SLU@BENE NOVINE...SLU@BENE NOVINE Broj 7 - Strana 678 RKTADMD MNUHMD STXKMRJNF JMSNM „bsoh, 25. gri 2019. dla. 370 На основу члана 24. став 1. тачка н), а

368На основу члана 24. став 1. тачка г), а у вези

са чланом 19а. став 3. Устава Тузланског кантона („Службене новине Тузланско-подрињског кантона“, бр. 7/97 и 3/99 и „Службене новине Тузланског кантона“, бр. 13/99, 10/00, 14/02, 6/04 и 10/04), Скупштина Тузланског кантона, на конституирајућој сједници од 12.7.2019. године, д о н о с и

О Д Л У К УО ПОТВРЂИВАЊУ КАНДИДАТА ЗА ИЗБОР НА МЈЕСТО ПРЕДСЈЕДНИКА ИЛИ ЗАМЈЕНИКА

ПРЕДСЈЕДНИКА СКУПШТИНЕ ТУЗЛАНСКОГ КАНТОНА

IПотврђује се да су посланици:

1. Лејла Вуковић - из реда бошњачког народа,2. Борис Крешић - из реда хрватског народа,3. Жарко Вујовић - из реда српског народакандидати за избор на мјесто предсједника или

замјеника предсједника Скупштине Тузланског кантона.

IIКандидати за избор на мјесто предсједника или

замјеника предсједника Скупштине одлучиће између себе ко ће бити предсједник Скупштине Тузланског кантона.

IIIОва одлука ступа на снагу даном доношења, а биће

објављена у „Службеним новинама Тузланског кантона“.

Б о с н а и Х е р ц е г о в и н а Предсједавајући- Федерација Босне и Херцеговине - Скупштине Тузланског кантонаТ У З Л А Н С К И К А Н Т О Н С к у п ш т и н а Сенад Алић, с.р.

Број: 01-02-468-40/18 Тузла, 12.7.2019. године

369На основу члана 19а. став 4. Устава Тузланског

кантона („Службене новине Тузланско-подрињског кантона“, бр. 7/97 и 3/99 и „Службене новине Тузланског кантона“, бр. 13/99, 10/00, 14/02, 6/04 и 10/04) и тачке II Одлуке о потврђивању кандидата за избор на мјесто предсједника или замјеника предсједника Скупштине Тузланског кантона, кандидати за избор на мјесто предсједника или замјеника предсједника Скупштине Тузланског кантона, дана 12.7.2019. године, доносе

О Д Л У К УО ИЗБОРУ ПРЕДСЈЕДНИКА И ЗАМЈЕНИКА

ПРЕДСЈЕДНИКА СКУПШТИНЕ ТУЗЛАНСКОГ КАНТОНА

IПредсједник Скупштине Тузланског кантона је

Жарко Вујовић.

IIЗамјеници предсједника Скупштине су:1. Лејла Вуковић и 2. Борис Крешић.



Б о с н а и Х е р ц е г о в и н а Предсједник- Федерација Босне и Херцеговине - Скупштине Тузланског кантонаТ У З Л А Н С К И К А Н Т О Н С к у п ш т и н а Жарко Вујовић, с.р.

Број: 01-02-468-41/18 Тузла, 12.7.2019. године

GODINA 26 • TUZLA, ČETVRTAK, 25. JUL 2019. GODINE • IZDAWE NA SRPSKOM JEZIKU • BROJ 7

TUZLANSKOG KANTONASLU@BENE NOVINE

Broj 7 - Strana 678 SLUŽBENE NOVINE TUZLANSKOG KANTONA Četvrtak, 25. jul 2019. god.

370На основу члана 24. став 1. тачка н), а у вези са

чланом 39. став 1. Устава Тузланског кантона („Службене новине Тузланско-подрињског кантона“, бр. 7/97 и 3/99 и „Службене новине Тузланског кантона“, бр. 13/99, 10/00, 14/02, 6/04 и 10/04) Скупштина Тузланског кантона, на сједници одржаној 12.07.2019. године, д о н о с и

О Д Л У К Уо смјени Владе Тузланског кантона

IСкупштина Тузланског кантона смјењује Владу

Тузланског кантона у следећем саставу:1. Јакуб Суљкановић – премијер Кантона,2. Хусеин Топчагић - министар унутрашњих

послова,3. Ивана Кулић - министар правосуђа и управе,4. Златан Муратовић - министар образовања и науке,5. Миралем Нухановић - министар финансија,6. Славена Војиновић - министар за културу, спорт

и младе,7. Мирсад Глухић - министар трговине, туризма и

саобраћаја,8. Муфид Клинчевић - министар пољопривреде,

шумарства и водопривреде ,9. Бахрудин Хаџиефендић - министар здравства,10. Осман Пушкар - министар привреде,11. Енес Гегић - министар за борачка питања,12. Адмир Хускановић – министар просторног

уређења и заштите околице,13. Сандра Мемић - министар за рад, социјалну

политику и повратак.

IIОва одлука ступа на снагу даном доношења, а биће



Број: 01-02-246-3/19Тузла, 12.07.2019. године

371На основу члана 24. став 1. тачка н), Устава

Тузланског кантона („Службене новине Тузланско-подрињског кантона“, бр. 7/97 и 3/99 и „Службене новине Тузланског кантона“, бр. 13/99, 10/00, 14/02, 6/04 и 10/04) Скупштина Тузланског кантона, на сједници одржаној 12.07.2019. године, д о н о с и

О Д Л У К Уо давању овлашћења секретарима министарстава

IОвлашћују се секретари министарстава да од

12.07.2019. године па до потврђивања именовања нове Владе Тузланског кантона од стране Скупштине Тузланског кантона представљају и заступају министарства, организују рад, потписују акта и предузимају све друге неопходне радње у циљу законитог и несметаног извршавања послова из надлежности министарстава, у складу са Уставом, законом и другим прописима, и то:

1. секретар Министарства унутрашњих послова, Сафет Бегић,

2. секретар Министарства правосуђа и управе, Мирела Тузлак,

3. секретар Министарства образовања и науке, Армела Топузовић,

4. секретар Министарства просторног уређења и заштите околице, Емир Софтић,

5. секретар Министарства финансија, Мерима Хајдаревић,

6. секретар Министарства привреде, Фехрија Бајрамовић,

7. секретар Министарства трговине, туризма и саобраћаја, Азра Гаврановић,

8. секретар Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Адмира Салковић,

9. секретар Министарства здравства, Мелика Сарачевић,

10. секретар Министарства за рад, социјалну политику и повратак, Анто Иљкић,

11. секретар Министарства за културу, спорт и младе, Един Нишић,

12. секретар Министарства за борачка питања, Џемила Заимовић.

Задужују се секретари и руководећи државни службеници кантоналних министарстава, уреда и служби да успоставе минимум система рада кантоналних органа и институција, како између самих органа, тако и у односу са грађанима који своја права остварују у оквиру кантоналних органа управе.

IIУ случају спријечености или привремене

немогућности секретара министарства да обавља послове из тачке I ове одлуке, овлашћење за обављање неопходних послова из надлежности министарства секретар министарства може пренијети на помоћника министра.





Broj 7 - Strana 679SLUŽBENE NOVINE TUZLANSKOG KANTONAČetvrtak, 25. jul 2019. god.

372На основу члана 24. став 1. тачка ј) а у вези са чланом

34. став 3. и чланом 36. став 1. Устава Тузланског кантона („Службене новине Тузланско-подрињског кантона“, бр. 7/97 и 3/99 и „Службене новине Тузланског кантона“, бр. 13/99, 10/00, 14/02, 6/04 и 10/04), на приједлог кандидата за мјесто премијера Тузланског кантона, Скупштина Тузланског кантона, на сједници одржаној 20.07.2019. године, д о н о с и

О Д Л У К УО ПОТВРЂИВАЊУ ИМЕНОВАЊА ВЛАДЕ

ТУЗЛАНСКОГ КАНТОНА

IПотврђује се именовање Владе Тузланског кантона,

у следећем саставу:

1. Денијал Тулумовић – премијер Кантона2. Сулејман Бркић – министар унутрашњих послова3. Елвир Херчиновић – министар правосуђа и

управе4. Фахрета Брашњић – министар образовања и науке 5. Елвир Рожњаковић – министар просторног

уређења и заштите околице6. Суад Мустајбашић – министар финансија7. Срђан Мићановић – министар за културу, спорт

и младе8. Един Бушевац – министар трговине, туризма и

саобраћаја9. Мустафа Шакић – министар пољопривреде,

шумарства и водопривреде 10. Дајана Чолић – министар здравства11. Адмир Хрустановић – министар за рад,

социјалну политику и повратак12. Асмир Хасић – министар привреде13. Елвир Мујкановић – министар за борачка питања

IIОва одлука ступа на снагу даном доношења, а биће

објављена у “Службеним новинама Тузланског кантона”.



373Na osnovu članova 5. i 29. Zakona o Vladi

Tuzlanskog kantona (“Službene novine Tuzlanskog kantona”, br. 17/00, 1/05, 11/06, 13/11 i 15/17), a u vezi sa članom 29. stav 2. Zakona o izvršewu Buxeta Tuzlanskog kantona za 2019. godinu (“Službene novine Tuzlanskog kantona”, broj: 3/19),

Vlada Tuzlanskog kantona, na sjednici održanoj dana 18.06.2019. godine, d o n o s i

O D L U K U

o izmjeni i dopuni Odluke o usmjeravawu transfera za posebne namjene u

Buxet Tuzlanskog kantona za 2019. godinu

IU Odluci o usmjeravawu transfera za posebne

namjene u Buxet Tuzlanskog kantona za 2019. godinu, broj: 02/1-14-8299-2/19 od 29.04.2019. godine, u tački II, stav 2. mijewa se i glasi:

“Za iznos sredstava iz tačke I ove odluke izvršiće se povećawe plana u dijelu rasporeda rashoda po osnovu primqenih transfera na potrošačkom mjestu 32020006 - JU Zavod za zaštitu i korišćewe kulturno-istorijskog i prirodnog nasqeđa Tuzlanskog kantona, na ekonomskom kodu 613300 – Izdaci za komunikaciju i komunalne usluge u iznosu od 828,00 KM, 613900 – Ugovorene i druge posebne usluge u iznosu od 510,00 KM, a iznos od 8.662,00 KM na ekonomskom kodu 821500 – Nabavka stalnih sredstava u obliku prava, funkcionalni kod 0820”.

IIIza tačke II dodaje se nova tačka III, koja

glasi:

“IIIOperativni plan rashoda/izdataka na potro-

šačkom mjestu 32020006 - JU Zavod za zaštitu i korišćewe kulturno-istorijskog i prirodnog nasqeđa Tuzlanskog kantona povećava se za iznos uplaćenih sredstava na depozitni račun Tuzlanskog kantona u dijelu rasporeda rashoda po osnovu primqenih transfera na ekonomskom kodu 613300 – Izdaci za komunikaciju i komunalne usluge u iznosu od 828,00 KM, 613900 – Ugovorene i druge posebne usluge u iznosu od 510,00 KM, a iznos od 8.662,00 KM na ekonomskom kodu 821500 – Nabavka stalnih sredstava u obliku prava.”

IIIDosadašwe tačke III, IV i V postaju tačke IV,

V i VI.IV

Odluka stupa na snagu danom donošewa i biće objavqena u “Službenim novinama Tuzlanskog kantona”.

BOSNA I HERCEGOVINA REMIJER KANTONAFederacija Bosne i Hercegovine TUZLANSKI KANTON Jakub Suqkanović, s.r. V L A D A

Broj: 02/1-14-11254-3/19Tuzla, 18.06.2019. godine


Na osnovu članova 5. i 29. Zakona o Vladi Tuzlanskog kantona („Službene novine Tuzlanskog kantona“, br. 17/00, 1/05, 11/06, 13/11 i 15/17), Vlada Tuzlanskog kantona, na sjednici održanoj dana 18.06.2019. godine, d o n o s i

O D L U K U

o participaciji u troškovima prvog i integrisanog prvog i drugog ciklusa studija na fakultetima/Akademiji JU Univerzitet u Tuzli za studente koji ne posjeduju

državljanstvo Bosne i Hercegovine

I Strani državljani i lica bez državljanstva, koji studiraju na prvom i integrisanom prvom

i drugom ciklusa studija na fakultetima/Akademiji JU Univerzitet u Tuzli (u daljem tekstu: Univerzitet), plaćaju školarinu. II Strani državljani i lica bez državljanstva koji se upišu u statusu redovnog studenta participirat će u troškovima studija u iznosu kako slijedi: GRUPACIJE

NAUKE I

god. II god.

III god.

IV god.

V god.

VI god.

1. PRIRODNE NAUKE 2.070 2.070 2.070 2.070

2. TEHNIČKE NAUKE 2.070 2.070 2.070 2.070

3. BIOMEDICINA I ZDRAVSTVO 2.484 2.484 2.484 2.484 2.484 2.484

4. BIOTEHNIČKE NAUKE 2.070 2.070 2.070 2.070

5. DRUŠTVENE NAUKE 1.656 1.656 1.656 1.656

6. HUMANISTIČKE NAUKE 1.656 1.656 1.656 1.656

6.1.

HUMANISTIČKE NAUKE – AKADEMIJA Odsjek glume i produkcije

2.484 2.484 2.484 2.484

III Strani državljani i lica bez državljanstva koji se upišu u statusu studenta koji se sam finansira ili u statusu vanrednog studenta participiraće u troškovima studija u iznosu kako slijedi: GRUPACIJE

NAUKE I

god. II god.

III god.

IV god.

V god.

VI god.

1. PRIRODNE NAUKE 2.484 2.484 2.484 2.484

2. TEHNIČKE NAUKE 2.484 2.484 2.484 2.484



5. DRUŠTVENE NAUKE 1.987 1.987 1.987 1.987


6.1.


2.980 2.980 2.980 2.980

Studenti strani državljani i lica bez državljanstva utvrđeni iznos školarine plaćaju pri

prvom upisu u svaku studijsku godinu i to u dvije rate, prilikom upisa u svaki semestar.


Tuzlanskog kantona (“Službene novine Tuzlanskog kantona”, br. 17/00, 1/05, 11/06, 13/11 i 15/17), Vlada Tuzlanskog kantona, na sjednici održanoj dana 18.06.2019. godine, d o n o s i

O D L U K U

o participaciji u troškovima prvog i integrisanog prvog i drugog ciklusa studija na fakultetima/Akademiji JU Univerzitet

u Tuzli za studente koji ne posjeduju državqanstvo Bosne i Hercegovine

IStrani državqani i lica bez državqanstva,

koji studiraju na prvom i integrisanom prvom i drugom ciklusa studija na fakultetima/Akademiji JU Univerzitet u Tuzli (u daqem tekstu: Univerzitet), plaćaju školarinu.

IIStrani državqani i lica bez državqanstva

koji se upišu u statusu redovnog studenta partici-piraće u troškovima studija u iznosu kako slijedi:

IIIStrani državqani i lica bez državqanstva koji

se upišu u statusu studenta koji se sam finansira ili u statusu vanrednog studenta participiraće u troškovima studija u iznosu kako slijedi:

Studenti strani državqani i lica bez državqanstva utvrđeni iznos školarine plaćaju pri prvom upisu u svaku studijsku godinu i to u dvije rate, prilikom upisa u svaki semestar.

IVOstale troškove u vezi sa studijem lica iz

tačke I ove odluke snose kao i studenti državqani Bosne i Hercegovine.

VStudent državqanin države sa kojom je

potpisan sporazum o obrazovnoj saradwi kojim je regulisano pitawe školarine, plaćaće školarinu na način utvrđen tim sporazumom.

VIIzuzetno, studenti za koje Vlada Tuzlanskog

kantona donese posebnu odluku o oslobađawu, ne plaćaju školarinu za studije na Univerzitetu.

VIISve organizacione jedinice Univerziteta su

dužne postupiti po ovoj odluci, a sredstva na ime participacije u troškovima studija se uplaćuju na račun Buxeta Tuzlanskog kantona.

VIIIOva odluka se primjewuje na studente strane

državqane i lica bez državqanstva svih godina prvog i integrisanog prvog i drugog ciklusa studija.

IX

Stupawem na snagu ove odluke prestaje da važi Odluka o participaciji troškova I ciklusa studija na fakultetima JU Univerzitet u Tuzli za studente koji ne posjeduju državqanstvo Bosne i Hercegovine (“Službene novine Tuzlanskog kantona”, broj: 14/15).

XOdluka stupa na snagu danom donošewa, a

objaviće se u “Službenim novinama Tuzlanskog kantona”.

BOSNA I HERCEGOVINA PREMIJER KANTONA Federacija Bosne i Hercegovine TUZLANSKI KANTON Jakub Suqkanović, s.r. V L A D A



Tuzlanskog kantona (“Službene novine Tuzlanskog kantona”, br. 17/00, 1/05, 11/06, 13/11 i 15/17), a u vezi sa članom 45. stav (3) tačka 3. i članom 46. stav (1) Zakona o izvršewu Buxeta Tuzlanskog kantona

Na osnovu članova 5. i 29. Zakona o Vladi Tuzlanskog kantona („Službene novine Tuzlanskog kantona“, br. 17/00, 1/05, 11/06, 13/11 i 15/17), Vlada Tuzlanskog kantona, na sjednici održanoj dana 18.06.2019. godine, d o n o s i

O D L U K U

o participaciji u troškovima prvog i integrisanog prvog i drugog ciklusa studija na fakultetima/Akademiji JU Univerzitet u Tuzli za studente koji ne posjeduju

državljanstvo Bosne i Hercegovine

I Strani državljani i lica bez državljanstva, koji studiraju na prvom i integrisanom prvom

i drugom ciklusa studija na fakultetima/Akademiji JU Univerzitet u Tuzli (u daljem tekstu: Univerzitet), plaćaju školarinu. II Strani državljani i lica bez državljanstva koji se upišu u statusu redovnog studenta participirat će u troškovima studija u iznosu kako slijedi: GRUPACIJE

NAUKE I

god. II god.

III god.

IV god.

V god.

VI god.

1. PRIRODNE NAUKE 2.070 2.070 2.070 2.070

2. TEHNIČKE NAUKE 2.070 2.070 2.070 2.070



5. DRUŠTVENE NAUKE 1.656 1.656 1.656 1.656


6.1.


2.484 2.484 2.484 2.484

III Strani državljani i lica bez državljanstva koji se upišu u statusu studenta koji se sam finansira ili u statusu vanrednog studenta participiraće u troškovima studija u iznosu kako slijedi: GRUPACIJE

NAUKE I

god. II god.

III god.

IV god.

V god.

VI god.

1. PRIRODNE NAUKE 2.484 2.484 2.484 2.484

2. TEHNIČKE NAUKE 2.484 2.484 2.484 2.484



5. DRUŠTVENE NAUKE 1.987 1.987 1.987 1.987


6.1.


2.980 2.980 2.980 2.980

Studenti strani državljani i lica bez državljanstva utvrđeni iznos školarine plaćaju pri

prvom upisu u svaku studijsku godinu i to u dvije rate, prilikom upisa u svaki semestar.


za 2019. godinu (“Službene novine Tuzlanskog kantona”, broj: 3/19), Vlada Tuzlanskog kantona, na sjednici održanoj dana 18.06.2019. godine, donosi

O D L U K U

o odobravawu sredstava sa pozicije “Tekuća rezerva” - potrošačka jedinica 11050001

IOdobravaju se novčana sredstva u iznosu

od 10.000,00 KM (slovima: desethiqada i 00/100 konvertibilnih maraka), Udružewu HO Međunarodni forum solidarnosti “Emmaus” Doboj Istok za refundaciju troškova prevoza konvoja humanitarne pomoći za Siriju.

IIOdobrena sredstva iz tačke I ove odluke

realizovaće se sa potrošačke jedinice 11050001 - “Tekuća rezerva”, preko buxetske pozicije 23010001 – Ministarstvo za rad, socijalnu politiku i povratak, ekonomski kod 614300 – Tekući transferi neprofitnim organizacijama, funkcionalni kod 1090.

IIINovčana sredstva iz tačke I ove odluke

doznačiće se u korist Udružewa HO Međunarodni forum solidarnosti “Emmaus” Doboj Istok, na transakcijski račun broj: 154-200-11000857-46, otvoren kod Intesa Sanpaolo Banke.

IVZadužuje se Udružewe HO Međunarodni forum

solidarnosti “Emmaus” Doboj Istok da Ministarstvu za rad, socijalnu politiku i povratak dostavi izvještaj sa dokumentacijom o namjenskom utrošku odobrenih finansijskih sredstava, u roku od 30 dana po uplati sredstava iz tačke I ove odluke.

VZa realizaciju ove odluke zadužuju se

Ministarstvo finansija i Ministarstvo za rad, socijalnu politiku i povratak.

VIOdluka stupa na snagu danom donošewa i biće

objavqena u “Službenim novinama Tuzlanskog kantona”.

BOSNA I HERCEGOVINA PREMIJER KANTONA Federacija Bosne i Hercegovine TUZLANSKI KANTON Jakub Suqkanović, s.r. V L A D A

Broj: 02/1-14-12717/19 Tuzla, 18.06.2019. godine


376Na osnovu članova 5. i 29. Zakona o Vladi Tuzlanskog kantona (“Službene novine Tuzlanskog

kantona”, br. 17/00, 1/05, 11/06, 13/11 i 15/17), a u vezi sa članom 42. stav (4) Zakona o izvršewu Buxeta Tuzlanskog kantona za 2019. godinu (“Službene novine Tuzlanskog kantona”, broj: 3/19) i članom 59. stav (3) Zakona o buxetima u Federaciji Bosne i Hercegovine (“Službene novine Federacije BiH”, br. 102/13, 9/14, 13/14, 8/15, 91/15, 102/15, 104/16 i 5/18), Vlada Tuzlanskog kantona, na sjednici održanoj dana 18.06.2019. godine, d o n o s i

O D L U K U

o unutrašwoj preraspodjeli rashoda u Buxetu Tuzlanskog kantona za 2019. godinu

IOdobrava se unutrašwa preraspodjela planiranih rashoda u Buxetu Tuzlanskog kantona za 2019.

godinu (“Službene novine Tuzlanskog kantona”, broj: 3/19) između buxetskih korisnika u dijelu rasporeda rashoda iz buxeta u iznosu od 6.600,00 KM.

IIPreraspodjela planiranih rashoda izvršiće se na sledeći način:

na teret potrošačkih mjesta i ekonomskog koda:

u korist potrošačkog mjesta i ekonomskog koda:

IIIZa realizaciju ove odluke zadužuju se buxetski korisnici iz tačke II ove odluke.

IVOva odluka stupa na snagu danom donošewa, a objaviće se u “Službenim novinama Tuzlanskog

kantona”.

BOSNA I HERCEGOVINA PREMIJER KANTONAFederacija Bosne i Hercegovine TUZLANSKI KANTON Jakub Suqkanović, s.r. V L A D A Broj: 02/1-14-12791/19

Tuzla, 18.06.2019. godine

Na osnovu članova 5. i 29. Zakona o Vladi Tuzlanskog kantona (”Službene novine Tuzlanskog kantona”, br. 17/00, 1/05, 11/06, 13/11 i 15/17), a u vezi sa članom 42. stav (4) Zakona o izvršenju Budžeta Tuzlanskog kantona za 2019. godinu (”Službene novine Tuzlanskog kantona”, broj: 3/19) i članom 59. stav (3) Zakona o budžetima u Federaciji Bosne i Hercegovine (”Službene novine Federacije BiH”, br. 102/13, 9/14, 13/14, 8/15, 91/15, 102/15, 104/16 i 5/18), Vlada Tuzlanskog kantona, na sjednici održanoj dana 18.06.2019. godine, d o n o s i

O D L U K U o unutrašnjoj preraspodjeli rashoda

u Budžetu Tuzlanskog kantona za 2019. godinu

I Odobrava se unutrašnja preraspodjela planiranih rashoda u Budžetu Tuzlanskog kantona za

2019. godinu („Službene novine Tuzlanskog kantona“, broj: 3/19) između budžetskih korisnika u dijelu rasporeda rashoda iz budžeta u iznosu od 6.600,00 KM.

II Preraspodjela planiranih rashoda izvršiće se na sledeći način: na teret potrošačkih mjesta i ekonomskog koda:

Potrošačko mjesto

Buxetski korisnik Ekonomski kod Iznos u KM

14020001 Poqoprivredni zavod 613300 – Izdaci za komunikaciju i komunalne usluge 1.400,00

16010001 Ministarstvo finansija 613300 – Izdaci za komunikaciju i komunalne usluge

2.070,00

24010018 Ministarstvo obrazovawa i nauke

613300 – Izdaci za komunikaciju i komunalne usluge

630,00

29010001 Kantonalna uprava za inspekcijske poslove


2.500,00

UKUPNO: 6.600,00


Potrošačko mjesto


12010001 Ured za zajedničke poslove kantonalnih organa


6.600,00

UKUPNO: 6.600,00

III

Za realizaciju ove odluke zadužuju se budžetski korisnici iz tačke II ove odluke.

IV Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja, a objaviće se u ”Službenim novinama Tuzlanskog kantona”. BOSNA I HERCEGOVINA PREMIJER KANTONA Federacija Bosne i Hercegovine TUZLANSKI KANTON Jakub Suljkanović, s.r. V L A D A Broj: 02/1-14-12791/19 Tuzla, 18.06.2019. godine

Na osnovu članova 5. i 29. Zakona o Vladi Tuzlanskog kantona (”Službene novine Tuzlanskog kantona”, br. 17/00, 1/05, 11/06, 13/11 i 15/17), a u vezi sa članom 42. stav (4) Zakona o izvršenju Budžeta Tuzlanskog kantona za 2019. godinu (”Službene novine Tuzlanskog kantona”, broj: 3/19) i članom 59. stav (3) Zakona o budžetima u Federaciji Bosne i Hercegovine (”Službene novine Federacije BiH”, br. 102/13, 9/14, 13/14, 8/15, 91/15, 102/15, 104/16 i 5/18), Vlada Tuzlanskog kantona, na sjednici održanoj dana 18.06.2019. godine, d o n o s i

O D L U K U o unutrašnjoj preraspodjeli rashoda

u Budžetu Tuzlanskog kantona za 2019. godinu

I Odobrava se unutrašnja preraspodjela planiranih rashoda u Budžetu Tuzlanskog kantona za

2019. godinu („Službene novine Tuzlanskog kantona“, broj: 3/19) između budžetskih korisnika u dijelu rasporeda rashoda iz budžeta u iznosu od 6.600,00 KM.

II Preraspodjela planiranih rashoda izvršiće se na sledeći način: na teret potrošačkih mjesta i ekonomskog koda:

Potrošačko mjesto


14020001 Poqoprivredni zavod 613300 – Izdaci za komunikaciju i komunalne usluge 1.400,00

16010001 Ministarstvo finansija 613300 – Izdaci za komunikaciju i komunalne usluge

2.070,00

24010018 Ministarstvo obrazovawa i nauke


630,00

29010001 Kantonalna uprava za inspekcijske poslove


2.500,00

UKUPNO: 6.600,00


Potrošačko mjesto


12010001 Ured za zajedničke poslove kantonalnih organa


6.600,00

UKUPNO: 6.600,00

III

Za realizaciju ove odluke zadužuju se budžetski korisnici iz tačke II ove odluke.

IV Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja, a objaviće se u ”Službenim novinama Tuzlanskog kantona”. BOSNA I HERCEGOVINA PREMIJER KANTONA Federacija Bosne i Hercegovine TUZLANSKI KANTON Jakub Suljkanović, s.r. V L A D A Broj: 02/1-14-12791/19 Tuzla, 18.06.2019. godine



Tuzlanskog kantona (“Službene novine Tuzlanskog kantona”, br. 17/00, 1/05, 11/06, 13/11 i 15/17), Vlada Tuzlanskog kantona, na sjednici održanoj dana 18.06.2019. godine, d o n o s i

R J E [ E W E

o razrješewu i imenovawu stalnog člana Odbora za nadzor Garantnog fonda Udružewa

za razvoj NERDA

IEldar Gološ, stručni savjetnik za energetiku,

IT i finansijske poslove u Ministarstvu privrede Tuzlanskog kantona, razriješava se dužnosti stalnog člana Odbora za nadzor Garantnog fonda Udružewa za razvoj NERDA.

II

Adisa Gotovušić, stručni savjetnik za preduzetništvo i obrt u Ministarstvu privrede Tuzlanskog kantona, imenuje se za stalnog člana Odbora za nadzor Garantnog fonda Udružewa za razvoj NERDA.

III

Rješewe stupa na snagu danom donošewa i biće objavqeno u “Službenim novinama Tuzlanskog kantona”.

BOSNA I HERCEGOVINA PREMIJER KANTONAFederacija Bosne i Hercegovine TUZLANSKI KANTON Jakub Suqkanović, s.r. V L A DA

Broj: 02/1-34-12498/19Tuzla, 18.06.2019. godine


Tuzlanskog kantona (“Službene novine Tuzlanskog kantona”, br. 17/00, 1/05, 11/06, 13/11 i 15/17), a u vezi sa članom 4. Zakona o ministarskim, vladinim i drugim imenovawima Federacije Bosne i Hercegovine (“Službene novine Federacije Bosne i Hercegovine”, br. 12/03, 34/03 i 65/13), Vlada Tuzlanskog kantona, na sjednici održanoj dana 18.06.2019. godine, donosi

R J E [ E W E

o privremenom imenovawu člana Upravnog odbora Zavoda zdravstvenog osigurawa

Tuzlanskog kantona

IAdvija Omerčić imenuje se za člana Upravnog

odbora Zavoda zdravstvenog osigurawa Tuzlanskog

kantona, do okončawa postupka na osnovu kojeg će se izvršiti imenovawe novog člana upravnog odbora u skladu sa zakonom, a najduže tri mjeseca.

IIRješewe stupa na snagu danom donošewa i

biće objavqeno u “Službenim novinama Tuzlanskog kantona”.




Tuzlanskog kantona (“Službene novine Tuzlanskog kantona”, br. 17/00, 1/05, 11/06, 13/11 i 15/17), a u vezi sa članom 4. Zakona o ministarskim, vladinim i drugim imenovawima Federacije Bosne i Hercegovine (“Službene novine Federacije Bosne i Hercegovine”, br. 12/03, 34/03 i 65/13), Vlada Tuzlanskog kantona, na sjednici održanoj dana 18.06.2019. godine, donosi

R J E [ E W E

o privremenom imenovawu člana Upravnog odbora Zavoda za javno zdravstvo

Tuzlanskog kantona

IEmina Mehmedović imenuje se za člana Upravnog

odbora Zavoda za javno zdravstvo Tuzlanskog kantona, do okončawa postupka na osnovu kojeg će se izvršiti imenovawe novog člana upravnog odbora u skladu sa zakonom, a najduže tri mjeseca.






Tuzlanskog kantona (“Službene novine Tuzlanskog kantona”, br. 17/00, 1/05, 11/06, 13/11 i 15/17), a u vezi sa članom 101. Zakona o osnovnom odgoju i obrazovawu (“Službene novine Tuzlanskog kantona”,


br. 9/15, 6/16 i 14/18), Vlada Tuzlanskog kantona, na sjednici održanoj dana 18.06.2019. godine, donosi

R J E [ E W E

o razrješewu predsjednika Školskog odbora JU Osnovna škola “Breške” Breške, Tuzla

IMirhet Meštrić razrješava se dužnosti

predsjednika Školskog odbora JU Osnovna škola “Breške” Breške, Tuzla.






Tuzlanskog kantona (“Službene novine Tuzlanskog kantona”, br. 17/00, 1/05, 11/06, 13/11 i 15/17), a u vezi sa članom 101. Zakona o osnovnom odgoju i obrazovawu (“Službene novine Tuzlanskog kantona”, br. 9/15, 6/16 i 14/18), Vlada Tuzlanskog kantona, na sjednici održanoj dana 18.06.2019. godine, donosi

R J E [ E W E

o privremenom imenovawu predsjednika Školskog odbora JU Osnovna škola

“Breške” Breške, Tuzla

IErsija Aščerić Mujezinović imenuje se za

predsjednika Školskog odbora JU Osnovna škola “Breške” Breške, Tuzla, na period do 90 dana.







R J E [ E W E


“Mramor” Mramor, Tuzla

IMeliha Malikić imenuje se za predsjednika

Školskog odbora JU Osnovna škola “Mramor” Mramor, Tuzla, na period do 90 dana.







R J E [ E W E


“Pasci” Pasci, Tuzla

IMuamera Hasančević imenuje se za predsjednika

Školskog odbora JU Osnovna škola “Pasci” Pasci, Tuzla, na period do 90 dana.








R J E [ E W E

o privremenom imenovawu predsjednika i člana Školskog odbora JU Osnovna škola

“Slavinovići” Tuzla

IEsada Beganović imenuje se za predsjednika

a Nedim Palavrić za člana Školskog odbora JU Osnovna škola “Slavinovići” Tuzla, na period do 90 dana.







R J E [ E W E


“Novi Grad” Tuzla

IEdina Imamović imenuje se za predsjednika, a

Muhamed Srabović za člana Školskog odbora JU

Osnovna škola “Novi Grad” Tuzla, na period do 90 dana.







R J E [ E W E

o imenovawu člana Školskog odbora JU Osnovna škola “Gorwa Tuzla” Gorwa Tuzla,

Tuzla

IAlen Hajdarević imenuje se za člana Školskog

odbora JU Osnovna škola “Gorwa Tuzla” Gorwa Tuzla, Tuzla, na period do 90 dana.








R J E [ E W E

o razrješewu predsjednika i članova Školskog odbora JU Osnovna škola “Tiwa”

Tiwa, Srebrenik

IRazrješavaju se predsjednik i članovi Školskog

odbora JU Osnovna škola “Tiwa” Tiwa, Srebrenik na lični zahtjev, i to:

1. Elvir Dizdarević - predsjednik2. Ismir Selimović - član3. Sulejman Dedić - član.







R J E [ E W E


“Tiwa” Tiwa, Srebrenik

IAdi Mehinović imenuje se za predsjednika,

a Mirza Ćidić za člana Školskog odbora JU Osnovna škola “Tiwa” Tiwa, Srebrenik, na period najduže do 90 dana.







R J E [ E W E

o imenovawu člana Školskog odboraJU Osnovna škola “Tiwa” Tiwa, Srebrenik

IEšefa Halilović imenuje se za člana Školskog

odbora JU Osnovna škola “Tiwa” Tiwa, Srebrenik, na period utvrđen Rješewem broj: 02/1-34-12672-1/16 od 18.10.2016. godine.







R J E [ E W E

o privremenom imenovawu člana Školskog odbora JU Druga osnovna škola Srebrenik

IEnver Hoxić imenuje se za člana Školskog

odbora JU Druga osnovna škola Srebrenik, na period do 90 dana.








R J E [ E W E


“Lukavac Mjesto” Lukavac

ISelma Osmanović imenuje se za predsjednika

Školskog odbora JU Osnovna škola “Lukavac Mjesto” Lukavac, na period najduže do 90 dana.

IIRješewe stupa na snagu danom donošewa i biće

objavqeno u “Službenim novinama Tuzlanskog kantona”.





R J E [ E W E


“Klokotnica” Klokotnica, Doboj Istok

IAnela Kantić imenuje se za predsjednika

Školskog odbora JU Osnovna škola “Klokotnica” Klokotnica, Doboj Istok, na period do 90 dana.

IIRješewe stupa na snagu danom donošewa i biće

objavqeno u “Službenim novinama Tuzlanskog kantona”.





R J E [ E W E


“Višća” Višća, Živinice

IJasmin Rahimić imenuje se za predsjednika

Školskog odbora JU Osnovna škola “Višća” Višća, Živinice, na period do 90 dana.







R J E [ E W E

o privremenom imenovawu predsjednika i člana Školskog odbora JU Osnovna

škola “Živinice Gorwe” Živinice Gorwe, Živinice

IOsman Tulumović imenuje se za predjednika a

Said Muhić imenuje se za člana Školskog odbora JU Osnovna škola “Živinice Gorwe” Živinice Gorwe, Živinice, na period do 90 dana.








R J E [ E W E

o privremenom imenovawu predsjednika Školskog odbora JU Osnovna škola “Čelić”

Čelić

IMaida Mujčinović imenuje se za predsjednika

Školskog odbora JU Osnovna škola “Čelić” Čelić, na period do 90 dana.







R J E [ E W E

o privremenom imenovawu člana Školskog odbora JU Osnovna škola “Humci” Humci,

Čelić

IZaim Bešić imenuje se za člana Školskog

odbora JU Osnovna škola “Humci” Humci, Čelić, na period do 90 dana.







R J E [ E W E

o privremenom imenovawu Školskog odbora JU Osnovna škola “Orahovica” Orahovica

Dowa, Gračanica

IImenuje se Školski odbor JU Osnovna škola

“Orahovica” Orahovica Dowa, Gračanica, na period do 90 dana, u sledećem sastavu:

1. Nexad Ibrahimović, predsjednik2. Emina Dedić, član3. Mersed Spahić, član4. Behija Mujkanović, član5. Fahrudin Baraković, član.








R J E [ E W E

o privremenom imenovawu predsjednika Školskog odbora JU Osnovna škola “Malešići” Malešići, Gračanica

IFatima Duraković imenuje se za predsjednika

Školskog odbora JU Osnovna škola “Malešići” Malešići, Gračanica, na period do 90 dana.







R J E [ E W E

o privremenom imenovawu predsjednika Školskog odbora JU Osnovna škola “Ivan

Goran Kovačić” Gradačac

INadira Duraković imenuje se za predsjednika

Školskog odbora JU Osnovna škola “Ivan Goran Kovačić” Gradačac, na period najduže do 90 dana.






Tuzlanskog kantona (“Službene novine Tuzlanskog kantona”, br. 17/00, 1/05, 11/06, 13/11 i 15/17), a u

vezi sa članom 101. Zakona o osnovnom odgoju i obrazovawu (“Službene novine Tuzlanskog kantona”, br. 9/15, 6/16 i 14/18), Vlada Tuzlanskog kantona, na sjednici održanoj dana 18.06.2019. godine, donosi

R J E [ E W E

o privremenom imenovawu predsjednika Školskog odbora JU Osnovna škola “Musa

Ćazim Ćatić” Zeliwa Dowa, Gradačac

IHasan Kavazović imenuje se za predsjednika

Školskog odbora JU Osnovna škola “Musa Ćazim Ćatić” Zeliwa Dowa, Gradačac, na period do 90 dana.






Tuzlanskog kantona (“Službene novine Tuzlanskog kantona”, br. 17/00, 1/05, 11/06, 13/11 i 15/17), a u vezi sa članom 126. Zakona o sredwem obrazovawu i odgoju (“Službene novine Tuzlanskog kantona”, br. 17/11, 9/15, 6/16 i 14/18), Vlada Tuzlanskog kantona, na sjednici održanoj dana 18.06.2019. godine, donosi

R J E [ E W E

o privremenom imenovawu Školskog odbora JU Sredwa muzička škola “Čestmir Mirko

Dušek” Tuzla

IImenuje se Školski odbor JU Sredwa muzička

škola “Čestmir Mirko Dušek” Tuzla, na period do 90 dana, u sledećem sastavu:

1. Goran Nikolić, predsjednik2. Faruk Durmić, član3. Marica Grabovičkić, član4. Biqana Šeparović, član 5. Sabiha Rekić, član.








R J E [ E W E

o privremenom imenovawu člana Školskog odbora JU Gimnazija “Ismet Mujezinović”

Tuzla

IEdisa Papračanin imenuje se za člana Školskog

odbora JU Gimnazija “Ismet Mujezinović” Tuzla, na period do 90 dana.







R J E [ E W E

o privremenom imenovawu predsjednika Školskog odbora JU Centar za obrazovawe i vaspitawe i rehabilitaciju slušawa i

govora Tuzla

IAdnan Harbić imenuje se za predsjednika

Školskog odbora JU Centar za obrazovawe i

vaspitawe i rehabilitaciju slušawa i govora Tuzla, na period do 90 dana.







R J E [ E W E

o razrješewu člana Školskog odbora JU Gimnazija “Mustafa Novalić” Gradačac

IIsad Djedović razrješava se dužnosti člana

Školskog odbora JU Gimnazija “Mustafa Novalić” Gradačac, na lični zahtjev.

II

Rješewe stupa na snagu danom donošewa i biće objavqeno u “Službenim novinama Tuzlanskog kantona”.






R J E [ E W E

o privremenom imenovawu predsjednika i člana Školskog odbora JU Gimnazija

“Mustafa Novalić” Gradačac

ISejdalija Djedović imenuje se za predsjednika,

a Xemal Omeragić imenuje se za člana Školskog odbora JU Gimnazija “Mustafa Novalić” Gradačac, na period najduže do 90 dana.





406Na osnovu člana 59. stav 1. Zakona o budžetima

u Federaciji BiH (“Službene novine Federacije BiH”, br. 102/13, 9/14, 13/14, 8/15, 91/15, 102/15, 104/16 i 5/18), a u vezi sa članom 42. stav (1) i stav (2) Zakona o izvršewu Buxeta Tuzlanskog kantona za 2019. godinu (“Službene novine Tuzlanskog kantona”, broj: 3/19) ministar finansija d o n o s i

RJE[EWE


IOdobrava se unutrašwa preraspodjela plani-

ranih rashoda u Buxetu Tuzlanskog kantona za 2019. godinu (“Službene novine Tuzlanskog kantona”, br. 3/19 i 5/19), na potrošačkom mjestu 24020070 – JU OŠ “Teočak” Teočak u dijelu rasporeda rashoda po osnovu primqenih transfera u iznosu od 1.400,00 KM.

IIPreraspodjela planiranih rashoda izvršiće se

na sledeći način:

na teret ekonomskog koda:613900 - Ugovorene i druge posebne usluge

1.400,00 KM

u korist ekonomskog koda:613500 - Izdaci za usluge prevoza i goriva

1.400,00 KM

IIIZa realizaciju ovog rješewa zadužuju se

Ministarstvo finansija, Ministarstvo obrazovawa i nauke i JU OŠ “Teočak” Teočak.

IVOvo rješewe stupa na snagu danom donošewa,

a objaviće se u “Službenim novinama Tuzlanskog kantona”.

Bosna i Hercegovina MINISTARFederacija Bosne i Hercegovine TUZLANSKI KANTON Miralem Nuhanović, MINISTARSTVO FINANSIJA dipl.ecc., s.r. Broj: 07/1-14-13850/19Tuzla, 01.07.2019. godine

407Na osnovu člana 59. stav 1. Zakona o buxetima


RJE[EWE


IOdobrava se unutrašwa preraspodjela planira-

nih rashoda u Buxetu Tuzlanskog kantona za 2019. godinu (“Službene novine Tuzlanskog kantona”, br. 3/19 i 5/19), Ministarstvu za kulturu, sport i mlade na potrošačkom mjestu 32010003 – Manifestacije kulture od interesa za Tuzlanski kantona u dijelu rasporeda rashoda iz buxeta u iznosu od 15.000,00 KM.


na sledeći način:

na teret ekonomskog koda:614100 - Tekući transferi drugim nivoima

vlasti 15.000,00 KM

u korist ekonomskog koda:614300 - Tekući transferi neprofitnim orga-

nizacijama 15.000,00 KM


Ministarstvo finansija i Ministarstvo za kulturu, sport i mlade.



Bosna i Hercegovina MINISTARFederacija Bosne i Hercegovine TUZLANSKI KANTON Miralem Nuhanović, MINISTARSTVO FINANSIJA dipl.ecc., s.r.





RJE[EWE



ranih rashoda u Buxetu Tuzlanskog kantona za 2019. godinu (“Službene novine Tuzlanskog kantona”, br. 3/19 i 5/19), na potrošačkom mjestu 24020035 – JU OŠ “Tiwa” Srebrenik u dijelu rasporeda rashoda iz buxeta u iznosu od 200,00 KM.


na sledeći način:

na teret ekonomskog koda:613800 - Izdaci osigurawa, bankovnih usluga i

usluga platnog prometa 200,00 KM

u korist ekonomskog koda:613500 - Izdaci za usluge prevoza i goriva

200,00 KM


Ministarstvo finansija, Ministarstvo obrazovawa i nauke i JU OŠ “Tiwa” Srebrenik.







RJE[EWE


I Odobrava se unutrašwa preraspodjela

planiranih rashoda u Buxetu Tuzlanskog kantona za 2019. godinu (“Službene novine Tuzlanskog kantona”, br. 3/19 i 5/19), na potrošačkom mjestu 24020031 – JU Prva osnovna škola Srebrenik u dijelu rasporeda rashoda iz buxeta u iznosu od 900,00 KM.


na sledeći način:

na teret ekonomskih kodova:613500 - Izdaci za usluge prevoza i goriva

100,00 KM613700 - Izdaci za tekuće održavawe 800,00 KM

u korist ekonomskog koda:613400 - Nabavka materijala i sitnog

inventara 900,00 KM


Ministarstvo finansija, Ministarstvo obrazovawa i nauke i JU Prva osnovna škola Srebrenik.







RJE[EWE




ranih rashoda u Buxetu Tuzlanskog kantona za 2019. godinu (“Službene novine Tuzlanskog kantona”, br. 3/19 i 5/19), na potrošačkom mjestu 24020042 – JU OŠ “Tušaw” Tuzla u dijelu rasporeda rashoda po osnovu vlastitih prihoda u iznosu od 400,00 KM.


na sledeći način:

na teret ekonomskog koda:613400 - Nabavka materijala i sitnog

inventara 400,00 KM

u korist ekonomskog koda:613900 - Ugovorene i druge posebne usluge 400,00 KM


Ministarstvo finansija, Ministarstvo obrazovawa i nauke i JU OŠ “Tušaw” Tuzla.





411Na osnovu člana 51. stav (6) Zakona o osnovnom

odgoju i obrazovawu (“Službene novine Tuzlanskog kantona”, br. 9/15, 6/16 i 14/18), ministar obrazovawa i nauke Tuzlanskog kantona donosi

PRAVILNIK

o odgoju i obrazovawu djece s posebnim obrazovnim potrebama u redovnoj

osnovnoj školi

Član 1.(Predmet pravilnika)

Ovim pravilnikom se propisuje: upis učenika sa posebnim obrazovnim potrebama u redovne osnovne škole, pedagoška opservacija, struktura i zadaci inkluzivnog tima, izrada prilagođenog programa, provođewe posebnog edukacijsko-rehabilitacijskog postupka, uspostavqawe i način rada centara za razvoj inkluzivnih praksi, anagažovawe defektologa odgovarajućeg usmjerewa, evidentirawe rezultata praćewa napredovawa i ocjewivawa učenika, stručna podrška školama, saradwu redovne i specijalne

škole, te prava i obaveze roditeqa/starateqa učenika sa posebnim obrazovnim potrebama (u daqem tekstu: roditeq).

Član 2.(Definisawe pojmova)

(1) Učenik sa posebnim obrazovnim potrebama, u smislu odredbi ovog pravilnika, je dijete sa smetwama i poteškoćama u razvoju kojem su, na osnovu nalaza i mišqewa Stručne komisije za procjenu sposobnosti i određivawu podrške djeci s posebnim potrebama i rješewa nadležnog Centra za socijalni rad o procjeni sposobnosti djeteta (u daqem tekstu: rješewa), utvrđene smetwe i poteškoće u razvoju.

(2) Pod specijalnom školom u smislu odre-daba ovog pravilnika smatraju se Javna ustanova Zavod za odgoj i obrazovawe osoba sa smetwama u psihičkom i tjelesnom razvoju Tuzla i Javna ustanova Centar za obrazovawe i vaspitawe i rehabilitaciju slušawa i govora Tuzla.

(3) Prilagođeni program je program primjeren individualnim karakteristikama učenika, ukquču-jući upotrebu adekvatnih nastavnih metoda, nasta-vnih sredstava i pomagala i specifičnih postupaka.

(4) Pedagoška opservacija je metoda posmatrawa učenika sa posebnim obrazovnim potrebama za vrijeme odgojno-obrazovnog rada.

(5) Posebni edukacijsko-rehabilitacijski postupak je posebna metoda rada s učenicima s posebnim potrebama koji se provode s ciqem podizawa nivoa sposobnosti i vještina učenika na onim područjima na kojima postoje ograničewa koja smawuju učenikova postignuća u nastavi i zahtijevaju dodatne rehabilitacijske programe.

(6) Centar za razvoj inkluzivnih praksi je organizaciona jedinica unutar redovne osnovne škole (u daqem tekstu: škola) koja se uspostavqa za potrebe jedne ili više škole, odnosno za jednu ili više lokalnih samouprava sa područja Kantona, na način određen ovim pravilnikom.

Član 3.(Upis učenika sa posebnim obrazovnim potrebama)

(1) Upis učenika sa lakšim smetwama i poteškoćama u redovne osnovne škole vrši se na osnovu qekarskog uvjerewa izdatog od ovlašćene zdravstvene ustanove, rješewa, nalaza i mišqewa prvostepene stručne komisije za procjenu i određivawe podrške djeci sa posebnim potrebama.

(2) Ukoliko komisija za upis procijeni da dijete sa lakšim smetwama i poteškoćama u razvoju ne posjeduje rješewe, škola pokreće postupak za donošewe tog rješewa.

Član 4.(Odgoda upisa djetete)

(1) Djetetu sa posebnim obrazovnim potrebama Ministarstvo obrazovawa i nauke Tuzlanskog kantona (u daqem tekstu: Ministarstvo) može dozvoliti odgodu početka obaveznog obrazovawa za jednu školsku godinu ukoliko je to u najboqem interesu djeteta.


(2) Zahtjev za odgodu početka obaveznog obrazovawa iz stava (1) ovog člana podnosi roditeq, uz prethodno pribavqeno mišqewe komisije za upis učenika u školu.

