SPECIJALNO IZDANJE GODINA X BROJ 23 15. SEPTEMBAR 2007.

SLOBODNA VOJVODINASLOBODNA VOJVODINAISKUSTVA USTAVA IZ 1974. GODINE:

JEDINO VOJVOĐANSKA POLICIJA MOŽE DA NAM OBEZBEDI MIRAN SAN

ALEKSANDAR MARTON:

HOĆEMO LI ZAUSTAVITI PLJAČKU VOJVODINE?

NENADČANAK:

Koštunicajevećpriznaonezavisnost

Kosova!

BOJANKOSTREŠ:

KoncesijomVojvodinagubi650milionaevra!

U OVOM BROJU "SLOBODNE

VOJVODINE": VOJVOĐANSKI

SUVENIRI!!!

Vojvođanskipasoš:ŠALAILISTRAH?!

SLOBODNA VOJVODINA15. septembar 2007.

Odavno je već uvredljivo koliko aktuelni vlastodršci u Srbiji, predvođeni Vojislavom Koštunicom i njegovim pouzdanim satrapom Veljom Ilićem, ponižavaju zdrav

razum ljudi u ovoj zemlji, kao da svi imamo pamćenje kraće od pamćenja zlatne ribice i obraz deblji od policijske čizme Miloševićevih batinaša.

Cela ujdurma oko vremena održavanja izbora, oko posledn-je bitke za Kosovo, oko svega onoga čime se i danas mažu oči ljudima u Srbiji, zloslutno podseća na sve što smo već gledali u Miloševićevim vremenima. Na sve one “odsudne trenutke” kada se Beograd branio u Kninu i kada je opstanak srpskog naroda bio preči od bilo kakvog prava, pravde, zakona i bilo kojih ljudskih ili zakonskih normi.

Sada ponovo svedočimo istim stvarima. Velja Ilić je tajno prodao imovinu sticanu radom Vojvođana. Prodao je pravo da

uopšte pitamo kako je moguće da se prodaje nešto što pripada generacijama koje dolaze i koje hoće da se uključe u normalan život normalne evropske države. Pa ko se zapita šta piše u ugo-voru, odmah je izdajnik. Jer, opet su pred nama “velike istorijske odluke”, opet se bije “boj za Kosovo”.

A kao da niko od nas nije primetio da je ugovor CEFTA, ugovor o slobodnoj trgovini na ovim prostorima, potpisao isti taj Vojislav Koštunica, koji neće u NATO zato što je bombardovao Srbiju, a hoće u Partnerstvo za mir, što nije ništa drugo nego način saradnje sa tim istim NATO-om. Dakle, kao da niko nije primetio da je Vojislav Koštunica taj ugovor potpisao sa susednim država-ma uključujući i Kosovo, koja se tretira kao susedna država, dakle kao samostalna i suverena država.

Isti taj Vojislav Koštunica, koji je učinio sve da se ne isko-beljamao iz kandži Miloševićevog ustava 2000. godine. Koji je tvrdio da jeste za poromene ali da “dok imamo zakon moramo ga poštovati, pa makar bio i loš”. Isti taj Vojislav Koštunica, najedanput, ne poštuje ono što piše u Ustavnom zakonu, koji je lično on sa svojim saučesnicima proizvodio krajem prošle godine. Proizvodio, zato da bi se Vojvodini još više oduzela prava, da bi joj se oduzeli i oni tragovi koje je DOS uspeo vrhovima nokata da sastruže sa Miloševićevih tenkova i vrati građanima Vojvodine. Sada odjednom, eto, ni taj Ustavni zakon nije važan. Dakle, čovek koji se kleo u svoj legalizam i poštenje, sada kreativno tumači isti Ustavni zakon, po kome se izbori na svim nivoima moraju raspi-sati do 1. januara 2008. godine.

Sve je to dronjava i ogoljena slika Srbije, u kojoj je borba za vlast i samo za vlast, bez obzira na kolikoj teritoriji ona bila, vrhovni cilj beogradske politike. I upravo je to tragedija u koju nas vuku sve dublje: u ponor u koji smo već gurnuti nepristajan-jem da se suočimo sa dubinom ponora u kome smo bili zajedno sa Miloševićem i ostalim patriotima čitavu poslednju deceniju prošloga veka.

A u međuvremenu, vladika Srpske pravoslavne crkve štrajkuje glađu na crnogorskoj granici “samo zato” što je, eto, na listi poma-gača haških optuženika. Pa onda, Velimir Ilić, ministar za infra-strukturu u Vladi Srbije, neće da se sretne ni sa kim u Crnoj Gori

– zbog vladike?! I umesto Miloševićevih oblaka suzavaca, zbog kojih smo prolili tolike suze na ulicama, tukući se za elementaran život dostojan čoveka, sada nas guše oblacima tamjana, ali od kojih se plače sutra. Plače se, međutim, daleko duže i gorče.

To je Srbija danas. Kakva će biti – videćemo. Ali, to ipak samo od nas zavisi.

SLOBODNA VOJVODINA2

KAO VLADA "VADI FLEKE"

Ko s đavolom tikve sadi...Dopuštanje ministru Iliću da ugovor o koncesiji na autoput Horgoš–Požega ne bude objavljen u celosti povlači za sobom bahato ponašanje istog tog čoveka koje vređa svakog kulturnog i vaspitanog građanina ove zemlje

Odjednom su svi začuđeni. Koalicioni partne-ri nisu očekivali ovakvo ponašanje desno orijentisanog dela vladajuće koalicije.

Ostali ministri su sablažnjeni, šokirani, neprijatno im je, izvinjavaju se, sve u svemu – pokušavaju na sve načine da «izvade fleke» koje njihovi koalici-oni partneri u evropskoj, reformskoj i demokratskoj vladi nemilice ostavljaju gde god stignu.

Zapravo, desilo se samo ono na šta je LSV upozoravala već mesecima. Vojislav Koštunica iz 2007. pokazao se istim kao onaj Vosjislav Koštunica iz 2000, 2001, 2003, 2006... Ništa novo i ništa iznenađujuće. Iznenađujuće je samo to što su neki mislili da će biti drugačije. Pogotovo zbog toga što su prvo prihvatili Koštuničin način pona-šanja. Pa se posle izvinjavaju.

Gospoda ministri iz onog dela Vlade koji začuđeno gleda i osporava ono što onaj drugi deo Vlade, koji se nije pokazao baš ni evropski ni demokratski ni reformski, radi i govori, nažalost moraju da shvate da je prekasno za iščuđavanja. Pristali su na taj model ponašanja i u njega se uklopili. Odlazak Predsednika i Premijera Srbije u Republiku srpsku i stalno tretiranje ove zemlje kao posebne države neizostavno povlači za sobom nazivanje susedne međunarodno priznate zemlje «kvazi državom». Dopuštanje ministru Iliću da ugovor o koncesiji na autoput Horgoš–Požega

ne bude objavljen u celosti povlači za sobom bahato ponašanje istog tog čoveka koje vređa sva-kog kulturnog i vaspitanog građanina ove zemlje. Prihvatanje Koštuničine retorike kada je u pitanju status Kosova i Metohije povlači za sobom pre-tnje da će Srbija vratiti svoje trupe u Pokrajinu. Odustajanje od premijerskog mesta i povlačenje koje je već prešlo u praksu nažalost povlači za sobom izjave o odlaganju izbora, ali i nepružanje podrške kandidatu za predsedničke izbore najveće stranke u Vladi.

Nemoj da posle bude nismo znali...Aleksandra Jerkov,

narodna poslanica LSV

Pitanje Vojvodine nerešeno i otvoreno

Nevladina organizacija Vojvođanski klub podsetila je da i posle 15 godina od održavanja Londonske mirovne konferencije o bivšoj Jugoslaviji ustavna prava nisu vraćena građanima Vojvodine.

“Vojvođansko ustavno pitanje nije rešeno i ono je i dalje otvoreno, kako ga je definisala Londonska mirovna konferencija”, navodi se u saopštenju.

Ocenjuje se da novim Ustavom Srbije ustavna prava nisu vraćena građanima Vojvodine, zbog čega na referendumu prošle jeseni taj ustav u Vojvodini nije dobio natpolovicncu većinu glaso-va građana pokrajine. Vojvođanski klub je naveo da je Londonska mirovna konferencija, raspravljujući o bivšoj SFRJ, utvrdila da su pokrajine Kosovo i Vojvodina, jednako kao i šest republika, kons-titutivni element jugoslovenskog federalizma.

“Danas, 15 godina kasnije sve republike su samostalne drža-ve. Pitanje Kosova se rešava pod međunarodnim okvirom. Ostaje jedino pitanje Vojvodine nerešeno i otvoreno”, piše u saopštenju. Na međunarodnoj konferenciji o bivšoj Jugoslaviji, koja je održana u Londonu, od 26. do 28. avgusta 1992. godine, konstatovano je, između ostalog, da tadašnja Savezna Republika Jugoslavija građanima Kosova i Vojvodine vratiti sva građanska i ustavna prava i da će osigurati poštovanje građanskih prava stanovnicima Sandžaka.

Na toj konferenciji učestvovali su generalni sekretar UN, predstavnici pet stalnih članova Saveta bezbednosti, predstavnici 12 država Evropske zajednice, SR Jugoslavije i četiri bivše jugo-slovenske republike, susednih zemalja.

Na konferenciji su učestvovali i predstavnici Kanade, Japana, Turske, Saudijske Arabije, OEBS-a, Konferencije islamskih zemal-ja, Međunarodnog Crvenog krsta.

NENAD ČANAK:

Koštunica je već priznao nezavisnost Kosova!

ProPAgANDNA KNjIžIcA KojA jE IzAzVAlA buru Vojvođanski pasoši – šala ili strah?!

Proteklih dana veliku buru izazvala je poja-va “vojvođanskog pasoša”. I pored svih insinuacija, napisa u medijima i zluradog

tumačenja, reč je o propagandnoj knjižici koja sadrži program Omladine Lige socijaldemokrata Vojvodine.

Ovom knjižicom podmladak LSV želi da ukaže na neophodnost što bržeg puta u Evropu i boljeg života svih građana Vojvodine.

