66Na osnovu Amandmana XL ta~ke 2. na Ustav Republike

Srpske (“Slu`beni glasnik Republike Srpske”, broj 28/94),d o n o s i m

U K A Z

O PROGLA[EWU ZAKONA O SPORTU

Progla{avam Zakon o sportu koji je Narodnaskup{tina Republike Srpske usvojila na sedniciodr`anoj 26, 27. i 28. decembra 2001. godine.

Broj: 01-1021/01 Predsednik31. decembra 2001. godine Republike,Bawa Luka Mirko [arovi}, s.r.

Z A K O N

O SPORTU

I - OP[TE ODREDBE

Predmet zakona

^lan 1.Ovim zakonom ure|uju se: op{ti interes i programi u

oblasti sporta, uslovi za obavqawe sportskih aktivnostii delatnosti, ostvarivawe slobode udru`ivawa i organi-zovawa, prava i obaveze sportista, u~eni~ke i studentskeaktivnosti, sportska takmi~ewa i priredbe, ostvarivaweme|unarodne sportske saradwe, sportski objekti, stru~nirad, spre~avawe i suzbijawe nasiqa i kori{}ewa nedozvo-qenih sredstava u sportu, finansirawe, informatika usportu, obavqawe nadzora i kaznene odredbe.

Odre|ivawe pojmova

^lan 2.Sport je svaki oblik fizi~ke aktivnosti koji organi-

zovanim ili neorganizovanim u~e{}em doprinosiunapre|ewu i poboq{awu fizi~kog i psihi~kog razvojadece, omladine i odraslih, afirmaciji humanih vrednosti`ivota i ostvarivawu {to boqih rezultata u sportskimtakmi~ewima.

Sportske aktivnosti obuhvataju fizi~ko ve`bawe,sportske treninge, takmi~ewa, sportske rekreativneaktivnosti, sportske priredbe i sportsko obrazovawegra|ana koji se ostvaruju samostalno, ili u sportskim idrugim oblicima organizovawa.

Sportske delatnosti su delatnosti kojima seomogu}avaju sportske aktivnosti, odnosno obezbe|ujuuslovi za wihovo obavqawe.

Sportista je lice koje redovno prema odgovaraju}emprogramu, u kra}em i du`em vremenskom periodu,unapre|uje i pove}ava svoje sportske sposobnosti i kojikao ~lan sportske organizacije, ili samostalno, u~estvujeu sportskim takmi~ewima i na sportskim priredbama.

Sportsko takmi~ewe je manifestacija koja omogu}avapojedincima i ekipama u sportskim igrama da iska`u iprovere svoje sportske sposobnosti i ostvare sportskerezultate koji doprinose li~noj i ekipnoj afirmaciji,afirmaciji op{tine, grada i Republike Srpske.

Sportski trening je sistematski proces transforma-cije psihosomatskog statusa u~esnika u sportu u svrhupripreme za takmi~ewe ili bavqewe sportsko-rekreativn-im aktivnostima.

Sportska rekreacija obuhvata organizovane sportskeaktivnosti dece, omladine, odraslih i invalidnih licakoje se organizuju u okviru razli~itih oblika sportsko-rekreativnih kolektivnih i pojedina~nih aktivnosti.

Takmi~ar je sportista koji u~estvuje u nekom od sis-tema takmi~ewa kao ~lan sportske organizacije, ilisamostalno, u skladu sa sportskim pravilima.

Vrhunski sportista je lice koje na sportskimtakmi~ewima posti`e vrhunske sportske rezultate uskladu sa utvr|enim normama i standardima Me|unaro-dnog olimpijskog komiteta i me|unarodnih sportskih aso-cijacija.

Profesionalni sportista je lice koje se bavi sport-skom aktivno{}u u vidu zanimawa, samostalno, ili uokviru sportske organizacije.

Sportski stru~wak je lice koje ima odgovaraju}u {kol-sku spremu i kvalifikaciju za rad u odre|enoj sportskoj grani.

Stru~waci u sportu su lica raznih zanimawa kojadoprinose ostvarivawu sportskih delatnosti.

Sport invalidnih lica, odraslih i dece, je sportskaaktivnost lica koja su fizi~ki ili mentalno hendikepi-rana, u okviru kojih iskazuju svoje sposobnosti, zadovo-qavaju specifi~ne potrebe i pospe{uju proces vlastitesocijalizacije.

Sportska organizacija je organizacija koja okupqasportiste radi ostvarivawa sportskih i drugih ciqeva izadataka.

Sportsko dru{tvo je udru`ewe sportskih organizacijaiz razli~itih grana sporta.

Granski sportski savez je udru`ewe osnovnih i izve-denih oblika organizovawa u jednoj sportskoj grani.

Sportski objekat je poseban ili vi{enamenski otvorenili zatvoren prostor namewen za sportske treninge,ve`bawa, takmi~ewe i odr`avawe sportskih manifestacija.

Sportska priredba, odnosno sportska manifestacija jeorganizovano sportsko okupqawe takmi~ara i qubiteqasporta.

Me|unarodne sportske priredbe su zvani~na, prijate-qska i revijalna takmi~ewa svetskog, evropskog i region-alnog zna~aja koje organizuju i u wima u~estvuju sportskeorganizacije i sportisti Republike Srpske.

Osnovna na~ela

^lan 3.Osnovna na~ela na kojima se zasniva ovaj zakon su:- po{tivawe me|unarodnih prava i sloboda ~oveka i

sportista,

JP Slu`beni glasnik Republike Srpske,Bawa Luka, Vojvode Mom~ila,18Telefon/faks: (051) 311-532, 311-545

Petak, 25. januar 2002. godineBAWA LUKA

Broj 4 God. XI

Pretplata za 2002. godinu iznosi 300 KM- u cenu je ura~unat porez na promet

@iro-ra~un: 562-099-00004292-34

SLU@BENI GLASNIKREPUBLIKE SRPSKE

- podsticawe sportskog i op{teg razvoja RepublikeSrpske i lokalnih zajednica,

- afirmacija duha olimpizma i dostojanstvenog sport-skog takmi~ewa,

- za{tita zdravqa sportista i suprotstavqawe upotre-bi nedozvoqenih stimulativnih sredstava i borba protivsvih oblika nasiqa, posebno u vrhunskom sportu,

- stru~nost u radu, izgradwa, rekonosrukcija i namen-sko kori{}ewe sportskih objekata.

^lan 4.Bavqewe sportom u Republici Srpskoj je dobrovoqno,

slobodno i dostupno svim gra|anima pod jednakim uslovima,nezavisno od rasne, nacionalne, verske, politi~ke i polnepripadnosti, zdravo, bezbedno i odvija se uz stru~ni nadzor.

^lan 5.Sportske organizacije i pojedinci koji organizuju sis-

tematsko fizi~ko ve`bawe, sportsku aktivnost itakmi~ewa du`ni su da obezbede zdravstvenu za{titu svo-jim ~lanovima i u~esnicima u takmi~ewu u skladu sapravilnikom o zdravstvenoj za{titi sportista i pravili-ma granskih sportskih saveza.

^lan 6.Republika Srpska po{tuje na~elo autonomnosti sport-

skih organizacija i drugih oblika sportskog organizo-vawa, wihovo pravo na ure|ivawe unutra{wih odnosa,ukqu~ivawe i udru`ivawe u sportske saveze i samostalnodono{ewe sportskih pravila koja su u skladu sa zakonom ime|unarodnim pravilima.

Sportske organizacije i sportisti me|usobne sporovesportskog karaktera re{avaju u skladu sa svojim ime|unarodnim sportskim pravilima i standardima.

^lan 7.Sportske organizacije i sportisti ostvaruju svoja

prava i obaveze prako granskih sportskih saveza, a uskladu sa svojim statutima, odredbama ovog zakona ime|unarodnim sportskim pravilima.

Granski sportski savezi Republike Srpske ostvarujusvoja prava i obaveze u me|unarodnim sportskim savezimasamostalno ili preko zajedni~kih granskih sportskihsaveza i Olimpijskog komiteta Bosne i Hercegovine.

II - OP[TI INTERES I PROGRAMI U OBLASTI SPORTA

Op{ti interes

^lan 8.Sport u Republici Srpskoj je delatnost od op{teg

interesa.Op{ti interes iz prethodnog stava ovog ~lana ost-

varuje se dono{ewem i realizacijom programa razvojasporta.

^lan 9.Pod op{tim interesom, utvr|enim u prethodnom

~lanu, podrazumeva se i doprinos Republike Srpske razvo-ju sporta u Bosni i Hercegovini, u skladu sa dogovorenimnadle`nostima, zajedni~kim interesom i potrebama(takmi~ewa, nastupi na me|unarodnim manifestacijama,~lanstvo u me|unarodnim asocijacijama i dr.).

Programi

^lan 10.Republika Srpska, gradovi i op{tine donose programe

razvoja sporta.Programima razvoja sporta (u daqem tekstu: program)

utvr|uju se osnovni pravci, strategija razvoja i ostvari-vawe op{teg interesa u sportu Republike Srpske ilokalnog interesa u gradu i op{tinama.

^lan 11.Programima se utvr|uju naro~ito:- ciqevi i zadaci u oblasti sporta na podru~ju

Republike Srpske, odnosno grada i op{tine;- op{ti, materijalni, kadrovski, prostorni i drugi

uslovi za wihovo ostvarivawe;

- sadr`aj i obim posebnih oblika sportske aktivnostii manifestacije koje se finansiraju ili sufinansiraju izjavnih sredstava;

- izvr{ioci programa, na~in wihovog izbora i rokoviza realizaciju;

- vreme za koje se donosi program.

^lan 12.Programe koji se finansiraju, delomi~no ili u celi-

ni, iz buxeta i drugih izvora sredstava Republike Srpske,donosi Narodna skup{tina Republike Srpske na predlogVlade Republike Srpske, a programe koji se na isti na~infinansiraju iz buxeta i drugih izvora sredstava grada iop{tine donose skup{tine grada ili op{tine.

Programi iz prethodnog stava se donose za period od~etiri godine (Olimpijski ciklus) i kratkoro~ni za peri-od od jedne godine.

^lan 13.Programi za ~ije se ostvarivawe obezbe|uju sredstva iz

buxeta Republike Srpske i drugih izvora sredstava, uskladu sa ovim zakonom, odnose se na:

1. obezbe|ivawe uslova za ostvarivawe vrhunskihsportskih rezultata, organizaciju sportskih takmi~ewa imanifestacija dece, omladine, odraslih, te invalidnih lica;

2. stvarawe uslova za rad granskih sportskih saveza iudru`ewa Republike Srpske;

3. izgradwu, opremawe i odr`avawe sportskih objekataod interesa za Republiku Srpsku, ukqu~uju}i sanaciju irekonstrukciju postoje}ih sportskih objekata;

4. unapre|ewe stru~nog, istra`iva~ko-razvojnog inau~no-istra`iva~kog rada, informatike, izdava{tva ijavnog informisawa u sportu;

5. saradwu sa zajedni~kim sportskim savezima Bosne iHercegovine, me|unarodnim sportskim asocijacijama iOlimpijskim komitetom Bosne i Hercegovine;

6. stvarawe uslova i organizovawe sportskih {kola,centara, sportskih kampova i drugih institucija odposebnog zna~aja za razvoj sporta u Republici Srpskoj;

7. obezbe|ivawe prava iz zdravstvenog i penzijsko-invalidskog osigurawa vrhunskim sportistima;

8. obezbe|ivawe stipendija vrhunskim sportistima zasportsko usavr{avawe i obezbe|ivawe nov~anih nagrada zaostvarivawe vrhunskih sportskih rezultata;

9. dodeqivawe priznawa i nagrada za poseban dopri-nos razvoju i afirmaciji sporta;

10. republi~ka sportska takmi~ewa {kolske i stu-dentske omladine, takmi~ewa i aktivnosti invalidnihlica, sportsko-rekreativna takmi~ewa, masovne i tradi-cionalne sportske manifestacije.

^lan 14.Organizacije u oblasti sporta ~ijim programima se

ostvaruje op{ti interes, najkasnije do 1. oktobra teku}egodine, dostavqaju ministarstvu nadle`nom za poslovesporta, odnosno nadle`nom organu grada ili op{tine,svoje programe za narednu godinu sa predra~unomtro{kova potrebnim za wihovo ostvarivawe.

Sa organizacijama iz prethodnog stava davalac sred-stava zakqu~uje ugovor kojim se ure|uju me|usobna prava iobaveze.

^lan 15.Korisnici sredstava iz buxeta Republike Srpske,

odnosno grada ili op{tine, obavezni su da ministarstvunadle`nom za poslove sporta, odnosno nadle`nom organugrada ili op{tine, dostave izve{taj o namenskomkori{}ewu odobrenih sredstava.

Izve{taj iz prethodnog stava dostavqa se obaveznojednom godi{ewe.

^lan 16.Ministarstvo nadle`no za poslove sporta, odnosno

nadle`ni organ grada i op{tine, utvr|uju kriterije igodi{wi plan raspodele sredstava u roku od 60 dana od

Strana 2 - Broj 4 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE Petak, 25. januar 2002.

dana usvajawa buxeta Republike Srpske i vr{e nadzor nadrealizacijom programa i namenskog kori{}ewa odobrenihsredstava.

Ministarstvo nadle`no za poslove sporta i nadle`niorgan grada ili op{tine mogu svoja prava i nadle`nostipreneti na drugu ustanovu, organizaciju ili organ.

^lan 17.Programi koji se sufinansiraju iz buxeta grada ili

op{tine u skladu sa zakonom odnose se na:1. izgradwu, odr`avawe, kori{}ewe i rekonstrukciju

sportskih objekata;2. u~e{}e u obezbe|ivawu realizacije op{tinskog,

gradskog i me|uop{tinskog nivoa {kolskih i studentskihsportskih takmi~ewa, takmi~ewa invalidnih lica, sport-sko-rekreativnih takmi~ewa, masovnih i tradicionalnihmanifestacija;

3. stvarawe uslova za podizawe kvaliteta rada svihaktivnih sportista, a posebno rada sa mladim sportskinadarenim pojedincima i ekipama;

4. u~e{}e u finansirawu delatnosti sportskihudru`ewa, dru{tava, granskih sportskih saveza iudru`ewa grada, odnosno op{tine;

5. organizaciju i odr`avawe sportskih takmi~ewa imanifestacija od zna~aja za op{tinu, odnosno grad;

6. u~e{}e u {kolovawu, stru~nom usavr{avawu istvarawu uslova za rad sportskih stru~waka i stru~waka usportu;

7. u~e{}e u finansirawu zdravstvene za{tite spro-tista amatera u skladu sa va`e}im propisima;

8. obezbe|ewe uslova za sportske aktivnosti invalid-nih lica.

Kategorizacija

^lan 18.Kategorizacijom sportova u Republici Srpskoj (u

daqem tekstu: kategorizacija) odre|uju se kriteriji za ran-girawe sportskih grana na osnovu op{tih i materijalnihuslova, sportskih dostignu}a, tradicije, razvijenostisportske grane, zdravstvenog i medijskog zna~aja, atrak-tivnosti, pristupa~nosti i drugih zna~ajnih faktorasportske grane.

Kategorizacijom sportista utvr|uju se kriteriji zarangirawe sportista oba pola na osnovu vrednosti ost-varenih rezultata, uzrasta, kategorizacije sportova,tradicije i postupka rangirawa.

Kategorizacija sportova i sportista odnosi se i nainvalidna lica koja se bave sportom.

^lan 19.U skladu sa republi~kom kategorizacijom nadle`ni

organ op{tine, odnosno grada odre|uje rang sportskihgrana i sportista na podru~ju op{tine - grada.

^lan 20.Kategorizaciju propisuje ministar nadle`an za

poslove sporta na osnovu mi{qewa stru~nog savetaRepublike Srpske, a za grad ili op{tinu ovla{}eno licena osnovu mi{qewa stru~nog saveta grada ili op{tine.

III - STRU^NI SAVET

^lan 21.Vlada Republike Srpske, na predlog ministarstva

nadle`nog za poslove sporta, obrazuje stru~ni savet (udaqem tekstu: savet), radi davawa mi{qewa u pripremawuodluka o stru~nim pitawima u sportu, stru~ne pomo}i, teizradi programa razvoja, predloga programa za olimpijskiciklus i godi{wih programa iz ~lana 12. ovog zakona.

^lanove saveta ~ine sportski stru~waci, sportisti isportski radnici.

Nadle`ni organi grada, odnosno op{tine, obrazujusvoje savete.

^lan 22.Saveti u okviru svog delokruga rada razmatraju, pred-

la`u i daju mi{qewa o:

- sportskim aktivnostima koje su od prioritetnogzna~aja za Republiku Srpsku, grad ili op{tinu;

- kriterijima za kategorizaciju sportova i sportista;- predlozima sistema takmi~ewa Republike Srpske,

grada i op{tine;- programima razvoja sporta, planovima zdravstvene

za{tite sportista i programima borbe protiv kori{}ewanedozvoqenih stimulativnih sredstava, nasilnog inedoli~nog pona{awa sportista i gledalaca;

- inicijativama za izmenu i dopunu zakona, te drugihpropisa;

- nastavnim planovima i programima, {kolovawu iusavr{avawu stru~nog kadra za potrebe sporta;

- programima rada sportskih centara, kampova i sport-skih {kola;

- programima nastave fizi~kog vaspitawa, pravima iobavezama u~enika i studenata sportista i vrhunskihsportista;

- kriterijima za utvr|ivawe statusa vrhunskogsportiste, profesionalnog sportiste i profesionalnesportske organizacije;

- kriteriju za izbor lica koja vr{e nadzor nadstru~nim radom.

Saveti obavqaju i druge stru~ne poslove na predlogministra nadle`nog za poslove sporta.

^lan 23.U ciqu {to uspe{nijeg rada saveti mogu formirati

komisije, ekspertske grupe i druga radna tela.Stru~ne i administrativne poslove za potrebe rada

saveta obavqaju nadle`ni organi za poslove sporta uRepublici, gradu ili op{tini, ili odgovaraju}e ustanoveza razvoj sporta.

Sredstva za rad saveta obezbe|uje ministarstvonadle`no za poslove sporta, odnosno grad ili op{tinu.

^lan 24.Savet donosi poslovnik o svom radu.

II - STRU^NI RAD U OBLASTI SPORTA

^lan 25.Stru~ni rad u oblasti sporta, u smislu ovog zakona,

obuhvata: trena`ni rad, istra`iva~ko-razvojni i nau~no-istra`iva~ki rad; stru~no obu~avawe, osposobqavawe iusavr{avawe; planirawe i programirawe razvoja sporta;informaciono-dokumentacionu delatnost; me|unarodnustru~nu saradwu; propagandu, reklamu i marketing usportu: javno informisawe; izdava{tvo; profesionalnovo|ewe poslovawa i druge vidove stru~nog rada u sportu.

^lan 26.Stru~ni rad u sportskim organizacijama obavqaju

sportski stru~waci i stru~waci u sportu.Sportski stru~waci su lica koja imaju najmawe vi{e

obrazovawe u oblasti sporta, odnosno fizi~ke kulture ililica koja su osposobqena za obavqawe odre|enih stru~nihposlova u oblasti sporta.

Stru~waci u sportu su lica raznih zanimawa kojau~estvuju u sportskim aktivnostima i sportskim delatnos-tima.

Bli`e odredbe o sportskim stru~wacima i stru~waci-ma u sportu utvr|uju se pravilnikom iz ~lana 27. ovog zakona.

^lan 27.[kolovawe sportskih stru~waka i stru~waka u sportu

obavqa se u skladu sa propisima u oblasti obrazovawa iovim zakonom.

Poslove {kolovawa i stru~nog usavr{avawa kadrovaza potrebe sporta obavqaju fakluteti za fizi~ku kulturu,ustanove, centri za {kolovawe kadrova i druge organi-zacije u skladu sa zakonom.

Ministar nadle`an za poslove sporta donosi pravi-lnik kojim utvr|uje uslove za obavqawe poslova osposob-qavawa i stru~nog usavr{avawa kadrova, na~in osposob-

Petak, 25. januar 2002. SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE Broj 4 - Strana 3

qavawa, organizacije nadle`ne za obrazovawe, nomen-klaturu sportskih zanimawa, zvawa i drugo u skladu sapropisima obrazovawa u Republici Srpskoj i pravilimame|unarodnih asocijacija.

^lan 28.Stru~ni planovi u sportu sadr`e planske ciqeve u

pogledu fizi~ke, tehni~ke i takti~ke pripremqenostisportista koji `ele posti}i, metode i sredstva zapoboq{awe pripremqenosti sportista, oblike, obim idinamiku kontrole zdravqa i pripremqenosti sportista,te plan takmi~ewa i sli~no.

^lan 29.Granski sportski savezi mogu u skladu sa ovim zakonom

i pravilnikom iz ~lana 27. organizovati u svojoj sportskojgrani centar za {kolovawe i stru~no usavr{avawe kadrova.

^lan 30.Sportski stru~waci i stru~waci u sportu obavezni su

da se stru~no usavr{avaju prema pravilima nadle`noggranskog sportskog saveza, pravilnika iz ~lana 27. ovogzakona i me|unarodnim pravilima.

V - U^ENI^KE I STUDENTSKE AKTIVNOSTI

^lan 31.[kolska sportska takmi~ewa u Republici Srpskoj su

masovna takmi~ewa u~enika i studenata u okviru {kolskogsistema u skladu sa zakonom.

Organizaciju, pravila i uslove odr`avawa u~eni~kihi studentskih takmi~ewa u Republici Srpskoj ure|uje min-istar nadle`an za poslove obrazovawa i ministarnadle`an za poslove sporta, te {kolski sportski savezi isportski savez studenata.

^lan 32.Programi nastave fizi~kog vaspitawa u pred{kol-

skim ustanovama, osnovnim {kolama, sredwim {kolama ina fakuletetima koji se odnose na fizi~ko vaspitawe,donose se u skladu sa zakonom i prethodnim mi{qewemministarstva nadle`nog za poslove sporta.

Prava i obaveze u~enika i studenata vrhunskihsportista utvr|uju se aktom koji donosi ministarnadle`an za poslove obrazovawa na predlog ministranadle`nog za poslove sporta.

^lan 33.U osnovnim i sredwim {kolama i na fakultetima mogu

se formirati {kolske, odnosno studentske sportske orga-nizacije.

[kolske i studentske organizacije mogu se udru`ivatiu {kolski, odnosno studentski sportski savez.

^lan 34.Aktivnost {kolskih sportskih organizacija, kao i

sportska takmi~ewa, finansiraju se iz sredstava buxetaRepublike Srpske, grada i op{tine namewenih za razvojsporta i iz sredstava namewenih za finansiraweosnovnog, sredweg i visoko{kolskog obrazovawa.

VI - SPORTSKE AKTIVNOSTI INVALIDNIH LICA

^lan 35.Sportske organizacije invalidnih lica mogu se osni-

vati kao udru`ewa, ili kao preduze}a, koja se bave sport-sko rekreativnom, aktivno{}u.

Obaveza Republike, grada i op{tine je da dodatnim meramastvaraju uslove i stimuli{u aktivnost invalidnih lica.

Vlasnici sportskih objekata du`ni su da omogu}efizi~ki pristup invalidnih lica sportskim terenima.

^lan 36.Sportske organizacije invalidnih lica mogu se

dobrovoqno udru`ivati u sportski savez invalidnih licaRepublike Srpske, grada, odnosno op{tine.

Sportski savez invalidnih lica Republike Srpskeudru`uje se u me|unarodne sportske asocijacije invalid-nih lica.

^lan 37.Sportski savez invalidnih lica organizuje sportsko

rekreativna takmi~ewa, donosi pravila, pravilnik ostru~nim kadrovima, program aktivnosti i obavqa drugeposlove koje su mu poverili osniva~i.

^lan 38.Aktivnosti sportskih organizacija i saveza invalid-

nih lica finansiraju se delom iz buxeta RepublikeSrpske, koja su mu namewena za razvoj sporta, odnosno bux-eta grada ili op{tine, kao i iz sredstava Fonda penzi-jskog i invalidskog osigurawa, Fonda zdravstvenog osigu-rawa i drugih izvora u skladu sa zakonom.

VII - REKREATIVNE, MASOVNE I TRADICIONALNESPORTSKE AKTIVNOSTI

^lan 39.Rekreativne, masovne i tradicionalne sportske

aktivnosti gra|ana svih uzrasta doprinose unapre|ewu ipoboq{awu wihovog fizi~kog i psihi~kog razvoja, afir-maciji humanih vrednosti `ivota i odr`avawu tradicijai obi~aja gra|ana Republike Srpske.

Aktivnosti iz prethodnog stava ostvaruju se putemrazli~itih sportsko-rekreativnih oblika, kao {to sumasovne, kolektivne i pojedina~ne akcije, pokreti, mani-festacije a u skladu sa ovim zakonom.

^lan 40.Sportske organizacije za obavqawe aktivnosti iz

prethodnog ~lana mogu se slobodno i dobrovoqno organi-zovati kao sportska udru`ewa, preduze}a, agencije,sokolske organizacije i drugi oblici organizovawa uskladu sa zakonom.

^lan 41.Sportske organizacije iz prethodnog ~lana mogu se

udru`ivati u sportsko-rekreativne saveze, saveze sokol-skih organizacija i druge oblike na nivou RepublikeSrpske, grada, op{tine, pod uslovima utvr|enim ovimzakonom.

VIII - PRAVA I OBAVEZE SPORTISTA

^lan 42.Sportisti imaju sva prava gra|ana utvr|ena Ustavom i

zakonom, a posebno ona prava koja su utvr|ena op{timna~elima ovog zakona i odredbama koje se odnose nabavqewe sportskim aktivnostima, udru`ivawe i uslovepod kojim obavqaju svoju aktivnost.

Sportisti su obavezni da se pridr`avaju op{tih iposebnih pravila propisanih zakonima i pravilima svo-jih organizacija i me|unarodnim sportskim pravilima.

^lan 43.U~e{}e u sportskim takmi~ewima obavqa se amaters-

ki, a mo`e da bude i profesionalno pod uslovimapropisanim ovim zakonom.

Profesionalno u~e{}e u sportskim takmi~ewima jeu~e{}e lica koja imaju profesionalni ugovor sa sport-skom organizacijom za koju nastupaju u sportskimtakmi~ewima, ili kada u individualnom sportu u~estvujusamostalno kao lica koja se sportom bave profesionalno.

Ugovor iz prethodnog stava ovog ~lana, sadr`i,naro~ito vreme na koje se ugovor zakqu~uje, naknadu na imezakqu~ivawa ugovora, dinamiku isplate ugovorenihobaveza, premije i nagrade za ostvarene rezultate, prava izzdravstvenog i penzijsko-invalidskog osigurawa, kao idruga prava i obaveze.

^lan 44.Status profesionalnog sportiste, kao i prava i

obaveze u vezi sa wegovim radom, ure|uju se aktima profe-sionalne sportske organizacije sa kojom je profesionalnisportista zakqu~io ugovor, pravilima granskog sportskogsaveza, me|unarodnim sportskim pravilima i ovimzakonom.

Sportske organizacije koje u~estvuju u republi~kimi me|unarodnim sportskim takmi~ewima mogu imatistatus profesionalne sportske organizacije.

Strana 4 - Broj 4 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE Petak, 25. januar 2002.

Ministarstvo nadle`no za poslove sporta podzakon-skim aktom utvr|uje kriterije za sticawe statusa profe-sionalne sportske organizacije i profesionalnogsportiste.

^lan 45.Granski sportski savezi na osnovu me|unarodnih

sportskih pravila, utvr|uju uslove pod kojima se mogu uprofesionalnim sportskim organizacijama anga`ovatisportisti i sportski stru~waci strani dr`avqani.

Prava i obaveze sportista, stranih dr`avqana reg-uli{u se ugovorom i me|unarodnim sportskim pravilima.

Sportski stru~waci strani dr`avqani moraju pose-dovati dozvolu za rad od nadle`nog dr`avnog organa i reg-istruju se kod ministarstva nadle`nog za poslove sporta.

^lan 46.Vrhunski sportista je dr`avqanin Republike Srpske

koji posti`e vrhunske sportske rezultate me|unarodnevrednosti.

Kriterije za sticawe zvawa vrhunskog sportisteutvr|uje ministarstvo nadle`no za poslove sporta.

Vrhunski sportista mo`e da se bavi sportskomaktivno{}u profesionalno ili amaterski.

U individualnim sportovima vrhunski sportistamo`e se baviti profesionalno sportskom aktivno{}u uvidu samostalne sportske delatnosti ili kao samostalnisportista.

Na obavqawe sportske delatnosti iz prethodnog stavaprimewuju se propisi koji ure|uju privatnopreduzetni{tvo.

^lan 47.Amaterske i profesionalne sportske organizacije svo-

jim aktima mogu utvrditi posebna prava svojim sportisti-ma, koji amaterski u~estvuju u takmi~ewima ili na sport-skim priredbama, kao {to su pravo na premije i nagrade zapostignute rezultate, stipendije, naknade za tro{kovepoja~ane ishrane, naknade za nabavku sportske opreme, tetro{kove u~e{}a na stru~nom usavr{avawu i takmi~ewu.

Prava iz prethodnog stava mogu se utvrditi i zasportiste stru~wake i za stru~wake u sportu.

^lan 48.Amaterski sportista ima pravo na zdravstveno osigu-

rawe shodno propisima osigurawa lica koja samostalnoobavqaju delatnosti, ukoliko nisu osigurana po propisi-ma obaveznog zdravstvenog osigurawa, u skladu sa zakonom.

Obaveze po osnovu zdravstvenog osigurawa izprethodnog stava ovog ~lana mogu preuzeti sportske orga-nizacije ili druga pravna lica u skladu sa zakonom.

^lan 49.Vrhunskom sportisti amateru obezbe|uje se pla}awe

doprinosa za zdravstveno i penzijsko-invalidsko osigu-rawe, osigurawe od posledica nesretnog slu~aja, kao inaknade za stipendije iz buxeta Republike Srpske.

Uslove i postupak za pla}awe doprinosa iz prethodnogstava, kao i visinu stipendije, propisuje ministarstvonadle`no za poslove sporta.

^lan 50.Takmi~ar mo`e u~estvovati na takmi~ewu ako je pre

po~etka sistema takmi~ewa ili polusezone utvr|ena wego-va op{ta i posebna zdravstvena sposobnost u ovla{}enimsportskim ambulantama, a u skladu sa pravilnikom ozdravstvenoj za{titi i sportskim pravilima granskogsportskog saveza.

^lan 51.U oblasti sporta zabrawena je upotreba, navo|ewe na

upotrebu i davawe nedozvoqenih stimulativnih sredstavau skladu sa zakonom, sportskim pravilima i evropskomkonvencijom protiv dopingovawa u sportu.

Zabraweno je sportistu izlagati sportskim aktivnos-tima koje mogu da ugroze ili pogor{aju wegovo zdravstvenostawe.

Obaveza je sportista da sara|uju sa zdravstvenimslu`bama i posebnim organima koji proveravaju eventual-nu upotrebu nedozvoqenih stimulativnih sredstava.

^lan 52.Sportista ima pravo da na osnovu slobodno izra`ene

voqe da svoju saglasnost za u~e{}e u reprezentativnimselekcijama Republike Srpske, odnosno Bosne iHercegovine, a u skladu sa zakqu~enim ugovorom ime|unarodnim sportskim pravilima.

^lan 53.Sportisti i sportski stru~waci mogu da osnuju sport-

ski sindikat u skladu sa pravilima Saveza sindikataRepublike Srpske.

IX - ORGANIZACIJA SPORTA

Sportske organizacije

^lan 54.Sportska organizacija je organizacija koja okupqa

sportiste, sportske radnike, sportske stru~wake,stru~wake u sportu i druge qubiteqe sporta, a osnovana jeradi obavqawa sportskih aktivnosti i delatnosti.

Sportske organizacije mogu se osnovati kao sportskaudru`ewa, sportska dru{tva, preduze}a, ustanove, sports-ki savezi, stru~na udru`ewa (u daqem tekstu: sportskaorganizacija).

^lan 55.Sportske organizacije osnivaju se i organizuju slobod-

no i samostalne su u ostvarivawu svojih prava i obaveza.Sportske organizacije su nevladine organizacije ~iji

je rad javan.

^lan 56.Sportske organizacije mogu obavqati privredne

delatnosti koje su neposredno povezane sa ostvarivawemwihovih osnovnih statutarnih ciqeva i aktivnosti(srodne delatnosti), bez obaveze formirawa posebnogpravnog lica.

^lan 57.Sportska organizacija sti~e svojstvo pravnog lica

upisom u registar koji vodi osnovni sud u sedi{tuokru`nog suda na ~ijem podru~ju sportska organizacijaima sedi{te (u daqem tekstu: sudski registar).

Pravo obavqawa sportskih aktivnosti i delatnostisportske organizacije sti~u nakon upisa u registar kojivodi ministarstvo nadle`no za poslove sporta (u daqemtekstu: sportski registar).

U istom mestu (op{tini) i pod istim imenom ne moguse registrovati u jednoj sportskoj grani dve sportske orga-nizacije, izuzev ako se ne radi o `enskoj i mu{koj kate-goriji ~lanstva.

^lan 58.U sudski registar upisuju se osnivawe i prestanak rada

sportske organizacije, statusne promene i drugi podaciutvr|eni aktom o registraciji.

^lan 59.U sportski registar upisuju se slede}i podaci:1. naziv i sedi{te sportske organizacije;2. ime, prebivali{te, li~ni broj, odnosno naziv i

sedi{te osniva~a;3. ciqevi udru`ivawa i osnivawa;4. ime, prebivali{te i li~ni broj ovla{}enog lica za

zastupawe sportske organizacije;5. vrsta sportske aktivnosti, odnosno delatnosti;6. izvori sredstava za aktivnost;7. na~in obavqawa stru~nog rada;8. sportski objekti koji se koriste za obavqawe

sportskih aktivnosti;

Petak, 25. januar 2002. SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE Broj 4 - Strana 5

9. deo sportske organizacije koji ima svojstvo pravnoglica;

10. broj i datum re{ewa o upisu u sudski registar sudanadle`nog za upis;

11. u registar se upisuju i drugi podaci utvr|eni ovimzakonom i drugim propisima.

Re{ewe o upisu sportske organizacije u sportski reg-istar sadr`i podatke iz prethodnog stava, kao i brojre{ewa nadle`nog suda o upisu.

^lan 60.Postupak za upis u sportski registar pokre}e se pri-

javom za upis od strane ovla{}enog lica sportske organi-zacije.

Uz prijavu za upis u sportski registar predla`u se:re{ewe o upisu u sudski registar, osniva~ki akt, statut,spisak ~lanova organa upravqawa i imena licaovla{}enih za zastupawe.

U slu~aju da dve ili vi{e organizacija na podru~juiste op{tine podnesu zahtev za upis pod istim nazivom,odobri}e se onaj zahtev koji je ranije podnesen.

U slu~aju da je takav upis izvr{en, ministarstvonadle`no za poslove sporta }e doneti re{ewe kojim }e kas-nije upisanoj sportskoj organizaciji nalo`iti da u rokuod 30 dana izvr{i promenu svog naziva. Ako ne postupi pore{ewu u odre|enom roku sportska organizacija na koju seono odnosi bri{e se iz registra.

Ministarstvo nadle`no za poslove sporta je obaveznoda na osnovu propisno podnesene prijave donese re{ewe oupisu u roku od 30 dana od dana prijema prijave.

^lan 61.Na~in vo|ewa registra, sadr`aj obrasca sportskog reg-

istra, isprave koje se prila`u i sadr`aj prijave za upisbli`e propisuje ministar nadle`an za poslove sporta.

Sportska organizacija bri{e se iz sportskog registrana osnovu kona~nog re{ewa o prestanku rada zasnovanog napravosna`noj presudi o zabrani rada sportske organi-zacije, ili ako nadle`ni organ sportske organizacijedonese odluku o prestanku rada, odnosno odluku o statusnojpromeni ako je sportska organizacija prestala delovati.

^lan 62.Imovinu sportske organizacije ~ine nov~ana sredstva,

hartije od vrednosti, pravo svojine na pokretnim inepokretnim stvarima i druga imovinska prava.

Sportske organizacije za svoje obaveze odgovarajucelokupnom svojom imovinom.

Prestankom rada imovina sportske organizacijeprelazi na statutom odre|eno pravno lice sa istim ilisli~nim ciqevima u okviru sporta.

^lan 63.Sportska organizacija mo`e zasnovati radni odnos sa

sportistima, sportskim stru~wacima, administrativnimi pomo}nim radnicima na odre|eno i neodre|eno vreme uskladu sa zakonom, ugovorom, sportskim pravilima iodredbama ovog zakona.

1. Sportska organizacija kao udru`ewe

^lan 64.Sportsku organizaciju kao udru`ewe gra|ana (u daqem

tekstu: sportsko udru`ewe) mogu da osnuju najmawe trifizi~ka ili jedno pravno lice, u skladu sa zakonom.

^lan 65.^lan udru`ewa mo`e biti svako fizi~ko ili pravno

lice koje je dobrovoqno pristupilo udru`ewu u skladu saovim zakonom.

^lan 66.Statutom sportskog udru`ewa mo`e se propisati da

deo sportskog udru`ewa (klubovi, selekcije, aktivi,ogranci, podru`nice, organizacione jedinice i dr.) imajusvojstvo pravnog lica.

Deo sportskog udru`ewa koje ima svojstvo pravnoglica upisuje se u sportski registar.

^lan 67.Me|unarodna sportska udru`ewa i wihova pred-

stavni{tva i drugi organizacioni oblici, odnosno orga-nizacioni oblici stranih sportskih udru`ewa moguimati sedi{te na teritoriji Republike pod uslovom da suregistrovani u skladu sa zakonom, uz prethodno pribavqenusaglasnost ministarstva nadle`nog za poslove sporta.

a ) ^ l a n s t v o

^lan 68.^lanovi sportskog udru`ewa mogu biti: osniva~i,

sportisti, stru~waci, sportski radnici i ostala lica koja sedobrovoqno u~lane u skladu sa statutom sportskog udru`ewa.

^lan 69.U~lawewe i istup iz sportskog udru`ewa vr{i se u

skladu sa pravilima nadle`nog granskog sportskog savezaili statuta sportskog udru`ewa.

Maloletna lica mogu biti ~lanovi sportskogudru`ewa i u~estvovati u radu na na~in propisan statutom.

^lanovi imaju pravo da u svako doba istupe iz sport-skog udru`ewa.

Sportskim pravilima nadle`nog granskog sportskogsaveza mo`e se predvideti da je istupawe iz sportskogudru`ewa sportista, koji imaju potpisan ugovor o profe-sionalnom anga`ovawu, ili ugovor o stipendirawu, dozvo-qeno samo u skladu sa odredbama ugovora.

b ) O s n i v a w e , n a z i v i s e d i { t e

^lan 70.Osniva~ka skup{tina sportskog udru`ewa donosi

osniva~ki akt, statut i imenuje organe upravqawa.Sportsko udru`ewe nastaje dono{ewem osniva~kog

akta koji sadr`i:1. ime, adresu, naziv i sedi{te osniva~a;2. ciqeve i zadatke udru`ivawa;3. ime i prezime lica ovla{}enih za zastupawe od izb-

ora organa udru`ewa;4. usvojen i potvr|en statut udru`ewa.

^lan 71.Naziv sportskog udru`ewa glasi na slu`benom jeziku

Republike Srpske.Naziv sportskog udru`ewa mo`e se, ako je to

predvi|eno statutom, upisati u sportski registar na jed-nom ili vi{e stranih jezika, s tim {to naziv naslu`benom jeziku Republike Srpske mora biti upisan naprvom mestu.

Naziv sportskog udru`ewa mora se jasno razlikovatiod naziva i znaka drugih sportskih udru`ewa.

^lan 72.Sedi{te sportskog udru`ewa je u mestu u kome je

sedi{te uprave.

v ) U p r a v q a w e

^lan 73.Sportskim udru`ewem upravqaju ~lanovi u skladu sa

zakonom i statutom sportskog udru`ewa.Lica zaposlena u sportskom udru`ewu u~estvuju u

upravqawu sportskim udru`ewem u skladu sa zakonom,kolektivnim ugovorom, osniva~kim aktom i statutom.

Statutom sportskog udru`ewa mo`e se predvideti daosniva~i, odnosno drugi pojedini ~lanovi, imaju posebnaprava u pogledu upravqawa udru`ewem, srazmernodostignutom nivou takmi~ewa i doprinosa u raduudru`ewa, ali pod uslovom da ta prava nisu u suprotnostisa statutom, op{tim aktima i pravilima sportskih asoci-jacija.

^lan 74.Sportsko udru`ewe sa dr`avnim kapitalom mo`e ugov-

orom za odre|eni period poveriti, odnosno preneti, upotpudnosti ili srazmerno vrednosti ulo`enih sredstava,ovla{}ewa uprave udru`ewa, fizi~kom ili pravnom

Strana 6 - Broj 4 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE Petak, 25. januar 2002.

(doma}em ili stranom) licu koje unese u sportskoudru`ewe sredstva potrebna za ostvarivawe ciqeva i pro-grama udru`ewa.

Fizi~ko ili pravno lice iz prethodnog stava ugov-orom preuzima obavezu finansirawa sportskog udru`ewau odre|enom periodu u skladu sa programom razvoja.

Sredstva unesena u sportsko udru`ewe na osnovu stava1. ovog ~lana ulaze u imovinu sportskog udru`ewa.

Ugovor iz stava 1. ovog ~lana zakqu~uje se u pismenojformi i postaje punova`an tek po dobijawu saglasnostiministarstva nadle`nog za poslove sporta.

Ugovor iz stava 1. ovog ~lana upisuje se u sportski regis-tar i ne mo`e biti zakqu~en na period du`i od ~etiri godine.

Odluku o zakqu~ewu ugovora iz stava 1. ovog ~lanadonosi skup{tina sportskog udru`ewa.

Sportsko udru`ewe iz stava 1. ovog ~lana obavezno jeda, preko ovla{}enog procewiva~a, izvr{i procenu vred-nosti kapitala sportskog udru`ewa pre potpisivawa inakon isteka ugovora.

Posle isteka roka na koji je zakqu~en ugovor iz stava1. ovog ~lana, stawe imovine sportskog udru`ewa morabiti najmawe isto kao i na dan zakqu~ewa ugovora.

U slu~aju da sportsko udru`ewe po isteku ugovora ost-vari negativan poslovni rezultat ili mu je imovinasmawena, lice koje je preuzelo upravqawe du`no je dagubitak, odnosno umawewe imovine, nadoknadi sopstvenimsredstvima.

Na ulagawe sredstava u sportsko udru`ewe koje vr{istrano lice shodno se primewuju propisi o stranom ula-gawu u preduze}a, osim ako ovim zakonom nije druga~ijeodre|eno.

g ) Z a s t u p a w e

^lan 75.Sportsko udru`ewe zastupa ovla{}eno lice u skladu sa

statutom.Podaci o licu ovla{}enom za zastupawe sportskog

udru`ewa upisuju se u sportski registar i to lice jeobavezno da svoj overen potpis dostavi organu koji vodiregistar.

d ) O r g a n i s p o r t s k o g u d r u ` e w a

^lan 76.Skup{tina je najvi{i organ upravqawa sportskog

udru`ewa.Skup{tina donosi statut, odlu~uje o statusnim prome-

nama, bira i razre{ava ~lanove izvr{nih organa, razma-tra i usvaja izve{taj o radu i finansijskom poslovawu iodlu~uje o drugim pitawima koja nisu u nadle`nosti dru-gog organa.

Skup{tina sportskog udru`ewa zaseda najmawe jednomgodi{we, a mo`e zasedati i vi{e puta kad se za to steknuuslovi.

Ako statutom nije druga~ije odre|eno, skup{tinu ~inesvi ~lanovi udru`ewa sa jednakim pravom glasa.

Statutom sportskog udru`ewa mogu se predvideti idrugi organi.

Ukoliko statutom nije predvi|eno obrazovaweizvr{nog ili drugog organa upravqawa, skup{tina }eimenovati jedno ili vi{e lica koje }e zastupati sportskoudru`ewe u pravnom saobra}aju.

| ) O b a v q a w e a k t i v n o s t i i d e l a t n o s t i

^lan 77.Sportsko udru`ewe mo`e da vr{i samo one sportske

aktivnosti i delatnosti kojima se ostvaruju ciqeviutvr|eni wegovim statutom i odredbama ovog zakona.

Sportsko udru`ewe mo`e obavqati sportske aktivnos-ti i sportske delatnosti ako ima obezbe|en odgovaraju}iprostor, odnosno objekat, odgovaraju}u opremu i stru~nikadar i ako ispuwava uslove u pogledu bezbednostisportista pri bavqewu sportskim aktivnostima, u skladusa ovim zakonom i sportskim pravilima nadle`noggranskog sportskog saveza.

Ministar nadle`an za poslove sporta bli`e propisu-je uslove iz stava 2. ovog ~lana i utvr|uje da li su oniispuweni.

e ) I m o v i n a i f i n a n s i r a w e

^lan 78.Osniva~i sportskog udru`ewa obavezni su da obezbede

sredstva potrebna za po~etak rada sportskog udru`ewa.

^lan 79.Sportsko udru`ewe mo`e ste}i imovinu iz dobrovo-

qnih priloga i poklona koji imaju nov~anu vrednost,sponzorstva, reklama, donacija, finansijskih sredstava izbuxetskih dotacija, subvencija i dividendi, zakupnina,prihoda ste~enih putem ostvarivawa ciqeva i aktivnostiudru`ewa, iz sredstava igara na sre}u i drugih izvora uskladu sa zakonom.

Ukoliko sportsko udru`ewe u toku godine ostvarive}i prihod od rashoda, obavezno je da taj vi{ak upotrebiza ostvarivawe statutarnih ciqeva.

^lan 80.Imovina sportskog udru`ewa ne mo`e se deliti

~lanovima sportskog udru`ewa.Odredba iz stava 1. ovog ~lana ne odnosi se na naknade

tro{kova nastalih obavqawem poslova u korist sportskogudru`ewa, naknada za organizovawe i obavqawe stru~nograda i naknada i nagrada sportistima u skladu sa ovimzakonom i sportskim pravilima, pod uslovom da visinanaknada i nagrada nije suprotna neprofitnoj prirodisportskog udru`ewa.

^lan 81.Sredstva dobijena iz javnih prihoda (buxeta), sportsko

udru`ewe je obavezno da upotrebi na ekonomskiracionalan na~in i iskqu~ivo za ostvarivawe svojihstatutarnih ciqeva, odnosno za odobrene namene.