Član 5.(Pedagoška opservacija)

(1) Pedagoška opservacija se u pravilu vrši na početku nastavne godine ili u toku nastavne godine kada se uoče promjene u napredovawu i usvajawu nastavnog gradiva učenika u skladu sa metodologijom izrade prilagođenog programa.

(2) Ciq pedagoške opservacije je što boqe upoznati učenika sa posebnim obrazovnim potrebama kroz prepoznavawe wegovih sposobnosti, potencijala i ograničewa kako bi se postigla i wezina svrha - izrada prilagođenog programa.

(3) Za svakog učenika sa posebnim obrazovnim potrebama izrađuje se program pedagoške opservacije.

(4) Program pedagoške opservacije iz stava (3) ovog člana sadrži:

a) praćewe psihičkih i fizičkih osobina učenika značajnih za uspješno savladavawe odgojno-obrazovnih zadataka,

b) praćewe emocionalnih i socijalnih osobina učenika značajnih za uspješno ostvarivawe odgoja i obrazovawa,

c) izbor najboqih metoda i oblika rada sa učenikom,

d) dužina trajawa opservacije.(5) Program pedagoške opservacije iz stava (3)

ovog člana donosi inkluzivni tim.(6) Pri donošewu programa pedagoške

opservacije inkluzivni tim obavezan je analizirati relevatnu dokumentaciju o učeniku.

(7) Za postizawe ciqa pedagoške opservacije škola može ukqučiti i druge stručwake iz specijalnih škola.

Član 6.(Pokretawe postupka u toku

školovawa učenika)Ukoliko se u toku školovawa učenika od

strane stručnih organa škole procijeni da učenik ima smetwe i poteškoće za savladavawe nastavnog plana i programa i vannastavnih aktivnosti, škola pokreće postupak iz člana 3. stav (2) ovog pravilnika.

Član 7.(Inkluzivni tim)

(1) Inkluzivni tim u školi čine:a) pedagog škole kao koordinator (u daqem

tekstu: koordinator),b) nastavnik razredne ili predmetne nastave

iz predmetnog područja iz koje se izrađuje prilagođeni program,

c) razrednik,d) defektolog odgovarajućeg usmjerewa.(2) Izuzetno, ukoliko škola nema u radnom

odnosu defektologa odgovarajućeg usmjerewa istog će angažovati bez naknade iz specijalne škole

radi realizacije obaveza iz ovog pravilnika, a uz saglasnost specijalne škole.

(3) Inkluzivni tim imenuje nastavničko vijeće na period od jedne školske godine, uz mogućnost produžewa istog.

Član 8.(Nadležnosti inkluzivnog tima)

(1) Inkluzivni tim:a) analizira dokumentaciju učenika,b) vrši pedagošku opservaciju,c) predlaže nastavničkom vijeću donošewe

odluke o izradi prilagođenog programa,d) izrađuje prilagođeni program i prati

wegovu realizaciju,e) podnosi izvještaj odjeqenskom i nastavničkom

vijeću o postignutim rezultatima učenika najmawe dva puta u toku školske godine,

f) sarađuje sa stručnim organima škole, specijalne škole i drugim institucijama od interesa za unapređewe inkluzije, te stručnim inkluzivnim timovima drugih škola,

g) prati i analizira posebni edukacijsko-rehabilitacijski postupak učenika,

h) obavqa i druge poslove po nalogu rukovodioca.

(2) Inkluzivni tim obavještava roditeqa o realizaciji prilagođenog programa i posebnog edukacijsko-rehabilitacijskog postupka.

Član 9.(Nadležnosti članova inkluzivnog tima)(1) Koordinator (pedagog) inkluzivnog tima

obavqa sledeće poslove:a) koordiniše o kontinuiranom obavqawu

zadataka članova inkluzivnog tima,b) organizuje i vodi sastanke inkluzivnog

tima, najmawe četiri puta u toku školske godine, o čemu se vodi zapisnik,

c) predlaže direktoru škole, prema preporuci inkluzivnog tima, da se obezbijede specifična sredstava i pomagala i sl.,

d) sarađuje sa stručnim timovima i službama koje su u određenim postupcima prethodno opservirale učenika sa posebnim obrazovnim potrebama,

e) sarađuje sa stručnim organima škole i drugim institucijama od interesa za unapređewe inkluzije,

f) učestvuje u izradi programa pedagoške opse-rvacije i prilagođenog programa, te brine o izradi kvalitetnog i potpunog izvještaja o ostvarivawu programa pedagoške opservacije i realizacije prilagođenih programa,

g) prati vođewe dokumentacije i evidencije o ostvarivawu programa opservacije u odnosu na oblike, način provođewa, vrijeme trajawa i postignute rezultate,

h) upoznaje roditeqa s ciqem i zadaćama peda-goške opservacije, metodama i sredstvima rada, za što uspješniji razvoj učenika i pripremawa za primjereni oblik odgoja i obrazovawa,

i) obavqa i druge poslove po nalogu ruko-vodioca.


(2) Nastavnik (razredne i predmetne nastave) obavqa sledeće poslove:

a) proučava dokumentaciju o učeniku sa posebnim obrazovnim potrebama,

b) posmatra i prati reakciju učenika, wegove interese, sposobnosti i potrebe i o tome sačiwava biqešku,

c) radi na stvarawu “inkluzivne klime” u odjeqewu,

d) utvrđuje programske sadržaje pri izradi prilagođenog programa u odnosu na mogućnosti učenika,

e) realizuje programske sadržaje definisane prilagođenim programom uz odabir didaktičko-metodičkih postupaka u odgojno-obrazovnom procesu,

f) vrši praćewe napredovawa, vrednovawe i ocjewivawe učeničkih postignuća u odnosu na prilagođeni program,

g) daje mišqewe i sačiwava izvještaj o postignućima učenika,

h) sarađuje sa članovima i učestvuje u radu inkluzivnog tima.

(3) Razrednik obavqa sledeće poslove:a) proučava dokumentaciju o učeniku,b) upoznaje članove inkluzivnog tima sa

razvojnim karakteristikama učenika sa posebnim obrazovnim potrebama,

c) upoznaje odjeqensko vijeće o realizaciji programa pedagoške opservacije i prilagođenog programa, te posebnog edukacijsko-rehabilitacijskog postupka,

d) radi na stvarawu “inkluzivne klime” u odjeqewu naročito u pripremi odjeqewa s ciqem prihvatawa učenika sa posebnim obrazovnim potrebama,

e) unosi podatke u godišwem izvještaju o postignutim rezultatima učenika sa posebnim obrazovnim potrebama,

f) sarađuje sa članovima i učestvuje u radu inkluzivnog tima.

(4) Defektolog odgovarajućeg usmjerewa obavqa sledeće poslove:

a) proučava dokumentaciju o učeniku sa posebnim obrazovnim potrebama,

b) upoznaje roditeqa s ciqem i zadaćama pedagoške opservacije, metodama i sredstvima rada, za što uspješniji razvoj učenika i pripremawa za primjereni oblik odgoja i obrazovawa,

c) učestvuje u izradi programa pedagoške opservacije učenika i prilagođenog programa,

d) daje stručnu pomoć nastavnicima, roditequ i učeniku tokom pedagoške opservacije i realizacije prilagođenih programa i o tome sačiwava biqeške,

e) predlaže metode i oblike rada u ciqu postizawa boqih rezultata,

f) učestvuje u stvarawu “inkluzivne klime” za učewe i unapređewe nastave,

g) učestvuje u radu stručnih organa škole,h) predlaže inkluzivnom timu obezbjeđewe spe-

cifičnih didaktičkih sredstava i pomagala i sl.i) pruža učenicima edukacijsko-rehabilitacijsku

podršku po potrebi kroz individulani i/ili rad u grupama,

j) sarađuje sa drugim institucijama od interesa za unapređewe inkluzije, te inkluzivnim timovima drugih škola.

Član 10.(Prilagođeni program)

(1) Prilagođeni program izrađuje se učeniku sa posebnim obrazovnim potrebama nakon izvršene pedagoške opservacije.

(2) Odluku o izradi prilagođenog programa za svakog učenenika po predmetima, tematskim cjelinama-oblastima te vremenskom trajawu prila-gođenog programa na prijedlog inkluzivnog tima i saglasnost roditeqa donosi nastavničko vijeće škole.

(3) Prilagođenim programom utvrđuje se: oblik i nivo podrške učeniku u usvajawu nastavnog gradiva, sticawu znawa i vještina, vrijeme i trajawe programa i vrednovawa uspješnosti učenika.

Član 11.(Posebni edukacijsko-rehabilitacijski

postupak)(1) Poseban edukacijsko-rehabilitacijski

postu-pak obuhvaća postupke i aktivnosti koje uspo-stavqaju, obnavqaju, održavaju i/ili modifikuju učenikove senzorne, motoričke, jezičko-govorno-glasovne, komunikacijske, kognitivne, psihološke, emocionalne i interakcijske sposobnosti, te vje-štine provođewa aktivnosti svakodnevnoga života, a koje značajno utiču na rezultate učewa, te time i na odgojno-obrazovni proces.

(2) Posebni edukacijsko-rehabilitacijski postupak može se provoditi u školi, specijalnoj školi, zdravstvenim ustanovama i drugim relevatnim institucijama, ako se procijeni da je to u najboqem interesu za učenika.

(3) Poseban edukacijsko-rehabilitacijski postu-pak provodi defektolog odgovarajućeg usmjerewa individulano ili grupno izvan redovnog nastavnog procesa.

(4) Odluku o odobravawu posebnog edukacijsko-rehabilitacijskog postupka na prijedlog inkluzivnog tima i uz saglasnost roditeqa donosi nastavničko vijeće škole.

(5) Odlukom nastavničkog vijeća iz stava (4) ovog člana utvrđuje se vrijeme i ustanova u kojoj će se realizovati posebni edukacijsko-rehabilitacijski postupak te postupci i aktivnosti iz stava (1) ovog člana.

(6) Poseban edukacijsko-rehabilitacijski postu-pak za učenike sa oštećewem sluha, motoričkim i drugim smetwama provodi se u specijalnim školama.

(7) Ukoliko se posebni edukacijsko-reha-bilitacijski postupak provodi izvan škole, stručni inkluzivni tim škole prati i analizira provođewe postupka.

Član 12.(Centri za razvoj inkluzivnih praksi) (1) Do uspostavqawa specijalizovane odgojno-

obrazovne ustanove koja se opredijelila za podr-


šku inkluzivnom odgoju i obrazovawu, s ciqem obezbjeđivawa sistemske podrške učenicima u odgojno-obrazovnom procesu u školi, Ministarstvo može uspostaviti jedan ili više centara za razvoj inkluzivnih praksi, koji će kroz rad mobilnih stručnih timova, savjetovawe roditeqa, pružawe direktne podrške djeci/učenicima sa poteškoćama u razvoju, predlagawe programa obuka, komunikaciju s Ministarstvom, Pedagoškim zavodom i drugim relevantnim institucijama organizovati i koordi-nisati aktivnosti podrške u lokalnim samoupravama Kantona.

(2) Centar za razvoj inkluzivnih praksi uspostavqa se odlukom Ministarstva, a može se uspostaviti za jednu ili više škola, odnosno za jednu ili više lokalnih samouprava sa područja Kantona.

(3) Organizacija i rad centra za razvoj inkluzivnih praksi bliže se uređuje uputstvom koje donosi Ministarstvo.

(4) Broj potrebnih stručwaka, uslovi i način zasnivawa radnog odnosa u centru za razvoj inkluzivnih praksi vrši se u skladu sa Zakonom o osnovnom odgoju i obrazovawu (“Službene novine Tuzlanskog kantona”, br. 9/15, 6/16 i 14/18), Strategijom za ukqučivawe djece sa poteškoćama u razvoju u obrazovawe sa sedmogodišwim Planom implementacije u Tuzlanskom kantonu (“Službene novine Tuzlanskog kantona”, broj: 6/18), Pedagoškim standardima i opštim normativima za osnovni odgoj i obrazovawe (“Službene novine Tuzlanskog kantona”, br. 7/05, 9/05, 14/09, 1/10, 14/10, 8/12, 11/12, 8/13, 11/17 i 1/18), Pravilnikom o uslovima, kriterijima i postupku zapošqavawa u javnim ustanovama osnovnog i sredweg obrazovawa na području Tuzlanskog kantona (“Službene novine Tuzlanskog kantona”, br. 17/17 i 1/18), te opštim aktom kojim je uređena unutrašwa organizaciji škole u čijem sastavu se uspostavqa centar za razvoj inkluzivnih praksi.

(5) Prijem zaposlenika u radni odnos u centru za razvoj inkluzivnih praksi, u skladu sa stavom (4) ovog člana, vrši škola u čijem sastavu je isti uspostavqen.

(6) Strategija iz stava (4) ovog člana predstavqa strateško-planski dokument koji na odgovarajući način nadopuwuje odredbe ovog pravilnika i koji se neposredno primjewuje na uspostavqawe, organizaciju i rad centara za razvoj inkluzivnih praksi u školi, odnosno dokument koji predstavqa osnovu za unutrašwu organizaciju škole u čijem sastavu se uspostavqa centar za razvoj inkluzivnih praksi.

Član 13.(Primjena pravilnika na osnivawe,

organizaciju i rad centara za razvoj inkluzivnih praksi)Odredbe ovog pravilnika koje se odnose na

osnivawe, organizaciju i rad centara za razvoj inkluzivnih praksi primjewivaće se do donošewa zakona kojim će se, u skladu sa strategijom iz člana 12. stav (4) ovog pravilnika, urediti ta materija.

Član 14.(Angažovawe defektologa odgovarajućeg usmjerewa)

(1) Za rad u inkluzivnom timu i provođewe posebnog edukacijsko-rehabilitacijskog postupka škola može angažovati defektologa odgovarajućeg usmjerewa na puno ili nepuno radno vrijeme uz prethodno pribavqenu saglasnost Ministarstva, na sledeći način:

a) u školi u kojoj se obavqa samo izrađivawe prilgođenih programa, uz učešće u ostalim aktivnostima inkluzivnog tima, angažuje se defe-ktolog odgovarajućeg usmjerewa na 20% norme za broj učenika do 4, na ½ norme za broj učenika od 5 do 10 i na punu normu za broj učenika od 11 i više,

b) u školi u kojoj se obavqa izrada prilagođenih programa, a uz to i provođewe posebnog edukacijsko-rehabilitacijskog postupka angažuje se defektolog odgovarajućeg usmjerewa na 20% za broj učenika do 3, na ½ norme za broj učenika od 4 do 5, odnosno na punu normu za broj učenika od 6 i više,

c) u školi u kojoj se obavqa samo provođewe posebnog edukacijsko-rehabilitacijskog postupka angažuje se defektolog odgovarajućeg usmjerewa na 20% norme za broj učenika do 4, na ½ norme za broj učenika od 5 do 7, odnosno na punu normu za broj učenika od 8 i više po jednom nastavnom danu.

(2) Uz zahtjev za davawe prethodne saglasnosti iz stava (1) ovog člana škola dostavqa Ministarstvu rješewe, nalaz i mišqewe prvostepene stručne komisije za procjenu sposobnosti i određivawe podrške djeci sa posebnim potrebama.

(3) Izuzetno od stava (1) ovog člana, škola može, po potrebi, angažovati defektologa odgovarajućeg usmjerewa i ukoliko ne ispuwava uslove u pogledu broja učenika predviđene tačkama a), b) i c) ovog stava, ako su sredstva za sufinansirawe angažmana obezbijeđena iz drugih izvora finansirawa, uz prethodno pribavqenu saglasnost Ministarstva.

(4) Izuzetno, škole na čijem području rade i djeluju centri za razvoj inluzivnih praksi, nakon uspostavqawa istih nemaju pravo na prijem u radni odnos defektologa u skladu sa stavovima (1) i (2) ovog člana.

Član 15.

(Obezbjeđewe dodatne podrške učenicima sa posebnim obrazovnim potrebama u školi)Za učenike sa posebnim obrazovnim potrebama

koji imaju potrebu za pratwom radi kretawa unutar škole (prilikom ulaska u školu, kretawa u školi, korišćewe mokrih čvorova i sl.), škola može angažovati postojeće pomoćno tehničko osobqe za obezbjeđewe podrške učenicima, uz saglasnost roditeqa učenika.


Član 16.(Evidentirawe rezultata praćewa

napredovawa i ocjewivawa učenika sa posebnim obrazovnim potrebama)

Rezultate vrednovawa, praćewa napredovawa i ocjewivawa učenika sa posebnim obrazovnim potrebama vrši se u skladu sa važećim podzakonskim aktima vezano za napredovawe, vrednovawe i ocjewi-vawe učenika u osnovnoj školi.

Član 17.(Stručna podrška škola)

(1) Stručnu podršku školi u realizaciji prilagođenih programa, podrške učenicima sa posebnim obrazovnim potrebama i stvarawa “inkluzivne klime”, vrši Pedagoški zavod Tuzlanskog kantona (u daqem tekstu: Pedagoški zavod) i specijalna škola.

(2) Stručna podrška podrazumijeva:a) savjetodavni rad sa inkluzivnim timom

redovne škole,b) dokumentovawe pozitivnih inkluzivnih

praksi škola, Zavoda i Centra,c) iznalažewe optimalnih rješewa u procesu

inkluzije u redovnoj osnovnoj školid) stručno usavršavawe radnika u školi,e) stručna podrška pri vođewu učeničke

dokumentacije i evidencije,f) stručna podrška u izboru najadekvatnijih

didaktičko-metodičkih postupaka,g) drugi vidovi podrške u ciqu unapređewa

inkluzije u školi.(3) Stručnom podrškom koordiniše specijalna

škola.

Član 18.(Saradwa redovne i specijalne škole) (1) U realizaciji posebnih programa i

programa pedagoške opservacije škola može ostvariti saradwu sa specijalnom školom radi edukacije nastavnika putem seminara, obuke na radnom mjestu u kraćim ili dužim periodima, pojedinačnim instrukcijama i drugim aktivnostima koje za ciq imaju da pomognu školama u obrazovawu učenika sa posebnim obrazovnim potrebama.

(2) Uz obučavawe učenika i unapređivawe wihovih sposobnosti, da bi se što prije vratili u školu kojoj wihovo područje stanovawa gravitira, specijalna škola je odgovorna i za edukaciju nastavnika za rad sa djecom sa posebnim obrazovnim potrebama, i obučavawe i informisawe roditeqa učenika sa posebnim obrazovnim potrebama, u ciqu povratka i zadržavawa učenika u školi, kojoj gravitira wihovo područje stanovawa.

(3) Za obučavawe učenika iz stava (2) ovog člana škola potpisuje protokol o saradwi sa specijalnom školom.

(4) Protokol o saradwi sadrži ciq i način saradwe te vremenski period trajawa saradwe.

(5) Edukacija nastavnika iz stavova (1) i (2) ovog člana vrši se na osnovu iskazane potrebe škole uz stručno mišqewe Pedagoškog zavoda.

Član 19.(Uloga roditeqa učenika sa posebnim

obrazovnim potrebama)(1) Roditeq je dužan da pruži informacije

školi, odnosno članovima inkluzivnog tima o pitawima koje se odnose na specifične potrebe učenika sa posebnim obrazovnim potrebama.

(2) Roditeq može učestvovati u radu inkluzivnog tima u ciqu izrade i praćewa realizacije programa pedagoške opservacije i prilagođenog programa i posebnog edukacijsko-rehabilitacijskog postupka.

(3) Roditeq učestvuje i pomaže razredniku na stvarawu “inkluzivne klime” u odjeqewu.

(4) Roditeq ima pravo najmawe dva puta u toku školske godine dobiti pismeni izvještaj, kojim se opisuju postignuti rezultati učenika u odnosu na ciqeve iz prilagođenog programa i posebnog edukacijsko-rehabilitacijskog postupka.

Član 20.(Okončawe započetih postupaka)

Postupci prijema u radni odnos defektologa koji su započeti po ranijim propisima, a nisu okončani do stupawa na snagu ovog pravilnika, okončaće se u skladu sa odredbama ovog pravilnika.

Član 21.

(Primjena pravilnika na osnivawe, organizaciju i rad centara za razvoj

inkluzivnih praksi)Odredbe ovog pravilnika koje se odnose na

osnivawe, organizaciju i rad centara za razvoj inkluzivnih praksi primjewivaće se do donošewa zakona kojim će se, u skladu sa strategijom iz člana 12. stav (4) ovog pravilnika, urediti ta materija.

Član 22.(Prestanak važewa ranijih propisa)Stupawem na snagu ovog pravilnika prestaje

da važi Pravilnik o odgoju i obrazovawu djece s posebnim obrazovnim potrebama u redovnoj osnovnoj školi (“Službene novine Tuzlanskog kantona”, br. 8/17 i 17/17).

Član 23.(Stupawe na snagu)

Ovaj pravilnik stupa na snagu danom donošewa i biće objavqen u “Službenim novinama Tuzlanskog kantona”.

BOSNA I HERCEGOVINA INISTARFederacija Bosne i Hercegovine TUZLANSKI KANTON Mr.sci. Zlatan Muratović, Ministarstvo obrazovawa i nauke s.r.

Broj: 10/1-38-014091/19Tuzla, 04.7. 2019. godine


412Na osnovu člana 56. Zakona o organizaciji

organa uprave u Federaciji Bosne i Hercegovine (“Službene novine Federacije Bosne i Hercegovine”, broj: 35/05), člana 72. stav 4. Zakona o izvršewu Buxeta Tuzlanskog kantona za 2019. godinu (“Službene novine Tuzlanskog kantona”, broj: 3/19) i Poglavqa III tačka 2. Tabela 1. redni broj 5. Programa mjera zdravstvene zaštite životiwa za 2019. godinu, broj: 04/1-24-012258/19 od 03.06.2019. godine, na koji je Vlada Tuzlanskog kantona dala saglasnost Odlukom, broj: 02/1-24-012258-2/19 od 11.06.2019. godine, a u vezi sa Pravilnikom o postupku isplate nadoknade štete za neškodqivo uklowene seropozitivne životiwe (“Službene novine Federacije Bosne i Hercegovine”, broj: 98/12, u daqem tekstu Pravilnik), Pravilnikom o dopunama pravilnika o postupku isplate nadoknade štete za neškodqivo uklowene seropozitivne životiwe (“Službene novine Federacije Bosne i Hercegovine”, broj: 88/18) i članom 124. Zakona o veterinarstvu (“Službene novine Federacije Bosne i Hercegovine”, broj: 46/00), ministar poqoprivrede, šumarstva i vodoprivrede d o n o s i

O D L U K U

o troškovima eutanazije životiwa na području Tuzlanskog kantona za 2019. godinu

IOvom odlukom odobrava se finansirawe

mjera zdravstvene zaštite životiwa na području Tuzlanskog kantona, naknada za troškove eutanazije životiwa na području Tuzlanskog kantona za 2019. godinu, iz sredstava planiranih Buxetom Tuzlanskog kantona za 2019. godinu, razdjel 14, glava 01, potrošačko mjesto 0001, u iznosu od 17.000,00 KM (slovima: sedamnaesthiqada konvertibilnih maraka i 00/100).

II Sredstva iz tačke I ove odluke obezbijediće

se iz sredstava predviđenih Programom mjera zdravstvene zaštite životiwa za 2019. godinu, poglavqe III, tačka 2. Rashodi, Tabela1. redni broj 5. “Troškovi eutanazije životiwa”, na području Tuzlanskog kantona za 2019. godinu.

IIISredstva će se doznačiti veterinarskim

organizacijama koje posjeduju važeće rješewe o ispuwavawu propisanih uslova za obavqawe navedenih poslova, nakon što izvrše mjere koje je rješewem naložio kantonalni veterinarski inspektor Kantonalne uprave za inspekcijske poslove Tuzla.

Veterinarska stanica podnosi obrazac zahtjeva uz koji prilaže sledeću dokumentaciju:

a) Fakturu,b) Fiskalni račun,

c) Cjenovnik veterinarske organizacije,d) Rješewe kantonalnog veterinarskog inspe-

ktora, e) Zapisnik o izvršenim mjerama po nalogu

kantonalnog veterinarskog inspektora,f) Nalaz nadležne ustanove koja je vršila

dijagnostičko ispitivawe,g) Kopiju žiro-računa.

IVPostupak za isplatu nadoknade pokreće se na

zahtjev veterinarske stanice. Zahtjev se podnosi kantonalnom ministarstvu u roku od 15 dana od dana izvršewa neškodqivog uklawawa životiwe.

VTroškove eutanazije životiwe i dezinfekcije

dvorišta, obora i staja snosi kantonalno ministarstvo.

VIZa realizaciju ove odluke zadužuju se Mini-

starstvo poqoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Tuzlanskog kantona i Ministarstvo finansija Tuzlanskog kantona.

VIIOva odluka stupa na snagu danom dobivawa

saglasnosti Vlade Tuzlanskog kantona, a biće objavqena u “Službenim novinama Tuzlanskog kantona”.

Bosna i Hercegovina M I N I S T A RFederacija Bosne i Hercegovine TUZLANSKI KANTON Mufid Klinčević, Ministarstvo poqoprivrede, dipl.ing.agr., s.r. šumarstva i vodoprivrede

Broj: 04/1-24-012258-6/19Datum: 13.06.2019. godine


organa uprave u Federaciji Bosne i Hercegovine (“Službene novine Federacije Bosne i Hercegovine”, broj: 35/05), člana 72. stav 4. Zakona o izvršewu Buxeta Tuzlanskog kantona za 2019 (“Službene novine Tuzlanskog kantona”, broj: 3/19) i Poglavqa III tačka 2. Tabela 1. redni broj 3. Programa mjera zdravstvene zaštite životiwa za 2019. godinu, broj: 04/1-24-012258/19, od 03.06.2019. godine, na koji je Vlada Tuzlanskog kantona dala saglasnost Odlukom, broj: 02/1-24-012258-2/19 od 11.06.2019. godine, a u vezi sa Pravilnikom o postupku isplate nadoknade štete za neškodqivo uklowene seropozitivne životiwe (“Službene novine Federacije Bosne i Hercegovine”, broj: 98/12, u daqem tekstu Pravilnik), Pravilnikom o dopunama pravilnika o postupku isplate nadoknade štete za neškodqivo uklowene seropozitivne životiwe (“Službene novine Federacije Bosne i Hercegovine”, broj: 88/18) i


članom 124. Zakona o veterinarstvu (“Službene novine Federacije Bosne i Hercegovine”, broj: 46/00), ministar poqoprivrede, šumarstva i vodoprivrede d o n o s i

O D L U K U

o naknadi za eutanazirane životiwe na području Tuzlanskog kantona za 2019. godinu

IOvom odlukom odobrava se finansirawe mjera

zdravstvene zaštite životiwa na području Tuzlanskog kantona, “Naknada za eutanazirane životiwe”, na području Tuzlanskog kantona za 2019. godinu”, iz sredstava planiranih Buxetom Tuzlanskog kantona za 2019. godinu, razdjel 14, glava 01, potrošačko mjesto 0001, u iznosu od 38.500,00 KM (slovima: tridesetosamhiqadapetstotina konvertibilnih maraka i 00/100).


se iz sredstava predviđenih Programom mjera zdravstvene zaštite životiwa za 2019. godinu poglavqe III, tačka 2. Rashodi, Tabela 1. redni broj 3.. “Naknada za eutanazirane životiwe”, na području Tuzlanskog kantona za 2019. godinu.

IIISredstva će se doznačiti korisnicima, nakon

što izvrše mjere koje je rješewem naložio Glavni Federalni veterinarski inspektor.

Vlasnik podnosi obrazac zahtjeva, uz koji prilaže sledeću dokumentaciju:

a) Potvrdan laboratorijski nalaz;b) Rješewe nadležnog veterinarskog

inspektora kojim se nalaže sprovođewe mjera;c) Zapisnik komisije o izvršenoj eutanaziji

i neškodqivom uklawawu;d) Zapisnik komisije o procjeni vrijednosti

životiwa i predmeta;e) Pasoš životiwe;f) Dokaz o provedenim mjerama za prethodnu

godinu;g) Kopiju lične karte;h) Kopiju žiro-računa.

IVPostupak za isplatu nadoknade pokreće se na

zahtjev vlasnika. Zahtjev se podnosi kantonalnom ministarstvu u roku od sedam dana od dana izvršewa neškodqivog uklawawa životiwe.

VNakon provedenog postupka za utvrđivawe

prava na nadoknadu štete 50% sredstva obezbjeđuje i isplaćuje kantonalno ministarstvo.

Na osnovu dokumentacije iz člana 7. Pravilnika i rješewa kantonalnog ministarstva o pravu

vlasnika na nadoknadu, Federalno ministarstvo isplaćuje vlasniku preostalih 50% od procijewene vrijednosti životiwe.

Za realizaciju ove odluke zadužuju se Ministarstvo poqoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Tuzlanskog kantona i Ministarstvo finansija Tuzlanskog kantona.

VIOva odluka stupa na snagu danom dobivawa





organa uprave u Federaciji Bosne i Hercegovine (“Službene novine Federacije Bosne i Hercegovine”, broj: 35/05), člana 72. stav 4. Zakona o izvršexu Buxeta Tuzlanskog kantona za 2019 (“Službene novine Tuzlanskog kantona”, broj: 3/19) i Poglavqa III tačka 2. Rashodi, Tabela 1. redni broj 4. Programa mjera zdravstvene zaštite životixa za 2019. godinu, broj: 04/1-24-012258/19 od 03.06.2019. godine, na koji je Vlada Tuzlanskog kantona dala saglasnost Odlukom, broj: 02/1-24-012258-2/19 od 11.06.2019. godine, a u vezi sa članom 124. Zakona o veterinarstvu (“Službene novine Federacije Bosne i Hercegovine”, broj: 46/00), ministar poqoprivrede, šumarstva i vodoprivrede d o n o s i

O D L U K U

o finansiraxu mjera zdravstvene zaštite životiwa, na području Tuzlanskog kantona, za 2019. godinu po naredbi Kantonalne

uprave za inspekcijske poslove Tuzlanskog kantona i troškovi mjera veterinarskog

javnog zdravstva

IOvom odlukom odobrava se finansirawe

mjera zdravstvene zaštite životixa, na području Tuzlanskog kantona, za 2019. godinu, po naredbi Kantonalne uprave za inspekcijske poslove Tuzlanskog kantona, iz sredstava planiranih Buxetom Tuzlanskog kantona za 2019. godinu, razdjel 14, glava 01, potrošačko mjesto 0001, u iznosu od 18.000,00 KM (slovima: osamnaesthiqada konvertibilnih maraka i 00/100).



se iz sredstava predviđenih Programom mjera zdravstvene zaštite životixa za 2019. godinu poglavqe III, tačka 2. Rashodi, Tabela1. redni broj 4. “Troškovi provođewa mjera zdravstvene zaštite životiwa po naređewu Kantonalne uprave za inspekcijske poslove Tuzlanskog kantona i troškovi mjera veterinarskog javnog zdravstva”, na području Tuzlanskog kantona za 2019. godinu.

IIISredstva će se doznačiti korisnicima, nakon

što izvrše mjere koje je rješewem naložio kantonalni veterinarski inspektor Kantonalne uprave za inspekcijske poslove Tuzlanskog kantona.

Uz zahtjev, iz prethodnog stava, potrebno je dostaviti:

a) Fakturu,b) Fiskalni račun,c) Cjenovnik veterinarske organizacije,d) Rješewe Kantonalnog veterinarskog inspe-

ktora, e) Zapisnik o izvršenim mjerama po nalogu

kantonalnog veterinarskog inspektora,f) Nalaz nadležne ustanove koja je vršila

dijagnostičko ispitivaxe.

IVZa isplatu sredstava iz tačke II ove odluke,

veterinarske organizacije su dužne podnijeti zahtjev Ministarstvu poqoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Tuzlanskog kantona, najkasnije deset dana od dana izvršene mjere.

VZa realizaciju ove odluke zadužuju se

Ministarstvo poqoprivrede, šumarstva i vodop-rivrede Tuzlanskog kantona i Ministarstvo finansija Tuzlanskog kantona.

VIOva odluka stupa na snagu danom dobivaxa





organa uprave u Federaciji Bosne i Hercegovine (“Službene novine Federacije Bosne i

Hercegovine”, broj: 35/05), člana 72. stav 4. Zakona o izvršewu buxeta Tuzlanskog kantona za 2019 (“Službene novine Tuzlanskog kantona”, broj: 3/19) i Poglavqa III tačka 2. Tabela 1. redni broj 1. i 2. Programa mjera zdravstvene zaštite životiwa na Tuzlanskom kantonu za 2019. godinu, broj: 04/1-24-012258/19 od 03.06.2019. godine, na koji je Vlada Tuzlanskog kantona dala saglasnost Odlukom, broj: 04/1-24-012258-2/19 od 11.06.2019. godine, a u vezi sa članom 124. Zakona o veterinarstvu (“Službene novine Federacije Bosne i Hercegovine”, broj: 46/00), ministar poqoprivrede, šumarstva i vodo-privrede d o n o s i

ODLUKU

o sufinansirawu mjera zdravstvene zaštite životiwa, na području Tuzlanskog kantona,

za 2019. godinu

IOvom odlukom odobrava se sufinansirawe

mjera zdravstvene zaštite životiwa, na području Tuzlanskog kantona, za 2019. godinu, iz sredstava planiranih Buxetom Tuzlanskog kantona za 2019. godinu, razdjel 14, glava 01, potrošačko mjesto 0001, i to u iznosu od 227.500,00 KM (slovima: dvijestotinedvadesetsedamhiqadapestotina konve-rtibilnih maraka i 00/100) za vakcinaciju goveda protiv bedrenice i 3.600,00 KM (slovima: trihiqadešestotina konvertibilnih maraka i 00/100) za vakcinaciju sviwa protiv klasične kuge sviwa, kako slijedi:

a) 7,00 KM (slovima: sedam konvertibilnih maraka i 00/100) po grlu za vakcinaciju goveda protiv bedrenice (antraksa) i

b) 3,00 KM (slovima: tri konvertibilne marke i 00/100) po grlu za vakcinaciju sviwa protiv klasične kuge sviwa.

IISredstva će se doznačiti veterinarskim

organizacijama koje posjeduju važeće rješewe o ispuwavawu propisanih uslova za obavqawe navedenih poslova, nakon što izvrše vakcinaciju goveda protiv bedrenice (antraksa) i vakcinaciju sviwa protiv klasične kuge sviwa, na području epizootiološke jedinice (opštine) na kojoj je veterinarska organizacija registrovana.

IIISufinansirawe mjera iz tačke I ove odluke

provodiće se za sva propisno obiqežena grla, koja budu vakcinisana u periodu od dana dobivawa saglasnosti Vlade Tuzlanskog kantona na ovu odluku do 01.10.2019. godine, nakon što se izvrši provjera dostavqenih zahtjeva i kada se steknu uslovi za uredan broj grla, u skladu sa raspodjelom predviđenom u Poglavqu III Tabela 2 Programa mjera zdravstvene zaštite životiwa na području Tuzlanskog kantona za 2019. godinu.


IVZa isplatu sredstava iz tačke II ove odluke

veterinarske organizacije su dužne podnijeti zahtjev Ministarstvu poqoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Tuzlanskog kantona, najkasnije do 10.10.2019. godine.

Uz zahtjev, iz prethodnog stava, potrebno je dostaviti:

a) predračun (fiskalni račun veterinarske stanice dostavqaju naknadno, nakon što ovo Ministarstvo prekontroliše dostavqeni izvještaj),

b) izvještaj o izvršenoj vakcinaciji protiv bedrenice (antrax) na Obrascu broj 10 (OBAVEZNO), a u skladu sa Pravilnikom o sadržaju, obliku i načinu vođewa evidencije i načinu i rokovima dostavqawa izvještaja o obavqawu veterinarske djelatnosti (“Službene novine Federacije Bosne i Hercegovine”, broj: 5/16),

c) izvještaj o izvršenoj vakcinaciji sviwa na Obrascu broj 7 (OBAVEZNO)

d) izvještaj o izvršenoj vakcinaciji u elektronskoj formi (EXCEL OBAVEZNO) na CD-u sa obavezno evidentiranom starosti i spolom životiwe,

e) potvrdu o izvršenoj mjeri vakcinacije goveda protiv bedrenice (antraksa) ili vakcinacije sviwa protiv klasične kuge sviwa (kopija) potpisana od strane vlasnika,

f) potvrdu o provedenim obaveznim mjerama (prilog V programa Ureda za veterinarstvo).

VVeterinarske organizacije su dužne vlasniku

životiwe izdati numerisanu (original) potvrdu o izvršenoj mjeri vakcinacije goveda protiv bedrenice (antraksa) ili vakcinacije sviwa protiv klasične kuge sviwa, neposredno poslije provođewa mjere, koja mora sadržavati sledeće podatke: ime i prezime vlasnika, adresu, brojeve ušnih markica vakcinisanih grla, datum vakcinacije, naziv vakcine, spol i starost životiwe.

Veterinarske organizacije su dužne vlasniku životiwe izdati potvrdu o izvršenim mjerama zdravstvene zaštite, u skladu sa članom 3. stav (3) Programa o mjerama zdravstvene zaštite i wihovom provođewu u 2019. godini (“Službeni glasnik Bosne i Hercegovine”, broj: 5/19).

VIVeterinarske organizacije su do petog u mjesecu

dužne dostaviti izvještaj o izvršenoj vakcinaciji protiv bedrenice (antrax) goveda, i sviwa protiv klasične kuge sviwa, Ministarstvu poqoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Tuzlanskog kantona.

Inspekcijski nadzor vršiće kantonalni veterinarski inspektor, u skladu sa operativnim planom Kantonalne uprave za inspekcijske poslove Tuzlanskog kantona.

Ministarstvo poqoprivrede, šumarstva i vodoprivrede će, primjenom metode slučajnog uzorka ili vlastite procjene, zatražiti vršewe inspekcijskog nadzora.

Kantonalni veterinarski inspektor dužan je, u vezi sa svakim pojedinačnim zahtjevom za vršewe inspekcijskog nadzora, dostaviti Ministarstvu poqoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Tuzlanskog kantona zapisnik o izvršenom inspekcijskom nadzoru, najkasnije u roku od sedam dana od dana zaprimawa zahtjeva.

VIIU slučaju kada Ministarstvo poqoprivrede,

šumarstva i vodoprivrede Tuzlanskog kantona utvrdi da je određena veterinarska organizacija, prilikom podnošewa zahtjeva za isplatu sredstava za obavqenu vakcinaciju iz tačke I ove odluke, podnijela ili predočila lažne podatke ili isprave ili prešutila određene okolnosti i čiwenice, o navedenom će obavjestiti kantonalnog veterinarskog inspektora, radi utvrđivawa i izricawa upravnih ili drugih mjera.

Ukoliko Ministarstvo poqoprivrede, šuma-rstva i vodoprivrede Tuzlanskog kantona utvrdi da je radwama iz stava (1) ovog člana ostvarena nezakonita korist, pokrenuće i provesti postupak za povrat nezakonito stečenih sredstava.

VIIIZa realizaciju ove odluke zadužuju se

Ministarstvo poqoprivrede, šumarstva i vodo-privrede Tuzlanskog kantona i Ministarstvo finansija Tuzlanskog kantona.

IXOva odluka stupa na snagu danom donošewa.


Broj: 04/1-24-012258-4/19 Datum: 17.06.2019. godine

416Na osnovu člana 23. Zakona o ministarstvima

i drugim organima uprave Tuzlanskog kantona (“Službene novine Tuzlanskog kantona”, br. 17/00, 3/01, 12/03, 10/05, 3/08, 8/11 i 15/13), a u vezi sa članovima 8., 12., 123. i 124. Zakona o veterinarstvu (“Službene novine Federacije Bosne i Hercegovine”, broj: 46/00), ministar poqoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Vladi Tuzlanskog kantona donosi


PROGRAM MJERA ZDRAVSTVENE ZAŠTITE

ŽIVOTIWA ZA 2019. GODINU

I - ZAKONSKI OSNOV ZA DONOŠEWE PROGRAMA

Članom 10., stav (7) Zakona o veterinarstvu u Bosni i Hercegovini (“Službeni glasnik Bosne i Hercegovine”, broj: 34/02) (u daqem tekstu: Zakon o veterinarstvu BiH) propisano je da na kraju svake godine, Ured za veterinarstvo Bosne i Hercegovine (u daqem tekstu: Ured), nadležni organ entiteta i Brčko Distrikta zajednički, za sledeću godinu, određuju koje preventivne vakcinacije i dijagnostička, kao i druga ispitivawa, je potrebno obaviti u Bosni i Hercegovini radi obezbjeđivawa pogodnih epizootioloških prilika i ispuwavawa uslova za trgovinu, određuju rokove, način obavještavawa o obavqenim mjerama i druge uslove za izvođewe tih mjera, kao i organizacije koje imaju pravo da ih obavqaju, u skladu sa odredbama navedenog Zakona.

Članom 124. Zakona o veterinarstvu (“Službene novine Federacije Bosne i Hercegovine”, broj: 46/00) (u daqem tekstu: Zakon o veterinarstvu FBiH) propisano je da se u buxetu kantona obezbjeđuju sredstva za:

1. isplatu naknada za ubijene ili zaklane životiwe i uništene predmete tokom provođewa naređenih mjera;

2. podmirewe troškova za prevenciju, suzbijawe i iskorjewivawe zaraznih bolesti kod životiwa koje su od posebnog interesa za kanton;

3. podmirewe dijela troškova za vještačko osjemewivawe krava, označavawe životiwa i drugih zootehničkih i zoohigijenskih mjera;

4. podmirewe dijela troškova provođewa mastitis - testa.

Članom 2. Programa mjera zdravstvene zaštite životiwa i wihovog provođewa u 2019. godini (“Službeni glasnik Bosne i Hercegovine”, broj: 5/19) (u daqem tekstu: Program Ureda za veterinarstvo) propisano je da su nadležne veterinarske službe entiteta dužne izraditi Uputstvo za provođewe mjera, uvažavajući specifičnosti organizacije i stawa postojeće veterinarske infrastrukture na prostoru koji pokrivaju, i dostaviti ih Uredu, u roku od mjesec dana od dana stupawa na snagu iste.

II - SADRŽAJ PROGRAMA

Programom mjera zdravstvene zaštite životiwa za 2019. godinu (u daqem tekstu: Program Ministarstva) određuju se mjere za sprečavawe, otkrivawe, kontrolu i suzbijawe zaraznih i parazitarnih oboqewa kod životiwa na području Tuzlanskog kantona (u daqem tekstu: Kanton) i način finansirawa u 2019. godini.

1. Bedrenica (Antraks)Prije puštawa na ispašu, sva goveda, ovce

i koze na području Kantona moraju se cijepiti protiv bedrenice. Goveda, ovce i koze je dopušteno napasati u bedreničnim distriktima, samo ako su

cijepqena protiv bedrenice i ako je od cijepqewa prošlo više od 15 dana.

2. BrucelozaNajmawe jedanput godišwe obavezno je

pretražiti krv svih goveda starijih od 12 mjeseci koja se u datom trenutku nalaze na farmi. Period od prethodnog ispitivawa ne smije biti kraći od tri mjeseca. Ured donosi Uputstvo o provođewu monitoringa bruceloze goveda.

Sve ovce i koze, starosne dobi od tri do šest mjeseci moraju biti vakcinisane REV1 vakcinom protiv bruceloze i propisno označene u skladu s odredbama Pravilnika o mjerama kontrole bruceloze malih preživara (“Službeni glasnik Bosne i Hercegovine”, br. 43/09 i 83/09) i Pravilnika o označavawu i kontroli kretawa životiwa u Bosni i Hercegovini (“Službeni glasnik Bosne i Hercegovine”, br. 13/10, 79/10, 25/11, 103/11, 41/12, 52/15, 2/16 i 66/16).

Ured će donijeti Uputstvo o provođewu vakcinacije malih preživara i Uputstvo o provedbi monitoringa uspješnosti vakcinacije malih preživara protiv bruceloze u roku od 60 dana od dana stupawa na snagu Programa mjera zdravstvene zaštite.

U slučaju diferencijalno dijagnostički posta-vqene sumwe na prisustvo bruceloze kod sviwa, kliničko, bakteriološko i ukoliko je potrebno, serološko ispitivawe mora biti provedeno pod službenim nadzorom kako bi se potvrdilo da navedeni simptomi nisu izazvani brucelozom.

Prilikom provedbe obavezne vakcinacije malih preživara protiv bruceloze vršiće se klinički pregled životiwa na prisustvo kuge malih preživara (Peste des petits ruminants).

3. Goveđa spongioformna encefalopatija - TSEGodišwi program praćewa TSE-a, zasniva

se na aktivnom i pasivnom nadzoru u skladu sa Pravilnikom kojim se utvrđuju mjere za sprečavawe, kontrolu i iskorjewivawe transmisivnih spongio-formnih encefalopatija (“Službeni glasnik Bosne i Hercegovine”, br. 25/11, 20/13 i 70/14), koji ukqučuje postupak screening-a pri kojem se koriste brzi testovi za otkrivawe TSE-a, kod sledećih subpopulacija:

a) sva goveda starija od 24 mjeseca upućena na prisilno klawe ili životiwe koje su pokazivale simptome kod ante-mortem pregleda;

b) sva goveda starija od 30 mjeseci namijewena klawu za qudsku ishranu;

c) sva goveda starija od 24 mjeseca koja nisu zaklana za qudsku konzumaciju, koja su uginula ili usmrćena na gazdinstvu, tokom prevoza ili u klaonici (uginula stoka).

4. TuberkulozaMinimalno jednom godišwe je obavezna opšta

tuberkulinizacija svih goveda starijih od šest sedmica koja se u trenutku implementacije mjere nalaze na farmi, s tim da testirawe treba biti provedeno u razmaku ne kraćem od šest mjeseci.

Ukoliko se na gazdinstvu drže i druge prijemčive životiwske vrste iste je neophodno ispitati na tuberkulozu.


Jednom godišwe se sve rasplodne sviwe u uzgojima brojnijim od 15 krmača, nazimica i nerastova, moraju tuberkulinizirati.

Za obnovu uzgoja nije dozvoqeno koristiti sviwe koje prethodno nisu tuberkulinizovane.

Ovlašteni veterinari u klaonicama moraju voditi posebnu evidenciju o svakom utvrđenom slučaju tuberkuloze goveda i sviwa, te o nalazu obavijestiti nadležnog veterinarskog inspektora u mjestu porijekla tuberkulozne životiwe.

5. Enzootska leukoza govedaU ciqu kontrole enzootske leukoze goveda,

najmawe jednom godišwe vršiće se testirawe životiwa starijih od 24 mjeseca, u stadima koja nemaju status slobodnih stada od ove bolesti.

Proglašavawe slobodnih stada u sklopu operativnog plana izvršiće nadležni organi, na osnovu rezultata do sada provođenih mjera, ukoliko su ispuweni sledeći uslovi:

a) Nema dokaza, bilo kliničkog ili u vidu rezultata laboratorijskog testirawa o prisustvu enzootske leukoze goveda u stadu i nijedan takav slučaj nije potvrđen u protekle dvije godine; ili

b) Sve životiwe preko 24 mjeseca starosti su u proteklih 12 mjeseci dale negativnu reakciju na dva izvršena testirawa, provedena u razmaku koji nije kraći od četiri mjeseca.

Održavawe statusa slobodnih stada provodiće se kroz:

a) Kontinuirano ispuwavawe predhodno navedenih uslova za proglašavawe slobodnih stada;

b) Sve životiwe koje se uvode u stado moraju poticati iz stada sa istim statusom;

c) Sve životiwe starije od 24 mjeseca moraju nastaviti davati negativnu reakciju pri laboratorijskom testirawu, koje se na slobodnim posjedima provode svake tri godine.

6. ListeriozaNa listeriozu mora biti pretražen mozak

goveda, ovaca i koza, koje pokazuju kliničke znakove poremećaja centralnog nervnog sistema i poremećaja u ponašawu.

7. Bolest plavog jezikaU ciqu utvrđivawa dinamike bolesti, te

dinamike pojavqivawa insekata roda Culicoides, wihove geografske rasprostrawenosti, te određi-vawa razdobqa sezonski slobodnog od vektora virusa bolesti plavog jezika, odnosno razdobqa kad nisu aktivni adulti insekata roda Culicoides, provesće se mjere u skladu sa Programom Ureda za veterinarstvo.

Detaqan program za provedbu mjera navedenih u Programu Ureda za veterinarstvo, biće donesen od strane Ureda, u saradwi sa nadležnim organima entiteta.

U slučaju utvrđivawa sumwe na prisustvo bolesti plavog jezika, potrebno je bez odlagawa provesti sve mjere navedene u Pravilniku o mjerama za kontrolu i iskorjewivawe bolesti plavog jezika (“Službeni glasnik Bosne i Hercegovine”, broj: 38/10).

Na osnovu epidemiološke situacije u skladu sa članom 4. Odluke o odobravawu provođewa vakcinacije protiv bolesti plavog jezika u Bosni i Hercegovini (“Službeni glasnik Bosne i Hercegovine”, broj: 29/17) Ured može donijeti Okvirni program vakcinacije preživara protiv bolesti plavog jezika u Bosni i Hercegovini.

8. Slinavka i šapU slučaju diferencijalno dijagnostički

postavqene sumwe na prisustvo bolesti slinavke i šapa potrebno je provesti klinički nadzor kod svih goveda, ovaca, koza i sviwa na imawu. Ukoliko se kliničkim pregledom utvrde znakovi karakteristični za bolest potrebno je bez odlagawa provesti sve mjere utvrđene Pravilnikom o mjerama za suzbijawe i iskorjewivawe slinavke i šapa (“Službeni glasnik Bosne i Hercegovine”, broj: 45/11).