“Parola naše partije jeste da nećemo sa pasošima u Beograd, nego bez pasoša u Brisel. Poenta je da svi jednoga dana imamo pasoše evropske Srbije, u kojima nam ne trebaju vize da bismo slobodno putovali i to je siguran put u bolji život svih građana i Vojvodine i Srbije, o kome toliko govorimo. Navodni pasoši Vojvodine, koji su izazvali toliku buru u poslednje vreme nisu nikakva putna isprava, nego suveniri koje su iz čiste šale pravili omladinci LSV-a.”, rekao je predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak.

Svaki put kada Liga socijaldemokrata Vojvodine ukaže na neku aferu ili grešku Vlade, poput najnovije sa koncesijom na autoput Horgoš - Požega, pojave se nove optužbe za separatizam i izdajništvo.

Zamenik predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojan Kostreš istkao je da kada god je reč o novcu koji Vojvođani zarađuju i novcu koji se iz Vojvodine odnosi, nađe se neko ko govori o separatizmu i time vređa preko dva miliona građana koji u Vojvodini žive.

“Onoga momenta kada nekome padne na pamet da štampa putne isprave mimo zvaničnih putnih isprava Republike Srbije, ja ću prvi zahtevati da sudstvo i policija reaguju i kazne počinio-ce. Isto tako, smatram da je neozbiljno zbog marketinškog trika Omladine LSV nekoga optuživati za krivično delo i izazivati nesporazume u javnosti. To može da uradi samo neko zlonameran.”

Treba podsetiti i na to da je pasoš kao oblik propagandnog materijala i do sada korišćen u različite svrhe. Festival “Exit” je u svojoj reklamnoj kampanji “State of Exit” 2005. godine koristio pasoš kao knjižicu sa programom festivala, a koristile su ga i Demokratska stranka i Demokratska stranka Srbije u okviru svojih predizbornih kampanja. Ipak, nikada do sada niko nije optužen da je pasoš pravio kao putnu ispravu, za izdajništvo, separatizam ili nešto slično.

SLOBODNA VOJVODINA15. septembar 2007.

Koridor 10, panevropski autoput kroz Srbiju trebalo bi da uštedi sate vožnje od Berlina do Atine. Takođe, doneo bi dobrobit u Čačak, centralnosrbijansko izborno uporište Velimira Ilića, ministra za infrastrukturu. Kao što je obećao svojim glasačima, Ilić je skrenuo ovaj višenamenski projekat kroz grad sa manje od 100.000 stanovnika.

Žalbe iz drugih delova zemlje mogu da pokvare Ilićevo “veselje” povodom 800 kilometara puta – najvećeg međunarodnog projekta autoputa, koji za namenu ima da spoji jugoistočnu Evropu sa mrežom brzih autoputeva širom kontinenta u narednih pet godina.

U većini zemalja bivše SFRJ projekti izgradnje autoputeva, uglavnom finansirani od strane investicionih i razvojnih banaka Evropske unije, bili su usporavani od strane lokalnih političara, a zbog unutrašnjih previranja u svakoj od država oko pružanja puta, nadležnosti i očekivanih prihoda od naplate putarine.

Vojvodina, autonomna pokrajina na severu Srbije, pretila je tužbama pokušavajući da blokira izgradnju Koridora 10 po važećem koncesionom ugovoru sa ,”FCC-Alpinom”, špansko-austrijskim konzorcijumom za izgradnju puteva. Bojan Kostreš, predsednik Skupštine AP Vojvodine, kaže da se ovim netransparentnim ugovorom Vojvodina uskraćuje za 450 miliona evra (620 miliona dolara ili 306 miliona funti).

Pokrajinske vlasti su, prvobitno, tokom sedamdesetih i osamdesetih godina, izgradile severni deo Koridora 10 za oko 100 miliona evra, da bi to “silom konfiskovao” Slobodan Milošević, poslednji autokratski predsednik Srbije. Štaviše, potpuno nova južna trasa puta koja treba da se prostire od Beograda do Požege odudara od planova Evropske unije. “Velja Ilić je obećao svojim glasačima autoput sa više traka do Čačka i to je ono o čemu se ovde radi”, rekao je Bojan Kostreš.

Ova manje opravdana trasa “zahtevaće dodatna finansijska sredstva, uključujući i ona iz Vojvodine”, rekao je Kostreš. Uprkos i zahtevima beo-gradskih zvaničnika, Ilić je odbio da obelodani ugovor ili objasni šta je on garantovao koncesionarima.

“Alpina” hoće da ostane izvan lokalnih sporova. “Sve između te dve vlade je njihova stvar”, rekla je Nevenka Sinđić, regionalna direktorka kompanije. “Naš partner je... Vlada Republike Srbije”, dodala je.

Gospođa Sinđić poriče bilo kakve tajne uslove u ugovoru ukupno vrednom 1,4 milijarde evra. Kako je planirano, izgradnja bi trebalo da bude započeta pre kraja ove godine, a završetak radova očekuje se do kraja 2012. godine, naglasila je ona.

Gospodin Ilić, najverniji saveznik Vojislava Koštunice, premijera Srbije, insi-stirao je na zadržavanju resora infrastruk-ture kada je, u maju, formirana nova vlada. Koštunica je, takođe, zadržao svoju funk-ciju, iako je njegova pronacionalistička stranka izgubila mandate na januarskim izborima.

Za sad, podela ekonomskih resora može doprineti održavanju stabilnosti Vlade Srbije u nadolazećim moguć-im šokovima, poput onih vezanih za Kosovo, pokrajinu pod nadzorom Ujedinjenih Nacija.

Velikodušna ekonomska pomoć Evropske Unije, uključujući fondove za izgradnju puteva, može pomoći da se ublaži bol Beograda zbog eventual-nog gubitka dela teritorije, kažu neki analitičari.

Neil MacDonald

SLOBODNA VOJVODINA3

I rENoMIrANI FINANcIAl TIMES zAINTErESoVAo SE zA KoNcESIju MAgISTrA IlIĆA

Silom konfiskovan autoputbojan Kostreš, predsednik Skupštine AP Vojvodine, kaže da se ovim netransparentnim ugovo-rom Vojvodina uskraćuje za 450 miliona evra (620 miliona dolara ili 306 miliona funti)

Ministar za infrastrukturu u Vladi Republike Srbije Velimir Ilić, prilikom TV duela na televiziji Pink sa zamenikom pred-sednika Lige socijaldemokrata Vojvodine i predsednikom

Skupštine AP Vojvodine Bojanom Kostrešom, izneo je niz uvreda i neistina na njegov račun, kao i na račun svih građana Vojvodine predsednika LSV Nenada Čanka.

Ministar Ilić je, u nedostatku argumenata za opravdanost koncesije na izgradnju autoputa Horgoš – Požega, svojim već dobro poznatim vokabularom uvredio više od dva miliona građana Vojvodine i predstavnike vojvođanske vlasti.

Prenosimo najupečatljivije:"Gospodine Kostreš, vi ste separatista, vi ste izdajnik Srbije, vi

ne priznajete Srbiju, vi pljujete na srpsku Skupštinu, ne priznajete Vladu Srbije, ne priznajete institucije Srbije… Ako ovako nastavite sa separatizmom vi ćete se ugasiti."

"Ne smete da izađete među narod jer Vi u Vojvodini nemate nikoga. Imate samo udruženje narkomana, udruženje homića itd."

"Koje su to vaše pare? Šta, od kukuruza i pšenice ste zaradili? To je toliko profitabilan posao?"

"Vama Srbija daje novac, ali vi ne znate da uložite i ne znate da radite. Vi ste trutovi u Vojvodini koji samo uzimaju pare"

"Ko su vam kadrovi u Vojvodini? Da vam nije ovih radnih ljudi, ovih izbegli-ca… Vi živite na njihovoj muci i nesreći"

"Čanak i vi nekoga da usrećite? Nemojte molim vas, Čanak dok nije pao sa motora još je s njim i moglo da se razgovara…"

"Ne smemo da vam dajemo pare nego vam dajemo put. Bolje put nego da pokradete pare"

Kako se emisija bližila kraju, ministar Ilić je, obraća-jući se Kostrešu, postao sve nervozniji i na kraju otišao za korak dalje izjavom:

"Gospodo građani Vojvodine, kad ovakvog imate za predsedni-ka svaka vam čast. On ne može da čuva jednu kozu. Nisam ja mali đokica, kako vas nije sramota? Ajde bre narkomanu jedan, vidiš da ti se sijaju oči! Ovo je poslednji put da razgovaram o koncesiji I da razgovaram sa jednim narkomanom. Što ti se sijaju oči gospodine Kostreš? Što se znojiš toliko? Što ti se crvene uši? Narkomanu…".

Kostreš se na kraju emisije izvinio građanima Srbije što su morali da slušaju sve što je izrečeno u ovom TV duelu.

DNEVNIK uVrEDA MINISTrA IlIĆA

Vojvođani su trutovi!

Predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš izjavio je da Vojvodina, zbog davanja koncesije na izgradnju autoputa Horgoš-Požega, biti oštećena ne za 450 miliona evra, koliko je do sada procenjivano, nego za 650 miliona evra.

Kostreš je za novosadski “Građanski list” rekao da će, prema nje-govim saznanjima, u aneksu 12, koji još uvek nije dostupan javnosti, izgradnjom autoputa Vojvodina biti oštećena za dodatnih 200 miliona evra. Naveo je da u tom aneksu piše da će koncesionar imati pravo da naplati tri dinara po kilometru autoputa.

“Prema toj računici, koncesionar će na godišnjem nivou naplaći-vati oko sedam miliona evra više. To, praktično, znači da će za 30 godina, ako koncesija bude toliko trajala, uzeti 200 miliona evra više”, rekao je Kostreš.

Kostreš: Koncesijom Vojvodina gubi

650 miliona evra

Liga socijaldemokrata Vojvodine upozorila je da ugovor o kon-cesiji na auto-put Horgoš-Požega treba u celosti da bude dostupan javnosti i zbog štete koja može nastati po životnu sredinu.

Prema rečima potpredsednice LSV Nade Lazić, u brojnim raspravama oko koncesije promaklo je pitanje načina obezbeđivanja mineralnih sirovina za izgradnju tog puta i uticaja izgradnje na život-nu sredinu. Ona je na konferenciji za novinare navela da sadašnji izvođači radova na petlji auto-puta kod Novog Sada bespravno vrše eksploataciju peska i šljunka sa okolnih oranica i tako obezbeđuju građevinski materijal.