^lan 82.Prestankom postojawa sportskog udru`ewa imovina

koja preostane nakon podmirewa obaveza prelazi na prav-na lica predvi|ena zakonom, odnosno statutom sportskogudru`ewa (u daqem tekstu: primaoci).

Statutom sportskog udru`ewa sa dr`avnim kapitalom,kao primalac imovine u slu~aju prestanka postojawasportskog udru`ewa, mo`e se odrediti samo pravno lice saistim ili sli~nim ciqevima i istom svojinskom struk-turom (Republika Srpska ili jedinica lokalne uprave) na~ijoj teritoriji sportska organizacija ima sedi{te.

Pravno lice predvi|eno zakonom kao primalacimovine obavezno je da dobijena sredstva upotrebi za ost-varivawe sportskih ciqeva.

^lan 83.Raspolagawe imovinom sportskog udru`ewa suprotno

odredbama ovog zakona je ni{tavo.

` ) O p { t a a k t a

^lan 84.Statut je osnovni op{ti akt sportskog udru`ewa i drugi

op{ti i sprovedbeni akti moraju biti u saglasnosti sa istim.Statut i druga op{ta akta sportskog udru`ewa moraju

biti u skladu sa ovim i drugim zakonom.

^lan 85.Statut sportskog udru`ewa obavezno sadr`i odredbe o

nazivu i sedi{tu, ciqevima, sticawu i prestanku ~lanst-va, pravima i obavezama ~lanova, organima i na~inuwihovog izbora, na~inu sazivawa skup{tine, na~inudono{ewa odluka i na~inu wihovog overavawa, zastupawu,re{avawu sporova unutar sportskog udru`ewa, dobrovo-qnom prestanku i postupawu sa imovinom u tom slu~aju,podru~ju delovawa i drugim pitawima koja su odre|enazakonom.

Odredbe statuta koji donose osniva~i sportskogudru`ewa u postupku osnivawa moraju biti u saglasnos-ti sa odredbama akta o osnivawu.

Petak, 25. januar 2002. SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE Broj 4 - Strana 7

^lan 86.Sportsko udru`ewe prestaje sa radom brisawem iz

sportskog registra na osnovu re{ewa o brisawu iz sudskogregistra.

^lan 87.Pravosna`ne odluke suda i stalne sportske arbitra`e

iz ~lana 96. ovog zakona, donesene u skladu sa zakonomorgani upravqawa, odnosno lica ovla{}ena za zastupawesportskog udru`ewa, du`na su da izvr{e do utvr|enogroka.

z ) S t a t u s n e p r o m e n e

^lan 88.Zakqu~ewem ugovora o spajawu sportsko udru`ewe

mo`e se spojiti, sa drugim sportskim udru`ewem preno-som, odnosno pripajawem imovine sportskog udru`ewa(preuzeto sportsko udru`ewe) na drugo sportsko udru`ewe(sportsko udru`ewe preuzimalac), i podeliti na dva ilivi{e sportskih udru`ewa uz prestanak postoje}eg sport-skog udru`ewa.

Spajawem i podelom sportskog udru`ewa ne mo`e semewati svojinska struktura sportskog udru`ewa, niti sepromene mogu vr{iti u vreme kada to mo`e da ugrozi sis-tem takmi~ewa u teku}oj takmi~arskoj sezoni.

^lan 89.Sportska udru`ewa nastala podelom odgovaraju soli-

darno za obaveze podeqenog sportskog udru`ewa.Upisom spajawa u registar, imovina, ukqu~uju}i i

prava i obaveze, preuzetog sportskog udru`ewa, prelaze nasportsko udru`ewe preuzimaoca.

Upisom spajawa sportskog udru`ewa ~lanovipreuzetih sportskih udru`ewa postaju ~lanovi sportskogudru`ewa preuzimaoca.

Nastupi sportista iz sportskih udru`ewa iz stava 1.ovog ~lana ostvaruju se u skladu sa sportskim pravilimanadle`nog granskog sportskog saveza.

2. Sportska organizacija kao preduze}e

^lan 90.Sportsku organizaciju kao preduze}e, odnosno

ustanovu mogu osnovati u skladu sa zakonom, RepublikaSrpska, grad, op{tina, fizi~ka i pravna lica.

U sportskoj organizaciji iz stava 1. ovog ~lanasportista mo`e da se bavi sportskim aktivnostima profe-sionalno, zakqu~ewem ugovora ili amaterski, zakqu~ewemugovora o delu (bavqewe sportskim aktivnostima), odnos-no ugovora o stipendirawu u ciqu sportskogusavr{avawa.

Sportska organizacija iz stava 1. ovog ~lana mo`eobavqati sportske aktivnosti i delatnosti ako ispuwavauslove iz ~lana 77. stav 2. ovog zakona.

^lan 91.Sportska organizacija mo`e se osnovati kao preduze}e i

obavqati sportske aktivnosti i delatnosti ukoliko se sport-ska aktivnost obavqa ve}im delom kao delatnost preduze}a.

Iz naziva preduze}a iz stava 1. ovog ~lana mora bitividqivo da je re~ o sportskoj organizaciji.

^lan 92.Na sportske organizacije kao preduze}a primewuju se

odredbe ~l. 57, 58, 59, 60. i 61. ovog zakona, koje se odnose nasadr`aj, uslove i na~in upisa u sudski i sportski registar.

3. Granski sportski savezi

^lan 93.Granski sportski savezi su asocijacije sportskih orga-

nizacija, sportskih stru~waka i stru~waka u sportu u jed-noj sportskoj grani.

Na teritoriji Republike Srpske mo`e se u jednojsportskoj grani osnovati jedan granski sportski savez i tona nivou Republike Srpske, regije, grada i op{tine.

Granski sportski savez mo`e se osnovati ako za wegovoosnivawe iska`u interes najmawe tri sportske organi-zacije u istoj grani.

Granski sportski savezi osnivaju se i organizuju slo-bodno na osnovu odluke o osnivawu.

Granski sportski savezi mogu sticati sredstva zaobavqawe svojih sportskih aktivnosti i delatnosti izosniva~kih uloga, ~lanarina, priloga, poklona, legata,buxeta, igara na sre}u, ustupawa televizijskih prava,reklama na sportskim takmi~ewima, taksi na transferigra~a i stru~nih kadrova, te prihoda koji se ostvarujusopstvenim aktivnostima, prihoda od preduze}a ~iji suosniva~i, kao i drugih izvora utvr|enih zakonom.

^lan 94.Granski sportski savez obavezan je da donese sportska

pravila u odgovaraju}oj grani sporta u skladu sa pravili-ma me|unarodnih sportskih asocijacija.

Sportskim pravilima iz stava 1. ovog ~lana granskisportski savezi utvr|uju naro~ito:

- na~ela organizovawa;- prava i obaveze sportista i sportskih stru~waka;- pravila za organizovawe sportskih takmi~ewa i

u~e{}e na wima;- mere za borbu protiv upotrebe nedozvoqenih stimu-

lativnih sredstava;- mere za zdravstvenu za{titu sportista u skladu sa

pravilnikom o zdravstvenoj za{titi sportista;- uslove prelaska sportista iz jedne sportske organi-

zacije u drugu i sankcije za nepo{tivawe propisa;- naknadu koja pripada sportskoj organizaciji iz koje

dolazi sportista kao i naknadu od strane sportske organi-zacije u koju prelazi;

- sistem licencirawa sportista, sportskih stru~wakai sportskih organizacija za u~e{}e na takmi~ewima;

- mere za osigurawe bezbednosti u~esnika sportskihpriredbi;

- uslove i na~in obavqawa sportske aktivnosti istru~nog rada;

- stru~no obrazovawe i usavr{avawe;- programirawe razvoja sportske grane i dr.Granski sportski savez je obavezan da u roku od 15 dana

dostavi ministarstvu nadle`nom za poslove sporta usvoje-na sportska pravila.

^lan 95.Granski sportski savez samostalno ure|uje sistem

takmi~ewa svojih ~lanova, kao i u~e{}e sportskih organi-zacija na sportskim takmi~ewima i priredbama uRepublici Srpskoj.

Granski sportski savez obezbe|uje regularnost sport-skih takmi~ewa iz svoje nadle`nosti.

Sportska takmi~ewa u jednoj grani sporta mogu seorganizovati samo od jednog saveza.

Granski savezi mogu u kolektivnim sportovimauspostaviti poseban sistem takmi~ewa za profesionalnesportske organizacije.

^lan 96.Pri granskom sportskom savezu obrazuje se stalna

sportska arbitra`a kao na~in re{avawa sportskih sporo-va izme|u granskog sportskog saveza i ~lanova saveza,odnosno sportskih organizacija kao udru`ewa i wihovih~lanova.

Stalna sportska arbitra`a odlu~uje o sporovima izstava 1. ovog ~lana u skladu sa statutom granskog sportskogsaveza ili udru`ewa.

Odluka stalne sportske arbitra`e je kona~na i imasnagu pravosna`ne sudske presude.

^lan 97.Vi{e granskih sportskih saveza, na osnovu odluke o

udru`ivawu, mo`e se udru`iti u savez sportskih organi-zacija.

Odlukom se utvr|uje sedi{te, ciqevi, zadaci iposlovi saveza sportskih organizacija i na~in wegovogfinansirawa.

Strana 8 - Broj 4 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE Petak, 25. januar 2002.

4. Udru`ewa stru~nih radnika i stru~waka u sportu

^lan 98.U oblasti sporta mogu se osnovati udru`ewa stru~nih

radnika i stru~waka u sportu (sportista, trenera, peda-goga fizi~ke kulture, sudija, novinara, lekara, menaxera isl.), u ciqu unapre|ewa stru~nog rada i organizacijesporta.

Udru`ewa iz prethodnog stava su deo odgovaraju}eggranskog sportskog saveza i mogu imati status pravnoglica u skladu sa odredbama ovog zakona, pod uslovom dasportskim normativnim aktima, postupcima i odlukamane naru{avaju jedinstvo sportske organizacije ili asoci-jacije.

5. Sportska dru{tva

^lan 99.Sportske organizacije, sportisti, sportski stru~waci

i stru~waci u sportu iz razli~itih grana sporta, mogu seudru`ivati u sportska dru{tva.

Sportska dru{tva se osnivaju radi ostvarivawa zajed-ni~kih ciqeva i interesa, racionalnijeg kori{}ewa pos-toje}ih sportskih prostora, unapre|ewa stru~nog rada izajedni~kog nastupa u programirawu razvoja sportovadru{tva.

^lan 100.Granski sportski savezi, udru`ewa sportskih

stru~waka i stru~waka u sportu, ostala udru`ewa i sport-ska dru{tva, utvr|ena ovim zakonom, upisuju se u sudskiregistar i sportski registar.

Na osnivawe i upis u sportski registar i druga pitawau vezi sa organizacijama iz stava 1. ovog ~lana, primewujuse odredbe ovog zakona koje se odnose na sportskaudru`ewa.

Ustanove i organizacije za obavqawe sportske delatnosti

1 . U s t a n o v e z a r a z v o j s p o r t a

^lan 101.U ciqu ostvarivawa programa iz ~lana 1. ovog zakona

Vlada Republike Srpske mo`e osnovati republi~kuustanovu za razvoj sporta (direkciju, fond ili drugi orga-nizacioni oblik).

^lan 102.Ustanova iz prethodnog ~lana, u skladu sa ovim

zakonom, obavqa slede}e poslove i zadatke:- prikupqa finansijska sredstva za realizaciju pro-

grama (iz buxeta, od igara na sre}u, od ustupqenog poreza,od taksi na transfer igra~a, donacija, sponzorstva idrugih izvora);

- utvr|uje kriterije za raspodelu sredstavaprikupqenih u skladu sa prethodnom alinejom i pratinamensku realizaciju;

- gazduje i utvr|uje uslove za kori{}ewe poslovnihprostora u oblasti sporta, sportskih objekata i terenakoji su u nadle`nosti Republike Srpske;

- analizira postoje}e stawe u sportu i planira razvojsporta na nivou Republike Srpske;

- prikupqa i obra|uje statisti~ke podatke;- unapre|uje informativnu delatnost;- pru`a marketin{ke, administrativne, kwigovod-

stveno-ra~unovodstvene usluge za granske sportske saveze isportska udru`ewa i druge sportske organizacije;

- obavqa funkciju privatizacionog fonda u oblastisporta u skladu sa zakonom.

^lan 103.Organi ustanove su upravni odbor, nadzorni odbor i

direktor.Organe iz prethodnog stava imenuje Vlada Republike

Srpske.

^lan 104.Bli`e odredbe o ustanovi za razvoj sporta regulisa}e se

odlukom o osnivawu, statutom i drugim aktima ustanove.

^lan 105.Finansirawe ustanove iz ~lana 102. ovog zakona vr{i

se iz sredstava koje ustanova obezbedi pru`awem uslugasportskim organizacijama i nadle`nim organima dr`avneuprave.

^lan 106.Odredbe ovog zakona koje reguli{u ustanovu za razvoj

sporta mogu se primeniti i na organizovawe te ustanove nanivou grada.

^lan 107.Pored ustanove iz ~lana 101. ovog zakona, za ostvari-

vawe utvr|enih ciqeva, mogu se osnovati i druge institu-cije i organi u skladu sa zakonom.

2. Organizacije za obavqawe sportske delatnosti

^lan 108.Sportske organizacije i druga pravna i fizi~ka lica

mogu osnivati organizacije za obavqawe sportske delat-nosti.

Organizacije iz prethodnog stava mogu se osnovati kaopreduze}a, zadruge, agencije, sportski centri, sportske{kole, radwe i drugi oblici privatnog preduzetni{tva, uskladu sa zakonom.

Organizacije iz prethodnog stava ovog ~lana moguobavqati sportske delatnosti ako imaju obezbe|ene uslove:prostor, objekat, opremu, stru~ne radnike i druge uslove uskladu sa zakonom.

Organizacije iz stava 1. ovog ~lana, koje prete`noobavqaju sportske delatnosti, pre upisa u sudski registar,obavezne su pribaviti saglasnost ministarstva nadle`nogza poslove sporta.

3 . P r e d u z e t n i { t v o

^lan 109.Fizi~ka lica mogu samostalnim radom da obavqaju

sportsku aktivnost i sportsku delatnost.Sportsku aktivnost iz stava 1. ovog ~lana, sportista,

kao fizi~ko lice, mo`e obavqati samo u individualnimsportovima i takmi~ewima na nivou Republike Srpskeili me|unarodnim takmi~ewima u skladu sa ovim zakonima.

Samostalni sportista koji u~estvuje u sportskimtakmi~ewima i organizuje sportsku rekreaciju i sportskuobuku upisuje se u sudski registar i u sportski registar uskladu sa ovim zakonom.

^lan 110.Fizi~ko lice mo`e obavqati poslove iz oblasti

sporta kao {to su: obu~avawe u sportu,nau~noistra`iva~ki rad, planirawe razvoja, organizo-vawe takmi~ewa, sportskih priredbi i manifestacija uoblasti sporta, kao i pripremu i vo|ewe treningasportista i drugih lica, u skladu sa zakonom.

^lan 111.Fizi~ko lice iz prethodnog ~lana mo`e obavqati

poslove obu~avawa i pripreme i vo|ewe treninga ako imaodgovaraju}i certifikat od nadle`ne ustanove ili orga-nizacije.

^lan 112.Fizi~ko lice koje ne ispuwava uslove iz prethodnog

~lana mo`e po~eti da obavqa poslove samo ako zaposlilice koje ispuwava uslove iz prethodnog ~lana.

^lan 113.Na samostalno obavqawe sportske delatnosti

primewuju se propisi o privatnom preduzetni{tvu -samostalnim radwama ako ovim zakonom nije druga~ijeregulisano.

H - SPORTSKI OBJEKTI

^lan 114.Sportski objekat, wegov deo ili ure|eni prostor je

gra|evina, odnosno povr{ina, namewena za sportskeaktivnosti i delatnosti.

Petak, 25. januar 2002. SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE Broj 4 - Strana 9

Sportski objekat ima prate}i prostor: sanitarni,garderobni, spremi{ni, gledali{ni i drugi sa odgovara-ju}om opremom.

Planinarski domovi, sokolski domovi i drugi objektiimaju status sportskog objekta.

Ministarstvo nadle`no za poslove sporta utvr|uje dali se neka povr{ina ili objekat smatra sportskim objek-tom u skladu sa ovim zakonom i razvrstava sportske objek-te od op{teg interesa za republiku i objekte od interesa zagrad i op{tine.

^lan 115.Vlasnik, odnosno ovla{}eni korisnik, sportskog

objekta (u daqem tekstu: korisnik), du`an je da objekatkoristi i odr`ava u skladu sa propisima i namenom objek-ta.

Korisnik je du`an da obezbedi sigurnost sportista,u~esnika i gledalaca, te da ugradi i odr`ava sanitarno-higijenske prostore.

Sportisti i druga lica koja upotrebqavaju sportskiobjekat i prate}u opremu du`ni su da ne ugro`avaju ipovre|uju druga lica na sportskom objektu, da koristepotrebnu opremu i da po{tuju pravila donesena na osnovuovog zakona ili drugih propisa, kojim se ure|uju uslovi ina~in kori{}ewa odre|enih sportskih objekata.

^lan 116.Ministarstvo nadle`no za poslove sporta i min-

istarstvo nadle`no za prostorno planirawe sporazumnodonose pravilnik o prostornim standardima, normativi-ma i urbanisti~ko-tehni~kim uslovima za planirawemre`e sportskih objekata, kao sastavnog dela prostornih iurbanisti~kih planova na nivou Republike Srpske, gradai op{tine.

Sportski objekat mora biti tako ure|en da imaarhitektonske i fizi~ke karakteristike koje osiguravajubezbednost sportista, gledalaca i drugih lica,onemogu}avaju izbijawe nereda me|u gledaocima,obezbe|uju efikasno kontrolisawe prisutnih, sadr`eodgovaraju}e prepreke ili ograde i omogu}avaju delovaweredarske slu`be i predstavnika javne bezbednosti.

Ministar nadle`an za poslove sporta bli`e propisu-je uslove iz stava 2. ovog ~lana.

Sportski objekat mora imati odgovaraju}i certifikatme|unarodne ili republi~ke sportske organizacije.

Sportski objekat mo`e se koristiti samo ako suispuweni uslovi iz st. 2, 3. i 4. ovog ~lana.

^lan 117.Deo {kole, odnosno fakulteta, namewen za ostvari-

vawe nastavnog plana i programa fizi~kog vaspitawau~enika, odnosno studenata, ima status sportskog objekta.

Ministar nadle`an za poslove obrazovawa mo`e daodobri program kori{}ewa objekta iz stava 1. ovog ~lanai sportistima i sportskim organizacijama, ukoliko setakvim wegovim kori{}ewem ne ometa ostvarivawe nas-tavnog plana i programa.

Ministar nadle`an za poslove sporta daje mi{qewekojim sportistima, odnosno sportskim organizacijama,treba dati prednost u kori{}ewu objekta iz stava 1. ovog~lana.

^lan 118.Ministarstvo nadle`no za poslove sporta, po prib-

avqawu saglasnosti ministarstva za poslove prostornogplanirawa, te mi{qewa op{tine, odnosno grada, na ~ijempodru~ju se nalazi sportski objekat, za koji je izdata traj-na ili privremena dozvola, izuzetno mo`e odobritipromenu namene ili dislokacije sportskog objekta iliwegovog dela pod uslovom:

- da je na odgovaraju}i na~in obezbe|eno obavqawesportskih aktivnosti na drugoj lokaciji i u drugom objek-tu;

- da vi{e ne postoji potreba za postoje}im sportskimobjektom;

- da je promena namene od op{teg interesa.Dopu{tena je promena namene dela sportskog objekta iz

stava 1. ovog ~lana pod uslovom da taj deo ne slu`i

izvo|ewu sportskih aktivnosti (sala, igrali{te,borili{te, streli{te, bazen i sli~no) i da promene neugro`avaju izvo|ewe i pra}ewe sportskih aktivnosti.

Ministar nadle`an za poslove sporta izdaje odobreweza promenu namene sportskog objekta iz prethodnog stavaovog ~lana.

^lan 119.Za {tetu koja nastane u~esnicima, gledaocima i tre}im

licima usled neuslovnosti sportskog objekta, korisniksportskog objekta odgovara prema pravilima o objektivnojodgovornosti.

^lan 120.Pod javnim sportskim objektima, u smislu ovog zakona,

podrazumevaju se posebno ure|ene javne povr{ine u op{tojupotrebi, namewene za odre|ene sportske aktivnosti idelatnosti (trim staze, planinarske staze, skija{kitereni, biciklisti~ke staze, sportsko ribolovne staze,pla`e i sl.), dostupne gra|anima pod jednakim uslovima.

Sportski objekti i tereni iz prethodnog stava mogu sekoristiti samo ako su obezbe|eni svi potrebni uslovi ipreduzete sve potrebne mere za wihovo bezbednokori{}ewe, a naro~ito: odgovaraju}e ure|ewe, opremawe iodr`avawe, za{titu od elementarnih nepogoda, sigurnosnezapreke i ograde, odgovaraju}e oznake, markacija iznakovi.

Ministar nadle`an za poslove sporta bli`e propisu-je uslove i na~in ure|ewa, upravqawa, opremawa,odr`avawa i kori{}ewa javnih sportskih objekata (na~inobavqawa delatnosti, rad slu`bi, pravila o redu i dr.),ako zakonom nije druga~ije odre|eno.

Ministarstvo nadle`no za poslove sporta utvr|uje dali su ispuweni uslovi iz stava 3. ovog ~lana.

^lan 121.Javnim sportskim objektima kao dobrima u op{toj

upotrebi upravqa Vlada Republike Srpske.Vlada Republike Srpske mo`e poveriti, u skladu sa

zakonom, upravqawe javnim sportskim objektom, odnosnodati ga na kori{}ewe odgovaraju}oj organizaciji ili ter-itorijalnoj jedinici lokalne uprave na ~ijoj se teritori-ji objekat nalazi.

Aktom o davawu na upravqawe iz stava 2. ovog ~lana,Vlada Republike Srpske utvr|uje granice javnog sportskogobjekta.

Prostor namewen za javni sportski objekat odre|uje seodgovaraju}im prostornim planom, u skladu sa zakonom.

Kada se {umsko ili poqoprivredno zemqi{te na kojemse prostire javni sportski objekat nalazi u svojini vi{elica, Vlada Republike Srpske, odnosno organizacija izstava 2. ovog ~lana, sporazumno sa vlasnicima zemqi{taure|uje pitawa vezana za iskori{}avawe zemqi{ta, uskladu sa zakonom.

XI - SPORTSKE PRIREDBE

^lan 122.Organizovawem sportskih priredbi (sportskih

takmi~ewa i sportskih manifestacija) mogu se bavitisportske organizacije i druga fizi~ka i pravna lica (udaqem tekstu: organizator), pod uslovima koji su utvr|eniovim zakonom.

^lan 123.Organizator je du`an da osigura nesmetano i bezbedno

odr`avawe sportske priredbe u skladu sa zakonom, sport-skim pravilima i Evropskom konvencijom o nasiqu inedoli~nom pona{awu gledalaca na sportskim priredbama.

Organizator je du`an da preduzme mere kojeomogu}avaju predupre|ewe rizika nastanka {tete zau~esnike, gledaoce i tre}a lica.

^lan 124.Sportsko takmi~ewe mo`e da se organizuje ukoliko

organizator ima obezbe|ene uslove predvi|ene sport-skim pravilima u pogledu objekta, odnosno prostora,opremu, stru~ne i druge radnike i preduzme mere u skladusa ovim zakonom.

Strana 10 - Broj 4 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE Petak, 25. januar 2002.

^lan 125.Organizator je du`an da, imaju}i u vidu zna~aj

sportske priredbe, o~ekivani broj gledalaca, mesne pri-like i druge okolnosti, donese plan bezbednosti i u sarad-wi sa MUP-om preduzme potrebne mere da za vreme wenogodr`avawa ne do|e do nasiqa ili nedoli~nog pona{awagledalaca, a naro~ito:

- obezbedi upotrebu adekvatnih sredstava protiv izbi-jawa nereda i nedoli~nog pona{awa, kako u neposrednojblizini sportskog objekta, tako i na prilaznim putevimakoje koriste gledaoci;

- pru`a blagovremene informacije Ministarstvuunutra{wih poslova;

- obezbedi takve karakteristike sportskog objekta kojeosiguravaju bezbednost gledalaca, onemogu}avaju lakoizbijawe nereda me|u wima, efikasno kontrolisawe mase,odgovaraju}e prepreke i ograde i mogu}nost delovawaorgana bezbednosti;

- efikasno odvajawe grupa gostuju}ih navija~a, popotrebi izdvajawem posebnih prostora na sportskomobjektu gostuju}im grupama navija~a, kontrolisawem pro-daje ulaznica i preduzimawem posebnih mera pre-dostro`nosti neposredno pred takmi~ewe;

- iskqu~i ili zabrani pristup sportskom objektu poz-natim ili potencijalnim, izgrednicima i onim licimakoji su pod uticajem alkohola i drugih opojnih sredstava;

- opremi sportske objekte efikasnim sistemom javnograzglasa i wegovo kori{}ewe, kao i druga sredstva pub-liciteta radi podsticawa gledalaca na korektnopona{awe;

- zabrani uno{ewe, prodaju i distribuciju alkoholnihpi}a u okviru sportskog objekta, kao i sva bezalkoholnapi}a koja nisu u bezbednoj ambala`i;

- obezbedi kontrolu da gledaoci u sportski objekat neunose predmete koji se mogu upotrebiti u nasilnim pos-tupcima, pirotehni~ka ili hemijska sredstva;

- obezbedi lica za vezu sa organima reda i bezbednosti;- obezbedi izlaze za slu~aj vanredne situacije i wihovo

funkcionisawe.

^lan 126.Organizator me|unarodne sportske priredbe na teri-

toriji Republike Srpske obavezan je da o odr`avawu tepriredbe obavesti nadle`ni organ, kao i ministarstvonadle`no za poslove sporta.

^lan 127.Sportske organizacije su obavezne da podsti~u organi-

zovawe i dobro pona{awe klubova navija~a.Gledaocima su zabraweni nasilni, vulgarni i

uvredqivi postupci, a naro~ito oni koji izazivaju rasnu,nacionalnu, politi~ku, versku i drugu netrpeqivost.

Gledaoci i drugi u~esnici sportske priredbe du`ni suda pri dolasku na sportsku priredbu, za vreme trajawasportske priredbe i pri odlasku sa sportske priredbe pos-tupaju u skladu sa zakonom, drugim propisima, sportskimpravilima i uputstvima, nalozima i upozorewimaslu`benog osobqa organizatora sportske priredbe i poli-cije.

^lan 128.Na i u sportskim objektima na kojima se odr`ava

sportsko takmi~ewe, zabraweno je to~ewe alkoholnih pi}ana dan odr`avawa takmi~ewa.

Gledaoci i drugi u~esnici sportske priredbe ne smejuza vreme odr`avawa sportske priredbe u sportski objekatunositi, odnosno upotrebqavati alkohol i opojna sredst-va.

^lan 129.Organizator sportske priredbe mora formirati,

odnosno obezbediti odgovaraju}e slu`be (redarsku, hitnepomo}i, spasila~ku, vatrogasnu).

Slu`beno osobqe organizatora sportske priredbemora imati legitimaciju i nositi jasne i upadqive oznake.

^lan 130.Na organizovawe sportskih priredbi primewuju se,

pored odredbi ovog zakona i propisi o javnom okupqawugra|ana.

^lan 131.Vlada Republike Srpske utvr|uje uslove i kriterije za

konkurisawe sportskih organizacija za organizovaweme|unarodnih sportskih priredbi na teritorijiRepublike Srpske.

Nadle`ni organi grada, odnosno op{tine, utvr|ujukriterije i uslove organizovawa republi~kih sportskihpriredbi na wihovom podru~ju.

XII - PRIZNAWA I NAGRADE

^lan 132.Vlada Republike Srpske utvr|uje priznawa i nagrade

za poseban doprinos razvoju i afirmaciji sporta.Nadle`ni organi grada, odnosno op{tine, utvr|uju

priznawa i nagrade za doprinos razvoju i afirmacijisporta na wihovoj teritoriji.

^lan 133.Oblik priznawa, visina nagrade, kriteriji za wihovu

dodelu, utvr|uju se posebnim pravilnikom koji donosiVlada Republike Srpske na predlog ministra nadle`nog zasport za nivo Republike Srpske, a za nivo grada iliop{tine nadle`ni organ za sport.

XIII - FINANSIRAWE SPORTA

^lan 134.Osnovu finansirawa sporta ~ine prihodi, koje

sportske i druge organizacije u oblasti sporta ostvare, naosnovu programa, iz buxeta Republike Srpske, grada,op{tine, prihoda od igara na sre}u i drugih izvora.

Pod drugim izvorima ovaj zakon podrazumeva prihodeod ~lanarina, poklona, javnih donacija, reklama na sport-skim takmi~ewima i manifestacijama, ustupawa televiz-ijskih prava, prihoda koji se ostvaruju sopstvenimaktivnostima i prihoda od preduze}a koji su osniva~i.

^lan 135.U ciqu ostvarivawa op{teg interesa, Republika

Srpska, gradovi i op{tine izdvajaju deo sredstava iz bux-eta za finansirawe programa u skladu sa ovim zakonom.

^lan 136.[kolske i studentske sportske aktivnosti finansira-

ju se iz buxeta sredstvima koja su namewena za finansiraweosnovnog, sredweg i visokog obrazovawa, kao i sredstvimanamewenim za finansirawe razvoja sporta Republike,grada i op{tine.

^lan 137.Pravnim i fizi~kim licima kao poreskim obveznici-

ma, sredstva ulo`ena u sponzorstva, donacije, pomo}i ireklame za sportske namene priznaju se u rashode, ~ime seumawuje poreska osnovica, shodno zakonima koji reguli{uoblast poreza.

^lan 138.Amaterskim sportskim organizacijama, sportistima i

stru~nim radnicima u sportu priznaju se poreskeolak{ice na ime naknada za stipendije, poja~anu ishranu,autorska prava i tro{kove sme{taja, u skladu sa poreskimzakonima.

^lan 139.Sportske i druge organizacije u oblasti sporta ost-

varuju carinske, poreske i druge olak{ice za nabavku iuvoz sportske opreme, gra|evinskog i drugog materijalaneophodnog za izgradwu sportskih objekata i terena, uskladu sa zakonom.

Sportski objekti imaju status {kolskih objekata uodnosu na komunalno-uslu`ne naknade u skladu sa zakonom.

^lan 140.Sportske organizacije mogu osnovati samostalno i u

saradwi sa drugim organizacijama i ustanovama, fondaciju za

Petak, 25. januar 2002. SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE Broj 4 - Strana 11

finansirawe izgradwe i opremawa sportskih objekata,u~e{}e vrhunskih sportista na me|unarodnimtakmi~ewima kao i organizaciju me|unarodnih mani-festacija.

XIV -INFORMATIKA U SPORTU

^lan 141.Za organizovano i sistemati~no evidentirawe stawa u

sportu, kao osnovu za vo|ewe dugoro~ne politike razvojasporta, ministarstvo nadle`no za poslove sporta vodislede}e evidencije:

- pravnih i fizi~kih lica koja obavqaju sportskedelatnosti, sportske i druge organizacije,

- u~eni~kih i studentskih sportskih organizacija,- sportskih objekata i terena,- sportskih takmi~ewa i priredbi,- me|unarodnih sportskih takmi~ewa i priredbi,- nau~no-istra`iva~kih i stru~nih radova u sportu,- vrhunskih sportista i profesionalnih sportista,- sportskih stru~waka i stru~waka u sportu,- vrhunskih sportskih rezultata i dostignu}a.

^lan 142.Sportske i druge organizacije u oblasti sporta, kao i

pojedinci, obavezni su da vode i dostavqaju podatke,utvr|ene u prethodnom ~lanu, ministarstvu nadle`nom zaposlove sporta.

Ministar nadle`an za poslove sporta }e propisatiobrazac za dostavu podataka iz prethodnog stava.

^lan 143.Sportske i druge organizacije u oblasti sporta du`ne

su da vode bazi~ne evidencije svojih ~lanova, sportskihobjekata, sportskih stru~waka i stru~waka u sportu,anga`ovanih sportista, sportskih rezultata, finansijskogposlovawa i dr.

^lan 144.Vo|ewe evidencije i ukupne informatike u sportu,

ministarstvo nadle`no za poslove sporta, mo`e poveritiodgovaraju}oj sportskoj ustanovi u skladu sa ovimzakonom.

^lan 145.Ministarstvo nadle`no za poslove sporta, u skladu sa

ovim zakonom, done}e pravilnik kojim }e se utvrditina~in vo|ewa evidencije, oblik obrasca, obaveze inadle`nosti pojedinih subjekata.

XV - NADZOR

^lan 146.Nadzor nad primenom ovog zakona i drugih propisa u

sportu i nadzor nad stru~nim radom u oblasti sportaobavqa ministarstvo nadle`no za poslove sporta, prekorepubli~kog sportskog inspektora i sportskih stru~waka.

Poslove republi~kog sportskog inspektora mo`eobavqati lice koje ima visoku stru~nu spremu dru{tvenogsmera, polo`en stru~ni ispit i najmawe tri godine radnogiskustva u oblasti sporta.

Sportske organizacije i druge organizacije u oblastisporta du`ne su da republi~kom sportskom inspektoruomogu}e obavqawe nadzora, odnosno obavqawe poslova izadataka utvr|enih zakonom.

^lan 147.Republi~ki sportski inspektor u vr{ewu inspekci-

jskog nadzora ima pravo i du`nost da ostvaruje uvid iproverava:

1) da li su sportske i druge organizacije organizovaneu skladu sa odredbama ovog zakona;

2) da li sportske i druge organizacije i pojedinci uoblasti sporta obavqaju sportske aktivnosti i delatnostiu skladu sa ovim zakonom;

3) da li se sprovode nalozi doneseni pri vr{ewunadozra nad stru~nim radom sportskih stru~waka i orga-nizacija u oblasti sporta;

4) da li se sportski objekti odr`avaju i koriste uskladu sa zakonom;

5) da li se sportska priredba organizuje u skladu sazakonom i sportskim pravilima, a naro~ito da li jeobezbe|eno weno nesmetano i bezbedno odr`avawe;

6) da li se javna sredstva koriste u skladu sa namenom;7) da li se sportske priredbe visokog rizika odvijaju u

skladu sa zakonom;8) da li sportske i druge organizacije u oblasti sporta

preduzimaju aktivnosti protiv kori{}ewa nedozvoqenihstimulativnih sredstava u skladu sa zakonom;

9) da li sportske i druge organizacije u oblasti sportavode propisane evidencije i dostavqaju nedle`nom organupropisane podatke;

10) da li su sportske i druge organizacije u oblastisporta donele propisana op{ta akta i da li su ona uskladu sa zakonom i drugim propisima;

11) da li se imovina sportskih i drugih organizacija uoblasti sporta koristi u skladu sa zakonom;

12) da li sportske i druge organizacije u oblastisporta obavqaju privrednu i drugu delatnost u skladu sazakonom;

13) da li se zdravstvena za{tita sportista sprovodi uskladu sa va`e}im pravilnikom i zakonskim propisima;

14) da li se sprovode nalozi doneseni pri vr{ewu nad-zora.

^lan 148.U vr{ewu inspekcijskog nadzora republi~ki sportski

inspektor ovla{}en je da:1. utvrdi identitet lica koja obavqaju stru~ni rad u

sportskim i drugim organizacijama u oblasti sporta izabrani stru~ni sportski rad licu koje ne ispuwava usloveodre|ene zakonom do ispuwewa tih uslova;

2. privremeno oduzme evidencije, dokumenta i drugadokazna sredstva od zna~aja za utvr|ivawe ~iweni~nogstawa, kao i predmete i sredstva ~ija upotreba nije dozvoqe-na u okviru sporta i one kojima se vr{e nedozvoqene radwe;

3. zabrani sportskim i drugim organizacijama uoblasti sporta sprovo|ewe mera i radwi, odnosnoaktivnosti i delatnosti koje su suprotne zakonu ili nazakonu zasnovanim propisima;

4. zabrani obavqawe sportskih aktivnosti za kojesportska i druga organizacija u sportu nije registrovana,odnosno obavqawe sportskih aktivnosti i delatnosti nana~in suprotan zakonu;

5. privremeno zabrani obavqawe sportske aktivnostii delatnosti sportskim i drugim organizacijama uoblasti sporta do otklawawa nedostataka koji su razlogzabrane, ukoliko onemogu}ava republi~kom sportskominspektoru vr{ewe poslova i zadataka utvr|enih zakonom;

6. zabrani kori{}ewe sportskog objekta koji neispuwava uslove odre|ene zakonom i zabrani odr`avawesportskih priredbi, ako nije obezbe|eno wihovo nesmetanoi bezbedno odr`avawe;

7. podnese prijavu nadle`nom organu za u~iwenokrivi~no delo, odnosno podnese zahtev za pokretaweprekr{ajnog postupka;

8. preduzme i druge mere i radwe za koje je zakonom idrugim propisom inspektor ovla{}en.

Republi~ki sportski inspektor u vr{ewu poslova nad-zora sara|uje sa drugim inspektorima, pravosudnim organ-ima, prekr{ajnim organima i drugim zainteresovanimorganima i organizacijama.

^lan 149.Ako prilikom vr{ewa nadzora utvrdi nepravilnosti,

republi~ki sportski inspektor }e doneti re{ewe kojimnala`e wihovo otklawawe i odrediti rok u kome se tomora u~initi.

^lan 150.Protiv re{ewa republi~kog sportskog inspektora

mo`e se izjaviti `alba u roku od 15 dana ministarstvunadle`nom za poslove sporta.

@alba ne odla`e izvr{ewe re{ewa.

Strana 12 - Broj 4 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE Petak, 25. januar 2002.

^lan 151.Radi uvida u kvalitet stru~nog rada u sportu i provere

uslova za obavqawe stru~nog rada vr{i se nadzor nadstru~nim radom sportskih stru~waka i sportskih organi-zacija i drugih organizacija u oblasti sporta.

^lan 152.Nadzor nad stru~nim radom u oblasti sporta obavqaju

istaknuti sportski stru~waci, odnosno ustanove uoblasti sporta.

Bli`e odredbe o licima koja sprovode nadzor nadstru~nim radom u sportu propisuje ministar nadle`an zaposlove sporta.

^lan 153.Sportske i druge organizacije u oblasti sporta i

sportski stru~waci du`ni su da omogu}e nadzor nadstru~nim radom u skladu sa ovim zakonom.

XVI - KAZNENE ODREDBE

^lan 154.Nov~anom kaznom od 200 do 5.000 KM kazni}e se za

prekr{aj sportska organizacija ili drugo pravno liceako:

1. zakqu~i ugovor sa profesionalnim sportistomsuprotno ~lanu 44. ovog zakona;

2. anga`uje za obavqawe stru~nih poslova u sportulice koje ne ispuwava uslove iz ~lana 26.;

3. obavqa {kolovawe ili osposobqavawe stru~nihkadrova u sportu suprotno odredbama ~lana 27.;

4. ne organizuje stru~no usavr{avawe u skladu sa ~l. 27. i 29.;5. ne zakqu~i ugovor o osigurawu vrhunskih sportista

od posledica nesretnih slu~ajeva u skladu sa ~lanom 49.ovog zakona;

6. omogu}i takmi~ewe sportisti koji nije zdravstvenosposoban u skladu sa ~lanom 50. ovog zakona;

7. navede sportistu na upotrebu dopinga ili mu da dop-ing u skladu sa ~lanom 51.;

8. izlo`i sportistu aktivnostima koje mogu da ugrozeili pogor{aju wegovo zdravstveno stawe u skladu sa~lanom 51.;

9. obavqa sportske aktivnosti ili delatnosti suprot-no ~lanu 56. ovog zakona;

10. prenese pravo upravqawa sportskim udru`ewemsuprotno ~lanu 74. ovog zakona;

11. ne formira organe u skladu sa zakonom i statutom,~lan 76.;

12. obavqa sportske aktivnosti i delatnosti suprotno~lanu 77. ovog zakona;

13. ne podnese prijavu za upis u registar u skladu sa ~l.57, 58, 59, 60. i 61. ovog zakona;

14. koristi imovinu suprotno ~l. 80, 81. i 82. ovogzakona;

15. obavqa sportske aktivnosti i delatnosti suprotno~lanu 93. ovog zakona;

16. ne obavqa sportsku aktivnost kao prete`nu delat-nost preduze}a, ~lan 91.;

17. ne donese sportska pravila u skladu sa ~lanom 94.;18. ne dostavi sportska pravila ministarstvu

nadle`nom za poslove sporta u propisanom roku, ~lan 94.stav 3.;

19. ne obrazuje stalnu sportsku arbitra`u u skladu sa~lanom 96. ovog zakona;

20. organizuje {kolska sportska takmi~ewa suprotnoodredbi ~lana 31. ovog zakona;

21. koristi sportski objekat suprotno odredbi ~l. 115,116. i 117. ovog zakona;

22. ne uredi sportski objekat u skladu sa ~l. 115. i 116.;23. promeni namenu sportskog objekta ili wegovog dela

suprotno odredbama ~lana 118.;24. koristi javni sportski objekat suprotno odredbi

~lana 120.;

25. organizuje sportsku priredbu, sportsko takmi~ewei manifestaciju suprotno odredbama ~l. 124. i 125. ovogzakona;

26. ne zabrani uno{ewe i prodaju alkoholnih pi}a usportskom objektu suprotno odredbi ~lana 125.;

27. ne vodi propisane evidencije ili ih ne dostavqa napropisan na~in u skladu sa ~lanom 143.;

28. onemogu}ava obavqawe inspekcijskog nadzora iliizvr{ewe naloga datih pri inspekcijskom nadzoru, ~l. 147.i 153.;

29. ne izvr{i naloge date pri vr{ewu inspekcijskognadzora u skladu sa ~lanom 148.;

30. onemogu}ava obavqawe stru~nog nadzora ili nepostupi po nalogu datom u vr{ewu nadzora nad stru~nimradom ~l. 148. i 153.;

31. organizuje me|unarodne sportske priredbe na teri-toriji Republike Srpske suprotno ~l. 126. i 131.;

32. ne podnese izve{taj o utro{ku odobrenih sredstavaiz buxeta Republike, grada i op{tine;

33. ne uskladi organizaciju rada i op{te akte u skladusa ~lanom 158.;

34. koristi dr`avni kapital suprotno odredbama ~l.74, 80. i 81.;

35. za prekr{aje iz ta~ke 1. ovog ~lana kazni}e se odgov-orno lice u sportskoj organizaciji, ili u drugom pravnomlicu, nov~anom kaznom od 50 do 1.000 KM, a preduzetniknov~anom kaznom od 50 do 500 KM.

^lan 155.Nov~anom kaznom od 50 do 1.000 KM kazni}e se za

prekr{aj fizi~ko lice ako:1. obavqa profesionalne sportske aktivnosti suprot-

no ~lanu 44. ovog zakona;2. u~estvuje u sportskom takmi~ewu ako nije utvr|ena

wegova zdravstvena sposobnost u skladu sa ~lanom 50;3. navede sportistu na upotrebu dopinga ili mu da dop-

ing, ~lan 51.;4. izlo`i sportistu aktivnostima koje mogu da ugroze

ili pogor{aju wegovo zdravstveno stawe, ~lan 51.;5. obavqa aktivnosti sportske organizacije u oblasti

sporta pre upisa u sportski registar.

^lan 156.Nov~anom kaznom od 1.000 do 15.000 KM, za prekr{aj,

kazni}e se:1. sportske organizacije ako obavqaju privrednu delat-

nost suprotno uslovima odre|enim ovim zakonom, ~l. 90,91. i 92.;

2. sportske organizacije koje ne osiguraju u~esnike utakmi~ewima u skladu sa ~l. 48. i 49.;

Za prekr{aje iz stava 1. ovog ~lana kazni}e se i odgov-orno lice nov~anom kaznom od 100 do 1.000 KM.

^lan 157.Nov~anom kaznom od 60 do 600 KM ili kaznom zatvora

do 60 dana kazni}e se za prekr{aj fizi~ko lice ako:1. postupi suprotno odredbama ~lana 127. ovog zakona;2. koristi sportski objekat suprotno odredbi ~l. 123. i

124.;3. o{te}uje sportski objekat na kome se odvija sportska

priredba, wegovu opremu, ure|aje i instalacije;4. pri dolasku na sportski objekat izaziva nerede ili

remeti tok sportske priredbe i ugro`ava bezbednostdrugih u~esnika bacawem bilo kakvih predmeta na sports-ki teren;

5. za vreme odr`avawa sportske priredbe nasilnoulazi u sportski teren i slu`bene prostorije;

6. za vreme odr`avawa sportske priredbe unosi uobjekat i konzumira alkohol i opojna sredstva;

7. donosi na sportsku priredbu ili na woj upotre-bqava pirotehni~ka i druga sredstva;

Petak, 25. januar 2002. SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE Broj 4 - Strana 13

8. se nasilno, vulgarno i uvredqivo pona{a i svojimpostupcima izaziva rasnu, nacionalnu, politi~ku, verskui drugu netrpeqivost;

9. kao sportista upotrebi nedozvoqena stimulativnasredstva ili nagovori drugog sportistu na upotrebu istih.

XVII - PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE

^lan 158.Postoje}e sportske i druge organizacije u oblasti

sporta koje su registrovane pre stupawa na snagu ovogzakona du`ne su da usklade svoja unutra{wa akta sa odred-bama ovog zakona, u roku od jedne godine od dana stupawana snagu ovog zakona.

Prilikom uskla|ivawa akata iz prethodnog stavasportske i druge organizacije osloba|aju se od obavezepla}awa sudske i administrativne takse.

^lan 159.Postupak upisa u registar zapo~et pre stupawa na

snagu ovog zakona dovr{i}e se u skladu sa odredbama ovogzakona.

^lan 160.Podzakonski propisi za sprovo|ewe ovog zakona

done}e se u roku od jedne godine od dana stupawa na snaguovog zakona.

^lan 161.Postoje}i granski sportski savezi su obavezni da u

roku od {est meseci od dana stupawa na snagu ovog zakonadonesu sportska pravila iz ~l. 94. i 95. ovog zakona.

^lan 162.Sportskim objektima u dr`avnoj svojini koji na dan

stupawa na snagu ovog zakona nemaju odgovaraju}u urban-isti~ku dokumentaciju ne mo`e se do dono{ewa te doku-mentacije pokrenuti postupak za mewawe namene.

