Click here to load reader

SLOBODAN MILADINOVIĆ

  • View
    50

  • Download
    2

Embed Size (px)

Text of SLOBODAN MILADINOVIĆ

Analizirano je delovanje glavnih kanala drutvene pokretljivosti za uspon na elitne poloaje u Srbiji i Hrvatskoj Posebna panja pridaje se : 1. Obrazovanju i, 2. Politikoj aktivnosti.

Rezultati istraivanja doveli su do zakljuka da je tokom vremena dolo do promene. OBRAZAC IDEOLOKI POELJNOG SOCIJALNOG POREKLA razvijen je u

OBRAZAC IDEOLOKI POELJNOG RAZVOJNOG PUTA U IZGRADNJI INDIVIDUALNE KARIJERE pripradnika vladajue elite.

Posebnu vanost dobilo je ZADOBIJANJE VISOKOG OBRAZOVANJA POLITIKA AKTIVNOST javlja se kao nuni saputnik na putu napretka ka najviim drutvenim poloajima.

Obrazovanje je neophodan, univerzalan uslov za socijalnu promociju. Istraivanja pokazuju TAMO GDE RODITELJI IMAJU VIE OBR,,, STIU GA I NJIHOVA DECA.

Vie drutveno poreklo determinie ukljuivanje u aktivan drutveni ivot na hijerarhijski viem nivou Najee na nekom od strunjakih mesta. Ona u novije vreme ine bazu za regrutaciju na elitni poloaj. ZAKLJUAK : OIGLEDNO JE ZATVARANJE SOCIJALNE STRUKTURE TJ SUAVANJE REGRUTACIONE BAZE ZA ELITNE POLOAJE.

Na nivou JU 7,2 % oeva vie ili visoko obr Kod elite znatno vei procenat. NAJVII: Menaderi u Srb 23,6 % NAJNII: Menaderi u HR 10,9 % ZAKLJUAK NA OSNOVU PODATAKA: 1. Vie obrazovno poreklo imaju menaderi 2. Vie je obrazovno poreklo elite iz Srbije

Majke pripadnika elite znatno su obrazovanije od majki ukupnog JU uzorka. NAJVIE majki sa viim i visokim obr je kod politiara u SRb 6,6 % NAJMANJE kod menadera u HR 4,1% U ukupnom uzorku taj broj je 2,2 %

Postojali su vrlo jaki socijalni mehanizmi Pruili su veliki podsticaj Pojedinci iz viih drutvenih i obrazovnih slojeva --- vee anse da tokom svoje radne karijere uznapreduju do najviih drutvenih poloaja. Radniko-seljako poreklo oteavajua okolnost. Vidna drutvena ne= u obrazovnom procesu.

Veliki broj pripdnika elite je svoju radnu karijeru zapoeo u nekoj nioj obrazovnoj grupi. SRB vie od 20,6% sadanjih direkora svoj radni vek poelo sa obr do srednje kole a ak je 37,4 % politiara. HR jo naglaenije, kod menadera 39,7% a kod politiara ak 47,8 %

Veliki broj lanova elite se naknadno DOKOLOVAVAO i time, KROZ RAD, pored ostalih, sticao i ovaj uslov za ulazak u elitu.

U MEDJUVREMENU DOLO JE DO PROMENE OBRASCA REGRUTACIJE NA ELITNE POLOAJE.

Pored starog obrasca socijalno poeljnog porekla, poeo je da se razvija i obrazac IDEOLOKI POELJNOG RAZVOJNOG PUTA RUKOVODEIH KADROVA. Poetak karijere nemanuelni poslovi Dokolovavanje uz rad + korienje politikog kanala = vii poloaj Tendencija naknadnog dokolovavanja i posle izbora na elitni poloaj.

Najee diplome drutvenih nauka. Od ostalih najzastupljeniji su tehniki fakulteti. U unutranjoj strukturi fakulteta d.n. Najbrojnija kategorija je ekonomski fax. Kod politiara u obe zemlje visoko prisustvo onih koji su zavrili filozofski, filoloki, FPN...

Obrazovanje je vremenom sve vie dobijalo na znaaju kao kanal za uspon na elitne poloaje. Ipak, sve vreme je u sprezi sa ideolokim kriterijumima. Umesto vrsnih strunjaka menaderske poloaje esto su zauzimali miljenici sistema. Kriterijum moralno-politike podobnosti vodio je do uspona.

Visokokolska diploma samo pokrie za zauzimanje rukovodeeg poloaja. U politikoj sferi vel br onih BEZ diplome vieg/visokog obr. S obzirom na drutvenu mo u tom segmentu elite logino je postaviti pitanje...

Da

li je visoka strunost bila formalan ili sutinski kriterijum za uspon na elitne poloaje???

Veliki politiki pritisak na visokokolske institucije sa ciljem to masovnijeg upisa novih studenata 1 je od indikatora DEGRADACIJE I FORMALIZOVANJA STRUNOSTI, njenim svodjenjem na PUKO POSEDOVANJE DIPLOME.

2 RAZLOGA: 1. Nepostojanje razvijenih trinih mehanizama (dogovorna ekonomija) koji bi demokratizovali pristup elitnim poloajima. 2. iroko otvaranje univerzitetskih vrata propraeno masovnim upisom studenata i liberalizacijom reima studija *posledica : poveanje broja diplomiranih uz smanjen kvalitet strunosti.

1.

2.