9. Bolest kvrgave kožeSve veterinarske organizacije dužne su

provoditi obavezni klinički nadzor pojave znakova bolesti kvrgave kože kod goveda svih kategorija. U slučaju utvrđivawa sumwe na prisustvo bolesti kvrgave kože, potrebno je bez odlagawa provesti sve mjere navedene u Pravilniku o mjerama za kontrolu određenih bolesti životiwa i posebne mjere za vezikularnu bolest sviwa (“Službeni glasnik Bosne i Hercegovine”, broj: 15/11).

Na osnovu epidemiološke situacije u skladu sa odredbama člana 19. Pravilnika o mjerama za kontrolu određenih bolesti životiwa i posebne mjere za vezikularnu bolest sviwa (“Službeni glasnik Bosne i Hercegovine”, broj: 15/11) Ured će uz saglasnost nadležnih organa entiteta i Brčko Distrikta usvojiti program vakcinacije protiv bolesti kvrgave kože u Bosni i Hercegovini.

10. ScrapieNa Scrapie moraju biti pretražene sve ovce

i koze u skladu sa Prilogom III Pravilnika kojim se utvrđuju mjere za sprečavawe, kontrolu i iskorjewivawe transmisivnih spongioformnih encefalopatija (“Službeni glasnik Bosne i Hercegovine”, br. 25/11, 20/13, 70/14).

11. Klasična kuga sviwaSve sviwe na porodičnim farmama moraju se

vakcinisati protiv klasične kuge sviwa. Vakcinacija se provodi kod svih sviwa na farmi koje su starije od 60 dana. Vakcinacija nazimica i krmača provodi se prije svakog pripusta. Vakcinacija se provodi vakcinama pripremqenim od atenuiranog virusa (C - soj).

Na farmama sa zaokruženim proizvodnim ciklusom, prasad se vakciniše u dobi od 45-60 dana, nazimice i krmače prije svakog pripusta, a nerastovi dva puta godišwe.

Sve vakcinisane sviwe obavezno je markirati - označiti ušnim markicama.

U promet se mogu staviti samo imune sviwe, odnosno sviwe koje su vakcinisane i označene


markicom najmawe sedam dana prije stavqawa u promet.

Promet sviwa dopušten je samo na registrovanim stočnim pijacama, sajmovima, dogonima i drugim otkupnim mjestima koji su pod stalnom veterinarskom kontrolom.

Za uzgoje sviwa sa zaokruženim proizvodnim ciklusom, Ured u saradwi s nadležnim organima entiteta i Brčko Distrikta, donijeće poseban program kompartmentalizacije, kojim će se pojedini uzgoji izuzeti iz programa obavezne vakcinacije, ukoliko se obezbijede svi neophodni uslovi, te ispune kriteriji za proglašewe kompartmenta.

Svi korisnici lovišta su obavezni obezbijediti dostavu uzorka krvi, slezene i bubrega od svake ulovqene ili nađene jedinke divqe sviwe do referentne laboratorije za klasičnu sviwsku kugu u Bosni i Hercegovini.

Ukoliko se prilikom provođewa mjera utvrde znakovi karakteristični za bolest potrebno je bez odlagawa provesti sve mjere utvrđene Pravilnikom o mjerama za otkrivawe, suzbijawe i iskorjewivawe klasične sviwske kuge (“Službeni glasnik Bosne i Hercegovine”, br. 38/10, 51/11, 6/12, 4/13 i 90/14) i Dijagnostičkim priručnikom za klasičnu sviwsku kugu (“Službeni glasnik Bosne i Hercegovine”, broj: 74/10).

12. TrihinelozaU svim slučajevima klawa sviwa radi upotrebe

mesa za qudsku ishranu, klawa kowa radi upotrebe mesa za qudsku ishranu i kod sve ulovqene divqači koja služi ishrani qudi, mora se izvršiti pregled mesa u skladu sa odredbama Odluke o mjerama za suzbijawe i iskorjewivawe trihineloze životiwa (“Službeni glasnik Bosne i Hercegovine”, broj: 44/03) i Pravilnika o načinu obavqawa pretrage na prisutnost trihinela u mesu (“Službeni glasnik Bosne i Hercegovine”, br. 56/11 i 4/13).

13. Vezikularna bolest sviwaU slučaju sumwe na vezikularnu bolest sviwa

potrebno je postupiti u skladu s Prilogom II, Pravilnika o mjerama za kontrolu određenih bolesti životiwe i posebnim mjerama za vezikularnu bolest sviwa (“Službeni glasnik Bosne i Hercegovine”, broj: 15/11) i uraditi diferencijalnu dijagnostiku slinavke i šapa u skladu sa postupcima, metodama uzimawa uzoraka i kriterijima za vrednovawe rezultata laboratorijskih testova utvrđenim u Pravilniku o utvrđivawu dijagnostičkih postupaka, metoda uzimawa uzoraka i kriterija za vrednovawe rezultata laboratorijskih testova za vezikularnu bolest sviwa (“Službeni glasnik Bosne i Hercegovine”, broj: 59/12).

14. BjesniloSvi psi stariji od tri mjeseca moraju se

vakcinisati protiv bjesnila.Pas koji tokom godine dostigne starost od tri

mjeseca, mora biti vakcinisan u roku od 14 dana, a pas koji je nabavqen, a nije vakcinisan, u roku od 14 dana od dana nabavke.

Preporučuje se vakcinacija mačaka protiv bjesnila.

Za vakcinaciju se može koristiti samo inaktivirana registrovana vakcina sa ćelijskih kultura ili embrioniranih jaja, pripremqena od visokoimunogenih sojeva virusa bjesnila.

Vlasnici životiwa koje se drže na paši dužni su onemogućiti kontakt divqih i domaćih životiwa.

U slučaju potrebe, Ured može narediti vakcinaciju i drugih životiwa protiv bjesnila u pojedinim područjima.

15. EhinokokozaPrilikom vakcinacije pasa protiv bjesnila

provodi se dehelmintizacija pasa protiv trakavice Echinococcus granulosus, sredstvom koje pouzdano ubija zrele i nezrele oblike trakavice.

Radi sprečavawa širewa jajašaca u okolini obavezno je pse nakon tretirawa držati najmawe 48 sati u ograđenom prostoru, a wihov izmet neškodqivo ukloniti.

Pravna i fizička lica, koja koqu stoku za javnu potrošwu, kao i vlasnici stoke koji je koqu za vlastitu potrošwu, dužni su, radi sprečavawa širewa ehinokokoze, odbačene organe zaklane stoke prokuhati, odnosno uništiti ih spaqivawem.

U slučaju nalaza patoanatomskih promjena na liniji klawa koje upućuju na ehinokokozu, veterinarski inspektor mora dostaviti promijewene parenhimske organe (pluća, jetra) radi parazitološke pretrage u ovlaćenu veterinarsku laboratoriju.

Nadležni veterinarski inspektor u klaonici mora voditi evidenciju o svakom utvrđenom slučaju ehinokokoze domaćih životiwa te o nalazu izvijestiti nadležni organ entiteta i Brčko Distrikta.

16. Lajšmanioza (Leishmaniasis)Na područjima gdje je u prethodnoj godini

nađena lajšmanioza, najkasnije do 30. maja 2019. godine, na lajšmaniozu moraju biti pretraženi svi lovački i radni psi, te psi koji borave na otvorenom.

17. Infektivna anemija kowa (IAK)Serološka pretraga uzoraka krvi kopitara

mora se obaviti:a) dva puta godišwe (januar, juni) kod

pravnih lica koja koriste kopitare za proizvodwu bioloških preparata (vakcina, seruma) i sjemena za vještačko osjemewivawe;

b) jedanput godišwe kod svih ostalih kopitarac) kada se nabavqeno grlo uvodi u uzgoj

naveden u tačkama a) i b) ovog stava;d) kod pastuha prije licencirawa;e) kada se kopitari dovode na izložbe, smotre,

sportska takmičewa i opasivawa u ergele;f) kada se kopitari stavqaju u promet.Nalaz o negativnoj serološkoj pretrazi u

slučajevima iz tačaka c), d), e) i f) ovog stava ne smije biti stariji od 30 dana.


U toku provedbe mjera kontrole IAK, provešće se klinički pregled kopitara na sledeće zarazne bolesti: kowsku kugu, venecuelanski encefalitis kowa, sakagija, durina, leptospiroza.

18. Virusni arteritis kowaKrv nevakcinisanih pastuha koji se koriste za

proizvodwu sjemena za vještačko osjemewivawe ili prirodni pripust mora, prije početka korišćewa rasplodwaka, biti pretražena na arteritis kowa.

Kod svakog pobačaja kobila krv mora biti dostavqena radi laboratorijske pretrage na arteritis kowa.

19. Atipična kuga peradi – Newcastel deseaseSva ekstenzivno držana perad mora se

vakcinisati protiv atipične kuge dva puta godišwe vakcinama proizvedenim od lentogenih sojeva.

Vakcinacija se provodi između 15. aprila i 30. maja prvi put, te između 15. oktobra i 30. novembra drugi put, a kod prinovqene peradi između navedenih perioda.

Perad i pernata divqač na farmama i svim oblicima intenzivne proizvodwe mora se vakcinisati protiv wukastlske bolesti, tako da bude u stawu stalnog imuniteta.

Nivo imuniteta peradi procjewuje se serološkom pretragom koja je sastavni dio imunoprofilaktičkog postupka.

Imunitet se kontroliše:a) u ekstenzivnim uzgojima peradi uzimawem

pet uzoraka krvi na 1000 komada vakcinisane peradi dva puta godišwe, 3-4 sedmice nakon provedene vakcinacije;

b) u intenzivnim uzgojima pretragom 20 uzoraka krvi po jatu, najmawe dva puta godišwe, te svako jato tovnih pilića 3-4 sedmice nakon provedene vakcinacije.

Ukoliko se prilikom provođewa mjera utvrde znakovi karakteristični za bolest, potrebno je bez odlagawa provesti sve mjere utvrđene Pravilnikom o mjerama kontrole wukastl bolesti (“Službeni glasnik Bosne i Hercegovine”, broj: 35/10).

20. Avijarna influencaPrilikom provođewa kontrole imuniteta

na wukastlsku bolest, na istim uzorcima krvi provodiće se i pretraga na prisustvo antitijela za avijarnu influencu.

Uzimawe uzoraka kod ekstenzivno držane peradi, kao i od divqih ptica, provodi se u skladu sa Programom kontrole i nadzora influence ptica koje će donijeti Ured u saradwi sa nadležnim organima entiteta i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine.

Uzimawe uzoraka od divqih ptica provodi se u skladu s Programom kontrole i nadzora influence ptica koji će donijeti Ured u saradwi s nadležnim organima entiteta i Brčko Distrikta BiH.

Ukoliko se prilikom provođewa mjera utvrde znakovi karakteristični za bolest potrebno je bez odlagawa provesti sve mjere utvrđene Pravilnikom

o mjerama za suzbijawe i kontrolu influence ptica (“Službeni glasnik Bosne i Hercegovine”, broj: 35/10) i Dijagnostičkim priručnikom za influencu ptica (“Službeni glasnik Bosne i Hercegovine”, broj: 74/10).

21. Salmoneloza peradiMjere za rano otkrivawe, dijagnostiku,

sprečavawe širewa, suzbijawe i iskorjewivawe infekcija peradi relevantnim serotipovima salmonela od interesa za javno zdravqe provodi se u skladu sa programima kontrole salmoneloze kod svih proizvodnih kategorija peradi vrste Gallus gallus, koje donosi Ured.

Vakcinacija protiv salmoneloze je obavezna kod svih nesilica tokom proizvodwe živom vakcinom za koju je proizvođač obezbijedio prikladan metod za bakteriološko razlikovawe vakcinalnog od divqeg soja.

a) Jednom mjesečno uzimawe 20 uzoraka fecesa i/ili kloakalnih briseva od roditeqskog jata.

22. Američka gwiloća pčeliweg leglaNa svim pčeliwacima, tokom proqeća (mart/

april) provodi se klinički pregled pčeliwih zajednica, radi pretrage na američku gwiloću:

a) u pčeliwacima s 1-10 pčeliwih zajednica pregledaju se sve zajednice,

b) u pčeliwacima s 11-20 pčeliwih zajednica mora se pregledati 50% zajednica,

c) u pčeliwacima od 21-50 pčeliwih zajednica mora se pregledati 33% zajednica,

d) u pčeliwacima s više od 51 pčeliwe zaje-dnice mora se pregledati 20% pčeliwih zajednica.

Na svim pčeliwacima u kojima je u prethodnoj godini utvrđena američka gwiloća, kliničkim pregledom moraju biti obuhvaćene sve pčeliwe zajednice.

U slučaju postavqawa sumwe na američku gwiloću, veterinar koji provodi kliničku pretragu će obavezno uzeti uzorak i dostaviti ga na laboratorijsku pretragu u ovlašćeni dijagnostički laboratorij.

Za uzorak se uzima dio pčeliweg legla, posebno iz svake pojedine sumwive pčeliwe zajednice i to komad saća s poklopqenim leglom, veličine 10 x 10 cm, na kojem su znaci bolesti vidqivi, umotan u ambalažu koja propušta vazduh.

Ukoliko u periodu pretrage i sumwe na američku gwiloću u pčeliwoj zajednici nema legla moguće je kao uzorak dostaviti žive ili uginule pčele (uzorak od stotiwak pčela), med iz medišta, kao i dio starog dijela legla /saća/ koje može biti prazno ili zbirni uzorak meda iz sezone vrcawa (oko 10 g), kako bi se na taj način utvrdilo prisustvo spora američke gwiloće, ispoqene u kliničkoj ili subkliničkoj formi na pčeliwaku ili pojedinačnoj pčeliwoj zajednici.

U promet se mogu stavqati samo pčeliwe zajednice koje su pod stalnim veterinarsko -zdravstvenim nadzorom, te one na kojima su provedene naređene preventivne i dijagnostičke mjere i koje ne pokazuju znake bolesti.


23. Virusna hemoragična septikemija (VHS), Zarazna hematopoetska nekroza (IHN) i Proqetna viremija šarana

U toku godine provodi se klinička i laboratorijska pretraga radi iskqučivawa prisutnosti uzročnika virusnih bolesti riba u skladu sa odredbama Priloga VII i VIII Pravilnika o uslovima zdravqa životiwa koji se primjewuju na životiwe akvakulture i wihove proizvode te sprečavawu i suzbijawu određenih bolesti vodenih životiwa (“Službeni glasnik Bosne i Hercegovine”, broj: 28/11).

Laboratorijsko ispitivawe na prisustvo virusa se provodi metodom izolacije virusa na kulturi ćelija.

U slučaju pojave masovnih uginuća i drugih promjena, a za koje je utvrđeno da nisu uzrokovane gore navedenim bolestima, radiće se dodatna istraživawa na druge bolesti od kojih navedene vrste riba mogu oboqeti. Kod pojave cito patogenog efekta (CPE) na kulturi ćelija prilikom vršewa pretraga na VHS i IHN, za koji se utvrdi da nije posqedica ovih virusnih bolesti, vršiće se daqa virusološka ispitivawa na prisustvo ostalih virusnih bolesti riba.

U vrijeme mriještewa mora biti obavqen pregled matičnog jata šaranskih vrsta riba na prisutnost uzročnika proqetne viremije šarana. Za virusološke pretrage, od matica treba uzeti ovarijalnu tečnost pri kraju istiskivawa (zbirni uzorci od po pet matica u jednu epruvetu).

U proqeće, pri temperaturi vode ispod 20°C i u jesen, pri temperaturi vode ispod 18°C, potrebno je obaviti klinički pregled šaranskog mlađa (jednogodišwi i dvogodišwi) i dostaviti materijal od 150 primjeraka za virusološke pretrage na prisutnost uzročnika proqetne viremije šarana.

U slučaju pojave masovnih uginuća, te drugih promjena, a za koje je utvrđeno da nisu uzrokovane gore navedenim bolestima, radiće se dodatna istraživawa na druge bolesti od kojih navedene vrste riba mogu oboqeti, ukqučujući koi herpes virus (KHV).

Na otvorenim vodama za koje brinu ribolovna društva, uzorkovawe se provodi u skladu sa odredbama Pravilnika o uslovima zdravqa životiwa koji se primjewuju na životiwe akvakulture i wihove proizvode te sprečavawu i suzbijawu određenih bolesti vodenih životiwa (“Službeni glasnik Bosne i Herecegovine”, broj 28/11), zavisno od toga koje ribqe vrste u wima žive.

24. Mjere koje se provode za rasplodne životiweDva puta godišwe svim rasplodnim životiwama,

koje se koriste za prirodni pripust ili proizvodwu sjemena za vještačko osjemewivawe, zavisno od vrste životiwa, vadi se krv i pretražuje na brucelozu, leptospirozu, paratuberkulozu i IBR/IPV, odnosno uzima se bris ili ispirak prepucija i pretražuje na kampilobakteriozu i trihomonijazu.

25. Mjere koje se provode kod pobačajaKod svakog prijavqenog pobačaja goveda, ovaca,

koza, sviwa i kobila, nadležni veterinar je dužan dostaviti na laboratorijsku pretragu krv životiwe koja je pobacila, a po mogućnosti i pobačeni fetus s plodnim ovojnicama.

Dostavqeni materijal potrebno je pretražiti na brucelozu, leptospirozu, genitalnu kampilobakteriozu, Q groznicu, listeriozu, salmonelozu i klamidiju.

U slučaju malformacije ploda (artrogripoza, ankiloza, tortikolis, skolioza i sl.) kod goveda, ovaca ili koza potrebno je dostaviti plod na pretragu na prisustvo Schmallenberg virusa.

Svi pobačaji moraju biti prijavqeni nadležnom veterinarskom inspektoru.

26. Kontrola zdravqa vimenaSve životiwe čije mlijeko se koristi za javnu

potrošwu, prije stavqawa mlijeka u promet moraju biti obuhvaćene dijagnostičkim mjerama propisanim Programom i imati negativan rezultat.

Vlasnici životiwa čije mlijeko se stavqa u javnu potrošwu, dužni su imati: Upisnik životiwa na imawu, evidenciju o liječewu životiwa, evidenciju o rezultatima provedenih laboratorijskih pretraga mlijeka na mikroorganizme i somatske stanice u skladu sa Pravilnikom o higijeni hrane životiwskog porijekla (“Službeni glasnik Bosne i Hercegovine”, br. 103/12, 28/14 i 87/15), potvrdu o provedenim obaveznim mjerama iz Priloga V Programa Ureda za veterinarstvo koju je ispunila veterinarska organizacija nadležna za imawe sa kojeg potiču životiwe, te svim drugim relevantnim izvještajima o obavqenim pregledima životiwa.

Vlasnici životiwa, za sve životiwe od kojih daju mlijeko u javnu potrošwu, dužni su objektima za preradu mlijeka kojima isporučuju mlijeko dostaviti kopiju potvrde iz Priloga V.

Ukoliko rezultat laboratorijskih pretraga mlijeka na mikroorganizme i somatske stanice prelazi maksimalno dozvoqenu granicu propisanu Pravilnikom o higijeni hrane životiwskog porijekla (“Službeni glasnik Bosne i Hercegovine”, br. 103/12, 28/14 i 87/15), vlasnik životiwa dužan je svaku muznu kravu, kozu i ovcu čije mlijeko stavqa u javnu potrošwu podvrgnuti pretrazi na poremećenu sekreciju vimena, a mlijeko iz vimena s poremećenom sekrecijom ne smije se plasirati u javnu potrošwu.

27. Ostale zarazne bolesti životiwaU ciqu utvrđivawa prisustva, odnosno odsustva

sledećih zaraznih bolesti životiwa, na zahtjev vlasnika za ostvarivawe statusa stada slobodnih od navedenih bolesti ili u skladu sa preporukom Ureda i nadležnog organa entiteta, provešće se mjere monitoringa, kako slijedi:

a) U ciqu utvrđivawa prisustva, odnosno odsustva BVD/MD goveda, pretražiće se krv od deset nasumice odabranih životiwa iz stada, starosne dobi od 9-18 mjeseci. U slučaju maweg


broja životiwa, pretražuje se krv svih životiwa u stadu, odgovarajuće starosne dobi.

b) U ciqu utvrđivawa prisustva, odnosno odsustva vektora Groznice zapadnog Nila prilikom provođewa mjera navedenih u Poglavqu A.7. Priloga I, Naredbe, izvršiće se identifikacija vektora, te pretraga vektora na prisustvo uzročnika Groznice zapadnog Nila. Monitoring vektora provodi se u ciqu identifikacije potencijalne vektorske vrste, te utvrđivawa područja visokog, sredweg ili niskog rizika i lokalnih detaqa koji se odnose na sezonalnost. U ciqu utvrđivawa prisustva bolesti izvršiće se i serološka pretraga svih kowa koji pokazuju znakove encefalitisa. Svi uginuli kowi biće pretraženi na prisustvo virusa Groznice zapadnog Nila.

c) Svi korisnici lovišta su obavezni obezbijediti dostavu uzorka krvi, slezene i bubrega od svake ulovqene ili nađene jedinke divqe sviwe do ovlašćene laboratorije za klasičnu i afričku sviwsku kugu u Bosni i Hercegovini. U ciqu utvrđivawa prisustva, odnosno odsustva afričke kuge sviwa izvršiće se pretraga reprezentativnog broja uzoraka dobivenih od sviwa u skladu sa Dijagnostičkim priručnikom za afričku sviwsku kugu (“Službeni glasnik Bosne i Hercegovine”, broj: 58/11)

Ukoliko se prilikom provođewa mjera utvrde znakovi karakteristični za zarazne bolesti životiwa potrebno je bez odlagawa provesti sve mjere utvrđene Zakonom o veterinarstvu BiH, Odlukom o zaraznim bolestima (“Službeni glasnik Bosne i Hercegovine”, broj: 44/03), te relevantnim propisima na snazi kojima je regulisana navedena oblast.

28. Zoosanitarne mjereRadi efikasnije zdravstvene zaštite životiwa,

zaštite zdravqa qudi, veterinarske zaštite životne sredine, kao i kod postojawa epizootiološke indikacije, ovlašćene veterinarske organizacije moraju provoditi veterinarsko – zdravstvene mjere u skladu sa federalnim Zakonom o veterinarstvu, te Pravilnikom o uslovima obavqawa poslova dezinfekcije, dezinsekcije, deratizacije i radiolo-ške dekontaminacije (“Sužbene novine Federacije Bosne i Hercegovine”, broj: 42/01).

Zoosanitarne mjere treba provoditi konti-nuirano.

29. Označavawe životiwaPrilikom provođewa mjera, koje se odnose na

goveda, potrebno je izvršiti kontrolu označavawa goveda u skladu sa odredbama Pravilnika o označavawu i kontroli kretawa životiwa u Bosni i Hercegovini (“Službeni glasnik Bosne i Hercegiovine”, br. 13/10, 79/10, 25/11, 103/11, 41/12 i 52/15).

Označavawe ovaca, koza i sviwa vršiti u skladu sa odredbama Pravilnika o obaveznom obiqežavawu i upisu u jedinstveni registar ovaca, koza i sviwa te vođewu evidencije (“Službene novine Federacije Bosne i Hercegovine”, br. 87/07, 64/08 i 65/14).

III - FINANSIRAWE MJERA ZDRAVSTVENE ZAŠTITE ŽIVOTIWA

Troškove provođewa mjera zdravstvene zaštite životiwa u 2019. godini snose vlasnici životiwa, ako za tu namjenu nisu obezbijeđena sredstva u buxetu Bosne i Hercegovine ili Federacije Bosne i Hercegovine, te ukoliko ovim Programom nije drugačije definisano.

1. PrihodiSredstva za realizaciju mjera zdravstvene

zaštite životiwa od posebnog interesa za Tuzlanski kanton, obezbijeđena su u Buxetu Tuzlanskog kantona za 2019. godinu, razdjel 14, glava 01, potrošačko mjesto 0001, u ukupnom iznosu od 311.000,00 KM.

2. RashodiUkupna sredstva za realizaciju zdravstvene

zaštite životiwa od posebnog interesa za Tuzlanski kanton u visini od 311.000,00 KM, utrošiće se za participaciju preventivnih vakcinacija životiwa (vakcinacija protiv bedrenice i vakcinacija protiv sviwske kuge), naknadu za eutanazirane životiwe, troškovi provođewa mjera zdravstvene zaštite životiwa po naređewu Kantonalne uprave za inspekcijske poslove Tuzlanskog kantona i mjera veterinarskog javnog zdravstva, troškove eutanazije i rezerve u 2019. godini, na način i u visini, kako slijedi:


Finansijska sredstva navedena u Tabeli 1. realizovaće se sa ekonomskih kodova:

614200 – Tekući transferi pojedincima; 614400 – Subvencije javnim preduzećima; 614500 – Subvencije privatnim preduzećima

i preduzetnicima.

3. Plan vakcinacijeS obzirom na brojno stawe stoke na području

Tuzlanskog kantona, te wihovu zastupqenost po pojedinim opštinama, a imajući u vidu dosadašwu realizaciju preventivne vakcinacije protiv bedre-nice, te sviwske kuge, planirana je sledeća raspo-djela:

IV - NAČIN REALIZACIJE PROGRAMA

Sredstva iz Poglavqa III, tačka 2, Tabela 1. realizovaće se na način kako slijedi:

- Sredstva iz tačaka 1. i 2.: na osnovu Odluke o sufinansirawu mjera zdravstvene zaštite životiwa i rješewa koje donosi ministar poqoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Tuzlanskog kantona (u daqem tekstu: ministar).

- Sredstva iz tačke 3.: na osnovu Odluke i rješewa, koje donosi ministar, u skladu sa Zakonom o veterinarstvu FBiH i Pravilnikom o postupku isplate nadoknade štete za neškodqivo uklowene seropozitivne životiwe (“Službene novine Federacije Bosne i Hercegovine”, broj: 98/12).

- Sredstva iz tačke 4.: na osnovu Odluke o finansirawu mjera zdravstvene zaštite životiwa po naredbi Kantonalne uprave za inspekcijske poslove Tuzlanskog kantona, Odluke o finansirawu veterinarskog javnog zdravstva i rješewa koje donosi ministar, na način da korisnik dostavqa rješewe kantonalnog veterinarskog inspektora, zapisnik sa terena veterinarske organizacije koja je provela mjeru, cjenovnik veterinarske organizacije, nalaz nadležne ustanove koja je vršila dijagnostičko ispitivawe i fakturu.

- Sredstva iz tačke 5.: na osnovu Odluke i rješewa koje donosi ministar, u skladu sa Zakonom o veterinarstvu FBiH i Pravilnikom o postupku isplate nadoknade štete za neškodqivo uklowene seropozitivne životiwe (“Službene novine Federacije Bosne i Hercegovine”, broj: 98/12).

- Sredstva iz tačke 6.: na osnovu Odluke o preusmjeravawu sredstava za pojedine namjene

12

Tabela 1.

r/b Vrsta Namjena Realizovano (grlo)

Plan za 2019.

Parti-cipacija KM/grlu

Parti-cipacija ukupno (KM) 2013. 2014. 2015. 2016. 2017. 2018

1. Goveda Vakcinacija protiv bedrenice

32.951 33.504 33.871 33.732 34.782 32.092 32.500 7.00 227.500,00

2. Sviwe Vakcinacija protiv sviwske kuge

1.926 2.259 1.970 1.644 1.097 923 1.200 3.00 3.600,00

3. Naknada za eutanazirane životiwe

31.035,00 38.500,00

4.

Troškovi provođewa mjera zdravstvene zaštite životiwa po naređenju Kantonalne uprave za inspekcijske poslove Tuzlanskog kantona, Troškovi mjera veterinarskog javnog zdravstva.

9.915,70 18.000,00

5. Troškovi eutanazije

14.000,00 17.000,00

6. Rezerva 6.400,00

UKUPNO 311.000,00

Finansijska sredstva navedena u Tabeli 1. realizovaće se sa ekonomskih kodova: 614200 – Tekući transferi pojedincima; 614400 – Subvencije javnim preduzećima; 614500 – Subvencije privatnim preduzećima i preduzetnicima.

13

3. Plan vakcinacije

S obzirom na brojno stanje stoke na području Tuzlanskog kantona, te njihovu zastupljenost po pojedinim opštinama, a imajući u vidu dosadašnju realizaciju preventivne vakcinacije protiv bedrenice, te svinjske kuge, planirana je sledeća raspodjela:

Tabela 2.

Opština Bedrenica Sviwska kuga

Doboj Istok 1900 10 Gračanica 3400 20 Gradačac 5500 10 Srebrenik 2600 150 Lukavac 1400 400 Tuzla 600 400 Živinice 5500 150 Banovići 2000 10 Kladaw 900 10 Kalesija 7000 10 Sapna 650 10 Teočak 750 10 Čelić 750 10 UKUPNO 32.500 1.200

IV - NAČIN REALIZACIJE PROGRAMA

Sredstva iz Poglavlja III, tačka 2, Tabela 1. realizovaće se na način kako slijedi: − Sredstva iz tačaka 1. i 2.: na osnovu Odluke o sufinansiranju mjera zdravstvene zaštite

životinja i rješenja koje donosi ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Tuzlanskog kantona (u daljem tekstu: ministar).

− Sredstva iz tačke 3.: na osnovu Odluke i rješenja, koje donosi ministar, u skladu sa Zakonom o veterinarstvu FBiH i Pravilnikom o postupku isplate nadoknade štete za neškodljivo uklonjene seropozitivne životinje (''Službene novine Federacije Bosne i Hercegovine'', broj: 98/12).

− Sredstva iz tačke 4. : na osnovu Odluke o finansiranju mjera zdravstvene zaštite životinja po naredbi Kantonalne uprave za inspekcijske poslove Tuzlanskog kantona, Odluke o finansiranju veterinarskog javnog zdravstva i rješenja koje donosi ministar, na način da korisnik dostavlja rješenje kantonalnog veterinarskog inspektora, zapisnik sa terena veterinarske organizacije koja je provela mjeru, cjenovnik veterinarske organizacije, nalaz nadležne ustanove koja je vršila dijagnostičko ispitivanje i fakturu.


predviđene u Poglavqu III, Tabela 1. koju, po potrebi, donosi ministar.

V – IZVOĐEWE MJERA I IZVJEŠTAVAWE

Mjere propisane Programom Ministarstva obavezne su provoditi za tu djelatnost registrovane i na pojedinom području nadležne veterinarske organizacije, osim mjera iz Priloga I, Poglavqa E, tačka 3. (salmoneloza peradi) Programa Ureda za veterinarstvo koje se provode na inicijativu vlasnika.

Nadležne veterinarske organizacije nakon provedbe svih mjera za pojedinu vrstu životiwa dužne su izdati potvrdu o provedenim mjerama u skladu sa odredbama obrasca iz Priloga V Programa Ureda za veterinarstvo.

Do 10-og u mjesecu, veterinarske organizacije koje provode mjere propisane ovim Programom obavezne su dostaviti Ministarstvu izvještaj o svim provedenim mjerama u prethodnom mjesecu u pisanoj i elektronskoj formi, na obrascu koji je sastavni dio Programa Ureda za veterinarstvo.

Ovlašćene laboratorije su obavezne, najkasnije do 10-og u mjesecu, dostavqati mjesečne izvještaje Ministarstvu o svim provedenim analizama, sa posebno izdvojenim prikazom pretraga provedenih na osnovu Program Ministarstva u pisanoj i elektronskoj formi.

VI - STUPAWE NA SNAGU

Ovaj program stupa na snagu danom dobijawa saglasnosti od strane Vlade Tuzlanskog kantona i biće objavqen u “Službenim novinama Tuzlanskog kantona”.


Broj: 04/1-24-012258/19 Datum: 03.06.2019. godine

417Na osnovu člana 50. stav (2) Zakona o šumama

(“Službene novine Tuzlanskog Kantona”, broj: 7/17), člana 69. tačka 12. i člana 72. stav (2) Zakona o izvršewu Buxeta Tuzlanskog kantona za 2019. godinu (“Službene novine Tuzlanskog kantona”, broj: 3/19) ministar poqoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Vladi Tuzlanskog kantona donosi

PROGRAM UTROŠKA SREDSTAVAPRIKUPQENIH PO OSNOVU

ZAKONA O ŠUMAMA ZA 2019. GODINU

I ZAKONSKI OSNOV ZA DONOŠEWE PROGRAMA UTROŠKA SREDSTAVA

Članom 50. stav (2) Zakona o šumama (“Službene novine Tuzlanskog Kantona”, broj: 7/17/ u daqem tekstu: Zakon/) je propisano da će se namjenska sredstva prikupqena po osnovu člana 47. stav (2) ovog zakona, trošiti po Programu utroška sredstava, koji na prijedlog Kantonalne uprave za šumarstvo donosi ministar, a na koji saglasnost daje Vlada Tuzlanskog kantona.

Članom 72. stav (2) Zakona o izvršewu Buxeta Tuzlanskog kantona za 2019. godinu, propisano je da će se raspored sredstava iz člana 69. tačka 12. vršiti u sladu sa Programom utroška sredstava prikupqenih u skladu sa Zakonom o šumama, koji donosi resorno ministarstvo, a na koji saglasnost daje Vlada Kantona. Na osnovu donesenog programa, resorno ministarstvo donosi pojedinačne odluke o odobravawu finansijskih sredstava.

II PRISTUP IZRADI PROGRAMA UTROŠKA SREDSTAVA

Članom 47. stav (2) Zakona definisano je obezbjeđivawe sredstava iz naknada, a članom 50. stav (1) Zakona definisano je korišćewe namjenskih sredstava koja su prihod Tuzlanskog kantona.

Izrada Programa utroška sredstava priku-pqenih po osnovu Zakona o šumama za 2019. godinu /u daqem tekstu: Program/ je bazirana na praćewima godišweg iznosa prikupqenih sredstava po svim vrstama prihoda u prethodnim godinama i planiranom iznosu ubirawa tih sredstava u toku tekuće buxetske godine.

Buxetom Tuzlanskog kantona za 2019. godinu, na poziciji potrošačke jedinice 14050001 Kantonalna uprava za šumarstvo, predviđeno je da se u 2019. godinu utroši 4.163.849,00 KM namjenskih sredstava.

Pri izradi i projekciji iznosa sredstava koja se planiraju ovim programom, obuhvaćena su raspoloživa novčana sredstva sa stawem na dan 31.12.2018. godine na podračunima: 1321002008427688 - “TK Naknade za korišćewe, zaštitu i unapređewe šuma” i 1320102015226366 – “TK Naknade za korišćewe šuma po federalnom i kantonalnom Zakonu o šumama” u iznosu od 3.111.173,09 KM koja se prenose iz prethodne buxetske godine, kao i planirani iznos namjenskih sredstava koja će se prikupiti na ime naknada propisanih Zakonom o šumama, u toku tekuće godine u iznosu od 1.052.675,91 KM.

Sredstva za realizaciju ovog programa će se obezbijediti od planiranih uplata namjenskih sredstava po osnovu Zakona o šumama u 2019. godini, po osnovu obrazaca obračuna naknada za korišćewe šuma i ostalih naknada (ONŠTK obrasci) za 2019. godinu, kao i zaostalih obaveza po osnovu naknada za korišćewe šuma koje su nastale do dana prestanka primjene Zakona o šumama i Uredbe o šumama FBiH u iznosu od 4.163.849,00 KM.

Raspodjela utroška ovih sredstava je direktno vezana za:


- Poslove Kantonalne uprave za šumarstvo koji su propisani članom 45. Zakona, odnosno raspodjela sredstava je planirana prema obavezama propisanim Zakonom i to tako da je po prioritetima raspodjela izvršena spram raspoloživih sredstava na način da se izmire sve tekuće obaveze, a da se dio sredstava koji premašuje tekuće obaveze raspoređuje prema utvrđenim kriterijima koji su dati u ovom programu.

III KRITERIJI ZA RASPODJELU SREDSTAVA Kada je u pitawu određivawe kriterija po kojima je planirana raspodjela sredstava, važno je

naglasiti, a to je i ranije navedeno, da se raspodjela sredstava vrši prema Zakonu. Redoslijed odabira i usvajawa projekata koji se finansiraju vrši se prema sledećim prioritetima:

• Obaveze koje su propisane Zakonom o šumama,• Finansirawe rada čuvarske službe u skladu sa Sporazumom,• Obaveze koje proizilaze iz tekućeg poslovawa,• Obaveze koje su stvorene pri realizaciji kapitalnih projekata,• Projekti i programi direktno vezani za poslove Kantonalne uprave za šumarstvo,• Projekti koji imaju za ciq da unaprijede stawe šuma i šumarstva, • Obaveze koje su naslijeđene iz ranijeg perioda,• Projekti koji doprinose da se unaprijede opštekorisne funkcije šuma,• Projekti kojima se podstiče i razvija naučno-istraživački rad u oblasti šumarstva.

IV PRIKUPQAWE SREDSTAVA

Pravilnikom o načinu uplate javnih prihoda buxeta i vanbuxetskih fondova na teritoriji Federacije Bosne i Hercegovine (“Službene novine Federacije Bosne i Hercegovine”, br. 33/16, 89/16, 9/17, 33/17, 67/17, 9/18, 27/18, 55/18, 105/18 i 18/19), propisan je način uplate javnih prihoda na teritoriji Federacije Bosne i Hercegovine koji se ostvaruju u skladu sa Uredbom o šumama FBiH, Zakonom o šumama FBiH i Zakonom o šumama Tuzlanskog kantona.

Takođe, navedenim Pravilnikom je propisano da se zaostale obaveze po osnovu naknada za korišćewe šuma, koje su nastale do dana prestanka primjene Zakona o šumama FBiH uplaćuju i raspoređuju na način i po propisima koji su važili do dana prestanka primjene tog Zakona.

Tabela IV 1. Pregled naknada za korišćewe, zaštitu i unapređewe šuma utvrđene propisima FBiH (Uredba o šumama FBiH) (Prihod 10)

PRIHODI R. br.

NAZIV PRIHODA VRSTA PRIHODA IZNOS U KM

Preneseni iz 2018. godine

Planirani u 2019. godini

Ukupno (Planirani

+ preneseni)

1 Naknada za opštekorisne funkcije šuma 722451 105.477,30 0,00 105.477,30

2 Naknada za obavqawe stručnih poslova u privatnim šumama 722452 26,30 0,00 26,30

3 Naknada za izdvajawe iz šumsko-privrednog područja 722453 0,00 0,00 0,00

4 Naknada za korišćewe državnih šuma 722454 0,00 0,00 0,00

5 Naknada u postupku promjene namjene šumskog zemqišta (krčewe šuma)

722455 170.024,00 0,00 170.024,00

6 Naknada po osnovu prava služnosti državnog šumskog zemqišta 722456 0,00 0,00 0,00

7 Naknada po osnovu zakupa državnog šumskog zemqišta 722457 0,00 0,00 0,00

8 Naknada za eksproprisano državno šumsko zemqište

722458 0,00 0,00 0,00

9 Ostali prihodi za korišćewe zaštitu i unapređewe šuma 722459 0,00 0,00 0,00

Ukupno (Sve vrste prihoda)

275.527,60 0,00 275.527,60

Takođe, navedenim Pravilnikom je propisano da se zaostale obaveze po osnovu naknada za

korišćenje šuma, koje su nastale do dana prestanka primjene Zakona o šumama FBiH uplaćuju i raspoređuju na način i po propisima koji su važili do dana prestanka primjene tog Zakona.

Tabela IV 2. Pregled naknada za korišćenje, zaštitu i unapređenje šuma utvrđene propisima FBiH (Zakon o šumama FBiH) (Prihod 4)


Tabela IV 2. Pregled naknada za korišćewe, zaštitu i unapređewe šuma utvrđene propisima FBiH (Zakon o šumama FBiH) (Prihod 4)

PRIHODI R. br. NAZIV PRIHODA

VRSTA PRIHODA IZNOS U KM



Ukupno (Planirani

+ preneseni)

1 Naknada za korišćewe opštekorisnih funkcija šuma 722541 209.833,91 0,00 209.833,91

2 Sredstva za proširenu biološku reprodukciju šuma 722542 84,80 0,00 84,80

3 Naknada za krčewe šuma 722543 163.061,00 0,00 163.061,00

4 Naknada za ograničewe korišćewa šuma 722544 0,00 0,00 0,00

5 Sredstva za jednostavnu biološku reprodukciju šuma 722545 22,18 0,00 22,18

6 Sredstva za promet šuma 722546 0,00 0,00 0,00


373.001,89 0,00 373.001,89

Tabela IV 3. Pregled naknada za korišćewe, zaštitu i unapređewe šuma utvrđene kantonalnim propisima (Zakon o šumama TK) (Prihod 14)

PRIHODI R. br. NAZIV PRIHODA

VRSTA PRIHODA IZNOS U KM



Ukupno (Planirani

+ preneseni)

1 Naknada za opštekorisne funkcije šuma utvrđena kan. propisima

722471 795.782,33 846.982,91 1.642.765,24

2 Naknada za obavqawe stručnih poslova u privatnim šumama utvrđena kan. propisima

722472 234.331,64 32.931,00 267.262,64

3 Naknada za izdvajawe iz šumsko-privrednog područja

722473 10.275,99 0,00 10.275,99

4 Naknada za korišćewe državnih šuma utvrđena kan. propisima

722474 1.063.841,66 150.000,00 1.213.841,66

5 Naknada u postupku promjene namjene šumskog zemqišta (krčewe šuma) po kan. propisima

722475 261.510,98 3.583,00 265.093,98

6 Naknada po osnovu prava služnosti državnog šumskog zemqišta utvrđena kan. propisima

722476 5.430,20 1.533,00 6.963,20

7 Naknada po osnovu zakupa državnog šumskog zemqišta utvrđena kan. propisima

722477 46.097,80 13.416,00 59.513,80

8 Ostali prihodi za korišćewe, zaštitu i unapređewe šuma utvrđeni kan. propisima

722479 45.373,00 4.230,00 49.603,00


2.462.643,60 1.052.675,91 3.515.319,51


Tabela IV 4. Suma prihoda po svim vrstama prihoda

REKAPITULACIJA

Tabela IV 1. Pregled naknada za korišćewe, zaštitu i unapređewe šuma utvrđene propisima FBiH (Uredba o šumama FBiH) (Prihod 10) 275.527,60

Tabela IV 2. Pregled naknada za korišćewe, zaštitu i unapređewe šuma utvrđene propisima FBiH (Zakon o šumama FBiH) (Prihod 4) 373.001,89

Tabela IV 3. Pregled naknada za korišćewe, zaštitu i unapređewe šuma utvrđene kantonalnim propi sima (Zakon o šumama TK) (Prihod 14) 3.515.319,51

Ukupno prihodi u 2019. godini 4.163.849,00

V RASHODI (ULAGAWA) SREDSTAVA ZA 2019. GODINU

Tabela V 1. Rashodi (ulagawa) sredstava za 2019. godinu

Redni broj

Ekonomski kod NAZIV STAVKE

Plan za 2019. godinu (KM)

UKUPNO RASHODI I KAPITALNI IZDACI (1+2) 4.163.849,00

1. 610000 TEKUĆI RASHODI 2.878.300,00

1.1. 611000 Plate i naknade troškova zaposlenih 467.400,00

1.1.1 611100 Bruto plate i naknade plata 368.900,00

1.1.2. 611200 Naknade troškova zaposlenih 98.500,00

1.2. 612000 Doprinosi poslodavaca i ostali dopriniosi 39.000,00

1.2.1. 612100 Doprinosi poslodavaca 39.000,00

1.3. 613000 Izdaci za materijal, sitni inventar i usluge 150.000,00

1.3.1. 613100 Putni troškovi 3.500,00

1.3.2. 613200 Izdaci za energiju 7.200,00

1.3.3. 613300 Izdaci za komunikaciju i komunalne usluge 4.500,00

1.3.4. 613400 Nabavka materijala i sitnog inventara 78.000,00

1.3.5. 613500 Izdaci za usluge prevoza i goriva 6.800,00

1.3.6. 613600 Unajmqivawe imovine, opreme i nematerijalne imovine 25.000,00

1.3.7. 613700 Izdaci za tekuće održavawe 2.500,00

1.3.8. 613800 Izdaci osigurawa, bankovnih usluga i usluga platnog prometa 4.500,00

1.3.9. 613900 Ugovorene i druge posebne usluge 18.000,00

1.4. 614000 TEKUĆI TRANSFERI I DRUGI RASHODI 2.221.900,00

1.4.1. 614400 Subvencije javnom preduzeću 2.211.900,00

1.4.1.1. 614400 Finansirawe rada čuvarske službe za 2019 god. 1.416.554,00

1.4.1.2. 614400

Biološka obnova šuma u obimu većem od onog koji je predviđen šumskogospodarskom osnovom (Rekonstrukcija degradiranih i izdanačkih šuma, pošumqavawe goleti i krša i drugih projekata unapređewa opštekorisnih funkcija šuma), te druge namjene za unapređewe šuma - Projekti izgradwe, rekonstrukcije i održavawa šumskih kamionskih puteva

795.346,00


VI NADZOR NAD SPROVOĐEWEM PROGRAMA

Nadzor nad sprovođewem ovog programa vršiće Ministarstvo poqoprivrede, šumarstva i vodoprivrede putem Kantonalne uprave za šumarstvo.

VII NAČIN REALIZACIJE PROGRAMA

Pojedinačne odluke za realizaciju Programa, na prijedlog Kantonalne uprave za šumarstvo, donosiće ministar poqoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Ovaj program stupa na snagu danom dobijawa saglasnosti Vlade Tuzlanskog kantona i biće objavqen u “Službenim novinama Tuzlanskog kantona”.

Bosna i Hercegovina M I N I S T A RFederacija Bosne i Hercegovine TUZLANSKI KANTON Mufid Klinčević, dipl.ing.agr., s.r. Ministarstvo poqoprivrede, šumarstva i vodoprivrede


418Na osnovu člana 56. Zakona o organizaciji organa uprave u Federaciji Bosne i Hercegovine

(“Službene novine Federacije Bosne i Hercegovine”, broj: 35/05), člana 178. stav (2) Zakona o vodama (“Službene novine Federacije Bosne i Hercegovine”, broj: 70/06), člana 56. Zakona o vodama (“Službene novine Tuzlanskog kantona”, broj: 11/08) i člana 72. stav (1) Zakona o izvršewu Buxeta Tuzlanskog kantona za 2019. godinu (“Službene novine Tuzlanskog kantona”, broj: 3/19), ministar poqoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Vladi Tuzlanskog kantona donosi

PROGRAM ULAGAWA SREDSTAVA VODNIH NAKNADA U OBLAST VODOPRIVREDE U 2019. GODINI

IOvim programom utvrđuju se prihodi vodnih naknada koji pripadaju Tuzlanskom kantonu (u daqem

tekstu: Kanton), način raspodjele, odnosno ulagawa namjenskih sredstava i način realizacije projekata planiranih Programom za 2019. godinu.

IIPrihod sredstava opšte i posebnih vodnih naknada koji pripada Kantonu u 2019. godini procijewen

je u iznosu od 4.380.197,75 KM. Procjena planiranih prihoda izvršena je na osnovu analize ostvarenih prihoda u 2018. godini.

Prenesena neutrošena sredstva vodnih naknada iz 2018. godine, prema realizaciji Programa ulagawa sredstava vodnih naknada u oblast vodoprivrede za 2018. godinu, iznose 6.170.974,25 KM. Ukupni prihodi i rashodi, odnosno ulagawa u oblast upravqawa vodama Programom za 2019. godinu, Buxetom Tuzlanskog kantona za 2019. godinu planirani su u iznosu od 10.551.172,00 KM.

VI NADZOR NAD SPROVOĐENJEM PROGRAMA

Nadzor nad sprovođenjem ovog programa vršiće Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede putem Kantonalne uprave za šumarstvo.

VII NAČIN REALIZACIJE PROGRAMA

Pojedinačne odluke za realizaciju Programa, na prijedlog Kantonalne uprave za šumarstvo, donosiće ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Ovaj program stupa na snagu danom dobijanja saglasnosti Vlade Tuzlanskog kantona i biće

objavljen u „Službenim novinama Tuzlanskog kantona”.

Bosna i Hercegovina Federacija Bosne i Hercegovine Tuzlanski kanton M I N I S T A R Ministarstvo poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede Mufid Klinčević, dipl.ing.agr., s.r.


1.4.2. 614800 Drugi tekući rashodi (Povrat pogrešno uplaćenih sredstava prema Kantonalnoj upravi za šumarstvo) 10.000,00

2. 820000 KAPITALNI IZDACI 1.285.549,00

2.1. 821000 Izdaci za nabavku stalnih sredstava 1.285.549,00

2.1.1. 821200 Nabavka građevina 180.756,00

2.1.2. 821300 Nabavka opreme 229.793,00

2.1.3 821500 Nabavka stalnih sredstava u obliku prava 875.000,00

Ukupno 4.163.849,00


Zakonom o vodama (u daqem tekstu: federalni Zakon) utvrđena je raspodjela prihoda od prikupqene opšte vodne naknade i posebnih vodnih naknada, kao i prihoda prikupqenih na osnovu zakupa javnog vodnog dobra na površinskim vodama I kategorije na području Kantona, u sledećem omjeru:

- nadležnoj agenciji za vode 40% - u korist buxeta kantona 45% - u korist Fonda za zaštitu okoliša Federacije 15%Istim Zakonom utvrđena je u cijelosti pripadnost prihoda od zakupa javnog vodnog dobra na

površinskim vodama II kategorije buxetu Kantona. Članom 72. stav (1) Zakona o izvršewu Buxeta Tuzlanskog kantona za 2019. godinu, propisano je

da će se raspored sredstava vodnih naknada – namjenska sredstva potrošačka jedinica 14010003 vršiti u skladu sa programom ulagawa sredstava vodnih naknada u oblast vodoprivrede na području Kantona koji donosi resorno ministarstvo, izuzev sredstava namijewenih za izmirewe obaveza po osnovu otplata kredita. Na Program saglasnost daje Vlada Kantona. Na osnovu donesenog programa, resorno ministarstvo donosi pojedinačne odluke o odobravawu finansijskih sredstava.