^lan 163.Sportski objekti, ugra|ena oprema i transportna sred-

stva izgra|ena ili pribavqena sredstvima RepublikeSrpske, grada ili op{tine, kao i sportski objekti, opremai transportna sredstva ranijih dru{tveno-politi~kihzajednica, fondova, samoupravnih interesnih zajednica,organizacija kojima su bili osniva~ Republika, grad iliop{tina, odnosno neka od ranijih dru{tveno politi~kihzajednica, su u dr`avnoj svojini.

^lan 164.Vlada Republike Srpske mo`e odlu~iti da se nepokret-

nost u dr`avnoj svojini, koju koristi organizacija iz~lana 115. ovog zakona, koja nije u funkciji ostvarivawaciqeva te organizacije i koja se koristi suprotno zakonuili prirodi, odnosno nameni nepokretnosti, oduzme odkorisnika i da na kori{}ewe drugom pravnom licu.

Vlada Republike Srpske mo`e odlu~iti da se nepokret-nost u dr`avnoj svojini koju koristi organizacija iz~lana 115. stav 1. ovog zakona oduzme od korisnika i uslu~ajevima koji nisu navedeni u stavu 1. ovog ~lana, poduslovom da postoji op{ti interes, a korisniku obezbedikori{}ewe druge odgovaraju}e nepokretnosti.

Odredbe iz st. 1. i 2. ovog ~lana primewuju se i naobjekte, koji su u nadle`nosti grada, odnosno op{tine.

^lan 165.Do dono{ewa odgovaraju}ih prostornih planova u

skladu sa zakonom, Vlada Republike Srpske odre|uje koji sepostoje}i sportski objekti smatraju javnim sportskimobjektima od interesa za Republiku Srpsku, a nadle`niop{tinski i gradski organi koji su javni sportski objek-ti od interesa za grad i op{tinu, a za koje su izdate trajneili privremene dozvole.

^lan 166.Danom stupawa na snagu ovog zakona prestaje da va`i

Zakon o sportu (“Slu`beni glasnik Republike Srpske”,broj 21/96) i Zakon o javnim smu~arskim terenima(“Slu`beni glasnik Republike Srpske”, broj 32/94).

^lan 167.Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavqi-

vawa u “Slu`benom glasniku Republike Srpske”.

Broj: 01-1323/01 Predsednik27. decembra 2001. godine Narodne skup{tine,Bawa Luka Dr Dragan Kalini}, s.r.

67Na osnovu Amandmana XL ta~ke 2. na Ustav Republike

Srpske (“Slu`beni glasnik Republike Srpske”, broj 28/94),d o n o s i m

U K A Z

O PROGLA[EWU ZAKONA O RIBARSTVU

Progla{avam Zakon o ribarstvu koji je Narodnaskup{tina Republike Srpske usvojila na sedniciodr`anoj 26, 27. i 28. decembra 2001. godine.

Broj: 01-1014/01 Predsednik31. decembra 2001. godine Republike,Bawa Luka Mirko [arovi}, s.r.

Z A K O N

O RIBARSTVU

I - OP[TE ODREDBE

^lan 1.Ribarstvo je delatnost, koja obuhvata gajewe, za{titu,

ribolov, promet i kori{}ewe ribe, ribqe ikre, rakova idrugih `ivotiwa (u daqem tekstu: ribqi fond) uribolovnim vodama.

Delatnost iz stava 1. ovog ~lana vr{i se pod uslovimai na na~in propisan ovim zakonom.

^lan 2.Pojedini pojmovi, u smislu ovog zakona, imaju slede}e

zna~ewe:1. ribolovne vode predstavqaju reke, re~ice, potoke,

plovna podru~ja, re~ne rukavce, mrtvaje, prirodna ive{ta~ka jezera, {qunkare, stara~e, kanale, hidromelio-racione sisteme i druge vode u kojime `ive ribe;

2. ribarstvo je proizvodwa, gajewe, ribolov i za{titariba u ribwacima, ribolovnim vodama, kavezima uribolovnim vodama, kao i promet i kori{}ewe ulovqenihriba;

3. ribwaci i druga uzgajali{ta riba su ure|eni pros-tori na zemqi{tu ili ribolovnoj vodi nameweni za gajewei proizvodwu riba svih vrsta i uzrasnih kategorija,ribqe mla|i, oplo|ene ikre, a koji ispuwavaju propisaneuslove;

4. ribarsko podru~je je ribolovna voda ili wen deokoji ~ini hidrografsku, biolo{ku i ekonomsku celinu zaracionalno bavqewe ribarskih delatnosti;

5. ribqi fond u ribolovnim vodama je dr`avna iliprivatna svojina, a slu`i kao osnova za razvijaweprivrednog i sportskog ribarstva;

6. privredni ribolov je izlov riba na ribarskompodru~ju radi stavqawa u promet,

7. sportski i turisti~ki ribolov je izlov ribe radirazvijawa rekreativne i sportske aktivnosti gra|ana.

^lan 3.Proizvodwa, gajewe, razvoj i unapre|ewe ribarstva,

kao i za{tita ribolova, promet i kori{}ewe ribe, ribqemla|i i oplo|ene ikre vr{i se u skladu sa sredworo~nimprogramom razvoja i unapre|ewa ribarstva (u daqem tek-stu: sredworo~ni program).

Na osnovu sredworo~nog programa donosi se godi{wiprogram unapre|ewa ribarstva (u daqem tekstu: godi{wiprogram).

Strana 14 - Broj 4 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE Petak, 25. januar 2002.

II - RIBARSKO PODRU^JE

^lan 4.Radi organizovanog, racionalnog i pravilnog

kori{}ewa ribqeg fonda utvr|uju se ribarska podru~ja.Ribarsko podru~je ~ine ribolovne vode, delovi tih

voda ili slivovi ribolovnih voda, koji u hidrografskomi biolo{kom smislu predstavqaju celinu podesnu zauspe{no vr{ewe ribolova i unapre|ivawe ribqeg fonda.

Ribarsko podru~je utvr|uje skup{tina op{tine popribavqenoj saglasnosti Ministarstva poqoprivrede,{umarstva i vodoprivrede (u daqem tekstu:Ministarstvo), a u smislu da li da odre|ene ribolovnevode, delovi tih voda ili slivovi ribolovnih voda pred-stavqaju u hidrografskom i biolo{kom smislu celinupodesnu za uspe{no vr{ewe ribolova i unapre|ewe ribqegfonda.

Ako se ribolovne vode, delovi tih voda ili slivoviribolovnih voda nalaze na podru~ju dve ili vi{eop{tina, ribarsko podru~je utvr|uju skup{tine op{tinasporazumno uz saglasnost Ministarstva i zajedni~kiodre|uju korisnika i upravqa~a ribarskim podru~jem.

Za ribolovne vode koje su istovremeno dr`avnegranice, granice ribarskog podru~ja odre|uju se premadr`avnoj granici upravno na maticu toka od obale doobale, odnosno do glavnih odbrambenih nasipa.

Aktom o odre|ivawu ribarskog podru~ja utvr|uju sewegove granice i namena (privredni, privredno-sportskiili sportsko-turisti~ki ribolov).

^lan 5.Ministarstvo daje pravo kori{}ewa ribarskog

podru~ja ili dela tog podru~ja preduze}u, zadruzi, reg-istrovanim udru`ewima ili organizacijama sportskihribolovaca, drugom pravnom licu i gra|aninu (u daqemtekstu: korisnik) putem konkursa uz naknadu na osnovupredo~enog programa gazdovawa ribarskim podru~jima.

Kod davawa prava kori{}ewa ribarskog podru~ja ilidela tog podru~ja korisniku ili produ`ewa istog, naosnovu predo~enog programa gazdovawa ribarskimpodru~jima, pod istim uslovima, prioritet na pravokori{}ewa ili produ`ewa prava kori{}ewa ima}e reg-istrovana udru`ewa ili organizacije sportskih ribolo-vaca, koji se doma}inski odnose prema ribarskompodru~ju.

Visinu naknade odre|uje Vlada Republike Srpske, akonkurs iz stava 1. ovog ~lana javno objavqujeMinistarstvo.

^lan 6.Ministar mo`e pojedine delove ribarskog podru~ja da

proglasi prirodnim ribqim plodi{tem ili posebnimrezervatom ako je to od zna~aja za razmno`avawe riba iishranu ribqeg podmlatka.

Ribqi fond iz plodi{ta se koristi iskqu~ivo zamrestili{ta ili za prenos u druge ribolovne vode uzsaglasnost Ministarstva.

Ribqa plodi{ta se posebno za{ti}ena i vidnoobele`ena i u wima je zabrawen svaki vid ribolova.

^lan 7.O ustupawu ribarskog podru~ja Ministarstvo sa

korisnikom zakqu~uje ugovor koji sadr`i uslove pod koji-ma se ustupa ribarsko podru~je: naziv ribarskog podru~ja,utvr|ene granice ribarskog podru~ja, uslove raskidawaugovora i uslove za oduzimawe ribarskog podru~ja.

Korisnik kome je ribarsko podru~je ustupqeno nakori{}ewe ne mo`e to ribarsko podru~je da ustupa drugimsubjektima.

Ribarsko podru~je ustupa se na kori{}ewe najmawe napet godina.

Ako ribarsko podru~je konkursom nije moglo bitiustupqeno na kori{}ewe, privremeno se daje nakori{}ewe bez konkursa preduze}u, koje obavqa delatnostribarstva ili udru`ewu, odnosno organizaciji sportskihribolovaca, do dono{ewa odluke o ustupawu u skladu sa~lanom 5. ovog zakona.

Ustupawe u smislu stava 4. ovog ~lana mo`e trajatinajdu`e do godinu dana.

U slu~aju ustupawa ribarskog podru~ja na privremenokori{}ewe u smislu stava 4. ovog ~lana konkurs se moraraspisati pre isteka roka odre|enog aktom o ustupawuribarskog podru~ja na kori{}ewe.

Korisnik je du`an da vidno obele`i granice rib-arskog podru~ja, kao i mesta na ribarskom podru~ju nakojima je zabrawen ribolov (prirodna ribqa plodi{ta isl.) u roku od tri meseca od dana kada je po~eo da koristiribarsko podru~je, odnosno od dana zakqu~ewa ugovora.

^lan 8.Na delu ribarskog podru~ja koje je ustupqeno na

kori{}ewe, korisnik ne mo`e da izvr{i ogra|ivawe ilipregra|ivawe dela ribolovne vode. U izuzetnim slu~ajevi-ma tamo gde nema prirodnih migracija riba ili mewawavodnog re`ima mo`e se odobriti.

Ovo odobrewe izdaje ministar na osnovu posebnog pro-grama izra|enog od kompletne ribarske ustanove.

^lan 9.Korisnik je du`an da najkasnije u roku od jedne godine

od dana kada je po~eo da koristi ribarsko podru~je, donesesredworo~ni program unapre|ewa ribarstva za period odpet godina.

U skladu sa sredworo~nim programom korisnik donosigodi{wi program unapre|ewa ribarstva.

Godi{wi izve{taj za teku}u godinu i program zanarednu godinu podnosi se Ministarstvu krajem teku}egodine.

Saglasnost na sredworo~ni program dajeMinistarstvo.

^lan 10.Korisnik ribarskog podru~ja koje se nalazi u

nacionalnom parku odnosno drugom za{ti}enom dobrudu`an je da sredworo~ni, godi{wi i privremeni programuskladi sa programom za{tite i razvoja nacionalnogparka, odnosno za{ti}enog prirodnog dobra.

Mi{qewe o uskla|ivawu programa unapre|ewa rib-arstva sa programom za{tite i razvoja nacionalnog parka,odnosno za{ti}enog prirodnog dobra daje ministarnadle`an za poslove za{tite `ivotne sredine.

Korisnici susednih ribarskih podru~ja koja se nalazena istoj ribolovnoj vodi, du`ni su da svoje programeme|usobno usklade u pogledu rada i mera za{tite, gajewa iribolova riba i za{tite ribolovnih voda.

Korisnik kojem je na konkursu ribarskog podru~ja dod-eqeno na kori{}ewe, do dono{ewa sredworo~nog progra-ma, ribarsko podru~je koristi na osnovu privremenog pro-grama koji se donosi za prvu godinu kori{}ewa.

Privremeni program korisnik donosi u roku odtrideset dana od dana ustupawa ribarskog podru~ja nakori{}ewe.

^lan 11.Sredworo~ni program sadr`i:1) osnovne hidrografske, biolo{ke, fizi~ke, hemijske

i druge karakteristike vode ribarskog podru~ja;2) sastav ribqeg fonda po vrstama ribe (kvalitativno

i kvantitativno);3) mogu}nost prirodnog i ve{ta~kog prirasta ribqeg

fonda po vrstama ribe;4) izlovqavawe po vrstama i koli~inama ribe na

osnovu ukupnog godi{weg prirasta ribqeg fonda;5) ribo~uvarska slu`ba i wena uloga;6) organizacija i mere zdravstvene za{tite ribqeg

fonda od bolesti i {teto~ina i uni{tavawa `ivotiwa{tetnih po ribe;

7) za{tita od zaga|ivawa voda ribarskih podru~ja;8) mere za za{titu ribqeg plodi{ta, riba i ribqe

mla|i sa plovnih podru~ja;9) uslovi obavqawa sportskog i turisti~kog ribolo-

va i mere za unapre|ewe sportskog i turisti~kog ribolo-va na ribarskim podru~jima;

Petak, 25. januar 2002. SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE Broj 4 - Strana 15

10) sredstva potrebna za sprovo|ewe sredworo~nogprograma i na~in obezbe|ivawa tih sredstava;

11) mere, metode i sredstva za borbu protiv krivolova.

^lan 12.Na osnovu sredworo~nog programa korisnika rib-

arskog podru~ja i uzgajali{ta ribe (ikra, mla|i, pred-konzumne i konzumne ribe) donosi godi{wi program radakoji sadr`i izve{tajno-informativne podatke oizvr{ewu sredworo~nog programa za tu godinu.

Godi{wi izve{taj za ribarsko podru~je i uzgajali{tedostavqa se Ministarstvu na usvajawe.

^lan 13.Ribarski katastar vodi se radi evidentirawa podata-

ka o ribarskom podru~ju, a sadr`i podatke o povr{iniribarskih podru~ja, stawu ribqeg fonda i ostalim `ivot-nim zajednicama na ribolovnim vodama, kao i drugimzna~ajnim ekolo{kim karakteristikama.

Ribarski katastar vodi nadle`ni op{tinski organprema uputstvu za vo|ewe ribarskog katastra.

Nadle`ni op{tinski organ, koji vodi ribarski katas-tar, du`an je da dva puta godi{we dostavqa podatkeMinistarstvu o stawu ribolovnih voda i eventualnimpromenama u wima.

III - PROIZVODWA, GAJEWE, RIBOLOV IZA[TITA RIBA

^lan 14.Gajewe riba obuhvata proizvodwu ikre, mla|i i ribe u rib-

wacima, ribolovnim vodama i kavezima u ribolovnoj vodi.Gajewe svih vrsta i uzrasnih kategorija riba u rib-

wacima i drugim objektima na ribolovnoj vodi mo`eobavqati preduze}e, zadruga, sportsko ribolovnodru{tvo, odnosno drugo pravno lice i gra|anin (u daqemtekstu: proizvo|a~) pod uslovima koji su utvr|eni ovimzakonom.

^lan 15.Proizvo|a~ koji proizvodi ribu, oplo|enu ikru i mla|

za poribqavawe mora da obezbedi potrebne objekte i opre-mu za proizvodwu ribe, oplo|ene ikre i mla|i.

Proizvo|a~ iz stava 1. ovog ~lana du`an je da obezbedistru~no rukovo|ewe poslovima proizvodwe oplo|ene ikrei mla|i za poribqavawe.

Poslove stru~nog rukovo|ewa mo`e da obavqadiplomirani in`ewer poqoprivrede sto~arskog smeraili diplomirani biolog ili diplomirani veterinar.

Proizvo|a~ ribe, oplo|ene ikre i mla|i zaporibqavawe, koji nema zaposlena lica koja ispuwavajuuslove iz stava 3. ovog ~lana du`an je da stru~norukovo|ewe tim poslovima obezbedi preko preduze}a,odnosno drugog pravnog lica koje je registrovano zapru`awe stru~nih usluga u poqoprivredi i koje imazaposlena lica, koja ispuwavaju uslove utvr|ene ovimzakonom.

Ministar propisuje bli`e uslove u pogledu objekata iopreme za proizvodwu ribe, oplo|ene ikre i mla|i.

Ispuwenost uslova iz st. 1.i 2. ovog ~lana, utvr|ujeMinistarstvo.

Tro{kove za utvr|ivawe ispuwenosti uslova iz ovog~lana snosi podnosilac zahteva.

Tro{kovi iz stava 6. ovog ~lana utvr|uju se u skladu sapropisima o utvr|ivawu naknade tro{kova u upravnompostupku.

^lan 16.Ribolov se obavqa sredstvima i alatima kojima se ne

ugro`ava riba i `ivotiwe kojima se ribe hrane.Ministar donosi propis o na~inu, alatima i sred-

stvima kojima se obavqa ribolov, kao i na~inuobele`avawa granica ribarskog podru~ja, odnosno delaribarskog podru~ja.

^lan 17.Preduze}e, zadruga, drugo pravno ili gra|ansko lice

koje obavqa delatnost privrednog ribolova mora daobezbedi dozvolu za vr{ewe privrednog ribolova, kojuizdaje korisnik ribarskog podru~ja.

^lan 18.Korisnik ribarskog podru~ja, koje mo`e da se koristi

za privredni, sportski i turisti~ki ribolov du`an je dana tom ribarskom podru~ju dozvoli sportski i turisti~kiribolov pod uslovima koji su utvr|eni sredworo~nim pro-gramom.

Korisnik mo`e da ograni~i ili zabrani sportski, tur-isti~ki ili privredni ribolov na delu ribarskogpodru~ja na kome su postavqeni kavezi u ribolovnimvodama, poribqavawe ili zbog pojave ribqih bolesti.

Sportski i turisti~ki ribolov mo`e da se obavqa uribwaku ako to korisnik ribwaka dozvoli.

Korisnik je du`an da vidno obele`i granice dela rib-arskog podru~ja iz stava 2. ovog ~lana.

^lan 19.Sportski i turisti~ki ribolov na ribarskom podru~ju

obavqa se na osnovu dozvole za sportski i turisti~kiribolov, koju izdaje korisnik ribarskog podru~ja iliorganizacija koju on ovlasti.

Dozvolu izdaje korisnik za jednu kalendarsku godinu(godi{wa dozvola), za jedan dan (dnevna dozvola) ili zavi{e dana a najdu`e do sedam dana (nedeqna dozvola) imo`e da se koristi na ribarskom podru~ju na celoj teri-toriji Republike Srpske osim posebnih revira.

^lan 20.Ministarstvo obavqa nadzor nad izvr{avawem pov-

erenih poslova iz ~l. 17. i 19. ovog zakona.Ministarstvo propisuje obrazac dozvole za obavqawe

privrednog, sportskog i turisti~kog ribolova.

^lan 21.Ribarsko podru~je koje je odre|eno za sportski i tur-

isti~ki ribolov mo`e da se koristi i za privredniribolov ako takav ribolov treba da spre~i razvoj mawevrednih ili prenamno`enih vrsta riba (sanacioniribolov).

Dozvolu za sanacioni ribolov na ribarskom podru~juiz stava 1. ovog ~lana izdaje ministar.

Dozvolom iz stava 2. ovog ~lana odre|uje se vreme ina~in vr{ewa ribolova, kao i vrsta i koli~ina ribe kojutreba izloviti.

^lan 22.Ribolov za nau~no-istra`iva~ke svrhe na ribolovnim

vodama mo`e da se obavqa na osnovu dozvole, koju izdajekorisnik uz saglasnost Ministarstva.

U dozvoli za ribolov za nau~no-istra`iva~ke svrhemora da bude ozna~eno u kojim vodama i pod kojim okol-nostima vr{ewa ribolova mo`e da se izda dozvola.

Korisnik dozvole du`an je da obavesti korisnika rib-arskog podru~ja i Ministarstvo o vremenu u kojem }e daobavqa ribolov za nau~no-istra`iva~ke svrhe.

^lan 23.Ribolov pomo}u elektri~ne struje (u daqem tekstu:

elektroribolov) na ribarskom podru~ju mo`e da se obavqau slu~aju izlovqavawa riba radi poribqavawa, uklawawamawe vrednih vrsta riba ili u svrhu sagledavawa stawaribqeg fonda, na osnovu dozvole koju izdaje ministar.

Elektroribolov mogu da vr{e samo lica koja sustru~no osposobqena za tu vrstu ribolova.

O izvr{enom elektroribolovu sastavqa se zapisnik idostavqa korisniku.

Kori{}ewe EHO sonara na ribarskom podru~ju dozvo-qeno je samo za nau~no-istra`iva~ke svrhe uz pribavqenusaglasnost Ministarstva.

^lan 24.Korisnici dozvola za sanacioni ribolov, ribolov

za nau~no-istra`iva~ke svrhe i elektroribolov du`nisu da o zavr{enom ribolovu podnesu izve{tajMinistarstvu i korisniku o izvr{enim radwama izprethodno pribavqenog odobrewa.

Strana 16 - Broj 4 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE Petak, 25. januar 2002.

^lan 25.Korisnik je du`an da svake godine, u skladu sa

godi{wim programom, vr{i poribqavawe ribarskogpodru~ja.

Poribqavawe ribarskog podru~ja i nasa|ivawe rib-waka vr{i se zdravom ribom, ribqom mla|i i oplo|enomikrom, po izvr{enoj zdravstvenoj kontroli i utvr|ivawukvaliteta ribe, ribqe mla|i, ikre i ribolovne vode.

Poribqavawe se realizuje iz sredstava za naknaduvr{ewa ribolova, sredstava eventualnih {tetapri~iwenih ribqem fondu i ostalih prihoda namewenihunapre|ewu ribarstva, a koja se ne mogu upotrebiti u drugesvrhe.

Ministar odobrava uno{ewe novih vrsta ribe uribolovnu vodu posle pribavqenog mi{qewa kompetentneribarske ustanove.

^lan 26.Izgradwa ili rekonstrukcija vodoprivrednog ili dru-

gog objekta ili postrojewa, izgradwa ribqih staza naribolovnoj vodi mo`e da se vr{i pod uslovom da se obezbe-di nesmetano razmno`avawe ribe, za{tita ribqeg fonda imigracija ribe.

Odobrewe, odnosno dozvola za izvo|ewe radova izstava 1. ovog ~lana izdaje se po prethodno pribavqenojsaglasnosti Ministarstva, a na osnovu mi{qewa kompe-tentne ribarske ustanove.

Korisnici dovodnih, turbinskih i drugih kanaladu`ni su da ugrade i odr`avaju ure|aje za spre~avawe ulazaribe u te kanale.

^lan 27.U prirodnim ribqim plodi{tima zabraweno je vadi-

ti {qunak, pesak, kamen i paweve, a u vreme mrestazabraweno je vr{iti i druge radwe koje ometaju mrest.

U prirodnim ribqim plodi{tima zabrawene su svevrste ribolova, osim sanacionog ribolova predvi|enogsredworo~nim programom, koji se obavqa radi razvojaplemenitih vrsta riba, ribqe mla|i i ikre.

Aktom o progla{ewu prirodnog ribqeg plodi{tamogu da se odrede i druge mere za{tite.

^lan 28.Radi za{tite ribqeg fonda i unapre|ivawa ribarstva

ustanovqava se lovostaj za sve pojedine vrste ribe na rib-arskom podru~ju ili na delovima ribarskog podru~ja, kaoi zabrana ribolova riba koje nemaju propisanu veli~inu.

Ministar nare|uje lovostaj i zabranu iz stava 1. ovog~lana.

^lan 29.Udru`ewe, organizacija sportskih ribolovaca, sport-

ski ribolovci, turisti i gra|ani ne mogu ulovqenu ribustavqati u promet.

Promet ribe mo`e da se vr{i samo u objektu, odnosnoprodavnici, koji ispuwava uslove propisane ovimzakonom.

Ispuwenost uslova za objekte iz stava 2. ovog ~lana ukojima se vr{i promet ribe utvr|uje Ministarstvo.

Tro{kove za utvr|ivawe ispuwenosti uslova iz stava2. ovog ~lana snosi podnosilac zahteva.

Tro{kovi iz stava 4. ovog ~lana utvr|uju se u skladu sapropisima o utvr|ivawu naknade tro{kova u upravnompostupku.

^lan 30.Ribe koje su ulovqene u privrednom ribolovu pre

ustanovqavawa lovostaja ne mogu se stavqati u prometposle isteka 48 sati od ustanovqewa lovostaja.

U vreme lovostaja preduze}e, drugo pravno lice igra|anin mo`e stavqati u promet ribu na koju se odnosilovostaj kao i ribu koja nema propisanu veli~inu, ako imapismeni dokaz o proizvo|a~u, odnosno uvozniku ribe,vrsti i koli~ini ribe, kao i datumu i mestu ulova, odnos-no kupovini ribe.

^lan 31.Na ribarskom podru~ju i ribolovnim vodama

zabraweno je:1) neovla{}eno vr{ewe ribolova, lov ribe neposredno

rukom, loviti ribu harpunom, ostima i drugim zabrawen-im sredstvima i alatima, vatrenim oru`jem ili hemijskimi drugim sredstvima koja ubijaju, truju ili omamquju ribu;

2) loviti ribu eksplozivom i drugim rasprskavaju}imsredstvima;

3) loviti ribu elektroagregatima ili drugim elek-tri~nim sredstvima i mamcima koji nisu dozvoqeni;

4) loviti i uni{tavati ribqu mla| i primerke ribave}e biolo{ke vrednosti (mati~ne i kapitalne primerke)u vreme mresta i lovostaja;

5) zaga|ivati ribolovnu vodu {tetnim i opasnimmaterijama koje mogu mewati ili pogor{avati ustaqenikvalitet ribolovne vode ili dela ribolovne vode i na tajna~in ugro`avati ribqi fond;

6) poribqavati ribolovne vode nekvalitetnom ibolesnom ribom, odnosno ribqom mla|i;

7) pregra|ivati vodeni tok privremenim ili stalnimpregradama koje ometaju prolaz ribe, osim u posebnimslu~ajevima gde postoji investiciono tehni~ka doku-mentacija za izgradwu, odnosno za rekonstrukciju objektaili postrojewa za koje Ministarstvo izdaje posebnoodobrewe uz nov~anu naknadu korisniku ribarskogpodru~ja;

8) zatvarati, odvra}ati, iscrpqivati vodu izribolovne vode ako se time prouzrokuje opasnost zaopstanak ribe;

9) naglo ispu{tati vodu iz prirodnih i ve{ta~kih jez-era i drugih akumulacija, ako se time prouzrokuje opasnostza opstanak ribe;

10) vr{iti ribolov na mestima koja nisu za to pred-vi|ena, loviti ribu preko dozvoqenog broja i minimalnopropisanih veli~ina kao i vr{iti sportski i turisti~kiribolov iz ~amaca ili drugih plovnih objekata ako to nijepo odobrewu korisnika;

11) mo~iti lan, konopqu i drugo, kao i ispirati ve{ uribolovnim vodama;

12) loviti ribu na odstojawu mawem od 500 metara odbrana hidroelektrana, vodoja`a ili sli~nog postrojewana kojem postoji ribqa staza;

13) loviti ribu na ribolovnoj vodi udaqenoj od rib-waka do 100 metara i na drugim mestima koja su obele`enakao mesta na kojima je zabrawen ribolov;

14) ometati postavqawe znakova kojima se obele`avaribarsko podru~je, prirodno ribqe plodi{te, rezervat,ribwak ili ribolovna voda za ribolov pod posebnimuslovima i mesta na kojima je ribolov zabrawen, kao ivr{iti o{te}ewe i preme{tawe znakova;

15) loviti no}u mladicu, lipqana i pastrmku na rib-arskom podru~ju koje se mo`e koristiti samo za sportski ituristi~ki ribolov;

16) spre~avati spa{avawe ribe i ribqe mla|i sazemqi{ta koje je poplavqeno;

17) kretawe licu bez dozvole sa sredstvima i alatimaza ribolov van puteva pored ribarskog podru~ja, ribwakaili drugih ribolovnih voda;

18) dr`awe sredstava i alata za privredni ribolov uobjektima i na objektima koji se nalaze na ribolovnoj vodiili na drugim objektima na ribarskom podru~ju licu kojenije ovla{}eno da obavqa privredni ribolov.

Na ribolovnoj vodi udaqenoj od ribwaka do 100 metararibolov mo`e da obavqa korisnik ribwaka.

^lan 32.Korisnik ribarskog podru~ja ili druge ribolovne

vode du`an je da preduzima potrebne mere za vra}awe ribau ribolovnu vodu sa zemqi{ta koje je poplavqeno.

Korisnik zemqi{ta koje je poplavqeno du`an je daomogu}i spasavawe riba i ribqe mla|i sa tog zemqi{ta.

Riba koja se nalazi na zemqi{tu koje je bilopoplavqeno pripada korisniku ribarskog podru~ja.

Petak, 25. januar 2002. SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE Broj 4 - Strana 17

^lan 33.Zdravstvena za{tita ribqeg fonda u ribolovnim

vodama i ribwacima vr{i se po Zakonu o zdravstvenojza{titi `ivotiwa i veterinarskoj delatnosti.

Kontrolu kvaliteta i ispravnosti hrane u ciklusuproizvodwe ribe, za bilo koju namenu vr{i ovla{}enaustanova.

^lan 34.Korisnik je du`an da obezbedi i organizuje ~uvawe

ribarskog podru~ja.^uvawe ribarskog podru~ja vr{i ~uvar.Udru`ewe i organizacija sportskih ribolovaca koji

koriste ribarsko podru~je mogu, pored ~uvara, da obezbede~uvawe ribarskog podru~ja preko svojih ~lanova.

^lan 35.^uvar ima legitimaciju koju izdaje korisnik na

propisanom obrascu, a koju je prilikom vr{ewa obavezadu`an pokazati licu koje kontroli{e.

Ministar donosi propis o obrascu legitimacije~uvara ribarskog podru~ja.

^lan 36.^uvar je ovla{}en da na ribarskom podru~ju od lica

zate~enog u ribolovu zahteva da poka`e dozvolu zaribolov i isprave kojima se utvr|uje wegov identitet, dapregleda ulov, sredstva i alat za ribolov, da utvrdi da lise ribolov obavqa u skladu sa propisima, kao i da izreknenov~anu kaznu na licu mesta za prekr{aj iz ~lana 44. stav2. ovog zakona.

^uvar je ovla{}en da privremeno oduzme i bez odla-gawa preda korisniku ulov, sredstva i alat za ribolov, kaoi druge predmete prona|ene na ribarskom podru~ju, akopostoje osnovi sumwe da su upotrebqeni ili bilinameweni za izvr{ewe prekr{aja, ili da su nastali ilipribavqeni izvr{ewem prekr{aja.

O napla}enoj kazni na licu mesta kao i o izvr{enomoduzimawu ulova i predmeta iz stava 2. ovog ~lana, ~uvarje du`an da izda potvrdu.

Lice zate~eno u ribolovu du`no je da na zahtev ~uvarapoka`e dozvolu za ribolov i ispravu kojom se utvr|ujeidentitet i da omogu}i pregled ulova, sredstava i alata zaribolov.

^lan 37.Odredbe ovog zakona odnose se i na gajewe, za{titu i

lov rakova, {koqki, `aba, pijavica, korwa~a, zmija kao ina druge `ivotiwe koje `ive u vodi i kojima se ribe hrane(akvati~ni organizmi).

IV - NADZOR

^lan 38.Nadzor nad sprovo|ewem i izvr{avawem odredaba ovog

zakona i propisa donetih na osnovu istog vr{iMinistarstvo preko republi~kih poqoprivrednihinspektora i op{tinskih, odnosno gradskih poqoprivred-nih inspektora, koji se nalaze u sastavu nadle`nogop{tinskog ili gradskog organa uprave, a koji izve{tajdostavqaju Ministarstvu dva puta godi{we.

^lan 39.Poslove inspekcijskog nadzora nad primenom odredaba

ovog zakona mo`e da vr{i diplomirani in`ewer poqo-privrede ili diplomirani veterinar sa polo`enimstru~nim ispitom i tri godine radnog iskustva.

^lan 40.Inspektor je ovla{}en i du`an da vr{i kontrolu:1) ostvarivawa sredworo~nih i godi{wih programa

unapre|ewa ribarstva;2) ribarskih podru~ja, objekata na ribolovnim vodama

i ribwacima, kao i drugih mesta na kojima se vr{iribolov, lov rakova, {koqki, `aba, korwa~a, pijavica izmija i proizvodwa i promet riba;

3) primene sredworo~nog i godi{weg programa, kao ina~in izdavawa dozvole za ribolov, ribolov za nau~no-istra`iva~ke svrhe i elektroribolov;

4) ribarsko-~uvarske slu`be i da li se legitimacije idozvole za ribolov koriste u skladu sa odredbama ovogzakona i propisa donetih na osnovu istog;

5) uslova za proizvodwu i promet kvalitetne ribe,ribqe mla|i i oplo|ene ikre za poribqavawe;

6) dokumenata i evidencije preduze}a, drugih pravnihlica i gra|ana koje se odnose na sprovo|ewe odredaba ovogzakona i propisa donetih na osnovu wega.

U vr{ewu poslova iz stava 1. ovog ~lana inspektor jedu`an i ovla{}en da:

1) naredi dono{ewe i sprovo|ewe godi{weg, odnosnosredworo~nog programa unapre|ewa ribarstva ili poje-dinih mera utvr|enih programom;

2) zabrani izgradwu ili rekonstrukciju vodopriv-rednog ili drugog objekta ili postrojewa na ribolovnojvodi koje spre~ava nesmetano razmno`avawe ribe, za{tituribqeg fonda i migraciju ribe;

3) zabrani proizvodwu i promet ribe, ribqe mla|i ioplo|ene ikre ako se vr{i suprotno odredbama ovogzakona;

4) zabrani lov ribe nedozvoqenim sredstvima;5) zabrani ispu{tawe {tetnih i opasnih materija u

ribolovnu vodu;6) zabrani poribqavawe ribolovne vode nekvalitet-

nom i bolesnom ribom, ribqom mla|i ili oplo|enomikrom suprotno odredbama Zakona o zdravstvenoj za{titi`ivotiwa i veterinarskoj delatnosti.

7) zabrani pregra|ivawe vodenog toka privremenimili stalnim pregradama koje ometaju prolaz ribe izuzev uslu~aju kada ministar izda posebno odobrewe;

8) zabrani zatvarawe ili iscrpqivawe vode iz delaribarskog podru~ja ako se time prouzrokuje opasnost zaopstanak ribe;

9) zabrani naglo ispu{tawe vode iz prirodnih ive{ta~kih jezera i drugih akumulacija ako se timeprouzrokuje opasnost za opstanak ribe i `ivotiwa iz~lana 31. ta~ka 9. ovog zakona;

10) zabrani mo~ewe lana i konopqa u ribolovnoj vodi;11) zabrani lov ribe na nepropisan na~in;12) naredi spa{avawe ribe i ribqe mla|i sa zemqi{ta

koje je poplavqeno;13) zabrani kretawe licima bez dozvole i sa sredstvi-

ma i alatima za ribolov van puteva pored ribarskogpodru~ja, ribwaka ili drugih ribolovnih voda;

14) zabrani dr`awe sredstava i alata za ribolov uobjektima i na objektima koji se nalaze na ribolovnoj vodiili na drugim objektima na ribarskom podru~ju licu kojenije ovla{}eno da obavqa ribolov;

15) privremeno, do odluke nadle`nog organa oduzme odkorisnika ili gra|anina sredstva i alat za ribolov, kao iulov i druge predmete upotrebqene za izvr{ewe radweka`wive po ovom zakonu i predmete nastale izvr{ewemtakve radwe i bez odlagawa preda nadle`nom organu.

Izre~ene mere zabrane iz stava 2. ta~. od 5 do 11, 13. i14. traju do otklawawa nepravilnosti koje su prouzroko-vale zabranu.

Kada poqoprivredni inspektor prilikom vr{ewainspekcijskog nadzora utvrdi da propis nije primewenili da je nepravilno primewen done}e re{ewe kojim }enalo`iti otklawawe utvr|ene nepravilnosti i odreditirok u kome se to mora izvr{iti.

V - KAZNENE ODREDBE

^lan 41.Nov~anom kaznom od 1.000 do 5.000 KM kazni}e se za

prekr{aj preduze}e ili drugo pravno lice ako:1) ne donese sredworo~ni, odnosno godi{wi program

unapre|ewa ribarstva (~lan 3.);2) ustupqeno mu ribarsko podru~je ustupi drugom na

kori{}ewe (~lan 7. stav 2.);3) izvr{i ogra|ivawe ili pregra|ivawe ribolovne

vode stalnom ogradom suprotno odredbama ~lana 8. ovogzakona;

4) ne ispuwava propisane uslove za proizvodwu ribe,oplo|ene ikre i mla|i (~lan 15.);

Strana 18 - Broj 4 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE Petak, 25. januar 2002.

5) obavqa ribolov na na~in, sredstvima i alatima kojinisu dozvoqeni ovim zakonom i posebnim propisima;

6) obavqa privredni ribolov, a ne ispuwava uslove iz~lana 17. stav 1. ovog zakona;

7) ne dozvoli sportski i turisti~ki ribolov na rib-arskom podru~ju koje je odre|eno za privredni, sportski ituristi~ki ribolov (~lan 18. stav 1.);

8) organizuje privredni ribolov na ribarskompodru~ju koje je odre|eno samo za sportski i turisti~kiribolov suprotno ~lanu 21. ovog zakona;

9) obavqa ili omogu}i elektroribolov suprotnoodredbama ~lana 23. ovog zakona;

10) ne podnese izve{taj Ministarstvu o koli~ini ivrsti ribe, vremenu obavqawa ribolova, mestu i na~inuribolova, odnosno kori{}ewu pribora i sredstava (~lan24.);

11) svake godine ne vr{i poribqavawe ribarskogpodru~ja u skladu sa godi{wim programom (~lan 25. stav1.);

12) vr{i poribqavawe ribolovne vode i ribwakasuprotno odredbama ~lana 25. st. 2. i 4. ovog zakona;

13) gradi ili vr{i rekonstrukciju vodoprivrednogili drugog objekta ili postrojewa na ribolovnoj vodisuprotno odredbama ~lana 26. ovog zakona;

14) u prirodnim ribqim plodi{tima vadi {qunak,pesak, kamen, paweve i vr{i druge radwe koje ometajumrest, odnosno organizuje ribolov (~lan 27.);

15) za vreme lovostaja vr{i ribolov onih vrsta riba nakoje se lovostaj odnosi (~lan 28.);

16) stavqa u promet ribe suprotno odredbama ~lana 30.ovog zakona,

17) postupi suprotno ~lanu 31. stav 1. ta~. 5, 6, 7, 8, 9. i11. ovog zakona;

18) ne obezbedi ~uvawe ribarskog podru~ja (~lan 34.stav 1.).

Za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana kazni}e se i odgov-orno lice u preduze}u ili drugom pravnom licu nov~anomkaznom od 100 do 1.000 KM.

^lan 42.Nov~anom kaznom od 500 do 2.000 KM kazni}e se za

prekr{aj preduze}e i drugo pravno lice ako:1) vidno ne obele`i granice ribarskog podru~ja ili

mesto na kome je zabrawen ribolov (~lan 7. stav 7.);2) kao korisnik ne ispo{tuje rokove propisane ~lanom

9. ovog zakona;3) ne uskladi programe sa susednim korisnicima rib-

arskog podru~ja, odnosno sa korisnikom ribarskogpodru~ja koje se nalazi u nacionalnom parku ili drugomza{ti}enom dobru (~lan 10.);

4) vr{i ribolov za nau~no-istra`iva~ke svrhe suprot-no odredbama ~lana 22. st. 1. i 3. ovog zakona;

5) u promet stavqa ribu suprotno odredbama ~lana 30.ovog zakona;

6) vr{i neku od radwi iz ~lana 31. stav 1. ta~. 1, 11, 12.i 16.;

7) kao korisnik ribarskog podru~ja ne preduzmepotrebne mere za vra}awe riba sa poplavqenog zemqi{ta(~lan 32. stav 1.);

8) ne izda lovo~uvaru legitimaciju na propisanomobrascu (~lan 36.).

Za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana kazni}e se i odgov-orno lice u preduze}u ili drugom pravnom licu nov~anomkaznom od 100 do 500 KM.

Za prekr{aj iz stava 1. ta~. 3. i 7. pored nov~ane kazneizri~e se i za{titna mera oduzimawa predmeta koji suupotrebqeni ili bili nameweni izvr{ewu prekr{aja ilisu nastali wegovim izvr{ewem, a prekr{aj iz ta~. 3, 6, 7. i8. i za{titna mera oduzimawa imovinske koristi prib-avqene izvr{ewem prekr{aja.

^lan 43.Nov~anom kaznom od 500 do 2.000 KM kazni}e se za

prekr{aj udru`ewe, odnosno organizacija sportskihribolovaca ako:

1) kao korisnik ne donese sredworo~ni, odnosnogodi{wi program unapre|ewa ribarstva (~lan 3.);

2) kao korisnik ribarskog podru~ja ustupqeno rib-arsko podru~je ustupi drugom na kori{}ewe (~lan 7. stav2.);

3) kao korisnik ribarskog podru~ja vidno ne obele`igranice tog podru~ja i mesta na kojima je zabrawenribolov (~lan 7. stav 7.);

4) radi intenzivnog uzgoja i proizvodwe ribe izvr{iogra|ivawe ili pregra|ivawe ribolovne vode suprotnoodredbama ~lana 8. ovog zakona;

5) neispo{tuje rokove po odredbama ~lana 9. ovogzakona;

6) organizuje ribolov na na~in, sredstvima i alatimakoji nisu dozvoqeni ovim zakonom i posebnim propisima(~lan 16. stav 1.);

7) na ribarskom podru~ju koje mo`e da se koristi samoza sportski i turisti~ki ribolov organizuje privredniribolov suprotno odredbama ~lana 21. ovog zakona;

8) kao korisnik ribarskog podru~ja dozvoli elek-troribolov suprotno odredbama ~lana 23. ovog zakona;

9) vr{i poribqavawe ribolovne vode i ribwakasuprotno odredbama ~lana 25. st. 2. i 4. ovog zakona;

10) organizuje sportski i turisti~ki ribolov uprirodnim ribqim plodi{tima (~lan 27. stav 2.);

11) za vreme lovostaja organizuje lov suprotno odred-bama ~lana 28. ovog zakona;

12) stavqa u promet neposredno ulovqenu ribu suprot-no odredbama ~lana 29. ovog zakona;

13) na ribarskom podru~ju u~ini neku od radwi suprot-no odredbama ~lana 31. stav 1. ta~. 1, 7, 11, 12, 15. i 16.;

14) postupi suprotno odredbama ~lana 31. stav 1. ta~. 5,6, 8. i 9.;

15) ne preduzima potrebne mere za vra}awe riba sazemqi{ta koje je poplavqeno u ribolovnu vodu (~lan 32.stav 1.);

16) ne obezbedi i ne organizuje ~uvawe ribarskogpodru~ja (~lan 34. stav 1.).

Za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana kazni}e se nov~anomkaznom od 5 do 50 KM i odgovorno lice u udru`ewu, odnos-no organizaciji sportskih ribolovaca.

Za prekr{aj iz stava 1. ta~. 5, 6, 11. i 14. pored nov~anekazne izri~e se i za{titna mera oduzimawa predmeta kojisu upotrebqeni ili bili nameweni izvr{ewu prekr{ajaili su nastali wegovim izvr{ewem, a za prekr{aj iz ta~. 2,5, 6, 11. i 12. i za{titna mera oduzimawa imovinskekoristi pribavqene izvr{ewem prekr{aja.

^lan 44.Nov~anom kaznom od 100 do 300 KM kazni}e se za

prekr{aj gra|anin ako:1) postupi suprotno zabrani iz ~lana 28. ovog zakona;2) stavqa u promet ulovqenu ribu (~lan 29.).Za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana pored nov~ane kazne

izri~e se i za{titna mera oduzimawa predmeta koji suupotrebqeni ili bili nameweni izvr{ewu prekr{aja ilisu nastali wegovim izvr{ewem kao i za{titna mera oduz-imawa imovinske koristi pribavqene izvr{ewemprekr{aja i izre}i za{titna mera zabrane obavqawaribolova i oduzimawa dozvole za ribolov u trajawu odjedne godine.

Nov~anom kaznom na licu mesta od 50 do 100 KMkazni}e se za prekr{aj gra|anin ako:

1) obavqa sportski i turisti~ki ribolov bez dozvolekorisnika ribarskog podru~ja (~lan 19. stav 1.);

2) postupi suprotno odredbama ~lana 31. stav 1. ta~. 1,12,13, 15, 17. i 18.;

3) postupi suprotno odredbama ~lana 36. stav 4. ovogzakona.

Petak, 25. januar 2002. SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE Broj 4 - Strana 19

Za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana pored nov~ane kazneizri~e se i za{titna mera oduzimawa predmeta koji suupotrebqeni ili bili nameweni izvr{ewu prekr{aja ilisu nastali wegovim izvr{ewem, kao i za{titna mera oduz-imawa imovinske koristi i ulovqene ribe pribavqeneizvr{ewem prekr{aja.

Nov~ana kazna predaje se korisniku i izdaje pismenapotvrda za napla}eni iznos.

^lan 45.Sredstva dobijena od naknade za kori{}ewe ribarskog

podru~ja i nov~anih kazni i izre~enih za{titnih mera iz~lana 41. ovog zakona upla}uju se na poseban ra~unMinistarstva, a sredstva dobijena od kazni za prekr{ajepo odredbama ~l. 42, 43. i 44. ovog zakona upla}uju se naposeban ra~un op{tine, a slu`e u oba slu~aja zaunapre|ewe ribarstva u skladu sa programom rada i meraza unapre|ewe ribarstva.

VI - PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE

^lan 46.Korisnici ribarskih podru~ja du`ni su da u roku od

{est meseci od dana stupawa na snagu ovog zakona uskladesvoje poslovawe sa odredbama ovog zakona.

^lan 47.Proizvo|a~i koji se bave proizvodwom ribe, ribqe

mla|i i oplo|ene ikre du`ni su uskladiti svoje poslovawesa odredbama ovog zakona u roku od {est meseci od danastupawa na snagu ovog zakona.