Prema njenim rečima, posle takve eksploatacije na poljopriv-rednom zemljištu nastaju krateri koji se pune vodom ili se tu odlaže otpad. Na taj način se krše zakoni o zemljištu, mineralnim sirovinama i zaštiti životne sredine, rekla je Lazićeva, dodajući da je ankesom 15 ugovora o koncesiji predviđeno je da se sve štete koje nastanu moraju sanirati.

Prema njenim rečima, tim aneksom je predviđeno i da se moraju rekultivisati “i one deponije na koje naiđe onaj ko bude gradio autio-put”.

“LSV pita da li će koncesionar preuzeti na sebe i da nadoknadi štetu vlasnicima zemljišta, koja je nastale zbog odlaganja otpada”, kazala je Nada Lazić, koja je i zamenica pokrajinskog sekretara za zaštitu životne sredine.

Prema njenim rečima, ugovor o koncesiji zbog takvih detalja mora u celosti da bude dostupan javnosti, jer štete koje nastaju “nisu male i mogu da budu trajne”.

lazić: javnost potrebna i zbog zaštite

životne sredine

Sociolog Stjepan Gredelj ocenio je da bi “pad vlade” bio jedina prava posledica višemesečnog odbijanja Vlade Srbije da objavi Ugovor o koncesiji na izgrad-nju autoputa Horgoš-Požega. Gredelj je za novosadski “Dnevnik” rekao da

bi, ako ništa drugo, ono barem osoba koja je najodgovornija za ugovor o koncesiji, ministar za infrastrukturu Velimir Ilić, morao da bude smenjen.

Dodao je da bi se, ukoliko bi pala aktuelna vlada, onda postavilo pitanje da li bi Srbija dobila “veće zlo” i ocenio da se na toj “pretnji” zasniva “arogancija” aktuelne vlasti.

”To je ta igra na kojoj se zasniva arogancija ove vlasti, ta konstantna pretnja da bi moglo biti još gore, što samo govori o nezrelosti i neuređenosti države u kojoj živimo”, kazao je Gredelj.

Ocenio je da je cela afera još jednom strahovito oborila ugled zemlje u svetu i poslala poruku stranim investitorima da u Srbiji vlada “velika sistemska korupcija”.

“Iza priče o koncesijama krije se velika sistemska korupcija koju je, naravno, teško dokazati, ali je jasno da se tu radi o strašnom ‘ugrađivanju’ nekih ili mnogih likova iz vlasti ili oko nje”, rekao je Gredelj.

Prema njegovim rečima, to je poruka da bi svaki budući finansijer u Srbiji morao predvideti ogromne fondove za zadovoljavanje “užasnih korumpiranih apetita naših zvaničnih i nezvaničnih državnih tajkuna”.

“Mi u Srbiji imamo krajnje neodgovornu i banalno bezobraznu vlast”, kazao je Gredelj.

Vlade padaju i zbog mnogo manjih afera

Poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine u Skupštini AP Vojvodine su, prilikom diskusije povodom

usvajanja rebalansa pokrajinskog budže-ta, u svojim raspravama skrenuli pažnju na nekoliko izuzetno bitnih činjenica koje ukazuju na štetne posledice prilikom rea-lizacije Nacionalnog investicionog plana (NIP), kroz koji se Vojvodini vraća 3% (od proklamovanih 7%) novca iz budžeta Republike Srbije, a o tome gde i kako će taj novac u Vojvodini biti potrošen odlu-čuje - ministar!!!

Podsetiću da je Liga socijalde-mokrata Vojvodine, još pre donošenja Ustava Srbije, upozoravala na činjenicu da u članu 184. Ustava piše da budžet AP Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet Srbije, s tim što se tri sedmi-ne od budžeta AP Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda, a da je

činjenično stanje sasvim drugačije....Naime, AP Vojvodine dobija svega

4% budžeta Republike Srbije, a pre-ostalih 3% jesu samo transferna sred-stva Republike Srbije u budžetu AP Vojvodine u skladu sa članom 3. stav 6 Zakona o budžetu Republike Srbije za 2007. godinu.

Ova sredstva treba da se iskažu u budžetu AP Vojvodine kao prihod iz budže-ta Republike Srbije za 2007. godinu i kao kapitalni izdatak.

Vezano sa ovim, sledeću spornu činjenicu predstavlja član 32. Uredbe o postupku po kome se biraju projekti za NIP i postupku po kojem se NIP spro-vodi, u kome piše da “nalogodavac za sredstva iz NIP-a koja se u 2007. godini nalaze u budžetskom razdelu, a koja su namenjena za projekte na teritoriji AP Vojvodine jeste ministar”.

Uza sve poštovanje, mora se postaviti pitanje kako je moguće da resorni ministar zna bolje od pokrajinske administracije koji su to projekti značajni za Vojvodinu i Vojvođane, a da, pri tom, niko iz pokrajin-ske administracije nije čak ni konsultovan, a kamoli da odlučuje o tome?!

Moramo se zapitati i to kako je moguće da gotovo polovinom novca koji iz budžeta Republike biva vraćen AP Vojvodini, može da raspolaže i o njemu odlučuje JEDAN ČOVEK, ministar nadležan za NIP.

Takođe, osim što ministar odlučuje koji su projekti kapitalni za Vojvodinu, imenuje Kancelariju koja rangira projekte po značaju, kao i komisiju koja prati rea-lizaciju projekata. Sudeći po ovom doku-mentu, ne može se zaključiti da se iko iz pokrajinske administracije nalazi u nekom od ovih tela.

I poslednje, ali ne manje bitno, nigde u Uredbi nije precizirano na koji način će sredstva za realizaciju projekata biti uplaćena, odnosno, da li odjednom, polu-godišnje ili kvartalno, kao ni koji je rok za uplatu ovih sredstava.

Stoga su poslanici Lige socijaldemok-rata Vojvodine upozorili na eventualne štetne posledice ovakvog odnosa državnih organa Srbije prema AP Vojvodini i tražili od Izvršnog veća AP Vojvodine da pokrene

inicijativu za izmenu Uredbe o postupku po kome se biraju projekti za NIP i postup-ku po kojem se NIP sprovodi, da bi u budućnosti predstavnici građanki i građana Vojvodine bili u prilici da sami donose odluke o tome šta je to prioritetno za razvoj Vojvodine i bolji život njenih građana.

Za Poslaničku grupuLige socijaldemokrata Vojvodine

Maja Sedlarević

SLOBODNA VOJVODINA4 15. septembar 2007.

NACIONALNI INVESTICONI PLAN

Može li jedan čovek da odlučuje o gotovo polovini novca koji se vraća Vojvodini?...Ili, da li je to ona “ekonomska autonomija” koju su mnogi zdušno zagovarali pre donošenja ustava Srbije??? Ne bismo rekli...

Odnos koji Vlada Republike Srbije i njen prvi ministar Vojislav Koštunica imaju prema Vojvodini i njenim građa-nima svima je jako dobro poznat. Ukratko, može se

poistovetiti sa položajem Poljske u odnosu na Velikog brata sa istoka, a opisan je u poznatoj poljskoj krilatici”Mi Ruse volimo,oni nama uzimaju ugalj, a mi njima dajemo struju...”

Poslednja kocka u mozaiku pogubnog odnosa centralnih beogradskih vlasti prema Vojvodini svakako je priča o kon-cesiji na auto put Horgoš-Beograd. Bahatosti beogradskih vlasti zaista nema kraja i postavlja se pitanje zašto to građani Vojvodine trpe.

Bliži se godinu dana od usvajanja Ustava Republike Srbije kojim je nastavljena praksa pljačkanja i ponižavanja Vojvodine.

Liga socijaldemokrata Vojvodine je, u svojoj antireferendum-skoj kampanji, jasno isticala sva loša mesta u tekstu Ustava i ukazivala na pogubne posledice po Vojvodinu ako se Ustav bude usvojio.Većina građana Vojvodine je naš glas poslušala i bojkot je uspeo.

Od Vojvođana se tražilo da prihvate mrvice sa stola beo-gradskih centralista i da se zadovolje sa sedam procenata od republičkog Budžeta, iako Vojvodina čini 25% stanovništva, 27% teritorije Republike Srbije, a u Budžetu Srbije doprinosi sa 35% do 55%.

Pokrajinski premijer Bojan Pajtić je, prilikom poziva građani-ma Vojvodine da izađu na referendum za potvrđivanje Ustava, istakao da Vojvodina dobija novim Ustavom više sredstava i da kroz Fond za kapitalne investicije u Vojvodini možemo da bude-mo veliko gradilište.To je tačno, ali moramo se zapitati koliko bi realno bio veće pokrajinski Fond za kapitalne investicije da ispred te famozne cifre 7 dodamo na primer cifru 2, odnosno da budžet Vojvodine iznosi 27% budžeta Srbije.

Tako bi Ustavom zagarantovana sredstva iznosila 90 milijardi dinara, a ne 21 milijardu dinara. Po svakom stanovniku Vojvodine 34 000$. Razlika je očita.

Koncesiona afera i želja za daljim rovarenjem po džepovi-ma Vojvođana pokazuje da je Vojvodina u očima beogradskih centralista krava muzara koja pase u Vojvodini, a mleko daje u Nemanjinoj ulici u Beogradu.

Stav velike većineVvojvođana je jasan. Nema ,,krađe i kra-duckanje’’ i ko god pristane na novu igru Velimira Ilića i njegovih saradnika biće saučesnik u novoj pljački Vojvodine.

Pokrajinska skupština i Izvršno veće jasno su stavile do znan-ja da neće dopustiti realizaciju nove pljačke Vojvodine.

Treba sačekati i videti poteze komisije koju je formiralo Izvršno veće Autonomne pokrajine Vojvodine koja treba da analizira tekst Ugovora. Vojvođani očekuju od te komisije da štiti interese Vojvođana i da svaku nepravilnost u tekstu koncesionog ugovora iznesu pred javnost.

Sve drugo bilo bi novo zamajavanje javnosti i pristajanje na pljačku i to pognute glave.

Samovolja Vlade Srbije i njenog ministra Ilića je iritirajuća za Vojvođane, ali i druge građane Srbije.

Stavovi pokrajinskih organa beogradskim vlastima nisu važni, a po pitanju Zakona o koncesijama to predstavlja otvoreno kršen-je Zakona o koncesijama koji jasno kaže da pokrajinski organi moraju dati svoje mišljenje o koncesijama na teritoriji pokrajine. Ali to legalistima nije važno.

Nije im važna ni činjenicama da su se Skupština i Izvršno veće Vojvodine založile za hitnu izgradnju Banatske magistra-le i obilaznice oko Fruške gore (četiri trake puta do Sremske Mitrovice).

U ovim stavovima valja istrajati, ali neka ranija iskustva nas uče da, i pored dobre volje pojedinaca iz pokrajinske vlasti, sve lako pada u vodu posle jednog ili dva telefonska poziva iz Beograda pa se brzo promeni strana ploče i zasvira neka druga muzika.

Valja se nadati da će iskrena želja za prosperitetnom Vojvodinom i zaustavljanjem pljačke Vojvodine biti jasan signal pokrajinskim funcionerima koji imaju partijske centrale u Beogradu da nastave sa principijelnom borbom za Vojvodinu.

Liga socijaldemokrata Vojvodine će u toj borbi istrajati pa makar u njoj ostala i sama.

Aleksandar Marton

Obećanje o donošenju ovakve uredbe bilo je jedno od glavnih argu-

menata u predizbornoj kam-panji nekih stranaka. Uredba jeste doneta, ali tek sada se, pri njenoj realizaciji, vide prvi problemi.

Naime, da bi paor ostva-rio mogućnost da dobije pre-miju od 100 evra po hektaru, pored ostale dokumentacije, mora da priloži i uverenje o izmirenim obavezama na osnovu prihoda od poljopri-vrede i šumarstva, i to do kraja 2006. godine.

Ako znamo da su poljopri-vrednici poslednjih decenija bili čuvari socijalnog mira, a na osnovu svog rada su imali više nego ponižavajući položaj u društvu, i da je njihov rad bio mizerno malo plaćan, veoma mali broj njih je uspeo da sve obaveze do kraja prošle godine i izmiri.

Dalje, prema najavama stručnjaka, svega između 10 i 20 odsto poljoprivredni-ka uspeće da prikupi potrebnu dokumentaciju i dobije obećane premije.

A nikako se ne sme zaboraviti činjenica da se gotovo dve trećine budžeta Evropske Unije troši na poljoprivredu i da iz tog podatka možemo videti u koliko se lošem položaju nalazi naš agrar.

Da bi naši poljoprivredni proizvođači bili konkurentni, država mora posebnim merama da im pomogne.

Zato rešenje i ove situacije leži u vraćanju nadležnosti AP Vojvodini, za šta se LSV zalaže već 17 godina, jer bi i poljoprivreda i poljoprivrednici bili u boljem položaju, a svi problemi bili lakše i efikasnije rešavani.

Dejan Čapo

rEČ NAroDNog PoSlANIKA

Hoćemo li zaustaviti pljačku Vojvodine? lošA PrIMENA urEDbE

Premije za sve poljoprivrednike!Pokrajinski poslanik lSV Dejan Čapo podseća na lošu primenu famozne uredbe Vlade Srbije o premijama od 100 evra po hektaru za individualne poljoprivredne proizvođače

Aleksandar Marton, narodni poslanik LSV u Skupštini Srbije

Dejan Čapo, poslanik LSV u Skupštini Vojvodine

Maja Sedlarević, šefica poslaničke grupe LSV u Skupštini AP Vojvodine

Početkom aprila 2007. godine, pokrajinski poslanici Lige socijal-demokrata Vojvodine su zatraži-

li da Skupština AP Vojvodine usvoji Informaciju o potrebi da se hitno donese Zakon o imovini Vojvodine i da Izvršno veće AP Vojvodine u najkraćem roku završi sa izradom predloga tog zakona koji bi bio upućen na usvajanje Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Od ove naše inicijative prošlo je bez-malo pola godine, predlog zakona nam još nije ponuđen, a u javnosti se o ovoj temi ni ne progovara.

KAKO JE VOJVODINA IZGUBILA SVOJU IMOVINU?

Prošlo je 12 godina od kako je, u želji da sačuva svoje diktatorske pozici-je, Miloševićeva vlast, 1995. godine, donela sramni Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije, kojim je izvr-šena potpuna centralizacija raspolaganja i upravljanja svim sredstvima kojima su raspolagali i koristili organi lokalnih samouprava i autonomnih pokrajina.

Dolaskom demokratskih snaga na vlast u jesen 2000. godine, postojanje ovog zakona postalo je besmisleno.

Na inicijativu poslanika LSV, Skup-ština AP Vojvodine je, u nekoliko navra-ta, pokretala inicijative za ukidanje ovog zakona i vraćanje imovine Vojvodini i lokalnim samoupravama. Uvek je odgo-vor bio da do donošenja novog ustava nema ništa od toga. Novi Ustav RS je donet, u njemu se čak proklamuje decen-

tralizacija raspolaganja i korišćenja pri-rodnog bogatstva i drugih nepokretnosti u državnoj i društvenoj svojini.

Načelima Ustava (član 12.) predvi-đeno je da je “državna vlast ograničena pravom građana na pokrajinsku autono-miju i lokalnu samoupravu”, kao i da “pravo građana na pokrajinsku autono-miju i lokalnu samoupravu podleže samo nadzoru ustavnosti i zakonitosti”.

Odredbama o ekonomskom uređenju i javnim finansijama o ravnopravnosti svih oblika svojine (član 86.) “Jamče se privatna, zadružna i javna svojina. Javna svojina je državna svojina, svojina autonomne pokrajine i svojina jedinice lokalne samouprave, a postojeća društve-na svojina pretvara se u privatnu svojinu pod uslovima, na način i u rokovima predviđenim zakonom”.

Nadalje, prema odredbi člana 87. stav 4. “imovina autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, način nje-nog korišćenja i raspolaganja, uređuju se zakonom”.

Takođe, odredbama o teritorijalnom uređenju i razgraničenju nadležnosti (čl. 177.) “Jedinice lokalne samoupra-ve nadležne su u pitanjima koja se, na svrsishodan način, mogu ostvarivati unutar jedinice lokalne samouprave, a autonomne pokrajine u pitanjima koja se, na svrsishodan način, mogu ostvari-vati unutar autonomne pokrajine, u koji-ma nije nadležna Republike Srbija”. Ova odredba Ustava utvrđuje principe za razgraničenje nadležnosti između Republike, autonomne pokrajine i lokal-

ne samouprave.Međutim, nezavisno od budućeg

zakona iz čl. 177. kojim će se definisati pitanja od republičkog, pokrajinskog i lokalnog značaja, samim Ustavom su i neposredno definisane određene nadlež-nosti autonomne pokrajine i opštine. Neposredno Ustavom (član 183. stav 5.) predviđeno je da “autonomne pokrajine upravljaju pokrajinskom imovinom na način predviđen zakonom”. Neposredno na osnovu Ustava (član 190. stav 4.) i “opštine samostalno upravljaju opštin-skom imovinom u skladu sa zakonom”.

I pored nelegitimnosti i pored novih odredaba Ustava Republike Srbije, ovaj Zakon o sredstvima u vlasništvu Republike Srbije i dalje je na snazi.

O tome koliko se evropska legisla-tiva i međunarodna dokumenta kose sa ovakvim centralističkim zakonom ne treba ni raspravljati. Na primer, centrali-zovanim raspolaganjem i upravljanjem materijalnim dobrima Srbija danas krši i dokumente Saveta Evrope, čija je puno-pravna članica.

ŠTA JE U VOJVODINI URAĐENO DOK JE IMALA SVOJU IMOVINU?

Za ovaj pregled navešćemo samo dva karakteristična primera.

Kada je Vojvodina upravljala svo-jom imovinom (od 1972-1982. godine) izgrađeno je šest mostova preko Dunava (kod Bezdana, Bogojeva, Bačke Palanke, Novog Sada, Beške i Kovina).

Samodoprinosom je urbanizovan

veliki broj sela i naselja u Vojvodini. Time je kvalitet života u selima približen kvalitetu života u većim gradovima. U nekim urbanizovanim selima samodopri-nos se ostvaruje u kontinuitetu od 1946. godine (u Kaću je, tokom 50. godina, kon-tinuirano ubiran samodoprinos od građa-na i izgrađivana urbana infrastruktura).

Sva ovako izgrađena komunalna infrasturktura zakonom iz 1995. godine pretvorena je u državnu svojinu, iako je, prema načinu nastanka, to svojina građa-na koji su plaćali samodoprinos.

Tim zakonom, bez ikakve naknade, izvršena je nacionalizacija suprotno ne samo pravnim standardima razvijenih zemalja u Evropi, već i suprotno tadaš-njem Ustavu Srbije, zato se ova veli-ka nepravda mora ispraviti vraćanjem imovine ne samo autonomne pokrajine, već i imovine lokalne samouprave u Vojvodini.

ŠTA VOJVODINI TREBA DA BUDE VRAĆENO?

Sva sredstva u državnoj i društvenoj svojini koja su koristili organi Autonomne Pokrajine Vojvodine do centralizacije izvr-šene 1995. godine Zakonom o sredstvima u svojini Republike Srbije. A to su:

– zemljište (građevinsko, poljopri-vredno) i druga prirodna bogatstva (voda, gas, rudna blaga);

– infrastruktura (putevi, vodotokovi, dalekovodi i prenosni sistem, gasovodi, naftovodi...)

– objekti koje koriste organi Auto-nomne Pokrajine Vojvodine, a na kojima nemaju prava raspolaganja, a imali su do donošenja Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije (npr, zgrada Izvršnog veća i Skupštine AP Vojvodine i svih ostalih pokrajinskih institucija, objekti javnih službi od pokrajinskog značaja, objekti Univerziteta u Novom Sadu, zdravstvene institucije od pokra-jinskog značaja, kulturne, veterinarske, naučne...

Kada Vojvodina ostvari pravo da upravlja svojom imovinom, zaustaviće i svoje relativno zaostajanje u odnosu na svoje okruženje.

Samo primera radi, Vojvodina je 1918. godine bila razvijenija od Slove-nije. Slovenija se danas nalazi u krugu najrazvijenih zemalja u Evropi, a Srbija zajedno sa Vojvodinom na samom začelju

ŠTA TREBA URADITI?

U skladu sa sprovođenjem Ustava Republike Srbije i Ustavnim zakonom o sprovođenju Ustava, sa zakonom kojim se uređuje teritorijalna organizacija Republike Srbije mora se istovremeno doneti i Zakon o imovini AP Vojvodine. Zakon o teritorijalnoj organizaciji i Za-kon o imovini autonomne pokrajine pred-stavljaju neodvojivu celinu, jer bez svoje imovine AP Vojvodina ne može ostvari-vati svoj ustavni položaj.

ZAŠTO SE BORIMO?

Od kada smo, iznova, po ko zna koji put, ovoga puta posle donošenja novog, sramnog Ustava RS, otvorili pitanje vojvođanske autonomije i vraćanja nad-ležnosti, počeli su da mi se javljaju

građani sa pitanjima zašto nismo oštriji, zašto se više ne zalažemo, zašto više ne učinimo... Ogorčeni, kao i ja...

Novim Ustavom Republike Srbije izneverena su očekivanja građanki i gra-đana da će im biti vraćeno pravo da upravljaju svojom imovinom, da će se barem deo obećanja koja su im data u predustavnoj kampanji ispuniti i da će Vojvodina dobiti ingerencije koje zaslu-žuje i koje joj pripadaju.

Jedino što sam mogla da im kažem, bilo je da Liga socijaldemokrata Vojvo-dine nikad, ali nikad, i pored svih napada, opstrukcije i blokada, neće odustati od borbe za zakonodavnu, izvršnu, sudsku vlast, izvorne prihode i sopstvenu imovi-nu Vojvodine.

Bez vraćanja imovine, autonomija Vojvodine i dalje ostaje samo prividna i formalna. Vraćanje imovine je preduslov svakog budućeg razvoja, stabilnosti i prosperiteta pokrajine i osnov za sav naš dalji rad.

Imovinu Vojvodine su stekli, stiču i sticaće građanke i građani ove pokrajine i niko nema pravo, zarad bilo kakvih viših interesa (ili sličnih izgovora) više da je uzurpira. Ne dam!

Maja Sedlarević

(Hvala Todoru Gajinovu na svim rele-vantnim podacima o vremenima kada je

Vojvodina imala autonomiju koje mi je stavio na raspolaganje)

SLOBODNA VOJVODINA515. septembar 2007.

Sticanjem autonomije, političke i ekonomske samostalnosti, Vojvodina je dobila i iskoristila šansu da zaustavi zaosta-janje i delom naknadi izgubljeno. Nikada u Vojvodini nije

izgrađeno toliko objekata kao u tom periodu. Po podacima iz Privredne komore Vojvodine, datim u publikaciji Dimitrija Boarova “Autonomija se isplati”, Novi Sad 2002. – izgrađeno je između ostalog sledeće.

U hemijskoj industriji: “Petrohemija” u Pančevu, Metanolsko-sirćetni kompleks u Kikindi, “Hipol” u Odžacima, “Karbodioksid” u Bečeju, “Rumaplast” u Rumi, “Biser” u Kumanima, “Banatplast” u Plandištu, “Sremplast” u Šidu, Industrija plastike IFPA u Alibunaru, “Izolir” u Zrenjaninu, “Hinom” u Novom Miloševu, “Gumaplast” u Inđiji, “Farmaceut guma” u Kovinu, Fabrika sintetičkog kaučuka u Elemiru. Rekonstruisane su i proširene fabrike: “Rumaguma” i “Dunav” u Čelarevu, “Jugoremedija” u Zrenjaninu, “Hemofarm” u Vršcu, “Staklara” u Alibunaru i “Azotara Pančevo”.

U metalskoj industriji: “Inomag” u Bačkoj Topoli, “Radijator” u Zrenjaninu, “Kovačnica” u Jaši Tomiću, “Metind” u Zrenjaninu, Fabrika opreme u Novom Bečeju, Brodogradilište “Sava” u Mačvanskoj Mitrovici, Brodogradilište “Tisa” u Novom Bečeju, “Šinvoz” u Zrenjaninu, “Termovent” u Temerinu, “Sila” u Staroj Moravici, “Metalogradnja” u Vrbasu, “Jugodent” u Srbobranu, “Fadip” u Bečeju, “MIV” u Sremskoj Mitrovici, “Minel” u Zrenjaninu, “Minel” u Banatskom Karlovcu, “Minel” u Pančevu, “Sental” u Senti, Fabrika specijalnih dostavnih vozila “Zastava” u Somboru, “Arma” u Baču, Fabrika elektro materijala u Baču, “Šidal” u Šidu, “Utva silosi” u Kovinu, “Petroremont” u Pančevu, Fabrika procesne opreme u Bačkom Petrovcu, IMT priključne mašine u Novom Bečeju idr. a znatno su rekonstruisane ili proširene stare firme: “Sever” u Subotici, “Livnica” u Kikindi, Brodogradilište Novi Sad, “Lifam” u Staroj Pazovi, “Utva” u Pančevu, “Novkabel” u Novom Sadu, “Livnica” u Čoki, “Pobeda” u Novom Sadu, Livnica preciznih odlivaka u Adi, “Potisje” u Adi, “Bane Sekulić” u Somboru, “Progres” u Zrenjaninu i “Majevica” u Bačkoj Palanci.

U prehrambenoj industriji: rekonstruisane su i proširene sve stare šećerane, u Vrbasu, Senti, Kovinu, Zrenjaninu, Crvenki i Sremskoj Mitrovici – a izgrađeno je i pet novih – u Pećincima, Kovačici, Novoj Crnji, Žablju i Baču. Obnovljene su i stare uljare u Vrbasu i Zrenjaninu, a podignute su i nove u Šidu i Bečeju

(“Sojaprotein”). Obnovljeno je i prošireno šest pivara, a izgrađene su sladare u Bačkoj Palanci, Apatinu i Krajišniku. Izgrađeni su i kapaciteti za proizvodnju gotove ili polugotove hrane: “Juvitana” u Inđiji, “Elan” u Srbobranu, Prerada voća u Irigu, “Menta” u Padeju, Fermin u Senti, “Banini” u Kikindi, “Medela” u Vrbasu, “Jaffa” u Crvenki, “Alpis” u Kovinu, “Trivit” u Vrbasu, “Corn pro-duikt” u Sremskoj Mitrovici, “Rumen” u Rumi, “Aleva” u Novom Kneževcu, “Vitaminka” u Horgošu, “Prima” u Kikindi, “Aroma” u Futogu. Modernizovani su veliki vinski podrumi u Vršcu, Erdeviku i Paliću. Obnovljene su velike mlekare. Izgrađene su ili rekonstruisane velike industrijske klanice “Neoplanta” u Novom Sadu, “Čoka” u Čoki, “Bek” u Zrenjaninu, “Karneks” u Vrbasu, “Panonka” u Somboru, “Mitros” u Sremskoj Mitrovici, “Topola” u Bačkoj Topoli, “PIK Kikinda”, “Banat” u Banatskom Karlovcu, “Srem” u Šidu i “29. novembar” u Subotici, a pojavile su se i živin-ske klanice “Topiko” u Bačkoj Topoli, “Juko” u Žitištu i “Klanica” u Plandištu. Tako su kapaciteti prerade tovljenih svinja povećani sa 1.800.000 komada godišnje na oko 3.500.000 komada a goveda sa oko 180.000 na oko 400.000 grla.

Izgrađeno je šest velikih mostova na Dunavu (kod Bezdana, Bogojeva, Bačke Palanke, Novog Sada, Beške i Kovina).

Izgrađene su nove ili potpuno revitalizovane bolnice ili veliki domovi zdravlja u Sremskoj Kamenici, Novom Sadu, Somboru, Subotici, Zrenjaninu, Sremskoj Mitrovici, Vršcu, Senti, Rumi i drugim gradovima. Podignuto je stotinak škola i obdaništa.

Sve ovo postignuto je ulaganjem ogromnih investicija i podnošenjem značajnih ekonomskih žrtava vojvođanskog sta-novništva. Od 1974. stopa investicija je u narednih pet godina povećana sa 22,6 na 31,1%. U Vojvodini je izdvajano oko 23% dohotka za akumulaciju dok se u Jugoslaviji izdvajalo 17 do 19%. Izdvajalo se više od drugih i na uštrb zarada zaposlenih, tako je u Vojvodini na primer 1984. za čiste plate uzeto manje od 25% od dohotka dok je u Jugoslaviji uzeto skoro 32%.

Podaci o izgrađenim objektima širom Vojvodine opovrgavaju tvrdnje da je Novi Sad “sve vukao sebi”, te da bi i ubuduće u Vojvodini beogradski centralizam bio zamenjen novosadskim centralizmom pa da građani Vojvodine autonomijom ne bi dobili ništa. Činjenice potvrđuju da se od strane Vlade Vojvodine, koja je u mnogome zaslužna za ova postignuća, vodilo računa o urav-noteženom razvoju cele Vojvodine.

PITANJE KOJE LSV STALNO POSTAVLJA

šta će biti sa imovinom Vojvodine?

AuToNoMIjA i privredni POLET Vojvodine

1974 – 1988.

SLOBODNA VOJVODINA6 15. septembar 2007.

Oblast unutrašnjih poslova obuhva-tala je tri vrste poslova:

1. Poslove državne bezbednosti (zaštita ustavnog poretka),

2. Poslove javne bezbednosti (krimi-nalistička služba, javni red i mir i sl.),

3. Ostali unutrašnji poslovi (državl-janstvo, prebivalište i boravište, držanje i nošenje oružja, vozačke dozvole i drugi upravno-pravni poslovi).

Prema ustavu (Ustav SFRJ, Ustav SR Srbije i Ustav AP Vojvodine) oblast unutrašnjih poslova bila je regulisana podelom između tri nivoa vlasti.

1. Federacija (SFRJ) je saveznim zakonom regulisala osnove sistema državne bezbednosti i putem saveznih organa u zemlji i inostranstvu sprovodi-la poslove organa državne bezbednosti koji su bili neophodni za obezbeđenje saveznih organa. Pored toga, Savezni sekretarijat za unutrašnje poslove vršio je i usklađivanje rada svih organa koji vrše

poslove državne bezbednosti u republi-kama i autonomnim pokrajinama.

2. Prema ustavu (sva tri nivoa usta-va) republike i autonomne pokrajine su svojim zakonima regulisale organizaci-ju i delatnost organa unutrašnjih poslo-va na teritoriji republike, odnosno auto-nomne pokrajine. Pravo AP Vojvodine

da svojim zakonom reguliše organiza-ciju i rad organa unutrašnjih poslova na teritoriji AP Vojvodine bilo je pred-viđeno i Ustavom SFRJ i Ustavom RS i Ustavom AP Vojvodine. AP Vojvodina je svojim zakonima regulisala celokup-nu oblast unutrašnjih poslova za terito-riju Pokrajine. U Pokrajini je postoajo Pokrajinski sekretarijat za unutrašnje poslove kao i regionalni sekretarijati unutrašnjih poslova, od kojih je svaki pokrivao teritoriju više opština. U onim opštinama u kojima nije bilo sedište regionalnog sekretarijata, postojala su odeljenja za unutrašnje poslove, kao sastavni deo odgovarajućeg regional-nog sekretarijata, kao i stanice milicije.

Postavljanje rukovodioca službi unutrašnjih poslova vršile su odgovara-juće skupštine. Pokrajinskog sekretara za unutrašnje poslove birala je Skupština AP Vojvodine na predlog predsednika Izvršnog veća AP Vojvodine. Načelnike

regionalnih sekretarijata birale su skup-štine opština toga regiona, na predlog Pokrajinskog sekretara, a načelnike odeljenja u opštinama birala je skupš-tina opštine na predlog načelnika regi-onalnog sekretarijata.

Sve poslove u oblasti javne bezbed-nosti na teritoriji AP Vojvodine vršili

su Pokrajinski sekretarijat i regionalni sekretarijati. U oblasti javne bezbed-nosti pokrajinski organi bili su u istom položaju kao i takvi organi u svim republikama. Republički sekretarijat za unutrašnje poslove u Srbiji je vršio poslove javne bezbednosti samo na teri-toriji Republike Srbije bez autonomnih pokrajina i nije imao nikakve nadlež-nosti na teritoriji Vojvodine i Kosova u oblasti javne bezbednosti.

Dugoročnom kadrovskom politi-kom u AP Vojvodini obezbeđivano je da u organima unutrašnjih poslova u Vojvodini budu odgovarajuće zastuplje-ni i pripadnici nacionalnih manjina.

Po potrebi, a najmanje jedanput godišnje, Skupština AP Vojvodine raz-matrala je stanje u oblasti unutrašn-jih poslova u Pokrajini. Tekući uvid u stanje unutrašnjih poslova ostvarivalo je Izvršno veće AP Vojvodine putem svoga Odbora za unutrašnju politiku. Za taj posao bio je zadužen jedan od potpredsednika Izvršnog veća, ako je Izvršno veće imalo više potpredsednika. Stanje u oblasti državne bezbednosti raz-matralo je Predsedništvo AP Vojvodine putem posebnog radnog tela Saveta za zaštitu ustavnog poretka. Poslovi javne bezbednosti i poslovi državne

bezbednosti bili su odvojeni, utoliko što su radnici na tim poslovima pripadali i posebnim radnim zajednicama, čak i sa različitim službenim legitimacijama. Načelnika Službe državne bezbednos-ti u Vojvodini postavljalo je Izvršno veće AP Vojvodine, a načelnika Službe državne bezbednosti u Srbiji postavljalo je Izvršno veće Republike Srbije.

3. Specifična složenost Republike Srbije ispoljavala se samo u oblasti državne bezbednosti. U Republičkom sekretarijatu i u Pokrajinskom sekreta-rijatu postojali su sektori državne bez-bednosti, koji su vršili poslove državne bezbednosti, svaki na svojoj teritoriji. U skladu sa ustavom (sva tri nivoa ustava) bila je predviđena obaveza Službi držav-ne bezbednosti u Republici Srbiji i u autonomnim pokrajinama da međusob-no usklađuju rad državne bezbednosti na poslovima od interesa za Republiku kao celinu. Koji su to poslovi državne bezbednosti od interesa za Republiku kao celinu trebalo je da bude regulisano posebnim republičkim zakonom za celu teritoriju Republike Srbije. Međutim, takav zakon nikada nije donet. Razlog tome je što su republički organi smatrali da je svaki posao državne bezbednosti od interesa za Republiku kao celinu i u tome su tražili podređenost službi držav-ne bezbednosti u pokrajinama službi državne bezbednosti u Republičkom sekretarijatu. Nasuprot tome, pokrajinski organi smatrali su da u poslove državne bezbednosti od interesa za Republiku kao celinu spadaju samo oni poslovi koji se odnose na teritorijalnu celokupnost Republike Srbije, a da su u svim drugim poslovima državne bezbednosti pokra-jinski organi samostalni u svojoj delat-nosti. Takav stav pokrajinskih organa imao je uporište u Saveznom zakonu o osnovama sistema državne bezbednosti, jer je taj Zakon jednako tretirao služ-bu državne bezbednosti u Republičkom sekretarijatu i službu državne bezbed-nosti u pokrajinskim sekretarijatima.

I u odsustvu zakona koji bi trebao da definiše poslove državne bezbednosti od interesa za Republiku kao celinu službe državne bezbednosti u Republičkom sekretarijatu i u pokrajinskim sekretari-jatima su usklađivale svoje rad na prin-cipima ravnopravnosti. U međusobnim odnosima između Pokrajinskog sekreta-

rijata AP Vojvodine i Republičkog sek-retarijata u Beogradu nije bilo nesugla-sica i nesinhronizovanog delovanja, jer su ostvarivali saradnju i vršili razmenu informacija. Međutim, u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom Kosova Republički sekretarijat u Beogradu je izražavao dosta nezadovoljstva tvrdeći da Pokrajinski sekretarijat sa Kosova nema spremnosti ni za akcionu saradnju ni za razmenu informacija.

PROPAST

Ustavnim amandmanima na Ustav Republike Srbije iz 1989. godine, a konačno Ustavom Republike Srbije iz 1990. godine autonomne pokrajine su izgubile svaku nadležnosti u oblasti unutrašnjih poslova. Organi unutraš-njih poslova sa teritorije pokrajina su centralizovani i podređeni samo repub-ličkom ministarstvu i Vladi Republike Srbije, a AP Vojvodina u toj oblasti nema nikakve nadležnosti.

Posle gubitka nadležnosti u oblas-ti unutrašnjih poslova vršena je u Vojvodini stroga diferencijacija i odstranjeni svi oni za koje je postojala bila kakva indicija da su naklonjeni autonomiji Vojvodine. U tom procesu osobito su odstranjivani pripadnici naci-onalnih manjina iz oblasti unutrašnjih poslova. Taj proces je sprovođen pod neposrednom koordinacijom i kontro-lom Predsedništva Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije.

* * *

Prednacrt Osnovnog zakona AP Vojvodine, koji je Skupština AP Vojvodine usvojila kao osnovu za dalji rad na pripremi Ustava Republike Srbije i konstitutivnog akta AP Vojvodine, predviđao je da AP Vojvodina svo-jim zakonom reguliše organizaciju i rad pokrajinske i lokalne policije u AP Vojvodini, koja bi obavljala pretežni deo poslova javne bezbednosti na teritoriji AP Vojvodine. To podrazumeva da bi organi u AP Vojvodini postavljali ruko-vodioce pokrajinske i lokalne policije i razmatrali njihov rad.

U međuvremenu, poslovi državne bezbednosti izdvojeni su iz nadležnosti ministarstva za unutrašnje poslove i povereni Bezbednosno informativnoj agenciji (BIA) kao posebnom organu.

S obzirom na prirodu poslova držav-ne bezbednosti nerealno je očekivati da bi AP Vojvodina mogla ostvariva-ti neku nadležnosti i u oblasti držav-ne bezbednosti. Ovo iz razloga što se poslovi državne bezbednosti vezuju za Republiku kao državu, pa je nerealno očekivati da bi AP Vojvodina kao oblik teritorijalne autonomije u tome mogla dobiti neku nadležnost. Nadležnost pokrajine i u oblasti državne bezbed-nosti prema Ustavu iz 1974. godine AP Vojvodina je ostvarivala na osnovu Ustava SFRJ i Saveznog zakona o osno-vama sistema državne bezbednosti.

Todor Gajinov

orgANIzAcIjA I NADlEžNoST SlužbE uNuTrAšNjIH PoSloVA u AP VojVoDINI PrEMA uSTAVu Iz 1974. goDINE

jedino vojvođanska policija može da obezbedi miran san VojVoĐANIMA AP Vojvodina je svojim zakonima regulisala celokupnu

oblast unutrašnjih poslova za teritoriju Pokrajine

“Nepoznati počinioci” polupali su ciglama prozore i ispisivali nacističke parole i simbole po fasadi Alternativnog kulturnog centra CK 13 u Novom Sadu,

saopštila je novosadska policija. To se desilo krajem jula. Napad je okvalifikovan kao krivično delo širenja rasne, verske i nacio-nalne mržnje. Počinioci ni do danas nisu uhapšeni. Cinici bi kazali: kako da ih uhapse kada znaju i ko su i gde su. A počinioci su niko drugi do - neonacisti?!

Napad se desio ujutro oko 4 sata, na kuću je bačeno dese-tak cigala, tri prozora su polupana, a na vratima su ispisivane nacističke parole “SS”, nacistički simboli, kukasti krstovi, kao i simboli “bele rase”. Nacističke parole na CK 13 osvanule su i neposredno pre otvaranja ovog kulturnog centra, u aprilu ove godine. CK 13 se nalazi u Ulici Vojvode Bojovića, u širem centru Novog Sada.

Inicijativa nevladinih organizacija iz Vojvodine “Građanska Vojvodina” zatražila je oštrije kazne za neonaciste. „Podsećamo da je u vreme eskalacije etničkih incidenata u Vojvodini 2004. godine prva reakcija policije bilo ćutanje, a zatim podnošenje

prekršajnih prijava protiv počinilaca“, navodi se u saopštenju. „Građanska Vojvodina“ zatražila je od nadležnih da pojačaju aktivnosti praćenja delovanja nacističke organizacije „Nacionalni stroj“ i da postupe po službenoj dužnosti.

A postupiti po službenoj dužnosti znači jednostavno - rastu-riti bagru. Ili će bagra rasturiti mirne građane. I za to služi poli-cija: da nama i našim porodicama obezbedi miran san. Onakav san kakav smo imali dok je Vojvodina imala svoju policiju. I kada se nije mogao desiti ozbiljniji incident na fudbalskoj utakmici, jer su svi poznati gradski huligani “preventivno”, i pre nego je utakmica počela, mogli da je prate u pritvoru na televizoru. A sada Novim Sadom vršljaju neonacisti. Isti oni koji su tukli učesnike antifašističke tribine na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Isti oni koji su pretili novinaru i njegovoj supruzi da će ih pobiti... Isti oni koje je policija znala onako spektakularno, pred kamerama RTS-a, pohvatati i izvesti pred sud, nakon što su ih mediji pritisli da to urade. Vojvođansku policiju ne bi trebalo pri-tiskati – ona bi to sama uradila. I više se Novi Sad ne bi brukao u očima sveta.

DA VojVoDINA IMA SVoju PolIcIju, NE bI bIlo EKSTrEMISTA

Neonacisti u Novom Sadu?!

Lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak kritikovao je premijera Srbije Vojislava Koštunicu zato što “napada” i pokušava da “zabrani” štrajk policije i upitao ga zašto to nije uradio svojevremeno i kada su se pobunile “crvene beretke”.

Čanak je u saopštenju za javnost ocenio da je Koštunica “najblaže rečeno licemeran”, kada pokušava da “zabrani” štrajk Nezavisnog sindikata policajaca.

“Istom tom Koštunici nije smetalo kada je Jedinica za specijalne operacije (JSO), poznatija kao ‘crvene beretke’ ne samo štrajkovala, nego i pod punim naoružanjem, bloki-rala prilaze Beogradu 2001. godine”, naveo je Čanak.

On je postavio pitanje Koštunici “da li to znači da je on stajao iza štrajka ‘crvenih beretki’ pa mu zato nije smetao”.

“Vojislava Koštunicu ili naprosto ne interesuju socijalni problemi policije ili je potrebno da i ovi sadašnji štrajkači, kao i oni prošli, štrajkuju pod oružjem da bi bili ozbiljno shvaćeni”, naveo je Čanak, koji je i šef poslaničke grupe “Vojvođanski poslanici” u Skupštini Srbije.

Koštunica podržavao jSo, a sada protiv štrajka policije

SLOBODNA VOJVODINA

Kikinđani su sa zanimanjem pratili kako koordinirana akcija Bojana Kostreša, predsednika Skupštine

AP Vojvodine, Lige socijaldemokra-ta Vojvodine i medija daje rezultate – ONAJ ugovor, sve sa aneksima, ugledao je svetlo dana, i, kako izgleda, sprečena je jedna od velikih pljački Vojvodine, teška milione evra. Ili, nije sprečena? Kod nas je zaista sve moguće. Onu drugu pljačku,

svakidašnju, skoro da više i ne primeću-jemo. Samo je osećamo.

Cene u Vojvodini rastu brže – objavio Dnevnik od 7. septembra na pola strane. I bez digitrona, možemo da primetimo kako smo opet zaklani novim poskupljen-jima. Počinje neprimetno, da bi prosečan Kikinđanin, obično vrlo brzo, primetio da mu plata/penzija odjednom pokriva još manje troškova nego što je mogla da

pokrije pre neki dan. Skuplji hleb, skupl-je meso, povrće, a i računi stigli veći, obogaćeni novim poskupljenjima. Ko je opremao đaka (ili, još bolje, dva/dvoje đaka) za početak nove školske godine, imao je troška kao da je pravio veliko slavlje – što mu ni na kraj pameti nije palo, naravno. Kikinđani, naročito stariji, i naročito nezaposleni, još od julskih vrućina sa zebnjom govore o nastupa-jućoj zimi, jer znamo da su preduzeća koja određuju cene grejanja i komunalnih usluga i dalje radikalska. Plaćamo, jer smo navikli.

Pljačkanje Vojvodine, njenog rada i njenih stanovnika takođe je postalo uobičajena, naviknuta praksa, koja bi izazvala čuđenje samo u jednom slučaju: kad bi bila PREKINUTA.

U Kikindi, vreme za čekanje je isteklo: suviše smo, kako da kažemo, OČERUPANI da bismo oklevali i pre-mišljali se o daljim alternativama. Ako stanovništvo sada nije spremno za izbore na kojima će staviti tačku na pljačkašku praksu, kad će biti?

G. Perunović Fijat

15. septembar 2007. 7

KIKINDA

Vreme pljačke svakidašnje!

U ime zrenjaninskih ligaša izra-žavam najoštriji protest i neza-dovoljstvo zato što zastava i

grb Vojvodine još uvek nisu vraćeni na zgradu Skupštine opštine. Neverovatno je da već nekoliko meseci Privremeni organ u novom sastavu ravnodušno prelazi preko ove činjenice. Ne samo da na taj način krši Ustav i Ustavni zakon već pojedinci u njemu zaboravljaju da su, ne tako davno, oštro osuđivali potez uklanjanja znamenja Vojvodine sa skupštinskog zdanja koje su inici-rali predstavnici Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije, rekao je novi-narima Dragan Nedeljkov, portparol GrO LSV Zrenjanin. – Liga je prilikom nedavnog donošenja Ustava Republike Srbije isticala njegove brojne nedostat-ke, pogotovo kada je u pitanju položaj Vojvodine i njenih građana. Sada kada je već donet i kako je donet, tražimo da se poštuje i primenjuje. Oni koji su

ga veličali, na drugoj strani, sada se ponovo postavljaju iznad zakona ove zemlje.

Dragana Mihaljević, regionalna koordinatorka Foruma žena i kandidat-kinja za odbornicu prokomentarisala je aktivnosti zrenjaninskih ligaša tokom manifestacije Dani piva. – Mnogo liga-ša na gradskim ulicama i još više naših sugrađana podelilo je dobru atmosferu

Dana piva. Tokom devet „prazničnih“ dana počastili smo Zrenjanince krof-nama, kuvanim kukuruzom a posebna atrakcija bilo je fotografisanje u tradici-onalnoj nošnji Sose i Lale. Koristeći ovu priliku putem letka i novine „Slobodna Vojvodina“ još jednom smo ukazali na mogućnosti i prednosti Vojvodine kao evropske regije.

- I bez pivare Zrenjanin je već godi-nama organizator najveće manifestacije posvećene ovom hranljivom napitku. Pivarijada bez fabrike piva. Uličnim akcijama smo hteli da podsetimo da u Vojvodini još uvek uspeva kukuruz. Dokle će tako biti mi iz Lige socijal-demokrata Vojvodine, na žalost, ne možemo ponuditi odgovor. Sve zavisi, što nas nimalo ne veseli, od dobre volje beogradskih vlastodržaca, bile su reći Predraga Jovanovića, takođe kandidata za odbornika u lokalnom parlamentu.

GrO LSV Zrenjanin

OBREN MARKOV:

Ovogodišnji letnji raspust je u novosadskom DSS dočekan pre radno nego svečarski. Primarni

su bili radovi na unutrašnjem uređenju; neka od njihovih zavađenih partijskih plemena su odlučila da kreativno iskori-ste zimske izborne rezultate, a sve u cilju zauzimanja dobrih pozicija pred (tada još uvek izvesne) lokalne izbore. Rezultati k’o rezultati, mogu da se tumače i ovako i onako, ali je ipak više ličilo na “onako”: brojke suvo govore da je ta stranka, između dva ciklusa republičkih izbora, samo u Novom Sadu izgubila preko 3000 glasova. To je uvek nezgodan i dobar argument u međuplemenskoj unutarstra-načkoj tuči, jer ako se isto ponovi i “na

lokalu”, ode cenzus, ode uticaj; a ko je živeo od toga što ucenjuje, ne može očekivati da će mu dobro ići dok bude molio.

Dakle, činilo se da je došlo vreme da slepi progledaju, kljakavi prohodaju i da se neobavešteni obaveste. Bogougodnost njihovog cilja je naizgled teško osporiti: kao, valja menjati one koji su radije želeli puno lične vlasti nego malo prinudne uprave, i one koji su verovali da namigivanje BG centrale 2004. neće već 2007. biti tumačeno kao obično žmirkanje na patriotskom suncu. I tako smo se jednog jutra probudili, a DSS-ovci su nam naprasno poručivali da je ono što smo prethodnih godina gledali optička varka i da (“vidi gde su mi ruke”) odbornici DSS daju većinu radikalima i socijalistima - ako sam dobro shvatio suštinu - kao građani, a ne kao funkcioneri stranke. Retorika je ostala ista kao te jeseni ‘04., mada lica behu neka nova i umivenija. Doduše, nije zabeleženo da je neko baš ponudio otkaz, recimo sa direktorske funkcije, ali šta sad, (citat) “valjda negde moraju i da rade”... vremenom će se možda ispostaviti da su takvi “koji moraju da rade”, čisto praktično gledano, bili u pravu, jer sva ova gužva sa odlaganjem izbora, NATO, Kosovom, Srpskom Političkom Crkvom, Veljom, (ne)podržavanjem Tadića... vuče čitav DSS ka njego-vom prirodnom mestu, nazad u radikalsku senku.

DSS-ovsko međusobno hvatanje za gušu se lepo poklopilo sa periodom post-kongresnih čistki u lokalnoj Kompartiji. Izvesni D.B. je baš tih dana sveže učvrstio pozicije, razjurivši iz svoje okoline konkurentsku grupaciju simpatičnu taman koliko i on sam, no nešto sporiju na rečima, delima i unajmljivanju izbacivača. Svestan da će, ako DSS zaista krene u pranje biografija, i on i njegovi ostati em nasukani, em nedovoljno plaćeni za vernost radikalima, otpočeo je trku: ko će pre napustiti brod što tone. I pobedio je u tome, što i nije neko čudo, kada se vidi sa kim se trkao.

Da ne bude zabune: u odborničkim klupama, gradskoj kući i direktorskim kancelarijama i dalje sede potpuno isti ljudi koji su sedeli i do sada. Da li su to DSS-ovci napustili svoju stranku ? Nisu. Naprotiv, prelascima iz G17 i (ex) DS, broj odbornika DSS se i uvećao. A šta se dogodilo u SPS-u ? Zapravo, ništa novo. Samo se u međufrakcijskom ratu, u najboljoj tradiciji jogurt revolucije, desilo međusobno “diferenciranje”.

U pozadini svega, ovajdio se i DSS-ov republički (i koncesioni) koalicioni part-ner. Malo je poznato, ali Veljini ,,novosrbijanci’’ su, i pored spektakularnih 0,45% dobijenih glasova na lokalnim izborima, od samog početka bili tihi deo gradske vlasti. Najpre je njihov gradonačelnički kandidat Zoran Stojanović (izborni ćar: manje od 650 glasova, a navodno ga je potpisima podržalo 9000 ljudi) ušao u ZIG praktič-no istovremeno sa Igorom Mirovićem - valjda da bi održavao dobre veze sa svojim kapitalnim predsednikom. A čim je u SPS došlo do hrbanja, i “Tržnica” je nekako došla do magistar-Veljinih. Oni, za sada, ne razmišljaju puno o otklonu od radikala i o tome kako će se to odraziti na njihov izborni uspeh; razumljivo, pošto ovdašnji izbori verovatno i nisu disciplina od koje previše očekuju.

Šta je posledica svega ovoga? Jedna je stvar održavati vlast uz pomoć pojedi-naca koji gledaju pre svega lične interese, a sasvim druga imati koalicioni kapacitet za formiranje vlasti nakon izbora. Ako je DSS išta naučio iz Miloševićevog iskustva, to znači da će radikalima za opstanak na vlasti u Novom Sadu verovatno zaista trebati onih 50%+1 glas iz njihovih predizbornih parola. Ako u tome ne uspeju - što je vrlo verovatno - pred nama su dva moguća scenarija. Po prvom, ponoviće se (uz razumne korekcije) odnos snaga iz 2004. godine; gradska vlast neće moći da se formira bez DSS, oni neće želeti sa Ligom (i možda LDP-om, ako i Čedini prođu cenzus), a ovaj put neće smeti sa radikalima; i eto prinudne uprave, i DSS-a opet na vlasti. Zapravo, u pitanju je scenario koji je u Beogradu priželjkivan još 2004, jer prinudna uprava u glavnom gradu Vojvodine ima i (sa njihove tačke gledišta) željeni propagandni efekat. No su nekima apetiti onomad bili preveliki, pa ih je sad malo zakačilo sedenje “na ledu”. Druga varijanta je da aktuelno pranje mozgova ne uspe, da Novosađane ne zahvati opšta amnezija i da SRS, DSS i SPS dobiju zajedničku ocenu: fudbalskim rečnikom rečeno, crveni karton, i idi gledaj utakmicu sa strane. Pa ako baš želiš napravi kakav partijski sastanak i proglasi pobedu, kao recimo ‘99.

Iz tih razloga, ako ikada ponovo budemo imali lokalne izbore, i ako Koštunica i njegovi dotle shvate da od onoga što se čini danas zavisi kakvo će biti sutra, bitka (ne znam preci-zniju reč za to) će se odvijati na bar dva ključna fronta. One dve stranke sa kompleksom veličine će se nadgornjavati na temu “čiji je (procenat) veći”, i to će u psihološkom smislu svakako imati svoju težinu. Ali, suštinsku prirodu buduće vlasti u Novom Sadu će zapravo odrediti uspešnost LSV i/ili DSS. Onaj ko pobedi, nakon izbora će usmeriti lokalni DS ovamo - ili onamo. Sve to smo doduše već gledali, samo nismo tako jasno razumeli kao danas.

obren Markov

Novi Sad posle radikala

Piše: Obren Markov

NOVI SAD

LSV u niskom predizbornom startuPredsednik GO LSV Aleksandar Odžić ističe da je ova stranka sve vreme u kampanji, te da će nakon usvajanja izbornog zakona odrediti kako će izaći na izbore i tada

će predstaviti program.- Biramo kandidate koji će voditi Novi Sad, jer smo sigurni da će Liga igrati važnu ulogu u gradskoj vlasti nakon lokalnih izbora - izjavio je Odžić i istakao da se LSV

sprema kao da će sami nastupiti na izborima, ali da su otvoreni za koaliciju sa ostalim demokratski orijentisanim strankama.Ključna tačka programa ove stranke biće omogućavanje boljeg života Novosađana, a to podrazumeva i zapošljavanje građana. Odžić ističe da Novi Sad ima dobar

budžet koji bi trebalo usmeriti na zapošljavanje građana i omogućavanju boljeg i kvalitetnijeg života, a ne na promociju stranaka i ličnosti, na vašarske zabave, kako su to do sada činili predstavnici novosadske vlasti.

gro lSV zrENjANIN

Vratiti grb i zastavu Vojvodine u zrenjanin

› NENAD ČANAK

Kontinuitet beščašćaVlada Vojislava Koštunice samo je kontinuitet beščašća koje je napravila prethodna vlada i upra-vo zbog toga, više nego otužno zvuče bilo kakva hvalisanja ljudi u njoj o tome kako je ona za 100 dana napravila ovo ili ono u odnosu na prethodni saziv vladajuće koalicije. To je čista koještarija.

› BOJAN KOSTREŠ

šta će doneti vojvođanski izboriMoje lično osećanje je da vladajuća koalicija u Vojvodini ima podršku građana i da ćemo pobediti i na narednim izborima. A da li će doći od presli-kavanja republičke koalicije i na pokrajinski nivo, kako to neki očekuju, ili će Vojvodina ostati spe-cifična i drugačija, znaćemo posle izbora. Nemam ništa protiv toga da DSS uđe u pokrajinsku vlast ukoliko ta stranka prihvati ključne pravce delovanje vojvođanske administracije od 2000. godine, a koji podrazumevaju da Vojvodina mora da bude most između Srbije i Evrope, kao i da Vojvodina mora da ima svoje prihode, imovinu, zakonodavnu i izvršnu vlast, te delimičnu sudsku vlast.

› ALEKSANDAR MARTON

Ko neće u NATo neće ni u EuPoslednje najave raznih portparola, pa i članova Vlade iz redova DSS-a, govore da Srbija ne treba da uđe u NATO ako taj savez ne bude vodio neku „pronašu“ politiku, po volji DSS-ovaca. A svi znamo da, iako zvanično nije uslov, svako ko želi da postane član EU mora da zadovolji bezbednosne standarde, odnosno da uđe u NATO. To dovoljno govori o tome da, ako neko neće da uđe u NATO – neće ući ni u EU.

› MIŠA BRKIĆ

bez pametne pouke1999. su nas mediji i političari ubeđivali da u Srbiju stiže tajno rusko oružje i kozaci i da ćemo pobediti NATO. Onda nam je NATO slupao državu zbog neodgovornih analitičara, političara i dela javnosti i niko iz toga nije izvukao nikakvu pametnu pouku.

› FILIP DAVID

u Srbiji antisemitizam nije izuzetakAko imate u vidu da trenutno u Srbiji ima preko 120 knjiga sa izrazito antisemitskom sadržinom to što je novosadski “Prometej” uz podršku radikala štampao knjigu “Jevrejsko pitanje” Jaše Tomića nije ni izuzetak niti neko veliko iznenađenje. Ali, to samo govori o jed-noj atmosferi u kojoj oni koji ne pripadaju većinskom narodu ne mogu da se osećaju dobro i sigurno.

› IVO BANAC

Srećni strah od radikalaOno što onemogućava situaciju u Srbiji je neprestani oprez pred mogućom prevagom radikala. Srpska politika, a mislim da to gospodinu Koštunici sjajno odgovara, neprestano se brani od eventualne pobjede radikala. Rado bih vidio kako bi to izgledalo kada bi radikali došli na vlast. Zanimalo bi me što bi oni mogli učiniti, a što srpska politika do sada nije učinila.

› TEOFIL PANČIĆ

SPc kao hegemonUloga i mesto Srpske pravoslavne crkve u sadašnjem društvu podseća na ono što je nekada u jednopartij-skom komunizmu bilo mesto Komunističke partije. Ona je na neki način iznad i izvan zakona i ona kao institucija, a i njeni iole bitni ljudi kao pojedinci. Oni imaju mesto nekog ideološkog hegemona, njih se pita, kako oni postave neku stvar tako će biti.

› TAMARA KALITERNA

Nesvestan jednako nemoralanMi iz Srbije smo učinili sa velike udaljenosti neču-vena zla mnogim ljudima. Većina ljudi iz Srbije nije smatrala da su lično uključeni u nedela. U ovom stoleću, biti nesvestan toga znači biti nemoralan.

› PERA LUKOVIĆ

Sindrom FilaretLegendarna crkveno-ratna fotografija: vladika Filaret s mitraljezom na srpskom tenku, okružen sličnim bezubim oslobodiocima Srpstva – postala je deo one epohe u kojoj je sve bilo moguće; da SPC dobije svog Gebelsa koji je, gle, uznapre-dovao dotle da mu je poveren čitav manastir i verska teritorija na kojoj je radio šta je hteo; čak je glupo ponavljati sve ono što je Filaret činio u promociji Slobodana Miloševića uoči septem-barskih izbora 2000. godine, takvu vrstu ljubavi jednostavno nije mogućno kupiti golim novcem ili uslugama. Isti taj Filaret koji se u premijersko vreme Zorana Đinđića gotovo povukao iz javnog života – s pravom uplašen da se ne pokrene postupak o tome šta je sve radio proteklih deset godina: kriminal je suviše blagougodna reč za ovu bitangu – trijumfalno se vratio onog časa kad je Vojislav Koštunica postao Kalif umesto Kalifa.

SloboDNA VojVoDINA, Novi Sad, osnivač i izdavač: liga socijaldemokrata Vojvodine, Trg Mladenaca 10, Novi Sad; uređuje: redakcijski kolegijum; štampa: “color PrINT”, Novi Sad;

Pre-press: Studio “gvatemala”, Novi Sad

oMlADINcI lSV u NoVIM VojVoĐANSKIM MAjIcAMA