Ministarstvo poqoprivrede, šumarstva i vodoprivrede 3

TABELA: PRIHODI Redni broj Izvor sredstava

Prenesena sredstva iz 2018. godine

Planirani prihod u 2019.

godini

Ukupno plan 2019. godine

1 2 3 4 5 (3+4)

1 Posebne vodne naknade po osnovu zakupa 3.250,00 1.050,00 4.300,00

1.1 721225 Prihodi od zakupa javnog vodnog dobra na površinskim vodama I kategorije 0,00 100,00 100,00

1.2 721226 Prihodi od zakupa javnog vodnog dobra na površinskim vodama II kategorije 3.250,00 950,00 4.200,00

2 Posebne vodne naknade (PVN) 4.150.688,74 2.799.597,26 6.950.286,00

2.1 722521 Registracija motornih vozila 583.652,54 1.241.433,46 1.825.086,00

2.2 722522 Zaštita voda 1.911.993,63 1.016.606,37 2.928.600,00

2.3 722523 Korišćewe površinskih i podzemnih voda za javnu vodoopskrbu 484.558,10 116.441,90 601.000,00

2.4 722524 Korišćewe površinskih i podzemnih voda za flaširawe vode i mineralne vode 25.695,54 4.618,46 30.314,00

2.5 722525 Korišćewe površinskih i podzemnih voda za industrijeke procese, ukqučujući i termoelektrane

1.113.132,33 413.867,67 1.527.000,00

2.6 722526 Korišćewe vode za proizvodwu el. energije u hidroelektranama 29.906,09 4.879,91 34.786,00

2.7 722527 Vađewe materijala iz vodotoka 0,00 500,00 500,00

2.8 722528 Posebna vodna naknada za zaštitu od poplava 1.750,51 1.249,49 3000,00

3 Opšta vodna naknada 2.005.500,83 1.579.499,17 3.585.000,00

3.1 722529 Opšta vodna naknada 2.005.500,83 1.579.499,17 3.585.000,00

4 Neutrošena namjenska donacija i zaostale obaveze po osnovu PVN

5.586,00 5.514,00 11.100,00

4.1 722751 Neutrošene namjenske donacije 5.586,00 0,00 5.586,00

4.2 777776 Uplate zaostalih obavza po osnovu PVN 5.948,68 51.32 6.000,00

Sveukupno vodne naknade 6.170.974,25 4.380.197,75 10.551.172,00


TABELA: ULAGAWA SREDSTAVA VODNIH NAKNADA

Stavka plana Naziv stavke

Prenesene ugovorene obaveze iz 2018. godine

Plan za 2019. godinu

Ukupno plan za 2019. godinu

1 2 3 4 5 6 (4+5)

A+B+C+D SVEUKUPNO 4.982.647,61 5.568.524,39 10.551.172,00

A UPRAVQAWE VODAMA 104.264,76 1.175.028,59 1.279.293,35 A 1. OPŠTE AKTIVNOSTI 30.000,00 1.142.100,00 1.172.100,00

A 1.1. Podzakonski akti i stručno-tehnička dokumentacija

30.000,00 0,00 30.000,00

A 1.1.1. Izmjene i dopune Kantonalnog operativnog plana zaštite od poplava

30.000,00 0,00 30.000,00

A 1.2. Posebne aktivnosti upravqawa vodama 0,00 1.142.100,00 1.142.100,00

A 1.2.1. Održavawe važnog Međunarodnog ekološkog datuma: "SVJETSKI DAN VODA 22. mart"-2019

0,00 3.000,00 3.000,00

A 1.2.2. Anuitet za 2019. godinu po kreditu WB-IDA 3954, opština Kalesija

0,00 130.000,00 130.000,00

A 1.2.3. Anuitet za 2019. godinu po kreditu WB-IDA 3954, opština Teočak

0,00 130.000,00 130.000,00

A 1.2.4. Kamata za 2019. godinu po kreditu WB-IDA 3954, opština Kalesija

0,00 21.000,00 21.000,00

A 1.2.5. Kamata za 2019. godinu po kreditu WB-IDA 3954, opština Teoč ak

0,00 21.000,00 21.000,00

A 1.2.6. Anuitet za 2019. po Programu sufinansirawa projekta kanalizacije i vodosnabdijevawa opštine Čelić

0,00 240.000,00 240.000,00

A 1.2.7.

Pomoć opštini Kladaw u finansirawu dospjelih, a neplaćenih obaveza po osnovu anuiteta za Ugovor o kreditu za sanaciju komunalne infrastrukture – sektor „Vodoopskrba, kanalizacija i čvrsti otpad“, opština Kladaw

0,00 82.100,00 82.100,00

A 1.2.8. Sufinansirawe anuiteta (glavnica i kamata) za postrojewe za prečišćavawe otpadnih voda, opština Srebrenik

0,00 115.000,00 115.000,00

A 1.2.9.

Refundacija dijela troškova nastalih realizacijom projekta vodosnabdijevawa opštine Gradačac po Odluci Skupštine TK broj 011-02-205-3/17 od 28.04.2017. godine, opština Gradačac

0,00 400.000,00 400.000,00

A 2. TEKUĆE I INVESTICIONO ODRŽAVAWE 74.264,76 30.000,00 104.264,76

A 2.1. Zaštita voda 74.264,76 30.000,00 104.264,76

A 2.1.1. Subvencionisawe potrošwe električne energije i hemikalija za rad postrojewa, opština Živinice

22.264,36 0,00 22.264,36

A 2.1.2. Učešće u finansirawu rada postrojewa za tretman otpadnih voda u Gradačcu (troškovi električne energije), opština Gradačac

52.000,40 0,00 52.000,40



TABELA: PRIHODI Redni broj Izvor sredstava

Prenesena sredstva iz 2018. godine

Planirani prihod u 2019.

godini

Ukupno plan 2019. godine

1 2 3 4 5 (3+4)

1 Posebne vodne naknade po osnovu zakupa 3.250,00 1.050,00 4.300,00

1.1 721225 Prihodi od zakupa javnog vodnog dobra na površinskim vodama I kategorije 0,00 100,00 100,00

1.2 721226 Prihodi od zakupa javnog vodnog dobra na površinskim vodama II kategorije 3.250,00 950,00 4.200,00

2 Posebne vodne naknade (PVN) 4.150.688,74 2.799.597,26 6.950.286,00

2.1 722521 Registracija motornih vozila 583.652,54 1.241.433,46 1.825.086,00

2.2 722522 Zaštita voda 1.911.993,63 1.016.606,37 2.928.600,00

2.3 722523 Korišćewe površinskih i podzemnih voda za javnu vodoopskrbu 484.558,10 116.441,90 601.000,00

2.4 722524 Korišćewe površinskih i podzemnih voda za flaširawe vode i mineralne vode 25.695,54 4.618,46 30.314,00

2.5 722525 Korišćewe površinskih i podzemnih voda za industrijeke procese, ukqučujući i termoelektrane

1.113.132,33 413.867,67 1.527.000,00

2.6 722526 Korišćewe vode za proizvodwu el. energije u hidroelektranama 29.906,09 4.879,91 34.786,00

2.7 722527 Vađewe materijala iz vodotoka 0,00 500,00 500,00

2.8 722528 Posebna vodna naknada za zaštitu od poplava 1.750,51 1.249,49 3000,00

3 Opšta vodna naknada 2.005.500,83 1.579.499,17 3.585.000,00

3.1 722529 Opšta vodna naknada 2.005.500,83 1.579.499,17 3.585.000,00

4 Neutrošena namjenska donacija i zaostale obaveze po osnovu PVN

5.586,00 5.514,00 11.100,00

4.1 722751 Neutrošene namjenske donacije 5.586,00 0,00 5.586,00

4.2 777776 Uplate zaostalih obavza po osnovu PVN 5.948,68 51.32 6.000,00

Sveukupno vodne naknade 6.170.974,25 4.380.197,75 10.551.172,00

IIIPrema članu 178. federalnog Zakona, prihodi od opšte i posebnih vodnih naknada koji pripadaju

Kantonu, koriste se za sufinansirawe izgradwe i održavawa vodnih objekata iz člana 14. navedenog Zakona: zaštitne objekte, objekte za odvodwavawe, objekte za iskorišćavawe voda, te objekte za zaštitu voda od zagađivawa, kao i ostale aktivnosti vezane za poslove upravqawa vodama – izrada tehničke dokumentacije i dr., u skladu sa godišwim planom i programom kantonalnog ministarstva nadležnog za vode.

Ulagawa sredstava opšte i posebnih vodnih naknada planirana su u skladu sa Odlukom o kriterijima za utvrđivawe prioritetnih projekata iz oblasti upravqawa vodama od gradskog i opštinskog značaja za Program ulagawa sredstava vodnih naknada u oblast vodoprivrede za 2019. godinu broj: 04/1-25-11382/19 od 21.05.2019. godine (u daqem tekstu: Odluka o kriterijima), za realizovawe odobrenih i ugovorenih projekata po prethodnim programima (prenesene ugovorene obaveze), projekata i aktivnosti od značaja za Kanton, te za izgradwu i rekonstrukciju vodnih objekata, kao i za izradu tehničke dokumentacije u dijelu upravqawa vodama za vodne objekte od gradskog, odnosno opštinskog značaja.


TABELA: ULAGAWA SREDSTAVA VODNIH NAKNADA

Stavka plana Naziv stavke

Prenesene ugovorene obaveze iz 2018. godine

Plan za 2019. godinu

Ukupno plan za 2019. godinu

1 2 3 4 5 6 (4+5)

A+B+C+D SVEUKUPNO 4.982.647,61 5.568.524,39 10.551.172,00

A UPRAVQAWE VODAMA 104.264,76 1.175.028,59 1.279.293,35 A 1. OPŠTE AKTIVNOSTI 30.000,00 1.142.100,00 1.172.100,00

A 1.1. Podzakonski akti i stručno-tehnička dokumentacija

30.000,00 0,00 30.000,00

A 1.1.1. Izmjene i dopune Kantonalnog operativnog plana zaštite od poplava

30.000,00 0,00 30.000,00

A 1.2. Posebne aktivnosti upravqawa vodama 0,00 1.142.100,00 1.142.100,00

A 1.2.1. Održavawe važnog Međunarodnog ekološkog datuma: "SVJETSKI DAN VODA 22. mart"-2019

0,00 3.000,00 3.000,00

A 1.2.2. Anuitet za 2019. godinu po kreditu WB-IDA 3954, opština Kalesija

0,00 130.000,00 130.000,00

A 1.2.3. Anuitet za 2019. godinu po kreditu WB-IDA 3954, opština Teočak

0,00 130.000,00 130.000,00

A 1.2.4. Kamata za 2019. godinu po kreditu WB-IDA 3954, opština Kalesija

0,00 21.000,00 21.000,00

A 1.2.5. Kamata za 2019. godinu po kreditu WB-IDA 3954, opština Teoč ak

0,00 21.000,00 21.000,00

A 1.2.6. Anuitet za 2019. po Programu sufinansirawa projekta kanalizacije i vodosnabdijevawa opštine Čelić

0,00 240.000,00 240.000,00

A 1.2.7.

Pomoć opštini Kladaw u finansirawu dospjelih, a neplaćenih obaveza po osnovu anuiteta za Ugovor o kreditu za sanaciju komunalne infrastrukture – sektor „Vodoopskrba, kanalizacija i čvrsti otpad“, opština Kladaw

0,00 82.100,00 82.100,00

A 1.2.8. Sufinansirawe anuiteta (glavnica i kamata) za postrojewe za prečišćavawe otpadnih voda, opština Srebrenik

0,00 115.000,00 115.000,00

A 1.2.9.

Refundacija dijela troškova nastalih realizacijom projekta vodosnabdijevawa opštine Gradačac po Odluci Skupštine TK broj 011-02-205-3/17 od 28.04.2017. godine, opština Gradačac

0,00 400.000,00 400.000,00

A 2. TEKUĆE I INVESTICIONO ODRŽAVAWE 74.264,76 30.000,00 104.264,76

A 2.1. Zaštita voda 74.264,76 30.000,00 104.264,76

A 2.1.1. Subvencionisawe potrošwe električne energije i hemikalija za rad postrojewa, opština Živinice

22.264,36 0,00 22.264,36

A 2.1.2. Učešće u finansirawu rada postrojewa za tretman otpadnih voda u Gradačcu (troškovi električne energije), opština Gradačac

52.000,40 0,00 52.000,40



A 2.1.3. Sufinansirawe troškova rada postrojewa za prečišćavawe otpadnih voda u Ježincu, opština Srebrenik

0,00 30.000,00 30.000,00

A 2.2. Korišćewe voda 0,00 0,00 0,00

A 2.3. Zaštita od voda 0,00 0,00 0,00

A 3. DRUGI TROŠKOVI 0,00 2.928,59 2.928,59

A 3.1. Sredstva rezerve 0,00 2.928,59 2.928,59 B POSLOVI RAZVOJA UPRAVQAWA VODAMA 344.406,11 175.000,00 519.406,11

B 1. ISTRAŽIVAWA VODNIH RESURSA 341.506,11 175.000,00 516.506,11

B 1.1. Posebna i dopunska istraživawa 341.506,11 175.000,00 516.506,11

B 1.1.1.

Izrada Elaborata istražnih hidrogeloških bušotina prognozne dubine bušewa 100,00 M ±15% sa projektom izvedbe hidrogeloških objekata (bunar) na sledećim lokacijama: MZ Gnojnica, MZ Kruševica, MZ Gorwa Dobošnica, MZ Devetak, MZ Šikuqe-Prline, MZ Puračić, opština Lukavac

150.439,66 0,00 150.439,66

B 1.1.2.

Izrada projekta istražnog bušewa i eksploatacionog bunara BDD-3 sa ugradwom bunarske konstrukcije i izgradwom potisnog voda sa radovima u MZ Dowa Dobošnica, opština Lukavac

115.008,73 0,00 115.008,73

B 1.1.3. Detaqna hidrogeološka istraživawa u naseqima Tulovići, Treštenica i Pribitkovići, (kwiga 1), lokalitet Pribitkovići, opština Banovići

76.057,72 0,00 76.057,72

B 1.1.4. Detaqna hidrogeološka istraživawa u naseqima Tulovići, Treštenica i Pribitkovići, (kwiga 1), lokalitet Treštenica - Tulovići, opština Banovići

0,00 175.000,00 175.000,00

B 2. STRATEŠKA DOKUMENTACIJA 2.900,00 0,00 2.900,00

B 2.1. Izrada studija, programa i drugih planskih razvojnih dokumenata

2.900,00 0,00 2.900,00

B 2.1.1. Plan uređewa površinskih vodotoka na području TK 2.900,00 0,00 2.900,00 C PROJEKTNA DOKUMENTACIJA 197.814,31 95.560,00 293.374,31

C 1. IDEJNI PROJEKTI 12.811,50 0,00 12.811,50

C 1.1. Vodni objekti za korišćewe voda 8.833,50 0,00 8.833,50

C 1.1.1. Idejni projekat vodosnabdijevawa naseqa Devetak, opština Lukavac

8.833,50 0,00 8.833,50

C 1.2. Zaštitni vodni objekti 0,00 0,00 0,00

C 0,00 0,00 0,00

C 1.3. Vodni objekti za zaštitu voda 3.978,00 0,00 3.978,00

C 1.3.1. Idejni projekti postrojewa za tretman otpadnih voda naseqa Devetak i Gnojnica, opština Lukavac 3.978,00 0,00 3.978,00

C 2. GLAVNI PROJEKTI 185.002,81 95.560,00 280.562,81

C 2.1. Vodni objekti za korišćewe voda 66.587,38 64.560,00 131.147,38

C 2.1.1. Izrada Glavnog projekta rekonstrukcije i dogradwe vodovodne mreže u MZ Bistarac Gorwi – rezervoar „Dvori“ – Kuqen (sufinansirawe), opština Lukavac

5.714,28 0,00 5.714,28

C 2.1.2. Izrada projekta postojećeg stawa i Glavnog projekta rekonstrukcije vodovoda ''Bujakovac-Radqeva-Rovine'' u MZ Priluk, opština Živinice

6.903,00 0,00 6.903,00

C 2.1.3. Izrada Glavnog projekta rekonstrukcije i dogradwe vodovoda u MZ Gorwa Višća, opština Živinice

6.820,00 0,00 6.820,00

C 2.1.4. Izrada Glavnog projekta rekonstrukcije i dogradwe vodovoda sa izgradwom rezervoara u MZ Pribitkovići, opština Banovići

7.000,00 0,00 7.000,00

C 2.1.5. Izrada Glavnog projekta za sanaciju kaptaža, izgradwu rezervoara i distribucione mreže u nasequ Oxak, MZ Banovići Selo, opština Banovići

6.879,60 0,00 6.879,60

C 2.1.6.

Izrada Glavnog projekta za dogradwu i rekonstrukciju vodovodne mreže i prikqučaka u MZ Podgorje u naseqima Bagremik, Čubrić i Mušići, opština Banovići

6.786,00 0,00 6.786,00

C 2.1.7.

Izrada Glavnog projekta prikqučewa na opštinski vodovod i glavne distribucione vodovodne mreže u MZ Tojšići, visinske zone zaseoci Dolina i Gutići, opština Kalesija

2.457,00 0,00 2.457,00


C 2.1.8. Izrada Glavnog projekta rekonstrukcije glavne distribucione vodovodne mreže u MZ Prwavor - južno naseqe, opština Kalesija

2.457,00 0,00 2.457,00

C 2.1.9. Izrada Glavnog projekta priklkqučewa na opštinski vodovod i glavne distribucione vodovodne mreže u nasequ Babina Luka, MZ Kikači, opština Kalesija

2.457,00 0,00 2.457,00

C 2.1.10. Izrada Glavnog projekta distribucionog cjevovoda z naseqa: Liman-Bezdan-Krivača u MZ Gračanica, opština Živinice

6.770,00 0,00 6.770,00

C 2.1.11. Izrada Glavnog projekta rekonstrukcije i dogradwe vodovoda u MZ Podgajevi, opština Živinice

6.493,50 0,00 6.493,50

C 2.1.12. Izrada Glavnog projekta rekonstrukcije i dogradwe vodovoda u MZ Zelenika, opština Živinice 5.850,00 0,00 5.850,00

C 2.1.13. Izrada Glavnog projekta rekonstrukcije i dogradwe vodovoda u nasequ Ramići MZ Banović Selo, opština Banovići

0,00 7.000,00 7.000,00

C 2.1.14. Izrada projektne dokumentacije za sanaciju gradskog kupališta "Brana" u Kladwu, opština Kladaw 0,00 15.000,00 15.000,00

C 2.1.15. Izrada Glavnog projekta proširewa vodovodne mreže u Industrijskoj zoni , opština Lukavac

0,00 12.320,00 12.320,00

C 2.1.16. Izrada Glavnog projekta vodovodna mreža za stambeno - poslovne objekte naseqe Tehnika, opština Lukavac 0,00 10.920,00 10.920,00

C 2.1.17. Izrada Glavnog projekta rekonstrukcija vodovodne mreže u nasequ Bokavići, opština Lukavac 0,00 12.320,00 12.320,00

C 2.1.18. Izrada Glavnog projekta za dogradwu i rekonstrukciju vodovodne mreže i prikqučaka u MZ Grivice, u naseqima Pranići, Luke i Čitluk, opština Banovići

0,00 7.000,00 7.000,00

C 2.2. Zaštitni vodni objekti 45.004,76 31.000,00 76.004,76

C 2.2.1.

Izrada Glavnog projekta uređewa korita potoka Lukavčić od propusta ispod pruge Tuzla – Doboj do ušća u rijeku Spreču (sufinansirawe) rekandidovan, opština Lukavac

5.896,80 0,00 5.896,80

C 2.2.2. Izrada Glavnog projekta uređewa korita potoka Bistarac od Bistaračkog jezera do ušća u rijeku Jalu (sufinansirawe) rekandidovan, opština Lukavac

5.054,40 0,00 5.054,40

C 2.2.3. Izrada idejnog rješewa i glavnog projekta regulacije rijeke Joševice u dužini cca 5.300,00 m Tuzla

7.897,50 0,00 7.897,50

C 2.2.4.

Glavni projekat regulacije rijeke Jale u Slavinovićima, III faza - dionica od lokacije pijace u Simin Hanu do mosta na skretawu za Gorwu Tuzlu, Grad Tuzla

2.000,00 0,00 2.000,00

C 2.2.5. Izrada Glavnog projekta regulacije korita potoka Ostružna od pružnog prelaza do Vatrogasnog doma, opština Banovići

6.856,20 0,00 6.856,20

C 2.2.6. Izrada Glavnog projekta uređewa korita potoka Mednica i Cerovac od regulisanog dijela pa uzvodno po 1.500,00 m (sufinansirawe), opština Lukavac

933,66 0,00 933,66

C 2.2.7. Izrada Projekta uređewa korita na rijeci Krivači, opština Živinice

6.850,00 0,00 6.850,00

C 2.2.8. Izrada projektne dokumentacije za uređewe potoka "Huk" MZ Miqanovci, opština Kalesija 5.000,00 0,00 5.000,00

C 2.2.9.

Izrada Glavnog projekta regulacije korita rijeke Litve na dionici od ušća potoka Dragawa u rijeku Litvu do benzinske pumpe Energopetrol opština Banovići

0,00 7.000,00 7.000,00

C 2.2.10. Izrada Glavnog projekta regulacije korita potoka Dubokovac sa pritokom u MZ Banović Selo, opština Banovići

0,00 7.000,00 7.000,00

C 2.2.11. Izrada Glavnog projekta regulacija korita potoka Dragawa u nasequ Brezici sa pritokom Ostružna, opština Banovići

0,00 7.000,00 7.000,00

C 2.2.12. Izrada projektne dokumentacije: čišćewe i sanacija obala riječice Prele, opština Kalesija 4.516,20 0,00 4.516,20

C 2.2.13. Izrada Glavnog projekta "Čišćewe i sanacija korita rijeke Gribaje", opština Kalesija 0,00 10.000,00 10.000,00




A 2.1.3. Sufinansirawe troškova rada postrojewa za prečišćavawe otpadnih voda u Ježincu, opština Srebrenik

0,00 30.000,00 30.000,00

A 2.2. Korišćewe voda 0,00 0,00 0,00

A 2.3. Zaštita od voda 0,00 0,00 0,00

A 3. DRUGI TROŠKOVI 0,00 2.928,59 2.928,59

A 3.1. Sredstva rezerve 0,00 2.928,59 2.928,59 B POSLOVI RAZVOJA UPRAVQAWA VODAMA 344.406,11 175.000,00 519.406,11

B 1. ISTRAŽIVAWA VODNIH RESURSA 341.506,11 175.000,00 516.506,11

B 1.1. Posebna i dopunska istraživawa 341.506,11 175.000,00 516.506,11

B 1.1.1.

Izrada Elaborata istražnih hidrogeloških bušotina prognozne dubine bušewa 100,00 M ±15% sa projektom izvedbe hidrogeloških objekata (bunar) na sledećim lokacijama: MZ Gnojnica, MZ Kruševica, MZ Gorwa Dobošnica, MZ Devetak, MZ Šikuqe-Prline, MZ Puračić, opština Lukavac

150.439,66 0,00 150.439,66

B 1.1.2.

Izrada projekta istražnog bušewa i eksploatacionog bunara BDD-3 sa ugradwom bunarske konstrukcije i izgradwom potisnog voda sa radovima u MZ Dowa Dobošnica, opština Lukavac

115.008,73 0,00 115.008,73

B 1.1.3. Detaqna hidrogeološka istraživawa u naseqima Tulovići, Treštenica i Pribitkovići, (kwiga 1), lokalitet Pribitkovići, opština Banovići

76.057,72 0,00 76.057,72

B 1.1.4. Detaqna hidrogeološka istraživawa u naseqima Tulovići, Treštenica i Pribitkovići, (kwiga 1), lokalitet Treštenica - Tulovići, opština Banovići

0,00 175.000,00 175.000,00

B 2. STRATEŠKA DOKUMENTACIJA 2.900,00 0,00 2.900,00

B 2.1. Izrada studija, programa i drugih planskih razvojnih dokumenata

2.900,00 0,00 2.900,00

B 2.1.1. Plan uređewa površinskih vodotoka na području TK 2.900,00 0,00 2.900,00 C PROJEKTNA DOKUMENTACIJA 197.814,31 95.560,00 293.374,31

C 1. IDEJNI PROJEKTI 12.811,50 0,00 12.811,50

C 1.1. Vodni objekti za korišćewe voda 8.833,50 0,00 8.833,50

C 1.1.1. Idejni projekat vodosnabdijevawa naseqa Devetak, opština Lukavac

8.833,50 0,00 8.833,50

C 1.2. Zaštitni vodni objekti 0,00 0,00 0,00

C 0,00 0,00 0,00


C 1.3.1. Idejni projekti postrojewa za tretman otpadnih voda naseqa Devetak i Gnojnica, opština Lukavac 3.978,00 0,00 3.978,00

C 2. GLAVNI PROJEKTI 185.002,81 95.560,00 280.562,81

C 2.1. Vodni objekti za korišćewe voda 66.587,38 64.560,00 131.147,38

C 2.1.1. Izrada Glavnog projekta rekonstrukcije i dogradwe vodovodne mreže u MZ Bistarac Gorwi – rezervoar „Dvori“ – Kuqen (sufinansirawe), opština Lukavac

5.714,28 0,00 5.714,28

C 2.1.2. Izrada projekta postojećeg stawa i Glavnog projekta rekonstrukcije vodovoda ''Bujakovac-Radqeva-Rovine'' u MZ Priluk, opština Živinice

6.903,00 0,00 6.903,00

C 2.1.3. Izrada Glavnog projekta rekonstrukcije i dogradwe vodovoda u MZ Gorwa Višća, opština Živinice

6.820,00 0,00 6.820,00

C 2.1.4. Izrada Glavnog projekta rekonstrukcije i dogradwe vodovoda sa izgradwom rezervoara u MZ Pribitkovići, opština Banovići

7.000,00 0,00 7.000,00

C 2.1.5. Izrada Glavnog projekta za sanaciju kaptaža, izgradwu rezervoara i distribucione mreže u nasequ Oxak, MZ Banovići Selo, opština Banovići

6.879,60 0,00 6.879,60

C 2.1.6.

Izrada Glavnog projekta za dogradwu i rekonstrukciju vodovodne mreže i prikqučaka u MZ Podgorje u naseqima Bagremik, Čubrić i Mušići, opština Banovići

6.786,00 0,00 6.786,00

C 2.1.7.

Izrada Glavnog projekta prikqučewa na opštinski vodovod i glavne distribucione vodovodne mreže u MZ Tojšići, visinske zone zaseoci Dolina i Gutići, opština Kalesija

2.457,00 0,00 2.457,00


C 2.1.8. Izrada Glavnog projekta rekonstrukcije glavne distribucione vodovodne mreže u MZ Prwavor - južno naseqe, opština Kalesija

2.457,00 0,00 2.457,00

C 2.1.9. Izrada Glavnog projekta priklkqučewa na opštinski vodovod i glavne distribucione vodovodne mreže u nasequ Babina Luka, MZ Kikači, opština Kalesija

2.457,00 0,00 2.457,00

C 2.1.10. Izrada Glavnog projekta distribucionog cjevovoda z naseqa: Liman-Bezdan-Krivača u MZ Gračanica, opština Živinice

6.770,00 0,00 6.770,00

C 2.1.11. Izrada Glavnog projekta rekonstrukcije i dogradwe vodovoda u MZ Podgajevi, opština Živinice

6.493,50 0,00 6.493,50

C 2.1.12. Izrada Glavnog projekta rekonstrukcije i dogradwe vodovoda u MZ Zelenika, opština Živinice 5.850,00 0,00 5.850,00

C 2.1.13. Izrada Glavnog projekta rekonstrukcije i dogradwe vodovoda u nasequ Ramići MZ Banović Selo, opština Banovići

0,00 7.000,00 7.000,00

C 2.1.14. Izrada projektne dokumentacije za sanaciju gradskog kupališta "Brana" u Kladwu, opština Kladaw 0,00 15.000,00 15.000,00

C 2.1.15. Izrada Glavnog projekta proširewa vodovodne mreže u Industrijskoj zoni , opština Lukavac

0,00 12.320,00 12.320,00

C 2.1.16. Izrada Glavnog projekta vodovodna mreža za stambeno - poslovne objekte naseqe Tehnika, opština Lukavac 0,00 10.920,00 10.920,00

C 2.1.17. Izrada Glavnog projekta rekonstrukcija vodovodne mreže u nasequ Bokavići, opština Lukavac 0,00 12.320,00 12.320,00

C 2.1.18. Izrada Glavnog projekta za dogradwu i rekonstrukciju vodovodne mreže i prikqučaka u MZ Grivice, u naseqima Pranići, Luke i Čitluk, opština Banovići

0,00 7.000,00 7.000,00

C 2.2. Zaštitni vodni objekti 45.004,76 31.000,00 76.004,76

C 2.2.1.

Izrada Glavnog projekta uređewa korita potoka Lukavčić od propusta ispod pruge Tuzla – Doboj do ušća u rijeku Spreču (sufinansirawe) rekandidovan, opština Lukavac

5.896,80 0,00 5.896,80

C 2.2.2. Izrada Glavnog projekta uređewa korita potoka Bistarac od Bistaračkog jezera do ušća u rijeku Jalu (sufinansirawe) rekandidovan, opština Lukavac

5.054,40 0,00 5.054,40

C 2.2.3. Izrada idejnog rješewa i glavnog projekta regulacije rijeke Joševice u dužini cca 5.300,00 m Tuzla

7.897,50 0,00 7.897,50

C 2.2.4.

Glavni projekat regulacije rijeke Jale u Slavinovićima, III faza - dionica od lokacije pijace u Simin Hanu do mosta na skretawu za Gorwu Tuzlu, Grad Tuzla

2.000,00 0,00 2.000,00

C 2.2.5. Izrada Glavnog projekta regulacije korita potoka Ostružna od pružnog prelaza do Vatrogasnog doma, opština Banovići

6.856,20 0,00 6.856,20

C 2.2.6. Izrada Glavnog projekta uređewa korita potoka Mednica i Cerovac od regulisanog dijela pa uzvodno po 1.500,00 m (sufinansirawe), opština Lukavac

933,66 0,00 933,66

C 2.2.7. Izrada Projekta uređewa korita na rijeci Krivači, opština Živinice

6.850,00 0,00 6.850,00

C 2.2.8. Izrada projektne dokumentacije za uređewe potoka "Huk" MZ Miqanovci, opština Kalesija 5.000,00 0,00 5.000,00

C 2.2.9.

Izrada Glavnog projekta regulacije korita rijeke Litve na dionici od ušća potoka Dragawa u rijeku Litvu do benzinske pumpe Energopetrol opština Banovići

0,00 7.000,00 7.000,00

C 2.2.10. Izrada Glavnog projekta regulacije korita potoka Dubokovac sa pritokom u MZ Banović Selo, opština Banovići

0,00 7.000,00 7.000,00

C 2.2.11. Izrada Glavnog projekta regulacija korita potoka Dragawa u nasequ Brezici sa pritokom Ostružna, opština Banovići

0,00 7.000,00 7.000,00

C 2.2.12. Izrada projektne dokumentacije: čišćewe i sanacija obala riječice Prele, opština Kalesija 4.516,20 0,00 4.516,20

C 2.2.13. Izrada Glavnog projekta "Čišćewe i sanacija korita rijeke Gribaje", opština Kalesija 0,00 10.000,00 10.000,00




C 2.3.1.

Izrada Glavnog projekta odvodwe oborinskih i kanalizacionih otpadnih voda u MZ Lukavac Grad sa područja ulica Podriwska i Omladinska i prečistača fekalnih voda u industrijskoj zoni Lukavac (sufinansirawe), opština Lukavac

1.283,96 0,00 1.283,96

C 2.3.2.

Izrada Glavnog projekta odvodwe oborinskih i kanalizacionih otpadnih voda sa područja MZ Bistarac Dowi i dijela MZ Bistarac Gorwi (sufinansirawe), opština Lukavac

5.374,98 0,00 5.374,98

C 2.3.3. Izrada Glavnog projekta odvodwe oborinskih i kanalizacionih otpadnih voda u MZ Hrvati zaseok Koksara (sufinansirawe), opština Lukavac

3.567,33 0,00 3.567,33

C 2.3.4.

Izrada Glavnog projekta odvodwe oborinskih voda i kanalizacionih otpadnih voda sa područja MZ Huskići i dijela MZ Lukavac Mjesto (sufinansirawe), opština Lukavac

3.567,33 0,00 3.567,33

C 2.3.5.

Izrada Glavnog projekta odvodwe oborinskih i fekalnih voda u MZ Prokosovići sa bio prečistačem otpadnih voda u ciqu zaštite akumulacije jezera Modrac (sufinansirawe), opština Lukavac

4.204,98 0,00 4.204,98

C 2.3.6. Izrada Glavnog projekta kanalizaci ione mreže za naseqe Lisovići, opština Srebrenik

7.312,50 0,00 7.312,50

C 2.3.7. Izrada projektne dokumentacije za odvodwu otpadnih voda u MZ Bašigovci, opština Živinice

6.320,00 0,00 6.320,00

C 2.3.8. Izrada Glavnog projekta kanalizacionih kolektora sa prečistačem za naseqa Centar, Kukići, Nurkovići, Brezja u MZ Banovići Selo, opština Banovići

6.879,99 0,00 6.879,99

C 2.3.9. Izrada Glavnog projekta kanalizacionih kolektora sa prečistačem za naseqa Gaj, Kasumovići, Oxak, u MZ Banovići Selo, opština Banovići

6.920,00 0,00 6.920,00

C 2.3.10.

Izrada i revizija Glavnog projekta kanalizacijske mreže sa prikqučkom na uređaj za prečišćavawe za poslovnu zonu Špionica i MZ Špionica Dowa, opština Srebrenik

7.464,60 0,00 7.464,60

C 2.3.11. Izrada Glavnog projekta primarnog kolektora odvodwe sanitarno-fekalnih otpadnih voda u MZ Lukavica Dowa, opština Živinice

6.790,00 0,00 6.790,00

C 2.3.12. Izrada Glavnog projekta primarnog kolektora odvodwe sanitarno-fekalnih voda u MZ Lukavica Gorwa, opština Živinice

6.825,00 0,00 6.825,00

C 2.3.13. Izrada Glavnog projekta primarnog kolektora odvodwe sanitarno-fekalnih voda u MZ Tupković, opština Živinice

6.900,00 0,00 6.900,00

D RADOVI 4.336.162,43 4.122.935,80 8.459.098,23

D 1. Zaštitni vodni objekti 1.627.451,55 1.565.457,63 3.192.909,18

D 1.1. Regulacija potoka Rijeka na dionici magistralni put – kraj naseqa MZ Brijesnica Velika, opština Doboj Istok

261.807,55 0,00 261.807,55

D 1.2. Odvodwa oborinskih voda sa područja Doložal, oborinski kanal 4, opština Lukavac 50.793,20 0,00 50.793,20

D 1.3. Regulacija rijeke Dolić završna faza MZ Klokotnica, opština Doboj Istok 42.600,80 0,00 42.600,80

D 1.4. Zaštita dijela kolektorske mreže i regulisawa korita rijeke Sokoluše u Gračanici - II faza, opština Gračanica

200.000,00 0,00 200.000,00

D 1.5. Čišćewe i sanacija obala rječice Prele (izvođewe radova), opština Kalesija 72.250,00 0,00 72.250,00

D 1.6. Regulacija rijeke Jale – II faza , Grad Tuzla 1.000.000,00 0,00 1.000.000,00

D 1.7. Regulacija rijeke Jale – II faza , Grad Tuzla 0,00 600.000,00 600.000,00

D 1.8. Regulacija Lukavičke rijeke nizvodno od mosta na regionalnom putu, opština Doboj Istok

0,00 158.773,26 158.773,26

D 1.9. Regulacija i uređewe korita rijeke Driwače (dionica od JU Dječije obdanište "Edina Čamxić" u Kladwu do Omećetovca), opština Kladaw

0,00 159.948,42 159.948,42


D 1.10. Regulacija i uređewe korita rijeke Driwače (dionica od stambenog objekta izgrađenog na obali rijeke Driwače do izgrađene brana ), opština Kladaw

0,00 173.681,53 173.681,53

D 1.11. Regulacija Jelinog potoka u urbanom dijelu naseqa Sapna, opština Sapna

0,00 235.438,60 235.438,60

D 1.12. Regulacija Gajanskog potoka u urbanom dijelu naseqa Sapna, opština Sapna 0,00 237.615,82 237.615,82

D 2. Vodni objekti za korišćewe voda 2.162.479,72 1.877.274,31 4.039.754,03

D 2.1. Izvođewe radova na izgradwi vodovodnog podsistema Bijela Poqa-Drafnići-Hurije-Seqanuša, opština Gračanica

5.436,17 0,00 5.436,17

D 2.2. Vodovod Doborovci , MZ Doborovci, opština Gračanica 2.560,99 0,00 2.560,99

D 2.3. Rekonstrukcija i dogradwa vodovoda u MZ Sequbqe, opština Kalesija 4.606,53 0,00 4.606,53

D 2.4. Rekonstrukcija i dogradwa vodovoda naseqe Meškovići, MZ Rainci Gorwi, opština Kalesija 50.000,00 0,00 50.000,00

D 2.5. Izgradwa sistema vodosnabdijevawa visinskih zona u MZ Rainci Gorwi, opština Kalesija

64.740,55 0,00 64.740,55

D 2.6. Sanacija i rekonstrukcija vodovodnog sistema u nasequ Prijanovići (sufinansirawe) – rekandidovani projekat /ranije započet, opština Kladaw

93.768,83 0,00 93.768,83

D 2.7.

Sanacija i rekonstrukcija vodovodnog sistema u nasqima Plahovići i Buševo (sufinansirawe) - rekandidovani projekat/ranije započet, opština Kladaw

75.854,59 0,00 75.854,59

D 2.8. Radovi na rekonstrukciji sistema vodosnabdijevawa naseqa „Poqice Gorwe“ (sufinansirawe) – rekandidovan projekat, opština Lukavac

65.811,12 0,00 65.811,12

D 2.9. Sanacija i rekonstrukcija vodovoda za naseqe Vitinica i dio naseqa Goduš, opština Sapna 39.083,27 0,00 39.083,27

D 2.10. Izvođewe hidrogeoloških istražnih radova za potrebe zahvatawa podzemnih voda za naseqa opštine Sapna (sufinansirawe), opština Sapna

9.811,62 0,00 9.811,62

D 2.11. Vodosnabdijevawe naseqa Hukići,Galešići i Momanovo u MZ Slavinovići, Grad Tuzla

83.277,07 0,00 83.277,07

D 2.12. Vodosnabdijevawe II visinske zone dijela naseqa "Kozlovac II" i naseqa Dolovi, Grad Tuzla

23.636,46 0,00 23.636,46

D 2.13. Rekonstrukcija vodovodnog sistema Dubrave, opština Živinice

11.550,99 0,00 11.550,99

D 2.14. Rekonstrukcija vodovoda "Bujakovac-Radqeva-Rovina" u MZ Priluk, opština Živinice 1.626,97 0,00 1.626,97

D 2.15. Vodovodna mreža u nasequ Ćasuri, MZ Tupković, opština Živinice

24.394,50 0,00 24.394,50

D 2.16. Sanacija brane Modrac, III faza 14.377,89 0,00 14.377,89

D 2.17. Rekonstrukcija i dogradwa vodovoda u nasequ Selo II, MZ Banovići Selo (zadwa faza - kućni prikqučci), opština Banovići

25.078,19 0,00 25.078,19

D 2.18. Rekonstrukcija i dogradwa vodovoda u MZ Tulovići, opština Banovići

97.131,14 0,00 97.131,14

D 2.19. Distributivna vodovodna mreža u MZ Brezovača, opština Banovići 32.728,09 0,00 32.728,09

D 2.20. Izvođewe radova na izgradwi sekundarne distributivne mreže u dijelu naseqa Bijela Poqa, opština Gračanica

39.395,86 0,00 39.395,86

D 2.21. Izvođewe radova na izgradwi centralnog rezervoara u MZ Škahovica, opština Gračanica 60.000,00 0,00 60.000,00

D 2.22. Izgradwa potisnog voda i distributivne mreže iz rezervoara "Bare-Plane" u MZ Vranovići, opština Gračanica

50.000,00 0,00 50.000,00

D 2.23. Izvođewe radova na izgradwi razvodnog cjevovoda u MZ Rašqeva - faza I, opština Gračanica 60.000,00 0,00 60.000,00

D 2.24. Izgradwa rezervoara Makovci u MZ Dowa Orahovica, opština Gračanica

20.000,00 0,00 20.000,00

D 2.25. Izgradwa rezervoara za vodu "Brdo" MZ Miričina, opština Gračanica 30.000,00 0,00 30.000,00



C 2.3.1.

Izrada Glavnog projekta odvodwe oborinskih i kanalizacionih otpadnih voda u MZ Lukavac Grad sa područja ulica Podriwska i Omladinska i prečistača fekalnih voda u industrijskoj zoni Lukavac (sufinansirawe), opština Lukavac

1.283,96 0,00 1.283,96

C 2.3.2.

Izrada Glavnog projekta odvodwe oborinskih i kanalizacionih otpadnih voda sa područja MZ Bistarac Dowi i dijela MZ Bistarac Gorwi (sufinansirawe), opština Lukavac

5.374,98 0,00 5.374,98

C 2.3.3. Izrada Glavnog projekta odvodwe oborinskih i kanalizacionih otpadnih voda u MZ Hrvati zaseok Koksara (sufinansirawe), opština Lukavac

3.567,33 0,00 3.567,33

C 2.3.4.

Izrada Glavnog projekta odvodwe oborinskih voda i kanalizacionih otpadnih voda sa područja MZ Huskići i dijela MZ Lukavac Mjesto (sufinansirawe), opština Lukavac

3.567,33 0,00 3.567,33

C 2.3.5.

Izrada Glavnog projekta odvodwe oborinskih i fekalnih voda u MZ Prokosovići sa bio prečistačem otpadnih voda u ciqu zaštite akumulacije jezera Modrac (sufinansirawe), opština Lukavac

4.204,98 0,00 4.204,98

C 2.3.6. Izrada Glavnog projekta kanalizaci ione mreže za naseqe Lisovići, opština Srebrenik

7.312,50 0,00 7.312,50

C 2.3.7. Izrada projektne dokumentacije za odvodwu otpadnih voda u MZ Bašigovci, opština Živinice

6.320,00 0,00 6.320,00

C 2.3.8. Izrada Glavnog projekta kanalizacionih kolektora sa prečistačem za naseqa Centar, Kukići, Nurkovići, Brezja u MZ Banovići Selo, opština Banovići

6.879,99 0,00 6.879,99

C 2.3.9. Izrada Glavnog projekta kanalizacionih kolektora sa prečistačem za naseqa Gaj, Kasumovići, Oxak, u MZ Banovići Selo, opština Banovići

6.920,00 0,00 6.920,00

C 2.3.10.

Izrada i revizija Glavnog projekta kanalizacijske mreže sa prikqučkom na uređaj za prečišćavawe za poslovnu zonu Špionica i MZ Špionica Dowa, opština Srebrenik

7.464,60 0,00 7.464,60

C 2.3.11. Izrada Glavnog projekta primarnog kolektora odvodwe sanitarno-fekalnih otpadnih voda u MZ Lukavica Dowa, opština Živinice

6.790,00 0,00 6.790,00

C 2.3.12. Izrada Glavnog projekta primarnog kolektora odvodwe sanitarno-fekalnih voda u MZ Lukavica Gorwa, opština Živinice

6.825,00 0,00 6.825,00

C 2.3.13. Izrada Glavnog projekta primarnog kolektora odvodwe sanitarno-fekalnih voda u MZ Tupković, opština Živinice

6.900,00 0,00 6.900,00

D RADOVI 4.336.162,43 4.122.935,80 8.459.098,23

D 1. Zaštitni vodni objekti 1.627.451,55 1.565.457,63 3.192.909,18

D 1.1. Regulacija potoka Rijeka na dionici magistralni put – kraj naseqa MZ Brijesnica Velika, opština Doboj Istok

261.807,55 0,00 261.807,55

D 1.2. Odvodwa oborinskih voda sa područja Doložal, oborinski kanal 4, opština Lukavac 50.793,20 0,00 50.793,20

D 1.3. Regulacija rijeke Dolić završna faza MZ Klokotnica, opština Doboj Istok 42.600,80 0,00 42.600,80

D 1.4. Zaštita dijela kolektorske mreže i regulisawa korita rijeke Sokoluše u Gračanici - II faza, opština Gračanica

200.000,00 0,00 200.000,00

D 1.5. Čišćewe i sanacija obala rječice Prele (izvođewe radova), opština Kalesija 72.250,00 0,00 72.250,00

D 1.6. Regulacija rijeke Jale – II faza , Grad Tuzla 1.000.000,00 0,00 1.000.000,00

D 1.7. Regulacija rijeke Jale – II faza , Grad Tuzla 0,00 600.000,00 600.000,00

D 1.8. Regulacija Lukavičke rijeke nizvodno od mosta na regionalnom putu, opština Doboj Istok

0,00 158.773,26 158.773,26

D 1.9. Regulacija i uređewe korita rijeke Driwače (dionica od JU Dječije obdanište "Edina Čamxić" u Kladwu do Omećetovca), opština Kladaw

0,00 159.948,42 159.948,42


D 1.10. Regulacija i uređewe korita rijeke Driwače (dionica od stambenog objekta izgrađenog na obali rijeke Driwače do izgrađene brana ), opština Kladaw

0,00 173.681,53 173.681,53

D 1.11. Regulacija Jelinog potoka u urbanom dijelu naseqa Sapna, opština Sapna

0,00 235.438,60 235.438,60

D 1.12. Regulacija Gajanskog potoka u urbanom dijelu naseqa Sapna, opština Sapna 0,00 237.615,82 237.615,82

D 2. Vodni objekti za korišćewe voda 2.162.479,72 1.877.274,31 4.039.754,03

D 2.1. Izvođewe radova na izgradwi vodovodnog podsistema Bijela Poqa-Drafnići-Hurije-Seqanuša, opština Gračanica

5.436,17 0,00 5.436,17

D 2.2. Vodovod Doborovci , MZ Doborovci, opština Gračanica 2.560,99 0,00 2.560,99

D 2.3. Rekonstrukcija i dogradwa vodovoda u MZ Sequbqe, opština Kalesija 4.606,53 0,00 4.606,53

D 2.4. Rekonstrukcija i dogradwa vodovoda naseqe Meškovići, MZ Rainci Gorwi, opština Kalesija 50.000,00 0,00 50.000,00

D 2.5. Izgradwa sistema vodosnabdijevawa visinskih zona u MZ Rainci Gorwi, opština Kalesija

64.740,55 0,00 64.740,55

D 2.6. Sanacija i rekonstrukcija vodovodnog sistema u nasequ Prijanovići (sufinansirawe) – rekandidovani projekat /ranije započet, opština Kladaw

93.768,83 0,00 93.768,83

D 2.7.

Sanacija i rekonstrukcija vodovodnog sistema u nasqima Plahovići i Buševo (sufinansirawe) - rekandidovani projekat/ranije započet, opština Kladaw

75.854,59 0,00 75.854,59

D 2.8. Radovi na rekonstrukciji sistema vodosnabdijevawa naseqa „Poqice Gorwe“ (sufinansirawe) – rekandidovan projekat, opština Lukavac

65.811,12 0,00 65.811,12

D 2.9. Sanacija i rekonstrukcija vodovoda za naseqe Vitinica i dio naseqa Goduš, opština Sapna 39.083,27 0,00 39.083,27

D 2.10. Izvođewe hidrogeoloških istražnih radova za potrebe zahvatawa podzemnih voda za naseqa opštine Sapna (sufinansirawe), opština Sapna

9.811,62 0,00 9.811,62

D 2.11. Vodosnabdijevawe naseqa Hukići,Galešići i Momanovo u MZ Slavinovići, Grad Tuzla

83.277,07 0,00 83.277,07

D 2.12. Vodosnabdijevawe II visinske zone dijela naseqa "Kozlovac II" i naseqa Dolovi, Grad Tuzla

23.636,46 0,00 23.636,46

D 2.13. Rekonstrukcija vodovodnog sistema Dubrave, opština Živinice

11.550,99 0,00 11.550,99

D 2.14. Rekonstrukcija vodovoda "Bujakovac-Radqeva-Rovina" u MZ Priluk, opština Živinice 1.626,97 0,00 1.626,97

D 2.15. Vodovodna mreža u nasequ Ćasuri, MZ Tupković, opština Živinice

24.394,50 0,00 24.394,50

D 2.16. Sanacija brane Modrac, III faza 14.377,89 0,00 14.377,89

D 2.17. Rekonstrukcija i dogradwa vodovoda u nasequ Selo II, MZ Banovići Selo (zadwa faza - kućni prikqučci), opština Banovići

25.078,19 0,00 25.078,19

D 2.18. Rekonstrukcija i dogradwa vodovoda u MZ Tulovići, opština Banovići

97.131,14 0,00 97.131,14

D 2.19. Distributivna vodovodna mreža u MZ Brezovača, opština Banovići 32.728,09 0,00 32.728,09

D 2.20. Izvođewe radova na izgradwi sekundarne distributivne mreže u dijelu naseqa Bijela Poqa, opština Gračanica

39.395,86 0,00 39.395,86

D 2.21. Izvođewe radova na izgradwi centralnog rezervoara u MZ Škahovica, opština Gračanica 60.000,00 0,00 60.000,00

D 2.22. Izgradwa potisnog voda i distributivne mreže iz rezervoara "Bare-Plane" u MZ Vranovići, opština Gračanica

50.000,00 0,00 50.000,00

D 2.23. Izvođewe radova na izgradwi razvodnog cjevovoda u MZ Rašqeva - faza I, opština Gračanica 60.000,00 0,00 60.000,00

D 2.24. Izgradwa rezervoara Makovci u MZ Dowa Orahovica, opština Gračanica

20.000,00 0,00 20.000,00

D 2.25. Izgradwa rezervoara za vodu "Brdo" MZ Miričina, opština Gračanica 30.000,00 0,00 30.000,00



D 2.26. Izvođewe radova istražnog bušewa i izvedbe ekspoloatacionog bunara EDB-1 sa ugradwom bunarske konstrukcije u MZ Prokosovići, opština Lukavac

200.000,00 0,00 200.000,00

D 2.27. Rekonstrukcija gradskog vodovoda "Starićka rijeka" u Kladwu etapa povećawe kapaciteta rezervoarskog prostora, opština Kladaw

335.897,23 0,00 335.897,23

D 2.28. Dogradwa postojećeg taložnika i gravitacionionog brzog filtra u ciqu otklawawa mutnoće za naseqe Vitinica, opština Sapna

20.843,75 0,00 20.843,75

D 2.29. Izgradwa rezervoara V=100m³ u MZ Kovačevići, opština Sapna

1.604,00 0,00 1.604,00

D 2.30. Izgradwa rezervoara za vodu sa distributivnim i potisnim vodom za vodosnabdijevawe poqoprivrednih parcela na lokaciji Mejdan, opština Teočak

34.972,73 0,00 34.972,73

D 2.31. Rekonstrukcija i dogradwa vodovodnog sistema Živinice - III faza, opština Živinice

32.230,28 0,00 32.230,28

D 2.32. Rekonstrukcija i dogradwa vodovoda u MZ Svojat, opština Živinice 24.463,97 0,00 24.463,97

D 2.33. Rekonstrukcija vodovoda "Tatarički biser" MZ Šišići, opština Živinice

22.104,81 0,00 22.104,81

D 2.34. Izvođewe radova na izgradwi eksploatacionog bunara EBS-1 na lokalitetu Skenderuša, opština Sapna 143.117,50 0,00 143.117,50

D 2.35. Dogradwa i rekonstrukcija vodovodne mreže i prikqučaka u ulicama Radnička, Radenskih rudara i Breštica, opština Banovići

0,00 150.000,00 150.000,00

D 2.36. Izgradwa distribucionog vodovoda pitke vode Stražbenica - Poslovna zona Sadnice, opština Banovići

0,00 100.000,00 100.000,00

D 2.37. Vodovodna mreža u Poslovnoj zoni Sadnice, opština Banovići 0,00 100.000,00 100.000,00

D 2.38.

Izvođewe radova na unapređewu gradskog sistema vodosnabdijevawa i proširewa sistema za naseqa Bijela Poqa, Drafnići, Seqanuša i Gorwa Lohiwa, opština Gračanica

0,00 400.000,00 400.000,00

D 2.39. Izgradwa dijela vodovodnog cjevovoda od izvorišta "Ponor" Gorwi Hrgovi do rezervoara "Jelovče selo", opština Gradačac

100.000,00 0,00 100.000,00

D 2.40. Rekonstrukcija mjesnog vodovoda "Stupari Selo" u naseqima Stupari Selo, Dubrave, Plane u MZ Stupari, opština Kladaw

63.000,00 0,00 63.000,00

D 2.41.

Izvođewe radova prikqučewa na opštinski vodovod i glavnu distributivnu mrežu u MZ Tojšići - visinskih zona, zaseoka Dolin i Gutići, opština Kalesija

0,00 84.000,00 84.000,00

D 2.42. Izvođewe radova prikqučewa na opštinski vodovod i glavne distributivne vodovodne mrežu u MZ Kikači, opština Kalesija

0,00 90.000,00 90.000,00

D 2.43. Rekonstrukcija i dogradwa vodovoda Babice, opština Lukavac

0,00 100.000,00 100.000,00

D 2.44. Proširewe primarne i sekundarne vodovodne mreže MZ Puračić - faza II, opština Lukavac 0,00 100.000,00 100.000,00

D 2.45. Izgradwa potisnog ovda i hidromašinskog sklopa u okviru objekta prikqučewa bunara B5A, B6 i B7 - faza II, opština Srebrenik

0,00 100.000,00 100.000,00

D 2.46. Izvođewe radova po projektu vodosnabdijevawa naseqa Gorwi Morawci - novi rezervoar, opština Srebrenik 0,00 40.000,00 40.000,00

D 2.47. Izvođewe radova na filterskom postrojewu "Glib"sistema vodosnadbijevawa Falešići-Brwičani, opština Srebrenik

0,00 60.000,00 60.000,00

D 2.48. Rekonstrukcija i dogradwa vodovodnog sistama Živinice - IV faza, opština Živinice

0,00 553.274,31 553.274,31

D 2.49. Rekonstrukcija i dogradwa vodovodne mreže u MZ Lukavac Gorwi, opština Gradačac 125.758,00 0,00 125.758,00

D 2.50. Rekonstrukcija vodovodnog sistema u nasequ Crijevčići, MZ Stupari, opština Kladaw

73.616,62 0,00 73.616,62


D 3. Vodni objekti za zaštitu voda 546.231,16 680.203,86 1.226.435,02

D 3.1. Radovi na skupqawu, odvođewu i prečišćavawu otpadnih voda iz dijela MZ Dobošnica, sa lokaliteta fudbalskog stadiona, opština Lukavac

68.279,70 0,00 68.279,70

D 3.2. Izgradwa kanalizacionog kolektora u MZ Žuje-Šarci, opština Sapna - dionica elektrodistribucija - naseqe Šarci L=1490 m, opština Sapna

91.175,81 0,00 91.175,81

D 3.3. Izgradwa kanalizacionog kolektora u MZ Žuje-Šarci, opština Sapna - dionica benzinska pumpa - elektrodistribucija L=1055 m, opština Sapna

14.663,39 0,00 14.663,39

D 3.4. Nastavak izgradwe kanalizacijske mreže Ježinac - Ćehaje, opština Srebrenik 97.000,00 0,00 97.000,00

D 3.5. Izgradwa kanalizacije u naseqenom mjestu Đurđevik - Centar MZ, opština Živinice

10.635,02 0,00 10.635,02

D 3.6. Izgradwa kanalizacionih kolektora i prečistača otpadnih voda u MZ Banovići Selo (kwiga 1), opština Banovići

104.477,24 0,00 104.477,24

D 3.7. Kanalizaciona mreža sa prečistačem u Poslovnoj zoni Sadnice (I faza - kanalizaciona mreža), opština Banovići

0,00 101.321,02 101.321,02

D 3.8. Izgradwa odvodwe fekalne kanalizacije u dijelu MZ Svirac, naseqe Mejremići, opština Gradačac

160.000,00 0,00 160.000,00

D 3.9. Zaštita glavnog desnog kolektora kroz izgradwu regulacije korita rijeke Sokoluše - faza II, opština Gračanica

0,00 70.000,00 70.000,00

D 3.10. Izgradwa kanalizacionog kolektora sanitarno - feklanih voda za naseqa Kovačevići, Krstac I, Mahmutovići I i Selimovići, opština Sapna

0,00 143.311,27 143.311,27

D 3.11. Izgradwa kanalizacione mreže sa prikqučkom uređaja za prečišćavawe u Industrijskoj zoni MZ Špionica i MZ Špionica Dowa - faza I, opština Srebrenik

0,00 185.000,00 185.000,00

D 3.12. Izgradwa anaerobnog biološkog uređaja za tretman otpadnih voda za naseqe Brezje, opština Srebrenik

0,00 40.000,00 40.000,00

D 3.13. Kanalizacioni kolektor i djelimično izmještawe kanalizacione mreže u MZ Swežnica, opština Teočak

0,00 140.571,57 140.571,57

UKUPNO: 4.982.647,61 5.568.524,39 10.551.172,00

IV Realizacija projekata vršiće se u skladu sa ovim programom, odlukom o kriterijima i ugovorima koje će Ministarstvo poqoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (u daqem tekstu: Ministarstvo) zakqučiti sa korisnicima sredstava.

Nakon dobijawa saglasnosti Vlade Tuzlanskog kantona na ovaj program, Ministarstvo će obavijestiti gradove, odnosno opštine o planiranim projektima od gradskog, odnosno opštinskog značaja i wihovim obavezama.

Na osnovu donesenog Programa, Ministarstvo donosi pojedinačne odluke o odobravawu finansijskih sredstava.

V Ukoliko tokom godine gradovi, odnosno opštine kandiduju dodatne projekte od gradskog, odnosno opštinskog značaja za finansirawe iz sredstava vodnih naknada, odobravawe sredstava će se vršiti sa stavke A.3.1. Sredstva rezerve, nakon donošewa Odluke o izmjenama i dopunama Programa, na koju saglasnost daje Vlada Tuzlanskog kantona.

VI



D 2.26. Izvođewe radova istražnog bušewa i izvedbe ekspoloatacionog bunara EDB-1 sa ugradwom bunarske konstrukcije u MZ Prokosovići, opština Lukavac

200.000,00 0,00 200.000,00

D 2.27. Rekonstrukcija gradskog vodovoda "Starićka rijeka" u Kladwu etapa povećawe kapaciteta rezervoarskog prostora, opština Kladaw

335.897,23 0,00 335.897,23

D 2.28. Dogradwa postojećeg taložnika i gravitacionionog brzog filtra u ciqu otklawawa mutnoće za naseqe Vitinica, opština Sapna

20.843,75 0,00 20.843,75

D 2.29. Izgradwa rezervoara V=100m³ u MZ Kovačevići, opština Sapna

1.604,00 0,00 1.604,00

D 2.30. Izgradwa rezervoara za vodu sa distributivnim i potisnim vodom za vodosnabdijevawe poqoprivrednih parcela na lokaciji Mejdan, opština Teočak

34.972,73 0,00 34.972,73

D 2.31. Rekonstrukcija i dogradwa vodovodnog sistema Živinice - III faza, opština Živinice

32.230,28 0,00 32.230,28

D 2.32. Rekonstrukcija i dogradwa vodovoda u MZ Svojat, opština Živinice 24.463,97 0,00 24.463,97

D 2.33. Rekonstrukcija vodovoda "Tatarički biser" MZ Šišići, opština Živinice

22.104,81 0,00 22.104,81

D 2.34. Izvođewe radova na izgradwi eksploatacionog bunara EBS-1 na lokalitetu Skenderuša, opština Sapna 143.117,50 0,00 143.117,50

D 2.35. Dogradwa i rekonstrukcija vodovodne mreže i prikqučaka u ulicama Radnička, Radenskih rudara i Breštica, opština Banovići

0,00 150.000,00 150.000,00

D 2.36. Izgradwa distribucionog vodovoda pitke vode Stražbenica - Poslovna zona Sadnice, opština Banovići

0,00 100.000,00 100.000,00

D 2.37. Vodovodna mreža u Poslovnoj zoni Sadnice, opština Banovići 0,00 100.000,00 100.000,00

D 2.38.

Izvođewe radova na unapređewu gradskog sistema vodosnabdijevawa i proširewa sistema za naseqa Bijela Poqa, Drafnići, Seqanuša i Gorwa Lohiwa, opština Gračanica

0,00 400.000,00 400.000,00

D 2.39. Izgradwa dijela vodovodnog cjevovoda od izvorišta "Ponor" Gorwi Hrgovi do rezervoara "Jelovče selo", opština Gradačac

100.000,00 0,00 100.000,00

D 2.40. Rekonstrukcija mjesnog vodovoda "Stupari Selo" u naseqima Stupari Selo, Dubrave, Plane u MZ Stupari, opština Kladaw

63.000,00 0,00 63.000,00

D 2.41.

Izvođewe radova prikqučewa na opštinski vodovod i glavnu distributivnu mrežu u MZ Tojšići - visinskih zona, zaseoka Dolin i Gutići, opština Kalesija

0,00 84.000,00 84.000,00

D 2.42. Izvođewe radova prikqučewa na opštinski vodovod i glavne distributivne vodovodne mrežu u MZ Kikači, opština Kalesija

0,00 90.000,00 90.000,00

D 2.43. Rekonstrukcija i dogradwa vodovoda Babice, opština Lukavac

0,00 100.000,00 100.000,00

D 2.44. Proširewe primarne i sekundarne vodovodne mreže MZ Puračić - faza II, opština Lukavac

0,00 100.000,00 100.000,00

D 2.45. Izgradwa potisnog ovda i hidromašinskog sklopa u okviru objekta prikqučewa bunara B5A, B6 i B7 - faza II, opština Srebrenik

0,00 100.000,00 100.000,00

D 2.46. Izvođewe radova po projektu vodosnabdijevawa naseqa Gorwi Morawci - novi rezervoar, opština Srebrenik 0,00 40.000,00 40.000,00

D 2.47. Izvođewe radova na filterskom postrojewu "Glib"sistema vodosnadbijevawa Falešići-Brwičani, opština Srebrenik

0,00 60.000,00 60.000,00

D 2.48. Rekonstrukcija i dogradwa vodovodnog sistama Živinice - IV faza, opština Živinice

0,00 553.274,31 553.274,31

D 2.49. Rekonstrukcija i dogradwa vodovodne mreže u MZ Lukavac Gorwi, opština Gradačac 125.758,00 0,00 125.758,00

D 2.50. Rekonstrukcija vodovodnog sistema u nasequ Crijevčići, MZ Stupari, opština Kladaw

73.616,62 0,00 73.616,62

IVRealizacija projekata vršiće se u skladu sa

ovim programom, odlukom o kriterijima i ugovorima koje će Ministarstvo poqoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (u daqem tekstu: Ministarstvo) zakqučiti sa korisnicima sredstava.

Nakon dobijawa saglasnosti Vlade Tuzlanskog kantona na ovaj program, Ministarstvo će obavije-stiti gradove, odnosno opštine o planiranim projektima od gradskog, odnosno opštinskog značaja i wihovim obavezama.

Na osnovu donesenog Programa, Ministarstvo donosi pojedinačne odluke o odobravawu fina-nsijskih sredstava.

VUkoliko tokom godine gradovi, odnosno

opštine kandiduju dodatne projekte od gradskog, odnosno opštinskog značaja za finansirawe iz sredstava vodnih naknada, odobravawe sredstava će se vršiti sa stavke A.3.1. Sredstva rezerve, nakon donošewa Odluke o izmjenama i dopunama Programa, na koju saglasnost daje Vlada Tuzlanskog kantona.

VIZa projekte planirane ovim progamom gradovi,

odnosno opštine su dužni provesti proceduru izbora najpovoqnijeg izvođača radova u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama Bosne i Hercegovine (“Službeni glasnik BiH”, broj: 39/14) i realizovati projekat na način i u roku predviđenim projektnim zadatkom.

Gradovi, odnosno opštine su dužni u roku od 10 dana po pravosnažnom okončawu postupka javne nabavke dostaviti ovom Ministarstvu kompletnu dokumentaciju javne nabavke, odluku o izboru najpovoqnijeg ponuđača i ugovor sa izvođačem radova, radi zakqučivawa ugovora o prenosu sredstava sa ovim Ministarstvom.

Za projekte koji se sufinansiraju i od strane drugih investitora, osim Ministarstva, gradova i opština, obavezno će se prethodno sačiniti sporazum o zajedničkom sufinansirawu u kome će se regulisati međusobna prava i obaveze potpisnika sporazuma.

Gradovi, odnosno opštine su dužni ispo-stavqene situacije o izvedenim radovima u skladu s Ugovorom o prenosu sredstava dostaviti


D 3. Vodni objekti za zaštitu voda 546.231,16 680.203,86 1.226.435,02

D 3.1. Radovi na skupqawu, odvođewu i prečišćavawu otpadnih voda iz dijela MZ Dobošnica, sa lokaliteta fudbalskog stadiona, opština Lukavac

68.279,70 0,00 68.279,70

D 3.2. Izgradwa kanalizacionog kolektora u MZ Žuje-Šarci, opština Sapna - dionica elektrodistribucija - naseqe Šarci L=1490 m, opština Sapna

91.175,81 0,00 91.175,81

D 3.3. Izgradwa kanalizacionog kolektora u MZ Žuje-Šarci, opština Sapna - dionica benzinska pumpa - elektrodistribucija L=1055 m, opština Sapna

14.663,39 0,00 14.663,39

D 3.4. Nastavak izgradwe kanalizacijske mreže Ježinac - Ćehaje, opština Srebrenik 97.000,00 0,00 97.000,00

D 3.5. Izgradwa kanalizacije u naseqenom mjestu Đurđevik - Centar MZ, opština Živinice

10.635,02 0,00 10.635,02

D 3.6. Izgradwa kanalizacionih kolektora i prečistača otpadnih voda u MZ Banovići Selo (kwiga 1), opština Banovići

104.477,24 0,00 104.477,24

D 3.7. Kanalizaciona mreža sa prečistačem u Poslovnoj zoni Sadnice (I faza - kanalizaciona mreža), opština Banovići

0,00 101.321,02 101.321,02

D 3.8. Izgradwa odvodwe fekalne kanalizacije u dijelu MZ Svirac, naseqe Mejremići, opština Gradačac

160.000,00 0,00 160.000,00

D 3.9. Zaštita glavnog desnog kolektora kroz izgradwu regulacije korita rijeke Sokoluše - faza II, opština Gračanica

0,00 70.000,00 70.000,00

D 3.10. Izgradwa kanalizacionog kolektora sanitarno - feklanih voda za naseqa Kovačevići, Krstac I, Mahmutovići I i Selimovići, opština Sapna

0,00 143.311,27 143.311,27

D 3.11. Izgradwa kanalizacione mreže sa prikqučkom uređaja za prečišćavawe u Industrijskoj zoni MZ Špionica i MZ Špionica Dowa - faza I, opština Srebrenik

0,00 185.000,00 185.000,00

D 3.12. Izgradwa anaerobnog biološkog uređaja za tretman otpadnih voda za naseqe Brezje, opština Srebrenik

0,00 40.000,00 40.000,00

D 3.13. Kanalizacioni kolektor i djelimično izmještawe kanalizacione mreže u MZ Swežnica, opština Teočak

0,00 140.571,57 140.571,57

UKUPNO: 4.982.647,61 5.568.524,39 10.551.172,00

IV Realizacija projekata vršiće se u skladu sa ovim programom, odlukom o kriterijima i ugovorima koje će Ministarstvo poqoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (u daqem tekstu: Ministarstvo) zakqučiti sa korisnicima sredstava.

Nakon dobijawa saglasnosti Vlade Tuzlanskog kantona na ovaj program, Ministarstvo će obavijestiti gradove, odnosno opštine o planiranim projektima od gradskog, odnosno opštinskog značaja i wihovim obavezama.

Na osnovu donesenog Programa, Ministarstvo donosi pojedinačne odluke o odobravawu finansijskih sredstava.

V Ukoliko tokom godine gradovi, odnosno opštine kandiduju dodatne projekte od gradskog, odnosno opštinskog značaja za finansirawe iz sredstava vodnih naknada, odobravawe sredstava će se vršiti sa stavke A.3.1. Sredstva rezerve, nakon donošewa Odluke o izmjenama i dopunama Programa, na koju saglasnost daje Vlada Tuzlanskog kantona.

VI


Ministarstvu odmah, a najkasnije u roku 30 dana od dana ispostavqawa situacije za izvedene radove.

Prenos sredstava u skladu sa Programom i zakqučenim ugovorima o prenosu sredstava biće omogućen samo za projekte za koje najkasnije do 20.12. tekuće godine bude dostavqena kompletna dokumentacija o realizaciji projekta definisana Ugovorom o prenosu sredstava.

Gradovi, odnosno opštine dužni su da najkasnije u roku od 30 dana od završetka realizacije odobrenog projekta dostave Ministarstvu izvještaj o namjenskom utrošku sredstava, čiji sadržaj će biti definisan Ugovorom o prenosu sredstava.

Gradovi, odnosno opštine preuzimaju u cjelosti odgovornost za namjenski utrošak sredstava, realizaciju odobrenog projekta u skladu sa Zakonom od provođewa postupka javne nabavke, zakqučewa ugovora o izvođewu radova i izvođewa radova u skladu sa projektnom i drugom dokumentacijom (pribavqawe potrebne dokumentacije), do podnošewa izvještaja o namjenskom utrošku sredstava. Sve navedeno će se regulisati Ugovorom o prenosu sredstava.

Gradovi i opštine su u obavezni obezbijediti stručni nadzor nad izvođewem radova propisan zakonom. U skladu s važećim propisima, poslove stručnog nadzora nad građewem ne može obavqati pravno lice koje je izradilo ili učestvovalo u izradi projektne dokumentacije i pravno lice koje izvodi radove na građevini koja se gradi.

Gradovi i opštine će omogućiti neposredno praćewe implementacije projektnih aktivnosti u svakom momentu ovlašćenim predstavnicima Ministarstva, a Ministarstvo zadržava pravo drugih oblika nadzora nad realizacijom projekta.

Ministar može u bilo kojoj fazi realizacije projekta imenovati komisiju, čiji je zadatak kontrola stepena realizacije projekta.

Za realizaciju projekata iz tačke III ovog programa sredstva su planirana u Buxetu Tuzlanskog kantona na organizacionoj jedinici 14010003 Ministarstvo poqoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, vodne naknade, na ekonomskim kodovima:

613100 Putni troškovi613900 Ugovorene i druge posebne usluge614100 Tekući transferi drugim nivoima

vlasti614300 Tekući transferi neprofitnim

organizacijama614400 Subvencije javnim preduzećima614800 Drugi tekući rashodi615100 Kapitalni transferi drugim nivoima

vlasti616200 Izdaci za inostrane kamate821300 Nabavka opreme821500 Nabavka stalnih sredstava u obliku

prava821600 Rekonstrukcija i investiciono

održavawe823200 Vawske otplate

Šifra projekata pod kojom će se vršiti kwigovodstveno evidentirawe je '’prihod 9’’.

Prema funkcionalnoj klasifikaciji, sredstva su planirana za klase:

0520 Upravqawe otpadnim vodama0620 Razvoj zajednice0630 Vodosnabdijevawe

VIIOvaj program stupa na snagu danom dobijawa

saglasnosti Vlade Tuzlanskog kantona i biće objavqen u “Službenim novinama Tuzlanskog kantona”.



419Komisija za koncesije Tuzlanskog kantona,

na 95. sjednici održanoj dana 03.07.2019. godine, razmatrajući zahtjev Ministarstva privrede Tuzlanskog kantona, za dobijawe ovlašćewa za vođewe pregovora sa privrednim društvom “Tuzlanski kiseqak” d.o.o. Tuzla, radi zakqučewa ugovora o koncesiji za eksploataciju mineralne vode na lokalitetu “Qubače” na području grada Tuzla, na osnovu člana 15. Zakona o koncesijama (“Službene novine Tuzlanskog kantona”, br. 5/04, 7/05, 6/11, 1/13, 11/14 i 12/16), članova 11., 12., 13. i 14. Pravila Komisije za koncesije Tuzlanskog kantona i Dokumenta o politici dodjele koncesija na području Tuzlanskog kantona (“Službene novine Tuzlanskog kantona”, broj: 7/06), donosi sledeću

O D L U K U

1. DAJE SE OVLAŠĆEWE Ministarstvu privrede Tuzlanskog kantona za vođewe pregovora sa privrednim društvom “Tuzlanski kiseqak” d.o.o. Tuzla, radi zakqučewa ugovora o koncesiji za eksploataciju mineralne vode na lokalitetu “Qubače” na području grada Tuzla.

2. Obavezuje se Ministarstvo privrede Tuzlanskog kantona da Komisiji za koncesije po završetku pregovora dostavi zapisnik sa kompletnom dokumentacijom o vođewu pregovora na razmatrawe.

BOSNA I HERCEGOVINA Predsjednik Komisije za Federacija Bosne i Hercegovine koncesije TK TUZLANSKI KANTON -KOMISIJA ZA KONCESIJE TK- Ešefa Kantić, s.r.



420 Босна и Херцеговина ФЕДЕРАЦИЈА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ УСТАВНИ СУДФЕДЕРАЦИЈЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

Број: У-10/19Сарајево, 18.06.2019. године

Уставни суд Федерације Босне и Херцеговине одлучујући о захтјеву Градоначелника Града Тузла за заштиту права на локалну самоуправу у вези са примјеном члана 73. ст. 2. и 3. Закона о електричној енергији у Федерацији Босне и Херцеговине, на основу члана IV.Ц.3.10. (3) Устава Федерације Босне и Херцеговине, а у вези са Амандманом XCVI на Устав Федерације Босне и Херцеговине, на сједници без јавне расправе, одржаној дана 18.06.2019. године, донио је

П Р Е С У Д У

1. Утврђује се да је чланом 73. ст. 2. и 3. Закона о електричној енергији у Федерацији Босне и Херцеговине (“Службене новине Федерације БиХ”, бр.: 66/13 и 94/15), повријеђено право на локалну самоуправу Града Тузла.

2. Пресуду објавити у “Службеним новинама Федерације БиХ”, “Службеним новинама Тузланског кантона” и “Службеном гласнику Града Тузла”.

О б р а з л о же њ е

1. Подносилац захтјева и предмет захтјева

Градоначелник Града Тузла (у даљем тексту: подносилац захтјева) поднеском број: 02/05-А-000454-2019 од 22.01.2019. године, који је у Уставном суду Федерације Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Уставни суд Федерације) запримљен дана 25.01.2019. године, поднио је захтјев за заштиту права на локалну самоуправу у вези са примјеном члана 73. ст. 2. и 3. Закона о електричној енергији у Федерацији Босне и Херцеговине (у даљем тексту: оспорена одредба Закона).

У складу са Амандманом XCVI на Устав Федерације Босне и Херцеговине, подносилац захтјева је овлашћен за покретање поступка пред Уставним судом Федерације.

2. Странке у поступку

Странке у поступку у овом предмету на основу Амандмана XCVI на Устав Федерације Босне и Херцеговине су: подносилац захтјева и Парламент Федерације Босне и Херцеговине.

3. Битни наводи захтјева

Подносилац захтјева сматра да је оспореном одредбом Закона јединицама локалне самоуправе наметнута обавеза у виду издавања прописаних правних аката и дозвола, те чињења од стране органа јединица локалне самоуправе, као што су издавање

обавезне урбанистичко-грађевинске документације, а да истовремено није извршен пренос потребних средстава за њихово вршење, чиме се повређује право на локалну самоуправу.

Образлаже да у конкретном случају, електро-енергетски субјект према оспореној одредби Закона, није дужан плаћати посебне накнаде, осим накнаде за концесију и накнаде утврђене законима. Наводи да електроенергетски субјект који обавља своју дјелатност као јавну услугу, има право постављати своје инсталације у јавне површине, као и у путном појасу путне инфраструктуре, али да се ослобађа накнаде у складу са важећим техничким и другим прописима, уз обавезу прибављања сагласности од институција надлежних за управљање јавним површинама, које су изворна имовина јединице локалне самоуправе.

Подносилац захтјева сматра да ове погодности, које су утврђене оспореном одредбом Закона иду на штету права јединица локалне самоуправе. Са тим у вези, закључује да уколико виши ниво власти прописује ослобађање од такси и накнада, које припадају јединицама локалне самоуправе, дужни су истовремено обезбиједити пренос средстава за њихово обављање, што оспореном одредбом Закона није учињено. Понавља да се из оспорене одредбе Закона може закључити да електроенергетски субјект, као инвеститор, није дужан да плаћа накнаде које својим прописом одреди јединица локалне самоуправе, због тога што је доношење Закона о концесији и других закона изван надлежности јединица локалне самоуправе. То значи да, према оспореној одредби Закона, у случају да је инвеститор изградње електроенергетског објекта, електроенергетски субјект који је претходно ријешио имовинско-правне односе, јединица локалне самоуправе нема право да својим прописом утврди и да наплати било какву накнаду, као што је накнада за издавање урбанистичко-грађевинске документације (нпр. урбанистичка сагласност, одобрење за грађење, употребна дозвола). Издавање наведене документације јединици локалне самоуправе производи одређене трошкове, као што су трошкови увиђаја, исколичења грађевине, трошкови комисије за технички преглед објекта при издавању употребне дозволе и сл. Наведене трошкове претходно сноси орган јединице локалне самоуправе, који је надлежан за издавање тих одобрења, а накнадно их у складу са својим прописима о накнадама, наплаћује од инвеститора.

Из наведених разлога подносилац захтјева сматра да је оспореном одредбом Закона овој јединици локалне самоуправе повријеђено право на локалну самоуправу из члана 8. став 2. и чл. 10., 11., 53., 56. и 58. Закона о принципима локалне самоуправе у Федерацији Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Закон о принципима локалне самоуправе) и члана 4. став 6. Европске повеље о локалној самоуправи, јер је федерални ниво власти наметнуо обавезу јединици локалне самоуправе, без преноса потребних средстава за њену реализацију.

Подсјећа да су, у складу са чланом 58. став 2. Закона о принципима локалне самоуправе, који је ступио на снагу 07.09.2006. године, Федерација и кантони били дужни ускладити своје законе са наведеном одредбом, те извршити пренос послова и надлежности, као


и одговорности додијељених јединицама локалне самоуправе у року од шест мјесеци, од дана његовог ступања на снагу.

На основу изнесеног подносилац предлаже да Уставни суд Федерације донесе пресуду којом ће утврдити да је оспореном одредбом Закона повријеђено право на локалну самоуправу Града Тузла, јер су му наметнуте обавезе без додјеле средстава потребних за њихово дјелотворно обављање.

4. Битни наводи одговора на захтјев

У складу са чланом 16. Закона о поступку пред Уставним судом Федерације Босне и Херцеговине (“Службене новине Федерације БиХ”, бр.: 6/95 и 37/03), Уставни суд Федерације је актом број: У-10/19 од 11.02.2019. године затражио од Представничког дома и Дома народа Парламента Федерације Босне и Херцеговине да доставе одговор на поднесени захтјев у року од 30 дана од дана пријема акта. Одговор није достављен.

Такође, у складу са чланом 17. Закона о поступку пред Уставним судом Федерације Босне и Херцеговине, Уставни суд Федерације је актом број: У-10/19 од 11.02.2019. године затражио од Савеза општина и градова Федерације Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Савез општина и градова) да обавијесте Суд да ли су, и на који начин учествовали у поступку консултација у име ове јединице локалне самоуправе у току припрема, односно доношења Закона о електричној енергији у Федерацији Босне и Херцеговине. Савез општина и градова је поднеском број: 70/19 од 05.03.2019. године обавијестио да је био консултован током јавне расправе у процедури доношења Закона о електричној енергији у Федерацији Босне и Херцеговине (“Службене новине Федерације БиХ”, број: 66/13) током мјесеца децембра 2011. године. Одредбе Закона о измјенама и допунама Закона о електричној енергији у Федерацији Босне и Херцеговине (“Службене новине Федерације БиХ”, број: 94/15) нису релевантне за овај предмет.

5. Релевантно право

А. Устав Федерације Босне и Херцеговине

Амандман XVIII Члан VII.3. Устава Федерације Босне и Херцеговине

мијења се и гласи:“Међународни уговори и други споразуми који су

на снази у Босни и Херцеговини и Федерацији, те општа правила међународног права чине дио законодавства Федерације. У случају несагласности међународног уговора, односно споразума и законодавства, преовладава међународни уговор, односно споразум.”

Амандман XCVIУ члану IV.Ц.10 иза става (2) додаје се нови став (3)

који гласи:

“(3) Заштиту права на локалну самоуправу осигурава Уставни суд. Такав поступак пред Уставним судом могу покренути општине и градови, као и удружења општина и градова Федерације Босне и Херцеговине. Уставни суд одлучује о споровима између јединица локалне самоуправе и кантона или Федерације на захтјев општинског или градског вијећа, начелника општине или градоначелника града, или удружења општина и градова Федерације Босне и Херцеговине.”

Досадашњи ст. (3) и (4) постају (4) и (5);

Б. Европска повеља о локалној самоуправи

Члан 2.Уставна и законска основа локалне самоуправеПринцип локалне самоуправе бит ће утврђен

законодавством земље потписнице и, гдје је то могуће - уставом.

Члан 3. став 1.Концепт локалне самоуправе

1. Локална самоуправа подразумијева право и оспособљеност локалних власти да, у границама закона, регулишу и руководе знатним дијелом јавних послова, на основу властите одговорности и у интересу локалног становништва.

Члан 4.Дјелокруг локалне самоуправе

1. Основна права и дужности локалних власти бит ће утврђени уставом или статутом, тиме се, међутим, не спрjечава преношење на локалне власти права и одговорности за специфичне задатке, у складу са законом.

2. Локалне власти ће, у границама закона, имати пуно дискреционо право да проводе своје иницијативе у вези са свим стварима које нису искључене из њихове надлежности, нити стављене у надлежност неке друге власти.

3. Јавни послови ће се по правилу, вршити прије свега од стране оних власти које су најближе грађанима. Приликом преношења одговорности на неку другу власт водит ће се рачуна о обиму и природи посла, као и о захтјевима ефикасности и економичности.

4. Права повјерена локалним властима ће по правилу бити пуна и искључива. Она не смију бити ускраћена или ограничена од стране неке друге-централне или регионалне власти, осим у случајевима предвиђеним законом.

5. У случајевима преношења овлашћења са централних или регионалних на локалне власти, локалним властима ће, у што је могуће већој мјери, бити дозвољено да прилагођавају њихово провођење у локалним условима.

6. Локалне власти ће бити консултоване, у највећој могућој мјери, правовремено и на одговарајући начин, у процесу планирања и доношења одлука о свим стварима које их се директно тичу.


Члан 6. став 1.Одговарајућа организација управе и извори средстава

за обављање послова локалне власти1. У мјери у којој то није у сукобу са општим

статутарним одредбама, локалне власти ће имати могућност да одређују властиту интерну управну структуру, у циљу њеног прилагођавања локалним потребама и ефикасног руковођења радом органа управе.

Члан 9.

Извори финансирања локалних власти1. Локалне власти ће, у складу са економском

политиком земље, имати право на одговарајуће властите изворе финансирања, којима ће располагати слободно, у оквиру својих овлашћења.

2. Извори финансирања локалних власти ће бити примјерени њиховим дужностима које прописују устав и закон.

3. Најмање један дио средстава локалних власти ће потицати од локалних такси и накнада за које локалне власти, у мјери утврђеној статутом, имају право да утврђују стопе.

4. Системи финансирања на којима се заснивају извори средстава локалних власти треба да буду довољно разнолики и еластични како би омогућили усклађивање, у највећој могућој мјери, са стварном процјеном трошкова за обављање њихових активности.

5. Потреба заштите финансијски слабијих локалних власти налаже успостављање одговарајућих поступака или мјера финансијског изједначавања, са циљем исправљања посљедица неједнаке дистрибуције извора финансирања односно финансијског оптерећења локалних власти. Таквим поступцима или мјерама се не могу сужавати права локалних власти које оне имају у оквиру своје надлежности.

6. Локалне власти ће, на одговарајући начин, бити консултоване у погледу метода на основу којег ће им бити додијељени редистрибуирани извори финансирања.

7. Колико год је то могуће, средства која се преносе локалним властима неће имати карактер намјенских средстава. Додјелом тих средстава не може се угрозити дискреционо право локалних власти да воде политику у оквиру својих овлашћења.

8. Како би им се омогућило узимање кредита за капиталне инвестиције, локалним властима је пријеко потребно омогућити приступ националном тржишту капитала, у складу са законом.

Члан 11.Законска заштита локалне самоуправе

Локалне власти имају право на правна средства ради осигурања слободног обављања својих дужности и поштовања принципа локалне самоуправе успостављених уставом или законом земље којој припадају.

Члан 13.Власти на које се Повеља односи

1. Принципи локалне самоуправе, садржани у овој Повељи односе се на све категорије локалних власти које постоје на територији земље потписнице (...).

Ц. Закон о принципима локалне самоуправе у Федерацији Босне и Херцеговине(“Службене новине Федерације БиХ”, бр.: 49/06 и

51/09)

II. Дефиниција локалне самоуправе

Члан 2.Локална самоуправа подразумијева право и

оспособљеност јединица локалне самоуправе да, у границама закона, регулишу и управљају одређеним јавним пословима на основу властите одговорности и у интересу локалног становништва.

Члан 7.Јединица локалне самоуправе има право слободног

и самосталног располагања својом имовином у складу са законом.

Јединица локалне самоуправе самостално располаже финансијским средствима у складу са законом.

III. Самоуправни дјелокруг јединице локалне самоуправе

Члан 8.Јединица локалне самоуправе има властите

надлежности установљене уставом и законом и има право да се бави свим питањима од локалног значаја која нису искључена из њене надлежности, нити додијељена у надлежност неке друге власти на основу устава и закона.

Она ће бити самостална у одлучивању о питањима из властитих надлежности, које не могу бити ограничене или ускраћене од федералних или кантоналних власти, осим у случајевима и у оквирима утврђеним уставом и законом.

У властите надлежности јединице локалне самоуправе посебно спадају:

- (...)- утврђивање политике коришћења и утврђивање

висине накнада за коришћење јавних добара; - утврђивање и вођење политике располагања, кори-

шћења и управљања грађевинским земљиштем; - утврђивање политике управљања и располагања

имовином јединице локалне самоуправе;- (...)- доношење прописа о порезима, накнадама, допри-

носима и таксама из надлежности јединице локалне самоуправе;

- (...).Осим уколико закон не одреди да неку надлежност

треба сматрати повјереном, надлежност, установљена или предвиђена законом, сматра се властитом надлежношћу јединице локалне самоуправе.

Члан 11.Пренос и повјеравање нових послова јединицама

локалне самоуправе бит ће праћени додјелом средстава потребних за њихово ефикасно обављање.


Члан 34.Јединице локалне самоуправе имају право на

одговарајуће сопствене финансијске изворе којима локални органи могу слободно располагати у оквиру своје надлежности у складу са законом.

Један дио финансијских извора јединица локалне самоуправе оствариват ће се од локалних такси и накнада чију стопу јединица локалне самоуправе утврђује у оквиру закона.

Финансијска средства јединица локалне самоуправе бит ће сразмјерна њиховим надлежностима које су им додијељене законом. Сваки пренос нових функција бити ће праћен финансијским средствима потребним за њихово ефикасно извршавање.

Законодавац је дужан прибавити мишљење од Савеза општина и градова о свим питањима која се односе на додјелу средстава, као и о свим промјенама закона које могу утицати на финансијске обавезе јединица локалне самоуправе.

У складу са утврђеном фискалном политиком, законом се утвђују врсте пореза, накнада, доприноса и такси који у цијелости или дјелимично припадају јединицама локалне самоуправе као изворни приходи.

Члан 56.Федералне, односно кантоналне власти дужне

су у највећој могућој мјери консултовати јединице локалне самоуправе у поступку доношења прописа који их се директно тичу.

Консултовање, у смислу из претходног става овог члана, федералне, односно кантоналне власти врше путем савеза општина и градова.

Члан 58. став 2.Федерација Босне и Херцеговине и кантони дужни

су да ускладе своје законе са овим законом, те да изврше пренос послова и надлежности, као и одговорности додијељених јединицама локалне самоуправе овим законом, у року од шест мјесеци од дана његовог ступања на снагу.

Члан 59.Пренос послова и надлежности додијељених овим

Законом, као и одговорност јединица локалне самоуправе за њихово вршење, почет ће истовремено са преносом средстава потребних за њихово обављање.

Д. Закон о електричној енергији у Федерацији Босне и Херцеговине(“Службене новине Федерације БиХ”, бр.: 66/13 и

94/15);

Члан 73. ст. 2. и 3. (оспорена одредба)(2) На објекте чији су имовинско-правни

односи уређени у складу са ставом (1) овог члана, електроенергетски субјект није дужан плаћати посебне накнаде осим накнаде за концесију и накнада утврђених другим законима, а у случају настанка штетног догађаја дужан је учињену штету надокнадити.

(3) Електроенергетски субјект који обавља своју дјелатност као јавну услугу има право своје инсталације

постављати у јавне површине као и у путном појасу путне инфраструктуре без накнаде у складу са важећим техничким и другим прописима, уз обавезу прибављања сагласности од институција надлежних за управљање јавним површинама.

6. Судска пракса Уставног суда Федерације

Пресуда број: У-7/16 од 06.06.2017. године (“Службене новине Федерације БиХ”, број: 54/17), Пресуда број: У-12/17 од 25.10.2017. године (“Службене новине Федерације БиХ”, број: 92/17), Пресуда број: У-4/18 од 17.12.2018. године (“Службене новине Федерације БиХ”, број: 103/18) и др.

7. Чињенично стање и став Уставног суда Федерације

У овом уставно судском предмету Уставни суд Федерације није заказао јавну расправу из разлога што нема спорних чињеничних питања која би било нужно утврдити на јавној расправи уз учешће странака у поступку, а већ има изграђену уставносудску праксу у погледу оспореног члана Закона.

Увидом у одредбе Закона о електричној енергији у Федерацији Босне и Херцеговине, утврђено је да се овим Законом уређује функционисање електроенергетског сектора, електропривредне дјелатности, развој и функционисање тржишта електричне енергије, као и општи услови за испоруку електричне енергије, планирање и развој, изградња, реконструкција и одржавање електроенергетских објеката, те надзор над провођењем овог Закона, док се пренос електричне енергије и друга питања везана за управљање и вођење електроенергетског система не регулишу овим Законом.

У поступку рјешавања овог предмета Уставни суд Федерације је пошао од одредбе члана IV.Ц.3.10. (3) Устава Федерације Босне и Херцеговине, у вези са Амандманом XCVI на Устав Федерације Босне и Херцеговине, према којима заштиту права на локалну самоуправу осигурава Уставни суд, а поступак пред Уставним судом могу покренути општине и градови, као и удружења општина и градова Федерације Босне и Херцеговине. Такође, наведеним одредбама је прописано да Уставни суд Федерације одлучује о споровима између јединица локалне самоуправе и кантона или Федерације на захтјев општинског или градског вијећа, начелника општине или градоначелника града, или удружења општина и градова Федерације Босне и Херцеговине. Из наведене одредбе произилази да је Градоначелник Града Тузла овлаштен за покретање поступка пред Уставним судом Федерације за заштиту права на локалну самоуправу.

Према одредбама члана 58. став 2. Закона о принципима локалне самоуправе, Федерација Босне и Херцеговине и кантони били су дужни ускладити своје законе са цитираним законом, те извршити пренос послова и надлежности, као и одговорности додијељених јединицама локалне самоуправе у року од шест мјесеци од дана његовог ступања на снагу. Како је тај Закон ступио на снагу дана 07.09.2006. године, а Закон о електричној енергији донесен и објављен у “Службеним новинама


Федерације БиХ”, број: 66/13 од 28.08.2013. године, несумњиво се закључује да је прописивањем својеврсне одговорности које се намећу општинама као јединицама локалне самоуправе, а које су предмет регулисања оспорене одредбе Закона, јер подразумијевају издавање прописаних правних аката и дозвола, те и чињења од стране општинских органа за регулисање издавања обавезне урбанистичко – грађевинске документације, уклањање непрописно изграђених објеката и сл., а без истовременог преноса и потребних средстава за њихово вршење, повријеђено право локалне самоуправе, па тиме и Града Тузла као јединице локалне самоуправе.

У конкретном случају утврђено је да према оспореној одредби Закона, електроенергетски субјект није дужан плаћати посебне накнаде осим накнаде за концесију и накнада утврђених другим законима, односно, електроенергетски субјект који обавља своју дјелатност као јавну услугу има право своје инсталације постављати у јавне површине као и у путном појасу путне инфраструктуре, али се ослобађа накнаде у складу са важећим техничким и другим прописима, уз обавезу прибављања сагласности од институција надлежних за управљање јавним површинама, које су имовина јединица локалне самоуправе.

Наиме, из утврђеног чињеничног стања несумњиво се закључује да из става 2. члана 73. Закона проистиче да електроенергетски субјект као инвеститор није дужан да плаћа накнаде које својим прописом одреди јединица локалне самоуправе, због тога што је доношење Закона о концесији и других закона изван надлежности јединица локалне самоуправе. Према овој одредби, у случају да је инвеститор изградње електроенергетског објекта електроенергетски субјект који је претходно ријешио имовинско-правне односе, јединица локалне самоуправе нема право да својим прописом утврди и да наплати било какву накнаду, као што је накнада за издавање урбанистичко-грађевинске документације (нпр. урбанистичке сагласности, одобрење за грађење, употребна дозвола). Издавању урбанистичко-грађевинске документације претходе одређени трошкови, као што су трошкови увиђаја, исколчења грађевине, комисије за технички преглед објекта при издавању употребне дозволе и сл. Ове трошкове претходно сноси орган јединице локалне самоуправе који је надлежан за издавање тих одобрења, а накнадно их у складу са својим прописом о накнадама наплаћује од инвеститора. Осим тога, када је у питању изградња електроенергетског објекта и уколико је инвеститор електроенергетски субјект, трошкове издавања дозвола, одобрења и других накнада сноси непосредно јединица локалне самоуправе, јер је према овој одредби електроенергетски субјект ослобођен плаћања било каквих накнада осим оних прописаних законом.

Такође, из одредбе става 3. члана 73. Закона проистиче да електроенергетски субјект без накнаде има право постављати своје инсталације у јавне површине као и у путном појасу путне инфраструктуре. Из ове одредбе произилази да електроенергетски субјект није дужан да плаћа накнаде за инсталације постављене у јавним површинама и путном појасу у надлежности јединица локалне самоуправе, чиме се јединицама локалне самоуправе онемогућава доношење прописа

којима се утврђује накнада за коришћење јавних добара у случају да таква добра користи електроенергетски субјект.

Уважавајући чињеницу да електроенергетски сектор, као сектор од општег јавног интереса може имати одређене погодности, какве су и предвиђене Законом, Уставни суд Федерације сматра да те погодности не могу бити на штету права јединица локалне самоуправе, те, уколико виши ниво власти прописује ослобађања од такси и накнада које припадају јединицама локалне самоуправе, дужан је истовремено обезбиједити и приенос средстава за њихово обављање, што оспореном одредбом Закона није учињено.

На основу изложеног Уставни суд Федерације је утврдио да је оспореном одредбом Закона на јединице локалне самоуправе извршен својеврстан пренос послова и надлежности без истовременог преноса потребних средстава за њихово вршење, на који начин се поврјеђује право једница на локалну самоуправу, у конкретном случају, право на локалну самоуправу Града Тузла.

Ову пресуду Уставни суд Федерације донио је једногласно у саставу: Александра Мартиновић, предсједница Суда, Весна Будимир, Мирјана Чучковић, проф. др Един Муминовић и др сц. Ката Сењак, судије Суда.

Предсједница Уставног суда Федерације Босне и Херцеговине

Александра Мартиновић, с.р.

Bosna i HercegovinaFEDERACIJA BOSNE I HERCEGOVINE USTAVNI SUDFEDERACIJE BOSNE I HERCEGOVINE

Broj: U-10/19Sarajevo, 18.06.2019. godine

Ustavni sud Federacije Bosne i Hercegovine odlučujući o zahtjevu Gradonačelnika Grada Tuzla za zaštitu prava na lokalnu samoupravu u vezi sa primjenom člana 73. st. 2. i 3. Zakona o električnoj energiji u Federaciji Bosne i Hercegovine, na osnovu člana IV.C.3.10. (3) Ustava Federacije Bosne i Hercegovine, a u vezi sa Amandmanom XCVI na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine, na sjednici bez javne rasprave, održanoj dana 18.06.2019. godine, donio je

P R E S U D U

1. Utvrđuje se da je članom 73. st. 2. i 3. Zakona o električnoj energiji u Federaciji Bosne i Hercegovine (“Službene novine Federacije BiH”, br.: 66/13 i 94/15), povrijeđeno pravo na lokalnu samoupravu Grada Tuzla.

2. Presudu objaviti u “Službenim novinama Federacije BiH”, “Službenim novinama Tuzlanskog kantona” i “Službenom glasniku Grada Tuzla”.


O b r a z l o že nj e

1. Podnosilac zahtjeva i predmet zahtjeva

Gradonačelnik Grada Tuzla (u daljem tekstu: podnosilac zahtjeva) podneskom broj: 02/05-A-000454-2019 od 22.01.2019. godine, koji je u Ustavnom sudu Federacije Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Ustavni sud Federacije) zaprimljen dana 25.01.2019. godine, podnio je zahtjev za zaštitu prava na lokalnu samoupravu u vezi sa primjenom člana 73. st. 2. i 3. Zakona o električnoj energiji u Federaciji Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: osporena odredba Zakona).

U skladu sa Amandmanom XCVI na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine, podnosilac zahtjeva je ovlašten za pokretanje postupka pred Ustavnim sudom Federacije.

2. Stranke u postupku

Stranke u postupku u ovom predmetu na osnovu Amandmana XCVI na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine su: podnosilac zahtjeva i Parlament Federacije Bosne i Hercegovine.

3. Bitni navodi zahtjeva

Podnosilac zahtjeva smatra da je osporenom odredbom Zakona jedinicama lokalne samouprave nametnuta obaveza u vidu izdavanja propisanih pravnih akata i dozvola, te činjenja od strane organa jedinica lokalne samouprave, kao što su izdavanje obavezne urbanističko-građevinske dokumentacije, a da istovremeno nije izvršen prijenos potrebnih sredstava za njihovo vršenje, čime se povrjeđuje pravo na lokalnu samoupravu.

Obrazlaže da u konkretnom slučaju, elektroenergetski subjekt prema osporenoj odredbi Zakona, nije dužan plaćati posebne naknade, osim naknade za koncesiju i naknade utvrđene zakonima. Navodi da elektroenergetski subjekt koji obavlja svoju djelatnost kao javnu uslugu, ima pravo postavljati svoje instalacije u javne površine, kao i u putnom pojasu putne infrastrukture, ali da se oslobađa naknade u skladu sa važećim tehničkim i drugim propisima, uz obavezu pribavljanja saglasnosti od institucija nadležnih za upravljanje javnim površinama, koje su izvorna imovina jedinice lokalne samouprave.