^lan 48.Osnovni, odnosno godi{wi izve{taji i program

unapre|ewa ribarstva za ribarsko podru~je donet popropisima o ribarstvu koji su va`ili do dana stupawa nasnagu ovog zakona primewiva}e se do isteka wegovog rokava`ewa, a obavezan je da se uskladi sa odredbama ~lana 9.ovog zakona.

^lan 49.Ministar }e u roku od {est meseci od dana stupawa

na snagu ovog zakona, doneti propise o: na~inuobele`avawa ribarskih podru~ja, uslovima koje morajuispuwavati objekti za proizvodwu i promet ribe, ribqemla|i i oplo|ene ikre, merama za{tite ribe i sredstvi-ma i alatima za ribolov.

^lan 50.Danom stupawa na snagu ovog zakona prestaje da se

primewuje Zakon o slatkovodnom ribarstvu (“Slu`benilist SR BiH”, br. 38/68, 17/93 i 35/79).

^lan 51.Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavqi-

vawa u “Slu`benom glasniku Republike Srpske”.

Broj: 01-1305/01 Predsednik27. decembra 2001. godine Narodne skup{tine,Bawa Luka Dr Dragan Kalini}, s.r.

68Na osnovu Amandmana XL ta~ke 2. na Ustav Republike

Srpske (“Slu`beni glasnik Republike Srpske”, broj 28/94),d o n o s i m

U K A Z

O PROGLA[EWU ZAKONA O LOVSTVU

Progla{avam Zakon o lovstvu koji je Narodnaskup{tina Republike Srpske usvojila na sedniciodr`anoj 26, 27. i 28. decembra 2001. godine.

Broj: 01-1015/01 Predsednik31. decembra 2001. godine RepublikeBawa Luka Mirko [arovi}, s.r.

Z A K O N

O LOVSTVU

I - OP[TE ODREDBE

^lan 1.Lovstvo u smislu ovog zakona je javna delatnost i obuh-

vata mere za{tite i uzgoja divqa~i, ure|ewe lovi{ta iracionalno kori{}ewe divqa~i i lovi{ta, ostvareno krozekolo{ku, dru{tvenu, sportsku i privrednu delatnost.

^lan 2.Prema nameni lovstvo mo`e biti privredno, sportsko,

privredno-sportsko i sa posebnom namenom.Privredno lovstvo podrazumeva bavqewe lovstvom u

svrhu sticawa dohotka.Sportsko lovstvo podrazumeva bavqewe lovstvom radi

li~ne razonode i rekreacije ~lanova lova~kog udru`ewa.Privredno-sportsko lovstvo podrazumeva kombinaciju

privrednog i sportskog lovstva.Lovstvo sa posebnom namenom podrazumeva bavqewe

lovstvom u ciqu nau~nih istra`ivawa, obrazovawa,za{tite retke i prore|ene divqa~i, kao i za druge potrebeutvr|ene posebnim propisima.

^lan 3.Divqa~ u smislu ovog zakona su divqi sisari i ptice,

koji `ive slobodno u prirodi, a koji se {tite, uzgajaju ikoriste na na~in utvr|en ovim zakonom.

Divqa~ je u dr`avnoj svojini i kao dobro od op{teginteresa u`iva posebnu za{titu dr`ave.

Ulovqena ili uginula divqa~ i weni delovi pripada-ju organizaciji koja gazduje lovi{tem (u daqem tekstu:korisniku lovi{ta).

^lan 4.Lovi{te je osnovna jedinica za gazdovawe u lovstvu.

^lan 5.Gazdovawe lovi{tem podrazumeva sprovo|ewe mera

za{tite i uzgoja divqa~i, te ure|ewe lovi{ta ikori{}ewe divqa~i i lovi{ta.

Za{titom divqa~i u smislu ovog zakona smatra sesprovo|ewe mera koje obezbe|uju uslove za opstanak, razvoji reprodukciju divqa~i, kao i za{titu od protivzakoni-tog kori{}ewa.

Uzgojem divqa~i u smislu ovog zakona smatra se spro-vo|ewe mera u ciqu odr`avawa, obnavqawa i postizawafonda i kvaliteta divqa~i prema mogu}nostima lovi{ta.

Ure|ewem lovi{ta u smislu ovog zakona smatra sesprovo|ewe projektovanih mera koje su u funkciji efikas-nije za{tite, uzgoja i kori{}ewe divqa~i i lovi{ta.

kori{}ewem divqa~i i lovi{ta smatra se lovqewedivqa~i i kori{}ewe wenih delova, te kori{}eweprirodnih i drugih vrednosti lovi{ta.

^lan 6.Korisnici lovi{ta su organizacije koje su na osnovu

odredaba zakona dobile lovi{te na gazdovawe.Korisnici lovi{ta u smislu ovog zakona mogu biti:

lova~ka udru`ewa, Javno preduze}e {umarstva “Srpske{ume”, poqoprivredne organizacije, ribwaci i drugeorganizacije registrovane za bavqewe lovstvom.

Korisnici lovi{ta su obavezne ~lanice Lova~kogsaveza Republike Srpske (u daqem tekstu: Lova~ki savez).

^lan 7.Lova~ki savez je samostalna organizacija u koju su

u~laweni korisnici lovi{ta i druge organizacije zain-teresovane za razvoj lovstva sa ciqem:

- unapre|ewa lovstva,- pru`awe stru~ne pomo}i kod dono{ewa i sprovo|ewa

mera gazdovawa lovi{tem i obrazovawa lovaca,- doslednog sprovo|ewa zakona i drugih propisa o

lovstvu i davawe predloga za wihovo unapre|ewe,

Strana 20 - Broj 4 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE Petak, 25. januar 2002.

- ostvarivawa jedinstvene lovne politike na celompodru~ju Republike Srpske.

^lan 8.Lova~ko udru`ewe je dobrovoqna organizacija

gra|ana sa najmawe 30 ~lanova sa polo`enim lova~kimispitom, udru`enih radi organizovanog bavqewalovstvom.

II - DIVQA^ I WENA ZA[TITA

^lan 9.Divqa~, u smislu ovog zakona, su slede}e vrste `ivoti-

wa:a) dlakava divqa~:- zveri (Carnivora) - divqa ma~ka (Felis silvestris), lisi-

ca (Vulpes vulpes), vuk (Canis lupus), {akal (Canis aureus),kuna zlatica (Martes martes), kuna belica (Martes foina),sme|i tvor (Putorius putorius), mala lasica (Mustela nivalis),velika lasica - hermelin (Mustela erminea), jazavac (Melesmeles), vidra (Lutra lutra), mrki medved (Ursus arctos);

-dvopapkari (Artiodactyla) - divqa sviwa (Sus scrofa),srna (Capreolus capreolus), jelen lopatar (Dama dama),divokoza (Rupicapra rupicapra), muflon (Ovis musimon);

- glodari (Rodentia) - zec (Lepus europaeus), bizamskipacov (Ondatra zibethicus), puh veliki (Glis glis), veveri-ca (Sciurus vulgaris);

b) pernata divqa~:- prave koke (Gallidae) - fazan (Phasianus (sp.), obi~na

prepelica (Coturnix coturnix), jarebica poqska - tr~ka(Perdix perdix), jarebica {umska - qe{tarka (Tetrastes bona-sia), jarebica kamewarka - grivna (Alectoris graeca), tetrebmali - ru`evac (Lyrurus tetrix), tetreb veliki - gluhan(Tetrao urogallus);

- divqe patke (Anatidae) - patka gluvara (Anas platyrhyn-chos), patka pup~anica - grotovac (Anas crecca), patka gogo-qica (Netta rufina), patka kreketaqka (Anas strepera), patkaneretvanka (Anas angustirostus), patka lastarka (Anas acuta),patka batoglava (Bucephala clangula), patka `li~arka(Spatula clyupeata), patka lederka (Clangula hyemalis), patkakrunata (Aythya fuligula), patka crna (Melanitta nigra), patkaglavata (Aythya ferina);

- divqe guske (Anseridae) - guska divqa (Anser anser),guska lisasta (Anser albifrons) guska glogovwa~a (Anserfabalis);

- {quke (Scolopacidae) - {quka bena (Scolopax rusticola),{quka koko{ica (Capella gallinago), {quka livadarka(Capella edia);

- ~apqe (Ardeidae) - ~apqa siva (Ardea cinerea), ~apqadanguba (Ardea purpurea), ~apqa `uta (Ardeola ralloidea),~apqa bela (Ergetta alba), gak kvakavac (Nycticorax nyctico-rax), bukavac nebogled (Botaurus stellaris), ~apqica voqak(Ixobrychus minutus);

- rode (Ciconiidae) - bela roda (Ciconia ciconia), crnaroda (Ciconia nigra), blistavi ra`aw (Plegadis falcinellus),`li~arka bela (Platalea leucordia);

- labudovi (Cygneae) - labud crvenokquni (Cygnusolor), labud `utokquni (Cygnus cygnus), labud crnokquni(Cygnus blewckii);

- supovi - le{inari (Vulturidae) - kostoberina `utogla-va (Cypaetus barbatus), sup beloglavi (Gyps fulvus), strvinarbeli (Neophron percnopterus), sup sme|oglavi (Agypiusmonachus);

- orlovi (Aquilinae) - orao suri (Aquila shrysaetos), oraokrsta{ (Aquila heliaca), orao klokota{ (Aquila clanga), oraoklikta{ (Aquila pomarina), orao prugasti (Hieraatus fascia-tus), orao patuqasti (Hieraatus pennatus), orao {tekavac(Haliaetus albicilla), orao zmijar (Circaetus gallicus);

- {kawci (Buteoninae) - {kawac mi{ar (Buteo buteo),{kawac ga}ar (Buteo lagopua), {kawac belorepi (Buteorufinus), {kawac osa{ (Pernis spivorus);

- eje (Circus) - eja strnarica - poqska (Circus cyaneus), ejamo~varica (Circus aeroginosus), eja dalmatinska - stepska(Circus macrourus);

- luwe (Milvus) - luwa r|asta (Milvus milvus), luwa crna(Milvus migrans);

- sokolovi (Falconidae) - soko sivi (Falco peregrinus),soko kraguqac (Falco biarmicus), soko goluba{ (Falco cher-rug), soko grla{ (Falco subbuteo), soko kraguq~i} (Falcocolumbarius), vetru{a kop~i} (Falco vespertinus), vetru{aklikavka (Falco tinnunculus), vetru{a belonokta (Falco nau-manni);

- nesiti pelikani (Pelicanidae) - nesit ru`i~asti(Pelicanus onocrotalus), nesit kudravi (Pelicanus crispus);

- sivi `dral (Grus grus);- jastrebovi (Accipitridae) - jastreb koko{ar (Accipiter

gentilis), kobac pti~ar (Accipiter nisus) kobac kratkoprsti(Accipiter brevipes);

- dropqe (Otididae) - dropqa velika (Otis tarda), dropqamala (Otis tetrac);

- liske (Rallidae) - liska crna (Fulica atra), koko{icamlakara (Rallus aqusticus), gu{a zelenonoga (Gallinulacnloropus), kosac prepeli~ar - prdavac (Crex crex), {tijokar|a (Porzana porzana), {tijoka vizlinica (Porzana parva),{tijoka kusica (Porzana pusilla), modra sultanka (Porphyriaporphyrio);

- `alarke (Calidris) - `alar r|asti (Calidris canutus),`alar krivokquni (Calidris ferruginea), `alar cerikavac(Calidris alpina), `alar ciganin (Calidris minuta), `alarcrn~i} (Calidris temmincki), `alar pqosnokquni (Limicolafalcinellus), `alar troprsti (Crocethia alba);

- prutke (Totanus) - prutka krivokquna (Tringa nebular-ia), prutka mrka (Tringa erythropus), prutka dugonoga (Tringastagnatilis), prutka pegava (Tringa ochropus), prutka migavi-ca (Tringa glareola), prutka mala (Actitis hypoleucos);

- muqa~e (Limosa) - muqa~a crvenorepa (Limosa limosa),muqa~a sme|a (Limosa lapponica);

- vivak pozvizda~ (Vanellus vanellus);- pomornici - otima~i (Sterocorariidae) - pomornik

veliki (Stercorarius skua), pomornik {irokorepi(Stercorarius pomarinus), pomornik kratkorepi (Stercorariusparasiticus), pomornik dugorepi (Stercorarius longicaudus);

- galebovi (Laridae) - galeb klaukavac (Larus argentatus),galeb }ukavac (Larus fascus), galeb burni (Laru canus), galebobi~ni (Larus ridibundus), galeb crnoglavi (Larusmelanocephalus), galeb troprsti (Rissa tridactyla), galebmali (Larus minutus);

- ~igre (Sterninae) - ~igra mala (Sterna albifrons), ~igracrna (Chlidonias nigra), ~igra belobrada (Chlidonias hybri-da), ~igra obi~na (Sterna hirundo), ~igra debelokquna(Celochelidon nilatica), ~igra dugokquna (Sterna sendvicen-sis), ~igra velika (Hydropregne caspia);

- kirginska sa|a (Cyrrhaptes paradoxus);- golubovi (Colombae) - golub divqi - pe}inar

(Columba livia), golub dupqa{ (Columba cenas), golubgrivwa{ (Columba palumbus), grlica (Streptopelia turtur),gugutka (Streptopelia decaocto);

- sove (Strigidae) - sova buqina - velika u{ara (Bubobubo), sova jastreba~a (Strix uralensis), sova {umska (Strixaluco), sova utina (Asio otus), sova mo~varica (Asio flam-meus), kukavija dremalica (Tyto alba), }uk obi~ni (Athenenoctus), sovica mrtva~ka (Aegolius funereus), jeji} lulavac(Otus scops), }uka{a kukavica (Glaucidium passerinum);

- ronci (Antidae) - ronac veliki (Mergus merganser),ronac sredwi (Mergus serrator), ronac mali (Mergus albel-lus);

- vranci (Phalacrocoracdae) - vranac veliki(Phalacrocorax carbo), vranac kukma{ (Phalacrocorax aris-totelis), vranac kaloser (Phalacrocorax pugmaeus);

- gwurci (Podicipidae) - gwurac }ubasti (Podiceps crista-tus), gwurac ri|oglavi (Podiceps grisergena), gwurac zla-touhi (Podiceps nigricollis), gwurac u{ati (Podiceps auritus),gwurac mali (Podiceps ruficollis);

-pqenori (Gavidae) - pqenor veliki (Gavia imper),pqenor sredwi (Gavia arctica), pqenor mali (Gavia stellata),pqenor `utokquni (Gavia adamsii);

- gavran (Corvus corax), vrana siva (Corvus cornix), vranacrna (Corvus corona), vrana ga~ac (Corvus frugilegus), ~avka(Coloeus monedula), svraka (Pica pica), {ojka (Garrulus glan-darlus), kreja le{nikara (Nucifraga caryocatactea), galicacrvenokquna (Pyrrhocorax pyrrhocorax), galica ~olica(Pyrrhocorax graculus).

Petak, 25. januar 2002. SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE Broj 4 - Strana 21

^lan 10.Za{tita divqa~i vr{i se stalnom ili privremenom

zabranom lova i lovostajem.Za vreme zabrane lova i lovostaja odre|ena vrsta

divqa~i ne sme se loviti, progawati ili namerno uznemi-ravati, ako zakonom nije druga~ije odre|eno.

Zabraweno je da se lovqewem ili na drugi na~in ugroziopstanak bilo koje vrste divqa~i u prirodi.

Odstrel bolesne ili rawene divqa~i (sanitarniodstrel) dozvoqen je i u vreme zabrane lova i lovostaja.

^lan 11.Za za{ti}enu, odre|uje se slede}a divqa~:1. dlakava divqa~: divokoza, srna, muflon, vidra, mrki

medved, jelen lopatar, zec i veverica;2. pernata divqa~: prave koke, divqe patke, divqe

guske, {quke, ~apqe (osim sive ~apqe), rode, labudovi,supovi - le{inari, orlovi, {kawci, eje, luwe, sokolovi,nesiti, sivi `dral, jastrebovi, dropqe, liske, `alarke,prutke, muqa~e, vivak pozvizda~, pomornici, galebovi,~igre, kirgiska sa|a, golubovi, sove, ronci, vranci, gwur-ci, pqenori, galica ~olica i galica crvenokquna.

Korisnik lovi{ta mo`e proglasiti za{ti}enom idivqa~ koja nije navedena u prethodnom stavu.

^lan 12.Stalna zabrana lova odre|uje se za slede}e vrste

za{ti}ene divqa~i: vidra, veverica, koka velikog tetreba,mali tetreb i wegova koka, koka {umske jarebice -le{tarka, ~apqe (osim sive ~apqe), rode, labudovi, supovi- le{inari, orlovi, {kawci, eje, luwe, sokolovi, nesiti,sivi `dral, jastrebovi, dropqe, liske (osim crne liske),`alarke, prutke, muqa~e, vivak pozvizda~, pomornici,galebovi, ~igre, kirgiska sa|a, sove, ronci, vranci, gwur-ci, pqenori, galica ~olica i galica crvenokquna.

^lan 13.Lovostajem za{ti}ena divqa~: mrki medved na uzgojn-

im podru~jima, srna, divokoza, jelen lopatar, muflon, zec,veliki tetreb - mu`jak, prepelica, jarebica kamewarka,jarebica poqska, jarebica {umska - mu`jak, {quke, divqigolubovi, grlica, divqe guske i crna liska.

Uzgojno podru~je za medveda obuhvata prostore na koji-ma postoje prirodni uslovi za wegov opstanak (razvoj ireprodukciju).

Uzgojna podru~ja mogu se ustanoviti i za druge vrsteza{ti}ene divqa~i.

Uzgojna podru~ja ustanovqava ministar poqoprivrede,{umarstva i vodoprivrede (u daqem tekstu: ministar), naosnovu stru~nog mi{qewa Lova~kog saveza.

Izvan uzgojnog podru~ja medved nije za{ti}en.Lovostaj se ne odnosi na divqa~ koja se gaji u

odre|enom prostoru ~ija je povr{ina mawa od 1.000 ha.

^lan 14.Privremena zabrana lova odre|uje se za vrste divqa~i

~ija je brojnost u lovi{tu osetno smawena usled vremen-skih nepogoda, bolesti, po`ara ili iz nekih drugih razlo-ga, a koju treba za{titi za odre|eno vreme u ciqu pove}awawihove brojnosti.

Zabranu iz prethodnog stava odre|uje korisniklovi{ta.

Zabranu iz stava 1. ovog ~lana propisa}e ministar, akotu zabranu ne odredi korisnik lovi{ta.

^lan 15.Ako od za{ti}ene divqa~i nastupi neposredna opas-

nost po `ivot i zdravqe qudi ili za imovinu gra|ana,za{ti}ena divqa~ mo`e se odstreliti, odnosno wen brojsmawiti bez obzira na vreme za{tite i godi{wi plan gaz-dovawa.

Odobrewe za smawewe broja za{ti}ene divqa~i ina~in izvr{ewa izdaje ministar na osnovu zahteva zain-teresovanih , po pribavqenom mi{qewu korisnikalovi{ta, Lova~kog saveza i nadle`ne veterinarske slu`be.

^lan 16.Zabrawen je lov ptica i sisara korisnih za poqo-

privredu i {umarstvo, kao i kvarewe gnezda i uni{tavawemladun~adi i jaja, ako ovim zakonom nije druga~ijeodre|eno.

Zabraweno je hvatawe divqa~i i dr`awe u zatvorenomili ogra|enom prostoru ako ovim zakonom nije druga~ijere{eno.

^lan 17.Ministar }e propisati vreme lova lovostajem

za{ti}ene divqa~i i utvrditi koje se ptice i sisari sma-traju korisnim za poqoprivredu i {umarstvo.

Kod dono{ewa ovih akata tra`i}e se mi{qeweLova~kog saveza.

^lan 18.Ogra|ivawe lovi{ta u ciqu intenzivnog gazdovawa,

ako nije predvi|eno lovnom osnovom, mo`e se vr{iti samouz odobrewe Ministarstva poqoprivrede, {umarstva ivodoprivrede (u daqem tekstu: Ministarstvo).

^lan 19.Naseqavawe novih vrsta divqa~i vr{i se na osnovu

odobrewa Ministarstva.Uz zahtev za odobrewe korisnik lovi{ta dostavqa

stru~no mi{qewe Lova~kog saveza i uverewe o zdravstven-om stawu divqa~i koja se naseqava.

^lan 20.Izuzetno odredbama ~lana 16. ovog zakona za potrebe

nau~nog istra`ivawa, obrazovawa, zoolo{kih vrtova,muzeja, naseqavawa lovi{ta i suzbijawa zaraznih bolesti,ministar mo`e odobriti hvatawe i dr`awe divqa~i uzatvorenom, odnosno ogra|enom prostoru.

Za potrebe treninga i ispitivawe uro|enih osobinalova~kih pasa, ministar mo`e odobriti dr`aweneza{ti}ene divqa~i u ogra|enom prostoru, na zahtevkorisnika lovi{ta i uz pribavqeno mi{qewe Lova~kogsaveza.

U slu~ajevima iz st. 1. i 2. ovog ~lana u odobrewu }e sepropisati na~in i mere koje }e se pri tom sprovoditi, terok va`nosti odobrewa.

^lan 21.Zabrawena je `etva i ko{ewe poqoprivrednim

ma{inama koje nemaju ugra|ene ure|aje za pla{ewe iisterivawe divqa~i.

Zabraweno je paqewe korova, strwika, trstika, trave idrugih rastiwa u lovi{tima.

Zabraweno je oblagawe otvorenih kanala, akumulacija,jezera i obala vodotoka plasti~nim i drugim materijali-ma na na~in koji bi ugro`avao divqa~.

Zabrawena je upotreba agrotehni~kih preparata nana~in i u koli~ini koji ugro`avaju zdravqe i opstanakdivqa~i.

^lan 22.Zabraweno je trovawe divqa~i.

^lan 23.Vlasnici pasa ne smeju pu{tati svoje pse da se bez kon-

trole kre}u po lovi{tu.Ov~arski psi mogu biti u lovi{tu samo uz stado.Korisnik lovi{ta du`an je da uni{tava pse i ma~ke

koje se kre}u bez kontrole po lovi{tu na udaqenosti ve}ojod 200 metara od naseqenih objekata ili stada.

Vlasnici pasa odgovorni su za {tetu koju wihovi psiu~ine u lovi{tu.

^lan 24.Zabraweno je uno{ewe u lovi{te oru`ja koje nije

lova~ko (sportska malokalibarka, vojni~ka pu{ka,vazdu{na pu{ka i sl.).

Zabraweno je kretati se van javnih puteva ili vozitipo lovi{tu sa lova~kim oru`jem koje nije u futroli iliprtqa`niku automobila.

Strana 22 - Broj 4 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE Petak, 25. januar 2002.

III - LOVI[TA

^lan 25.Lovi{tem u smislu ovog zakona smatraju se povr{ine

zemqi{ta, {uma i voda koje predstavqaju prostornu,prirodnu i lovno-privrednu celinu u kojoj postoje usloviza trajan opstanak, uzgoj, razmno`avawe, za{titu ikori{}ewe divqa~i, bez obzira na vlasni{tvo.

Vlada Republike Srpske donosi odluku o formirawulovi{ta i vr{i promene wihovih granica na predlogresornog Ministarstva, a na osnovu ekonomsko-tehni~kedokumentacije.

Akt o ustanovqavawu lovi{ta sadr`i: naziv lovi{ta,granice i ukupnu povr{inu lovi{ta, vrste divqa~i koje ganaseqavaju, divqa~ koja je pod posebnom za{titom i drugeneophodne podatke.

Lovi{ta mogu biti otvorena ili ogra|ena, a po nameniprivredna, sportska, privredno-sportska i posebnalovi{ta.

^lan 26.Lovnim povr{inama se ne smatraju naseqa, grobqa,

javni putevi, planta`ni vo}waci i vinogradi, parkovi unaseqima, objekti za le~ewe, odmor i rekreaciju, aerodro-mi, dvori{ta industrijskih i drugih objekata, kao i drugiobjekti utvr|eni posebnim propisima.

Ogra|eni prostori za ve{ta~ki uzgoj divqa~i se,tako|e, ne smatraju lovnom povr{inom.

^lan 27.Zabrawen je lov za{ti}ene divqa~i na nelovnim

povr{inama.

^lan 28.Lovi{te se daje na gazdovawe samo jednom korisniku,

onom ko nudi najpovoqnije uslove za gazdovawe lovi{tem,o ~emu odlu~uje ministar.

Lovi{te se daje na gazdovawe na odre|eno vreme koje nemo`e biti kra}e od deset godina.

Korisnik lovi{ta ne mo`e lovi{te ili wegov deodati u zakup, niti ustupiti drugom korisniku.

^lan 29.Lovi{te se daje na gazdovawe putem javnog oglasa. Uz

zahtev za dodelu lovi{ta obavezno se dostavqa mi{qeweLova~kog saveza.

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog ~lana, lovi{taustanovqena na povr{inama dr`avnih {uma, zemqi{taili voda mogu se dati bez oglasa na gazdovawe preduze}ukoje gazduje ve}im delom tih povr{ina.

^lan 30.Lovi{ta koja se prostiru na povr{inama {uma sa

posebnom namenom (nau~nog, kulturnog, verskog, istori-jskog i dr. zna~aja) kao i na povr{inama koje predstavqajuizuzetno pogodna stani{ta retkih, prore|enih i vrednihvrsta divqa~i ministar mo`e proglasiti posebnimlovi{tem.

Aktom o ustanovqavawu posebnog lovi{ta ministarodre|uje i korisnika lovi{ta.

^lan 31.Op{te uslove, postupak i na~in davawa lovi{ta na

gazdovawe utvr|uje ministar.

^lan 32.U ciqu bavqewa lovstvom preduze}e mo`e zahtevati

ustanovqavawe lovi{ta na zemqi{tu, {umi ili vodi kojekoristi.

Na zahtev preduze}a iz prethodnog stava i stru~nogmi{qewa Lova~kog saveza, ministar mo`e ustanovitilovi{te ako su ispuweni uslovi propisani ~lanom 25.

^lan 33.preduze}e koje je korisnik zemqi{ta, {uma ili voda na

kome je ustanovqeno lovi{te, ima pod jednakim uslovimaiz ~lana 31. ovog zakona, pravo prvenstva u dobijawulovi{ta na gazdovawe.

^lan 34.O davawu lovi{ta na gazdovawe Ministarstvo

zakqu~uje pismeni ugovor sa korisnikom.Ugovor sadr`i: vreme na koje se lovi{te daje na gaz-

dovawe, procenu brojnog stawa divqa~i, uslove kojih sekorisnik lovi{ta mora pridr`avati i mere koje je du`anpreduzeti u ciqu unapre|ewa lovstva u tom lovi{tu.

^lan 35.Korisnik lovi{ta du`an je da u roku od {est meseci od

dana preuzimawa lovi{ta na gazdovawe obele`i granicelovi{ta.

^lan 36.Korisnik lovi{ta mora obezbediti da planirawe i

reazlizaciju stru~nih poslova lovstva obavqa lice sa naj-mawe II stepenom {umarske, biolo{ke, veterinarske ilipoqoprivredne struke sto~arskog smera, kao odgovornolice za te poslove.

^lan 37.Od korisnika lovi{ta, lovi{te ili wegov deo mo`e se

oduzeti:1. ako korisnik lovi{ta prestane da ispuwava uslove

odre|ene zakonom i ne gazduje po odredbama lovne osnove iugovora, ili ne ispuwava obaveze prema Lova~kom savezu;

2. ako je potrebno da se zemqi{te {uma ili vodakoristi u svrhe koje iskqu~uju mogu}nost bavqewalovstvom;

3. ako ustanovi lovi{te na osnovu ~l. 30. i 32. ovogzakona;

4. ako su u lovi{tu ili u delu lovi{ta prestali usloviradi kojih je lovi{te ustanovqeno.

Re{ewe o oduzimawu lovi{ta ili dela lovi{ta donosiministar.

Postupak oduzimawa lovi{ta po osnovu stava 1. ta~ka1. mo`e pokrenuti republi~ki inspektor za {umarstvo ilovstvo i Lova~ki savez.

^lan 38.Ako se nakon sprovo|ewa postupka iz ~lana 29. niko ne

javi na oglas ili se od korisnika oduzme lovi{te poosnovu ~lana 37. ta~ka 1. ministar }e re{ewem privremenopredati lovi{te op{tini na ~ijem se podru~ju nalazilovi{te.

Op{tina je du`na da u roku od 30 dana od dana preuzi-mawa lovi{ta, obezbedi za{titu divqa~i i te meresprovodi do kona~nog re{ewa.

^lan 39.Korisnik kome je lovi{te ili deo lovi{ta oduzeto i

dato na gazdovawe drugom korisniku, po osnovu ~lana 37.stav 1. ta~. 2. i 3. ima pravo na naknadu ulo`enih, aneiskori{}enih sredstava.

Visina naknade iz prethodnog stava utvr|uje se premasporazumu zainteresovanih strana.

U slu~aju kada se sporazum ne mo`e posti}i o naknadiiz stava 2. ovog ~lana odlu~uje nadle`ni sud.

Naknadu pla}a organizacija kojoj se lovi{te, odnosno,wegov deo daje na gazdovawe.

IV - KATASTAR LOVI[TA

^lan 40.Za svako lovi{te ustanovqava se i vodi katastar

lovi{a.Katastar lovi{ta ustanovqava i vodi korisnik

lovi{ta.Sadr`aj i na~in vo|ewa katastra lovi{ta propisuje

ministar.

V - LOVNA OSNOVA I PLANIRAWE

^lan 41.Za svako lovi{te donosi se lovna osnova.Lovna osnova je dugoro~ni plan gazdovawa lovi{tem.Lovnu osnovu donosi korisnik lovi{ta, za period od

najmawe deset godina.

Petak, 25. januar 2002. SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE Broj 4 - Strana 23

Lovnu osnovu korisnik lovi{ta du`an je donetinajkasnije za dve godine, od dana preuzimawa lovi{ta.

^lan 42.Lovnu osnovu odobrava Ministarstvo.^etiri meseca pre isteka roka za koji je donesena

va`e}a lovna osnova, mora se doneti nova i u tom rokudostaviti na odobravawe.

Ministarstvo je du`no u roku od 30 dana od dana pri-jema lovne osnove, doneti re{ewe o saglasnosti na lovnuosnovu ili staviti primedbe na ponu|enu osnovu. U pro-tivnom, osnova se smatra odobrenom.

^lan 43.Lovna osnova sadr`i naro~ito: prikaz stawa lovi{ta

u doba dono{ewa lovne osnove, ciqeve gazdovawa, vrstu iobim radova, mere i metode za postizawe postavqenogciqa, kao i ekonomsko-finansijsku osnovu gazdovawa.

^lan 44.Do dono{ewa lovne osnove korisnici lovi{ta gazduju

lovi{tem na osnovu privremenog godi{qeg plana gaz-dovawa lovi{tem.

^lan 45.Korisnik lovi{ta du`an je u skladu sa lovnom

osnovom i stawem u lovi{tu doneti godi{wi plan gaz-dovawa lovi{tem.

Privremeni godi{wi plan gazdovawa i godi{wi plangazdovawa lovi{tem radi se za period od 1. aprila teku}egodine do 31. marta naredne godine i dostavqa seMinistarstvu najkasnije do 30. aprila na saglasnost.

^lan 46.Bli`i propis o sadr`aju, na~inu izrade i nosiocima

izrade lovne osnove lovi{ta, privremenog godi{wegplana gazdovawa lovi{tem i godi{weg plana gazdovawalovi{tem donosi Ministarstvo, na predlog Lova~kogsaveza.

^lan 47.Korisnici lovi{ta du`ni su voditi evidenciju o

izvr{enim radovima i sprovedenim merama predvi|enimgodi{wim planom i lovnom osnovom.

Izve{taj o izvr{ewu plana za proteklu godinudostavqa se Ministarstvu do 31. maja teku}e godine.

^lan 48.Lovna osnova mora biti uskla|ena sa dugoro~nim pro-

gramom razvoja poqoprivrede, {umarstva i drugih koris-nika prostora na kome je ustanovqeno lovi{te.

Vlasnici, odnosno korisnici zemqi{ta i voda nakojima se nalazi lovi{te du`ni su dozvoliti radwe i meregazdovawa lovi{tem predvi|ene lovnom osnovom.

^lan 49.Sredstva koja organizacije ostvare u gazdovawu

lovi{tem mogu se koristiti samo za gazdovawe iunapre|ewe lovstva ukoliko ovim zakonom nije druga~ijeodre|eno.

Unapre|ewem lovstva smatra se:- za{tita, odr`avawe i poboq{awe `ivotnih uslova

za divqa~ u lovi{tu;- dostizawe i odr`avawe odgovaraju}e polne i starosne

strukture pojedinih vrsta divqa~i u okviru utvr|enogkapaciteta lovi{ta;

- uno{ewe novih vrsta divqa~i u lovi{te;- ~uvawe i za{tita divqa~i i lovi{ta;- izgradwa lovno-uzgojnih i lovno-tehni~kih objekata;- preduzimawe mera za smawewe {teta koje po~ini

divqa~;- stru~no osposobqavawe kadrova;- izrada planskih dokumenata i programa;- nau~no-istra`iva~ki rad u lovstvu;- nabavka rasnih lova~kih pasa i- izdava~ka delatnost.

^lan 50.Za br`i razvoj lovstva, a posebno za{tite i uzgoja

vrednih, retkih i prore|enih vrsta divqa~i, za potrebenau~no-istra`iva~kog rada, propagande, informativne iizdava~ke delatnosti obezbe|uju se dodatna sredstva i to:

1) 5% od vrednosti sredstava proste reprodukcije{uma izdvajaju {umska gazdinstva koja ne gazdujulovi{tem. Sredstva izdvojena po tom osnovu koriste se zarazvoj lovstva u lovi{tima koja se prostiru na podru~jimatog {umskog gazdinstva. Sredstva se dodequju korisnici-ma lovi{ta na osnovu konkretnog programa unapre|ewalovstva odobrenog od strane Ministarstva. Davaoci sred-stava imaju pravo kontrole utro{ka istih.

2) 1% od ukupne vrednosti sredstava pro{irene repro-dukcije {uma. Uslove i na~in raspodele sredstavapro{irene reprodukcije {uma za unapre|ewe lovstvapropisa}e Ministarstvo.

3) Iz sredstava buxeta Republike Srpske za za{titu iuzgoj retkih, ugro`enih i vrednih vrsta divqa~i, te kom-penzaciju {teta od ove divqa~i.

Sredstva za ove namene planiraju se svake godine premaProgramu za za{titu ugro`enih vrsta divqa~i, kojedonosi Ministarstvo uz saglasnost Vlade RepublikeSrpske.

Potencijalni korisnici sredstava iz stava 1. ta~ka 2.ovog ~lana podnose zahtev sa potrebnom dokumentacijomLova~kom savezu, koji u wihovo ime podnosi jedinstvenzahtev Ministarstvu.

Za kori{}ewe sredstava iz stava 1. ta~ka 2. ovog ~lanaMinistarstvo sa Lova~kim savezom zakqu~uje jedinstveniugovor.

Neutro{ena sredstva iz stava1. ta~. 1, 2. i 3. ovog ~lanau prethodnoj godini prenose se u narednu godinu.

O izvr{enim obavezama nastalim po osnovu ugovora izstava 4. ovog ~lana, Lova~ki savez u ime korisnika sred-stava podnosi izve{taj Ministarstvu do 31. januara zapro{lu godinu.

VI - LOV I KORI[]EWE DIVQA^I

^lan 51.Lov divqa~i obuhvata tra`ewe, osmatrawe, sle|ewe,

snimawe, odstrel ili hvatawe, sakupqawe odstreqivawedivqa~i i wenih delova.

^lan 52.Korisnici lovi{ta odredi}e jedinstvenim aktom ko

mo`e i pod kojim uslovima vr{iti lov divqa~i, kao iu~e{}e lovaca u kori{}ewu ulova.

Promet ulovqene divqa~i i wenih delova mo`e sevr{iti samo preko lova~kih organizacija.

^lan 53.Divqa~ mogu loviti ~lanovi lova~kih udru`ewa koji

imaju polo`en lova~ki ispit.Lica koja su kroz {kolovawe izu~avala i polo`ila

predmet lovstvo oslobo|ena su polagawa lova~kog ispita.Program, uslove i na~in polagawa lova~kog ispita

utvr|uje i sprovodi Lova~ki savez.Nadzor nad poslovima iz st. 1, 2. i 3. ovog ~lana vr{i

Ministarstvo.Izuzetno od odredbe stava 1. ovog ~lana divqa~ mogu

loviti:- strani i doma}i lovci turisti u pratwi stru~nog

lica;- lovci pripravnici bez prava odstrela za{ti}ene

divqa~i i pod nadzorom instruktora.

^lan 54.^lanovi lova~kih udru`ewa lov divqa~i visokog lova

vr{e se na osnovu odobrewa za odstrel, a lov divqa~iniskog lova na osnovu lovne karte.

Strani i doma}i lovci turisti love na osnovu odobre-wa za odstrel (dozvole za lov).

Dozvolu za lov i lovnu kartu izdaje korisnik lovi{ta,a jedinstvene obrasce donosi Lova~ki savez.

Strana 24 - Broj 4 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE Petak, 25. januar 2002.

^lan 55.Odstrel divqa~i dozvoqen je samo lova~kom pu{kom

kuglaricom sa izolu~enom cevi i pu{kom sa~maricom.Izuzetno od prethodnog stava odstrel medveda,

muflona, srne i divokoze dozvoqen je samo lova~kompu{kom kuglaricom sa izolu~enom cevi, a divqe sviwe ipu{kom sa~maricom, metkom sa jednom kuglom.

^lan 56.Divqa~ je zabraweno uznemiravati i loviti:1) u vreme kada je i na prostoru na kome je divqa~

ugro`ena poplavom, snegom, po`arom, poledicom i drugimelementarnim nepogodama;

2) otrovom, zamkama, gvo`|ima, klopkama i omamqu-ju}im sredstvima, a ptice pomo}u lepka i mre`a i drugihsredstava za masovno uni{tavawe;

3) ga|awem iz motornih vozila, ga`ewem motornimvozilima i ga|awem iz motornih ~amaca;

4) upotrebom reflektora (farova), gramofona, mag-netofona i sli~nim napravama, `ivih i umetnih mamacaili pomo}u naprava koje deluju na principu infracrvenihzraka;

5) vojni~kim oru`jem, vojni~kom municijom, sportskimmalokalibarskim i poluautomatskim lova~kim oru`jem savi{e od dva metka;

6) hrtovima i nerasnim psima;7) papkastu lovostajem za{ti}enu divqa~ pomo}u pasa;8) medveda pogonom i prigonom;9) upotrebom luka i strele, osim lova na visoku divqa~

u ogra|enim lovi{tima do 1.000 ha;10) no}ima bez mese~ine (u no}nom lovu) i bez

izgra|enih objekata za lov.Izuzetno prethodnom stavu, korisnik lovi{ta mo`e

odobriti no}ni lov i sa improvizovanih objekata ako je upitawu spre~avawe {teta na poqoprivrednim imawima.

Nerasnim psima iz ta~ke 6. prethodnog stava smatrajuse psi koji nisu registrovani kod nadle`ne kinolo{keorganizacije i koji nemaju odgovaraju}i rodovnik.

Zabraweno je sa psima progawati divqa~ van terenaodre|enog za trening u vremenu od 15. januara do 31. jula.

Zabrawen je lov divqa~i u planta`nim, vo}wacima ivinogradima, rasadnicima i drugim {umskim i poqo-privrednim povr{inama koje su ogra|ene ogradom krozkoju dlakava divqa~ ne mo`e prolaziti, na povr{inamakoje se koriste za vojne poligone i komunalne potrebe, kaoi drugim povr{inama i objektima kada je to utvr|enoposebnim propisom.

^lan 57.Izuzetno od odredbe ta~. 2. i 4. stava 1. prethodnog

~lana ministar mo`e odobriti korisniku lovi{tahvatawe divqa~i mre`ama, klopkama i omamquju}im sred-stvima, ali samo za: nau~ne svrhe, ve{ta~ki uzgoj, prese-qewe u druga lovi{ta, kao i za potrebe zoolo{kih vrtovai izvoza.

^lan 58.Ministarstvo mo`e propisati da se na zemqi{tima

zasejanim ili zasa|enim odre|enim poqoprivrednim kul-turama mo`e zabraniti lov divqa~i u vreme kada bi to{tetilo tim kulturama.

^lan 59.Tereni za obuku i trening lova~kih pasa odre|uju se

lovnom osnovom. U tu svrhu mo`e se izdvojiti najvi{e do5% ukupne povr{ine lovi{ta.

Na terenu za obuku i trening lova~kih pasa zabrawen je lov.Zabrawen je trening i obuka pasa u martu, aprilu i

maju, osim u ogra|enim prostorima, gaterima i ve{ta~kimrovovima.

^lan 60.Ulovqena ili uginula divqa~ i weni delovi pripada-

ju korisniku lovi{ta.Za kori{}ewe divqa~i i wenih delova, kao i pru`ene

usluge u lovi{tu korisniku lovi{ta pla}a se naknada.

Lovac, ~lan lova~kog udru`ewa koji gazduje lovi{templa}a za kori{}ewe divqa~i i wenih delova.:

- za visoku divqa~ 30% tr`i{ne vrednosti,- za nisku divqa~ 25% tr`i{ne vrednosti.Strani i doma}i lovci turisti za kori{}ewe divqa~i

i wenih delova i drugih usluga pla}aju punu tr`nu cenu.Cenovnik odstrela i kori{}ewa divqa~i te drugih

usluga u lovi{tu na bazi tr`i{ne vrednosti donosiLova~ki savez, uz saglasnost Ministarstva.

^lan 61.Ulovqena divqa~ i weni delovi mogu se iznositi iz

lovi{ta samo uz propratnicu.Propratnicu na propisanom obrascu izdaje korisnik

lovi{ta.Propise o uslovima pod kojima se mo`e vr{iti

preparirawe divqa~i i dr`awe trofeja javno izlo`enih uobjektima kao i upotrebu mesa divqa~i u ugostiteqskimobjektima donosi Ministarstvo.

^lan 62.Trofejima od divqa~i, u smislu ovog zakona, smatraju

se rogovqe srnda}a i jelena lopatara, rogovi divojarca,divokoze i muflona, kqove divqeg vepra, lobawa i krznomedveda, vuka i divqe ma~ke, lobawe jazavca i lisice, kaoi celi primerak velikog i malog tetreba.

Trofeji od divqa~i mogu se iznositi iz lovi{ta samouz trofejni list.

Korisnik lovi{ta izdaje trofejni list i vodi eviden-ciju o izdatim trofejnim listovima.

^lan 63.Trofej ocewuje komisija od tri ~lana koju obrazuje

korisnik lovi{ta.Komisija iz stava 1. ovog ~lana vr{i ocenu trofeja na

osnovu standarda Me|unarodnog saveta za lovstvo iza{titu divqa~i (u daqem tekstu: CIC).

^lanovi komisije iz stava 1. ovog ~lana moraju daimaju polo`en ispit za ocewivawe trofeja.

Program i na~in polagawa ispita iz stava 3. ovog~lana donosi Lova~ki savez.

^lan 64.Bli`e propise o obliku obrasca, sadr`ini, na~inu i

postupku izdavawa propratnice i trofejnog lista donosiministar, na predlog Lova~kog saveza.

^lan 65.Vrhunskim trofejima smatraju se tri po broju CIC

poena najja~a trofeja odre|ene vrste divqa~i u RepubliciSrpskoj na osnovu banke podataka o vrednosnim trofejima.

Banku podataka o vrednim trofejima vodi Lova~kisavez.

Korisnici lovi{ta du`ni su Lova~kom savezudostaviti podatke iz trofejnog lista, za trofeje vrednos-ti bronzane medaqe pa na vi{e.

Vrhunski trofej je vlasni{tvo onog ko je divqa~odstrelio, ali se ne mo`e izneti van teritorije RepublikeSrpske sve dok po vrednosti (CIC poena) ne do|e na 4.mesto, kada ga mo`e izneti.

Obave{tewe o izla`ewu odre|enog trofeja iz kate-gorije vrhunskih daje Lova~ki savez.

Izuzetno odredbama stava 4. ovog ~lana, ministar napredlog Lova~kog saveza, mo`e odobriti izno{ewe vrhun-skog trofeja van teritorije Republike Srpske.

Bli`i propis o vo|ewu banke podataka vrednih trofe-ja done}e ministar, na predlog Lova~kog saveza.

Do osnivawa banke podataka vrednih trofeja, kate-gorije vrhunskih trofeja odredi}e ministar posebnimaktom, kao i va`nost trajawa tog akta.

VII - SPRE^AVAWE I NAKNADA [TETE

^lan 66.Korisnik lovi{ta du`an je preduzimati mere za

spre~avawe {teta koju divqa~ mo`e u~initi imovini ili

Petak, 25. januar 2002. SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE Broj 4 - Strana 25

qudima na zemqi{tu i vodi na kojima se nalazi lovi{te(odr`avawe broja divqa~i prema kapacitetu lovi{ta,obezbe|ewe prehrane u lovi{tu, postavqawe ~uvara i dr.).

Vlasnici zemqi{ta i stoke, odnosno korisnicizemqi{ta na kome je ustanovqeno lovi{te du`ni su nazemqi{tu, objektima gde stoka prebiva i opremi koja sekoristi u obradi zemqe preduzimati uobi~ajene mere zaspre~avawe {teta od divqa~i i na divqa~i (efikasnimogradama, elektri~nim pastirom, postavqawem pla{ila,za{titom mladih sadnica, omotavawem ili premazivawem,ispa{om stoke sa ~obanom na povr{inama dozvoqenim zapa{u, postavqawem pla{ilica na kosa~ice i kombajne,u~e{}em u organizovanom pogonu i sl.).

Mere iz prethodnog stava propisuje Ministarstvo.Korisnik lovi{ta i korisnici zemqi{ta i voda na

~ijem podru~ju je ustanovqeno lovi{te, kao i korisniciokolnih zemqi{ta i voda, mogu pitawe naknade {tete kojudivqa~ u~ini regulisati me|usobnim sporazumom (ugo-varawe pau{alne naknade, osigurawe kod osiguravaju}egzavoda i sl.).

^lan 67.Ako se radwama, odnosno merama iz ~lana 66. stav 1.

ovog zakona, u~ini {teta, korisnik lovi{ta je du`an danadoknadi {tetu vlasniku, odnosno korisniku zemqi{tana kome se nalazi lovi{te.