Statistiki znaajna veza obrazovanja roditelja, zatim obrazovanja na prvom i prethodnom radnom mestu, i veza obr na prethodnom radnom mestu i poloaja unutar elite. Sadanja elita je na poetku svog ulaska u drutveni i javni ivot imala bolje poetne ivotne anse od preostalog dela populacije da se kvalifikuje za ulazak u elitu.

3.

4.

U HR deluje sukcesivni model pokretljivosti u obrazovnoj strukturi znaajne veze u napredovanju korako po korak. U SRB neto stabilnija situacija. Ponudjeni modeli relativno dobro reprezentuju stvarne podatke.

Veoma znaajan kanal vertikalne pokretljivosti. Posebno istaknut znaaj kada se radi o viim drutvenim poloajima. Empirijski najubedljiviji pokazatelj privrenosti ideologiji, datom drutvenom sistemu i njegovim temeljnim vrednostima (tj moralno-politike podobnosti) jeste LANSTVO U SK.

Ovaj kanal vei znaaj zaprethodne generacije roditelje sadanjih politiara i menadera. Pokretljivost sadanje generacije determinisana je kako njihovim socijalnim poreklom i obrazovanjem tako i politikim aktivnostima.

Prie o ukidanju uslova da kandidat bude lan SK. U sastavu elite bilo je i bivih lanova SK ali su oni sami izali iz partije i to uglavnom u novijem periodu. U suprotnom prilikom iskljuivanja, realno je oekivati da bi isti bio smenjen i sa funkcije.

U Srbiji je uee lanova SK u ukupnom stanovnitvu bilo na nivou jugoslovenskog proseka, dok je u HR bilo ispod toga. Primeujemo da je elita u HR bila skoncentrisana na ostvarenje zajednickog cilja postizanja veeg stepena samostalnosti HR u odnosu na saveznu dravu. Trudila se da nosioce drugih ideja i ideologija distancira od sebe. Do te mere je oslabila ugled SK u oima javnosti da je time dala svoj deo doprinosa za raspad SK i jugoslovenske drave.

Prvi viestranaki izbori u HR doveli su do poraza SK. Aktivnost u ostalim drutveno-politikim organizacijama (DPO) moe se posmatrati kao dopunski element politike aktivnosti u odnosu na lanstvo u SK. Ove DPO su uglavnom funkcionisale kao transmisija SK tj na njih su se prenosili stavovi i zakljuci viih partijskih foruma.

1.

Obezbedjena dominacija SK nad DPO

2.

Preko DPO vren je uticaj na neke znaajne oblasti drutvenog ivota.

Podaci kazuju da je u raznim DPO bila : 1. Znatno aktivnija elita u HR 2. Znatno su aktivniji politiari od menadera. Dakle, politika elita imala je u ju drutvu veu drutvenu mo od menaderske elite.

Manji angaman srpskih politiara u radu DPO ukazuje na veu disperziju drutvene moi u okviru elite. Politiki angaman menadera u SRB MANJI vea zavisnost ekonomije od politike nego u HR. Mada zamerka --- HR menaderi su pokazivali znatno veu inkorporiranost u establiment a time i svoju manju preduzetniku samostalnost i nezavisnost od politike.

Elita je sve vreme nastojala da ovlada totalitetom drutvenih odnosa. Ovakav zakljuak nalazi svoju potvrdu prevenstveno u injenici da je veliki broj menadera bio politiki aktivan bilo kroz lanstvo, bilo kroz vrenje funkcija u SK i ostalim DPO, koje su bile transmisioni mehanizam u sprovodjenju partijske politike.

Uspon na menaderski poloaj vri se zahvaljujui strunim i profesionalnim kvalitetima i sposobnostima kandidata, a samo po sebi zauzimanje menaderskog poloaja ne povlai sa sobom i zadobijanje udela u posedovanju politike moi. Veliko prisustvo statistiki znaajnih veza elitnog poloaja i politike aktivnosti u Srbiji nego u HR. Politika aktivnost u SRB bila je gotovo presudan inilac za ulazak u sloj politiara.

Politika aktivnost je bila izuzetno znaajan uslov pri selekciji kandidata na elitne poloaje. Najee traeno lanstvo u SK bilo je gotovo univerzalan uslov za socijalnu promociju novoodabranih pripadnika elite, ali i ostale aktivnosti su bile vane. 2. Posebnu vanost je imala politika aktivnost pre izbora na elitni poloaj te aktivnost van radne organizacije u raznim DPO.1.

3.

4.

Znaajna veza svih vanijih pokazatelja politike aktivnosti ukazuje na to da se pol. akt. kao kanal uspona na elitne poloaje mogla posmatrati kao homogena aktivnost ija forma ispoljavanja nije bila toliko bitna za napredovanje. Vani su bili bliski kontakti sa onima koji vre odabir potencijalnih kandidata za ulazak u elitu. Elita je u HR bila manje homogena u smislu svoje povezanosti i organizovanosti.

U Srbiji je postojala jaa unutargrupna ideoloko-politika integracija elite nego to je to bio sluaj u HR, pa je ona uspela da se odri na vlasti i posle prvih viestranakih izbora, to eliti u HR nije polo za rukom. HR elita uvidela neminovnost raspada zajednike drave dok je elita u Srbiji bila ideolokopol. kompaktnija i jedinstvenija u zatiti sopstvenih uskogrudnih interesa. 6. Predloeni model relativno dobro reprezentuje populaciju iz koje je uzorak uzet.5.

HVALA

NA PANJI.....

.....AO!