Podnosilac zahtjeva smatra da ove pogodnosti, koje su utvrđene osporenom odredbom Zakona idu na štetu prava jedinica lokalne samouprave. Sa tim u vezi, zaključuje da ukoliko viši nivo vlasti propisuje oslobađanje od taksi i naknada, koje pripadaju jedinicama lokalne samouprave, dužni su istovremeno obezbijediti prijenos sredstava za njihovo obavljanje, što osporenom odredbom Zakona nije učinjeno. Ponavlja da se iz osporene odredbe Zakona može zaključiti da elektroenergetski subjekt, kao investitor, nije dužan da plaća naknade koje svojim propisom odredi jedinica lokalne samouprave, zbog toga što je donošenje Zakona o koncesiji i drugih zakona izvan nadležnosti jedinica lokalne samouprave. To znači da, prema osporenoj odredbi Zakona, u slučaju da je investitor izgradnje elektroenergetskog objekta, elektroenergetski subjekt koji je prethodno riješio imovinsko-

pravne odnose, jedinica lokalne samouprave nema pravo da svojim propisom utvrdi i da naplati bilo kakvu naknadu, kao što je naknada za izdavanje urbanističko-građevinske dokumentacije (npr. urbanistička saglasnost, odobrenje za građenje, upotrebna dozvola). Izdavanje navedene dokumentacije jedinici lokalne samouprave proizvodi određene troškove, kao što su troškovi uviđaja, iskoličenja građevine, troškovi komisije za tehnički pregled objekta pri izdavanju upotrebne dozvole i sl. Navedene troškove prethodno snosi organ jedinice lokalne samouprave, koji je nadležan za izdavanje tih odobrenja, a naknadno ih u skladu sa svojim propisima o naknadama, naplaćuje od investitora.

Iz navedenih razloga podnosilac zahtjeva smatra da je osporenom odredbom Zakona ovoj jedinici lokalne samouprave povrijeđeno pravo na lokalnu samoupravu iz člana 8. stav 2. i čl. 10., 11., 53., 56. i 58. Zakona o principima lokalne samouprave u Federaciji Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Zakon o principima lokalne samouprave) i člana 4. stav 6. Evropske povelje o lokalnoj samoupravi, jer je federalni nivo vlasti nametnuo obavezu jedinici lokalne samouprave, bez prijenosa potrebnih sredstava za njenu realizaciju.

Podsjeća da su, u skladu sa članom 58. stav 2. Zakona o principima lokalne samouprave, koji je stupio na snagu 07.09.2006. godine, Federacija i kantoni bili dužni uskladiti svoje zakone sa navedenom odredbom, te izvršiti prijenos poslova i nadležnosti, kao i odgovornosti dodijeljenih jedinicama lokalne samouprave u roku od šest mjeseci, od dana njegovog stupanja na snagu.

Na osnovu iznesenog podnosilac predlaže da Ustavni sud Federacije donese presudu kojom će utvrditi da je osporenom odredbom Zakona povrijeđeno pravo na lokalnu samoupravu Grada Tuzla, jer su mu nametnute obaveze bez dodjele sredstava potrebnih za njihovo djelotvorno obavljanje.

4. Bitni navodi odgovora na zahtjev

U skladu sa članom 16. Zakona o postupku pred Ustavnim sudom Federacije Bosne i Hercegovine (“Službene novine Federacije BiH”, br.: 6/95 i 37/03), Ustavni sud Federacije je aktom broj: U-10/19 od 11.02.2019. godine zatražio od Predstavničkog doma i Doma naroda Parlamenta Federacije Bosne i Hercegovine da dostave odgovor na podneseni zahtjev u roku od 30 dana od dana prijema akta. Odgovor nije dostavljen.

Takođe, u skladu sa članom 17. Zakona o postupku pred Ustavnim sudom Federacije Bosne i Hercegovine, Ustavni sud Federacije je aktom broj: U-10/19 od 11.02.2019. godine zatražio od Saveza opština i gradova Federacije Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Savez opština i gradova) da obavijeste Sud da li su, i na koji način učestvovali u postupku konsultacija u ime ove jedinice lokalne samouprave u toku priprema, odnosno donošenja Zakona o električnoj energiji u Federaciji Bosne i Hercegovine. Savez opština i gradova je podneskom broj: 70/19 od 05.03.2019. godine obavijestio da je bio konsultovan tokom javne rasprave u proceduri donošenja Zakona o električnoj energiji u Federaciji Bosne i Hercegovine (“Službene novine Federacije BiH”, broj: 66/13) tokom mjeseca decembra 2011. godine. Odredbe


Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o električnoj energiji u Federaciji Bosne i Hercegovine (“Službene novine Federacije BiH”, broj: 94/15) nisu relevantne za ovaj predmet.

5. Relevantno pravo

A. Ustav Federacije Bosne i Hercegovine

Amandman XVIII Član VII.3. Ustava Federacije Bosne i Hercegovine

mijenja se i glasi:“Međunarodni ugovori i drugi sporazumi koji su na

snazi u Bosni i Hercegovini i Federaciji, te opšta pravila međunarodnog prava čine dio zakonodavstva Federacije. U slučaju nesaglasnosti međunarodnog ugovora, odnosno sporazuma i zakonodavstva, preovladava međunarodni ugovor, odnosno sporazum.”

Amandman XCVIU članu IV.C.10 iza stava (2) dodaje se novi stav (3)

koji glasi:“(3) Zaštitu prava na lokalnu samoupravu osigurava

Ustavni sud. Takav postupak pred Ustavnim sudom mogu pokrenuti opštine i gradovi, kao i udruženja opština i gradova Federacije Bosne i Hercegovine. Ustavni sud odlučuje o sporovima između jedinica lokalne samouprave i kantona ili Federacije na zahtjev opštinskog ili gradskog vijeća, načelnika opštine ili gradonačelnika grada, ili udruženja opština i gradova Federacije Bosne i Hercegovine.”

Dosadašnji st. (3) i (4) postaju (4) i (5);

B. Evropska povelja o lokalnoj samoupravi

Član 2.Ustavna i zakonska osnova lokalne samouprave

Princip lokalne samouprave bit će utvrđen zakonodavstvom zemlje potpisnice i, gdje je to moguće - ustavom.

Član 3. stav 1.Koncept lokalne samouprave

1. Lokalna samouprava podrazumijeva pravo i osposobljenost lokalnih vlasti da, u granicama zakona, regulišu i rukovode znatnim dijelom javnih poslova, na osnovu vlastite odgovornosti i u interesu lokalnog stanovništva.

Član 4.Djelokrug lokalne samouprave

1. Osnovna prava i dužnosti lokalnih vlasti bit će utvrđeni ustavom ili statutom, time se, međutim, ne sprječava prenošenje na lokalne vlasti prava i odgovornosti za specifične zadatke, u skladu sa zakonom.

2. Lokalne vlasti će, u granicama zakona, imati puno diskreciono pravo da provode svoje inicijative u vezi sa svim stvarima koje nisu isključene iz njihove nadležnosti, niti stavljene u nadležnost neke druge vlasti.

3. Javni poslovi će se po pravilu, vršiti prije svega od strane onih vlasti koje su najbliže građanima. Prilikom

prenošenja odgovornosti na neku drugu vlast vodit će se računa o obimu i prirodi posla, kao i o zahtjevima efikasnosti i ekonomičnosti.

4. Prava povjerena lokalnim vlastima će po pravilu biti puna i isključiva. Ona ne smiju biti uskraćena ili ograničena od strane neke druge-centralne ili regionalne vlasti, osim u slučajevima predviđenim zakonom.

5. U slučajevima prenošenja ovlaštenja sa centralnih ili regionalnih na lokalne vlasti, lokalnim vlastima će, u što je moguće većoj mjeri, biti dozvoljeno da prilagođavaju njihovo provođenje u lokalnim uslovima.

6. Lokalne vlasti će biti konsultovane, u najvećoj mogućoj mjeri, pravovremeno i na odgovarajući način, u procesu planiranja i donošenja odluka o svim stvarima koje ih se direktno tiču.

Član 6. stav 1.Odgovarajuća organizacija uprave i izvori sredstava

za obavljanje poslova lokalne vlasti1. U mjeri u kojoj to nije u sukobu sa opštim

statutarnim odredbama, lokalne vlasti će imati mogućnost da određuju vlastitu internu upravnu strukturu, u cilju njenog prilagođavanja lokalnim potrebama i efikasnog rukovođenja radom organa uprave.

Član 9.

Izvori finansiranja lokalnih vlasti1. Lokalne vlasti će, u skladu sa ekonomskom

politikom zemlje, imati pravo na odgovarajuće vlastite izvore finansiranja, kojima će raspolagati slobodno, u okviru svojih ovlaštenja.

2. Izvori finansiranja lokalnih vlasti će biti primjereni njihovim dužnostima koje propisuju ustav i zakon.

3. Najmanje jedan dio sredstava lokalnih vlasti će poticati od lokalnih taksi i naknada za koje lokalne vlasti, u mjeri utvrđenoj statutom, imaju pravo da utvrđuju stope.

4. Sistemi finansiranja na kojima se zasnivaju izvori sredstava lokalnih vlasti treba da budu dovoljno raznoliki i elastični kako bi omogućili usklađivanje, u najvećoj mogućoj mjeri, sa stvarnom procjenom troškova za obavljanje njihovih aktivnosti.

5. Potreba zaštite finansijski slabijih lokalnih vlasti nalaže uspostavljanje odgovarajućih postupaka ili mjera finansijskog izjednačavanja, sa ciljem ispravljanja posljedica nejednake distribucije izvora finansiranja odnosno finansijskog opterećenja lokalnih vlasti. Takvim postupcima ili mjerama se ne mogu sužavati prava lokalnih vlasti koje one imaju u okviru svoje nadležnosti.

6. Lokalne vlasti će, na odgovarajući način, biti konsultovane u pogledu metoda na osnovu kojeg će im biti dodijeljeni redistribuirani izvori finansiranja.

7. Koliko god je to moguće, sredstva koja se prenose lokalnim vlastima neće imati karakter namjenskih sredstava. Dodjelom tih sredstava ne može se ugroziti diskreciono pravo lokalnih vlasti da vode politiku u okviru svojih ovlaštenja.

8. Kako bi im se omogućilo uzimanje kredita za kapitalne investicije, lokalnim vlastima je prijeko potrebno omogućiti pristup nacionalnom tržištu kapitala, u skladu sa zakonom.


Član 11.Zakonska zaštita lokalne samouprave

Lokalne vlasti imaju pravo na pravna sredstva radi osiguranja slobodnog obavljanja svojih dužnosti i poštovanja principa lokalne samouprave uspostavljenih ustavom ili zakonom zemlje kojoj pripadaju.

Član 13.Vlasti na koje se Povelja odnosi

1. Principi lokalne samouprave, sadržani u ovoj Povelji odnose se na sve kategorije lokalnih vlasti koje postoje na teritoriji zemlje potpisnice (...).

C. Zakon o principima lokalne samouprave u Federaciji Bosne i Hercegovine(“Službene novine Federacije BiH”, br.: 49/06 i 51/09)

II. Definicija lokalne samouprave

Član 2.Lokalna samouprava podrazumijeva pravo i

osposobljenost jedinica lokalne samouprave da, u granicama zakona, regulišu i upravljaju određenim javnim poslovima na osnovu vlastite odgovornosti i u interesu lokalnog stanovništva.

Član 7.Jedinica lokalne samouprave ima pravo slobodnog i

samostalnog raspolaganja svojom imovinom u skladu sa zakonom.

Jedinica lokalne samouprave samostalno raspolaže finansijskim sredstvima u skladu sa zakonom.

III. Samoupravni djelokrug jedinice lokalne samouprave

Član 8.Jedinica lokalne samouprave ima vlastite nadležnosti

ustanovljene ustavom i zakonom i ima pravo da se bavi svim pitanjima od lokalnog značaja koja nisu isključena iz njene nadležnosti, niti dodijeljena u nadležnost neke druge vlasti na osnovu ustava i zakona.

Ona će biti samostalna u odlučivanju o pitanjima iz vlastitih nadležnosti, koje ne mogu biti ograničene ili uskraćene od federalnih ili kantonalnih vlasti, osim u slučajevima i u okvirima utvrđenim ustavom i zakonom.

U vlastite nadležnosti jedinice lokalne samouprave posebno spadaju:

- (...)- utvrđivanje politike korištenja i utvrđivanje visine

naknada za korištenje javnih dobara; - utvrđivanje i vođenje politike raspolaganja, korištenja

i upravljanja građevinskim zemljištem; - utvrđivanje politike upravljanja i raspolaganja imovi-

nom jedinice lokalne samouprave;- (...)- donošenje propisa o porezima, naknadama, doprino-

sima i taksama iz nadležnosti jedinice lokalne samouprave; - (...).Osim ukoliko zakon ne odredi da neku nadležnost treba

smatrati povjerenom, nadležnost, ustanovljena ili predviđena zakonom, smatra se vlastitom nadležnošću jedinice lokalne samouprave.

Član 11.Prijenos i povjeravanje novih poslova jedinicama

lokalne samouprave bit će praćeni dodjelom sredstava potrebnih za njihovo efikasno obavljanje.

Član 34.Jedinice lokalne samouprave imaju pravo na

odgovarajuće sopstvene finansijske izvore kojima lokalni organi mogu slobodno raspolagati u okviru svoje nadležnosti u skladu sa zakonom.

Jedan dio finansijskih izvora jedinica lokalne samouprave ostvarivat će se od lokalnih taksi i naknada čiju stopu jedinica lokalne samouprave utvrđuje u okviru zakona.

Finansijska sredstva jedinica lokalne samouprave bit će srazmjerna njihovim nadležnostima koje su im dodijeljene zakonom. Svaki prijenos novih funkcija biti će praćen finansijskim sredstvima potrebnim za njihovo efikasno izvršavanje.

Zakonodavac je dužan pribaviti mišljenje od Saveza opština i gradova o svim pitanjima koja se odnose na dodjelu sredstava, kao i o svim promjenama zakona koje mogu utjecati na finansijske obaveze jedinica lokalne samouprave.

U skladu sa utvrđenom fiskalnom politikom, zakonom se utvđuju vrste poreza, naknada, doprinosa i taksi koji u cijelosti ili djelimično pripadaju jedinicama lokalne samouprave kao izvorni prihodi.

Član 56.Federalne, odnosno kantonalne vlasti dužne su u najvećoj

mogućoj mjeri konsultovati jedinice lokalne samouprave u postupku donošenja propisa koji ih se direktno tiču.

Konsultovanje, u smislu iz prethodnog stava ovog člana, federalne, odnosno kantonalne vlasti vrše putem saveza opština i gradova.

Član 58. stav 2.Federacija Bosne i Hercegovine i kantoni dužni su da

usklade svoje zakone sa ovim zakonom, te da izvrše prijenos poslova i nadležnosti, kao i odgovornosti dodijeljenih jedinicama lokalne samouprave ovim zakonom, u roku od šest mjeseci od dana njegovog stupanja na snagu.

Član 59.Prijenos poslova i nadležnosti dodijeljenih ovim

Zakonom, kao i odgovornost jedinica lokalne samouprave za njihovo vršenje, počet će istovremeno sa prijenosom sredstava potrebnih za njihovo obavljanje.

D. Zakon o električnoj energiji u Federaciji Bosne i Hercegovine(“Službene novine Federacije BiH”, br.: 66/13 i 94/15);

Član 73. st. 2. i 3. (osporena odredba)(2) Na objekte čiji su imovinsko-pravni odnosi uređeni

u skladu sa stavom (1) ovog člana, elektroenergetski subjekt nije dužan plaćati posebne naknade osim naknade za koncesiju i naknada utvrđenih drugim zakonima, a u slučaju nastanka štetnog događaja dužan je učinjenu štetu nadoknaditi.

(3) Elektroenergetski subjekt koji obavlja svoju djelatnost kao javnu uslugu ima pravo svoje instalacije


postavljati u javne površine kao i u putnom pojasu putne infrastrukture bez naknade u skladu sa važećim tehničkim i drugim propisima, uz obavezu pribavljanja saglasnosti od institucija nadležnih za upravljanje javnim površinama.

6. Sudska praksa Ustavnog suda Federacije

Presuda broj: U-7/16 od 06.06.2017. godine (“Službene novine Federacije BiH”, broj: 54/17), Presuda broj: U-12/17 od 25.10.2017. godine (“Službene novine Federacije BiH”, broj: 92/17), Presuda broj: U-4/18 od 17.12.2018. godine (“Službene novine Federacije BiH”, broj: 103/18) i dr.

7. Činjenično stanje i stav Ustavnog suda Federacije

U ovom ustavno sudskom predmetu Ustavni sud Federacije nije zakazao javnu raspravu iz razloga što nema spornih činjeničnih pitanja koja bi bilo nužno utvrditi na javnoj raspravi uz učešće stranaka u postupku, a već ima izgrađenu ustavnosudsku praksu u pogledu osporenog člana Zakona.

Uvidom u odredbe Zakona o električnoj energiji u Federaciji Bosne i Hercegovine, utvrđeno je da se ovim Zakonom uređuje funkcionisanje elektroenergetskog sektora, elektroprivredne djelatnosti, razvoj i funkcionisanje tržišta električne energije, kao i opšti uslovi za isporuku električne energije, planiranje i razvoj, izgradnja, rekonstrukcija i održavanje elektroenergetskih objekata, te nadzor nad provođenjem ovog Zakona, dok se prijenos električne energije i druga pitanja vezana za upravljanje i vođenje elektroenergetskog sistema ne regulišu ovim Zakonom.

U postupku rješavanja ovog predmeta Ustavni sud Federacije je pošao od odredbe člana IV.C.3.10. (3) Ustava Federacije Bosne i Hercegovine, u vezi sa Amandmanom XCVI na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine, prema kojima zaštitu prava na lokalnu samoupravu osigurava Ustavni sud, a postupak pred Ustavnim sudom mogu pokrenuti opštine i gradovi, kao i udruženja opština i gradova Federacije Bosne i Hercegovine. Takođe, navedenim odredbama je propisano da Ustavni sud Federacije odlučuje o sporovima između jedinica lokalne samouprave i kantona ili Federacije na zahtjev opštinskog ili gradskog vijeća, načelnika opštine ili gradonačelnika grada, ili udruženja opština i gradova Federacije Bosne i Hercegovine. Iz navedene odredbe proizilazi da je Gradonačelnik Grada Tuzla ovlašten za pokretanje postupka pred Ustavnim sudom Federacije za zaštitu prava na lokalnu samoupravu.

Prema odredbama člana 58. stav 2. Zakona o principima lokalne samouprave, Federacija Bosne i Hercegovine i kantoni bili su dužni uskladiti svoje zakone sa citiranim zakonom, te izvršiti prijenos poslova i nadležnosti, kao i odgovornosti dodijeljenih jedinicama lokalne samouprave u roku od šest mjeseci od dana njegovog stupanja na snagu. Kako je taj Zakon stupio na snagu dana 07.09.2006. godine, a Zakon o električnoj energiji donesen i objavljen u “Službenim novinama Federacije BiH”, broj: 66/13 od 28.08.2013. godine, nesumnjivo se zaključuje da je propisivanjem svojevrsne odgovornosti koje se nameću opštinama kao jedinicama lokalne samouprave, a koje su predmet regulisanja osporene odredbe Zakona, jer

podrazumijevaju izdavanje propisanih pravnih akata i dozvola, te i činjenja od strane opštinskih organa za regulisanje izdavanja obavezne urbanističko – građevinske dokumentacije, uklanjanje nepropisno izgrađenih objekata i sl., a bez istovremenog prijenosa i potrebnih sredstava za njihovo vršenje, povrijeđeno pravo lokalne samouprave, pa time i Grada Tuzla kao jedinice lokalne samouprave.

U konkretnom slučaju utvrđeno je da prema osporenoj odredbi Zakona, elektroenergetski subjekt nije dužan plaćati posebne naknade osim naknade za koncesiju i naknada utvrđenih drugim zakonima, odnosno, elektroenergetski subjekt koji obavlja svoju djelatnost kao javnu uslugu ima pravo svoje instalacije postavljati u javne površine kao i u putnom pojasu putne infrastrukture, ali se oslobađa naknade u skladu sa važećim tehničkim i drugim propisima, uz obavezu pribavljanja saglasnosti od institucija nadležnih za upravljanje javnim površinama, koje su imovina jedinica lokalne samouprave.

Naime, iz utvrđenog činjeničnog stanja nesumnjivo se zaključuje da iz stava 2. člana 73. Zakona proističe da elektroenergetski subjekt kao investitor nije dužan da plaća naknade koje svojim propisom odredi jedinica lokalne samouprave, zbog toga što je donošenje Zakona o koncesiji i drugih zakona izvan nadležnosti jedinica lokalne samouprave. Prema ovoj odredbi, u slučaju da je investitor izgradnje elektroenergetskog objekta elektroenergetski subjekt koji je prethodno riješio imovinsko-pravne odnose, jedinica lokalne samouprave nema pravo da svojim propisom utvrdi i da naplati bilo kakvu naknadu, kao što je naknada za izdavanje urbanističko-građevinske dokumentacije (npr. urbanističke saglasnosti, odobrenje za građenje, upotrebna dozvola). Izdavanju urbanističko-građevinske dokumentacije prethode određeni troškovi, kao što su troškovi uviđaja, iskolčenja građevine, komisije za tehnički pregled objekta pri izdavanju upotrebne dozvole i sl. Ove troškove prethodno snosi organ jedinice lokalne samouprave koji je nadležan za izdavanje tih odobrenja, a naknadno ih u skladu sa svojim propisom o naknadama naplaćuje od investitora. Osim toga, kada je u pitanju izgradnja elektroenergetskog objekta i ukoliko je investitor elektroenergetski subjekt, troškove izdavanja dozvola, odobrenja i drugih naknada snosi neposredno jedinica lokalne samouprave, jer je prema ovoj odredbi elektroenergetski subjekt oslobođen plaćanja bilo kakvih naknada osim onih propisanih zakonom.

Takođe, iz odredbe stava 3. člana 73. Zakona proističe da elektroenergetski subjekt bez naknade ima pravo postavljati svoje instalacije u javne površine kao i u putnom pojasu putne infrastrukture. Iz ove odredbe proizilazi da elektroenergetski subjekt nije dužan da plaća naknade za instalacije postavljene u javnim površinama i putnom pojasu u nadležnosti jedinica lokalne samouprave, čime se jedinicama lokalne samouprave onemogućava donošenje propisa kojima se utvrđuje naknada za korištenje javnih dobara u slučaju da takva dobra koristi elektroenergetski subjekt.

Uvažavajući činjenicu da elektroenergetski sektor, kao sektor od opšteg javnog interesa može imati određene pogodnosti, kakve su i predviđene Zakonom, Ustavni sud Federacije smatra da te pogodnosti ne mogu biti na štetu prava jedinica lokalne samouprave, te, ukoliko viši nivo vlasti propisuje oslobađanja od taksi i naknada koje pripadaju


jedinicama lokalne samouprave, dužan je istovremeno obezbijediti i prijenos sredstava za njihovo obavljanje, što osporenom odredbom Zakona nije učinjeno.

Na osnovu izloženog Ustavni sud Federacije je utvrdio da je osporenom odredbom Zakona na jedinice lokalne samouprave izvršen svojevrstan prijenos poslova i nadležnosti bez istovremenog prijenosa potrebnih sredstava za njihovo vršenje, na koji način se povrjeđuje pravo jednica na lokalnu samoupravu, u konkretnom slučaju, pravo na lokalnu samoupravu Grada Tuzla.

Ovu presudu Ustavni sud Federacije donio je jednoglasno u sastavu: Aleksandra Martinović, predsjednica Suda, Vesna Budimir, Mirjana Čučković, prof.dr. Edin Muminović i dr.sc. Kata Senjak, sudije Suda.

Predsjednica Ustavnog suda Federacije Bosne i Hercegovine

Aleksandra Martinović, v.r.

Bosna i Hercegovina FEDERACIJA BOSNE I HERCEGOVINE USTAVNI SUDFEDERACIJE BOSNE I HERCEGOVINE

Broj: U-10/19Sarajevo, 18.06.2019. godine Ustavni sud Federacije Bosne i Hercegovine odlučujući

o zahtjevu Gradonačelnika Grada Tuzla za zaštitu prava na lokalnu samoupravu u svezi s primjenom članka 73. st. 2. i 3. Zakona o električnoj energiji u Federaciji Bosne i Hercegovine, na temelju članka IV.C.3.10. (3) Ustava Federacije Bosne i Hercegovine, a u svezi s Amandmanom XCVI na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine, na sjednici bez javne rasprave, održanoj dana 18.06.2019. godine, donio je

P R E S U D U

1. Utvrđuje se da je člankom 73. st. 2. i 3. Zakona o električnoj energiji u Federaciji Bosne i Hercegovine (“Službene novine Federacije BiH”, br.: 66/13 i 94/15), povrijeđeno pravo na lokalnu samoupravu Grada Tuzla.

2. Presudu objaviti u “Službenim novinama Federacije BiH”, “Službenim novinama Tuzlanskog kantona” i “Službenom glasniku Grada Tuzla”.

O b r a z l o že nj e

1. Podnositelj zahtjeva i predmet zahtjeva

Gradonačelnik Grada Tuzla (u daljnjem tekstu: podnositelj zahtjeva) podneskom broj: 02/05-A-000454-2019 od 22.01.2019. godine, koji je u Ustavnom sudu Federacije Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni

sud Federacije) zaprimljen dana 25.01.2019. godine, podnio je zahtjev za zaštitu prava na lokalnu samoupravu u svezi s primjenom članka 73. st. 2. i 3. Zakona o električnoj energiji u Federaciji Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: osporena odredba Zakona).

Sukladno s Amandmanom XCVI na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine, podnositelj zahtjeva je ovlašten za pokretanje postupka pred Ustavnim sudom Federacije.


Stranke u postupku u ovom predmetu na temelju Amandmana XCVI na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine su: podnositelj zahtjeva i Parlament Federacije Bosne i Hercegovine.


Podnositelj zahtjeva smatra da je osporenom odredbom Zakona jedinicama lokalne samouprave nametnuta obveza u vidu izdavanja propisanih pravnih akata i dozvola, te činjenja od strane organa jedinica lokalne samouprave, kao što su izdavanje obvezne urbanističko-građevinske dokumentacije, a da istovremeno nije izvršen prijenos potrebnih sredstava za njihovo vršenje, čime se povrjeđuje pravo na lokalnu samoupravu.

Obrazlaže da u konkretnom slučaju, elektroenergetski subjekt prema osporenoj odredbi Zakona, nije dužan plaćati posebne naknade, osim naknade za koncesiju i naknade utvrđene zakonima. Navodi da elektroenergetski subjekt koji obavlja svoju djelatnost kao javnu uslugu, ima pravo postavljati svoje instalacije u javne površine, kao i u putnom pojasu putne infrastrukture, ali da se oslobađa naknade sukladno s važećim tehničkim i drugim propisima, uz obvezu pribavljanja suglasnosti od institucija nadležnih za upravljanje javnim površinama, koje su izvorna imovina jedinice lokalne samouprave.

Podnositelj zahtjeva smatra da ove pogodnosti, koje su utvrđene osporenom odredbom Zakona idu na štetu prava jedinica lokalne samouprave. S tim u svezi, zaključuje da ukoliko viši nivo vlasti propisuje oslobađanje od pristojbi i naknada, koje pripadaju jedinicama lokalne samouprave, dužni su istovremeno obezbijediti prijenos sredstava za njihovo obavljanje, što osporenom odredbom Zakona nije učinjeno. Ponavlja da se iz osporene odredbe Zakona može zaključiti da elektroenergetski subjekt, kao investitor, nije dužan da plaća naknade koje svojim propisom odredi jedinica lokalne samouprave, zbog toga što je donošenje Zakona o koncesiji i drugih zakona izvan nadležnosti jedinica lokalne samouprave. To znači da, prema osporenoj odredbi Zakona, u slučaju da je investitor izgradnje elektroenergetskog objekta, elektroenergetski subjekt koji je prethodno riješio imovinsko-pravne odnose, jedinica lokalne samouprave nema pravo da svojim propisom utvrdi i da naplati bilo kakvu naknadu, kao što je naknada za izdavanje urbanističko-građevinske dokumentacije (npr. urbanistička suglasnost, odobrenje za građenje, uporabna dozvola). Izdavanje navedene dokumentacije jedinici lokalne samouprave proizvodi određene troškove, kao što su troškovi uviđaja, iskoličenja građevine, troškovi komisije za tehnički pregled objekta


pri izdavanju uporabne dozvole i sl. Navedene troškove prethodno snosi organ jedinice lokalne samouprave, koji je nadležan za izdavanje tih odobrenja, a naknadno ih sukladno sa svojim propisima o naknadama, naplaćuje od investitora.

Iz navedenih razloga podnositelj zahtjeva smatra da je osporenom odredbom Zakona ovoj jedinici lokalne samouprave povrijeđeno pravo na lokalnu samoupravu iz članka 8. stavak 2. i čl. 10., 11., 53., 56. i 58. Zakona o načelima lokalne samouprave u Federaciji Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Zakon o načelima lokalne samouprave) i članka 4. stavak 6. Europske povelje o lokalnoj samoupravi, jer je federalni nivo vlasti nametnuo obvezu jedinici lokalne samouprave, bez prijenosa potrebnih sredstava za njenu realizaciju.

Podsjeća da su, sukladno s člankom 58. stavak 2. Zakona o načelima lokalne samouprave, koji je stupio na snagu 07.09.2006. godine, Federacija i kantoni bili dužni uskladiti svoje zakone s navedenom odredbom, te izvršiti prijenos poslova i nadležnosti, kao i odgovornosti dodijeljenih jedinicama lokalne samouprave u roku od šest mjeseci, od dana njegovog stupanja na snagu.

Na temelju iznesenog podnositelj predlaže da Ustavni sud Federacije donese presudu kojom će utvrditi da je osporenom odredbom Zakona povrijeđeno pravo na lokalnu samoupravu Grada Tuzla, jer su mu nametnute obveze bez dodjele sredstava potrebnih za njihovo djelotvorno obavljanje.


Sukladno s člankom 16. Zakona o postupku pred Ustavnim sudom Federacije Bosne i Hercegovine (“Službene novine Federacije BiH”, br.: 6/95 i 37/03), Ustavni sud Federacije je aktom broj: U-10/19 od 11.02.2019. godine zatražio od Zastupničkog doma i Doma naroda Parlamenta Federacije Bosne i Hercegovine da dostave odgovor na podneseni zahtjev u roku od 30 dana od dana prijema akta. Odgovor nije dostavljen.

Također, sukladno s člankom 17. Zakona o postupku pred Ustavnim sudom Federacije Bosne i Hercegovine, Ustavni sud Federacije je aktom broj: U-10/19 od 11.02.2019. godine zatražio od Saveza općina i gradova Federacije Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Savez općina i gradova) da obavijeste Sud da li su, i na koji način učestvovali u postupku konzultacija u ime ove jedinice lokalne samouprave u tijeku priprema, odnosno donošenja Zakona o električnoj energiji u Federaciji Bosne i Hercegovine. Savez općina i gradova je podneskom broj: 70/19 od 05.03.2019. godine obavijestio da je bio konzultiran tijekom javne rasprave u proceduri donošenja Zakona o električnoj energiji u Federaciji Bosne i Hercegovine (“Službene novine Federacije BiH”, broj: 66/13) tijekom mjeseca prosinca 2011. godine. Odredbe Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o električnoj energiji u Federaciji Bosne i Hercegovine (“Službene novine Federacije BiH”, broj: 94/15) nisu relevantne za ovaj predmet.

5. Relevantno pravo


Amandman XVIII Članak VII.3. Ustava Federacije Bosne i Hercegovine

mijenja se i glasi:“Međunarodni ugovori i drugi sporazumi koji su na

snazi u Bosni i Hercegovini i Federaciji, te opća pravila međunarodnog prava čine dio zakonodavstva Federacije. U slučaju nesuglasnosti međunarodnog ugovora, odnosno sporazuma i zakonodavstva, preovladava međunarodni ugovor, odnosno sporazum.”

Amandman XCVIU članku IV.C.10 iza stavka (2) dodaje se novi stavak

(3) koji glasi:“(3) Zaštitu prava na lokalnu samoupravu osigurava

Ustavni sud. Takav postupak pred Ustavnim sudom mogu pokrenuti općine i gradovi, kao i udruženja općina i gradova Federacije Bosne i Hercegovine. Ustavni sud odlučuje o sporovima između jedinica lokalne samouprave i kantona ili Federacije na zahtjev općinskog ili gradskog vijeća, načelnika općine ili gradonačelnika grada, ili udruženja općina i gradova Federacije Bosne i Hercegovine.”


B. Europska povelja o lokalnoj samoupravi

Članak 2.Ustavna i zakonska osnova lokalne samouprave

Načelo lokalne samouprave bit će utvrđeno zakonodavstvom zemlje potpisnice i, gdje je to moguće - ustavom.

Članak 3. stavak 1.Koncept lokalne samouprave

1. Lokalna samouprava podrazumijeva pravo i osposobljenost lokalnih vlasti da, u granicama zakona, reguliraju i rukovode znatnim dijelom javnih poslova, na temelju vlastite odgovornosti i u interesu lokalnog stanovništva.

Članak 4.Djelokrug lokalne samouprave

1. Osnovna prava i dužnosti lokalnih vlasti bit će utvrđeni ustavom ili statutom, time se, međutim, ne sprječava prenošenje na lokalne vlasti prava i odgovornosti za specifične zadatke, sukladno sa zakonom.

2. Lokalne vlasti će, u granicama zakona, imati puno diskreciono pravo da provode svoje inicijative u svezi sa svim stvarima koje nisu isključene iz njihove nadležnosti, niti stavljene u nadležnost neke druge vlasti.

3. Javni poslovi će se po pravilu, vršiti prije svega od strane onih vlasti koje su najbliže građanima. Prilikom prenošenja odgovornosti na neku drugu vlast vodit će se računa o obimu i prirodi posla, kao i o zahtjevima efikasnosti i ekonomičnosti.



5. U slučajevima prenošenja ovlaštenja s centralnih ili regionalnih na lokalne vlasti, lokalnim vlastima će, u što je moguće većoj mjeri, biti dozvoljeno da prilagođavaju njihovo provođenje u lokalnim uvjetima.

6. Lokalne vlasti će biti konzultirane, u najvećoj mogućoj mjeri, blagovremeno i na odgovarajući način, u procesu planiranja i donošenja odluka o svim stvarima koje ih se direktno tiču.

Članak 6. stavak 1.Odgovarajuća organizacija uprave i izvori sredstava

za obavljanje poslova lokalne vlasti1. U mjeri u kojoj to nije u sukobu sa općim

statutarnim odredbama, lokalne vlasti će imati mogućnost da određuju vlastitu internu upravnu strukturu, u cilju njenog prilagođavanja lokalnim potrebama i efikasnog rukovođenja radom organa uprave.

Članak 9.

Izvori financiranja lokalnih vlasti1. Lokalne vlasti će, sukladno s ekonomskom politikom

zemlje, imati pravo na odgovarajuće vlastite izvore financiranja, kojima će raspolagati slobodno, u okviru svojih ovlaštenja.

2. Izvori financiranja lokalnih vlasti će biti primjereni njihovim dužnostima koje propisuju ustav i zakon.

3. Najmanje jedan dio sredstava lokalnih vlasti će poticati od lokalnih pristojbi i naknada za koje lokalne vlasti, u mjeri utvrđenoj statutom, imaju pravo da utvrđuju stope.

4. Sustavi financiranja na kojima se zasnivaju izvori sredstava lokalnih vlasti treba da budu dovoljno raznoliki i elastični kako bi omogućili usklađivanje, u najvećoj mogućoj mjeri, sa stvarnom procjenom troškova za obavljanje njihovih aktivnosti.

5. Potreba zaštite financijski slabijih lokalnih vlasti nalaže uspostavljanje odgovarajućih postupaka ili mjera financijskog izjednačavanja, s ciljem ispravljanja posljedica nejednake distribucije izvora financiranja odnosno financijskog opterećenja lokalnih vlasti. Takvim postupcima ili mjerama se ne mogu sužavati prava lokalnih vlasti koje one imaju u okviru svoje nadležnosti.

6. Lokalne vlasti će, na odgovarajući način, biti konzultirane u pogledu metoda na temelju kojeg će im biti dodijeljeni redistribuirani izvori financiranja.


8. Kako bi im se omogućilo uzimanje kredita za kapitalne investicije, lokalnim vlastima je prijeko potrebno omogućiti pristup nacionalnom tržištu kapitala, sukladno sa zakonom.

Članak 11.Zakonska zaštita lokalne samouprave

Lokalne vlasti imaju pravo na pravna sredstva radi osiguranja slobodnog obavljanja svojih dužnosti i poštovanja načela lokalne samouprave uspostavljenih ustavom ili zakonom zemlje kojoj pripadaju.

Članak 13.Vlasti na koje se Povelja odnosi

1. Načela lokalne samouprave, sadržana u ovoj Povelji odnose se na sve kategorije lokalnih vlasti koje postoje na teritoriji zemlje potpisnice (...).

C. Zakon o načelima lokalne samouprave u Federaciji Bosne i Hercegovine(“Službene novine Federacije BiH”, br.: 49/06 i 51/09)


Članak 2.Lokalna samouprava podrazumijeva pravo i ospo-

sobljenost jedinica lokalne samouprave da, u granicama zakona, reguliraju i upravljaju određenim javnim poslovima na osnovu vlastite odgovornosti i u interesu lokalnog stanovništva.

Članak 7.Jedinica lokalne samouprave ima pravo slobodnog i

samostalnog raspolaganja svojom imovinom sukladno sa zakonom.

Jedinica lokalne samouprave samostalno raspolaže financijskim sredstvima sukladno sa zakonom.


Članak 8.Jedinica lokalne samouprave ima vlastite nadležnosti

ustanovljene ustavom i zakonom i ima pravo da se bavi svim pitanjima od lokalnog značaja koja nisu isključena iz njene nadležnosti, niti dodijeljena u nadležnost neke druge vlasti na temelju ustava i zakona.


U vlastite nadležnosti jedinice lokalne samouprave posebice spadaju:



i upravljanja građevinskim zemljištem; - utvrđivanje politike upravljanja i raspolaganja imovi-

nom jedinice lokalne samouprave;- (...)- donošenje propisa o porezima, naknadama, dopri-

nosima i pristojbama iz nadležnosti jedinice lokalne samouprave;

- (...).

Osim ukoliko zakon ne odredi da neku nadležnost treba smatrati povjerenom, nadležnost, ustanovljena ili predviđena zakonom, smatra se vlastitom nadležnošću jedinice lokalne samouprave.

Članak 11.Prijenos i povjeravanje novih poslova jedinicama



Članak 34.Jedinice lokalne samouprave imaju pravo na

odgovarajuće sopstvene financijske izvore kojima lokalni organi mogu slobodno raspolagati u okviru svoje nadležnosti sukladno sa zakonom.

Jedan dio financijskih izvora jedinica lokalne samouprave ostvarivat će se od lokalnih pristojbi i naknada čiju stopu jedinica lokalne samouprave utvrđuje u okviru zakona.

Financijska sredstva jedinica lokalne samouprave bit će srazmjerna njihovim nadležnostima koje su im dodijeljene zakonom. Svaki prijenos novih funkcija biti će praćen financijskim sredstvima potrebnim za njihovo efikasno izvršavanje.

Zakonodavac je dužan pribaviti mišljenje od Saveza općina i gradova o svim pitanjima koja se odnose na dodjelu sredstava, kao i o svim promjenama zakona koje mogu utjecati na financijske obveze jedinica lokalne samouprave.

Sukladno s utvrđenom fiskalnom politikom, zakonom se utvđuju vrste poreza, naknada, doprinosa i pristojbi koji u cijelosti ili djelimično pripadaju jedinicama lokalne samouprave kao izvorni prihodi.

Članak 56.Federalne, odnosno kantonalne vlasti dužne su u

najvećoj mogućoj mjeri konzultirati jedinice lokalne samouprave u postupku donošenja propisa koji ih se direktno tiču.

Konzultiranje, u smislu iz prethodnog stavka ovog članka, federalne, odnosno kantonalne vlasti vrše putem saveza općina i gradova.

Članak 58. stavak 2.Federacija Bosne i Hercegovine i kantoni dužni su da

usklade svoje zakone sa ovim zakonom, te da izvrše prijenos poslova i nadležnosti, kao i odgovornosti dodijeljenih jedinicama lokalne samouprave ovim zakonom, u roku od šest mjeseci od dana njegovog stupanja na snagu.

Članak 59.Prijenos poslova i nadležnosti dodijeljenih ovim

Zakonom, kao i odgovornost jedinica lokalne samouprave za njihovo vršenje, počet će istovremeno s prijenosom sredstava potrebnih za njihovo obavljanje.

D. Zakon o električnoj energiji u Federaciji Bosne i Hercegovine(“Službene novine Federacije BiH”, br.: 66/13 i 94/15);

Članak 73. st. 2. i 3. (osporena odredba)(2) Na objekte čiji su imovinsko-pravni odnosi uređeni

sukladno sa stavkom (1) ovog članka, elektroenergetski subjekt nije dužan plaćati posebne naknade osim naknade za koncesiju i naknada utvrđenih drugim zakonima, a u slučaju nastanka štetnog događaja dužan je učinjenu štetu nadoknaditi.

(3) Elektroenergetski subjekt koji obavlja svoju djelatnost kao javnu uslugu ima pravo svoje instalacije postavljati u javne površine kao i u putnom pojasu putne infrastrukture bez naknade sukladno s važećim tehničkim i drugim propisima, uz obvezu pribavljanja suglasnosti od institucija nadležnih za upravljanje javnim površinama.


Presuda broj: U-7/16 od 06.06.2017. godine (“Službene novine Federacije BiH”, broj: 54/17), Presuda broj: U-12/17 od 25.10.2017. godine (“Službene novine Federacije BiH”, broj: 92/17), Presuda broj: U-4/18 od 17.12.2018. godine (“Službene novine Federacije BiH”, broj: 103/18) i dr.


U ovom ustavno sudskom predmetu Ustavni sud Federacije nije zakazao javnu raspravu iz razloga što nema spornih činjeničnih pitanja koja bi bilo nužno utvrditi na javnoj raspravi uz učešće stranaka u postupku, a već ima izgrađenu ustavnosudsku praksu u pogledu osporenog članka Zakona.

Uvidom u odredbe Zakona o električnoj energiji u Federaciji Bosne i Hercegovine, utvrđeno je da se ovim Zakonom uređuje funkcioniranje elektroenergetskog sektora, elektroprivredne djelatnosti, razvoj i funkcioniranje tržišta električne energije, kao i opći uvjeti za isporuku električne energije, planiranje i razvoj, izgradnja, rekonstrukcija i održavanje elektroenergetskih objekata, te nadzor nad provođenjem ovog Zakona, dok se prijenos električne energije i druga pitanja vezana za upravljanje i vođenje elektroenergetskog sustava ne reguliraju ovim Zakonom.

U postupku rješavanja ovog predmeta Ustavni sud Federacije je pošao od odredbe članka IV.C.3.10. (3) Ustava Federacije Bosne i Hercegovine, u svezi s Amandmanom XCVI na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine, prema kojima zaštitu prava na lokalnu samoupravu osigurava Ustavni sud, a postupak pred Ustavnim sudom mogu pokrenuti općine i gradovi, kao i udruženja općina i gradova Federacije Bosne i Hercegovine. Također, navedenim odredbama je propisano da Ustavni sud Federacije odlučuje o sporovima između jedinica lokalne samouprave i kantona ili Federacije na zahtjev općinskog ili gradskog vijeća, načelnika općine ili gradonačelnika grada, ili udruženja općina i gradova Federacije Bosne i Hercegovine. Iz navedene odredbe proizilazi da je Gradonačelnik Grada Tuzla ovlašten za pokretanje postupka pred Ustavnim sudom Federacije za zaštitu prava na lokalnu samoupravu.

Prema odredbama članka 58. stavak 2. Zakona o načelima lokalne samouprave, Federacija Bosne i Hercegovine i kantoni bili su dužni uskladiti svoje zakone s citiranim zakonom, te izvršiti prijenos poslova i nadležnosti, kao i odgovornosti dodijeljenih jedinicama lokalne samouprave u roku od šest mjeseci od dana njegovog stupanja na snagu. Kako je taj Zakon stupio na snagu dana 07.09.2006. godine, a Zakon o električnoj energiji donesen i objavljen u “Službenim novinama Federacije BiH”, broj: 66/13 od 28.08.2013. godine, nesumnjivo se zaključuje da je propisivanjem svojevrsne odgovornosti koje se nameću općinama kao jedinicama lokalne samouprave, a koje su predmet reguliranja osporene odredbe Zakona, jer podrazumijevaju izdavanje propisanih pravnih akata i dozvola, te i činjenja od strane općinskih organa za reguliranje izdavanja obvezne urbanističko – građevinske dokumentacije, uklanjanje nepropisno izgrađenih objekata i sl., a bez istovremenog prijenosa i potrebnih sredstava za njihovo vršenje, povrijeđeno pravo lokalne samouprave, pa time i Grada Tuzla kao jedinice lokalne samouprave.


U konkretnom slučaju utvrđeno je da prema osporenoj odredbi Zakona, elektroenergetski subjekt nije dužan plaćati posebne naknade osim naknade za koncesiju i naknada utvrđenih drugim zakonima, odnosno, elektroenergetski subjekt koji obavlja svoju djelatnost kao javnu uslugu ima pravo svoje instalacije postavljati u javne površine kao i u putnom pojasu putne infrastrukture, ali se oslobađa naknade sukladno s važećim tehničkim i drugim propisima, uz obvezu pribavljanja suglasnosti od institucija nadležnih za upravljanje javnim površinama, koje su imovina jedinica lokalne samouprave.

Naime, iz utvrđenog činjeničnog stanja nesumnjivo se zaključuje da iz stavka 2. članka 73. Zakona proističe da elektroenergetski subjekt kao investitor nije dužan da plaća naknade koje svojim propisom odredi jedinica lokalne samouprave, zbog toga što je donošenje Zakona o koncesiji i drugih zakona izvan nadležnosti jedinica lokalne samouprave. Prema ovoj odredbi, u slučaju da je investitor izgradnje elektroenergetskog objekta elektroenergetski subjekt koji je prethodno riješio imovinsko-pravne odnose, jedinica lokalne samouprave nema pravo da svojim propisom utvrdi i da naplati bilo kakvu naknadu, kao što je naknada za izdavanje urbanističko-građevinske dokumentacije (npr. urbanističke suglasnosti, odobrenje za građenje, uporabna dozvola). Izdavanju urbanističko-građevinske dokumentacije prethode određeni troškovi, kao što su troškovi uviđaja, iskolčenja građevine, komisije za tehnički pregled objekta pri izdavanju uporabne dozvole i sl. Ove troškove prethodno snosi organ jedinice lokalne samouprave koji je nadležan za izdavanje tih odobrenja, a naknadno ih sukladno sa svojim propisom o naknadama naplaćuje od investitora. Osim toga, kada je u pitanju izgradnja elektroenergetskog objekta i ukoliko je investitor elektroenergetski subjekt, troškove izdavanja dozvola, odobrenja i drugih naknada snosi neposredno jedinica lokalne samouprave, jer je prema ovoj odredbi elektroenergetski subjekt oslobođen plaćanja bilo kakvih naknada osim onih propisanih zakonom.

Također, iz odredbe stavka 3. članka 73. Zakona proističe da elektroenergetski subjekt bez naknade ima pravo postavljati svoje instalacije u javne površine kao i u putnom pojasu putne infrastrukture. Iz ove odredbe proizilazi da elektroenergetski subjekt nije dužan da plaća naknade za instalacije postavljene u javnim površinama i putnom pojasu u nadležnosti jedinica lokalne samouprave, čime se jedinicama lokalne samouprave onemogućava donošenje propisa kojima se utvrđuje naknada za korištenje javnih dobara u slučaju da takva dobra koristi elektroenergetski subjekt.

Uvažavajući činjenicu da elektroenergetski sektor, kao sektor od općeg javnog interesa može imati određene pogodnosti, kakve su i predviđene Zakonom, Ustavni sud Federacije smatra da te pogodnosti ne mogu biti na štetu prava jedinica lokalne samouprave, te, ukoliko viši nivo vlasti propisuje oslobađanja od pristojbi i naknada koje pripadaju jedinicama lokalne samouprave, dužan je istovremeno obezbijediti i prijenos sredstava za njihovo obavljanje, što osporenom odredbom Zakona nije učinjeno.

Na temelju izloženog Ustavni sud Federacije je utvrdio da je osporenom odredbom Zakona na jedinice lokalne samouprave izvršen svojevrstan prijenos poslova i

nadležnosti bez istovremenog prijenosa potrebnih sredstava za njihovo vršenje, na koji način se povrjeđuje pravo jednica na lokalnu samoupravu, u konkretnom slučaju, pravo na lokalnu samoupravu Grada Tuzla.

Ovu presudu Ustavni sud Federacije donio je jednoglasno u sastavu: Aleksandra Martinović, predsjednica Suda, Vesna Budimir, Mirjana Čučković, prof.dr. Edin Muminović i dr.sc. Kata Senjak, suci Suda.



421 Босна и Херцеговина ФЕДЕРАЦИЈА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ УСТАВНИ СУДФЕДЕРАЦИЈЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

Број: У-12/19Сарајево, 18.06.2019. године

Уставни суд Федерације Босне и Херцеговине одлучујући о захтјеву Начелника Општине Кладањ за заштиту права на локалну самоуправу у вези са примјеном члана 73. ст. 2. и 3. Закона о електричној енергији у Федерацији Босне и Херцеговине, на основу члана IV.Ц.3.10. (3) Устава Федерације Босне и Херцеговине, а у вези са Амандманом XCVI на Устав Федерације Босне и Херцеговине, на сједници без јавне расправе, одржаној дана 18.06.2019. године, донио је

П Р Е С У Д У

1. Утврђује се да је чланом 73. ст. 2. и 3. Закона о електричној енергији у Федерацији Босне и Херцеговине („Службене новине Федерације БиХ“, бр.: 66/13 и 94/15), повријеђено право на локалну самоуправу Општине Кладањ.

2. Пресуду објавити у „Службеним новинама Федерације БиХ“, „Службеним новинама Тузланског кантона“ и „Службеном гласнику Општине Кладањ“.

О б р а з л о ж е њ е

1. Подносилац захтјева и предмет захтјева

Начелник Општине Кладањ (у даљем тексту: подносилац захтјева) дана 11.02.2019. године доставио је Уставном суду Федерације Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Уставни суд Федерације) захтјев за заштиту права на локалну самоуправу у вези са примјеном члана 73. ст. 2. и 3. Закона о електричној енергији у Федерацији Босне и Херцеговине (у даљем тексту: оспорене одредбе Закона).


У складу са Амандманом XCVI на Устав Федерације Босне и Херцеговине, подносилац захтјева је овлашћен за покретање поступка пред Уставним судом Федерације.

2. Странке у поступку

Странке у поступку у овом предмету на основу Амандмана XCVI на Устав Федерације Босне и Херцеговине су: подносилац захтјева и Парламент Федерације Босне и Херцеговине.

3. Битни наводи захтјева

Подносилац захтјева сматра да су оспорене одредбе Закона неусклађене са чланом 9. Европске повеље о локалној самоуправи, Уставом Федерације Босне и Херцеговине и чланом 8. став 3. Закона о принципима локалне самоуправе у Федерацији Босне и Херцеговине („Службене новине Федерације БиХ“, бр.: 49/06 и 51/09) – (у даљем тексту: Закон о принципима локалне самоуправе).

Према одредби члана 73. став 2. Закона о електричној енергији у Федерацији Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Закон о електричној енергији), електроенергетски субјект није дужан да плаћа ниједну накнаду осим накнаде концесије и накнада утврђених другим законима. Из ове одредбе произилази да електроенергетски субјект као инвеститор није дужан да плаћа накнаде које својим прописом одреди јединица локалне самоуправе, јер је доношење закона о концесији и других закона изван надлежности јединица локалне самоуправе. Према овој одредби, Општина Кладањ нема право да својим прописом утврди и да наплати било какву накнаду (нпр. накнаду издавања урбанистичко-грађевинске документације као што су урбанистичка сагласност, одобрење за грађење, употребну дозвола и др.), у случају да је инвеститор изградње електроенергетског објекта електроенергетски субјект који је претходно ријешио имовинско-правне односе. Издавању урбанистичко-грађевинске документације претходе одређене радње: увиђај, исколичење грађевине, излазак на лице мјеста комисије за технички преглед објекта при издавању употребне дозволе итд., а све те радње изазивају одређене трошкове које сноси орган јединице локалне самоуправе надлежан за издавање тих одобрења. Описане радње обављају запосленици општине, који плату примају из општинског буџета који се попуњава наплатом накнада. У случају изградње електроенергетског објекта чији је инвеститор електроенергетски субјект, трошкове издавања дозвола, одобрења и других накнада сноси непосредно јединица локалне самоуправе, јер је овом одредбом електроенергетски субјект ослобођен плаћања било каквих накнада осим оних прописаних законом. Овом одредбом Општина Кладањ доведена је у неравноправан положај у односу на Федерацију Босне и Херцеговине и кантоне којима је остављена могућност да законима прописују и наплаћују накнаде за издавање урбанистичко-грађевинске документације и друге накнаде у случају да се ради о електроенергетским објектима за које Федерација Босне и Херцеговине, односно, кантон издају такву документацију. Осим тога,

инвеститори који нису електроенергетски субјекти и не граде електроенергетске објекте су обавезни да плаћају накнаде, чиме се доводе у неравноправан положај са електроенергетским субјектима као инвеститорима.

Чланом 73. став 3. Закона о електричној енергији, прописано је да електроенергетски субјект има право постављати своје инсталације у јавне површине као и у путном појасу путне инфраструктуре без накнаде. Из ове одредбе произилази да електроенергетски субјект није дужан да плаћа накнаде за инсталације постављене у јавним површинама и путном појасу чиме се јединица локалне самоуправе онемогућава да доноси прописе којима утврђује накнаду за кориштење јавних добара у случају да таква добра користи електроенергетски субјект. Дакле, електроенергетском субјекту дозвољава се коришћење локалних ресурса (грађевинског земљишта и сл.) без права јединице локалне самоуправе да одреди и наплати накнаду за коришћење тих ресурса. Из напријед наведеног јасно се види да се оспореним одредбама Закона за власнике електроенергетских објеката прописују посебне погодности, чиме се крши основно право на једнакост пред законом и врши дискриминација, а све на рачун јединица локалне самоуправе.

Оспореним одредбама Закона повређују се права из надлежности Општине Какањ заснована на члану 9. Европске повеље о локалној самоуправи и члану 8. став 3. Закона о принципима локалне самоуправе.

Указује се на праксу Уставног суда Федерације и наводе пресуде тога суда са бројевима: У-55/14 од 07.10.2015. године и У-12/17 од 25.10.2017. године.

На основу изнесеног подносилац предлаже да Уставни суд Федерације донесе пресуду којим ће утврдити да је оспореним одредбама Закона повријеђено право на локалну самоуправу Општине Кладањ јер су истој наметнуте додатне обавезе без додјеле средстава потребних за њихово дјелотворно обављање.

4. Битни наводи одговора на захтјев

У складу са чланом 16. Закона о поступку пред Уставним судом Федерације Босне и Херцеговине („Службене новине Федерације БиХ“, бр.: 6/95 и 37/03), Уставни суд Федерације је актом број: У-12/19 од 18.03.2018. године затражио од оба дома Парламента Федерације Босне и Херцеговине да доставе одговор на поднесени захтјев у року од 30 дана од дана пријема акта.

Представнички дом и Дом народа Парламента Федерације Босне и Херцеговине нису доставили одговоре, али је то учинила Влада Федерације Босне и Херцеговине достављањем Мишљења број: 347/2019 од 18. 04. 2019. године са прилогом у виду Информације Федералног министарства енергије, рударства и индустрије број: 05-02-592/19 од 05.04.2019. године. Овим Мишљењем у цијелости се прихвата наведена Информацију везана за Пресуду Уставног суда Федерације број: У-12/19 од 18.03.2019. године којом се оцјењивала уставност истих оспорених одредби Закона. Имајући у виду пресуде Уставног суда Федерације са бројевима: У-55/14 од 07.10.2015. године, У-5/16 од 22.01.2016. године и У-4/18 од 17.12.2018. године, у којима је, између осталог, утврђено да оспорене одредбе


Закона поврјеђује право на локалну самоуправу општина Ново Сарајево, Коњиц и Олово. Влада Федерације Босне и Херцеговине сматра да нема посебног правног основа за учешће у овом поступку и да нема сврхе да доставља тражени одговор овоме суду сматрајући да се у конкретном случају суштински ради о пресуђеној ствари (res iudicata), истина са другим подносиоцем захтјева, и да се не би могла очекивати другачија пресуда.

5. Релевантно право

А. Устав Федерације Босне и Херцеговине

VI. Општинске властиЧлан 2.

(1) У општини се остварује локална самоуправа.

Амандман XVIII Члан VII.3. Устава Федерације Босне и Херцеговине

мијења се и гласи:„Међународни уговори и други споразуми који су

на снази у Босни и Херцеговини и Федерацији, те општа правила међународног права чине дио законодавства Федерације. У случају несагласности међународног уговора, односно споразума и законодавства, преовладава међународни уговор, односно споразум.“

Амандман XCVIУ члану IV.Ц.10 иза става (2) додаје се нови став (3)

који гласи:„(3) Заштиту права на локалну самоуправу осигурава

Уставни суд. Такав поступак пред Уставним судом могу покренути општине и градови, као и удружења општина и градова Федерације Босне и Херцеговине. Уставни суд одлучује о споровима између јединица локалне самоуправе и кантона или Федерације на захтјев општинског или градског вијећа, начелника општине или градоначелника града, или удружења општина и градова Федерације Босне и Херцеговине.“

Досадашњи ст. (3) и (4) постају (4) и (5);

Б. Европска повеља о локалној самоуправи

Члан 2.Уставна и законска основа локалне самоуправеПринцип локалне самоуправе бит ће утврђен

законодавством земље потписнице и, гдје је то могуће - уставом.

Члан 3. став 1.Концепт локалне самоуправе

1. Локална самоуправа подразумијева право и оспособљеност локалних власти да, у границама закона, регулишу и руководе знатним дијелом јавних послова, на основу властите одговорности и у интересу локалног становништва.

Члан 4.Дјелокруг локалне самоуправе

1. Основна права и дужности локалних власти биће утврђени уставом или статутом, тиме се, међутим, не спрјечава преношење на локалне власти права и одговорности за специфичне задатке, у складу са законом.

2. Локалне власти ће, у границама закона, имати пуно дискреционо право да проводе своје иницијативе у вези са свим стварима које нису искључене из њихове надлежности, нити стављене у надлежност неке друге власти.

3. Јавни послови ће се по правилу, вршити прије свега од стране оних власти које су најближе грађанима. Приликом преношења одговорности на неку другу власт водит ће се рачуна о обиму и природи посла, као и о захтјевима ефикасности и економичности.

4. Права повјерена локалним властима ће по правилу бити пуна и искључива. Она не смију бити ускраћена или ограничена од стране неке друге-централне или регионалне власти, осим у случајевима предвиђеним законом.

5. У случајевима преношења овлашћења са централних или регионалних на локалне власти, локалним властима ће, у што је могуће већој мјери, бити дозвољено да прилагођавају њихово провођење у локалним условима.

6. Локалне власти ће бити консултоване, у највећој могућој мјери, правовремено и на одговарајући начин, у процесу планирања и доношења одлука о свим стварима које их се директно тичу.

Члан 9. Извори финансирања локалних власти

1. Локалне власти ће, у складу са економском политиком земље, имати право на одговарајуће властите изворе финансирања, којима ће располагати слободно, у оквиру својих овлашћења.

2. Извори финансирања локалних власти ће бити примјерени њиховим дужностима које прописују устав и закон.

3. Најмање један дио средстава локалних власти ће потицати од локалних такси и накнада за које локалне власти, у мјери утврђеној статутом, имају право да утврђују стопе.

4. Системи финансирања на којима се заснивају извори средстава локалних власти треба да буду довољно разнолики и еластични како би омогућили усклађивање, у највећој могућој мјери, са стварном процјеном трошкова за обављање њихових активности.

5. Потреба заштите финансијски слабијих локалних власти налаже успостављање одговарајућих поступака или мјера финансијског изједначавања, са циљем исправљања посљедица неједнаке дистрибуције извора финансирања односно финансијског оптерећења локалних власти. Таквим поступцима или мјерама се не могу сужавати права локалних власти које оне имају у оквиру своје надлежности.

6. Локалне власти ће, на одговарајући начин, бити консултоване у погледу метода на основу којег ће им бити додијељени редистрибуирани извори финансирања.


7. Колико год је то могуће, средства која се преносе локалним властима неће имати карактер намјенских средстава. Додјелом тих средстава не може се угрозити дискреционо право локалних власти да воде политику у оквиру својих овлашћења.

8. Како би им се омогућило узимање кредита за капиталне инвестиције, локалним властима је пријеко потребно омогућити приступ националном тржишту капитала, у складу са законом.

Члан 11.Законска заштита локалне самоуправе

Локалне власти имају право на правна средства ради осигурања слободног обављања својих дужности и поштовања принципа локалне самоуправе успостављених уставом или законом земље којој припадају.

Члан 13.Власти на које се Повеља односи

1. Принципи локалне самоуправе, садржани у овој Повељи односе се на све категорије локалних власти које постоје на територији земље потписнице (...).

Ц. Закон о принципима локалне самоуправе у Федерацији Босне и Херцеговине(„Службене новине Федерације БиХ“, бр.: 49/06 и

51/09)

II. Дефиниција локалне самоуправе

Члан 2.Локална самоуправа подразумијева право и

оспособљеност јединица локалне самоуправе да, у границама закона, регулишу и управљају одређеним јавним пословима на основу властите одговорности и у интересу локалног становништва.

Члан 7.Јединица локалне самоуправе има право слободног

и самосталног располагања својом имовином у складу са законом.

Јединица локалне самоуправе самостално располаже финансијским средствима у складу са законом.

III. Самоуправни дјелокруг јединице локалне самоуправе

Члан 8.Јединица локалне самоуправе има властите

надлежности установљене уставом и законом и има право да се бави свим питањима од локалног значаја која нису искључена из њене надлежности, нити додијељена у надлежност неке друге власти на основу устава и закона.

Она ће бити самостална у одлучивању о питањима из властитих надлежности, које не могу бити ограничене или ускраћене од федералних или кантоналних власти, осим у случајевима и у оквирима утврђеним уставом и законом.

У властите надлежности јединице локалне самоуправе посебно спадају:

- (...)- утврђивање политике коришћења и утврђивање

висине накнада за коришћење јавних добара; - утврђивање и вођење политике располагања, кори-

шћења и управљања грађевинским земљиштем; - утврђивање политике управљања и располагања

имовином јединице локалне самоуправе;- (...)- доношење прописа о порезима, накнадама, допри-

носима и таксама из надлежности јединице локалне самоуправе;

- (...).Осим уколико закон не одреди да неку надлежност

треба сматрати повјереном, надлежност, установљена или предвиђена законом, сматра се властитом надлежношћу јединице локалне самоуправе.

Члан 11.Пренос и повјеравање нових послова јединицама

локалне самоуправе бит ће праћени додјелом средстава потребних за њихово ефикасно обављање.

Члан 34.Јединице локалне самоуправе имају право на

одговарајуће сопствене финансијске изворе којима локални органи могу слободно располагати у оквиру своје надлежности у складу са законом.

Један дио финансијских извора јединица локалне самоуправе оствариват ће се од локалних такса и накнада чију стопу јединица локалне самоуправе утврђује у оквиру закона.

Финансијска средства јединица локалне самоуправе бит ће сразмјерна њиховим надлежностима које су им додијељене законом. Сваки пријенос нових функција бити ће праћен финансијским средствима потребним за њихово ефикасно извршавање.

Законодавац је дужан прибавити мишљење од Савеза општина и градова о свим питањима која се односе на додјелу средстава, као и о свим промјенама закона које могу утицати на финансијске обавезе јединица локалне самоуправе.

У складу са утврђеном фискалном политиком, законом се утвђују врсте пореза, накнада, доприноса и такса који у цијелости или дјелимично припадају јединицама локалне самоуправе као изворни приходи.

Члан 59.Пренос послова и надлежности додијељених овим

Законом, као и одговорност јединица локалне самоуправе за њихово вршење, почет ће истовремено са преносом средстава потребних за њихово обављање.

Д. Закон о електричној енергији у Федерацији Босне и Херцеговине(„Службене новине Федерације БиХ“, бр.: 66/13 и

94/15)


Члан 73. ст. 2. и 3. - оспорене одредбе - Рјешавање имовинско-правних односа

(2) На објекте чији су имовинско-правни односи уређени у складу са ставом (1) овог члана, електроенергетски субјект није дужан плаћати посебне накнаде осим накнаде за концесију и накнада утврђених другим законима, а у случају настанка штетног догађаја дужан је учињену штету надокнадити.

(3) Електроенергетски субјект који обавља своју дјелатност као јавну услугу има право своје инсталације постављати у јавне површине као и у путном појасу путне инфраструктуре без накнаде у складу са важећим техничким и другим прописима, уз обавезу прибављања сагласности од институција надлежних за управљање јавним површинама.

6. Судска пракса Уставног суда Федерације

Пресуда број: У-55/14 од 07.10.2015. године („Службене новине Федерације БиХ“, број: 5/16), Пресуда број: У-12/17 од 25.10.2017. године („Службене новине Федерације БиХ“, број: 92/17), Пресуда број: У-4/18 од 17.12.2018. године („Службене новине Федерације БиХ“, број: 103/18) и др.

7. Чињенично стање и став Уставног суда Федерације

У овом уставно судском предмету Уставни суд Федерације није заказао јавну расправу оцјењујући да за то нема разлога јер нема спорних чињеничних питања на која би било неопходно добити разјашњења на јавној расправи уз учешће странака у поступку, тим прије што већ постоји изграђена уставносудска пракса Уставног суда Федерације у погледу оспорених одредби Закона.

У поступку рјешавања овог предмета Уставни суд Федерације је пошао од члана VI.2. (1) Устава Федерације Босне и Херцеговине, према којем се у општинама остварује право на локалну самоуправу, Европске повеље о локалној самоуправи, међународних уговора, општих правила међународног права и других споразума који су на снази у Босни и Херцеговини и Федерацији Босне и Херцеговине и чине саставни дио правног поретка у Босни и Херцеговини.

Законом се уређује функционисање електро-енергетског сектора, електропривредне дјелатности, развој и функционисање тржишта електричне енергије, као и општи услови за испоруку електричне енергије, планирање и развој, изградња, реконструкција и одржавање електроенергетских објеката, те надзор над провођењем овог закона, док се пренос електричне енергије и друга питања везана за управљање и вођење електроенергетског система не регулишу овим законом.

Према ставу 2. члана 58. Закона о принципима локалне самоуправе, Федерација Босне и Херцеговине и кантони били су дужни ускладити своје законе са цитираним законом, те извршити пренос послова и надлежности, као и одговорности додијељених јединицама локалне самоуправе у року од шест мјесеци од дана његовог ступања на снагу. Како је

тај Закон ступио на снагу дана 07.09.2006. године, а Закон о електричној енергији донесен и објављен у „Службеним новинама Федерације БиХ“, број: 66/13 од 28.08.2013. године, несумњиво се закључује да је прописивањем својеврсне одговорности које се намећу општинама као јединицама локалне самоуправе, а које су предмет регулисања оспореним одредбама Закона, јер подразумијевају издавање прописаних правних аката и дозвола, те и чињења од стране општинских органа за регулисање издавања обавезне урбанистичко – грађевинске документације, уклањање непрописно изграђених објеката и сл., а без истовременог преноса и потребних средстава за њихово вршење, повређују право локалне самоуправе, па тиме и Општине Кладањ као јединице локалне самоуправе. Наиме, према прописаном стању ствари, електроенергетски субјект није дужан плаћати посебне накнаде осим накнаде за концесију и накнада утврђених другим законима, односно, електроенергетски субјект који обавља своју дјелатност као јавну услугу има право своје инсталације постављати у јавне површине као и у путном појасу путне инфраструктуре, али се ослобађа накнаде у складу са важећим техничким и другим прописима, уз обавезу прибављања сагласности од институција надлежних за управљање јавним површинама, а исте су изворно имовина јединица локалне самоуправе. Такође је прописана обавеза органа локалне управе на уклањање непрописано изграђених објеката, без утврђене накнаде, а у супротном електроенергетски субјект може покренути тужбу код надлежног суда.

Уставни суд Федерације уважава чињеницу да електроенергетски сектор, као сектор од општег јавног интереса може имати одређене погодности, какве су и предвиђене Законом, но, оне не могу бити на штету права јединица локалне самоуправе, те, уколико виши ниво власти прописује ослобађања од такса и накнада које припадају јединицама локалне самоуправе, дужан је истовремено обезбиједити и пренос средстава за њихово обављање, што оспореним одредбама Закона није учињено.

Наиме, из утврђеног чињеничног стања несумњиво се закључује да из става 2. члана 73. Закона проистиче да електроенергетски субјект као инвеститор није дужан да плаћа накнаде које својим прописом одреди јединица локалне самоуправе, због тога што је доношење закона о концесији и других закона изван надлежности јединица локалне самоуправе. Према овој одредби, у случају да је инвеститор изградње електроенергетског објекта електроенергетски субјект који је претходно ријешио имовинско – правне односе, јединица локалне самоуправе нема право да својим прописом утврди и да наплати било какву накнаду, као што је накнада за издавање урбанистичко – грађевинске документације (нпр. урбанистичке сагласности, одобрење за грађење, употребна дозвола). Издавању урбанистичко - грађевинске документације претходе одређени трошкови, као што су трошкови увиђаја, исколичења грађевине, комисије за технички преглед објекта при издавању употребне дозволе и сл. Ове трошкове претходно сноси орган јединице локалне самоуправе који је надлежан за


издавање тих одобрења, а накнадно их у складу са својим прописом о накнадама наплаћује од инвеститора. Осим тога, када је у питању изградња електроенергетског објекта и уколико је инвеститор електроенергетски субјект, трошкове издавања дозвола, одобрења и других накнада сноси непосредно јединица локалне самоуправе, јер је према овој одредби електроенергетски субјект ослобођен плаћања било каквих накнада осим оних прописаних законом.

Такође, из одредбе става 3. члана 73. Закона проистиче да електроенергетски субјект без накнаде има право постављати своје инсталације у јавне површине као и у путном појасу путне инфраструктуре. Из ове одредбе произилази да електроенергетски субјект није дужан да плаћа накнаде за инсталације постављене у јавним површинама и путном појасу у надлежности јединица локалне самоуправе, чиме се јединицама локалне самоуправе онемогућава доношење прописа којима се утврђује накнада за коришћење јавних добара у случају да таква добра користи електроенергетски субјект.

Из свега изложеног може се закључити да је Федерација Босне и Херцеговине на овај начин на јединице локалне самоуправе извршила својеврстан пренос послова и надлежности без истовременог преноса потребних средстава за њихово вршење кроз оспорене одредбе Закона, јер подразумијевају издавање прописаних правних аката и дозвола, те и одређене активности општинских органа у поступку издавања обавезне урбанистичко–грађевинске документације, и сл., а без истовременог преноса потребних средстава за њихово вршење, чиме је повријеђено право на локалну самоуправу Општине Кладањ.

Ову пресуду Уставни суд Федерације донио

је једногласно у саставу: Александра Мартиновић, предсједница Суда, Весна Будимир, Мирјана Чучковић, проф. др Един Муминовић и др сц. Ката Сењак, судије Суда.

Предсједница Уставног суда Федерације Босне и Херцеговине

Александра Мартиновић, с.р.



Ustavni sud Federacije Bosne i Hercegovine odlučujući o zahtjevu Načelnika Opštine Kladanj za zaštitu prava na lokalnu samoupravu u vezi sa primjenom člana 73. st. 2. i 3. Zakona o električnoj energiji u Federaciji Bosne i Hercegovine, na osnovu člana IV.C.3.10. (3) Ustava Federacije Bosne i Hercegovine, a u vezi sa Amandmanom XCVI na Ustav Federacije Bosne

i Hercegovine, na sjednici bez javne rasprave, održanoj dana 18.06.2019. godine, donio je

P R E S U D U

1. Utvrđuje se da je članom 73. st. 2. i 3. Zakona o električnoj energiji u Federaciji Bosne i Hercegovine („Službene novine Federacije BiH“, br.: 66/13 i 94/15), povrijeđeno pravo na lokalnu samoupravu Opštine Kladanj.

2. Presudu objaviti u „Službenim novinama Federacije BiH“, „Službenim novinama Tuzlanskog kantona“ i „Službenom glasniku Opštine Kladanj“.

O b r a z l o ž e nj e

1. Podnosilac zahtjeva i predmet zahtjeva

Načelnik Opštine Kladanj (u daljem tekstu: podnosilac zahtjeva) dana 11.02.2019. godine dostavio je Ustavnom sudu Federacije Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Ustavni sud Federacije) zahtjev za zaštitu prava na lokalnu samoupravu u vezi sa primjenom člana 73. st. 2. i 3. Zakona o električnoj energiji u Federaciji Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: osporene odredbe Zakona).

U skladu sa Amandmanom XCVI na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine, podnosilac zahtjeva je ovlašten za pokretanje postupka pred Ustavnim sudom Federacije.


Stranke u postupku u ovom predmetu na osnovu Amandmana XCVI na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine su: podnosilac zahtjeva i Parlament Federacije Bosne i Hercegovine.


Podnosilac zahtjeva smatra da su osporene odredbe Zakona neusklađene sa članom 9. Evropske povelje o lokalnoj samoupravi, Ustavom Federacije Bosne i Hercegovine i članom 8. stav 3. Zakona o principima lokalne samouprave u Federaciji Bosne i Hercegovine („Službene novine Federacije BiH“, br.: 49/06 i 51/09) – (u daljem tekstu: Zakon o principima lokalne samouprave).

Prema odredbi člana 73. stav 2. Zakona o električnoj energiji u Federaciji Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Zakon o električnoj energiji), elektroenergetski subjekt nije dužan da plaća nijednu naknadu osim naknade koncesije i naknada utvrđenih drugim zakonima. Iz ove odredbe proizilazi da elektroenergetski subjekt kao investitor nije dužan da plaća naknade koje svojim propisom odredi jedinica lokalne samouprave, jer je donošenje zakona o koncesiji i drugih zakona izvan nadležnosti jedinica lokalne samouprave. Prema ovoj odredbi, Opština Kladanj nema pravo da svojim propisom utvrdi i da naplati bilo kakvu naknadu (npr. naknadu izdavanja urbanističko-građevinske dokumentacije kao što su urbanistička saglasnost, odobrenje za građenje, upotrebnu dozvola i dr.), u slučaju da je investitor izgradnje elektroenergetskog objekta elektroenergetski subjekt koji je prethodno riješio imovinsko-pravne odnose.


Izdavanju urbanističko-građevinske dokumentacije prethode određene radnje: uviđaj, iskoličenje građevine, izlazak na lice mjesta komisije za tehnički pregled objekta pri izdavanju upotrebne dozvole itd., a sve te radnje izazivaju određene troškove koje snosi organ jedinice lokalne samouprave nadležan za izdavanje tih odobrenja. Opisane radnje obavljaju zaposlenici opštine, koji platu primaju iz opštinskog budžeta koji se popunjava naplatom naknada. U slučaju izgradnje elektroenergetskog objekta čiji je investitor elektroenergetski subjekt, troškove izdavanja dozvola, odobrenja i drugih naknada snosi neposredno jedinica lokalne samouprave, jer je ovom odredbom elektroenergetski subjekt oslobođen plaćanja bilo kakvih naknada osim onih propisanih zakonom. Ovom odredbom Opština Kladanj dovedena je u neravnopravan položaj u odnosu na Federaciju Bosne i Hercegovine i kantone kojima je ostavljena mogućnost da zakonima propisuju i naplaćuju naknade za izdavanje urbanističko-građevinske dokumentacije i druge naknade u slučaju da se radi o elektroenergetskim objektima za koje Federacija Bosne i Hercegovine, odnosno, kanton izdaju takvu dokumentaciju. Osim toga, investitori koji nisu elektroenergetski subjekti i ne grade elektroenergetske objekte su obavezni da plaćaju naknade, čime se dovode u neravnopravan položaj sa elektroenergetskim subjektima kao investitorima.

Članom 73. stav 3. Zakona o električnoj energiji, propisano je da elektroenergetski subjekt ima pravo postavljati svoje instalacije u javne površine kao i u putnom pojasu putne infrastrukture bez naknade. Iz ove odredbe proizilazi da elektroenergetski subjekt nije dužan da plaća naknade za instalacije postavljene u javnim površinama i putnom pojasu čime se jedinica lokalne samouprave onemogućava da donosi propise kojima utvrđuje naknadu za korištenje javnih dobara u slučaju da takva dobra koristi elektroenergetski subjekt. Dakle, elektroenergetskom subjektu dozvoljava se korištenje lokalnih resursa (građevinskog zemljišta i sl.) bez prava jedinice lokalne samouprave da odredi i naplati naknadu za korištenje tih resursa. Iz naprijed navedenog jasno se vidi da se osporenim odredbama Zakona za vlasnike elektroenergetskih objekata propisuju posebne pogodnosti, čime se krši osnovno pravo na jednakost pred zakonom i vrši diskriminacija, a sve na račun jedinica lokalne samouprave.

Osporenim odredbama Zakona povrjeđuju se prava iz nadležnosti Opštine Kakanj zasnovana na članu 9. Evropske povelje o lokalnoj samoupravi i članu 8. stav 3. Zakona o principima lokalne samouprave.

Ukazuje se na praksu Ustavnog suda Federacije i navode presude toga suda sa brojevima: U-55/14 od 07.10.2015. godine i U-12/17 od 25.10.2017. godine.

Na osnovu iznesenog podnosilac predlaže da Ustavni sud Federacije donese presudu kojim će utvrditi da je osporenim odredbama Zakona povrijeđeno pravo na lokalnu samoupravu Opštine Kladanj jer su istoj nametnute dodatne obaveze bez dodjele sredstava potrebnih za njihovo djelotvorno obavljanje.


U skladu sa članom 16. Zakona o postupku pred Ustavnim sudom Federacije Bosne i Hercegovine („Službene

novine Federacije BiH“, br.: 6/95 i 37/03), Ustavni sud Federacije je aktom broj: U-12/19 od 18.03.2018. godine zatražio od oba doma Parlamenta Federacije Bosne i Hercegovine da dostave odgovor na podneseni zahtjev u roku od 30 dana od dana prijema akta.

Predstavnički dom i Dom naroda Parlamenta Federacije Bosne i Hercegovine nisu dostavili odgovore, ali je to učinila Vlada Federacije Bosne i Hercegovine dostavljanjem Mišljenja broj: 347/2019 od 18. 04. 2019. godine sa prilogom u vidu Informacije Federalnog ministarstva energije, rudarstva i industrije broj: 05-02-592/19 od 05.04.2019. godine. Ovim Mišljenjem u cijelosti se prihvata navedena Informaciju vezana za Presudu Ustavnog suda Federacije broj: U-12/19 od 18.03.2019. godine kojom se ocjenjivala ustavnost istih osporenih odredbi Zakona. Imajući u vidu presude Ustavnog suda Federacije sa brojevima: U-55/14 od 07.10.2015. godine, U-5/16 od 22.01.2016. godine i U-4/18 od 17.12.2018. godine, u kojima je, između ostalog, utvrđeno da osporene odredbe Zakona povrjeđuje pravo na lokalnu samoupravu opština Novo Sarajevo, Konjic i Olovo. Vlada Federacije Bosne i Hercegovine smatra da nema posebnog pravnog osnova za učešće u ovom postupku i da nema svrhe da dostavlja traženi odgovor ovome sudu smatrajući da se u konkretnom slučaju suštinski radi o presuđenoj stvari (res iudicata), istina sa drugim podnosiocem zahtjeva, i da se ne bi mogla očekivati drugačija presuda.

5. Relevantno pravo


VI. Opštinske vlastiČlan 2.

(1) U opštini se ostvaruje lokalna samouprava.

Amandman XVIII Član VII.3. Ustava Federacije Bosne i Hercegovine

mijenja se i glasi:„Međunarodni ugovori i drugi sporazumi koji su na

snazi u Bosni i Hercegovini i Federaciji, te opšta pravila međunarodnog prava čine dio zakonodavstva Federacije. U slučaju nesaglasnosti međunarodnog ugovora, odnosno sporazuma i zakonodavstva, preovladava međunarodni ugovor, odnosno sporazum.“

Amandman XCVIU članu IV.C.10 iza stava (2) dodaje se novi stav (3)

koji glasi:„(3) Zaštitu prava na lokalnu samoupravu osigurava

Ustavni sud. Takav postupak pred Ustavnim sudom mogu pokrenuti opštine i gradovi, kao i udruženja opština i gradova Federacije Bosne i Hercegovine. Ustavni sud odlučuje o sporovima između jedinica lokalne samouprave i kantona ili Federacije na zahtjev opštinskog ili gradskog vijeća, načelnika opštine ili gradonačelnika grada, ili udruženja opština i gradova Federacije Bosne i Hercegovine.“



B. Evropska povelja o lokalnoj samoupravi

Član 2.Ustavna i zakonska osnova lokalne samouprave

Princip lokalne samouprave bit će utvrđen zakonodavstvom zemlje potpisnice i, gdje je to moguće - ustavom.

Član 3. stav 1.Koncept lokalne samouprave

1. Lokalna samouprava podrazumijeva pravo i osposobljenost lokalnih vlasti da, u granicama zakona, regulišu i rukovode znatnim dijelom javnih poslova, na osnovu vlastite odgovornosti i u interesu lokalnog stanovništva.

Član 4.Djelokrug lokalne samouprave

1. Osnovna prava i dužnosti lokalnih vlasti biće utvrđeni ustavom ili statutom, time se, međutim, ne sprječava prenošenje na lokalne vlasti prava i odgovornosti za specifične zadatke, u skladu sa zakonom.

2. Lokalne vlasti će, u granicama zakona, imati puno diskreciono pravo da provode svoje inicijative u vezi sa svim stvarima koje nisu isključene iz njihove nadležnosti, niti stavljene u nadležnost neke druge vlasti.



5. U slučajevima prenošenja ovlaštenja sa centralnih ili regionalnih na lokalne vlasti, lokalnim vlastima će, u što je moguće većoj mjeri, biti dozvoljeno da prilagođavaju njihovo provođenje u lokalnim uslovima.

6. Lokalne vlasti će biti konsultovane, u najvećoj mogućoj mjeri, pravovremeno i na odgovarajući način, u procesu planiranja i donošenja odluka o svim stvarima koje ih se direktno tiču.

Član 9. Izvori finansiranja lokalnih vlasti

1. Lokalne vlasti će, u skladu sa ekonomskom politikom zemlje, imati pravo na odgovarajuće vlastite izvore finansiranja, kojima će raspolagati slobodno, u okviru svojih ovlaštenja.

2. Izvori finansiranja lokalnih vlasti će biti primjereni njihovim dužnostima koje propisuju ustav i zakon.

3. Najmanje jedan dio sredstava lokalnih vlasti će poticati od lokalnih taksi i naknada za koje lokalne vlasti, u mjeri utvrđenoj statutom, imaju pravo da utvrđuju stope.

4. Sistemi finansiranja na kojima se zasnivaju izvori sredstava lokalnih vlasti treba da budu dovoljno raznoliki i elastični kako bi omogućili usklađivanje, u najvećoj mogućoj mjeri, sa stvarnom procjenom troškova za obavljanje njihovih aktivnosti.

5. Potreba zaštite finansijski slabijih lokalnih vlasti

nalaže uspostavljanje odgovarajućih postupaka ili mjera finansijskog izjednačavanja, sa ciljem ispravljanja posljedica nejednake distribucije izvora finansiranja odnosno finansijskog opterećenja lokalnih vlasti. Takvim postupcima ili mjerama se ne mogu sužavati prava lokalnih vlasti koje one imaju u okviru svoje nadležnosti.

6. Lokalne vlasti će, na odgovarajući način, biti konsultovane u pogledu metoda na osnovu kojeg će im biti dodijeljeni redistribuirani izvori finansiranja.


8. Kako bi im se omogućilo uzimanje kredita za kapitalne investicije, lokalnim vlastima je prijeko potrebno omogućiti pristup nacionalnom tržištu kapitala, u skladu sa zakonom.

Član 11.Zakonska zaštita lokalne samouprave

Lokalne vlasti imaju pravo na pravna sredstva radi osiguranja slobodnog obavljanja svojih dužnosti i poštovanja principa lokalne samouprave uspostavljenih ustavom ili zakonom zemlje kojoj pripadaju.

Član 13.Vlasti na koje se Povelja odnosi

1. Principi lokalne samouprave, sadržani u ovoj Povelji odnose se na sve kategorije lokalnih vlasti koje postoje na teritoriji zemlje potpisnice (...).

C. Zakon o principima lokalne samouprave u Federaciji Bosne i Hercegovine(„Službene novine Federacije BiH“, br.: 49/06 i 51/09)


Član 2.Lokalna samouprava podrazumijeva pravo i ospo-

sobljenost jedinica lokalne samouprave da, u granicama zakona, regulišu i upravljaju određenim javnim poslovima na osnovu vlastite odgovornosti i u interesu lokalnog stanovništva.

Član 7.Jedinica lokalne samouprave ima pravo slobodnog i

samostalnog raspolaganja svojom imovinom u skladu sa zakonom.

Jedinica lokalne samouprave samostalno raspolaže finansijskim sredstvima u skladu sa zakonom.


Član 08.Jedinica lokalne samouprave ima vlastite nadležnosti

ustanovljene ustavom i zakonom i ima pravo da se bavi svim pitanjima od lokalnog značaja koja nisu isključena iz njene nadležnosti, niti dodijeljena u nadležnost neke druge vlasti na osnovu ustava i zakona.

Ona će biti samostalna u odlučivanju o pitanjima iz vlastitih nadležnosti, koje ne mogu biti ograničene ili


uskraćene od federalnih ili kantonalnih vlasti, osim u slučajevima i u okvirima utvrđenim ustavom i zakonom.

U vlastite nadležnosti jedinice lokalne samouprave posebno spadaju:



i upravljanja građevinskim zemljištem; - utvrđivanje politike upravljanja i raspolaganja imo-

vinom jedinice lokalne samouprave;- (...)- donošenje propisa o porezima, naknadama, dopri-

nosima i taksama iz nadležnosti jedinice lokalne samouprave; - (...).Osim ukoliko zakon ne odredi da neku nadležnost treba


Član 11.Prijenos i povjeravanje novih poslova jedinicama


Član 34.Jedinice lokalne samouprave imaju pravo na

odgovarajuće sopstvene finansijske izvore kojima lokalni organi mogu slobodno raspolagati u okviru svoje nadležnosti u skladu sa zakonom.

Jedan dio finansijskih izvora jedinica lokalne samouprave ostvarivat će se od lokalnih taksa i naknada čiju stopu jedinica lokalne samouprave utvrđuje u okviru zakona.

Finansijska sredstva jedinica lokalne samouprave bit će srazmjerna njihovim nadležnostima koje su im dodijeljene zakonom. Svaki prijenos novih funkcija biti će praćen finansijskim sredstvima potrebnim za njihovo efikasno izvršavanje.

Zakonodavac je dužan pribaviti mišljenje od Saveza opština i gradova o svim pitanjima koja se odnose na dodjelu sredstava, kao i o svim promjenama zakona koje mogu utjecati na finansijske obaveze jedinica lokalne samouprave.

U skladu sa utvrđenom fiskalnom politikom, zakonom se utvđuju vrste poreza, naknada, doprinosa i taksa koji u cijelosti ili djelimično pripadaju jedinicama lokalne samouprave kao izvorni prihodi.

Član 59.Prijenos poslova i nadležnosti dodijeljenih ovim

Zakonom, kao i odgovornost jedinica lokalne samouprave za njihovo vršenje, počet će istovremeno sa prijenosom sredstava potrebnih za njihovo obavljanje.

D. Zakon o električnoj energiji u Federaciji Bosne i Hercegovine(„Službene novine Federacije BiH“, br.: 66/13 i 94/15)

Član 73. st. 2. i 3. - osporene odredbe - Rješavanje imovinsko-pravnih odnosa

(2) Na objekte čiji su imovinsko-pravni odnosi uređeni u skladu sa stavom (1) ovog člana, elektroenergetski

subjekt nije dužan plaćati posebne naknade osim naknade za koncesiju i naknada utvrđenih drugim zakonima, a u slučaju nastanka štetnog događaja dužan je učinjenu štetu nadoknaditi.

(3) Elektroenergetski subjekt koji obavlja svoju djelatnost kao javnu uslugu ima pravo svoje instalacije postavljati u javne površine kao i u putnom pojasu putne infrastrukture bez naknade u skladu sa važećim tehničkim i drugim propisima, uz obavezu pribavljanja saglasnosti od institucija nadležnih za upravljanje javnim površinama.


Presuda broj: U-55/14 od 07.10.2015. godine („Službene novine Federacije BiH“, broj: 5/16), Presuda broj: U-12/17 od 25.10.2017. godine („Službene novine Federacije BiH“, broj: 92/17), Presuda broj: U-4/18 od 17.12.2018. godine („Službene novine Federacije BiH“, broj: 103/18) i dr.


U ovom ustavno sudskom predmetu Ustavni sud Federacije nije zakazao javnu raspravu ocjenjujući da za to nema razloga jer nema spornih činjeničnih pitanja na koja bi bilo neophodno dobiti razjašnjenja na javnoj raspravi uz učešće stranaka u postupku, tim prije što već postoji izgrađena ustavnosudska praksa Ustavnog suda Federacije u pogledu osporenih odredbi Zakona.

U postupku rješavanja ovog predmeta Ustavni sud Federacije je pošao od člana VI.2. (1) Ustava Federacije Bosne i Hercegovine, prema kojem se u opštinama ostvaruje pravo na lokalnu samoupravu, Evropske povelje o lokalnoj samoupravi, međunarodnih ugovora, opštih pravila međunarodnog prava i drugih sporazuma koji su na snazi u Bosni i Hercegovini i Federaciji Bosne i Hercegovine i čine sastavni dio pravnog poretka u Bosni i Hercegovini.

Zakonom se uređuje funkcionisanje elektroenergetskog sektora, elektroprivredne djelatnosti, razvoj i funkcionisanje tržišta električne energije, kao i opšti uslovi za isporuku električne energije, planiranje i razvoj, izgradnja, rekonstrukcija i održavanje elektroenergetskih objekata, te nadzor nad provođenjem ovog zakona, dok se prijenos električne energije i druga pitanja vezana za upravljanje i vođenje elektroenergetskog sistema ne regulišu ovim zakonom.

Prema stavu 2. člana 58. Zakona o principima lokalne samouprave, Federacija Bosne i Hercegovine i kantoni bili su dužni uskladiti svoje zakone sa citiranim zakonom, te izvršiti prijenos poslova i nadležnosti, kao i odgovornosti dodijeljenih jedinicama lokalne samouprave u roku od šest mjeseci od dana njegovog stupanja na snagu. Kako je taj Zakon stupio na snagu dana 07.09.2006. godine, a Zakon o električnoj energiji donesen i objavljen u „Službenim novinama Federacije BiH“, broj: 66/13 od 28.08.2013. godine, nesumnjivo se zaključuje da je propisivanjem svojevrsne odgovornosti koje se nameću opštinama kao jedinicama lokalne samouprave, a koje su predmet regulisanja osporenim odredbama Zakona, jer podrazumijevaju izdavanje propisanih pravnih akata i dozvola, te i činjenja od strane opštinskih organa za regulisanje izdavanja obavezne urbanističko – građevinske dokumentacije, uklanjanje nepropisno izgrađenih objekata


i sl., a bez istovremenog prijenosa i potrebnih sredstava za njihovo vršenje, povrjeđuju pravo lokalne samouprave, pa time i Opštine Kladanj kao jedinice lokalne samouprave. Naime, prema propisanom stanju stvari, elektroenergetski subjekt nije dužan plaćati posebne naknade osim naknade za koncesiju i naknada utvrđenih drugim zakonima, odnosno, elektroenergetski subjekt koji obavlja svoju djelatnost kao javnu uslugu ima pravo svoje instalacije postavljati u javne površine kao i u putnom pojasu putne infrastrukture, ali se oslobađa naknade u skladu sa važećim tehničkim i drugim propisima, uz obavezu pribavljanja saglasnosti od institucija nadležnih za upravljanje javnim površinama, a iste su izvorno imovina jedinica lokalne samouprave. Također je propisana obaveza organa lokalne uprave na uklanjanje nepropisano izgrađenih objekata, bez utvrđene naknade, a u suprotnom elektroenergetski subjekt može pokrenuti tužbu kod nadležnog suda.

Ustavni sud Federacije uvažava činjenicu da elektroenergetski sektor, kao sektor od opšteg javnog interesa može imati određene pogodnosti, kakve su i predviđene Zakonom, no, one ne mogu biti na štetu prava jedinica lokalne samouprave, te, ukoliko viši nivo vlasti propisuje oslobađanja od taksa i naknada koje pripadaju jedinicama lokalne samouprave, dužan je istovremeno obezbijediti i prijenos sredstava za njihovo obavljanje, što osporenim odredbama Zakona nije učinjeno.

Naime, iz utvrđenog činjeničnog stanja nesumnjivo se zaključuje da iz stava 2. člana 73. Zakona proističe da elektroenergetski subjekt kao investitor nije dužan da plaća naknade koje svojim propisom odredi jedinica lokalne samouprave, zbog toga što je donošenje zakona o koncesiji i drugih zakona izvan nadležnosti jedinica lokalne samouprave. Prema ovoj odredbi, u slučaju da je investitor izgradnje elektroenergetskog objekta elektroenergetski subjekt koji je prethodno riješio imovinsko – pravne odnose, jedinica lokalne samouprave nema pravo da svojim propisom utvrdi i da naplati bilo kakvu naknadu, kao što je naknada za izdavanje urbanističko – građevinske dokumentacije (npr. urbanističke saglasnosti, odobrenje za građenje, upotrebna dozvola). Izdavanju urbanističko - građevinske dokumentacije prethode određeni troškovi, kao što su troškovi uviđaja, iskoličenja građevine, komisije za tehnički pregled objekta pri izdavanju upotrebne dozvole i sl. Ove troškove prethodno snosi organ jedinice lokalne samouprave koji je nadležan za izdavanje tih odobrenja, a naknadno ih u skladu sa svojim propisom o naknadama naplaćuje od investitora. Osim toga, kada je u pitanju izgradnja elektroenergetskog objekta i ukoliko je investitor elektroenergetski subjekt, troškove izdavanja dozvola, odobrenja i drugih naknada snosi neposredno jedinica lokalne samouprave, jer je prema ovoj odredbi elektroenergetski subjekt oslobođen plaćanja bilo kakvih naknada osim onih propisanih zakonom.

Također, iz odredbe stava 3. člana 73. Zakona proističe da elektroenergetski subjekt bez naknade ima pravo postavljati svoje instalacije u javne površine kao i u putnom pojasu putne infrastrukture. Iz ove odredbe proizilazi da elektroenergetski subjekt nije dužan da plaća naknade za instalacije postavljene u javnim površinama i putnom pojasu u nadležnosti jedinica lokalne samouprave, čime se jedinicama lokalne samouprave onemogućava donošenje propisa kojima se utvrđuje naknada za korištenje javnih dobara u slučaju da takva dobra koristi elektroenergetski subjekt.

Iz svega izloženog može se zaključiti da je Federacija Bosne i Hercegovine na ovaj način na jedinice lokalne samouprave izvršila svojevrstan prijenos poslova i nadležnosti bez istovremenog prijenosa potrebnih sredstava za njihovo vršenje kroz osporene odredbe Zakona, jer podrazumijevaju izdavanje propisanih pravnih akata i dozvola, te i određene aktivnosti opštinskih organa u postupku izdavanja obavezne urbanističko–građevinske dokumentacije, i sl., a bez istovremenog prijenosa potrebnih sredstava za njihovo vršenje, čime je povrijeđeno pravo na lokalnu samoupravu Opštine Kladanj.

Ovu presudu Ustavni sud Federacije donio je

jednoglasno u sastavu: Aleksandra Martinović, predsjednica Suda, Vesna Budimir, Mirjana Čučković, prof.dr. Edin Muminović i dr.sc. Kata Senjak, sudije Suda.





Ustavni sud Federacije Bosne i Hercegovine odlučujući o zahtjevu Načelnika Općine Kladanj za zaštitu prava na lokalnu samoupravu u svezi s primjenom članka 73. st. 2. i 3. Zakona o električnoj energiji u Federaciji Bosne i Hercegovine, na temelju članka IV.C.3.10. (3) Ustava Federacije Bosne i Hercegovine, a u svezi s Amandmanom XCVI na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine, na sjednici bez javne rasprave, održanoj dana 18.06.2019. godine, donio je

P R E S U D U

1. Utvrđuje se da je člankom 73. st. 2. i 3. Zakona o električnoj energiji u Federaciji Bosne i Hercegovine („Službene novine Federacije BiH“, br.: 66/13 i 94/15), povrijeđeno pravo na lokalnu samoupravu Općine Kladanj.

2. Presudu objaviti u „Službenim novinama Federacije BiH“, „Službenim novinama Tuzlanskog kantona“ i „Službenom glasniku Općine Kladanj“.

O b r a z l o ž e nj e

1. Podnositelj zahtjeva i predmet zahtjeva

Načelnik Općine Kladanj (u daljnjem tekstu: podnositelj zahtjeva) dana 11.02.2019. godine dostavio je Ustavnom sudu Federacije Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud Federacije) zahtjev za zaštitu prava na lokalnu samoupravu u svezi s primjenom članka 73. st. 2. i 3. Zakona


o električnoj energiji u Federaciji Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: osporene odredbe Zakona).

Sukladno s Amandmanom XCVI na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine, podnositelj zahtjeva je ovlašten za pokretanje postupka pred Ustavnim sudom Federacije.


Stranke u postupku u ovom predmetu na temelju Amandmana XCVI na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine su: podnositelj zahtjeva i Parlament Federacije Bosne i Hercegovine.


Podnositelj zahtjeva smatra da su osporene odredbe Zakona neusklađene s člankom 9. Europske povelje o lokalnoj samoupravi, Ustavom Federacije Bosne i Hercegovine i člankom 8. stavak 3. Zakona o načelima lokalne samouprave u Federaciji Bosne i Hercegovine („Službene novine Federacije BiH“, br.: 49/06 i 51/09) – (u daljnjem tekstu: Zakon o načelima lokalne samouprave).

Prema odredbi članka 73. stavak 2. Zakona o električnoj energiji u Federaciji Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Zakon o električnoj energiji), elektroenergetski subjekt nije dužan da plaća nijednu naknadu osim naknade koncesije i naknada utvrđenih drugim zakonima. Iz ove odredbe proizilazi da elektroenergetski subjekt kao investitor nije dužan da plaća naknade koje svojim propisom odredi jedinica lokalne samouprave, jer je donošenje zakona o koncesiji i drugih zakona izvan nadležnosti jedinica lokalne samouprave. Prema ovoj odredbi, Općina Kladanj nema pravo da svojim propisom utvrdi i da naplati bilo kakvu naknadu (npr. naknadu izdavanja urbanističko-građevinske dokumentacije kao što su urbanistička suglasnost, odobrenje za građenje, uporabnu dozvola i dr.), u slučaju da je investitor izgradnje elektroenergetskog objekta elektroenergetski subjekt koji je prethodno riješio imovinsko-pravne odnose. Izdavanju urbanističko-građevinske dokumentacije prethode određene radnje: uviđaj, iskoličenje građevine, izlazak na lice mjesta komisije za tehnički pregled objekta pri izdavanju uporabne dozvole itd., a sve te radnje izazivaju određene troškove koje snosi organ jedinice lokalne samouprave nadležan za izdavanje tih odobrenja. Opisane radnje obavljaju uposlenici općine, koji plaću primaju iz općinskog proračuna koji se popunjava naplatom naknada. U slučaju izgradnje elektroenergetskog objekta čiji je investitor elektroenergetski subjekt, troškove izdavanja dozvola, odobrenja i drugih naknada snosi neposredno jedinica lokalne samouprave, jer je ovom odredbom elektroenergetski subjekt oslobođen plaćanja bilo kakvih naknada osim onih propisanih zakonom. Ovom odredbom Općina Kladanj dovedena je u neravnopravan položaj u odnosu na Federaciju Bosne i Hercegovine i kantone kojima je ostavljena mogućnost da zakonima propisuju i naplaćuju naknade za izdavanje urbanističko-građevinske dokumentacije i druge naknade u slučaju da se radi o elektroenergetskim objektima za koje Federacija Bosne i Hercegovine, odnosno, kanton izdaju takvu dokumentaciju. Osim toga, investitori koji nisu elektroenergetski subjekti i ne grade elektroenergetske objekte su obvezni da plaćaju naknade, čime se dovode u

neravnopravan položaj s elektroenergetskim subjektima kao investitorima.

Člankom 73. stavak 3. Zakona o električnoj energiji, propisano je da elektroenergetski subjekt ima pravo postavljati svoje instalacije u javne površine kao i u putnom pojasu putne infrastrukture bez naknade. Iz ove odredbe proizilazi da elektroenergetski subjekt nije dužan da plaća naknade za instalacije postavljene u javnim površinama i putnom pojasu čime se jedinica lokalne samouprave onemogućava da donosi propise kojima utvrđuje naknadu za korištenje javnih dobara u slučaju da takva dobra koristi elektroenergetski subjekt. Dakle, elektroenergetskom subjektu dozvoljava se korištenje lokalnih resursa (građevinskog zemljišta i sl.) bez prava jedinice lokalne samouprave da odredi i naplati naknadu za korištenje tih resursa. Iz naprijed navedenog jasno se vidi da se osporenim odredbama Zakona za vlasnike elektroenergetskih objekata propisuju posebne pogodnosti, čime se krši osnovno pravo na jednakost pred zakonom i vrši diskriminacija, a sve na račun jedinica lokalne samouprave.

Osporenim odredbama Zakona povrjeđuju se prava iz nadležnosti Općine Kakanj zasnovana na članku 9. Europske povelje o lokalnoj samoupravi i članku 8. stavak 3. Zakona o načelima lokalne samouprave.

Ukazuje se na praksu Ustavnog suda Federacije i navode presude toga suda s brojevima: U-55/14 od 07.10.2015. godine i U-12/17 od 25.10.2017. godine.

Na temelju iznesenog podnositelj predlaže da Ustavni sud Federacije donese presudu kojim će utvrditi da je osporenim odredbama Zakona povrijeđeno pravo na lokalnu samoupravu Općine Kladanj jer su istoj nametnute dodatne obveze bez dodjele sredstava potrebnih za njihovo djelotvorno obavljanje.


Sukladno s člankom 16. Zakona o postupku pred Ustavnim sudom Federacije Bosne i Hercegovine („Službene novine Federacije BiH“, br.: 6/95 i 37/03), Ustavni sud Federacije je aktom broj: U-12/19 od 18.03.2018. godine zatražio od oba doma Parlamenta Federacije Bosne i Hercegovine da dostave odgovor na podneseni zahtjev u roku od 30 dana od dana prijema akta.

Zastupnički dom i Dom naroda Parlamenta Federacije Bosne i Hercegovine nisu dostavili odgovore, ali je to učinila Vlada Federacije Bosne i Hercegovine dostavljanjem Mišljenja broj: 347/2019 od 18. 04. 2019. godine s prilogom u vidu Informacije Federalnog ministarstva energije, rudarstva i industrije broj: 05-02-592/19 od 05.04.2019. godine. Ovim Mišljenjem u cijelosti se prihvata navedena Informaciju vezana za Presudu Ustavnog suda Federacije broj: U-12/19 od 18.03.2019. godine kojom se ocjenjivala ustavnost istih osporenih odredbi Zakona. Imajući u vidu presude Ustavnog suda Federacije s brojevima: U-55/14 od 07.10.2015. godine, U-5/16 od 22.01.2016. godine i U-4/18 od 17.12.2018. godine, u kojima je, između ostalog, utvrđeno da osporene odredbe Zakona povrjeđuje pravo na lokalnu samoupravu općina Novo Sarajevo, Konjic i Olovo. Vlada Federacije Bosne i Hercegovine smatra da nema posebnog pravnog osnova za učešće u ovom postupku i da nema svrhe da dostavlja traženi odgovor ovome sudu smatrajući da se u konkretnom slučaju suštinski radi o presuđenoj stvari (res


iudicata), istina s drugim podnositeljem zahtjeva, i da se ne bi mogla očekivati drugačija presuda.

5. Relevantno pravo


VI. Općinske vlastiČlanak 2.

(1) U općini se ostvaruje lokalna samouprava.

Amandman XVIII Članak VII.3. Ustava Federacije Bosne i Hercegovine

mijenja se i glasi:„Međunarodni ugovori i drugi sporazumi koji su na

snazi u Bosni i Hercegovini i Federaciji, te opća pravila međunarodnog prava čine dio zakonodavstva Federacije. U slučaju nesuglasnosti međunarodnog ugovora, odnosno sporazuma i zakonodavstva, preovladava međunarodni ugovor, odnosno sporazum.“

Amandman XCVIU članku IV.C.10 iza stavka (2) dodaje se novi stavak

(3) koji glasi:„(3) Zaštitu prava na lokalnu samoupravu osigurava

Ustavni sud. Takav postupak pred Ustavnim sudom mogu pokrenuti općine i gradovi, kao i udruženja općina i gradova Federacije Bosne i Hercegovine. Ustavni sud odlučuje o sporovima između jedinica lokalne samouprave i kantona ili Federacije na zahtjev općinskog ili gradskog vijeća, načelnika općine ili gradonačelnika grada, ili udruženja općina i gradova Federacije Bosne i Hercegovine.“


B. Europska povelja o lokalnoj samoupravi

Članak 2.Ustavna i zakonska osnova lokalne samouprave

Načelo lokalne samouprave bit će utvrđeno zakonodavstvom zemlje potpisnice i, gdje je to moguće - ustavom.

Članak 3. stavak 1.Koncept lokalne samouprave

1. Lokalna samouprava podrazumijeva pravo i osposobljenost lokalnih vlasti da, u granicama zakona, reguliraju i rukovode znatnim dijelom javnih poslova, na temelju vlastite odgovornosti i u interesu lokalnog stanovništva.

Članak 4.Djelokrug lokalne samouprave

1. Osnovna prava i dužnosti lokalnih vlasti biće utvrđeni ustavom ili statutom, time se, međutim, ne sprječava prenošenje na lokalne vlasti prava i odgovornosti za specifične zadatke, sukladno sa zakonom.

2. Lokalne vlasti će, u granicama zakona, imati puno diskreciono pravo da provode svoje inicijative u svezi sa

svim stvarima koje nisu isključene iz njihove nadležnosti, niti stavljene u nadležnost neke druge vlasti.



5. U slučajevima prenošenja ovlaštenja s centralnih ili regionalnih na lokalne vlasti, lokalnim vlastima će, u što je moguće većoj mjeri, biti dozvoljeno da prilagođavaju njihovo provođenje u lokalnim uvjetima.

6. Lokalne vlasti će biti konzultirane, u najvećoj mogućoj mjeri, blagovremeno i na odgovarajući način, u procesu planiranja i donošenja odluka o svim stvarima koje ih se direktno tiču.

Članak 9. Izvori financiranja lokalnih vlasti

1. Lokalne vlasti će, sukladno s ekonomskom politikom zemlje, imati pravo na odgovarajuće vlastite izvore financiranja, kojima će raspolagati slobodno, u okviru svojih ovlaštenja.

2. Izvori financiranja lokalnih vlasti će biti primjereni njihovim dužnostima koje propisuju ustav i zakon.

3. Najmanje jedan dio sredstava lokalnih vlasti će potjecati od lokalnih pristojbi i naknada za koje lokalne vlasti, u mjeri utvrđenoj statutom, imaju pravo da utvrđuju stope.

4. Sustavi financiranja na kojima se zasnivaju izvori sredstava lokalnih vlasti treba da budu dovoljno raznoliki i elastični kako bi omogućili usklađivanje, u najvećoj mogućoj mjeri, sa stvarnom procjenom troškova za obavljanje njihovih aktivnosti.

5. Potreba zaštite financijski slabijih lokalnih vlasti nalaže uspostavljanje odgovarajućih postupaka ili mjera financijskog izjednačavanja, s ciljem ispravljanja posljedica nejednake distribucije izvora financiranja odnosno financijskog opterećenja lokalnih vlasti. Takvim postupcima ili mjerama se ne mogu sužavati prava lokalnih vlasti koje one imaju u okviru svoje nadležnosti.

6. Lokalne vlasti će, na odgovarajući način, biti konzultirane u pogledu metoda na temelju kojeg će im biti dodijeljeni redistribuirani izvori financiranja.


8. Kako bi im se omogućilo uzimanje kredita za kapitalne investicije, lokalnim vlastima je prijeko potrebno omogućiti pristup nacionalnom tržištu kapitala, sukladno sa zakonom.

Članak 11.Zakonska zaštita lokalne samouprave

Lokalne vlasti imaju pravo na pravna sredstva radi osiguranja slobodnog obavljanja svojih dužnosti i poštovanja


načela lokalne samouprave uspostavljenih ustavom ili zakonom zemlje kojoj pripadaju.

Članak 13.Vlasti na koje se Povelja odnosi

1. Načela lokalne samouprave, sadržana u ovoj Povelji odnose se na sve kategorije lokalnih vlasti koje postoje na teritoriji zemlje potpisnice (...).

C. Zakon o načelima lokalne samouprave u Federaciji Bosne i Hercegovine(„Službene novine Federacije BiH“, br.: 49/06 i 51/09)


Članak 2.Lokalna samouprava podrazumijeva pravo i

osposobljenost jedinica lokalne samouprave da, u granicama zakona, reguliraju i upravljaju određenim javnim poslovima na temeljima vlastite odgovornosti i u interesu lokalnog stanovništva.

Članak 7.Jedinica lokalne samouprave ima pravo slobodnog i

samostalnog raspolaganja svojom imovinom sukladno sa zakonom.

Jedinica lokalne samouprave samostalno raspolaže financijskim sredstvima sukladno sa zakonom.


Članak 8.Jedinica lokalne samouprave ima vlastite nadležnosti

ustanovljene ustavom i zakonom i ima pravo da se bavi svim pitanjima od lokalnog značaja koja nisu isključena iz njene nadležnosti, niti dodijeljena u nadležnost neke druge vlasti na temelju ustava i zakona.


U vlastite nadležnosti jedinice lokalne samouprave posebice spadaju:



i upravljanja građevinskim zemljištem; - utvrđivanje politike upravljanja i raspolaganja imo-

vinom jedinice lokalne samouprave;- (...)- donošenje propisa o porezima, naknadama, dopri-

nosima i pristojbama iz nadležnosti jedinice lokalne samouprave;

- (...).Osim ukoliko zakon ne odredi da neku nadležnost treba


Članak 11.Prijenos i povjeravanje novih poslova jedinicama

lokalne samouprave bit će praćeni dodjelom sredstava

potrebnih za njihovo efikasno obavljanje. Članak 34.

Jedinice lokalne samouprave imaju pravo na odgovarajuće sopstvene financijske izvore kojima lokalni organi mogu slobodno raspolagati u okviru svoje nadležnosti sukladno sa zakonom.

Jedan dio financijskih izvora jedinica lokalne samouprave ostvarivat će se od lokalnih pristojbi i naknada čiju stopu jedinica lokalne samouprave utvrđuje u okviru zakona.

Financijska sredstva jedinica lokalne samouprave bit će srazmjerna njihovim nadležnostima koje su im dodijeljene zakonom. Svaki prijenos novih funkcija biti će praćen financijskim sredstvima potrebnim za njihovo efikasno izvršavanje.

Zakonodavac je dužan pribaviti mišljenje od Saveza općina i gradova o svim pitanjima koja se odnose na dodjelu sredstava, kao i o svim promjenama zakona koje mogu utjecati na financijske obveze jedinica lokalne samouprave.

Sukladno s utvrđenom fiskalnom politikom, zakonom se utvđuju vrste poreza, naknada, doprinosa i pristojbi koji u cijelosti ili djelomično pripadaju jedinicama lokalne samouprave kao izvorni prihodi.

Članak 59.Prijenos poslova i nadležnosti dodijeljenih ovim

Zakonom, kao i odgovornost jedinica lokalne samouprave za njihovo vršenje, počet će istovremeno s prijenosom sredstava potrebnih za njihovo obavljanje.

D. Zakon o električnoj energiji u Federaciji Bosne i Hercegovine(„Službene novine Federacije BiH“, br.: 66/13 i 94/15)

Članak 73. st. 2. i 3. - osporene odredbe - Rješavanje imovinsko-pravnih odnosa

(2) Na objekte čiji su imovinsko-pravni odnosi uređeni sukladno sa stavkom (1) ovog članka, elektroenergetski subjekt nije dužan plaćati posebne naknade osim naknade za koncesiju i naknada utvrđenih drugim zakonima, a u slučaju nastanka štetnog događaja dužan je učinjenu štetu nadoknaditi.

(3) Elektroenergetski subjekt koji obavlja svoju djelatnost kao javnu uslugu ima pravo svoje instalacije postavljati u javne površine kao i u putnom pojasu putne infrastrukture bez naknade sukladno s važećim tehničkim i drugim propisima, uz obvezu pribavljanja suglasnosti od institucija nadležnih za upravljanje javnim površinama.


Presuda broj: U-55/14 od 07.10.2015. godine („Službene novine Federacije BiH“, broj: 5/16), Presuda broj: U-12/17 od 25.10.2017. godine („Službene novine Federacije BiH“, broj: 92/17), Presuda broj: U-4/18 od 17.12.2018. godine („Službene novine Federacije BiH“, broj: 103/18) i dr.


U ovom ustavno sudskom predmetu Ustavni sud Federacije nije zakazao javnu raspravu ocjenjujući da za to nema razloga jer nema spornih činjeničnih pitanja na koja bi bilo neophodno dobiti razjašnjenja na javnoj raspravi


uz učešće stranaka u postupku, tim prije što već postoji izgrađena ustavnosudska praksa Ustavnog suda Federacije u pogledu osporenih odredbi Zakona.

U postupku rješavanja ovog predmeta Ustavni sud Federacije je pošao od članka VI.2. (1) Ustava Federacije Bosne i Hercegovine, prema kojem se u općinama ostvaruje pravo na lokalnu samoupravu, Europske povelje o lokalnoj samoupravi, međunarodnih ugovora, općih pravila međunarodnog prava i drugih sporazuma koji su na snazi u Bosni i Hercegovini i Federaciji Bosne i Hercegovine i čine sastavni dio pravnog poretka u Bosni i Hercegovini.

Zakonom se uređuje funkcioniranje elektroenergetskog sektora, elektroprivredne djelatnosti, razvoj i funkcioniranje tržišta električne energije, kao i opći uvjeti za isporuku električne energije, planiranje i razvoj, izgradnja, rekonstrukcija i održavanje elektroenergetskih objekata, te nadzor nad provođenjem ovog zakona, dok se prijenos električne energije i druga pitanja vezana za upravljanje i vođenje elektroenergetskog sustava ne reguliraju ovim zakonom.

Prema stavku 2. članka 58. Zakona o načelima lokalne samouprave, Federacija Bosne i Hercegovine i kantoni bili su dužni uskladiti svoje zakone s citiranim zakonom, te izvršiti prijenos poslova i nadležnosti, kao i odgovornosti dodijeljenih jedinicama lokalne samouprave u roku od šest mjeseci od dana njegovog stupanja na snagu. Kako je taj Zakon stupio na snagu dana 07.09.2006. godine, a Zakon o električnoj energiji donesen i objavljen u „Službenim novinama Federacije BiH“, broj: 66/13 od 28.08.2013. godine, nesumnjivo se zaključuje da je propisivanjem svojevrsne odgovornosti koje se nameću općinama kao jedinicama lokalne samouprave, a koje su predmet reguliranja osporenim odredbama Zakona, jer podrazumijevaju izdavanje propisanih pravnih akata i dozvola, te i činjenja od strane općinskih organa za reguliranje izdavanja obvezne urbanističko – građevinske dokumentacije, uklanjanje nepropisno izgrađenih objekata i sl., a bez istovremenog prijenosa i potrebnih sredstava za njihovo vršenje, povrjeđuju pravo lokalne samouprave, pa time i Općine Kladanj kao jedinice lokalne samouprave. Naime, prema propisanom stanju stvari, elektroenergetski subjekt nije dužan plaćati posebne naknade osim naknade za koncesiju i naknada utvrđenih drugim zakonima, odnosno, elektroenergetski subjekt koji obavlja svoju djelatnost kao javnu uslugu ima pravo svoje instalacije postavljati u javne površine kao i u putnom pojasu putne infrastrukture, ali se oslobađa naknade sukladno s važećim tehničkim i drugim propisima, uz obvezu pribavljanja suglasnosti od institucija nadležnih za upravljanje javnim površinama, a iste su izvorno imovina jedinica lokalne samouprave. Također je propisana obveza organa lokalne uprave na uklanjanje nepropisano izgrađenih objekata, bez utvrđene naknade, a u suprotnom elektroenergetski subjekt može pokrenuti tužbu kod nadležnog suda.

Ustavni sud Federacije uvažava činjenicu da elektroenergetski sektor, kao sektor od općeg javnog interesa može imati određene pogodnosti, kakve su i predviđene Zakonom, no, one ne mogu biti na štetu prava jedinica lokalne samouprave, te, ukoliko viši nivo vlasti propisuje oslobađanja od pristojbi i naknada koje pripadaju jedinicama lokalne samouprave, dužan je istovremeno obezbijediti i prijenos sredstava za njihovo obavljanje, što osporenim odredbama Zakona nije učinjeno.

Naime, iz utvrđenog činjeničnog stanja nesumnjivo se zaključuje da iz stavka 2. članka 73. Zakona proističe da elektroenergetski subjekt kao investitor nije dužan da plaća naknade koje svojim propisom odredi jedinica lokalne samouprave, zbog toga što je donošenje zakona o koncesiji i drugih zakona izvan nadležnosti jedinica lokalne samouprave. Prema ovoj odredbi, u slučaju da je investitor izgradnje elektroenergetskog objekta elektroenergetski subjekt koji je prethodno riješio imovinsko – pravne odnose, jedinica lokalne samouprave nema pravo da svojim propisom utvrdi i da naplati bilo kakvu naknadu, kao što je naknada za izdavanje urbanističko – građevinske dokumentacije (npr. urbanističke suglasnosti, odobrenje za građenje, uporabna dozvola). Izdavanju urbanističko - građevinske dokumentacije prethode određeni troškovi, kao što su troškovi uviđaja, iskoličenja građevine, komisije za tehnički pregled objekta pri izdavanju uporabne dozvole i sl. Ove troškove prethodno snosi organ jedinice lokalne samouprave koji je nadležan za izdavanje tih odobrenja, a naknadno ih sukladno sa svojim propisom o naknadama naplaćuje od investitora. Osim toga, kada je u pitanju izgradnja elektroenergetskog objekta i ukoliko je investitor elektroenergetski subjekt, troškove izdavanja dozvola, odobrenja i drugih naknada snosi neposredno jedinica lokalne samouprave, jer je prema ovoj odredbi elektroenergetski subjekt oslobođen plaćanja bilo kakvih naknada osim onih propisanih zakonom.

Također, iz odredbe stavka 3. članka 73. Zakona proističe da elektroenergetski subjekt bez naknade ima pravo postavljati svoje instalacije u javne površine kao i u putnom pojasu putne infrastrukture. Iz ove odredbe proizilazi da elektroenergetski subjekt nije dužan da plaća naknade za instalacije postavljene u javnim površinama i putnom pojasu u nadležnosti jedinica lokalne samouprave, čime se jedinicama lokalne samouprave onemogućava donošenje propisa kojima se utvrđuje naknada za korištenje javnih dobara u slučaju da takva dobra koristi elektroenergetski subjekt.

Iz svega izloženog može se zaključiti da je Federacija Bosne i Hercegovine na ovaj način na jedinice lokalne samouprave izvršila svojevrstan prijenos poslova i nadležnosti bez istovremenog prijenosa potrebnih sredstava za njihovo vršenje kroz osporene odredbe Zakona, jer podrazumijevaju izdavanje propisanih pravnih akata i dozvola, te i određene aktivnosti općinskih organa u postupku izdavanja obvezne urbanističko–građevinske dokumentacije, i sl., a bez istovremenog prijenosa potrebnih sredstava za njihovo vršenje, čime je povrijeđeno pravo na lokalnu samoupravu Općine Kladanj.

Ovu presudu Ustavni sud Federacije donio je

jednoglasno u sastavu: Aleksandra Martinović, predsjednica Suda, Vesna Budimir, Mirjana Čučković, prof.dr. Edin Muminović i dr.sc. Kata Senjak, suci Suda.




”Službene novine Tuzlanskog kantona”broj: 7/2019

SADRŽAJ

SKUPŠTINA

368. Odluka o potvrđivawu kandidata za izbor na mjesto predsjednika ili zamjenika pre-dsjednika Skupštine Tuzlanskog kantona, broj: 01-02-468-40/18 od 12.07.2019. godine

369. Odluka o izboru predsjednika i zamjenika predsjednika Skupštine Tuzlanskog kantona, broj: 01-02-468-41/18 od 12.07.2019. godine

370. Odluka o smjeni Vlade Tuzlanskog kantona, broj: 01-02-246-3/19 od 12.07.2019. godine

371. Odluka o davawu ovlašćewa sekretarima ministarstava, broj: 01-02-246-4/19 od 12.07.2019. godine

372. Odluka o potvrđivawu imenovawa Vlade Tuzlanskog kantona, broj: 01-02-254-4/19 od 20.07.2019. godine

VLADA

373. Odluka o izmjeni i dopuni Odluke o usmjeravawu transfera za posebne namjene u Buxet Tuzlanskog kantona za 2019. godinu, broj: 02/1-14-11254-3/19 od 18.06.2019. godine

374. Odluka o participaciji u troškovima prvog i integrisanog prvog i drugog ciklusa studija na fakultetima/Akademiji JU Univerzitet u Tuzli za studente koji ne posjeduju državqanstvo Bosne i Herce-govine, broj: 02/1-05-12345-1/19 od 18.06.2019. godine

375. Odluka o odobravawu sredstava sa pozicije “Tekuća rezerva” – potrošačka jedinica 11050001, broj: 02/1-14-12717/19 od 18.06.2019. godine (Udružewe HO Međunarodni forum solidarnosti “Emmaus” Doboj Istok)

376. Odluka o unutrašwoj preraspodjeli rasho-da u Buxetu Tuzlanskog kantona za 2019. godinu, broj: 02/1-14-12791/19 od 18.06.2019. godine (buxetski korisnici)

377. Rješewe o razrješewu i imenovawu sta-lnog člana Odbora za nadzor Garantnog fonda Udružewa za razvoj NERDA, broj: 02/1-34-12498/19 od 18.06.2019. godine

378. Rješewe o privremenom imenovawu člana Upravnog odbora Zavoda zdravstvenog osi-gurawa Tuzlanskog kantona, broj: 02/1-37-20960/19 od 18.06.2019. godine

379. Rješewe o privremenom imenovawu člana Upravnog odbora Zavoda za javno zdravstvo Tuzlanskog kantona, broj: 02/1-37-20961/19 od 18.06.2019. godine

380. Rješewe o razrješewu predsjednika Škol-skog odbora JU Osnovna škola “Breške” Breške, Tuzla, broj: 02/1-38-1303/19 od 18.06.2019. godine

381. Rješewe o privremenom imenovawu predsje-dnika Školskog odbora JU Osnovna škola “Breške” Breške, Tuzla, broj: 02/1-38-1303-2/19 od 18.06.2019. godine

382. Rješewe o privremenom imenovawu predsje-dnika Školskog odbora JU Osnovna škola “Mramor” Mramor, Tuzla, broj: 02/1-38-13101-4/19 od 18.06.2019. godine

383. Rješewe o privremenom imenovawu predsje-dnika Školskog odbora JU Osnovna škola “Pasci” Pasci, Tuzla, broj: 02/1-38-13101-8/19 od 18.06.2019. godine

384. Rješewe o privremenom imenovawu pre-dsjednika i člana Školskog odbora JU Osnovna škola “Slavinovići” Tuzla, broj: 02/1-38-13101-9/19 od 18.06.2019. godine

385. Rješewe o privremenom imenovawu pre-dsjednika i člana Školskog odbora JU Osnovna škola “Novi Grad” Tuzla, broj: 02/1-38-8628/19 od 18.06.2019. godine

386. Rješewe o imenovawu člana Školskog odbora JU Osnovna škola “Gorwa Tuzla” Gorwa Tuzla, Tuzla, broj: 02/1-38-13102/19 od 18.06.2019. godine

387. Rješewe o razrješewu predsjednika i čla-nova Školskog odbora JU Osnovna škola “Tiwa” Tiwa, Srebrenik, broj: 02/1-38-12854/19 od 18.06.2019. godine

388. Rješewe o privremenom imenovawu pre-dsjednika i člana Školskog odbora JU Osnovna škola “Tiwa” Tiwa, Srebrenik, broj: 02/1-38-12854-1/19 od 18.06.2019. godine

389. Rješewe o imenovawu člana Školskog odbora JU Osnovna škola “Tiwa” Tiwa, Srebrenik, broj: 02/1-38-10286/19 od 18.06.2019. godine

390. Rješewe o privremenom imenovawu člana Školskog odbora JU Druga osnovna škola Srebrenik, broj: 02/1-38-13102-2/19 od 18.06.2019. godine

391. Rješewe o privremenom imenovawu predsje-dnika Školskog odbora JU Osnovna škola “Lukavac Mjesto” Lukavac, broj: 02/1-38-8893-1/19 od 18.06.2019. godine

392. Rješewe o privremenom imenovawu predsje-dnika Školskog odbora JU Osnovna škola “Klokotnica” Klokotnica, Doboj Istok, broj: 02/1-38-1303-1/19 od 18.06.2019. godine

393. Rješewe o privremenom imenovawu predsje-dnika Školskog odbora JU Osnovna škola “Višća” Višća, Živinice, broj: 02/1-38-1301-3/19 od 18.06.2019. godine

394. Rješewe o privremenom imenovawu pre-dsjednika i člana Školskog odbora JU Osnovna škola “Živinice Gorwe” Živinice Gorwe, Živinice, broj: 02/1-38-13101-10/19 od 18.06.2019. godine

395. Rješewe o privremenom imenovawu predsje-dnika Školskog odbora JU Osnovna škola “Čelić” Čelić, broj: 02/1-38-13101-7/19 od 18.06.2019. godine

677

677

678

678

679

679

680

680

682

683

683

683

683

684

684

684

685

685

685

685

686

686

686

687

687

687

687

688


396. Rješewe o privremenom imenovawu člana Školskog odbora JU Osnovna škola “Humci” Humci, Čelić, broj: 02/1-38-1302-1/19 od 18.06.2019. godine

397. Rješewe o privremenom imenovawu Školskog odbora JU Osnovna škola “Orahovica” Orahovica Dowa, Gračanica, broj: 02/1-38-13100-1/19 od 18.06.2019. godine

398. Rješewe o privremenom imenovawu pre-dsjednika Školskog odbora JU Osnovna škola “Malešići” Malešići, Gračanica, broj: 02/1-38-13101-2/19 od 18.06.2019. godine

399. Rješewe o privremenom imenovawu pre-dsjednika Školskog odbora JU Osnovna škola “Ivan Goran Kovačić” Gradačac, broj: 02/1-38-13101-1/19 od 18.06.2019. godine

400. Rješewe o privremenom imenovawu pre-dsjednika Školskog odbora JU Osnovna škola “Musa Ćazim Ćatić” Zeliwa Dowa, Gradačac, broj: 02/1-38-13101-6/19 od 18.06.2019. godine

401. Rješewe o privremenom imenovawu Ško-lskog odbora JU Sredwa muzička škola “Čestmir Mirko Dušek” Tuzla, broj: 02/1-38-13100/19 od 18.06.2019. godine

402. Rješewe o privremenom imenovawu člana Školskog odbora JU Gimnazija “Ismet Mujezinović” Tuzla, broj: 02/1-38-10462-1/19 od 18.06.2019. godine

403. Rješewe o privremenom imenovawu predsje-dnika Školskog odbora JU Centar za obrazovawe i vaspitawe i rehabilitaciju slušawa i govora Tuzla, broj: 02/1-38-13101-5/19 od 18.06.2019. godine

404. Rješewe o razrješewu člana Školskog odbora JU Gimnazija “Mustafa Novalić” Gradačac, broj: 02/1-38-9861/19 od 18.06.2019. godine

405. Rješewe o privremenom imenovawu pre-dsjednika i člana Školskog odbora JU Gimnazija “Mustafa Novalić” Gradačac, broj: 02/1-38-13101/19 od 18.06.2019. godine

MINISTARSTVO FINANSIJA

406. Rješewe o unutrašwoj preraspodjeli rasho-da u Buxetu Tuzlanskog kantona za 2019. godinu, broj: 07/1-14-13850/19 od 01.07.2019. godine (JU OŠ “Teočak” Teočak)

407. Rješewe o unutrašwoj preraspodjeli ras-hoda u Buxetu Tuzlanskog kantona za 2019. godinu, broj: 07/1-14-13851/19 od 01.07.2019. godine (Minist. za kulturu, sport i mlade)

408. Rješewe o unutrašwoj preraspodjeli rasho-da u Buxetu Tuzlanskog kantona za 2019. godinu, broj: 07/1-14-13852/19 od 01.07.2019. godine (JU OŠ “Tiwa” Srebrenik)

409. Rješewe o unutrašwoj preraspodjeli rashoda u Buxetu Tuzlanskog kantona za 2019. godinu, broj: 07/1-14-13928/19 od 02.07.2019. godine (JU Prva osnovna škola Srebrenik)

410. Rješewe o unutrašwoj preraspodjeli ras-hoda u Buxetu Tuzlanskog kantona za 2019. godinu, broj: 07/1-14-13928-1/19 od 02.07.2019. godine (JU OŠ “Tušaw” Tuzla)

MINISTARSTVO OBRAZOVAWA I NAUKE

411. Pravilnik o odgoju i obrazovawu djece s posebnim obrazovnim potrebama u redovnoj osnovnoj školi, broj: 10/1-38-014091/19 od 04.07.2019. godine

MINISTARSTVO POQOPRIVREDE, ŠUMARSTVA I VODOPRIVREDE

412. Odluka o troškovima eutanazije životi-we na području Tuzlanskog kantona za 2019. godinu, broj: 04/1-24-012258-6/19 od 13.06.2019. godine

413. Odluka o naknadi za eutanazirane živo-tiwa na području Tuzlanskog kantona za 2019. godinu, broj: 04/1-24-012258-8/19 od 13.06.2019. godine

414. Odluka o finansirawu mjera zdravstvene zaštite životiwa na području Tuzlanskog kantona za 2019. godinu po naredbi Kanto-nalne uprave za inspekcijske poslove Tuzlanskog kantona i troškovi mjera veterinarskog javnog zdravstva, broj: 04/1-24-012258-7/19 od 13.06.2019. godine

415. Odluka o sufinansirawu mjera zdravstvene zaštite životiwa na području Tuzlanskog kantona za 2019. godinu, broj: 04/1-24-012258-4/19 od 17.06.2019. godine

416. Program mjera zdravstvene zaštite živo-tiwa za 2019. godinu, broj: 04/1-24-012258/19 od 03.06.2019. godine

417. Program utroška sredstava prikupqenih po osnovu Zakona o šumama za 2019. godinu, broj: 04/1-14-013053/19 od 17.06.2019. godine

418. Program ulagawa sredstava vodnih naknada u oblast vodoprivrede u 2019. godini, broj: 04/1-14-013384/19 od 04.07.2019. godine

KOMISIJA ZA KONCESIJE 419. Odluka, broj: 20/1-25-1917-4/19 od 03.07.2019.

godine (privredno društvo “Tuzlanski kiseqak” d.o.o. Tuzla)

USTAVNI SUD FEDERACIJE BOSNE I HERCEGOVINE 420. Presuda, broj: U-10/19 od 18.06.2019. godine

(srpski jezik) Presuda, broj: U-10/19 od 18.06.2019. godine (bosanski jezik) Presuda, broj: U-10/19 od 18.06.2019. godine (hrvatski jezik)

421. Presuda, broj: U-12/19 od 18.06.2019. godine (srpski jezik) Presuda, broj: U-12/19 od 18.06.2019. godine (bosanski jezik) Presuda, broj: U-12/19 od 18.06.2019. godine (hrvatski jezik)

688

688

688

689

689

689

690

690

690

690

691

691

692

692

692

693

698

698

699

700

701

709

713

722

723

727

732

736

741

745


OGLASNI DIO

OGLAS O POSTAVQEWU PRIVREMENOG ZASTUPNIKA

235. Oglas Općinskog suda u Tuzli o postavqa-wu privremenog zastupnika u osobi Nus-ret Xananović, advokat iz Tuzle (broj: 32 0 P 333325 18 P)

236. Oglas Općinskog suda u Kalesiji o postavqawu privremenog zastupnika u os-obi Zejnil Xafić, advokat iz Kalesije (broj: 29 0 P 033303 19 P)

237. Oglas Općinskog suda u Kalesiji o postavqawu privremenog zastupnika u os-obi Zejnil Xafić, advokat iz Kalesije (broj: 29 0 P 033326 19 P)

238. Oglas Općinskog suda u Kalesiji o postavqawu privremenog zastupnika u osobi Jasminka Mehinagić, advokat iz Kalesije (broj: 029-0-Dn-19-000 321)

239. Oglas Općinskog suda u Gradačcu o postavqewu privremenog zastupnika u os-obi Kemal Begović, advokat iz Gradačca (broj: 28 0 P 056786 17 P 2)

OGLAŠAVAWE DOKUMENTA NEVAŽEĆIM

240. Oglas o oglašavawu indeksa nevažećim na ime Advija Jašarević

241. Oglas o oglašavawu indeksa nevažećim na ime Sanela Osmanović

OGLAŠAVAWE PEČATA NEVAŽEĆIM

242. Oglas o oglašavawu pečata nevažećim “Savez udružewa građana oštećenog slu-ha” Tuzlanskog kantona Tuzla

I

I

II

II

II

III

III

III





Izdavač: Skupština Tuzlanskog kantona Tuzla - Za izdavača: sekretar Skupštine Enisa Hasanagić - Telefon 035 / 252-565 - Pretplata: 035 / 252-565, - Pretplata se utvrđuje polugodišwe, a uplata se vrši unaprijed u korist računa: NLB Banka d.d. Tuzla 1321000256000080 - Grafička priprema i štampa Harfo-graf d.o.o., Tuzla, Turalibegova bb, telefon: 319-500, faks: 319-501 - Za štampariju: Muris Xampo

BOSNA I HERCEGOVINAFEDERACIJA BOSNE I HERCEGOVINETUZLANSKI KANTON OPĆINSKI SUD U TUZLI Broj: 32 0 P 333325 18 P Tuzla, 14.06.2019. godine

Općinski sud u Tuzli, sudija Alen Žabić, u pravnoj stvari po tužbi tužitelja Sulejmanović Asim iz Gornje Tuzle, Balibegova mahala 123, zastupan po punomoćniku Zukić Idrizu, advokatu iz Tuzle, protiv tuženih H.Mehmedović Muhamed sin Huseina, nepoznatog boravišta, H.Mehmedović Nuraga sin Huseina nepoznatog boravišta, Ibrahimović Fuad sin Sadete iz Tuzle, ulica Šabana Zahirovića broj 4, Ibrahimović Midhat sin Sadete iz Tuzle, Fadila Jahića Španca broj 9, Pušonjić Azra kći Sadete iz Tuzle, ulica Albina Herljevića 13, Golić Zehra kći Sadete iz Brčkog ulica A. Nikolića, Zaimović rođ. H. Mehmedović Fikreta nepoznatog boravišta, H. Mehmedović Besima kći Huseina nepoznatog boravišta, H. Mehmedović Nesib sin Paše nepoznatog boravišta, H. Mehmedović Osman sin Paše nepoznatog boravišta, Hadžić rođ. H. Mehmedović Hanumica nepoznatog boravišta, Saračević rođ. H. Mehmedović Šuhreta iz Tuzle ulica dr. Ivana Ribara 2, Salihbegović rođ. H. Mehmedović Besima nepoznatog boravišta, H. Mehmedović Muhamed sin Paše nepoznatog boravišta, JU Osnovna škola „Saračević Abdurahman – Aco“ G. Tuzla, radi utvrđivanja prava vlasništva, vsp. 1.000,00 KM, van ročišta, dana 14.06.2019. godine, donio je slijedeći

O G L A So postavljanju privremenog zastupnika

Rješenjem ovog suda broj 32 0 P 333325 18 P od 14.06.2019. godine na osnovu člana 296. stav 2. tačka 4. Zakona o parničnom postupku, tuženim H. Mehmedović Muhamed sin Huseina, nepoznatog boravišta, H. Mehmedović Nuraga sin Huseina nepoznatog boravišta, Zaimović rođ. H. Mehmedović Fikreta nepoznatog boravišta, H. Mehmedović Besima kći Huseina nepoznatog boravišta, H. Mehmedović Nesib sin Paše nepoznatog boravišta, H. Mehmedović Osman sin Paše nepoznatog boravišta, Hadžić rođ. H. Mehmedović Hanumica nepoznatog boravišta, Salihbegović rođ. H. Mehmedović Besima nepoznatog boravišta i H. Mehmedović Muhamed sin Paše nepoznatog boravišta, postavlja se privremeni zastupnik u osobi Džananović Nusret, advokat iz Tuzle.

Privremeni zastupnik ima sva prava i dužnosti zakonskog zastupnika i ta prava vršit će sve dok se tuženi ili njihov

punomoćnik ne pojave pred sudom, odnosno dok organ starateljstva ne obavijesti sud da je postavio staratelja, a sve u cilju zaštite njihovih prava i interesa.

Sudija, Alen Žabić

235

BOSNA I HERCEGOVINAFEDERACIJA BOSNE I HERCEGOVINETUZLANSKI KANTONOPĆINSKI SUD U KALESIJIBroj: 29 0 P 033303 19 P Kalesija, 27.06.2019. godine Općinski sud u Kalesiji, po sudiji Halilović Muneveri, u

pravnoj stvari tužitelja Rahmanović Huseina, sina Mustafe iz Memića, općina Kalesija, zastupan po punomoćniku Mehanović Salihu advokatu iz Kalesije, protiv tuženih Hodžić Zikrije i dr., radi utvrđenja i uknjižbe, v.sp. 1.000,00 KM, dana 27.06.2019. godine, donosi sljedeći

O G L A SO POSTAVLJENJU PRIVREMENOG ZASTUPNIKA Rješenjem ovog suda broj 29 0 P 033303 19 P od

27.06.2019. godine, a na osnovu člana 296. stav 2. tačka 4. ZPP-a, tuženoj Bećić Ameli, kći Mevludina iz Lukavca, sada nepoznatog mjesta boravišta, postavlja se privremeni zastupnik Džafić Zejnil advokat iz Kalesije.

Tim rješenjem je utvrđeno da će privremeni zastupnik

zastupati tuženu sve dok se tužena ili njen punomoćnik ne pojavi pred sudom, odnosno dok organ starateljstva ne obavijesti sud da je tuženoj postavio staratelja.

S U D I J A

Halilović Munevera

236

OGLASNI DIOOglasi se objavljuju na jeziku i pismu kako je dostavljeno Službi Skupštine Tuzlanskog kantona za objavu

TUZLANSKOG KANTONASLU@BENE NOVINE

OGLAS O POSTAVLJENJU PRIVREMENOG ZASTUPNIKA

Broj 7 - Strana II SLUŽBENE NOVINE TUZLANSKOG KANTONA Četrtak, 25. jul 2019. god.

BOSNA I HERCEGOVINAFEDERACIJA BOSNE I HERCEGOVINETUZLANSKI KANTONOPĆINSKI SUD U KALESIJIBroj: 29 0 P 033326 19 P Kalesija, 27.06.2019. godine Općinski sud u Kalesiji, po sudiji Halilović Muneveri, u

pravnoj stvari tužiteljice Alibašić rođ. Hamzić Alije, kći Juse iz Prnjavora, općina Kalesija, zastupana po punomoćniku Mehanović Salihu advokatu iz Kalesije, protiv tuženih Bektić Nurije i dr. radi utvrđenja i uknjižbe, v.sp. 1.000,00 KM, dana 27.06.2019. godine, donosi sljedeći

O G L A SO POSTAVLJENJU PRIVREMENOG ZASTUPNIKA Rješenjem ovog suda broj 29 0 P 033326 19 P od

27.06.2019. godine, a na osnovu člana 296. stav 2. tačka 4. ZPP-a, tuženim Lazarević rođ. Ćetković Cviji iz Dubnice, Janković rođ. Ćetković Dušanki iz Dubnice, Obradović rođ. Ćetković Petri iz Čaklovića, Ćetković Ljeposavi iz Dubnice, Ćetković Anici iz Dubnice, Ćetković Stani iz Dubnice, Ćetković Petru, sin Petra iz Dubnice, Ćetković Aleksi, sin Ćetka iz Dubnice, Ćetković Jovani, kći Jove iz Dubnice, sada nepoznatog mjesta boravka, postavlja se privremeni zastupnik Džafić Zejnil advokat iz Kalesije.

Tim rješenjem je utvrđeno da će privremeni zastupnik

zastupati tužene sve dok se tuženi ili njihovi punomoćnici ne pojavi pred sudom, odnosno dok organ starateljstva ne obavijesti sud da je tuženim postavio staratelja.

S U D I J A

Halilović Munevera

237

OPĆINSKI SUD U KALESIJIZEMLJIŠNOKNJIŽNI UREDBroj: 029-0-Dn-19-000 321Dana: 04.07.2019.godine

Općinski sud u Kalesiji, izdaje sljedeći:

O G L A SO POSTAVLJANJU PRIVREMENOG ZASTUPNIKA

Općinski sud u Kalesiji u postupku Predlagača Ibrahima Omerovića advokata iz Kalesije koji zastupa Osmanović (Mustafa) Ahmu iz Vitinice bb, Sapna radi uspostave ZK uloška, protivnicima predlagača: Mujdić (Mustafa) Mehmed, Dautović (Behlul) Iso, Dautović (zvani Aga, sin Alije) Mehmedalija, Dautović (r. Jatić) Hadžira, Dautović (rođena Čeliković) Fatima, Dautović (u. Dervišević) Fata, Dautović (Ali Riza-udato Sarajlić) Dilista, Dautović (-) Ismeta, Opštenarodna imovina, Dautović (Alija) Mehmedalija zv. Ago, Dautović (Alija) Sejdo, Dautović (Alija) Behlul, Poljaković (Osman) Avdija, Poljaković (Osman) Ferhat, Poljaković (udato Hodžić) Hava, Poljaković (udato Omerović) Mulajma, Dautović (Salko) Pašaga, Dautović (udato Šišić) Ešefa, Zukić (Sakib) Mensur, Zukić (Sakib) Fahrudin, Zukić (Sakib) Fahrija, Dautović (Rizvo) Tifa, Dautović (žena Emina) Fatka, Dautović (Emin) Nura, Dautović (Emin) Šefko, Bošnjaković (zet Emina) Agan, Mehmedović (zet Emina) Hakija, Mehmedović (unuk Emina) Fahrudin, Mehmedović (udato Jusić) Nura,

Mehmedović (unuka Emina) Fatima, Mehmedović (unuka Emina) Bija, Mehmedović (unuka Emina) Fahrija, Mehmedović (unuka Emina) Armina, Dautović (Emin) Bahrija, Ahmetović (udato Dautović) Bahira koji su upisani kao suvlasnici u ZK ul. 919 k.o. SP Vitinica, postavio je Rješenjem br. 029-0-Dn-19-000 321 od 25.06.2019. godine privremenog zastupnika u osobi advokata Jasminka Mehinagić advokat iz Kalesije, pošto su označena lica nepoznate adrese, a na osnovu čl. 296. stav 2. Tačka 4. Zakona o parničnom postupku F BiH.

Privremeni zastupnik ima u ovom postupku sva prava i dužnosti zakonskog zastupnika, i ista će izvršavati do okončanja postupka, sve dok se protivnici predlagača ili njihovi punomoćnici ne pojave pred sudom, ili dok im organ starateljstva ne postavi staratelja.

Rukovodilac ZK ureda:

Enis Hodžić

238

BOSNA I HERCEGOVINAFEDERACIJA BOSNE I HERCEGOVINETUZLANSKI KANTONOPĆINSKI SUD U GRADAČCUBroj: 28 0 P 056786 17 P 2 Gradačac, 19.06.2019. godine

Općinski sud u Gradačcu, sudija Fahira Bilajac, u pravnoj stvari tužitelja Babić Nenada sina Jove iz Gornje Zelinje, zastupan po punomoćniku Midhatu Skenderović, advokatu iz Gradačca, protiv tuženih 1. Babić Luke sin Ignjata iz Gornje Zelinje, sada nepoznatog boravišta, 2. Babić Stefana sin Ignjata iz Gornje Zelinje, sada nepoznatog boravišta, 3. Babić Ignjata sin Vida iz Slovenije, ul. Študljanska 1230 Domžale, 4. Babić Đorđa sin Ignjata iz Gornje Zelinje, sada nepoznatog boravišta, 5. Blagojević rođ. Babić Ruže kći Ignjata iz Srbije, ul. Lazara br. 3, 21300 Beočin, zastupana po punomoćniku Mirsadi Skenderović, advokatu iz Gradačca, 6. Elez rođ. Babić Zorke kći Ignjata iz Gornje Paležnice, Doboj, zastupana po punomoćniku Mirsadi Skenderović, advokatu iz Gradačca, radi utvrđenja, vrijednost spora 500,00 KM, gore označenog dana objavljuje sljedeći:

O G L A So postavljanju privremenog zastupnika

Rješenjem ovog suda broj 28 0 P 056786 17 P 2 od 19.06.2019. godine na osnovu člana 296. st. 2. t. 4. Zakona o parničnom postupku (“Službene novine FBiH”, broj 53/2003) postavljen je advokat Kemal Begović iz Gradačca za privremenog zastupnika u ovome predmetu tuženima Babić Luki, Babić Stefanu i Babić Đorđu, svi sinovi Ignjata, sada nepoznatog boravišta.

Istim rješenjem je određeno da će privremeni zastupnik zastupati gore navedene tužene u postupku sve dok se tuženi ili njihovi punomoćnici ne pojave pred sudom odnosno dok organ starateljstva ne obavijesti sud da je postavio staratelja.

U skladu sa člankom 298. ZPP-a FBiH oglas će se objaviti u Službenim novinama Federacije Bosne i Hercegovine, Službenim novinama TK i na oglasnoj ploči suda.

Sudija,Fahira Bilajac

239

SLUŽBENE NOVINE TUZLANSKOG KANTONAČetvrtak, 25. jul 2019. god. Broj 7- Strana III

Oglašava se nevažećim indeks na ime Advija (Abdulah) Jašarević iz Tuzle, izdat 2010. godine od strane Univerziteta u Tuzli, Ekonomski fakultet – VSS, broj: II-1329/10.

240

Oglašava se nevažećim indeks na ime Sanela (Nihad) Osmanović iz Srebrenika, izdat 2012. godine od strane Filozofskog fakulteta u Tuzli, odsjek: Filozofija i Sociologija, broj: 11-144/12.

241

Oglašava se nevažećim dva (2) pečata okruglog oblika od kojih je jedan veličine, promjera 4,5 cm a drugi 2,5 cm. U rubnom dijelu je ispisan tekst latinicom: „Saveza Udruženja građana oštećenog sluha“ Tuzlanskog kantona Tuzla. U sredini je amblem Saveza: lijevo uho prekriženo dijagonalom na kojoj je ispisan skraćeni naziv „S.U.G.O.S“ – TK – Tuzla.

242

OGLAŠAVANJE DOKUMENTA NEVAŽEĆIM

OGLAŠAVANJE PEČATA NEVAŽEĆIM

Documents

SLU@BENE NOVINE...SLU@BENE NOVINE Broj 7 - Strana 678 RKTADMD MNUHMD STXKMRJNF JMSNM „bsoh, 25. gri 2019. dla. 370 На основу члана 24. став 1. тачка н), а