^lan 68.Za {tetu koju u~ini lovostajem za{ti}ena divqa~

odgovorna je organizacija u ~ijem je lovi{tu {tetau~iwena, ukoliko je o{te}eni preduzeo propisne mereza{tite.

[tetu koju u~ini divqa~ za koju je propisana stalnaili privremena zabrana lova du`an je nadoknaditi onaj koje propisao zabranu.

Izuzetno za {tetu koju u~ini medved na utvr|enimuzgojnim podru~jima naknadu pla}a Republika Srpska izbuxeta u visini od 45%, op{tina u visini od 25% i koris-nik lovi{ta u visini od 30% procene {tete.

Nema odgovornosti za {tetu koju je u~inio medved nastoci bez ~obana kao i u podru~jima gde je pa{a zabrawena.

Obaveza o{te}enog je da sa~uva sve tragove koji ukazujuna u~iwenu {tetu.

^lan 69.Prijava o pri~iwenoj {teti od divqa~i podnosi se

nadle`nom op{tinskom organu uprave odmah, a najkasnijeu roku od tri dana, od dana kada je {teta nastala.

Nadle`ni op{tinski organ uprave du`an je odmah, anajkasnije tri dana po prijemu prijave {tete, da odredikomisiju za utvr|ivawe uzroka {tete i procenu vrednosti{tete.

Komisiju sa~iwavaju tri ~lana: predstavnik op{tin-skog ili dr`avnog organa uprave nadle`an za poslovelovstva (predsednik komisije), stru~no lice za procenuvrednosti {tete (poqoprivredni ili veterinarskistru~wak) i stru~no lice za utvr|ivawe uzroka {tete(ve{tak za lovstvo) {umarske, veterinarske, poqo-privredne ili biolo{ke struke sa iskustvom na istimposlovima.

Komisija je du`na da odmah izvr{i uvi|aj i o svomradu sa~ini zapisnik. Na uvi|aj se poziva o{te}eni iorganizacija koja gazduje lovi{tem.

Zapisnik komisije sadr`i naro~ito: mesto i na~innastanka {tete, znakove koji upu}uju na odre|enu vrstudivqa~i, obim i visinu {tete, kao i preduzete mereo{te}enog pre i posle u~iwene {tete.

^lan 70.Po prijemu zapisnika iz stava 4. prethodnog ~lana

nadle`ni organ uprave poku{a}e sporazumno utvr|ivawe{tete izme|u o{te}enog i organizacije, odnosno, organaodgovornog za naknadu {tete.

Sporazum o naknadi {tete sadr`i naro~ito visinu nakd-nade i rok wene isplate i ima snagu izvr{nog naslova.

Ako ne do|e do sporazuma o{te}eni mo`e podnetitu`bu nadle`nom sudu radi utvr|ivawa {tete i wenevisine.

^lan 71.Za {tetu koju prilikom lova divqa~i u~ine lovci i

wihovi pomo}nici odgovoran je korisnik lovi{ta, akorisnik ima pravo naknade od lovaca, odnosno wihovihpomo}nika.

^lan 72.Gra|ani i pravna lica koji odstrele ili nanesu {tetu

divqa~i bespravnim lovom ili na drugi nezakonitina~in, du`ni su korisniku u ~ijem lovi{tu ta divqa~stalno `ivi nadoknaditi {tetu prema od{tetnom cen-ovniku.

Od{tetni cenovnik iz prethodnog stava donosi min-istar, na predlog Lova~kog saveza.

Sporove o naknadi {tete iz stava 1. ovog ~lana re{avanadle`ni sud.

VIII - LOVO^UVARSKA SLU@BA

^lan 73.Korisnik lovi{ta du`an je da obezbedi i organizuje

lovo~uvarsku slu`bu.Lovo~uvarsku slu`bu vr{e lovo~uvari kao slu`bena

(ovla{}ena) lica zaposlena u lovi{tu.Lovo~uvari vr{e du`nost naoru`ani lova~kim

oru`jem, u uniformi sa slu`benom oznakom lovo~uvar.Lovo~uvar mo`e biti lice koje je zavr{ilo najmawe III

stepen sredwe {kole, {umarske ili neke druge struke sapolo`enim lova~kim ispitom, i koje ispuwava uslove zano{ewe oru`ja te druge uslove utvr|ene zakonom i aktimakorisnika lovi{ta.

^lan 74.Lovo~uvar je ovla{}en:1. da od lica zate~enog sa sredstvima za lov u lovi{tu

zahteva da poka`e dozvolu, odnosno lova~ku kartu i drugeisprave kojima se utvr|uje identitet tog lica;

2. da zahteva li~ne isprave od lica zate~enog u vr{ewuprekr{aja ili krivi~nog dela koji se odnose na lovstvo iod lica za koje postoji osnovana sumwa da je izvr{ilotakvo delo ili prekr{aj, ako ne mo`e na drugi na~in dautvrdi identitet tog lica;

3. da radi pronala`ewa predmeta kojima je izvr{enprekr{aj ili krivi~no delo koji se odnose na lovstvo,vr{i pregled vozila i drugih sredstava za prevoz ipreno{ewe stvari za koja postoji osnovana sumwa da pre-voze, odnosno prenose ulovqenu divqa~, delove ulovqenedivqa~i ili trofeje od divqa~i;

4. da pregleda ulov i sredstva za lov, kao i da utvrdi dali je lov obavqen u skladu sa propisima;

5. da privremeno oduzme i bez odlagawa predanadle`nom organu ulov, sredstva za lov, kao i druge pred-mete prona|ene u lovi{tu, ako postoji osnovana sumwa dasu upotrebqeni ili bili nameweni za izvr{ewekrivi~nog dela ili prekr{aj koji se odnose na lov, ili dasu nastali ili pribavqeni izvr{ewem takvog krivi~nogdela ili prekr{aja.

Lovo~uvar je du`an da licu od koga su oduzeti ulov, psii drugi predmeti za lov izda potvrdu o oduzimawu pomenu-tih sredstava.

U slu~ajevima iz stava 1. ovog ~lana lice koje jezate~eno sa sredstvima za lov u lovi{tu, du`no je da nazahtev lovo~uvara poka`e dozvolu za lov, odnosno lova~kukartu i ispravu kojom se utvr|uje wegov identitet, kao i daomogu}i pregled ulova, sredstva za lov, pregled vozila idrugih sredstava za prevoz i preno{ewe stvari.

^lan 75.Lovo~uvari poseduju legitimaciju lovo~uvara.Legitimaciju izdaje korisnik lovi{ta.Bli`i propis o obliku i sadr`aju obrasca legiti-

macije lovo~uvara i o uniformi lovo~uvara donosi min-istar.

^lan 76.Zahtev za pokretawe sudskog postupka za bespravan lov,

pri~iwenu {tetu na divqa~i i lovi{tu, podnosi koris-nik lovi{ta na osnovu izve{taja - prijave lovo~uvara.

Strana 26 - Broj 4 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE Petak, 25. januar 2002.

IX - LOVNA INSPEKCIJA

^lan 77.Nadzor nad izvr{ewem ovog zakona i drugih propisa

iz oblasti lovstva donesenih na osnovu ovog zakona, vr{irepubli~ka inspekcija za {umarstvo i lovstvo koja senalazi u sastavu Ministarstva, gradska i op{tinskainspekcija za {umarstvo i lovstvo koja se nalazi u sastavunadle`nog gradskog, odnosno op{tinskog organa uprave.

Poslove republi~kog inspektora za {umarstvo ilovstvo mo`e da vr{i diplomirani in`ewer {umarstva sapolo`enim stru~nim ispitom prema Zakonu o dr`avnojupravi i radnim iskustvom u struci od najmawe pet godi-na.

^lan 78.U vr{ewu poslova inspekcije inspektor za {umarstvo

i lovstvo ovla{}en je da vr{i kontrolu:1. propisanih uslova koje korisnik lovi{ta mora da

ispuwava za gazdovawe lovi{tem;2. primenu lovne osnove, godi{weg plana gazdovawa

ili privremenog godi{weg plana gazdovawa;3. poslovnih kwiga i pravilnika, te ostale doku-

mentacije kada je to potrebno radi uvida u kori{}ewesredstava, primenu propisa i mera koje se odnose nadivqa~ i lovi{te;

4. lovqewe divqa~i, dozvola za lovqewe divqa~i,lovnih karti, propratnica i trofejnih listova zaulovqenu divqa~;

5. objekata u lovi{tu i radova koji se izvode ulovi{tu;

6. kori{}ewa i evidentirawa sredstava iz ~lana 50.ovog zakona;

7. mera iz ~l. 59. i 60. ovog zakona;8. mera iz ~lana 61. ovog zakona.U vr{ewu poslova iz stava 1. ovog ~lana lovni inspek-

tor du`an je da:1. privremeno zabrani lov i druge radwe koje su pro-

tivne odredbama ovog zakona i propisa donetih na osnovuwega;

2. privremeno, do kona~ne odluke nadle`nog organa,oduzme protivzakonito ulovqenu divqa~ i wene delove,protivzakonito stavqawe u promet ili protivzakonitoprisvojenu uginulu divqa~ i wene delove, kao i sredstva ipredmete kojima su izvr{ene ove radwe;

3. naredi privremene mere za spre~avawe {teta u hit-nim slu~ajevima u kojima bi nastupila {teta po op{tiinteres;

4. ako korisnik lovi{ta ne postupi po re{ewu pred-la`e meru oduzimawa lovi{ta;

5. preduzima i druge mere i radwe za koje je ovla{}enposebnim propisima.

U slu~ajevima iz ta~.1, 2. i 3. stava 2. ovog ~lana, `albaupu}ena Ministarstvu na re{ewe inspektora ne zadr`avaizvr{ewe re{ewa.

^lan 79.Ako je zakonom ili drugim propisima predvi|eno da se

za utvr|enu nepravilnost primewuju odre|ene upravnemere, inspektor }e u re{ewu kojim se nala`e wihovo otk-lawawe izre}i i tu meru.

H - KAZNENE ODREDBE

^lan 80.Nov~anom kaznom u iznosu od 5.000 KM do 15.000 KM

kazni}e se za prekr{aj pravno lice ako:1) za vreme zabrane lova ili lovostaja lovi, progawa ili

namerno uznemirava divqa~ (~lan 10. st. 2. i 3. ovog zakona);2) postupi protivno odredbama ~lana 16. ovog zakona;3) vr{i trovawe divqa~i (~lan 22.);4) lovi za{ti}enu divqa~ na zemqi{tima i vodama van

lovi{ta (~lan 27.);

5) postupi protivno odredbama ~lana 28. stav 3.;6) ne postupi po odredbama ~lana 36. ovog zakona;7) na vreme ne podnese lovnu osnovu (~lan 41. stav 4. i

~lan 42. stav 2.);8) ne donese i ne dostavi na odobrewe u propisanom

roku privremeni plan gazdovawa i godi{wi plan gaz-dovawa lovi{tem (~l. 44. i 45. ovog zakona);

9) ne donese op{ti akt iz ~lana 52. stav 1.;10) postupa protivno odredbama ~lana 55. st. 1. i 2. i

~lana 56. stav 1. ta~. 1 - 10. i st. 4. i 5.;11) ne postupi po odredbama ~lana 73. ovog zakona;12) lovnom ispektoru ne omogu}i pregled po osnovu

ovla{}ewa iz ~lana 78. ovog zakona;13) dozvoli lov vrsta za koje je propisana zabrana lova

(~lan 12.), privremena zabrana lova (~lan 14.), ili lovosta-jem za{ti}enih vrsta za vreme trajawa lovostaja (~lan 13);

Za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana kazni}e se nov~anomkaznom od 1.000 do 1.500 KM i odgovorno licu u pravnomlicu.

^lan 81.Nov~anom kaznom u iznosu od 3.000 KM do 10.000 KM

kazni}e se za prekr{aj pravno lice ako:1) vr{i ogra|ivawe lovi{ta protivno odredbama

~lana 18.;2) postupi protivno odredbama ~lana 19.;3) bez odobrewa ministra dr`i divqa~ u ogra|enom

prostoru (~lan 20. stav 2.);4) postupa protivno odredbama ~lana 21.;5) ne postupi po odredbama ~lana 23. stav 3.;6) ne postupi po odredbama ~lana 35.;7) na postupi po odredbama ~lana 38. stav 2.;8) na ustanovi i na vreme ne dostavi Ministarstvu

katastar lovi{ta (~lan 40.);9) ne postupi po odredbama ~lana 47.;10) ne obezbedi odobrewe za odstrel, odnosno lovnu

kartu;11) dozvoli lov ~lanovima lova~kog udru`ewa koji

nemaju polo`en lova~ki ispit (~lan 53. stav 1.);12) postupa protivno odredbama ~lana 63. st. 1, 2. i 3.;13) dozvoli izno{ewe trofeja van Republike Srpske

(~lan 65. stav 4.);14) postupi protivno odredbama ~lana 72. stav 1.;15) ne izda legitimaciju lovo~uvara (~lan 75. stav 2.).Za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana kazni}e se nov~anom

kaznom od 500 do 1.000 KM i odgovorno lice u pravnomlicu.

^lan 82.Nov~anom kaznom od 500 KM do 1.500 KM kazni}e se za

prekr{aj pojedinac ako:1) za vreme zabrane lova ili lovostaja progawa, lovi

ili uznemirava divqa~ ili na neki drugi na~in ugro`avaopstanak divqa~i;

2) postupi protivno odredbama ~lana 16. st. 1. i 2.;3) bez odobrewa ministra dr`i divqa~ u ogra|enom

prostoru (~lan 20. stav 2.);4) vr{i trovawe divqa~i (~lan 22.);5) vr{i promet divqa~i i wenih delova protivno

odredbama ~lana 52. stav 2.;6) vr{i lov bez lovne karte, odnosno odobrewa za

odstrel (~lan 54. stav 1.);7) lovi divqa~ u slu~ajevima navedenim u ~lanu 56.

stav 1. ta~. 1 - 10, te st. 4. i 5.;8) iznosi sa podru~ja lovi{ta ulovqenu divqa~ i wene

delove bez propratnice, odnosno trofejnog lista;9) na zahtev lovo~uvara ne poka`e lova~ke i druge

isprave ili ne dozvoli pregled ulova, sredstva za lov ilisredstva za prevoz, odnosno prenos stvari (~lan 74. stav 3.).

Petak, 25. januar 2002. SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE Broj 4 - Strana 27

^lan 83.Nov~anom kaznom od 500 KM do 1.000 KM kazni}e se za

prekr{aj pojedinac ako:1) postupi protivno odredbama ~lana 21. st. 1. i 2.;2) pu{ta pse da se bez kontrole kre}u po lovi{tu (~lan

23. stav 1.);3) pu{ta bez stada ov~arske pse po lovi{tu (~lan 23. st.

1. i 2.);4) lovi divqa~ na zemqi{tima i vodama van lovi{ta;5) postupi protivno odredbama ~lana 24. st. 1. i 2.6) postupi protivno odredbama ~lana 59. st. 2. i 3.;

^lan 84.Re{ewem o prekr{aju mo`e se, pored kazne izre}i i

za{titna mera oduzimawa sredstava koja su upotrebqenaili namewena za izvr{ewe prekr{aja.

Licu koje izvr{i prekr{aj iz ~lana 82. stav 1. ta~. 1, 2,3, 4, 5, 6, 7. i 8. i ~lana 83. stav 1. ta~. 3. i 5. ovog zakona uzizre~enu kaznu izre}i }e se i za{titna mera oduzimawasredstava koja su upotrebqena za izvr{ewe prekr{aja ioduzimawe imovinske koristi pribavqene izvr{ewemprekr{aja.

Za slu~aj iz prethodnog stava izre}i }e se mera oduzi-mawa dozvole za dr`awe i no{ewe oru`ja u trajawu od dvedo pet godina.

XI - PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE

^lan 85.Danom stupawa na snagu ovog zakona prestaje da va`i

Zakon o lovstvu (“Slu`beni glasnik Republike Srpske”,br. 13/94, 11/95, 3/97 i 10/97).

^lan 86.Propisi koji se donose na osnovu ovog zakona done}e se

u roku od {est meseci od dana stupawa na snagu ovogzakona.

^lan 87.Do dono{ewa propisa iz ~lana 86. ovog zakona

primewiva}e se propisi doneseni na osnovu Zakona olovstvu (“Slu`beni glasnik Republike Srpske”, br. 13/94,11/95, 3/97 i 10/97).

^lan 88.Korisnici lovi{ta du`ni su svoje poslovawe uskladi-

ti sa ovim zakonom u roku od godinu dana.

^lan 89.Zakqu~eni ugovori o predaji lovi{ta na gazdovawe

korisnicima po odredbama Zakona o lovstvu (“Slu`beniglasnik Republike Srpske”, br. 13/94, 11/95, 3/97 i 10/97),stavqaju se van snage, a sa korisnicima lovi{ta zakqu~i}ese ugovori o predaji lovi{ta na gazdovawe u skladu saodredbama ovog zakona.

^lan 90.Lovne osnove lovi{ta usvojene na osnovu Zakona o

lovstvu (“Slu`beni glasnik Republike Srpske”, br. 13/94,11/95, 3/97 i 10/97), imaju va`nost do isteka perioda za kojisu donesene, izuzimaju}i odredbe za revir intenzivnog gaz-dovawa, {to }e se u roku od {est meseci uskladiti sa ovimzakonom.

^lan 91.Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavqi-

vawa u “Slu`benom glasniku Republike Srpske”.

Broj: 01-1306/01 Predsednik27. decembra 2001. godine Narodne skup{tine,Bawa Luka Dr Dragan Kalini}, s.r.

69Na osnovu ~lana 54. stav 1. ta~ka 8. Poslovnika

Narodne skup{tine Republike Srpske (“Slu`beni glasnikRepublike Srpske”, broj 50/01), Zakonodavno-pravni odborNarodne skup{tine Republike Srpske na sednici od 25.

decembra 2001. godine utvrdio je novi pre~i{}eni tekstZakona o de~ijoj za{titi (“Slu`beni glasnik RepublikeSrpske”, br. 15/96, 10/98, 26/01 i 61/01), u kojem je ozna~endan stupawa na snagu navedenog zakona.

PredsednikBroj: 02/3-92/02 Zakonodavno-pravnog odbora25. decembra 2001. godine Narodne skup{tine,Bawa Luka Dragomir Vasi}, s.r.

Z A K O N

O DE^IJOJ ZA[TITI

- Pre~i{}eni tekst -

I - OP[TE ODREDBE

^lan 1.Ovim zakonom ure|uje se sistem de~ije za{tite, koji se

zasniva na pravu i du`nosti roditeqa da se staraju opodizawu i vaspitawu svoje dece, pravu deteta na uslove`ivota, koji omogu}avaju wegov pravilan psiho-fizi~kirazvoj i obavezi dr`ave da mu to omogu}i.

^lan 2.De~iju za{titu, u smislu ovog zakona, ~ine prava

roditeqa i dece i organizovane delatnosti i aktivnostikojima se obezbe|uje:

1) stvarawe osnovnih uslova za pribli`noujedna~avawe nivoa zadovoqavawa razvojnih potreba dece;

2) pomo} porodici u ostvarivawu wene reproduktivne,za{titne, vaspitne i ekonomske funkcije;

3) pred{kolsko vaspitawe i obrazovawe dece;4) dnevni boravak, vaspitawe i obrazovawe, preventiv-

na zdravstvena za{tita, ishrana, odmor, rekreacija, kul-turne, sportske i stvarala~ke aktivnosti dece;

5) odgovaraju}a sadr`ina rada sa decom bez rodite-qskog starawa, decom sa smetwama u razvoju, decom nadu`em bolni~kom le~ewu i decom iz socijalno ugro`enihporodica;

6) posebna za{tita tre}eg deteta iz porodice sa vi{edece.

^lan 3.Radi obezbe|ivawa odre|enih prava utvr|enih ovim

zakonom, osnivaju se ustanove za decu.

^lan 4.Nad zakonito{}u rada i nad stru~nim radom ustanova

i drugih pravnih i fizi~kih lica koja obavqaju odre|eneposlove de~ije za{tite vr{i se nadzor, u skladu sa ovimzakonom.

^lan 5.Prava iz ovog zakona odnose se na li~nost i ne mogu se

prenositi.Nov~ana primawa na osnovu ovog zakona ne mogu biti

predmet obezbe|ewa ili prinudnog izvr{ewa.

^lan 6.Porodicu u smislu ovog zakona ~ine: bra~ni, odnosno

vanbra~ni drugovi, deca (bra~na, vanbra~na, usvojena ipastor~ad kao i deca stavqena pod starateqstvo i uzeta naizdr`avawe) i srodnici u pravoj liniji, a u pobo~noj dodrugog stepena srodstva, pod uslovom da `ive uzajedni~kom doma}instvu.

Izuzetno od stava 1. ovog ~lana, prilikom utvr|ivawaredosleda ro|ewa i broja dece u porodici, ubrajaju se ideca koja ne `ive u woj.

U ukupan broj dece u porodici, prema redu ro|ewa,ubrajaju se samo `ivoro|ena deca.

Za decu stavqenu pod starateqstvo i uzetu naizdr`avawe, red ro|ewa se utvr|uje prema broju decestarateqa i hranioca koja `ive s wim u zajedni~komdoma}instvu.

Strana 28 - Broj 4 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE Petak, 25. januar 2002.

Redosled ro|ewa i broj dece iz razvedenog braka ilivanbra~ne zajednice utvr|uje se prema ~iwenici kojemroditequ su poverena deca presudom o razvodu braka,odnosno za vanbra~nu zajednicu u ~ijoj porodici deca`ive.

^lan 7.Tre}e dete iz porodice sa vi{e dece u`iva posebnu

za{titu.U slu~aju da se u prvom poro|aju rodilo troje ili vi{e

dece, tre}im detetom smatraju se sva deca.U slu~aju da se po ro|ewu prvog ili prvo dvoje dece, u

slede}em poro|aju rodi dvoje ili vi{e dece, sva decaro|ena u tom poro|aju smatraju se tre}im detetom, a uslu~aju da se u prvom porodu rodi dvoje dece, oba se sma-traju drugim detetom.

^lan 8.Za ostvarivawe prava utvr|enih ovim zakonom

ra~unaju se prihodi i primawa:1) prihodi i primawa koja se ostvaruju u mese~nim

iznosima;2) prihodi od poqoprivredne delatnosti, u visini

katastarskog prihoda;3) prihodi od imovine, u visini iznosa koji slu`i kao

osnov za obra~unavawe poreza i doprinosa;4) prihodi od drugih imovinskih prava, ako se na te

prihode pla}aju porezi, u visini iznosa koji slu`i kaoosnovica za obra~unavawe poreza i doprinosa;

5) od samostalne delatnosti, u visini neto prihoda.Kada se prihod utvr|uje u pau{alnom iznosu, za prihod

se uzima osnovica za obra~unavawe doprinosa za penzijskoi invalidsko osigurawe.

Na odlu~ivawe o pravu na dodatak na decu u teku}ojgodini uti~u prihodi ostvareni u prethodna tri meseca oddana podno{ewa zahteva.

Prihod koji se iskazuje kao godi{wi prihod uzima se uvisini prose~nog mese~nog iznosa.

^lan 9.Prose~na mese~na plata po zaposlenom u privredi

Republike Srpske (u daqem tekstu: Republika), utvr|uje sena na~in predvi|en propisima o porezima i doprinosimagra|ana, a prema podacima koje objavquje republi~kiorgan nadle`an za statistiku.

Podaci o visini katastarskog prihoda i prose~nogkatastarskog prihoda po jednom hektaru zemqi{ta, u smis-lu ovog zakona, utvr|uju se prema podacima republi~keorganizacije nadle`ne za geodetske i imovinsko-pravneposlove.

II - PRAVA U OBLASTI DE^IJE ZA[TITE

^lan 10.Prava u oblasti de~ije za{tite u smislu ovog zakona su:1) naknada plate za vreme kori{}ewa porodiqskog

odsustva;2) materinski dodatak;3) pomo} za opremu novoro|en~eta;4) dodatak za decu;5) zadovoqavawe razvojnih potreba dece;6) pred{kolsko vaspitawe i obrazovawe za decu bez

roditeqskog starawa, decu sa smetwama u razvoju i decu nadu`em bolni~kom le~ewu;

7) vaspitno-obrazovni programi pripremawa dece za{kolu;

8) boravak, pred{kolsko vaspitawe i obrazovawe ipreventivna zdravstvena za{tita dece pred{kolskoguzrasta i boravak dece osnovno{kolskog uzrasta do desetgodina starosti;

9) odmor i rekreacija dece do 15 godina starosti ude~ijem odmarali{tu;

10) regresirawe tro{kova boravka dece u pred{kolskojustanovi, odmora i rekreacije.

Prava iz stava 1. ta~. 1. do 7. ovog ~lana su prava odop{teg interesa i o wihovom obezbe|ivawu stara seRepublika.

O obezbe|ivawu prava iz stava 1. ta~. 8. do 10. ovog~lana stara se op{tina, u skladu sa ovim zakonom i mater-ijalnim mogu}nostima.

Op{tina mo`e, ako je obezbedila sredstva, da utvrdi idruga prava, ve}i obim prava od prava utvr|enih ovimzakonom i povoqnije uslove za wihovo ostvarivawe, kao idruge oblike de~ije za{tite.

1. Naknada plate za vreme kori{}ewa porodiqskog odsustva

^lan 11.Pravo na naknadu plate za vreme kori{}ewa

porodiqskog odsustva, odnosno dok koristi odsustvovawesa posla zbog nege i starawa o detetu, ima majka ilizaposleni otac, usvojilac deteta ili drugo lice zaposlenokod poslodavca kome je nadle`an organ poverio dete nanegu i starawe (u daqem tekstu: majka).

Poslodavcem, u smislu ovog zakona, smatra se: pre-duze}e, ustanova, banka, organizacija za osigurawe,udru`ewe, agencija, zadruga i svako drugo pravno ifizi~ko lice koje radnika, na osnovu ugovora o radu,zapo{qava.

^lan 12.Za vreme kori{}ewa porodiqskog odsustva, majci pri-

pada naknada plate u visini prose~ne neto plate utvr|eneZakonom o radu (“Slu`beni glasnik Republike Srpske”,broj 38/00).

Naknada plate iz stava 1. ovog ~lana, ne mo`e biti ve}aod visine neto osnovice plate na koju su pla}eni dopri-nosi u posledwa tri meseca, pre otpo~iwawa porodiqskogodsustva.

^lan 13.Obra~un i isplatu naknade plate majci, za vreme

kori{}ewa porodiqskog odsustva, u vremenskom trajawupropisanom Zakonom o radu, vr{i poslodavac.

U postupku ostvarivawa prava iz stava 1. ovog ~lana i~l. 11. i 12. ovog zakona, poslodavac donosi re{ewe.

Javni fond za de~iju za{titu (u daqem tekstu: Fondde~ije za{tite) potvr|uje pravo poslodavca na refundaci-ju i vr{i refundaciju ispla}ene neto plate, za zadwihosam meseci za prvo i drugo dete, a za blizance, tre}e detei svako naredno dete, za zadwih 12 meseci.

^lan 14.Pravo na refundaciju ispla}ene naknade plate nema

poslodavac, koji u skladu sa zakonom, prilikom isplataplata, nije upla}ivao doprinos za de~iju za{titu za svezaposlene radnike, u posledwih godinu dana preotpo~iwawa kori{}ewa porodiqskog odsustva, kao i zavreme wegovog kori{}ewa.

2. Materinski dodatak

^lan 15.Pravo na materinski dodatak ostvaruje svaka majka,

osim majke koja ima pravo na naknadu plate za vremeporodiqskog odsustva i koja ne ispuwava imovinski cen-zus utvr|en ovim zakonom.

Materinski dodatak iznosi do 30% od prose~ne netoplate po zaposlenom u privredi Republike, ostvarene uprethodnoj godini.

Nominalni iznosi cenzusa za ostvarivawe prava namaterinski dodatak utvr|uju se u skladu sa ~lanom 24. ovogzakona.

Procente i nominalne iznose materinskog dodatka icenzusa, u skladu sa st. 1. i 3. ovog ~lana, utvr|uje direktorFonda de~ije za{tite.

^lan 16.Pravo na materinski dodatak, u skladu sa ovim

zakonom, ostvaruje se za prvo troje dece u porodici, u tra-jawu od 365 dana od prvog dana narednog meseca po ro|ewudeteta, na osnovu podnetog zahteva.

Ako lice iz ~lana 15. ovog zakona podnese zahtev zamaterinski dodatak u roku od 30 dana od dana ro|ewa deteta,

Petak, 25. januar 2002. SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE Broj 4 - Strana 29

pravo na materinski dodatak ostvaruje od prvog dananarednog meseca po ro|ewu deteta, a ako zahtev podneseposle tog roka, pravo ostvaruje od prvog dana u narednommesecu.

Ukoliko lice iz ~lana 15. ovog zakona zahtev podneseposle isteka roka od 90 dana od dana ro|ewa deteta, nemo`e ostvariti pravo na materinski dodatak.

3. Pomo} za opremu novoro|en~eta

^lan 17.Pravo na pomo} za opremu novoro|en~eta ostvaruje se

za svako novoro|eno dete u porodici.Oblik, na~in i iznos pomo}i iz stava 1. ovog ~lana

utvr|uje se aktom upravnog odbora Fonda de~ije za{tite, aisti ne mo`e biti mawi od 50% prose~ne neto plate pozaposlenom u privredi Republike ostvarene u prethodnojgodini.

4. Dodatak na decu

^lan 18.Pravo na dodatak na decu, kao nov~ano davawe, ima

svaki gra|anin Republike, prvenstveno nezaposleni borac,vojni invalid I do III grupe invaliditeta, u`ivalac poro-di~ne invalidnine, odnosno gra|anin koji ima prebi-vali{te na teritoriji Republike Srpske, pod uslovimapredvi|enim ovim zakonom.

^lan 19.Strani dr`avqanin koji radi na teritoriji Republike

kod inostranog poslodavca, ima pravo na dodatak na decuako je to me|unarodnim sporazumom predvi|eno.

^lan 20.Dodatak na decu pripada deci najdu`e do navr{enih 15

godina `ivota, ako su na redovnom {kolovawu.Redovnim {kolovawem, u smislu ovog zakona, smatra se

vreme utvr|eno zakonom za sticawe osnovnog i sredwegobrazovawa.

^lan 21.Dodatak na decu ne pripada za dete za koje se potpuno

ili vi{e od 50% obezbe|uje izdr`avawe iz sredstava zajavne rashode za vreme obrazovawa ili rehabilitacije ilikoje je sme{teno u ustanovu socijalne za{tite ili drugusli~nu ustanovu.

Dodatak na decu za dete povodom kojeg majka istovre-meno ostvaruje pravo i na naknadu plate ili materinskidodatak, jedno od prava mo`e se umawiti do 60%, u skladusa aktom Fonda de~ije za{tite.

^lan 22.Dodatak na decu pripada samo za decu koja imaju pre-

bivali{te ili privremeni boravak, `ive i {koluju se nateritoriji Republike, ako me|unarodnim sporazumom nijedruga~ije odre|eno.

^lan 23.Pravo na dodatak na decu ostvaruje se za drugo, tre}e i

~etvrto dete u porodici u zavisnosti od materijalnogpolo`aja porodice, rasporeda ro|ewa i uzrasta dece, naosnovu podnetog zahteva.

Nezavisno od materijalnih uslova, pravo na dodatak nadecu imaju: deca poginulih boraca, deca civilnih `rtavarata i ratnih vojnih invalida I i II kategorije, deca -civilne `rtve rata i deca bez roditeqskog starawa.

Nezavisno od materijalnih uslova, pored dece iz stava1. ovog ~lana, dodatak na decu pripada i za prvo dete zakoje je nadle`ni organ doneo akt o razvrstavawu zbog ome-tenosti u razvoju, ako nije sme{teno u ustanovu socijalneza{tite, detetu bez roditeqskog starawa i detetu ~ijaporodica ostvaruje pravo na materijalno obezbe|eweprema Zakonu o socijalnoj za{titi (“Slu`beni glasnikRepublike Srpske”, br. 5/93 i 15/96).

Pravo iz stava 3. ovog ~lana pripada detetu donavr{enih 19 godina `ivota.

Izuzetno od stava 4. ovog ~lana, dodatak na decu pri-pada detetu posle navr{enih 19 godina `ivota, sve dok jeobuhva}eno vaspitno-obrazovnim programom.

Pravo na dodatak na decu ostvaruje se od prvog dana uslede}em mesecu.

^lan 24.Pravo na dodatak na decu ostvaruje se:1) ako porodica ostvaruje pravo na materijalno

obezbe|ewe, u skladu sa Zakonom o socijalnoj za{titi;2) ako ukupan mese~ni prihod po ~lanu porodice ost-

varen {est meseci pre podno{ewa zahteva, iznosi od 10%do 40% od prose~ne mese~ne plate ostvarene u prethodnojgodini u privredi Republike, a katastarski prihod po~lanu porodice u prethodnoj godini ne prelazi iznos od3% prose~nog katastarskog prihoda na javnom hektaruzemqi{ta;

3) ako ukupan katastarski prihod po ~lanu porodice uprethodnoj godini iznosi od 3% do 10% od prose~nogkatastarskog prihoda po jednom hektaru zemqi{ta, aporodica ne ostvaruje druge prihode;

4) ako vrednost procewene pokretne imovine (automo-bil, radna ma{ina i drugo) ne prelaze vrednost od pet doosam prose~nih plata po zaposlenom u privredi Republikeu prethodnoj godini.

^lan 25.Procente i nominalne iznose cenzusa za ostvarivawe

prava na dodatak na decu u skladu sa ~lanom 24. ovog zakonautvr|uje direktor Fonda de~ije za{tite.

^lan 26.Visina dodatka na decu iznosi: za drugo i ~etvrto dete

od 5% do 15%, a za tre}e dete i dete iz ~lana 23. st. 3, 4. i5. ovog zakona od 15% do 30% od prose~ne neto plate pozaposlenom u privredi Republike ostvarene u prethodnojgodini.

Procente i nominalne iznose dodatka na decu, u skladusa stavom 1. ovog ~lana, utvr|uje direktor Fonda de~ijeza{tite.

5. Zadovoqavawe razvojnih potreba dece

^lan 27.Deca do 15 godina starosti imaju pravo na pomo} u

ciqu podsticawa i zadovoqavawa razvojnih potreba, poduslovima i na na~in utvr|en programom nadle`nog organaFonda de~ije za{tite.

Programom iz stava 1. ovog ~lana utvr|uje se vrstapomo}i, nosioci programa, obim korisnika prava iu~e{}e Fonda de~ije za{tite u finansirawu.

6. Pred{kolsko vaspitawe i obrazovawe za decu bezroditeqskog starawa, decu sa smetwama u razvoju

i decu na du`em bolni~kom le~ewu

^lan 28.Deca pred{kolskog uzrasta bez roditeqskog starawa i

deca sa smetwama u razvoju sme{tena u ustanove socijalneza{tite i deca na du`em bolni~kom le~ewu u zdravstvenimustanovama, imaju pravo na organizovan vaspitno-obra-zovni program u trajawu od tri do pet sati dnevno doktraje sme{taj.

7. Vaspitno-obrazovni programi pripremawa dece za {kolu

^lan 29.Za decu pred{kolskog uzrasta, koja ne ostvaruju pravo

na celodnevni boravak, organizuju se vaspitno-obrazovniprogrami radi doprinosa socijalnom, intelektualnom,kulturnom, emocionalnom i fizi~kom razvoju dece, u ciqupripremawa za polazak u {kolu.

8. Boravak, pred{kolsko vaspitawe i obrazovawe i pre-ventivna zdravstvena za{tita dece pred{kolskog uzrasta i

boravak dece do deset godina starosti upred{kolskoj ustanovi

^lan 30.Deca pred{kolskog uzrasta imaju pravo na boravak,

preventivnu zdravstvenu za{titu i pred{kolskovaspitawe i obrazovawe, a deca do deset godina starostipravo na boravak u pred{kolskoj ustanovi.

Strana 30 - Broj 4 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE Petak, 25. januar 2002.

Kriterijume za prijem dece u pred{kolsku ustanovuutvr|uje nadle`ni op{tinski organ.

9. Odmor i rekreacija dece do 15 godina starostiu de~ijem odmarali{tu

^lan 31.Deca do 15 godina starosti imaju pravo na boravak u

de~ijem odmarali{tu, na odmor, rekreaciju, zdravstvenuza{titu, ishranu, vaspitno-obrazovni rad i sportsko-rekreativne aktivnosti, pod uslovima i na na~in kojiutvrdi nadle`ni op{tinski organ.

10. Regresirawe tro{kova boravka dece u pred{kolskojustanovi, odmora i rekreacije

^lan 32.Deca pred{kolskog i osnovno{kolskog uzrasta, u zav-

isnosti od materijalnog polo`aja porodice, imaju pravona regresirawe tro{kova boravka u pred{kolskojustanovi.

Regresirawe tro{kova celodnevnog i poludnevnogboravka dece pred{kolskog uzrasta obezbe|uje se, u ukup-nom iznosu od 80% od prose~ne ekonomske cene po detetu upred{kolskim ustanovama koje se nalaze u mre`i ustanovakoju utvrdi op{tina.

Na~in i uslove regresirawa tro{kova iz st. 1. i 2. ovog~lana utvr|uje nadle`ni op{tinski organ.

^lan 33.Ministar nadle`an za de~iju za{titu, na predlog

Fonda de~ije za{tite, propisuje bli`e uslove i na~in ost-varivawa prava na naknadu plate za vreme kori{}ewaporodiqskog odsustva (~l. 11. do 14.), materinski dodatak(~l. 15. do 16.), pomo} za opremu novoro|en~eta (~lan 17.),dodatak na decu (~l. 18. do 26.), kao i pravo iz ~lana 28.ovog zakona.

Ministar nadle`an za obrazovawe propisuje osnoveprograma vaspitno-obrazovnog rada i bli`e uslove i na~inwegovog ostvarivawa za prava iz ~l. 30. do 32. ovog zakona.

III - POSTUPAK ZA OSTVARIVAWE PRAVA

^lan 34.Prava utvr|ena ovim zakonom ostvaruju se po propisi-

ma o op{tem upravnom postupku, ako ovim zakonom nijedruga~ije odre|eno.

^lan 35.Na osnovu podnetog zahteva, re{avawe o pravima iz

~lana 10. stav 1. ta~. 1. do 7. ovog zakona, poverava se cen-tru za socijalni rad.

^lan 36.O pravima iz ~lana 10. stav 1. ta~ka 1. ovog zakona, u

prvom stepenu, re{ava centar za socijalni rad, odnosnoslu`ba socijalne i de~ije za{tite (u daqem tekstu: Centar)u kojoj je sedi{te poslodavca, a o pravima iz ~lana 10. stav1. ta~. 2. do 10. re{ava Centar op{tine u kojoj je prebi-vali{te roditeqa, koriste}i informacioni sistemFonda de~ije za{tite.

Na poslovima iz prethodnog stava mogu raditi radni-ci Centra koji su, u skladu sa programom Fonda de~ijeza{tite, zavr{ili obuku za vo|ewe upravnog postupka ire{avawe o pravima, obuku za automatsku obradu podatakai rad sa bazom podataka Fonda de~ije za{tite i koji imajusaglasnost Fonda de~ije za{tite za obavqawe navedenihposlova.

Obuku radnika za poslove iz stava 2. ovog ~lana iizdavawe saglasnosti vr{i Fond de~ije za{tite.

Tro{kove obuke radnika i odr`avawe informacionogsistema snosi Fond de~ije za{tite.

^lan 37.Prvostepena re{ewa o pravima iz ovog zakona podle`u

reviziji.Reviziju vr{i Fond de~ije za{tite.Ako je protiv prvostepenog re{ewa izjavqena `alba, o

reviziji i `albi re{ava se istim re{ewem.Revizija ne odla`e izvr{ewe re{ewa.

^lan 38.U vr{ewu revizije, Fond de~ije za{tite mo`e prvoste-

peno re{ewe potvrditi ili izmeniti, poni{titi iliukinuti.

Fond de~ije za{tite }e u vr{ewu revizije poni{titiili ukinuti re{ewe, ako utvrdi:

1) da su u prvostepenom postupku nepotpuno ilipogre{no utvr|ene ~iwenice;

2) ako se u postupku nije vodilo ra~una o pravilimapostupka koja bi bila od uticaja na dono{ewe re{ewa;

3) da su pogre{no oceweni dokazi;4) da je iz utvr|enih ~iwenica izveden pogre{an

zakqu~ak u pogledu ~iweni~nog stawa;5) da je pogre{no primewen propis na osnovu koga je

re{ewe doneseno.Prvostepeni organ ~ije je re{ewe u reviziji

poni{teno ili ukinuto i predmet vra}en na ponovni pos-tupak, donosi novo re{ewe. Novo re{ewe podle`e revizijiu kojoj se ispituje samo da li je novo re{ewe u skladu sarazlozima zbog kojih je ranije re{ewe poni{teno iliukinuto.

Radnik Centra, koji u vezi sa re{avawem o pravima ikori{}ewem informacionog sistema, namerno ili iz kra-jwe nepa`we, pri~ini materijalnu {tetu Fondu de~ijeza{tite, du`an je solidarno sa poslodavcem da tu {tetunaknadi.

Radniku iz prethodnog stava Fond de~ije za{tite mo`euskratiti saglasnost, izdatu u skladu sa ~lanom 36. stav 3.ovog zakona, predlo`iti novog radnika za obavqawe nave-denih poslova i pokrenuti inicijativu za vo|ewe disci-plinskog postupka protiv odgovornog radnika Centra.

^lan 39.Ako protiv re{ewa koje podle`e reviziji nije izjavqe-

na `alba, a revizija nije izvr{ena u roku od dva meseca oddana kada je drugostepeni organ primio predmet, re{ewepostaje kona~no istekom tog roka.

^lan 40.@albe na prvostepena re{ewa u drugom stepenu re{ava

direktor Fonda de~ije za{tite.

^lan 41.Zahtev za refundaciju naknade plate mo`e se podneti u

roku od 12 meseci od dana otpo~iwawa kori{}ewaporodiqskog odsustva majke za koju se tra`i refundacija.

Refundacija naknade plate vr{i se po mesecima, uskladu sa re{ewem iz ~lana 36. ovog zakona.

Protekom roka iz stava 1. ovog ~lana podnosilac gubipravo na refundaciju.

^lan 42.Materinski dodatak, dodatak na decu i pomo} za opre-

mu novoro|en~eta ispla}uje Fond de~ije za{tite.

^lan 43.Obra~un tro{kova za ostvarivawe prava iz ~lana 10.

stav 1. ta~ka 6. vr{i pred{kolska ustanova i dostavqaCentru radi utvr|ivawa prava.

Isplatu sredstava iz stava 1. ovog ~lana vr{i Fondde~ije za{tite.

^lan 44.Korisnik prava iz ovog zakona, koji je na osnovu neis-

tinitih ili neta~nih podataka ili neprijavqivawempromena koje uti~u na gubitak ili obim prava, ostvariopravo, du`an je da naknadi {tetu, u skladu sa zakonom.

Pod neistinitim i neta~nim podacima, u skladu sastavom 1. ovog ~lana, podrazumeva se i neprijavqeno ost-varivawe prihoda sa zemqi{ta, pokretne i nepokretneimovine srodnika i ostvarivawe prihoda radom koji nijeu skladu sa zakonom.

Nadle`ni organ u prvom i drugom stepenu mo`esamoinicijativno vr{iti proveru ta~nosti i istinitostidokumentacije, u skladu sa st. 1. i 2. ovog ~lana i u slu~ajuda se utvrdi da je pravo ostvareno na osnovu neistinitih ineta~nih podataka, ukinuti ostvareno pravo.

Petak, 25. januar 2002. SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE Broj 4 - Strana 31

^lan 45.U ciqu osavremewavawa i unapre|ewa rada u primeni

ovog zakona, Ministarstvo zdravqa i socijalne za{tite iFond de~ije za{tite }e preduzeti mere za ja~awe tehni~keopremqenosti, uvo|ewa savremenih informati~kih sred-stava i ukqu~ivawa u informacioni sistem RepublikeSrpske.

IV - PRED[KOLSKO VASPITAWE I OBRAZOVAWE

^lan 46.Pred{kolsko vaspitawe i obrazovawe, u smislu ovog

zakona, je organizovana delatnost kojom se ostvarujecelovit razvoj deteta pred{kolskog uzrasta.

Pred{kolsko vaspitawe i obrazovawe sa porodi~nimvaspitawem i sa obrazovnim sistemom ~ine jedinstvenucelinu.

^lan 47.Pred{kolsko vaspitawe i obrazovawe ostvaruje se u

de~ijim jaslicama, za decu od jedne do tri godine starostii u de~ijim vrti}ima za decu od tri godine do polaska uosnovnu {kolu (u daqem tekstu: pred{kolske ustanove).

^lan 48.U pred{kolskim ustanovama obezbe|uje se dnevni

boravak dece, ostvarivawe vaspitno-obrazovne, preven-tivno-zdravstvene i socijalne funkcije, kroz organizo-vawe celodnevnih, poludnevnih, kra}ih interesnih, povre-menih i drugih razli~itih oblika rada sa decom do polas-ka u osnovnu {kolu.

Pred{kolske ustanove mogu organizovati delatnost udrugoj porodici i stanu roditeqa, kao i pru`awe poje-dinih usluga deci i porodicama.

Pred{kolske ustanove mogu organizovati i produ`eniboravak za u~enike od prvog do tre}eg razreda osnovne{kole.

^lan 49.Upis dece u pred{kolsku ustanovu vr{i se na osnovu

lekarskog uverewa, odnosno mi{qewa komisije, ofizi~kom i psihi~kom razvoju deteta.

^lan 50.Rad sa decom u pred{kolskoj ustanovi organizuje se u

vaspitnim grupama.U zavisnosti od uzrasta, broj upisane dece u vaspitnoj

grupi je:1) do 18 meseci - do 10 dece,2) od 18 meseci do 2 godine - do 15 dece,3) od 2 do 3 godine - do 18 dece,4) od 3 do 4 godine - do 23 dece,5) od 4 do 5 godina - do 25 dece,6) od 5 do 7 godina - do 30 dece.Izuzetno od stava 2. ovog ~lana, broj upisane dece je:1) u me{ovitoj grupi - do 20 dece,2) na bolni~kom le~ewu - do 20 dece,3) sa smetwama u razvoju - do 8 dece,4) sme{tene u drugu porodicu i stan roditeqa - do 10 dece,5) osnovno{kolskog uzrasta u me{ovitoj grupi - do 34

dece.Ako ne postoje mogu}nosti za formirawe vaspitnih

grupa iz st 2. i 3. ovog ~lana, op{tinski organ upravenadle`an za poslove obrazovawa mo`e utvrditi ve}i,odnosno mawi broj dece u vaspitnoj grupi, u skladu sa kri-terijima koje propisuje ministar nadle`an za posloveobrazovawa.

