešavaju intenzivne promene u biotopima i posebno u zonama gde postoje direktni konflikti interesa očuvanja slepih miševa i planiranja/razvoja projekata

Da pomogne ekspertima koji se bave procenom uticaja na životnu sredinu, odnosno strateškom procenom uticaja na životnu sredinu kako bi njihove studije/izveštaji obuhvatili primenljive mere za sprečavanje, smanjenje i otklanjanje štetnih uticaja projekata/planova

Da pomogne različitim organizacionim jedinicama Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja i drugih resornih institucija prilikom njihove procene kvaliteta podnetih studija/izveštaja koji su u vezi sa očuvanjem slepih miševa

Da ukaže investitorima i preduzimačima na potrebu i način identifikovanja i primene rešenja za smanjenje uticaja na slepe miševe u zonama konflikta;

Da olakša primenu brojnih zakonskih propisa koji se odnose na očuvanje zaštićenih vrsta.

Documents

SLEPI MIŠEVI I PROCENA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU