SLOVAČKO PREDSEDAVANJE SAVETOM EVROPSKE UNIJE

FACT SHEET

Pišu: Tara TEPAVAc i Emilija MILENKOVIć

Slo vač ka pred se da va Save tom Evrop ske uni je od 1. jula do 31. decem bra 2016. godi ne. Ulo gu pred se da va ju ćeg Save tom Evrop ske uni je je pre u ze la od Holan di je koja je koor di ni ra la nje go vim radom, defi ni sa la temat ske pri o ri te te i posre do va la u odno si ma sa dru gim insti ti u ci ja ma Evrop ske uni je (EU) u prvoj polo vi ni 2016. godi ne. Slo vač koj je ovo prvo pred se da va nje Save tom EU koje pre u zi ma u tre nut­ku broj nih unu traš njih i spolj nih iza zo va.

Slo vač kim pred se da va njem nasta vlja se period tzv. „troj ke” na čelu EU: Holan­di ja, Slo vač ka i Mal ta. Troj ku čine drža ve čla ni ce EU koje u vre men skom peri o du od 18 mese ci defi ni šu i usme ra va ju agen du EU, obez be đu ju ći joj nesme ta no funk­ci o ni sa nje i kon ti nu i tet u bavlje nju odre đe nim pita nji ma. Pred se da va nje Save tom EU ujed no je i pri li ka za drža ve čla ni ce da istak nu teme od zna ča ja za naci o nal ni ili regi o nal ni inte res.

Pro gram slo vač kog pred se da va nja kre i ran je u skla du se dugo roč nim pri o ri te ti­ma EU posta vlje nim u Stra teš koj agen di za EU u vre me ni ma pro me na iz 2014. godi ne. Ovi pri o ri te ti gru pi sa ni su u pet ključ nih temat skih obla sti i obu hva ta ju: zapoš lja­va nje, rast i kon ku rent nost; Ener get sku uni ju i kli mat sku poli ti ku; osna ži va nje i zaš ti tu gra đa na; EU kao zna čaj nog glo bal nog akte ra; i uni ju slo bo de, bez bed no sti i prav de.

JUL 2016

ISTRAŽIVAČKIFORUM

Pri o ri te ti slo vač kog pred se da va nja Save tom EU

1. EKO NOM SKI JAČA UNI JA

Kon ku rent na eko no mi ja i funk ci o nal no finan sij sko tržiš te, koor di ni sa na pore­ska poli ti ka i odr ži ve jav ne finan si je kao neo p hod ni stu bo vi za eko nom ski rast i dobro inve sti ci o no okru že nje na nivou EU su među pri o ri te ti ma slo vač kog pred­se da va nja. U skla du sa „Izveš ta jem pet pred sed ni ka” o dovr ša va nju Eko nom ske i mone tar ne uni je (EMU) do 2025. godi ne, Slo vač ka će pra ti ti napre dak u ostva ri­va nju Fiskal ne uni je jača njem fiskal nih kapa ci te ta Evro zo ne. Poseb na pažnja je usme re na na refor mu siste ma PDV­a, jača nje ban kar ske uni je i bor bu pro tiv uta je pore za i osni va nje U ni je tržiš ta kapi ta la kao važnog ele men ta za uspo sta vlja nje finan sij ske uni je u okvi ru EMU. Nedo sta tak inve sti ci ja i kom pli ko va ne pro ce du­re za povla če nje sred sta va iz posto je ćih fon do va, one mo gu ću ju ne ga tiv no uti ču na pri vred ni raz voj i život ni stan dard gra đa na. Sto ga se u dru goj polo vi ni 2016. godi ne pla ni ra obja vlji va nje izveš ta ja o pojed no sta vlje nju i sma nje nju admi ni stra­tiv nih pre pre ka za koriš će nje Evrop skih struk tur nih i inve sti ci o nih fon do va,kao ključ nih instru me na ta za finan si ra nje i spro vo đe nje struk tur nih refor mi u drža­va ma čla ni ca ma EU koje vode izjed na ča va nju evrop skih eko no mi ja. Među pri o ri­te ti ma slo vač kog pred se da va nja je i pro ce na ras po lo ži vih budžet skih sred sta va, nji ho ve alo ka ci je i finan si ra nja pri o ri tet nih obla sti jav nih poli ti ka kro zre vi zi ju Vi­še go diš njeg finan sij skog okvi ra za period 2014–2020. koji će Evrop ska komi si ja pred sta vi ti kra jem 2016. godi ne. Pažnja je tako đe usme re na na stva ra nje dobrog poslov nog okru že nja za mala i sred nja pred u ze ća.

Digi tal ne teh no lo gi je zna čaj no uti ču na rast eko no mi ja drža va čla ni ca kroz kre­i ra nje novih rad nih mesta i oba vlja nje poslov nih aktiv no sti putem inter ne ta. U skla du sa tim, EU je pokre nu la stva ra nje Jedin stve nog digi tal nog tržiš ta, kao inte­gral nog dela Jedin stve nog tržiš ta EU. Slo vač ka će aktiv no podr ža va ti spro vo đe nje Stra te gi je jedin stve nog digi tal nog tržiš ta za Evro pu kroz ini ci ja ti ve za ukla nja nje bari je ra za raz voj digi tal ne eko no mi je i elek tron ske trgo vi ne, pobolj ša nje evrop­skog okvi ra za autor ska pra va, digi ta li za ci ju jav nih uslu ga i refor mu evrop skog okvi ra za tele ko mu ni ka ci je.

2. ENER GET SKA UNI JA

Iza zo vi koje dono se pita nja ener get ske bez bed no sti i kli mat skih pro me na tako­đe zau zi ma ju viso ko mesti na agen di EU. Usva ja njem Okvir ne stra te gi je o Ener­get skoj uni ji u febru a ru 2015. godi ne poče la je tran sfor ma ci ja ener get skih siste­ma u cilju pru ža nja sigur nih, odr ži vih, kon ku rent nih i pri stu pač nih izvo ra ener gi je gra đa ni ma EU. Jedan od ključ nih cilje va slo vač kog pred se da va nja u okvi ru E ner­get ske uni je je pove ća nje ener get ske bez bed no sti. Poseb na pažnja posve će na je pro mo ci ji regi o nal ne sarad nje i soli dar no sti među drža va ma čla ni ca ma EU, kao i kohe rent nim raz voj nim poli ti ka ma u ovoj obla sti. Tokom 2016. godi ne pla ni ra na­je i re vi zi ja prav nih aka ta u obla sti ener ge ti ke i zavr ša va nje pla ni ra nih infra struk­tur nih pro je ka ta. Među pri o ri te ti ma jeste i spro vo đe nje dogo vo re nih cilje va Glo­bal nog spo ra zu ma o kli mat skim pro me na ma, isa foku som nabe zbed noj upo tre bi nukle ar ne ener gi je, efi ka snoj upo tre bi voda i pri me ni Okvi ra za kli mu i ener gi ju do 2030, uklju ču ju ći revi zi ju Si ste ma za trgo vi nu emi si ja ma EU (ETS) i pri pre mu zako no dav stva u tzv. „ne­ETS” sek to ri ma.

3. BEZ BED NI JA U NI JA

Naj ak tu el ni ji ele ment bez bed no snog pri stu pa EU usme ren je na u pra vlja­nje migra ci o nim toko vi ma. Sto ga pri o ri te ti slo vač kog pred se da va nja o bu hva ta­

ISTRAŽIVAČKIFORUM

ju pove zi va nje i uskla đi va nje migra ci o ne, bez bed no sne i spolj ne poli ti ke EU sa ciljem bo lje g upra vlja nja iza zo vi ma poput ire gu lar nih i ile gal nih migra na ta, refor­me siste ma za azil, zaš ti te gra ni ca EU i Šen gen skog pro sto ra. Evrop ska komi si­ja će pred lo ži ti paket mera za refor mu Zajed nič kog evrop skog siste ma azi la u nared nom peri o du, uklju ču ju ći refor mu Da blin skog siste ma i uspo sta vlja nje tzv. „pamet nih gra ni ca”. Tako đe, pla ni ra no je i fina li zo va nje pre go vo ra o regu li sa nju evrop skih gra ni ca i obal ske stra že.

U skla du sa Bez bed no snom agen dom EU pri pre ma se revi zi ja zako no dav stva u bor bi pro tiv tero ri zma. Slo vač ka će pažnju posve ti ti spro vo đe nju po seb nih aktiv­no sti u polju bo r be pro tiv finan si ra nja tero ri zma i odgo vo ra na feno men stra nih bora ca, kao i inten ziv ni jem poli tič kom dija lo gu sa part ner skim zemlja ma.

Među pri o ri te ti ma u obla sti prav de jeste napre dak u bor bi pro tiv finan sij skih pre va ra koje šte te EU, u borbi protiv finansijskih prevara koje štete EU, uspo­sta vlja nju Kan ce la ri je evrop skog jav nog tuži o ca, kao i dovr ša va nje ini ci ja ti ve za uspo sta vlja nje e­pra vo su đa.

4. EU KAO GLO BAL NI AKTER

Slo vač ko pred se da va nje usme re no je na sta bi li za ci ju zema lja u sused stvu EU i aktiv nu pri me nu revi di ra ne Evrop ske poli ti ke sused stva. Slo vač ka je među pri o ri te te uvr sti la Po li ti ku pro ši re nja. Osta li pri o ri te ti su usme re ni na zemlje istoč nog i južnog sused stva kroz pru ža nje pune podrš ke u reša va nju kon fli ka ta i izgrad nju mira i sta bil no sti. Poseb no je istak nu ta podrš ka refor ma ma poslov nog i inve sti ci o nog okru že nja u zemlja ma Istoč nog part ner stva, kao i podrš ka Ukra­ji ni na putu ka sve o bu hvat nim druš tve nim refor ma ma. Pre ma ze mlja ma ju žnog sused stva, Slo vač ka će ima ti sve o bu hvat ni pri stup koji uklju ču je diplo ma ti ju, trgo vi nu, ener ge ti ku, raz voj, migra ci je, ljud ska pra va i bez bed nost. Među pri­o ri te ti ma istak nu ta je i bli ža sarad nja sa NATO­om, poseb no u zaš ti ti spolj nih gra ni ca EU.

U pla nu je zavr ša e tak kon sul ta ci ja o nastav ku sve o bu hvat ne poli tič ke, eko­nom ske i raz voj ne sarad nje sa afrič kim, karip skim i paci fič kim zemlja ma do kra ja 2016. godi ne, nakon iste ka Spo ra zu ma iz Koto no ua 2020. godi ne. Slo vač ko pred­se da va nje obe le ži će i imple men ta ci ja Agen de za odr ži vi raz voj do 2030, dok će sam poče tak biti u zna ku spolj ne trgo vi ne i eko nom ske sarad nje. Novi okvir za oja ča nu sarad nju sa azij skim zemlja ma oče ku je se na jeda na e stom ASEM sami­tu u julu 2016. godi ne u Mon go li ji. U julu se odr ža va i nared na run da pre go vo ra sa Sjed ni nje nim Ame rič kim Drža va ma o Tran sa tlan skom trgo vin skom i inve sti­ci o nom part ner stvu, a oče ku je se da Evrop ska komi si ja usvo ji i pred log odlu ke o zaklju či va nju spo ra zu ma o slo bod noj trgo vi ni sa Kana dom. Pre go vo ri o spo ra zu­mu o slo bod noj trgo vi ni izme đu EU i Japa na tre ba lo bi da budu okon ča ni do kra ja godi ne.

ISTRAŽIVAČKIFORUM

Globalna strategija spoljne i bezbednosne politike EU je predstavljena na Samitu šefova vlada i država EU u junu 2016. godine, kao ključna inicijativa za novi pristup spoljnom delovanju EU. Među prioritetima Slovačke biće i primena ove strategije i njenog sveobuhvatnog i koherentnog okvira za delovanje EU na globalnom nivou.

Slo vač ka je uvr sti la Politiku proširenja EU među prioritete predsedavanja. Nado­ve zu ju ći se na zaključ ke nasta le tokom slo vač kog pred se da va nja Više grad skom gru­pom iz 2015. godi ne, Zapad nom Bal ka nu će biti pru že na zna čaj na podrš ka za veću inte gra ci ju kroz regi o nal nu sarad nju, po ugle du na pozi tiv no isku stvo više grad ske četvor ke. Pozi ti van pri stup Slo vač ke pre ma pro ši re nju EU povo ljan je za napre dak Srbi je u pre go vo ri ma o član stvu. Prva pre go va rač ka pogla vlja sa Srbi jom (Pogla­vlje 32 – Finan sij ska kon tro la; i Pogla vlje 35 – Osta la pita nja) otvo re na su tokom luk sem burš kog pred se da va nja, a do kra ja 2016. oče ku je se otva ra nje po gla vlja 23 (Pra vo su đe i osnov na pra va), 24 (Slo bo da, prav da i bez bed nost), 5 (Jav ne nabav ke), 25 (Nau ka i istra ži va nje) i 26 (Obra zo va nje i kul tu ra). Osim zala ga nja Slo vač ke za oču va nje momen tu ma u pro ce su pro ši re nja, aktu e li za ci ju ove poli ti ke je done la i Glo bal na stra te gi ja spolj ne i bez bed no sne poli ti ke EU navo de ći da je „poli ti ka pro­ši re nja stra teš ka inve sti ci ja u evrop sku bez bed nost i pro spe ri tet”. Sa dru ge stra ne, nakon refe ren dum ske odlu ke gra đa na Veli ke Bri ta ni je da iza đu iz EU, sle di pro ces pre go vo ra o istu pa nju koji može uspo ri ti dalje pro ši re nje EU.

Više deta lja dostup no na zva nič nom saj tu slo vač kog pred se da va nja Save tom EU: http://www.eu2016.sk/en/

Tabela 1. Odabrani događaji za vreme slovačkog predsedavanja Savetom EU 1. jul – 31. decembar 2016. godine

ISTRAŽIVAČKIFORUM

Zna čaj slo vač kog pred se da va nja za pre go vo re Srbi je o pri stu pa nju EU

Mesec Datum Odabrani događaji iz kalendara predsedavanja Ostali događaji

Jul

4. Samit lidera Zapadnog Balkana (Pariz)

4—7. Plenarna sesija Evropskog parlamenta

8–9. Evropski samit regiona i gradova (Bratislava)

8—9. NATO 2016 Varšavski samit

11. Sastanak Evrogrupe

12. Sastanak Saveta za ekonomske i finansijske poslove

18. Sastanak Saveta za spoljne poslove

22. Sastanak Saveta za ekonomske i finansijske poslove ECOFIN

Avgust 5—21. Olimpijske igre

Septembar

2—4. „Gimnih” sastanak ministara spoljnih poslova

4—5. Samit lidera G20 (Hangzhou, Kina)

7—18. Paraolimpijske igre 2016 (Rio)

9. Sastanak Evrogrupe

ISTRAŽIVAČKIFORUM

Mesec Datum Odabrani događaji iz kalendara predsedavanja Ostali događaji

Septembar

12—15. Plenarna sesija Evropskog parlamenta

13—26. 71. Sesija Generalne skupštine UN (Njujork)

19. UN Samit o izbeglicama i migrantima

19—20.Praški proces — 3.

ministarska konferencija o migracionom dijalogu

20. Sastanak Saveta za opšte poslove

21—22.Ministarska konferencije o Evropskoj saradnji u oblasti

nauke i tehnologije

Oktobar

3—6. Plenarna sesija Evropskog parlamenta

4—6. Omladinska konferencija EU (Košice)

9. Parlamentarni izbori u Litvaniji

10. Sastanak Evrogrupe

11. Sastanak Saveta za ekonomske i finansijske poslove

12—14. Beogradski bezbednosni forum

17. Sastanak Saveta za spoljne poslove

18. Sastanak Saveta za opšte poslove

19. „Tripartitni samit”

20—21. Evropski savet

24—27. Plenarna sesija Evropskog parlamenta

28—30. TATRA Samit Konferencija 2016

Novembar

7. Sastanak Evrogrupe

7—9. Svetski forum za demokratiju (Strazbur)

8. Predsednički izbori u SAD

8. Sastanak Saveta za ekonomske i finansijske poslove

11. Sastanak Saveta za spoljne poslove

14—15. Sastanak Saveta za spoljne poslove

15—16. Sastanak Saveta za opšte poslove

16. Sastanak Saveta za ekonomske i finansijske poslove

ISTRAŽIVAČKIFORUM

Mesec Datum Odabrani događaji iz kalendara predsedavanja Ostali događaji

21—24. Plenarna sesija Evropskog parlamenta

21. Sastanak Evrogrupe

Novembar 28. Sastanak Saveta za spoljne poslove

28—30.

Godišnja skupština Foruma civilnog društva

Istočnog partnerstva (Brisel)

Decembar

30. nov. do

1. dec.

Plenarna sesija Evropskog parlamenta

5. Sastanak Evrogrupe

6. Sastanak Saveta za ekonomske i finansijske poslove

12—15. Plenarna sesija Evropskog parlamenta

12—13. Sastanak Saveta za opšte poslove

12.Završni gala performans Slovačkog predsedavanja

Savetom EU

15—16. Evropski savet

IstražIvačkI forumpredstavlja programskotelo Evropskogpokreta u Srbiji ifunkcionalni mehanizamza uključivanjerelevantnih nezavisnihstručnjaka, članovai bliskih saradnikaEPuS-a u istraživačkoanalitičkirad, odnosnoproces zagovaranjaalternativnih predlogajavne politike u svimoblastima relevantnimza proces evropskeintegracije Srbije.

Cilj IF-a jeste dasveobuhvatnim,multidisciplinarnimi pravovremenimpraktično-političkiusmerenimistraživanjima, podržizagovaračke naporeEPuSa i doprinosepoboljšanju kvalitetajavnih politika.

Kralja Milana 31/II11000 BeogradRepublika Srbijatel: + 381 11 3640 174fax: + 381 11 3640 202

www.emins.org

Rad Istra ži vač kog foru ma Evrop skog pokre ta u Srbi ji delom je finan sij ski podr žan od stra ne Fon da ci je Insti tut za otvo re no druš tvo u sarad nji sa pro gra mom ,,Think Tank” Fon da ci je za otvo re no druš tvo. Miš lje nja i sta vo vi izne ti u ovom radu pred sta vlja ju sta vo ve auto ra i ne pred sta vlja ju nužno zva nič ne sta vo ve Evrop skog pokre ta u Srbi ji, Fon da ci je Insti tut za otvo re no druš tvo ili Fon da ci je za otvo re no druš tvo. �

Detalj na tabe la važnih doga đa ja tokom slo vač kog pred se da va nja dostup no na: http://www.net zwerk­ebd .de/wp­con tent/uplo ads/2016/06/EBD­PUB­Kalen­der­2016_2.pdf

Tara TEPA VAC je čla ni ca Istra ži vač kog foru ma EpuS­a.Emi li ja MILEN KO VIĆ je volon ter ka u EpuS­u.