^lan 51.Poslove vaspitawa i obrazovawa, preventivne

zdravstvene za{tite i socijalne za{tite i pedago{ko-psi-holo{ke u pred{kolskoj ustanovi mogu da obavqaju:

1) sa decom uzrasta do tri godine, lica koja imaju naj-mawe sredwu {kolsku spremu zdravstvene struke - medi-cinske sestre, vaspita~kog ili pedijatrijskog smera;

2) sa decom od tri godine do polaska u osnovnu {kolu,lica koja imaju sredwu, vi{u ili visoku {kolsku spremuodgovaraju}e vaspitno-obrazovne struke - vaspita~i ivaspita~i saradnici;

3) na ostvarivawu programa preventivne zdravstveneza{tite sa decom od tri godine do polaska u osnovnu{kolu, lica koja imaju najmawe sredwu {kolsku spremu -medicinske sestre pedijatrijskog ili op{teg smera;

4) sa decom na du`em bolni~kom le~ewu, lica kojaimaju vi{u {kolsku spremu odgovaraju}e vaspitno-obra-zovne struke - vaspita~i i lica koja imaju vi{u ili visoku{kolsku spremu odgovaraju}e defektolo{ke struke;

5) sa decom sa smetwama u razvoju, lica koja imaju vi{uili visoku {kolsku spremu odgovaraju}e defektolo{kestruke;

6) sa u~enicima u produ`enom boravku, lica koja imajusredwu, vi{u ili visoku {kolsku spremu - vaspita~,u~iteq, nastavnik razredne nastave, pedagog i psiholog;

7) na ostvarivawu programa socijalne za{tite licekoje ima najmawe vi{u {kolsku spremu - socijalni radnik;

8) na ostvarivawu pedago{ko-psiholo{kog programa,lice koje ima visoku {kolsku spremu - pedagog i psiholog.

Ministar nadle`an za poslove obrazovawa propisujevrstu stru~ne spreme vaspita~a i stru~nih saradnikaobrazovne struke, a ministar nadle`an za poslove zdravqai socijalne za{tite vrstu stru~ne spreme zdravstvenihradnika i stru~nih radnika na poslovima socijalnog radai ishrane.

Radnici ustanove za decu koji se bave pred{kolskimvaspitawem i obrazovawem moraju biti lekarski pre-gledani svake godine. Lice koje boluje od zarazne ilidu{evne bolesti ne mo`e raditi u de~ijoj ustanovi koja sebavi vaspitno-obrazovnim radom.

^lan 52.U okviru 40-to ~asovne radne nedeqe, vaspita~i, medi-

cinske sestre i defektolozi koji rade u vaspitnim grupamaimaju 30 sati neposrednog rada sa decom.

Vaspita~i i defektolozi koji rade u vaspitnim grupa-ma u bolnicama imaju 25 sati neposrednog rada sa decom.

Stru~ni saradnici imaju 32 sata neposrednog rada sadecom i instruktivnog i savetodavnog rada sa medicin-skim sestrama i vaspita~ima.

Ostalo radno vreme vaspita~a, medicinskih sestara,defektologa i stru~nih saradnika raspore|uje se napripremu za rad sa decom, stru~no usavr{avawe, saradwusa porodicom i druge aktivnosti.

Po~etak i zavr{etak radnog vremena u pred{kolskojustanovi utvr|uje op{tinski organ uprave nadle`an zaposlove obrazovawa i vaspitawa, u skladu sa potrebamadece i radnim vremenom roditeqa.

^lan 53.Vaspita~i koriste godi{wi odmor, po pravilu, u vre-

menu u kome se ne realizuju sadr`aji programa vaspitno-obrazovne aktivnosti i traje najmawe 30 radnih dana.

Vreme i du`ina kori{}ewa godi{weg odmora vaspi-ta~a utvr|uje se statutom ustanove.

^lan 54.Osnove programa vaspitno-obrazovnog rada u

pred{kolskoj usanovi ostvaruju se na srpskom jeziku.

^lan 55.Vaspita~i u pred{kolskoj ustanovi du`ni su da se

stalno stru~no usavr{avaju i da polo`e stru~ni ispit.Stru~no usavr{avawe i polagawe stru~nog ispita za

vaspita~a vr{i se po Pravilniku o polagawu stru~nogispita nastavnika, stru~nih saradnika i vaspita~a(“Slu`beni glasnik Republike Srpske”, broj 25/93).

^lan 56.Ministar nadle`an za poslove zdravqa i socijalne

za{tite propisuje program i na~in polagawa stru~nogispita i program stru~nog usavr{avawa zdravstvenih isocijalnih radnika u pred{kolskoj ustanovi.

Strana 32 - Broj 4 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE Petak, 25. januar 2002.

^lan 57.U pred{kolskoj ustanovi obrazuju se stru~na ve}a,

stru~ni aktivi i drugi organi utvr|eni statutomustanove.

Sastav stru~nih organa, na~in i delokrug radautvr|uje se statutom pred{kolske ustanove.

^lan 58.Ministar nadle`an za poslove obrazovawa, na predlog

Republi~kog pedago{kog zavoda, propisuje osnove vaspit-no-obrazovnih programa za razli~ite oblike rada sa decomdo polaska u osnovnu {kolu, normativ didakti~kih sred-stava za ostvarivawe tih programa, sadr`aj obrazaca ina~in vo|ewa evidencije o ostvarivawu vaspitno-obra-zovnog rada.

Ministar nadle`an za poslove zdravqa i socijalneza{tite propisuje osnove programa preventivnezdravstvene za{tite i osnove programa socijalnog rada,normativ dru{tvene ishrane dece, sadr`aj obrazaca ina~in vo|ewa evidencije o ostvarivawu preventivnezdravstvene za{tite i programa socijalnog rada, kao iprimeni normativa ishrane.

V - USTANOVE ZA DECU

^lan 59.Prava na boravak, pred{kolsko vaspitawe i obrazo-

vawe i preventivnu zdravstvenu za{titu dece pred{kol-skog uzrasta, vaspitno-obrazovni program u godini predpolazak u osnovnu {kolu u trajawu od tri sata dnevno, uskladu sa programom iz ~lana 29. ovog zakona, boravak decedo deset godina starosti u pred{kolskoj ustanovi i odmori rekreacija dece do 15 godina starosti u de~ijem odmar-ali{tu ostvaruju se preko ustanova za decu utvr|enih ovimzakonom.

Ustanove za decu iz stava 1. ovog ~lana osnivaop{tina.

Mre`u ustanova za decu utvr|uje op{tina, na osnovukriterijuma koje donosi Vlada Republike Srpske (u daqemtekstu: Vlada).

^lan 60.Ustanova za decu mo`e biti osnovana i po~eti sa

radom ako ima obezbe|en prostor, opremu i stru~ne i drugeradnike.

Ministar nadle`an za de~iju za{titu, ministarnadle`an za obrazovawe i ministar nadle`an za zdravqe,sporazumno utvr|uju bli`e uslove u pogledu prostora,opreme, broja stru~nih i drugih radnika u ustanovama zadecu.

Ustanova za decu mo`e po~eti sa radom kada op{tins-ka uprava utvrdi da su ispuweni uslovi za weno osnivawei po~etak rada.

^lan 61.Druga pravna i fizi~ka lica mogu obavqati delatnost,

odnosno poslove u oblasti de~ije za{tite pod uslovima ina na~in utvr|en ovim zakonom za obavqawe tih delatnos-ti, odnosno poslova.

Druga pravna i fizi~ka lica mogu obavqati delatnost,odnosno poslove de~ije za{tite, u zavisnosti od wihovevrste, ako imaju obezbe|en odgovaraju}i prostor, opremu iako lice koje obavqa te poslove ima odgovaraju}u stru~nuspremu.

Bli`e uslove iz stava 2. ovog ~lana propisuju spo-razumno ministar nadle`an za de~iju za{titu, ministarnadle`an za obrazovawe i ministar nadle`an za zdravqe.

Kada druga pravna i fizi~ka lica osnivaju ustanove zadecu odre|ene ovim zakonom sa delokrugom utvr|enim ovimzakonom, u pogledu uslova za wihovo osnivawe primewujuse odredbe ovog zakona i akti nadle`nog ministarstvapropisani za te ustanove.

^lan 62.Na osnivawe, upravqawe, rukovo|ewe, polo`aj

zaposlenih u ustanovi za decu, nadzor nad zakonito{}urada kao i na ukidawe primewuju se odredbe zakona kojimase ure|uje sistem javnih ustanova.

^lan 63.Ustanovom za decu rukovodi direktor.Direktor ustanove odgovoran je za zakonitost rada,

organizaciju rada, ostvarivawe programa rada ustanove ivo|ewe propisane dokumentacije i evidencije.

Za direktora ustanove za decu mo`e biti imenovanolice koje ima visoku ili vi{u stru~nu spremu prosvetno-pedago{kog, psiholo{kog, sociolo{kog, socijalnog ilizdravstvenog smera, polo`en stru~ni ispit i najmawe trigodine uspe{nog radnog iskustva u vaspitno-obrazovnomradu.

Direktor se imenuje na period od ~etiri godine.Osniva~ }e razre{iti du`nosti direktora ustanove za

decu ako utvrdi da ne izvr{ava obaveze koje su mupropisane ovim zakonom, odnosno statutom ustanove.

^lan 64.Organ upravqawa ustanove za decu je upravni odbor.Upravni odbor ima najmawe pet ~lanova.^lanovi upravnog odbora imenuju se na period od

~etiri godine.Upravni odbor raspisuje konkurs za direktora i daje

predlog osniva~u za wegovo imenovawe.Na upravni odbor primewuju se odredbe zakona kojim

se ure|uje sistem javnih ustanova, odnosno koje supropisane statutom ustanove za decu.

^lan 65.Kada se u ustanovi za decu organizuje {trajk, minimum

procesa rada koji se obezbe|uje je boravak, ~uvawe, nega iishrana dece.

Op{tim aktom ustanove za decu utvr|uju se poslovi izstava 1. ovog ~lana koji moraju da se obavqaju za vreme tra-jawa {trajka, kao i na~in i uslovi za obavqawe tih poslova.

^lan 66.Ustanova za decu vodi evidenciju o svom radu.

^lan 67.Ustanova za decu donosi godi{wi program rada, uz

prethodnu saglasnost osniva~a, najkasnije do 30. septembrateku}e godine i podnosi izve{taj o izvr{ewu godi{wegprograma rada osniva~u za prethodnu godinu.

^lan 68.U de~ijem odmarali{tu, deci do 15 godina starosti,

obezbe|uje se boravak, vaspitno-obrazovni rad, zdravstve-na za{tita, ishrana, sportsko-rekreativni i drugisadr`aji kroz organizovawe aktivnog odmora, rekreacije,nastave u prirodi i klimatskog oporavka.

Ministar nadle`an za socijalnu i de~iju za{titu,ministar nadle`an za obrazovawe i ministar nadle`an zazdravqe, sporazumno utvr|uju osnove programa odmora,rekreacije, klimatskog oporavka i nastave u prirodi.

^lan 69.Stru~ne poslove u de~ijim odmarali{tima mogu

obavqati lica sa sredwom, vi{om i visokom {kolskomspremom (prosvetna, zdravstvena, socijalna i dijetetskastruka).

VI - OBEZBE\IVAWE SREDSTAVA

^lan 70.U ciqu obezbe|ewa sredstava za ostvarivawe prava od

op{teg interesa iz ovog zakona, osniva se Javni fond zade~iju za{titu.

Sredstva za Fond de~ije za{tite obezbe|uju se:- stopom doprinosa za de~iju za{titu utvr|enu

Zakonom o doprinosima (“Slu`beni glasnik RepublikeSrpske”, broj 51/01);

- poklonima, donacijama i prilozima fizi~kih ipravnih lica;

- kori{}ewem raspolo`ivih sredstava i prava;- iz buxeta Republike, ukoliko Fond de~ije za{tite, na

osnovu izvorne stope doprinosa, objektivno ne uspevaobezbediti potrebna sredstva za realizaciju prava odop{teg interesa;

Petak, 25. januar 2002. SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE Broj 4 - Strana 33

- od izdavawa, odnosno prometa hartija od vrednosti;- od doma}ih i inostranih kredita.

^lan 71.Fond de~ije za{tite sti~e svojstvo pravnog lica upi-

som u sudski registar.Fondom de~ije za{tite upravqa Upravni odbor od pet

~lanova, Nadzorni odbor od tri ~lana i direktor Fonda.Upravni odbor, Nadzorni odbor i direktora Fonda

imenuje Vlada Republike.Unutra{wa organizacija i na~in poslovawa Fonda

de~ije za{tite ure|uje se statutom, koji donosi Upravniodbor, uz saglasnost Vlade.

Nadzor nad zakonito{}u rada Fonda de~ije za{titevr{i ministarstvo nadle`no za de~iju za{titu.

^lan 72.Sredstva za ostvarivawe prava od op{teg interesa

utvr|enih u ~lanu 10. stav 1. ta~. 1. do 7. ovog zakonaobezbe|uju se u Fondu de~ije za{tite, pri ~emu se posebnovode sredstva za porodiqska prava, a posebno sredstva zadodatak na decu i druga prava.

Iznosi iz prava, iz stava 1. ovog ~lana, utvr|ena ovimzakonom uskla|uju se prema ostvarenim sredstvima u Fondude~ije za{tite, namewenim za isplatu utvr|enih prava.

Sredstvima za isplatu prava, u smislu prethodnogstava, smatraju se sredstva ostvarena u skladu sa ~lanom 66.ovog zakona.

Sredstva za ostvarivawe prava iz ~lana 10. stav 1. ta~.8. do 10. ovog zakona i sredstva za izgradwu, dogradwu iopremawe ustanova za decu obezbe|uje se u buxetu op{tine.

Sredstva za tro{kove postupka u ostvarivawu prava izovog zakona obezbe|uju se u buxetu op{tine.

^lan 73.Cena usluga, odnosno programa, sadr`i vrednost

investicionog odr`avawa, naknada materijalnihtro{kova, zarada i drugih obaveza utvr|enih va`e}impropisima.

Ministar nadle`an za poslove de~ije za{titepropisuje merila za utvr|ivawe cena usluga u de~ijimustanovama.

Nadle`ni op{tinski organ utvr|uje cene usluga uustanovama za decu koje se nalaze u mre`i ustanova kojeutvr|uje op{tina.

VII - NADZOR NAD ZAKONITO[]U RADAI NAD STRU^NIM RADOM

^lan 74.Nadzor nad zakonito{}u rada ustanova za decu vr{i

ministarstvo nadle`no za socijalnu i de~iju za{titu.

^lan 75.Nad obavqawem stru~nog rada u delatnosti de~ije

za{tite vr{i se stru~ni nadzor.Nadzor nad stru~nim radom utvr|uje se da li se stru~ni

rad na ostvarivawu de~ije za{tite zasniva na savremenimnau~nim i stru~nim metodama i dostignu}ima za tu vrstudelatnosti da li se ona organizuje na najcelishodniji inajefikasniji na~in.

Nadzor nad stru~nim radom vr{i se stalno i sistem-atski, neposrednim uvidom, kontrolom i drugim oblicimaprovere ostvarivawa zadataka, odnosno na~ina organizovawa iprimene odgovaraju}ih stru~nih postupaka i metoda na ost-varivawu pojedinih prava i oblika de~ije za{tite.

Nadzorom nad stru~nim radom pru`a se i neposrednastru~na pomo}.

^lan 76.Upravni i stru~no pedago{ki nadzor nad stru~nim

radom u ostvarivawu vaspitno-obrazovnog rada vr{i min-istarstvo nadle`no za obrazovawe, nad ostvarivawem pre-ventivne zdravstvene za{tite ministarstvo nadle`no zazdravqe i nad ostvarivawem socijalnog rada ministarst-vo nadle`no za socijalnu i de~iju za{titu.

Nadzor na stru~nim radom vr{i se najmawe jedanput udve godine.

Ministri nadle`ni za socijalnu i de~iju za{titu,zdravqe i obrazovawe sporazumno propisuju na~in i pos-tupak za vr{ewe nadzora nad stru~nim radom i sporazum-no utvr|uju godi{wi program sprovo|ewa nadzora.

^lan 77.Izve{taj o izvr{enom nadzoru nad stru~nim radom

dostavqa se u roku od 30 dana po obavqenom nadzoruustanovi u kojoj je izvr{en nadzor, osniva~u ustanove iorganu koji je dao saglasnost za obavqawe delatnosti,odnosno poslova, drugim pravnim i fizi~kim licima.

^lan 78.Nadzor nad stru~nim radom mogu da vr{e lica koja

imaju visoku {kolsku spremu odgovaraju}e struke.Izuzetno od stava 1. ovog ~lana, nadzor nad poslovima

ishrane mogu vr{iti i lica sa vi{om {kolskom spremomodgovaraju}e struke.

VIII - DE^IJA NEDEQA

^lan 79.Svake godine, u prvoj nedeqi meseca oktobra, radi pod-

sticawa i organizovawa raznovrsnih kulturno-obra-zovnih, rekreativnih i drugih manifestacija posve}enihdeci i preduzimawa drugih mera za unapre|ewe razvojadru{tvene brige o deci, uvodi se “De~ija nedeqa”.

Aktivnosti koje se organizuju za vreme trajawa “De~ijenedeqe” utvr|uju se programom koji donosi ministarnadle`an za poslove de~ije za{tite.

Aktivnosti u toku “De~ije nedeqe” finansiraju sesredstvima koja se prikupe za vreme trajawa “De~ije nede-qe” i uplate na poseban ra~un.

^lan 80.Za vreme trajawa “De~ije nedeqe” pla}a se poseban iznos:1) za svaku prodatu voznu kartu u `elezni~kom, brod-

skom, avionskom i autobuskom, me|umesnom i me|unarod-nom saobra}aju;

2) na svaku po{tansku po{iqku u unutra{wem sao-bra}aju, osim za po{iqke novina i ~asopisa;

3) na svaku prodatu ulaznicu za pozori{te, bioskop,drugu kulturnu manifestaciju i sportsku priredbu za kojuse napla}uju ulaznice;

4) na svaku prodatu gramofonsku plo~u, muzi~ki kom-pakt-disk i video kasetu.

Naplatu iznosa vr{e organizacije i druga pravna licai gra|ani koji prodaju ulaznice, vozne karte, odnosno vr{epo{tanske usluge i du`ni su da napla}ena sredstva uplatena poseban ra~un u buxet Republike, u roku od sedam danapo zavr{etku “De~ije nedeqe”.

Ministar nadle`an za finansije bli`e propisujena~in naplate iznosa iz stava 1. ovog ~lana.

Iznos iz stava 1. ovog ~lana utvr|uje Vlada, odlukom,koju donosi do 30. juna za teku}u godinu.

^lan 81.Napla}ena sredstva za vreme trajawa “De~ije nedeqe”

utvr|uju se u buxetu Republike, a ministarstvo nadle`noza poslove de~ije za{tite ih raspore|uje organizatorimamanifestacija posve}enih deci.

IX - KAZNENE ODREDBE

^lan 82.Nov~anom kaznom od 200 KM do 2.000 KM kazni}e se za

prekr{aj poslodavac ako ne izvr{i obra~un i isplatunaknade plate u skladu sa odredbama ~l. 12. i 13. st. 1. i 2.,odnosno ne omogu}i proveru ta~nosti i istinitosti doku-mentacije u skladu sa odredbama ~lana 41. stav 3. ovogzakona. Za prekr{aje iz stava 1. ovog ~lana kazni}e se iodgovorno lice poslodavca, nov~anom kaznom u iznosu od70 KM i 700 KM.

^lan 83.Nov~anom kaznom od 200 KM do 2.000 KM kazni}e se za

prekr{aj pred{kolska ustanova ili druga organizacija,koja obavqa delatnost ustanove za decu ako:

Strana 34 - Broj 4 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE Petak, 25. januar 2002.

1) otpo~ne sa radom i obavqa delatnost, a ne ispuwavapropisane uslove, odnosno ako obavqa delatnost bezodobrewa nadle`nog organa (~lan 60.);

2) ne vodi propisanu evidenciju (~lan 66.);3) ne donese godi{wi program rada (~lan 67.);4) ne ostvaruje osnove programa pred{kolskog

vaspitawa i obrazovawa, osnove programa preventivnezdravstvene za{tite, osnove programa socijalnog rada i neprimewuje normative ishrane dece (~lan 58.);

5) ako utvrdi i primewuje cene usluga bez saglasnostiop{tinske uprave (~lan 73.).

Za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana kazni}e se nov~anomkaznom od 70 KM do 700 KM i odgovorno lice u ustanoviza decu, odnosno drugoj organizaciji koja obavqa delat-nost ustanove za decu.

^lan 84.Nov~anom kaznom od 200 KM do 2.000 KM kazni}e se

organizacija, odnosno drugo pravno lice, koja ne ubiresredstva “De~ije nedeqe”, odnosno koja ne upla}uje ubranasredstva u buxet Republike Srpske (~lan 80.).

Za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana kazni}e se nov~anomkaznom od 70 do 700 KM i odgovorno lice u organizaciji,odnosno drugom pravnom licu.

^lan 85.Nov~anom kaznom od 70 KM do 700 KM kazni}e se

fizi~ko lice koje samostalno obavqa privrednu ili drugudelatnost, koje ne ubira sredstva “De~ije nedeqe”, odnosnokoje ne upla}uje ubrana sredstva u buxet Republike (~lan80.).

H - PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE

^lan 86.Do dono{ewa podzakonskih propisa, u skladu sa ovim

zakonom, primewiva}e se postoje}i propisi, ukoliko nisuu suprotnosti sa ovim zakonom.

^lan 87.Ukoliko neka pitawa propisana ovim zakonom nisu

detaqno razra|ena, koristi}e se drugi zakoni koji pomenu-ta pitawa detaqnije razra|uju.

^lan 88.Zahtevi za re{avawe o pravima, o kojima do dana

po~etka primene ovog zakona postupak nije okon~anre{ewem, re{ava}e se u skladu sa propisima koji su bilina snazi do dana po~etka primene ovog zakona.

U postupku revizije prava na dodatak na decu primewi-va}e se ovaj zakon.

^lan 89.U op{tinama koje nemaju Centar za re{avawe o pravi-

ma iz ~lana 10. stav 1. ta~. 1. do 7. ovog zakona, poverava seodgovaraju}oj slu`bi u op{tinskom organu uprave, uzsaglasnost ministarstva nadle`nog za poslove socijalne ide~ije za{tite.

^lan 90.Do regulisawa razme{taja izbeglica i raseqenih lica

wihovo privremeno boravi{te u op{tini smatra se pre-bivali{tem prilikom utvr|ivawa prava iz ovog zakona.

^lan 91.Fondovi za humanitarnu pomo} deci du`ni su uskladi-

ti svoje osniva~ke akte, posebno statute i evidenciju idostaviti ministarstvu nadle`nom za de~iju za{titu,radi usagla{avawa delatnosti fonda sa ostvarivawemprava dece iz ovog zakona u roku od {est meseci od danastupawa na snagu ovog zakona.

^lan 92.Postoje}e ustanove za decu uskladi}e svoju organizaci-

ju i op{ta akta sa odredbama ovog zakona u roku od {estmeseci od dana stupawa na snagu ovog zakona.

Do dono{ewa op{tih akata iz stava 1. ovog ~lanaprimewiva}e se va`e}i op{ti akti, ukoliko nisu usuprotnosti sa ovim zakonom.

^lan 93.Osniva~ka prava i obaveze prema postoje}im ustanova-

ma za decu koje budu utvr|ene mre`om ustanova, u skladu saovim zakonom, ima op{tina, na dan stupawa na snagu aktakojim se utvr|uje mre`a ustanova za decu.

^lan 94.Zemqi{te, zgrade i druga sredstva ustanova za decu

~iji je osniva~ op{tina, a koje budu utvr|ene mre`omustanova, prelaze u dr`avnu svojinu, na dan stupawa nasnagu akta kojim se utvr|uje mre`a ustanova za decu.

^lan 95.Medicinske sestre, vaspita~i, stru~ni saradnici i

saradnici-vaspita~i koji su zaposleni u pred{kolskojustanovi, a koji su po propisima koji su va`ili do stu-pawa na snagu ovog zakona ispuwavali uslove u pogleduvrste i stepena stru~ne spreme, mogu i daqe raditi upred{kolskoj ustanovi.

Vaspitno-obrazovni rad u pred{kolskoj ustanovi moguobavqati i lica iz stava 1. ovog ~lana koja, u momentu stu-pawa na snagu ovog zakona, nisu bila u radnom odnosu upred{kolskoj ustanovi ako imaju vi{e od 15 godina radnogiskustva u pred{kolskoj ustanovi i mawe, ako pola`estru~ni ispit za rad u pred{kolskoj ustanovi.

^lan 96.Imenovawe direktora ustanove za decu, u skladu sa

ovim zakonom, izvr{i}e se u roku od {est meseci od danawegovog stupawa na snagu.

^lan 97.Stupawem na snagu ovog zakona prestaje da va`i Zakon

o de~ijoj za{titi (“Slu`beni list SR BiH”, broj 39/84),Zakon o pred{kolskom vaspitawu i obrazovawu(“Slu`beni list SR BiH”, br. 16/78 i 10/87) i Zakona ostalnom stru~nom usavr{avawu nastavnika (“Slu`benilist SR BiH”, broj 6/76), u delu koji se odnosi napred{kolsko vaspitawe i obrazovawe.

^lan 98.Ovaj zakon stupio je na snagu 16. jula 1996. godine,

odnosno 8. aprila 1998. godine, 21. juna 2001. godine i 3.decembra 2001. godine.

70Na osnovu ~lana 54. stav 1. ta~ka 8. Poslovnika

Narodne skup{tine Republike Srpske (“Slu`beni glasnikRepublike Srpske”, broj 50/01), Zakonodavno-pravni odborNarodne skup{tine Republike Srpske na sednici od 25.decembra 2001. godine utvrdio je novi pre~i{}eni tekstZakona o hartijama od vrednosti (“Slu`beni glasnikRepublike Srpske”, br. 24/98, 18/99 i 37/01) u kojem jeozna~en dan stupawa na snagu navedenog zakona.

PredsednikBroj: 02/3-93/02 Zakonodavno-pravnog odbora25. decembra 2001. godine Narodne skup{tine,Bawa Luka Dragomir Vasi}, s.r.

Z A K O N

O HARTIJAMA OD VREDNOSTI

- Pre~i{}eni tekst -

I - OP[TE ODREDBE

^lan 1.Ovim zakonom ure|uje se:- emisija i promet hartija od vrednosti u Republici

Srpskoj,- ovla{}ewe i odgovornosti u~esnika na tr`i{tu har-

tija od vrednosti,- osnivawe i nadle`nost Komisije za hartije od vred-

nosti Republike Srpske,- za{tita interesa investitora na tr`i{tu hartija od

vrednosti,- javnost rada u prometu hartijama od vrednosti.

Petak, 25. januar 2002. SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE Broj 4 - Strana 35

Odre|ivawe zna~aja pojmova

^lan 2.“Emitent” je pravno lice koje izdaje hartije od vred-

nosti u ciqu prikupqawa sredstava i koji prema vlas-nicima hartija od vrednosti ima sve obaveze nazna~ene uhartiji od vrednosti.

“Investitor” je pravno ili fizi~ko lice koje slobod-na sredstva investira u kupovinu hartija od vrednosti.

“Vlasnik” je pravno ili fizi~ko lice koje ima vlas-ni{tvo na hartiji od vrednosti po osnovu vlasni~kogprava (vlasnik) ili po osnovu ugovora (nominirani vlas-nik).

“Registrovane hartije od vrednosti” su hartije od vred-nosti u kojima je navedeno ime wihovog vlasnika. Prenosprava na hartije od vrednosti, kao i vr{ewe svih pravainkorporisanih u hartije od vrednosti, zahteva obaveznu ibezuslovnu identifikaciju wihovog vlasnika.

“Izvod iz Centralnog registra” je isprava kojuCentralni registar izdaje registrovanom licu ili licukoje ga zastupa, a koji sadr`i podatke o registrovanomlicu, broj wegovog li~nog ra~una, broj hartije od vrednos-ti po svakoj klasi na ra~unu do momenta izdavawa izvoda,podatke o stepenu zadu`enosti, kao i druge informacijebitne za hartije od vrednosti. Izvod iz Centralnog regis-tra treba da sadr`i napomene o svim ograni~ewima izadu`ewima koji uti~u na hartije od vrednosti za koje seizvod izdaje, kao i obavezama upisanim do dana izdavawaizvoda iz Centralnog registra.

“Registrovano lice” je vlasnik hartije od vrednostiupisano u Centralni registar.

“Imalac hartije od vrednosti” je ono lice koje je vlas-nik hartije od vrednosti ili, ako se odre|ena hartija odvrednosti nalazi kod agenta - taj agent.

“Agent” je ovla{}eni u~esnik na tr`i{tu hartija odvrednosti koji je imalac hartije od vrednosti i womposluje za svoj ra~un ali prema nalogu svojih klijenata(vlasnika hartije od vrednosti ili drugog agenta) s tim dasam nije wen vlasnik.

“Klasa hartija od vrednosti” je skup svih hartija odvrednosti jednog emitenta koje nose ista prava.

“Manipulacija na tr`i{tima hartija od vrednosti”podrazumeva stvarawe privida aktivne trgovine natr`i{tu hartija od vrednosti, putem kupovine, odnosnoprodaje hartija od vrednosti ili kori{}ewem drugih sred-stava u svrhu pove}awa ili smawewa, podr{ke ili desta-bilizacije wihove tr`i{ne cene (vrednosti).

“Trgovina hartijama od vrednosti” podrazumevaprenos i registraciju prava vlasni{tva na hartijama odvrednosti, a na osnovu zakqu~enog posla prodaje,kupovine, razmene, poklawawa, nasle|ivawa, pozajmqi-vawa, kao i ostalih gra|anskih i pravnih poslova.

“Ovla{}eni u~esnici na tr`i{tu hartija od vrednos-ti” su pravna i fizi~ka lica anga`ovana na tr`i{tu har-tija od vrednosti u jednoj ili vi{e delatnosti propisanihodredbama ovog zakona.

“Profesionalna organizacija ovla{}enih u~esnika natr`i{tu hartija od vrednosti” je dobrovoqno strukovnoudru`ewe ovla{}enih u~esnika anga`ovanih u radutr`i{ta hartija od vrednosti, koje funkcioni{e u skladusa zakonom i sopstvenim pravilima (samoregulatornotelo).

Definicija hartija od vrednosti

^lan 3.Hartija od vrednosti u smislu ovog zakona je prenosi-

va isprava u nematerijalizovanom obliku - elektronskomzapisu, emitovana u seriji na osnovu koje imaoci ostvaru-ju prava prema emitentu u skladu sa zakonom i odlukom oemisiji.

Vrste hartija od vrednosti

^lan 4.Hartijama od vrednosti u smislu odredbe ~lana 3. ovog

zakona smatraju se akcije, obveznice i druge hartije odvrednosti koje utvrdi Komisija za hartije od vrednosti (udaqem tekstu: Komisija) svojim propisom.

Akcije su vlasni~ke hartije od vrednosti koje emitujeakcionarsko dru{tvo u skladu sa Zakonom o preduze}ima iovim zakonom.

Obveznice su du`ni~ke hartije od vrednosti kojeimaocu daju pravo na naplatu glavnice i kamata, odnosnodrugih prihoda u skladu sa zakonom i odlukom o emisiji.

Hartije od vrednosti mogu da glase na ime i na dono-sioca.

Bitni elementi hartija od vrednosti

^lan 5.Bitni elementi hartije od vrednosti su:1. oznaka vrste hartije od vrednosti,2. oznaka klase i serijski broj,3. naziv, sedi{te i adresa emitenta hartije od vrednos-

ti i wegovu oznaku u registru emitenata kod Komisije,4. nominalna vrednost,5. oznaka da hartija od vrednosti glasi na donosioca

ili na ime,6. podaci o kupcu hartije od vrednosti na ime (u daqem

tekstu: vlasnik hartije od vrednosti) i to: naziv i sedi{tepravnog lica ili ime i prezime i jedinstveni mati~nibroj gra|anina ili broj ra~una vlasnika hartije od vred-nosti kod Centralnog registra za strano fizi~ko lice,

7. obaveze emitenta i prava i obaveze vlasnika hartijeod vrednosti i na~in wihovog ostvarivawa,

8. mesto i datum emisije hartije od vrednosti,9. imena lica ovla{}enih za zastupawe emitenta,10. drugi elementi odre|eni propisima Komisije.Oblik hartije od vrednosti odre|uje emitent odlukom o

emitovawu hartija od vrednosti. Hartije od vrednostijedne klase emituju se u istom obliku.

Registrovawe hartije od vrednosti

^lan 6.Hartije od vrednosti emitovane u skladu sa odredbama

ovog zakona, emitent je du`an registrovati u Centralnomregistru hartija od vrednosti (u daqem tekstu: Centralniregistar) u skladu sa odredbama Zakona o Centralnom reg-istru hartija od vrednosti i propisa donesenih na osnovutog zakona.

^lan 7.Emitenti, vlasnici, imaoci i drugi ovla{}eni

u~esnici na tr`i{tu hartija od vrednosti, du`ni su imatira~une kod Centralnog registra koji ovim licima izdajeodgovaraju}e isprave u skladu sa propisima koji reguli{uposlovawe Centralnog registra.

Sticawe, prenos i ograni~ewa prava nahartijama od vrednosti

^lan 8.Prava i obaveze iz hartija od vrednosti sti~u se i

prenose upisom na ra~un sticaoca u Centralnom registru.Pravni osnov za sticawe i prenos prava iz hartije od

vrednosti je: ugovor, re{ewe o nasle|ivawu, akt suda ilidrugog nadle`nog organa.

Ograni~ewe prava iz hartija od vrednosti nastaje upi-som u Centralni registar, a u skladu sa odlukom o emisiji.

^lan 9.Emitent hartije od vrednosti mo`e biti Republika

Srpska, op{tina, investicioni fond i svako drugo pravnolice organizovano kao akcionarsko dru{tvo ili dru{tvosa ograni~enom odgovorno{}u.

Odlukom o emisiji hartija od vrednosti ne mo`e seograni~iti pravo kupovine hartija od vrednosti bilokojem licu, ako to pravo nije ograni~eno zakonom, niti semo`e davati prednost bilo kojem kupcu.

Izuzetno od odredbe stava 2. ovog ~lana, vlasniciakcija istog emitenta mogu imati pravo pre~e kupovineakcija nove emisije u skladu sa odredbama Zakona o pre-duze}ima.

Strana 36 - Broj 4 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE Petak, 25. januar 2002.

II - EMISIJA HARTIJA OD VREDNOSTI

Postupak emisije

^lan 10.Postupak emisije hartije od vrednosti obuhvata:1. dono{ewe odluke o emisiji,2. podno{ewe zahteva Komisiji radi dobijawa odobre-

wa za emisiju,3. zakqu~ivawe ugovora izme|u emitenta i Centralnog

registra,4. zakqu~ivawe ugovora izme|u emitenta i banke,

odnosno depozitara radi otvarawa privremenog ra~una zadeponovawe uplata po osnovu kupovine hartija od vrednosti,

5. objavqivawe prospekta i javnog poziva za upis iuplatu hartija od vrednosti, kao i objavqivawe rezultatajavne prodaje,

6. upis hartija od vrednosti u registar emitenta kodKomisije i na ra~une kupaca kod Centralnog registra.

Bli`e uslove i na~in emisije hartija od vrednostiutvr|uje svojim propisom Komisija zavisno od vrsteemisije, hartije od vrednosti i emitenta.

Odluka o emisiji

^lan 11.Odluka o emisiji hartija od vrednosti obavezno

sadr`i:1. puni naziv i adresu emitenta,2. oznaku i registarski broj emitenta u registru emite-

nata kod Komisije,3. naziv organa koji je doneo odluku,4. datum usvajawa odluke o emisiji,5. oznaku vrste i klase hartije od vrednosti,6. redni broj emisije i ukupan broj emitovanih hartija

od vrednosti iste klase,7. broj i nominalnu vrednost hartija od vrednosti,8. prava sadr`ana u hartiji od vrednosti,9. na~in prodaje hartije od vrednosti,10. naznaku o pravu pre~e kupovine, ako se emisija vr{i

uz takvo pravo,11. vreme po~etka i zavr{etka upisa i popis mesta za

upis i uplatu hartija od vrednosti,12. naznaku o zadr`anom pravu emitenta na prekid

upisa i uplate hartije od vrednosti pre isteka utvr|enogroka,

13. ime, prezime i funkciju lica ovla{}enih od emi-tenta za provo|ewe emisije hartija od vrednosti,

14. druge elemente u skladu sa propisima Komisije.Ugovor o osnivawu akcionarskog dru{tva predstavqa

i odluku o prvoj emisiji akcija.

Odobrewe emisije

^lan 12.Emitent hartija od vrednosti podnosi Komisiji zahtev

za odobrewe emisije hartija od vrednosti.Uz zahtev iz stava 1. ovog ~lana, dostavqa se:1. odluka o emisiji,2. statut,3. re{ewe suda o upisu emitenta u sudski registar,4. isprava o upisu emitenata u registar emitenata kod

Komisije,5. predlog prospekta hartije od vrednosti,6. dokaz o uplati naknade za odobrewe emisije hartije

od vrednosti.Osim priloga iz stava 2. ovog ~lana, Komisija mo`e

propisati obavezu dostavqawa i drugih dokumenata.

Prospekt

^lan 13.Emitent je du`an pripremiti prospekt hartije od vred-

nosti, koji mora sadr`avati dovoqno informacija da

investitor mo`e oceniti stawe o imovini, obavezama,gubitku i dobitku, finansijskoj poziciji i perspektivamaemitenta, te o pravima sadr`anim u hartiji od vrednostina koju se odnosi prospekt.

^lan 14.Prospekt obavezno sadr`i slede}e elemente:1. podatke o hartiji od vrednosti (oznaka vrste, ukupan

broj i prava koja sadr`i),2. op{te podatke o emitentu (pravnom statusu emiten-

ta, strukturi vlasni{tva, delatnosti, poslovawu, imovi-ni, zadu`enosti, dobitku ili gubitku),

3. ovla{}enim licima emitenta,4. izjavu odgovornih lica emitenta da prospekt sadr`i

ta~an i potpun prikaz imovine i obaveza, poslovnog rezul-tata emitenta i prava sadr`anih u hartiji od vrednosti,

5. izjavu o investirawu koja sadr`i podatke o nameriemitenta u pogledu ciqeva i na~ina kori{}ewa kapitalakoji }e se pribaviti prodajom hartija od vrednosti,

6. na~in, mesto, rok i vreme upisa i uplate,7. naziv, sedi{te i adresa garanta, ako je garantovana,8. naznaku o pravu pre~e kupovine, ako se emisija vr{i

uz takvo pravo.Na sadr`aj prospekta emitenta - akcionarskog

dru{tva koje se osniva sukcesivno, primewuju se i odredbe~lana 199. Zakona o preduze}ima.

Bli`e uslove o obliku i sadr`aju prospekta utvr|ujeKomisija svojim propisom.

^lan 15.Ukoliko pre isteka roka za upis i uplatu hartija od

vrednosti nastanu nove okolnosti ili se ustanovi dapodaci objavqeni u prospektu nisu potpuni i ta~ni, emi-tent je du`an objaviti dodatak prospektu sa dopunom iliispravkom podataka, na na~in utvr|en za objavqivaweprospekta.

Za slu~aj iz stava 1. ovog ~lana Komisija svojim propi-som bli`e propisuje rokove objavqivawa dodatka prospek-ta, obave{tavawa Komisije i banke, odnosno depozitara,pravo investitora na odustanak od upisa i pravo i rokovena povrat upla}enih sredstava.

Emisija bez odobrewa Komisije

^lan 16.Izuzetno od odredaba ~lana 10. ovog zakona, emitovawe

hartija od vrednosti mo`e se izvr{iti bez prethodnogodobrewa Komisije, ali uz obavezu obave{tavawaKomisije o takvoj emisiji u roku od sedam dana od danadono{ewa odluke o emisiji, u slede}im slu~ajevima:

1. kada je emitent ili garant Republika Srpska,2. prilikom simultanog osnivawa akcionarskog

dru{tva u skladu sa Zakonom o preduze}ima,3. prilikom emisije novih akcija akcionarskog

dru{tva, simultano osnovanog, kada celokupnu emisijuotkupquju postoje}i akcionari-osniva~i,

4. prilikom emisije akcija po osnovu isplate dividendi,5. po osnovu pretvarawa rezervi i neraspore|ene

dobiti u osnovni kapital u skladu sa Zakonom o pre-duze}ima,

6. emisije novih hartija od vrednosti prilikom spa-jawa, podele, konverzije i denominacije.

Komisija svojim propisom bli`e ure|uje sadr`aj,na~in i rokove obave{tewa koje emitent podnosiKomisiji i druge obaveze u vezi sa ovom emisijom.

Emisija uz skra}eni prospekt

^lan 17.Komisija mo`e odobriti emitentu emisiju hartija od

vrednosti uz skra}eni prospekt u slede}im slu~ajevima:1. emitovawa hartija od vrednosti ~iji je obim emisije

ukupne vrednosti do 100.000 konvertibilnih maraka (udaqem tekstu: KM),

2. emitovawa akcija koje se prodaju unapred odre|enomkupcu ili grupi do najvi{e 30 kupaca (zatvorena ponuda).

Petak, 25. januar 2002. SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE Broj 4 - Strana 37

Bli`e uslove postupka, na~ina i odobravawa emisijeiz stava 1. ovog ~lana, kao i prometa ovih hartija utvr|ujeKomisija svojim propisom.

Ispravka dokumentacije

^lan 18.Ukoliko uz zahtev za odobrewe emisije hartija od vred-

nosti nije podnesena uredna ili potpuna dokumentacija uskladu sa ~lanom 12. ovog zakona, Komisija }e odmah emi-tentu dostaviti pismeni zakqu~ak o nedostacima, koje jeemitent du`an otkloniti u roku od 15 dana od dana prije-ma zakqu~ka Komisije.

U slu~aju nepostupawa emitenta u roku iz stava 1. ovog~lana, Komisija }e zakqu~kom odbaciti zahtev kaoneuredan.

Odobravawe i odbijawe emisije

^lan 19.O odobravawu ili odbijawu zahteva za emisiju hartija

od vrednosti Komisija donosi re{ewe u roku od 30 dana oddana prijema zahteva.

Re{ewe iz stava 1. ovog ~lana je kona~no.

^lan 20.Komisija }e odbiti zahtev za emisiju hartije od vred-

nosti ako:1. oceni da emitent nije sposoban za izvr{avawe

obaveza po osnovu hartije od vrednosti,2. dokumenti i podaci nisu u skladu sa zakonom ili su

nepotpuni i neta~ni.Komisija mo`e ograni~iti obim emisije emitenta u

odnosu na visinu osnovnog kapitala u skladu sa kriteriju-mima koje utvrdi svojim propisom.

Javna ponuda

^lan 21.Emitent je du`an da javnu ponudu objavi u formi

oglasa u jednom od dnevnih listova, dostupnog na celoj ter-itoriji Republike Srpske u kome je sadr`an tekst prospek-ta hartija od vrednosti ili obave{tewe gde se prospektmo`e podi}i ili naru~iti.

^lan 22.Emitent mo`e objaviti prospekt i ranije ali je du`an

objaviti prospekt najkasnije na dan objavqivawa javnogpoziva iz ~lana 21. ovog zakona za upis i uplatu hartija odvrednosti.

^lan 23.Izdavawem re{ewa o odobrewu emisije hartija od

vrednosti iz ~lana 19. ovog zakona Komisija potvr|uje daje emitent postupio u skladu sa odredbama ovog zakona i daprospekt sadr`i sve elemente utvr|ene zakonom i propisi-ma Komisije.

Za istinitost i ta~nost podataka objavqenih uprospektu odgovara emitent i ovla{}ena lica emitenta.

^lan 24.Upis i uplata hartija od vrednosti putem javne ponude

mo`e trajati najdu`e 90 dana, ra~unaju}i od dana objavqi-vawa javnog poziva.

Komisija svojim propisom utvr|uje kriterijume naosnovu kojih mo`e produ`iti rok iz stava 1. ovog ~lana,ali najdu`e do 30 dana.

^lan 25.Javna ponuda hartija od vrednosti mo`e biti okon~ana

i pre isteka roka za upis i uplatu, kada je ukupan broj har-tija od vrednosti upisan i upla}en pre isteka objavqenogroka ili je emitent doneo odluku o prekidu upisa i uplatehartija od vrednosti u skladu sa odredbom ~lana 11. stav 1.ta~ka 12. ovog zakona.

Emitent je du`an odluku o prekidu upisa i uplate har-tija od vrednosti dostaviti Komisiji i objaviti u skladusa odredbom ~lana 21. ovog zakona, u roku od osam dana oddana dono{ewa odluke, a najkasnije tri meseca od danadono{ewa re{ewa Komisije o odobrewu emisije.

Odluka iz stava 2. ovog ~lana obavezno sadr`i odredbeo na~inu i roku povrata izvr{enih uplata, koji ne mo`ebiti du`i od 10 dana od dana dono{ewa odluke iz stava 2.ovog ~lana.

^lan 26.Banka odnosno depozitar preko koje se vr{i upis i

uplata hartija od vrednosti du`na je dostaviti Komisijii emitentu pismeni izve{taj o broju upla}enih hartija odvrednosti, najkasnije deset dana od isteka roka za upis iuplatu.

Javna ponuda akcija prve emisije (osniva~ke kod sukce-sivnog osnivawa akcionarskog dru{tva) smatra se uspelomako su sve akcije iz odobrene emisije upisane i upla}ene uskladu sa odredbama Zakona o preduze}ima.

Javna ponuda akcija narednih emisija i emisija ostal-ih hartija od vrednosti smatra se uspelom ako je u roku iz~lana 24. ovog zakona upisano i upla}eno najmawe 70% odukupnog broja hartija od vrednosti utvr|enom odlukom oemisiji.

^lan 27.Na osnovu izve{taja banke, odnosno depozitara iz

~lana 26. ovog zakona Komisija donosi re{ewe kojimutvr|uje da je javna ponuda uspela i odre|uje ukupan broj iiznos prodatih hartija od vrednosti ili javnu ponuduprogla{ava neuspelom.

Re{ewe iz stava 1. ovog ~lana Komisija je du`nadostaviti emitentu i Centralnom registru najkasnijeosam dana od dana prijema izve{taja banke odnosno depoz-itara.

Na osnovu re{ewa Komisije iz stava 1. ovog ~lana, emi-tent je du`an objaviti izve{taj o ukupnom iznosu i brojuupisanih i upla}enih hartija od vrednosti, a u slu~ajuneuspele emisije i podatak o na~inu i roku povrataizvr{enih uplata, u skladu sa odredbom ~lana 21. ovogzakona, najkasnije osam dana od dana prijema re{ewaKomisije.

Sadr`aj izve{taja banke, odnosno depozitara i emi-tenta, rokove i druga pitawa u vezi sa okon~awem emisijehartija od vrednosti bli`e ure|uje Komisija svojimpropisom.

^lan 28.Neprodate hartije od vrednosti i hartije od vrednosti

ponu|ene u javnoj ponudi koja je progla{ena neuspelom, neproizvode pravne posledice, niti mogu biti u pravnomprometu.

Emitent ~ija je emisija progla{ena neuspelom nemapravo podneti zahtev za narednu emisiju hartija od vred-nosti najmawe {est meseci od dana objavqivawa emisijeneuspelom.

^lan 29.Emisija obveznica Republike Srpske vr{i se na osnovu

posebnog zakona, a emisija obveznica grada, odnosnoop{tine na osnovu odluke nadle`nog organa.

Odluka nadle`nog organa grada, odnosno op{tinedonosi se u skladu sa propisima Komisije.

III - OVLA[]ENI U^ESNICI NA TR@I[TUHARTIJA OD VREDNOSTI

^lan 30.Ovla{}eni u~esnici na tr`i{tu hartija od vrednosti

u smislu ovog zakona su pravna i fizi~ka lica, koja pose-duju posebno ovla{}ewe za poslovawe hartijama od vred-nosti - dozvolu za rad izdatu od strane Komisije, poduslovima i na na~in propisan odredbama ovog zakona ipropisima Komisije.

Pravna lica iz stava 1. ovog ~lana su berza, drugaure|ena javna tr`i{ta, preduze}a za poslovawe sa hartija-ma od vrednosti i depozitari.

Fizi~ka lica iz stava 1. ovog ~lana su brokeri, inves-ticioni menaxeri i investicioni savetnici.

Ovla{}eni u~esnici na tr`i{tu hartija od vrednosti~ije je osnivawe i poslovawe ure|eno drugim zakonima subanke, dru{tva za upravqawe investicionim fondovima,investicioni fondovi i Centralni registar.

Strana 38 - Broj 4 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE Petak, 25. januar 2002.

^lan 31.Celokupno trgovawe javno emitovanim hartijama od

vrednosti obavqa se iskqu~ivo preko ovla{}enih u~esni-ka na tr`i{tu hartija od vrednosti iz ~lana 30. ovogzakona.

Poslovi

^lan 32.Poslovi sa hartijama od vrednosti su:1. posredovawe u kupovini i prodaji hartija od vred-

nosti po nalogu klijenta (u svoje ime, a za tu| ra~un) uznaplatu provizije (brokerski poslovi),

2. trgovina hartijama od vrednosti u svoje ime i za svojra~un radi ostvarivawa razlike u ceni (dilerskiposlovi),

3. trgovina na berzi u svoje ime i za svoj ra~un sa obave-zom kupovine i prodaje hartija od vrednosti po unapredjavno objavqenoj ceni (poslovi podr{ke tr`i{tu - marketmaker-i),

4. upravqawe portfeqom (portfolijom) hartija odvrednosti po nalogu i za ra~un klijenta uz naplatu proviz-ije (poslovi upravqawa portfeqom),

5. obavqawe poslova posrednika pri emisiji novihhartija od vrednosti (poslovi agenta emisije),

6. preuzimawe celokupne nove emisije hartija od vred-nosti radi daqe prodaje (poslovi preuzimawa - under-wrighting-a),

7. pru`awe savetodavnih usluga klijentima u vezi sposlovawem hartijama od vrednosti (poslovi investi-cionih savetnika),

8. obavqawe depo poslova,9. obavqawe poslova depozitara,10. obavqawe poslova registrovawa hartija od vrednosti.

^lan 33.Obavqawem poslova navedenih u ~lanu 32. stav 1. ta~ke

1, 2, 3, 4, 5, 6. i 7. ovog zakona mogu se kao delatno{}u bav-iti samo pravna lica, koja Komisija ovlasti za poslovawehartijama od vrednosti i koja su, na osnovu dozvole za radkoju izdaje Komisija, registrovana kod nadle`nog suda zaobavqawe takvih poslova.

Obavqawem poslova navedenih u ~lanu 32. stav 1. ta~ke1, 4. i 7. ovog zakona mogu se kao delatno{}u baviti ifizi~ka lica koja Komisija ovlasti za obavqawe tihposlova i za koja Komisija vodi poseban registar za tedelatnosti.

Banka mo`e obavqati poslove iz ~lana 32. stav 1. ta~ke1- 9. ovog zakona.

Dru{tvo za upravqawe investicionim fondovima iinvesticioni fondovi mogu obavqati poslove iz ~lana 32.ovog zakona u skladu sa ovla{}ewima, na na~in i poduslovima utvr|enim posebnim zakonom i propisimaKomisije.

Centralni registar obavqa poslove iz ~lana 32. stav 1.ta~ke 8, 9. i 10. ovog zakona, po ovla{}ewima, na na~in ipod uslovima utvr|enim posebnim zakonom i propisimaKomisije.

Osnivawe

^lan 34.Preduze}a za poslovawe sa hartijama od vrednosti

osnivaju se kao akcionarska dru{tva sa sedi{tem uRepublici Srpskoj, kojima jedini predmet poslovawa mogubiti poslovi navedeni u ~lanu 33. stav 1. ovog zakona.

Preduze}a za poslovawe sa hartijama od vrednostimogu izdavati samo akcije koje glase na ime.

Pored preduze}a, osnovanih u smislu stava 1. ovog~lana, poslove iz ~lana 33. stav 1. ovog zakona banke moguobavqati pod uslovom da za obavqawe tih poslova imajuregistrovan poseban organizacioni deo uz saglasnostAgencije za bankarstvo Republike Srpske i dozvolu za radKomisije.

Komisija utvr|uje dozvolom za rad pravnim licima izst. 1. i 3. obim trgovawa pojedinim hartijama od vrednos-ti, a svojim propisom bli`e ure|uje uslove poslovawa, kaoi uslove za davawe dozvole za rad.

Osnovni kapital

^lan 35.Za obavqawe poslova iz ~lana 32. stav 1. ta~ke 1, 4, 5. i

7. ovog zakona nov~ani deo osnovnog kapitala preduze}a zaposlovawe sa hartijama od vrednosti ne mo`e biti mawiod 100.000 KM.

Za obavqawe poslova iz ~lana 32. stav 1. ta~ke 2, 3. i 6.ovog zakona nov~ani deo osnovnog kapitala preduze}a zaposlovawe sa hartijama od vrednosti ne mo`e biti mawiod 1.000.000 KM.

^lan 36.Preduze}e za poslovawe sa hartijama od vrednosti koje

ne ispuwava uslov u pogledu iznosa nov~anog delaosnovnog kapitala za obavqawe poslova iz ~lana 32. stav 1.ta~ke 5. i 6. ovog zakona, mo`e da na osnovu ugovora sanekim drugim preduze}em za poslovawe sa hartijama odvrednosti, od Komisije zatra`i dozvolu za obavqaweposlova agenta emisije za ta~no odre|enu emisiju hartijaod vrednosti.

Komisija izdaje dozvolu iz stava 1. ovog ~lana ako suispuweni slede}i uslovi:

1. da su ugovorne strane preduze}a za poslovawe sa har-tijama od vrednosti,

2. da ugovorne strane zajedno ispuwavaju uslov u pogle-du iznosa nov~anog dela osnovnog kapitala za obavqaweposlova iz ~lana 32. stav 1. ta~ke 5. i 6. ovog zakona.

Vlasni{tvo

^lan 37.Isto pravno i fizi~ko lice ne mo`e ni posredno ni

neposredno imati akcije u vi{e preduze}a za poslovawe sahartijama od vrednosti.

preduze}a za poslovawe sa hartijama od vrednosti nemogu ni posredno ni neposredno imati akcije u drugimpreduze}ima za poslovawe sa hartijama od vrednosti.

Fizi~ka lica mogu biti zaposlena ili biti ~lanoviuprave ili nadzornog odbora samo u jednom pravnom licuovla{}enom za poslovawe sa hartijama od vrednosti.

Pravna lica ovla{}ena za poslovawe sa hartijama odvrednosti ne mogu poslovati hartijama od vrednosti sapreduze}ima sa kojima su povezani kao zavisno ilimati~no dru{tvo, osim kao zastupnik ili posrednik.

preduze}a za poslovawe sa hartijama od vrednostiobavezna su da podatke o vlasni~koj strukturi redovnodostavqaju Komisiji i to u roku od osam dana od dana svakepromene u vlasni~koj strukturi.

Dobijawe dozvole za rad

^lan 38.Uz zahtev za dobijawe dozvole za rad preduze}a za

poslovawe sa hartijama od vrednosti, Komisiji dostavqaju:1. ugovor o osnivawu,2. statut,3. opis poslova i plan rada za naredne dve godine,4. podatke o licima s posebnim ovla{}ewima i odgov-

ornostima.Uz zahtev za obavqawe poslova sa hartijama od vred-

nosti iz ~lana 33. stav 3. ovog zakona, banke Komisijidostavqaju:

1. statut,2. odluku o osnivawu organizacionog dela za poslo-

vawe sa hartijama od vrednosti,3. podatke o licima sa posebnim ovla{}ewima i odgov-

ornostima,4. saglasnost Agencije za bankarstvo Republike Srpske

o odobravawu osnivawa organizacionog dela za poslovawesa hartijama od vrednosti,

5. re{ewe o upisu organizacionog dela banke u sudskiregistar.

Uz zahtev za dobijawe dozvole za obavqawe poslova sahartijama od vrednosti, pravna lica iz prethodnih stavo-va, dostavqaju i druge podatke i dokaze o ispuwavawufinansijskih, kadrovskih, tehni~kih, organizacionih idrugih uslova koje propi{e Komisija u zavisnosti od vrsteposlova za koje se tra`i dozvola za rad.

Petak, 25. januar 2002. SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE Broj 4 - Strana 39

Dostava podataka

^lan 39.Preduze}a za poslovawe sa hartijama od vrednosti

obavezna su da dostavqaju Komisiji:1. godi{wi izve{taj o poslovawu i finansijski

izve{taj, i to u roku od 30 dana od dana izrade takvihizve{taja,

2. podatke o ispuwewu propisanih uslova za obavqawetakve delatnosti, i to najmawe dva puta godi{we,

3. sve druge informacije, podatke i izve{taje u skladusa propisima koje utvrdi Komisija.

Izve{taje i podatke iz prethodnog stava, banke pod-nose za organizacione delove koji obavqaju poslove sahartijama od vrednosti.

Moralni kodeks

^lan 40.Pravna lica ovla{}ena za poslovawe sa hartijama od

vrednosti u svojoj delatnosti rukovode se prvenstvenointeresima klijenata, tako da ih uvek stavqaju ispred sop-stvenih interesa.

^lan 41.Pravna lica ovla{}ena za poslovawe sa hartijama od

vrednosti ne smeju obavqati poslove hartijama od vred-nosti, koji bi ugrozili stabilnost tr`i{ta, a naro~ito:

1. da daju pogre{ne informacije investitorima o cenihartija od vrednosti,

2. da {ire la`ne informacije u ciqu promene cenahartija od vrednosti,

3. da raspola`u hartijama od vrednosti koje su u vlas-ni{tvu klijenta bez pismenog naloga klijenta.

Vo|ewe kwiga

^lan 42.Pravna lica ovla{}ena za poslovawe hartijama od

vrednosti i ovla{}ena fizi~ka lica koja obavqajuposlove iz ~lana 32. stav 1. ta~ka 1. ovog zakona vode poseb-nu Kwigu naloga, u koju se upisuju nalozi klijenta zakupovinu ili prodaju hartija od vrednosti i opozivi tihnaloga.

Pravna lica ovla{}ena za poslovawe sa hartijama odvrednosti odnosno ovla{}eno fizi~ko lice obavezno je nazahtev klijenta izdati otvoreni izvod iz Kwige nalogasvih poslova koji se odnose na wegove naloge.

^lan 43.Komisija propisuje sadr`inu Kwige naloga iz ~lana

42. ovog zakona i na~in wenog vo|ewa.

Obaveza izve{tavawa klijenta

^lan 44.Pravna lica ovla{}ena za poslovawe sa hartijama od

vrednosti odnosno ovla{}eno fizi~ko lice obavezno je dao svakom poslu, koji je sklopqen po nalogu klijenta,izvesti klijenta bez odlagawa.

Klijent se ne mo`e odre}i prava na izve{tavawe izstava 1. ovog ~lana.

Sredstva klijenta

^lan 45.Pravno lice ovla{}eno za poslovawe sa hartijama od

vrednosti obavezno je da nov~ana sredstva, koja mu dozna~iklijent radi pla}awa hartija od vrednosti, dr`i na odvo-jenom ra~unu ili odvojenim ra~unima (ra~un klijenta),koji su posebno u tu svrhu otvoreni kod ovla{}enih insti-tucija.

Sredstva sa ra~una klijenta mogu se koristiti samo zapla}awe prema wihovim nalozima.

Sredstva na ra~unima klijenta vlasni{tvo su klijenta,a ne pravnih lica ovla{}enih za poslovawe sa hartijama,ne ulaze u imovinu pravnog lica ovla{}enog za poslovawesa hartijama od vrednosti ni u likvidacijsku ili ste~ajnumasu, niti se mogu upotrebiti za naplatu potra`ivawaprema klijentu.

Brokeri

^lan 46.Brokeri su fizi~ka lica ovla{}ena za obavqawe

poslova trgovine hartijama od vrednosti, koja posluju usvojstvu zaposlenog u pravnom licu ovla{}enom za poslo-vawe sa hartijama od vrednosti ili kao nezavisni trgovci.

Uslove za dobijawe dozvole za obavqawe poslovaovla{}enog brokera propisuje Komisija.

Komisija odlu~uje o na~inu i uslovima za polagawebrokerskog ispita i vr{i proveru stru~nih sposobnostiza obavqawe poslova sa hartijama od vrednosti.

Komisija vodi registar ovla{}enih brokera.Pravna lica ovla{}ena za poslovawe sa hartijama od

vrednosti mogu obavqati poslove iz ~lana 32. ovog zakonaako imaju najmawe dva zaposlena radnika, koji suovla{}eni brokeri i koji su upisani u registar iz stava 4.ovog ~lana.

Investicioni menaxer

^lan 47.Investicioni menaxer je fizi~ko lice, koje na osnovu

pismenog ugovora zakqu~enog sa klijentom preuzima port-feq hartija od vrednosti klijenta u celini ili u jednomdelu na ~uvawe i upravqawe ili samo na upravqawe.

Uslove za dobijawe dozvole za obavqawe poslovainvesticionog menaxera propisuje Komisija.

Komisija vodi registar lica ovla{}enih za obavqaweposlova investicionog menaxera.

Pravna lica ovla{}ena za poslovawe sa hartijama odvrednosti mogu obavqati poslove iz ~lana 32. stav 1. ta~ka4. ovog zakona ako imaju najmawe dva zaposlena radnika,koji su ovla{}eni investicioni menaxeri i koji suupisani u registar iz stava 3. ovog ~lana.

Investicioni savetnik

^lan 48.Investicioni savetnik je fizi~ko lice koje savetuje

pri investirawu u hartije od vrednosti, pri wihovojkupovini ili prodaji i ostvarivawu prava.

Uslove za dobijawe dozvole za obavqawe poslovainvesticionog savetnika propisuje Komisija.

Komisija vodi registar fizi~kih lica ovla{}enih zaobavqawe poslova investicionog savetnika.

Pravna lica ovla{}ena za poslovawe sa hartijama odvrednosti mogu obavqati poslove iz ~lana 32. stav 1. ta~ka7. ovog zakona ako imaju najmawe dva zaposlena radnika,koji su investicioni savetnici i koji su upisani u regis-tar iz stava 3. ovog ~lana.

Ovla{}ewa Komisije

^lan 49.Komisija donosi propise kojima bli`e ure|uje poslo-

vawe pravnih lica ovla{}enih za poslovawe sa hartijamaod vrednosti, brokera, investicionih menaxera i investi-cionih savetnika.

Komisija svojim propisima utvr|uje pravila i proce-dure za obavqawe nadzora nad poslovawem ovla{}enihlica iz stava 1. ovog ~lana, izdavawe i oduzimawe dozvolaodnosno ovla{}ewa, kao i preduzimawe ostalih odgovara-ju}ih mera za za{titu investitora i normalno poslovawetr`i{ta hartija od vrednosti.

Komisija daje saglasnost na statut i op{ta akta kojimase reguli{e rad i poslovawe ovla{}enih pravnih ifizi~kih lica za poslovawe sa hartijama od vrednosti iwihovih strukovnih udru`ewa, kao i na izmene i dopuneovih akata.

Komisija mo`e donositi propise o obaveznim odredba-ma koje moraju sadr`avati akti iz stava 3. ovog ~lana.

Komisija daje saglasnost na imenovawe direktorapravnih lica iz stava 3. ovog ~lana.

^lan 50.Komisija najmawe dva puta godi{we kontroli{e poslo-

vawe pravnih i fizi~kih lica iz ~lana 49. ovog zakona.

Strana 40 - Broj 4 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE Petak, 25. januar 2002.

Komisija mo`e bez ograni~ewa da pregleda akte,poslovne kwige i druge dokumente svih ovla{}enihu~esnika na tr`i{tu hartija od vrednosti.

Trgovawe hartijama od vrednosti

^lan 51.Hartijama od vrednosti, koje su emitovane uz javni

poziv za prodaju organizovano se trguje na berzi i nadrugim ure|enim javnim tr`i{tima, koja se osnivaju radistvarawa uslova za povezivawe ponude i tra`we hartija odvrednosti.

Komisija svojim propisom utvr|uje uslove pod kojimase hartijama od vrednosti koje nisu emitovane uz javnipoziv za prodaju, mo`e trgovati na berzi i drugimure|enim javnim tr`i{tima.

Hartijama od vrednosti emitovanim u skladu sa odred-bama ovog zakona mo`e se trgovati i neposredno izme|upravnih lica ovla{}enih za poslovawe sa hartijama odvrednosti uz obavezu da se o tom trgovawu dnevno infor-mi{e berza.

Bli`e uslove trgovawa i izve{tavawa iz stava 2. ovog~lana utvr|uje Komisija svojim propisima.

Berza hartija od vrednosti

^lan 52.Berza hartija od vrednosti osniva se kao akcionarsko

dru{tvo, u skladu sa odredbama ovog zakona.

^lan 53.Berza obavqa slede}e delatnosti:1. organizuje povezivawe ponude i tra`we u prometu

hartijama od vrednosti,2. daje informacije o ponudi, tra`wi, tr`i{noj ceni,

kao i o ostalim podacima o hartijama od vrednosti,3. utvr|uje i objavquje kursne liste hartija od vrednosti,4. obavqa druge poslove u skladu sa zakonom i

propisima Komisije.

^lan 54.Berza obezbe|uje da:1. svi u~esnici u trgovini mogu istovremeno, ravno-

pravno i pod jednakim uslovima davati i prihvatatinaloge za kupovinu i prodaju hartija od vrednosti,

2. svi u~esnici u trgovini na berzi imaju u istomtrenutku jednak pristup informacijama o hartijama odvrednosti kojima se trguje i da svi mogu prodavati, odnos-no kupovati hartije od vrednosti pod jednakim uslovima.

Osnivawe berze

^lan 55.Berzu osniva najmawe pet pravnih lica ovla{}enih za

poslovawe hartijama od vrednosti u Republici Srpskoj.Broj ~lanova berze ne mo`e biti mawi od broja osni-

va~a iz stava 1. ovog ~lana.Akcionari berze mogu biti samo ~lanovi berze.Na osnivawe i poslovawe berze, konstituisawe i

nadle`nost organa berze, dono{ewe normativnih akata,statusne promene i prestanak rada berze primewuju seodredbe Zakona o preduze}ima, ako ovim zakonom nijedruk~ije odre|eno.

^lan 56.Berza se mo`e osnovati ukoliko se ispune slede}i

uslovi:1. obezbedi minimalan iznos osnovnog kapitala

propisan ovim zakonom, kao i odgovaraju}i poslovniprostor,

2. obezbedi kadrovska, tehni~ka i organizacionaosposobqenost za obavqawe berzanske trgovine, odnosnodrugih poslova koje berza obavqa.

Odgovaraju}i poslovni prostor u smislu odredabastava 1. ovog ~lana obezbe|uje se prenosom prava svojine naposlovne prostorije ili ustupawem prava kori{}ewaposlovnog prostora, koji je osniva~ zakupio za period odnajmawe 10 godina.

Pod kadrovskom osposobqeno{}u berze u smisluodredaba stava 1. ovog ~lana podrazumeva se da su na berzizaposlena lica kvalifikovana za obavqawe poslova uokviru delatnosti berze.

Pod tehni~kom osposobqeno{}u berze u smislu odred-aba stava 1. ovog ~lana podrazumeva se da berza posedujerazvijeni informati~ki sistem za berzansku trgovinu iobra~unske transakcije po poslovima zakqu~enim naberzi, kao i sistem i metodologiju za javno objavqivawepodataka.

Pod organizacionom osposobqeno{}u berze u smisluodredaba stava 1. ovog ~lana podrazumeva se postojaweorganizacionih delova za efikasno i jedinstvenoobavqawe poslova na berzi.

^lan 57.Komisija daje dozvolu za rad berze kada utvrdi da su

ispuweni uslovi za rad berze u skladu sa odredbama ~lana56. ovog zakona.

^lan 58.Berza sti~e svojstvo pravnog lica upisom u sudski reg-

istar.Pravno lice koje nije osnovano kao berza, u skladu sa

ovim zakonom, ne mo`e se upisati u sudski registar kaoberza i ne mo`e u pravnom prometu koristiti naziv berza,niti ga mo`e koristiti kao sastavni deo naziva firme.

^lan 59.Berza ima statut kojim se bli`e odre|uje organizacija

i upravqawe berzom. Promet hartija od vrednosti i poslo-vawe berze bli`e se utvr|uje pravilima koje donosi berza.

Statut i pravila berze iz stava 1. i 2. ovog ~lanaodobrava Komisija, kao i sve kasnije izmene i dopune ovihakata.

Komisija daje saglasnost na imenovwe direktora berze.

Imovina berze

^lan 60.Osnovni kapital berze iznosi najmawe 500.000 KM i

podeqen je na redovne akcije koje glase na ime.Akcije berze ne mogu se kotirati na berzi.

^lan 61.Svi ~lanovi berze moraju imati minimalan iznos

akcija berze u skladu sa statutom berze.Po prestanku ~lanstva na berzi ~lan mora deponovati

akcije berze do wihove prodaje i po osnovu tih akcija nemo`e ostvariti nikakva prava.

^lan 62.Akcije berze mogu se prenositi samo akcionarima

berze uz saglasnost najmawe dve tre}ine akcionara.Akcije iz stava 1. ovog ~ana ne donose akcionarima

dividendu, a ostvarena dobit koristi se za unapre|eweberzanskog poslovawa.

Organi berze

^lan 63.Organi berze su skup{tina, upravni odbor, nadzorni

odbor i direktor.Berza mo`e obrazovati i druge organe, u skladu sa

statutom berze.

^lan 64.Radi re{avawa sporova izme|u u~esnika na berzi, po

poslovima zakqu~enim na berzi, berza obrazuje Berzanskisud.

Nepristrasnost

^lan 65.Berza se ne sme baviti trgovinom hartijama od vred-

nosti, davati savete o hartijama od vrednosti, ulagawu uhartije od vrednosti, niti davati mi{qewe o povoqnostii nepovoqnosti kupoprodaje hartija od vrednosti.

Petak, 25. januar 2002. SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE Broj 4 - Strana 41

Berza je ovla{}ena da javno iznosi prednostiukqu~ewa hartija od vrednosti na berzu i trgovawa timhartijama.

^lan 66.Zaposleni na berzi ne mogu biti ~lanovi organa

urpavqawa, niti zaposleni kod preduze}a za poslovawe sahartijama od vrednosti, banaka, ni emitenata ~ije se har-tije od vrednosti kotiraju na berzi.

Obaveznost ~uvawa tajne

^lan 67.Zaposleni na berzi, ~lanovi organa upravqawa i

ostalih organa berze ne smeju:1. odavati informacije, koje su materijalne ~iwenice

ili povla{}ene informacije, za koje saznaju pri vr{ewusvojih du`nosti ili pri obavqawu zadataka na berzi ilina drugi na~in, ako se takvi podaci smatraju poslovnomtajnom;

2. davati savete o trgovini hartijama od vrednosti iinvestirawu u hartije od vrednosti, davati mi{qewe opovoqnosti ili nepovoqnosti kupovine ili prodaje har-tija od vrednosti koje su u prometu na teritorijiRepublike Srpske.

Berza mora osigurati redovno informisawe lica nave-denih u stavu 1. ovog ~lana o wihovim obavezama u pogledu~uvawa poslovne tajne.

Lica iz stava 1. ovog ~lana obavezna su da sepridr`avaju ograni~ewa iz stava 1. ovog ~lana i u perioduod {est meseci po prestanku statusa radnika, odnosno~lanova organa i ostalih tela berze.

Kotacija

^lan 68.Hartijama od vrednosti koje su predmet kotacija na

berzi trguju ~lanovi berze na berzanskom sastanku ili nadrugi na~in, u skladu sa statutom i pravilima berze.

Na berzanskom sastanku trguje se hartijama od vrednos-ti koje su kotirane na A listi, dok se na drugi na~inure|en u skladu sa odredbama stava 1. ovog ~lana trguje harti-jama od vrednosti koje su kotirane na drugim listama berze.

Bli`i uslovi za kotaciju na listima berze ure|uju seposebnim pravilnikom o kotaciji.

Komisija daje saglasnost na pravilnik o kotaciji, amo`e zahtevati i dopunske uslove za kotaciju.

^lan 69.Obveznice Republike Srpske mogu biti kotirane na

listi A berze bez posebnih uslova i ograni~ewa.

^lan 70.Hartije od vrednosti emitenta ~ije je sedi{te izvan

Republike Srpske mogu se kotirati na berzi pod uslovimautvr|enim ovim zakonom, propisima Komisije, pravil-nikom o kotaciji, kao i uz ispuwavawe i svih drugih uslo-va odre|enih propisima koji va`e u sedi{tu emitenta.

^lanstvo na berzi

^lan 71.Berza prima u ~lanstvo pravno lice ovla{}eno za

poslovawe sa hartijama od vrednosti koje podnese zahtev za~lanstvo i koje ispuwa slede}e uslove:

1. da ima dozvolu za rad Komisije kojom je ovla{}eno zaobavqawe poslova prometa hartijama od vrednosti uskladu sa ovim zakonom,

2. da je deponovalo odgovaraju}i iznos sredstava zagaranciju izvr{ewa poslova na berzi,

3. da na ra~unu ima dovoqno sredstava za kupovinuakcija berze,

4. da ispuwava druge uslove koje propi{e berza.Po podno{ewu zahteva iz stava 1. ovog ~lana berza

donosi odluku u roku od 60 dana od dana podno{ewa zahteva.Protiv odluke berze podnosilac zahteva mo`e podneti

`albu Komisiji u roku od 15 dana od dana prijema odluke,odnosno isteka roka iz stava 1. ovog ~lana.

^lan 72.^lan berze du`an je da odmah pismeno obavesti berzu o

svakoj nastaloj promeni wegovih ovla{}ewa, prava i odgov-ornosti, a naro~ito o promenama koje se odnose na ~iwenicena osnovu kojih je dobio dozvolu za ~lanstvo na berzi.

Naknade, drugi tro{kovi i doprinosi

^lan 73.Berza donosi tarifu naknada i drugih tro{kova i

doprinosa kojim utvr|uje iznose i na~in pla}awa poosnovu:

1. pristupne ~lanarine za ~lanove berze,2. godi{we ~lanarine za ~lanove berze,3. naknade za usluge koje berza pru`a ~lanovima i

tre}im licima,4. doprinose ~lanova berze u fond sigurnosti,5. kazni za povrede akata berze.Berza nije ovla{}ena da propisuje naknade za transak-

cije koje ovla{}eni u~esnici na tr`i{tu hartija od vred-nosti izvr{avaju po nalozima i za ra~un svojih klijenata.

Obave{tavawe

^lan 74.Berza obave{tava Komisiju:1. o ostvarenom prometu,2. o podnetim zahtevima za prijem u ~lanstvo berze, o

prijemu u ~lanstvo na berzi i o prestanku ~lanstva naberzi,

3. o podnetim zahtevima za prijem na listing berze, oprijemu hartija od vrednosti na listing berze, te o ski-dawu hartija od vrednosti sa listinga berze,

4. o nameravanom pove}awu osniva~kog kapitala berze.Bli`e elemente obave{tavawa iz stava 1. ovog ~lana

propisuje Komisija.

Nadzor

^lan 75.Nadzor nad poslovawem berze obavqa Komisija.

^lan 76.Radi obavqawa nadzora nad poslovawem berze,

Komisija:1. zahteva obave{tewa o poslovawu na berzi;2. zahteva izve{taj o reviziji, kao i dodatna

obave{tewa o reviziji berze;3. sprovodi neposrednu kontrolu trgovine koju orga-

nizuje berza i weni ~lanovi;4. sprovodi kontrolu izmene i dopune statuta i drugih

op{tih akata berze kao i poslovnih kwiga berze.

Druga ure|ena javna tr`i{ta

^lan 77.Pravna lica ovla{}ena za poslovawe sa hartijama od

vrednosti mogu ugovorom, u skladu sa zakonom,uspostavqati druga ure|ena javna tr`i{ta na kojima sepromet hartija od vrednosti obavqa po unapred utvr|enimpravilima.

Druga ure|ena javna tr`i{ta posluju u skladu sa odred-bama ~lanova 52, 53, 54, 55, 56, 57, 63, 65, 66. i 67. ovogzakona.

^lan 78.Zahtev za uvr{tavawe hartija od vrednosti u promet na

drugom ure|enom javnom tr`i{tu mo`e podneti emitent ipreduze}e za poslovawe sa hartijama od vrednosti.

Komisija propisuje podatke, koje je emitent du`anobjaviti prilikom uvr{tewa hartija od vrednosti upromet na drugom ure|enom javnom tr`i{tu.

^lan 79.Druga ure|ena javna tr`i{ta du`na su u doma}im

dnevnim novinama objavqivati podatke o zakqu~enimposlovima, sa brojem ostvarenih transakcija, brojem icenama hartija od vrednosti.

Strana 42 - Broj 4 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE Petak, 25. januar 2002.

Druga ure|ena javna tr`i{ta du`na su svakodnevnoberzi dostavqati podatke iz stava 1. ovog ~lana, a jednomsedmi~no Komisiji izve{taj o zakqu~enim poslovima.

Sadr`aj izve{taja iz stava 2. ovog ~lana propisujuberza i Komisija.

Samoregulatorno telo

^lan 80.Ovla{}eni u~esnici na tr`i{tu hartija od vrednosti

mogu formirati profesionalnu organizaciju ovla{}enihu~esnika na tr`i{tu hartija od vrednosti, koja pred-stavqa samoregulatorno telo, odnosno strukovnoudru`ewe za za{titu i unapre|ewe strukovnih interesa irazvoj tr`i{ta (u daqem tekstu: strukovno udru`ewe).

Strukovno udru`ewe iz stava 1. ovog ~lana mogu osno-vati pravna i fizi~ka lica ovla{}ena za poslove sa har-tijama od vrednosti, zakqu~ivawem ugovora o osnivawu iusvajawem odgovaraju}ih normativnih akata.

^lan 81.Strukovno udru`ewe mo`e:1. donositi pravila za obavqawe poslova ovla{}enih

u~esnika na tr`i{tu hartija od vrednosti, koja za ciqimaju unapre|ewe profesionalne delatnosti, ujedna~avaweprakse i razvoj tr`i{ta hartija od vrednosti,

2. donositi trgova~ka pravila, uzanse i standarde kojasu obavezna u primeni za sve ovla{}ene u~esnike natr`i{tu hartija od vrednosti,

3. donositi moralni kodeks pona{awa, koji je obavezanu primeni za sve ovla{}ene u~esnike na tr`i{tu hartijaod vrednosti,

4. utvr|ivati vrstu i stepen kvalifikacija, koje mora-ju posedovati ovla{}eni u~esnici na tr`i{tu hartija odvrednosti, organizovati i sprovoditi stru~nu obuku zasticawe kvalifikacija i inovacije znawa i ve{tina trgo-vawa hartijama od vrednosti i izdavati odgovaraju}e cer-tifikate o tome,

5. organizovati i sprovoditi obuku za dobijaweovla{}ewa za rad na tr`i{tu hartija od vrednosti premazahtevima i programima koje utvr|uje Komisija,

6. sara|ivati sa nadle`nim regulatornim i kontrol-nim organima zadu`enim za poslovawe hartijama od vred-nosti u ciqu unapre|ewa regulative i wene imple-mentacije, s tim da mo`e davati i inicijative za izmenepropisa i pravila, odnosno dono{ewe novih zakonskih ipodzakonskih akata,

7. pripremati i dobijati od ~lanova informacije,analize, projekte i druge materijale, koji se odnose nasprovo|ewe propisa, standarda, uzansi, kodeksa, odnosnopona{awa u~esnika na tr`i{tu hartija od vrednosti, a uciqu ja~awa struke, za{tite interesa investitora i samihovla{}enih u~esnika na tr`i{tu hartija od vrednosti,razvoja tr`i{ta hartija od vrednosti, obezbe|ewa javnostirada, spre~avawa manipulacija cenama hartija od vrednostii drugih {pekulacija na tr`i{tu hartija od vrednosti,

8. sprovoditi nadozor nad primenom propisa i sop-stvenih akata, izricati mere prema ovla{}enim u~esnici-ma na tr`i{tu hartija od vrednosti i preduzimati mereza{tite interesa korisnika usluga ovla{}enih u~esnikana tr`i{tu hartija od vrednosti i wihovog obe{te}ewa uslu~aju gubitaka prouzrokovanim gre{kama, propustima inezakonitim radwama ~lanova strukovnog udru`ewa.

^lan 82.Strukovno udru`ewe, pored ugovora o osnivawu i

statuta, koji se utvr|uju u momentu osnivawa, donosi ipravila, uzanse, standarde i druge normativne akte u ciquizvr{avawa svojih delatnosti odre|enih ugovorom o osni-vawu i statutom, a koja su obavezna u primeni za sve~lanove udru`ewa.

Na normativna akta strukovnog udru`ewa iz stava 1.ovog ~lana saglasnost daje Komisija.

^lan 83.Normativnim aktima strukovnog udru`ewa iz ~lana

82. ovog zakona moraju se izri~ito zabraniti, odnosnoonemogu}iti:

1. diskriminacija klijenata, koji koriste usluge ~lanastrukovnog udru`ewa,

2. neosnovana diskriminacija samih ~lanovastrukovnog udru`ewa,

3. neosnovano ograni~avawe u pogledu pristupawa u~lanstvo, odnosno istupawa iz ~lanstva strukovnogudru`ewa,

4. spre~avawe razvoja konkurencije izme|u ovla{}enihu~esnika na tr`i{tu hartija od vrednosti, kao i neosno-vano ograni~ewe u pogledu prihoda i provizije, koje~lanovi strukovnog udru`ewa ostvaruju obavqawem svojihprofesionalnih delatnosti,

5. sa~iwavawe neta~nih, nepotpunih ili nejasnihinformacija ~lanovima strukovnog udru`ewa.

^lan 84.Strukovno udru`ewe se finansira iz ~lanarine,

doprinosa i poklona ~lanova i tre}ih lica, kao i naknadaod usluga koje pru`a ~lanovima i tre}im licima, a dobitkoju ostvari svojim poslovawem koristi za daqi razvojstrukovnog udru`ewa.

^lan 85.Na poslovawe strukovnog udru`ewa, ukoliko ovim

zakonom nije druk~ije regulisano, primewuju se op{ti iposebni propisi, koji reguli{u prava, obaveze i poslo-vawe profesionalnih udru`ewa, odnosno preduze}a.

IV - KOMISIJA ZA HARTIJE OD VREDNOSTI

^lan 86.Ovim zakonom osniva se Komisija za hartije od vred-

nosti Republike Srpske, kao stalno, nezavisno pravnolice, radi ure|ivawa i kontrole emitovawa i prometahartija od vrednosti, ~ije su nadle`nosti i obavezeutvr|ene ovim zakonom.

Sedi{te Komisije je u Bawoj Luci.Komisija ima pe~at slede}eg sadr`aja: “Komisija za

hartije od vrednosti Republike Srpske, Bawaluka”.

^lan 87.U obavqawu poslova utvr|enih zakonom Komisija za

svoj rad odgovara Narodnoj skup{tini Republike Srpske.Komisija podnosi godi{wi izve{taj Narodnoj

skup{tini o svom radu i stawu na tr`i{tu hartija odvrednosti.

^lan 88.Komisiju ~ine predsednik, zamenik predsednika i tri

~lana, koje na predlog predsednika Republike Srpske,imenuje Narodna skup{tina.

Mandat ~lanovima Komisije traje pet godina.Isto lice mo`e biti vi{e puta imenovano u sastav

Komisije.Prilikom imenovawa novog saziva ~lanova Komisije

imenuju se najmawe dva ~lana iz prethodnog mandata.U Komisiju Narodna skup{tina mo`e imenovati

doma}e i inostrane stru~wake.Komisija ima stru~nu slu`bu, ~ija se organizacija

utvr|uje Statutom.

^lan 89.Za predsednika, zamenika predsednika i ~lana

Komisije mo`e biti imenovano lice, koje ima visokustru~nu spremu ekonomskog ili pravnog smera, te posedujeli~na svojstva koja ga ~ine dostojnim za obavqawe ovefunkcije.

^lan 90.Predsednik, zamenik predsednika i ~lanovi Komisije

ne mogu:1. biti u me|usobnom srodstvu ili braku,2. biti lica koja su ka`wavana za dela, koja su nespoji-

va sa radom u Komisiji,3. obavqati du`nost u politi~koj stranci i u~estvo-

vati u politi~kim aktivnostima, koje su nespojive saradom u Komisiji,

Petak, 25. januar 2002. SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE Broj 4 - Strana 43

4. biti ~lanovi organa zakonodavne, izvr{ne ilisudske vlasti, nadzornog ili upravnog odbora preduze}a,banke, dru{tva za upravqawe investicionim fondovima,investicionog fonda, penzijskog fonda, osiguravaju}egdru{tva ili preduze}a za poslovawe sa hartijama od vred-nosti,

5. obavqati bilo koji drugi posao uz naknadu, izuzevnau~nih, istra`iva~kih i predava~kih aktivnosti,

6. posedovati, direktno ili indirektno, vi{e od 5%hartija od vrednosti preduze}a, banke, dru{tva zaupravqawe investicionim fondovima, investicionogfonda, penzijskog fonda, osiguravaju}eg dru{tva ili pre-duze}a za poslovawe sa hartijama od vrednosti,

7. obavqati delatnost ili provoditi aktivnosti, kojesu u suprotnosti sa na~elima za{tite investitora ilisamostalnosti Komisije.

^lan 91.Predsednik, zamenik predsednika i ~lanovi Komisije

mogu se imenovati samo uz wihovu pismenu saglasnost.U pismenoj saglasnosti lica iz stava 1. ovog ~lana daju

izjavu da ne postoje smetwe u smislu ~lana 90. stav 1. ta~ka3. i 4. ovog zakona.

Predsednik, zamenik predsednika i ~lan Komisije, dvegodine po prestanku mandata, ne mogu zastupati i pred-stavqati bilo koga u postupku pred Komisijom.

^lan 92.Predsednik, zamenik predsednika i ~lan Komisije

mo`e biti razre{en pre isteka mandata na li~ni zahtev.Predsednik, zamenik predsednika i ~lan Komisije

mo`e biti razre{en pre isteka mandata i u slu~aju da seutvrdi da ne postupa u skladu sa zakonom i aktimaKomisije.

Istovremeno sa razre{ewem u skladu sa stavom 1. i 2.ovog ~lana, imenuje se drugo lice za predsednika, zamenikapredsednika ili ~lana Komisije, na na~in i po postupkuutvr|enim ovim zakonom.

U slu~aju iz stava 1. i 2. ovog ~lana, drugo lice imenu-je se za period do isteka mandata wegovog prethodnika.

Na~in rada Komisije

^lan 93.Komisija donosi Statut, na koji saglasnost daje Vlada

Republike Srpske.Statutom Komisije posebno se ure|uju: organizacija i

na~in poslovawa Komisije, ovla{}ewe za zastupawe ipredstavqawe Komisije, prava, obaveze i odgovornostipredsednika, zamenika predsednika i ~lanova Komisije,prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih u stru~nimslu`bama, finansijski plan, kao i druga pitawa u vezi saradom Komisije.

^lan 94.Komisija odlu~uje u sednicama.Komisija punova`no odlu~uje ve}inom glasova ukupnog

broja ~lanova.Op{ti akti, koje komisija donosi u sprovo|ewu zakona

objavquju se u “Slu`benom glasniku Republike Srpske”.Pojedina~ni akti Komisije objavquju se u skladu sa

Statutom i op{tim aktom Komisije kojima se ure|uje rad iposlovawe Komisije.

^lan 95.Upravni akti Komisije doneseni na osnovu zakonskih

ovla{}ewa su kona~ni. Protih istih mo`e se pokrenutiupravni spor pred nadle`nim sudom u skladu sa Zakonom oupravnim sporovima.

^lan 96.Radom Komisije rukovodi predsednik ili zamenik

predsednika.Predsednik Komisije:1. potpisuje propise i akte iz nadle`nosti Komisije,2. donosi pojedina~ne akte, koji se odnose na u~esnike u

prometu hartija od vrednosti,3. zastupa i predstavqa Komisiju prema drugim insti-

tucijama i u~esnicima u prometu hartija od vrednosti,

4. saziva sednice i predsedava wihovim radom,5. odgovoran je za sprovo|ewe propisa Komisije,6. odlu~uje o zasnivawu i prestanku radnog odnosa,

platama i izvr{avawu obaveza zaposlenih u stru~nimslu`bama.

^lan 97.Predsednik, zamenik predsednika i ~lanovi Komisije

kao i zaposleni u stru~nim slu`bama, du`ni su ~uvati kaoslu`benu tajnu informacije do kojih do|u u obavqawu svo-jih poslova.

Na zaposlene u stru~nim slu`bama Komisije primewu-ju se odredbe iz ~lana 90. stav 1. ta~ke 4, 5, 6. i 7. ovogzakona.

^lan 98.Komisija mo`e biti ~lan i u~estvovati u radu doma}ih

i me|unarodnih organizacija, ~ije se aktivnosti odnose nahartije od vrednosti, ako to nije u suprotnosti sa Ustavomi zakonom.

^lan 99.Plan prihoda i rashoda utvr|uje Komisija za svaku

kalendarsku godinu u finansijskom planu, na koji saglas-nost daje Vlada Republike Srpske.

Komisija se finansira iz prihoda, koje ostvaruje odnaknada za obavqawe poslova iz svoje nadle`nosti.

U slu~aju mawka ostvarenih prihoda po finansijskomplanu, razlika se pokriva iz buxeta Republike Srpske.Vi{ak ostvarenih prihoda u odnosu na finansijski planprenosi se u buxet.

Vlada Republike Srpske mo`e odlu~iti da se vi{akostvarenih prihoda upotrebi za nabavku opreme iunapre|ewe rada Komisije.

Delatnost Komisije mo`e se finansirati iz donacijavladinih i nevladinih organizacija.

Nadle`nost Komisije

^lan 100.Komisija je nadle`na da:1. donosi propise o sprovo|ewu zakona,2. izdaje dozvole i odobrewa, kada je za to ovla{}ena

zakonom,3. kontroli{e po{tovawe pravila uobi~ajene trgovine

i lojalnog takmi~ewa u trgovini hartijama od vrednosti,4. vr{i nadzor nad ovla{}enim u~esnicima na

tr`i{tu hartija od vrednosti, emitentima hartija odvrednosti, investicionim fondovima i dru{tvima zaupravqawe investicionim fondovima i Centralnim reg-istrom,

5. propisuje, organizuje, preduzima i nadgleda merekojima osigurava efikasno funkcionisawe tr`i{ta har-tija od vrednosti i za{titu interesa investitora,

6. propisuje pravila prometa hartija od vrednosti naosnovu povla{}enih informacija,

7. obustavqa emisiju i promet pojedinih hartija odvrednosti i preduzima druge aktivnosti u slu~aju manipu-lacija ili {pekulacija u prometu ili kada proceni da sutim aktivnostima ugro`eni interesi investitora ijavnosti, ili one nisu u skladu sa zakonom i drugimpropisima,

8. propisuje na~in ~uvawa dokumentacije za berze ipreduze}a za poslovawe sa hartijama od vrednosti,

9. propisuje obavezni sadr`aj informacija, koje mora-ju biti objavqene svim akcionarima i javnosti od stranelica koja vr{e distribuciju hartija od vrednosti javnomponudom,

10. prati i prou~ava stawe i kretawe na tr`i{tu har-tija od vrednosti,

11. propisuje automatizovani sistem za prijem i na~inizvr{ewa transakcija hartijama od vrednosti na organi-zovanim tr`i{tima,

12. sprovodi prethodne radwe u slu~aju povrede zakon-skih odredbi i drugih propisa,

13. pokre}e upravni spor radi za{tite investitora,

Strana 44 - Broj 4 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE Petak, 25. januar 2002.

14. daje informacije i {iri znawa o delovawutr`i{ta hartija od vrednosti,

15. sara|uje se srodnim organizacijama u inostranstvu,16. vodi kwige i registre u skladu sa odredbama ovog

zakona,17. propisuje visinu naknada za obavqawe poslova iz

svoje nadle`nosti,18. preduzima i ostale mere i obavqa druge poslove u

skladu sa zakonskim ovla{}ewima.

^lan 101.Komisija za izvr{avawe ovla{}ewa i odgovornosti

utvr|enih odredbama ovog zakona donosi pravila o raduKomisije, odnosno druga op{ta i pojedina~na akta.

^lan 102.Ministarstvo finansija Republike Srpske i Agencija

za bankarstvo Republike Srpske du`ni su na zahtevKomisije dostaviti sve informacije i isprave i na drugina~in sara|ivati sa Komisijom u vr{ewu wenihovla{}ewa u regulisawu i nadzoru tr`i{ta hartija odvrednosti.

Fizi~ka i pravna lica du`na su dostaviti sve infor-macije i isprave, koje od wih tra`i Komisija u vr{ewuwenih ovla{}ewa i odgovornosti, na na~in i u roku kojiodredi Komisija.

V - ZA[TITA INTERESA INVESTITORA I JAVNOST RADA

1. Objavqivawe informacija

O b a v e z e e m i t e n t a

^lan 103.Emitent hartija od vrednosti, koje su predmet javne

prodaje, mora informacije o hartijama od vrednosti, svomfinansijskom i komercijalnom polo`aju, odnosno poslo-vawu objaviti u obliku:

1. {estomese~nog izve{taja o hartijama od vrednosti,2. godi{weg izve{taja,3. izve{taja o zna~ajnim doga|ajima i radwama, koje

uti~u na finansijsko i komercijalno poslovawe emitenta,4. prospekta za javnu ponudu,5. izve{taja o rezultatima prodaje hartija od vrednosti.Izve{taji iz stava 1. ovog ~lana moraju biti u skladu

sa zahtevima, odnosno u obliku koji svojim propisimaodredi Komisija.

Svi emitenti hartija od vrednosti posredstvom sred-stava javnog informisawa du`ni su da objavquju izve{tajeo zna~ajnim doga|ajima, odnosno radwama koje uti~u nafinansijsko i komercijalno poslovawe emitenta, s tim dasu te izve{taje du`ni dostaviti i Komisiji najkasnije uroku od pet dana od dana objavqivawa u sredstvima javnoginformisawa.

Procedure i forme kontinuiranog objavqivawainformacija svojim propisom utvr|uje Komisija.

O b a v e z e o v l a { } e n i h u ~ e s n i k a n a t r ` i { t u h a r t i j a o d v r e d n o s t i

^lan 104.Ovla{}eni u~esnici na tr`i{tu hartija od vrednosti

du`ni su da objavquju informacije o transakcijama koje suobavili u slede}im situacijama:

1. Ukoliko je ovla{}eni u~esnik na tr`i{tu hartijaod vrednosti u okviru jednog kvartala obavio transakcijeistom vrstom hartija od vrednosti istog emitenta, ali poduslovom da broj hartija od vrednosti u tim transakcijamanije mawi od 10% od ukupnog broja ovih hartija od vred-nosti;

2. Ukoliko je ovla{}eni u~esnik na tr`i{tu hartijaod vrednosti izvr{io jednokratnu transakciju istomvrstom hartija od vrednosti istog emitenta pod uslovomda broj hartija od vrednosti u toj transakciji nije biomawi od 5% od ukupnog broja ovih hartija od vrednosti.

Ovla{}eni u~esnici na tr`i{tu hartija od vrednostiobjavquju precizne informacije (ime ovla{}enog u~esni-

ka, vrstu hartije od vrednosti i wihov registarski broj,ime emitenta, cenu po jednoj hartiji od vrednosti i brojhartija od vrednosti koje u~estvuju u tim transakcijama),najkasnije u roku od pet dana nakon isteka odgovaraju}egkvartala ili kompletnog obavqawa odre|ene jednokratnetransakcije putem obave{tavawa Komisije.

Nakon davawa ponude ili objavqivawa kupovnih,odnosno prodajnih cena hartija od vrednosti, ovla{}eniu~esnik }e javno objaviti informaciju ve} objavqenu odstrane emitenta tih hartija od vrednosti iz ~lana 103.ovog zakona ili objaviti da takvu informaciju ne poseduje.

Ovla{}eni u~esnici na tr`i{tima hartija od vred-nosti moraju objaviti i ostale informacije o svojimaktivnostima i to u obimu i na na~in propisan ovimzakonom i propisima Komisije.

O b a v e z e b e r z e

^lan 105.Berza objavquje slede}e podatke:1. pravila berze,2. spisak lica koja ulaze u sastav organa berze,3. spisak ~lanova berze,4. spisak hartija od vrednosti, koje su odobrene za

kotaciju na berzi,5. datum i vreme transakcije, vrstu i registarski broj

hartija od vrednosti koje su predmet transakcije, cenusvake hartije od vrednosti kao i broj hartija od vrednostikoje su predmet transakcije - i to za svaku transakcijuzakqu~enu na berzi.

Berza pored svojih biltena i publikacija, objavqujeposredstvom sredstava javnog informisawa slede}e:

1. podatke o hartijama od vrednosti koje su odobrene zakotaciju - najmawe jednom mese~no,

2. rezultate obavqenih transakcija na berzi - jednomnedeqno.

Sadr`inu i formu podataka koje berza objavquje uskladu sa odredbama stava 1. i 2. ovog ~lana utvr|ujeKomisija.

O b a v e z e d r u g i h u r e | e n i hj a v n i h t r ` i { t a

^lan 106.Druga ure|ena javna tr`i{ta objavquju slede}e

podatke:1. pravila trgovawa,2. spisak lica koja ulaze u sastav organa,3. spisak ~lanova,4. spisak hartija od vrednosti kojima se trguje,5. datum i vreme transakcije, vrstu i registarski broj

hartija od vrednosti koje su predmet transakcije, cenusvake hartije od vrednosti, kao i broj hartija od vrednos-ti koje su predmet transakcije i to za svaku transakcijukoja je zakqu~ena.

Druga ure|ena javna tr`i{ta du`na su javno objavqi-vati podatke i u doma}im dnevnim novinama, odnosnodostavqati podatke berzi i Komisiji na na~in i u rokovi-ma odre|enim odredbama ~lana 79. ovog zakona.

O b a v e z e s t r u k o v n o g u d r u ` e w a

^lan 107.Strukovno udru`ewe objavquje slede}e podatke:1. pravila, propise, uzanse i standarde strukovnog

udru`ewa,2. spisak lica koja ulaze u sastav organa strukovnog

udru`ewa,3. spisak ~lanova,4. spisak lica kojima je strukovno udru`ewe izdalo

certifikate i dozvole za obavqawe razli~itih vrsta pro-fesionalnih aktivnosti na tr`i{tu hartija od vrednosti,kao i uslove koji se odnose na posedovawe ovakvih certi-fikata i dozvola u skladu sa odredbama i uslovima zaizdavawe ovla{}ewa koja izdaje Komisija,

Petak, 25. januar 2002. SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE Broj 4 - Strana 45

5. informacije o merama preduzetim protiv ~lanova,slu`benika i osobqa strukovnog udru`ewa.

Strukovno udru`ewe objavquje i ostale informacije osvom poslovawu, u obimu i na na~in odre|en propisimaKomisije i samog strukovnog udru`ewa.

Obaveze vlasnika hartija od vrednosti

^lan 108.Vlasnici hartija od vrednosti dostavqaju emitentu i

berzi podatke o svom vlasni{tvu na javnim hartijama odvrednosti svih emitenata i to u slede}im situacijama:

1. ukoliko vlasnik pribavi 5% ili vi{e od 5% akcijasa pravom glasa emitenta ili prava koja takve akcije nose,

2. ukoliko vlasnikov udeo u bilo kom tipu akcija emi-tenta sa pravom glasa poraste do nivoa deqivog sa 5 preko5% od te klase akcija,

3. ukoliko se vlasnikov udeo u akcijama sa pravomglasa smawi do nivoa deqivog sa 5 preko 5% od te klaseakcija.

U pogledu hartija od vrednosti iz stava 1. ovog ~lana,vlasnici moraju objaviti slede}e informacije:

1. ime vlasnika,2. klasu akcija i wihov registarski broj,3. ime emitenta,4. broj hartija od vrednosti koje taj emitent poseduje,5. relativni udeo hartija od vrednosti koje pripadaju

vlasniku u odnosu na wihovu ukupnu vrednost.Vlasnici moraju objaviti preciznu informaciju tako

{to }e obavestiti Komisiju, najkasnije u roku od pet dananakon preduzimawa odgovaraju}ih radwi (postupaka), a nana~in i u formi koje svojim propisom utvrdi Komisija.

O b a v e z e p o v e z a n i h l i c a

^lan 109.Pod povezanim licem se smatra svako lice, koje pose-

duje informacije interne prirode:1. na osnovu ~lanstva u upravnim i nadzornim organi-

ma emitenta,2. na osnovu udela koji poseduje u kapitalu emitenta, ili3. na osnovu ~iwenice da je to lice zaposleno, profe-

sionalno anga`ovano ili da vr{i odre|ene du`nosti kojemu omogu}avaju pristup takvim informacijama.

Direktori, ~lanovi upravnog i nadzornog odbora,imalac 10% ili vi{e od 10% registrovanog kapitala emi-tenta, moraju da Komisiji podnesu izve{taj o broju harti-ja od vrednosti emitenta u svom posedu, svim promenama upogledu vlasni{tva na tim hartijama od vrednosti, kao io svim transakcijama koje vr{e u pogledu hartija od vred-nosti emitenta.

Izve{taji iz stava 1. i 2. ovog ~lana podnose seKomisiji najkasnije do desetog u narednom mesecu poslemeseca u kome je transakcija izvr{ena, a na na~in i uformi koje svojim propisom utvrdi Komisija.

2. Zabrane u pogledu upotrebe interne informacije

^lan 110.Internom (inside) informacijom smatra se vrlo pre-

cizna informacija, koja se ne objavquje, a odnosi se najednog emitenta javnih hartija od vrednosti ili na vi{ewih ili na jednu ili vi{e javnih hartija od vrednosti, akoja bi u slu~aju objavqivawa izvr{ila zna~ajan uticaj nacenu hartija od vrednosti, odnosno hartije od vrednosti okojima se radi.

Povezano lice, s obzirom na to da poznaje sve rele-vantne ~iwenice, ne sme zloupotrebiti internu informa-ciju tako {to }e za svoj ili za ra~un nekog tre}eg licakupovati ili prodavati one hartije od vrednosti emitentana koje se interna informacija odnosi.

Povezano lice ne sme otkriti internu informacijunijednom licu, koje je u mogu}nosti da takvu informacijuiskoristi za obavqawe transakcija navedenih u stavu 1.ovog ~lana.

Svako lice, koje prekr{i zahteve navedene u ovom~lanu, mora izvr{iti nadoknadu {tete svakom onom licukoje je zbog toga pretrpelo gubitak, ukqu~uju}i iizgubqenu dobit.

Odredbe ovog zakona tako|e se odnose na svako lice,koje preko povezanog lica ili na neki drugi na~in do|e dointerne informacije emitenta s ciqem da je iskoristi zaobavqawe odre|enih transakcija hartija od vrednostiemitenta.

3. Manipulacije na tr`i{tu

^lan 111.Nijedno lice, osim ukoliko to izri~ito nije dozvo-

qeno propisom Komisije, ne sme vr{iti manipulaciju natr`i{tu hartija od vrednosti.

Niko ne sme prodavati ili kupovati javne hartije odvrednosti niti uticati ili poku{ati da uti~e na odlukedrugih lica u pogledu kupovine ili prodaje registrovanihhartija od vrednosti koriste}i se:

1. la`nim ili dvosmislenim izjavama, ukqu~uju}i iobe}awa, prognozirawa ili druge sli~ne radwe upu}enebilo kojem licu i

2. iskrivqivawem i prikrivawem svih zna~ajnihinformacija, koje odre|eno lice zna ili mora znati, a kojese odnose na emitenta i wegove hartije od vrednosti.

Svako lice ume{ano u manipulacije na tr`i{tu har-tija od vrednosti, ukqu~uju}i i kupovinu i prodaju harti-ja od vrednosti na na~in naveden u stavu 2. ovog ~lana,mora nadoknaditi {tetu svakom licu koje je pretrpelogubitke ukqu~uju}i i izgubqenu dobit, osim u onimsituacijama kada takvo lice mo`e da doka`e da je strana,koja tra`i naknadu na ime gubitka bila potpuno svesnaizvr{ene manipulacije.

Radwe koje obavqa ovla{}eni u~esnik na tr`i{tu har-tija od vrednosti navedene u stavu 2. ovog ~lana pred-stavqaju osnovu za suspenziju ili oduzimawe wegove dozv-ole za rad ili wegovo sankcionisawe na na~in propisanzakonom, propisima Komisije ili aktima strukovnogudru`ewa.

VI - KAZNENE ODREDBE

1. Prekr{aji

^lan 112.Nov~anom kaznom u iznosu od 10.000 do 50.000 konvert-

ibilnih maraka kazni}e se za prekr{aj pravno lice koje:1. ne dostavi Centralnom registru ta~ne i potpune

podatke iz ~lana 6. ovog zakona,2. ograni~i pravo kupovine i raspolagawa hartijom od

vrednosti suprotno odredbama ~lana 9. stav 2. ovog zakona,3. utvrdi prava prednosti kupovine hartija od vred-

nosti suprotno odredbama ~lana 9. stav 2. ovog zakona,4. ne dostavi Komisiji uz zahtev za odobrewe emisije

potpunu dokumentaciju iz ~lana 12. ovog zakona,5. objavi prospekt iz ~lana 13. ili skra}eni prospekt

iz ~lana 17. ovog zakona bez odobrewa Komisije,6. izvr{i emisiju hartija od vrednosti bez odobrewa

Komisije iz ~lana 19. stav 1. ovog zakona,7. ne objavi prospekt u skladu sa odredbama ~l. 21. do

25. ovog zakona,8. propusti da izvr{i radwe iz ~lana 15. ovog zakona,9. emisiju hartija od vrednosti objavi na osnovu

skra}enog prospekta suprotno odredbama ~lana 17. ovogzakona,

10. ne obavesti Komisiju i javnost o prekidu javneponude u skladu sa ~lanom 25. ovog zakona,

11. ne objavi podatke o upisu i uplati hartija od vred-nosti na na~in i u rokovima utvr|enim ~lanom 27. stav 3.ovog zakona,

12. trguje javno emitovanim hartijama od vrednostisuprotno odredbama ~lana 31. ovog zakona,

13. obavqa poslove u vezi hartija od vrednosti suprot-no odredbama ~lana 33. ovog zakona,

Strana 46 - Broj 4 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE Petak, 25. januar 2002.

14. obavqa poslove u vezi hartija od vrednosti suprot-no propisanim bli`im uslovima poslovawa od straneKomisije i suprotno ovla{}ewima Komisije iz ~lana 34.stav 4. ovog zakona,

15. obavqa poslove u vezi s hartijama od vrednosti bezovla{}ewa Komisije iz ~lana 34. stav 4. ovog zakona,

16. osnuje dru{tvo za trgovawe hartijama od vrednostibez obezbe|ewa nov~anog dela osnovnog kapitala suprotnoodredbama ~lana 35. ovog zakona,

17. obavqa poslove iz ~lana 36. ovog zakona bez dobi-jawa dozvole Komisije iz ~lana 36. stav 3. ovog zakona,

18. ima akcije u vi{e dru{tava za trgovawe hartijamaod vrednosti suprotno odredbama ~lana 37. stav 1. i 2. ovogzakona,

19. posluje hartijama od vrednosti sa dru{tvima sakojima je povezano kao zavisno ili mati~no dru{tvosuprotno odredbama ~lana 37. stav 4. ovog zakona,

20. ne dostavi Komisiji podatke o promeni vlasni~kestrukture suprotno odredbama ~lana 37. stav 5. ovogzakona,

21. ne dostavi Komisiji uz zahtev za dobijawe dozvoleza rad sve propisane podatke i dokaze suprotno odredbama~lana 38. ovog zakona,

22. ne dostavi Komisiji sve propisane izve{taje,podatke i informacije suprotno odredbama ~lana 39. ovogzakona,

23. obavqa delatnost ne {tite}i interese klijentasuprotno odredbama ~lana 40. ovog zakona,

24. obavqa poslove sa hartijama od vrednosti kojimaugro`ava stabilnost tr`i{ta suprotno odredbama ~lana41. ovog zakona,

25. ne vodi Kwigu naloga ili ne upi{e naloge nalogo-davca suprotno odredbama ~lana 42. ovog zakona,

26. ne izvesti nalogodavca o poslu koji je sklopqen powegovom nalogu suprotno odredbama ~lana 44. ovog zakona,

27. ne dr`i nov~ana sredstva nalogodavca na odvojenomra~unu ili ih koristi suprotno odredbama ~lana 45. ovogzakona,

28. obavqa poslove iz ~lana 30. ovog zakona, a nema naj-mawe dva zaposlena ovla{}ena brokera suprotno odredba-ma ~lana 46. ovog zakona,

29. obavqa poslove iz ~lana 32. stav 1. ta~ke 4. i 7. ovogzakona, a nema najmawe dva zaposlena investiciona savet-nika suprotno odredbama ~lana 48. ovog zakona,

30. usvoji akta iz ~lana 49. ovog zakona i imenuje direk-tora, bez saglasnosti Komisije,

31. hartijama koje su emitovane uz javni poziv za proda-ju trguje izvan berze ili drugih organizovanih javnihtr`i{ta suprotno odredbama ~lana 51. ovog zakona,

32. obavqa delatnosti suprotno ~lanu 53. ovog zakona,33. postupi suprotno ~lanu 54. ovog zakona,34. primi u ~lanstvo berze lice suprotno ~lanu 55. stav

1. i 3. ovog zakona,35. ne ispuwava uslove u skladu sa ~lanom 56. ovog

zakona,36. osnuje berzu suprotno ~lanu 57. ovog zakona,37. usvoji statut i pravila iz ~lana 59. ovog zakona i

imenuje direktora, bez odobrewa, odnosno saglasnostiKomisije,

38. akcije berze kotira na berzi suprotno ~lanu 60. stav2. ovog zakona,

39. obavqa poslove iz ~lana 65. ovog zakona,40. postupi protivno ~lanu 66. ovog zakona,41. dozvoli kotaciju hartija od vrednosti suprotno

~lanu 68. ovog zakona,42. dozvoli kotirawe stranih hartija od vrednosti

suprotno ~lanu 70. ovog zakona,43. primi u ~lanstvo preduze}e za poslovawe hartijama

od vrednosti suprotno ~lanu 71. stav 1. ovog zakona,44. postupi suprotno ~lanu 72. ovog zakona,

45. ne donese tarifu naknade i drugih tro{kova idoprinosa u skladu sa ~lanom 73. stav 1. ovog zakona,

46. propi{e naknade za transakcije, koje ovla{}eniu~esnici izvr{avaju za svoje klijente suprotno odredbama~lana 73. stav 2. ovog zakona,

47. ne obave{tava Komisiju o svim elementima iz ~lana74. ovog zakona,

48. ne omogu}i Komisiji nadzor nad poslovawem uskladu sa ~lanom 75. ovog zakona,

49. ne postupi po zahtevu Komisije u skladu sa ~lanom76. ovog zakona,

50. posluje suprotno ~lanu 77. ovog zakona,51. uvrsti u promet hartije od vrednosti suprotno

~lanu 78. stav 2. ovog zakona,52. ne objavquje podatke u skladu sa ~lanom 79. ovog

zakona,53. usvoji normativna akta bez saglasnosti Komisije

suprotno ~lanu 82. ovog zakona,54. posluje suprotno odredbama ~lana 83. ovog zakona,55. objavi inforamaciju o poslovawu suprotno ~lanu

103. stav 1. ovog zakona i propisima Komisije,56. ne dostavi izve{taj Komisiji u roku odre|enom u

~lanu 103. stav 2. ovog zakona,57. ne objavquje informacije o transakcijama u skladu

sa ~lanom 104. ovog zakona,58. ne objavquje podatke u skladu sa ~lanom 105. ovog

zakona i propisima Komisije,59. ne objavquje podatke u skladu sa ~lanom 106. ovog

zakona,60. ne objavquje podatke u skladu sa ~lanom 107. ovog

zakona i propisima Komisije,61. vlasnik hartije od vrednosti koji ne postupi u

skladu sa ~lanom 108. ovog zakona i povezana lica koja pos-tupe protivno ~lanu 109. ovog zakona.

Za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana kazni}e se i odgov-orno lice u pravnom licu nov~anom kaznom u iznosu od1.000 do 5.000 konvertibilnih maraka.

2. Krivi~no delo

^lan 113.Odgovorno lice emitenta, odnosno drugog ovla{}enog

u~esnika na tr`i{tu hartija od vrednosti i strukovnogudru`ewa, kao i ovla{}eno fizi~ko lice koje samostalnoobavqa poslove sa hartijama od vrednosti u smislu ovogzakona, koje onemogu}i ovla{}eno lice Komisije ili dru-gog nadle`nog ovla{}enog organa za nadzor i kontrolu daizvr{i uvid u poslovne kwige i drugu dokumentaciju,kazni}e se za krivi~no delo kaznom zatvora do tri godine.

^lan 114.Lice koje do|e do interne informacije koja nije dos-

tupna svim u~esnicima na tr`i{tu hartija od vrednosti tetrgovinom na berzi ili na drugim ure|enim javnimtr`i{tima te ostvari protivpravnu imovinsku koristkazni}e se za krivi~no delo kaznom zatvora od tri mesecado pet godina.

^lan 115.^lan Komisije ili odgovorno lice zaposleno u

Komisiji, koje zloupotrebom polo`aja ili informacijakoje nisu dostupne drugim u~esnicima na tr`i{tu hartijaod vrednosti, omogu}i pravnom ili fizi~kom licu sti-cawe neosnovane imovinske koristi ili izazoveporeme}aje na tr`i{tu hartija od vrednosti, kazni}e se zakrivi~no delo kaznom zatvora od tri meseca do pet godina.

VII - PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE

^lan 116.Hartije od vrednosti emitovane pre stupawa na snagu

Zakona o hartijama od vrednosti (“Slu`beni glasnikRepublike Srpske”, broj 24/98) smatraju se hartijama odvrednosti emitovanim putem javne ponude u smislu odreda-ba ovog zakona.

Petak, 25. januar 2002. SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE Broj 4 - Strana 47

^lan 117.Na akcije koje se emituju u postupku privatizacije, u

skladu sa Zakonom o privatizaciji dr`avnog kapitala upreduze}ima (“Slu`beni glasnik Republike Srpske”, broj24/98) i Zakonom o privatizaciji banaka (“Slu`beni glas-nik Republike Srpske”, broj 24/98) ne primewuju se odredbeod ~lana 10. do ~lana 29. Zakona o hartijama od vrednosti(“Slu`beni glasnik Republike Srpske”, broj 24/98).

Nakon sprovedenog postupka privatizacije dr`avnogkapitala u preduze}ima i bankama, akcije iz stava 1. ovog~lana smatraju se akcijama emitovanim putem javne ponudei na wih se primewuju odredbe ovog zakona.

^lan 118.Izuzetno od odredaba ~lana 46. stav 2., ~lana 47. stav 2.

i ~lana 48. stav 2. ovog zakona poslovima brokera, inves-ticionog menaxera i investicionog savetnika mogu se bav-iti lica koja imaju odgovaraju}e kvalifikacije i profe-sionalna znawa i iskustva iz oblasti finansija, a kojimaKomisija odobrava da se bave tim poslovima.

Lica iz stava 1. ovog ~lana du`na su ispuniti usloveiz ~lana 46. stav 2., ~lana 47. stav 2. i ~lana 48. stav 2. ovogzakona najkasnije do 30. juna 2002. godine.

^lan 119.Pravna lica, koja su se do dana stupawa na snagu

Zakona o hartijama od vrednosti (“Slu`beni glasnikRepublike Srpske”, broj 24/98) bavila poslovima sa harti-jama od vrednosti, du`na su da usaglase svoja akta, organi-zaciju i poslovawe sa odredbama tog zakona u roku od god-inu dana od dana stupawa na snagu tog zakona.

^lan 120.Predsednik Republike Srpske du`an je predlo`iti

Narodnoj skup{tini Republike Srpske imenovawepredsednika, zamenika i ~lanova Komisije u roku od 30dana od dana stupawa na snagu Zakona o hartijama od vred-nosti (“Slu`beni glasnik Republike Srpske”, broj 24/98).

^lan 121.Komisija je du`na podneti Vladi Republike Srpske na

saglasnost Statut i finansijski plan Komisije u roku oddva meseca od dana imenovawa Komisije.

^lan 122.Komisija i drugi nadle`ni organi, odnosno

ovla{}ena pravna lica du`ni su doneti podzakonske idruge normativne akte za ~ije su dono{ewe ovla{}eniZakonom o hartijama od vrednosti (“Slu`beni glasnikRepublike Srpske”, broj 24/98) u roku od {est meseci oddana stupawa na snagu tog zakona.

^lan 123.Danom stupawa na snagu Zakona o hartijama od vred-

nosti (“Slu`beni glasnik Republike Srpske”, broj 24/98)prestaje da va`i Zakon o vrednosnim papirima (“Slu`beniglasnik Republike Srpske”, broj 8/94).

^lan 124.Emitenti hartija od vrednosti du`ni su da emituju

hartije od vrednosti u nematerijalizovanom obliku uskladu sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o harti-jama od vrednosti (“Slu`beni glasnik Republike Srpske”,broj 37/01), od dana stupawa na snagu tog zakona.

Emitenti hartija od vrednosti, koje su emitovane dodana stupawa na snagu Zakona o izmenama i dopunamaZakona o hartijama od vrednosti (“Slu`beni glasnikRepublike Srpske”, broj 37/01) u materijalizovanomobliku, du`ni su da takve hartije dematerijalizuju uskladu sa odredbama Zakona o Centralnom registru ipropisom donesenim na osnovu tog zakona i nakog togawihov materijalizovani oblik poni{te i oglaseneva`e}im.

Do sprovo|ewa postupka iz prethodnog ~lana hartijeod vrednosti u materijalizovanom obliku se obavezno reg-istruju u Centralnom registru pre wihovog stupawa ujavni promet.

^lan 125.Stupawem na snagu Zakona o izmenama i dopunama

Zakona o hartijama od vrednosti (“Slu`beni glasnikRepublike Srpske”, broj 37/01) prestaju da va`e odredbeZakona o obligacionim odnosima koje reguli{u hartije odvrednosti ukoliko su u suprotnosti sa ovim zakonom.

^lan 126.Postupci pokrenuti do dana stupawa na snagu Zakona o

izmenama i dopunama Zakona o hartijama od vrednosti(“Slu`beni glasnik Republike Srpske”, broj 37/01),dovr{i}e se po odredbama Zakona o hartijama od vrednos-ti (“Slu`beni glasnik Republike Srpske”, broj 24/98).

^lan 127.Komisija je du`na uskladiti svoje propise i doneti

nove u skladu sa ovim zakonom u roku od {est meseci oddana stupawa na snagu Zakona o izmenama i dopunamaZakona o hartijama od vrednosti (“Slu`beni glasnikRepublike Srpske”, broj 37/01).

^lan 128.Ovaj zakon stupio je na snagu 23. jula 1998. godine,

odnosno 23. jula 1999. godine i 11. avgusta 2001. godine.

71Na osnovu ~l. 6. i 13. Zakona o ra~unovodstvu

(“Slu`beni glasnik Republike Srpske”, broj 18/99), min-istar finansija d o n o s i

P R A V I L N I K

O OBRASCIMA I SADR@INI POZICIJA USKRA]ENIM OBRASCIMA BILANSA STAWA I

BILANSA USPEHA

^lan 1.Sva akcionarska dru{tva koja imaju Skup{tinu

akcionara du`na su da sa~ine i obelodane i skra}enibilans stawa i bilans uspeha, u skladu sa ovim pravil-nikom. Pod obelodavawem se podrazumeva izve{tavaweSkup{tine akcionara, berze i drugih zainteresovanihlica za finansijski izve{taj dru{tva.

^lan 2.Prilikom popuwavawa skra}enih obrazaca bilansa

stawa i bilansa uspeha, lica su du`na da to urade naosnovu podataka iz propisanih {ema bilansa stawa ibilansa uspeha, a shodno Smernicama koje }e doneti Savezra~unovo|a i revizora Republike Srpske, na osnovu javnihovla{}ewa iz Zakona o ra~unovodstvu, ~lan 10. stav 1.ta~ka 3.

^lan 3.Obavezuje se Savez ra~unovo|a i revizora Republike

Srpske da Smernice o popuwavawu dodatnih skra}enihobrazaca sa~ini i objavi istovremeno sa Smernicama zaizradu godi{weg obra~una za 2001. godinu.

^lan 4.U obrascima iz ~lana 1. ovog pravilnika obavezno je

popuniti i kolone za 2000. godinu, kao i reklasifikovatiih ukoliko je do{lo do promene strukture pojedinih pozi-cija, shodno Ra~unovodstvenom standardu RepublikeSrpske broj 1.

^lan 5.Ovaj pravilnik stupa na snagu danom dono{ewa, a

objavi}e se u “Slu`benom glasniku Republike Srpske”, stim da se primewuje na od 1. januara 2001. godine.

Broj: 04-8067/200121. decembra 2001. godine Ministar,Bawa Luka Milenko Vra~ar, s.r.

Strana 48 - Broj 4 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE Petak, 25. januar 2002.

Petak, 25. januar 2002. SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE Broj 4 - Strana 49

1 Pod oznakom AOP 704, u kolonu 6, unosi se iznos negativnog goodwill-a, sa ra~una 407.2 Pod proizvodnim licencama, saglasno va`e}em Kontom okviru za preduze}a i zadruge, podrazumevaju se prava obuh-va}ena kontom 013, osim prava po osnovu koncesija.3 Potra`ni saldo sa ra~una 403-Rezervisawa za pau{alno odmereno pokri}e dubioznih potra`ivawa, unosi se podoznakom AOP 712, u kolonu 6, kao ispravka vrednosti odgovaraju}eg ra~una potra`ivawa.4 Saglasno RS RS 1-Predstavqawe-prezentacija finansijskih izve{taja, sturukturu i promene u strukturi kapitala pre-duze}e daje u Izve{taju promena u kapitalu. Na AOP-u 718 se u kolonu 6 unosi vrednost otkupqenih sopstvenih akcija(konto 036) kao korektivna stavka na kapitalu.5 AOP 719 popuwavaju mati~na preduze}a prilikom izrade konsolidovanog bilansa stawa.

Mati~ni broj _______________________________ __ @iro-ra~uni kod poslovnih banaka: [ifra delatnosti ____________________________ ________________________________ Naziv preduze}a, zadruge ili ________________________________ dru{tva za upravqawe PIF-om ________________________________ ___________________________________________ __ ________________________________Sedi{te _____________________________________ ________________________________

BILANS STAWA -SKRA]ENA [EMA - na dan 31.12.200 _. godine

-iznosi u konver tibilnim markama - Iznos teku}e godine

Grupa ra~una ili

ra~un

POZICIJA

Oznaka za AOP

Broj note

Bruto

Ispr. vred.

Neto (4-5).

Iznos prethodne

godine (po~etno

stawe)

1 2 3 4 5 6 7 8 A. SREDSTVA (702+710) 701 I. STALNA SREDSTVA (703 do 709) 702 02

Nekretnine, postroje wa, oprema i druga materijalna sredstva

703

014, 407 Goodwill 1 704 deo 013 Proizvodne licence 2 705 010, 011, deo 013, 015. 016 i 019

Druga nematerija lna ulaga wa

706

deo 030 Investicije u pridru`ena preduze}a 707 03 (osim AOP 708) i 036

Drugi delovi finansijskih sredstava

708

Odlo`ena poreska sredstva 709 II.TEKU]A SREDSTVA (711 do 716) 710 grupe konta 10,11, 12,13

Zalihe

711

20, 21.22, 281, 282, 403

Potra`iva wa od prodaje i druga potra`ivawa 3

712

23 Kratkoro~ni finansijski plasmani 713 14280 Dati avansi 714 24 Gogovina i ekvivalenti gotovine 715 289

Ostala aktivna vremenska razgrani~e wa B.KAPITAL I OBAVEZE

(718+720+726)

716 717

3,00,036 I. KAPITAL 4 718 deo grupa 30 i 32

II. MAWINSKI INTERES 5 719

III. DUGORO^NE OBAVEZE (721 DO 725) 720

413 i 414 Dugoro~ni krediti 721 Odlo`ene poreske obaveze 722

Strana 50 - Broj 4 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE Petak, 25. januar 2002.

405 Rezervisa wa za penzije 723 400 i 404 Rezervisa wa za jemstva 724 401, 402, deo 409,41 (bez 413 i 414)

Ostala dugoro~na rezervisa wa i dugoro~ne obaveze 6

725

IV. TEKU]E OBAVEZE (727 do 729) 726 424,429 i grupe 43,44, 45. 46, 47, 48

Obaveze iz prometa i druge obaveze 727

420. 421, 422 423

Kratkoro~ni krediti Deo dugoro~ni h obaveza koji dospeva do jedne godine

728 729

U _____________________ Lice odgovorno za sastavqawe bilansa D I R E K T O R dana _________ 200 __ god. ___________________________________ M.P. ___________________ Licenca br. ________________________ _________________________________ 6Ukoliko se deo salda sa ra~una 409 -Ostala dugoro~na rezervisa wa odnosi na ispravku vrednosgi odre|enih sredstava (potra`ivawa ili plasmana), taj se iznos unosi pod adekvatan AOP , u kolonu 6, kao ispravka vrednosti sredstava,

Mati~ni broj ______________________________ @iro -ra~uni kod poslovnih banaka: [ifra delatnosti _ ________________________ ________________________________ Naziv preduze}a, zadruge ili ________________________________ dru{tva za uprav qawe PIF-om _________________ _______________ ____________________________________________ ________________________________ Sedi{te____________________________________ ________________________________

BILANS USPEHA -SKRA]ENA [EMA -

U PERIODU OD 01.01.DO ___ 200_. godine iznosi u konvertibilnim markama IZNOS

Grupa ra~una, ra~un

POZICIJA

Oznaka za AOP

Broj note Teku}a

godina

Prethodna godina

1 2 3 4 5 6 POSLOVNI PRIHODI (602 do 604) 601

60,61 Prihodi od prodaje 602 62, b4. 65, 67 (bez 679), 68

Drugi poslovni prihodi

603

63 Promena vrednosti zaliha u~inaka 604 POSLOVNI RASHODI (606 do 610) 605

50 Nabavna vrednost prodate robe 606 51 Tro{kovi materijala 607 52

Tro{kovi zarada, naknada zarada i ostali li~ni rash .

608

540 Tro{kovi amortizacije 609 53. 541, 55, 57 (bez 579), 58

Drugi poslovni rashodi

610

POSLOVNI DOBITAK (601 -605) 611 POSLOVNI GUBITAK (605 -601) 612

66-56 ili 56 -66 Neto efekat finansira wa 1 613 Prihodi od pridru`enih preduze}a 614

720

DOBITAK ILI GUBITAK PRE OPOREZIV. (611 ± 613 + 614) ili (612 ± 613 + 614)

615

deo 721

Porezi i doprinosi na dobitak iz redovnih aktivnosti

616

NETO DOBITAK ILI GUB ITAK IZ REDOVNIH AKTIVNOSTI (615-616)

617

679 Prihodi na osnovu vanrednih doga|aja 618 579 Rashodi na osnovu vanrednih doga|aja 619

deo 721 Porez na dobitak po osnovu vanrednih doga|aja 620

Petak, 25. januar 2002. SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE Broj 4 - Strana 51

Mati~ni broj ______________________________ @iro -ra~uni kod poslovnih banaka: [ifra delatnosti _________________________ ________________________________ Naziv drugog pravnog lica ________________________________ ________________________________ ____________________________________________ ________________________________ Sedi{te____________________________________ ________________________________

BILANS STAWA -SKRA]ENA [EMA-

na dan 31.12. 200_. godine iznosi u kovertibilnim markama -

Iznos teku}e godine Grupa ra~una

ili ra~un

POZICIJA

Ozaaka za DOP

Broj note

Bruto

Ispr. vrednos.

Neto (5-6)

Iznos prethodne

godine (po~etno

stawe) 1 2 3 4 5 6 7 8

A. SREDSTVA (702+706) 701 I. STALNA SREDSTVA (703 do 705) 702

02 Nekretnine, postrojewa, oprema i druga materijalna sredstva 703 01 Nematerijalna sredstva 704 03 Drugi delovi finansijskih sredstava 705

II. TEKU]A SREDSTVA (707 do 712) 706 10,11, 12, 13

Zalihe 707 20.231. 232 Potra`ivaw a od prodaje i dr. potra`ivawa 708 21 osim 211

Kratkoro~ni finansijski plasmani 709 211,230 Dati avansi, depoziti i kaucije 710 22 Gotovina i ekvivalenti got ovine 711 239 Ostala aktivna vremenska razgrani~ewa 712

B.KAPITAL I OBAVEZE (714+715+718) 713 3,00 1.KAPITAL 1 714

II. DUGORO^NE OBAVEZE (716 + 717) 715 411 Kamatonosni krediti 716 40,41 osim 411

Ostala dugoro~na rezervisawa i dugoro~ne obaveze 2 717 IV. TEKU]E OBAVEZE (719+720+721) 718

42 osim 420,43. 44,45

Obaveze iz prometa i druge obaveze

719

420 Kratkoro~ni krediti 720 46 Pasivna vremenska razgrani~ewa 721 U _____________________ Lice odgovorno za sastavqawe bilansa Rukovodilac pravnog lica dana _________ 200 __ god. __________________________________ M.P. ________________________ Licenca br. ______________________

NETO DOBITAK (617+618 -619-620) 621 NETO GUBITAK (617+619 -618+620) 622

deo321 Mawinski interes 2 623 321-AOP 623 DOBITAK TEKU]E GODINE ISKQU^UJU]I

MAWINSKI UDEO (621 -623) 624

331-AOP 623 GUBITAK TEKU]E GODINE ISKQU -

^UJU]I MAWINSKI UDEO (622 -623) 625

1 Ako su finansijski rashodi ve}i od finansijskih prihoda, razlika se na AOP 613 unosi sa negativnim predznakom , a zajedno sa AOP -ima 611 ili 612 i AOP-om 614 ~ini dobitak ili gubitak pre oporezivawa. 2 AOP-e 623, 624 i 625 popuwavaju mati~na preduze}a prilikom izrade konsoli dovanog bilansa uspeha.

U _____________________ Lice odgovorno za sastavqawe bilansa D I R E K T O R dana _________ 200 __ god. __________________________________ M.P. ___________________ Licenca br. ______________________

Strana 52 - Broj 4 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE Petak, 25. januar 2002.

______________________________ ' Saglasno RS RS 1 -Predstavqawe-prezentaci ja finansijskih izve{taja, strukturu i promene u strukturi kapitala pravno lice daje u Izve{taju promena u kapitalu. 2 Ukoliko se deo salda sa ra~una 409 -Ostala dugor o~na rezervisawa odnosi na ispravku vrednosti odre|enih sredstava (potra`ivawa ili plasmana), taj se iznos unosi pod adekvatan AOP, u kolonu 6, kao ispravka vrednosti sredstava .

Mati~ni broj ______________________________ @iro -ra~uni kod poslovnih banaka: [ifra delatnosti _________________________ ________________________________ Naziv drugog pravnog lica ________________________________ ________________________________ ____________________________________________ ________________________________ Sedi{te__________ __________________________ ________________________________

BILANS USPEHA -SKRA]ENA [EMA -

u periodu od 01.01. do ___ 200_. godine - iznosi u konvertibilnim markama -

Iznos

Grupa

ra~una ili ra~un

POZICIJA

Oznaka za AOP

Broj note

Teku}a godina

Prethodna godina

1 2 3 4 5 6 POSLOVNI PRIHODI (602do604) 601

62 Prihodi od prodaje 602 60,61,65 (bez

659). 66 Drugi poslovni prihodi

603

63 Promena vrednosti zaliha u~inaka 604 POSLOVNI RASHODI (606 do 610) 605

500 Nabavna vrednost prodate robe 606 501 Tro{kovi materijala 607 51 Tro{kovi zarada, naknada zarada i ostali li~ni rashodi 608 503 Tro{kovi amortizacije 609

502,504. 509. 52,53, 54,55, 57 (bez 579),

58

Drugi poslovni rashodi 610

VI[AK POSLOVNIH PRIHODA -POSLOVNI DOBITAK (601-605)

611

POSLOVNI GUBITAK (605 -601) 612 56-64 ili 64 -

56 Neto efekat finansira wa2 613

Prihodi od pridru`enih pred uze}a 614

720

VI[AK PRIHODA-DOBITAK ILI GUBITAK

b11± 613 -1-614 ili 612 ±613+614 615

659 Prihodi na osnovu vanrednih doga|aja 616 579 Rashodi na osnovu vanrednih doga|aja 617

321

NERASPORE \ENI VI[AK PRIHODA -DOBITAK

TEKU]E GODINE (615+616 -617)

618

331 GUBITAK TEKU]E GODINE 619

U _____________________ Lice odgovorno za sastavqawe bilansa Rukovodilac pravnog lica dana _________ 200 __ god. __________________________________ M.P. ___________________ Licenca br. ______________________

2 Ako su finansijski rashodi ve}i od finansijskih pr ihoda, razlika se na AOP 613 unosi sa negativnim predznakom, a zajedno sa AOP -om 614 ~ini vi{ak prihoda -dobitak ili gubitak.

Petak, 25. januar 2002. SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE Broj 4 - Strana 53

Mat

i~ni

bro

j ___

____

____

____

____

____

____

___

____

____

____

[if

ra d

elat

nost

i __

____

____

____

____

____

___

____

____

____

_

Naz

iv b

anke

ili

dru

ge f

inan

sijs

ke o

rgan

izac

ije

__

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

__

Sed

i{te

____

___

____

____

____

____

____

____

____

___

____

____

__

@ir

o-r

a~un

___

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

_

B

IL

AN

S S

TA

WA

-S

KRA

]E

NA

[E

MA

-

na d

an _

____

____

20_

__. g

odin

e

i

znos

i u

konv

erti

biln

im m

arka

ma

Izn

os t

eku}

e go

dine

G

rupa

ra

~una

, ra

~un

P

OZI

CI

JA

Ozn

aka

za A

OP

B

roj

note

B

ruto

I

spra

vka

vred

nost

i

Net

o

(5-6

)

Izn

os

pret

hodn

e go

dine

(p

o~et

no

staw

e)

1 2

3 4

5 6

7 8

A

KT

IV

A (

301d

o 31

1)

3

0

1

000,

001,

002

, 006

, 007

, 008

, 010

G

otov

ina,

got

ovin

ski

ekvi

vale

nti

i de

pozi

ti k

od

Cen

tral

ne b

anke

3

0

2

003,

004

, 005

S

reds

tva

drug

ih b

anak

a

3

0

3

01

1, i

012

K

ratk

oro~

ne h

arti

je o

d vr

edno

sti

3

0

4

10, 1

2, 1

3, 1

5, 1

7, 1

8

Kre

diti

i p

lasm

ani

bank

ama

3

0

5

20, 2

1, 2

3, 2

4, 2

5, 2

6, 2

8, 2

9

Kre

diti

i p

lasm

ani

kom

iten

tim

a

3

0

6

30

, 31,

32,

33,

osi

m 3

33 i

355

D

ugor

o~na

ula

gaw

a

3

0

7

34

O

snov

na s

reds

tva

3

0

8

333

Goo

dwill

1 3

0

9

11, 1

6, 2

2, 2

7

Dos

pela

kam

ata

i na

knad

a

3

1

0

14

, 19,

37,

38,

deo

39

O

stal

a ak

tiva

3

1

1

P

AS

IV

A (

313+

319+

321)

3

1

2

O

BA

VE

ZE (

314

do 3

18)

3

1

3

deo

grup

a 40

, 41,

43,

45,

46,

48

D

epoz

iti

od b

anak

a

3

1

4

50

, 51,

deo

53,

54,

55,

deo

57

D

epoz

iti

od k

omit

enat

a

3

1

5

de

o gr

upa

40, 4

1, 4

3, 4

5, 4

6,

48,

52, 5

3, 5

6 i

57

Oba

veze

po

kred

itim

a

3

1

6

deo

58

Oba

veze

za

hart

ije

od v

redn

osti

3

1

7

42, 4

4, 4

7, 4

9, d

o 56

, deo

58,

59

O

stal

a pa

siva

3

1

8

80

Dug

oro~

na r

ezer

visa

wa

zapo

tenc

ijal

ne g

ubit

ke i

pre

uzet

e po

tenc

ija

lne

obav

eze

3

1

9

deo

81 i

582

M

AW

IN

SK

I I

NT

ER

ES

2 3

2

0

81, d

eo 3

9, 3

55

KA

PI

TA

L3

3

2

1

U

___

____

____

____

_,

L

ice

odgo

vorn

o za

bil

ans

D

irek

tor

bank

e

____

____

____

____

____

L

icen

ca b

r. _

____

____

____

____

___

_

___

____

____

____

____

_

Strana 54 - Broj 4 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE Petak, 25. januar 2002.

____

____

____

____

____

____

____

____

___

1 P

od o

znak

om A

OP

309

, u k

olon

u 6,

uno

si s

e iz

nos

nega

tivn

og

good

will

-a.

2 A

OP

320

pop

uwav

a ba

nka,

ve}

insk

i vl

asni

k, k

od i

zrad

e ko

nsol

idov

anog

bil

ansa

sta

wa.

3 S

agla

sno

RS

RS

1-P

reds

tavq

awe-

prez

enta

cija

fin

ansi

jski

h iz

ve{

taja

, str

uktu

ru i

pro

men

e u

stru

ktur

i ka

pita

la b

anka

daj

e u

Izv

e{ta

ju p

rom

ena

u ka

pita

lu. N

a A

OP

-u

321

se u

kol

onu

6 un

osi

vred

nost

otk

upq

enih

sop

stve

nih

akci

ja (

kont

o 35

5).

M

ati~

ni b

roj _

____

____

____

____

____

____

____

___

____

____

__

[

ifra

del

atno

sti

____

____

____

____

____

____

___

____

____

___

N

aziv

ban

ke i

li d

ruge

fin

ansi

jske

org

aniz

acij

e

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

S

edi{

te__

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

__

@ir

o-r

a~un

___

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

_

B

IL

AN

S S

TA

WA

-S

KRA

]E

NA

[E

MA

-

u pe

riod

u od

___

_ d

o __

___

20__

_. g

odin

e

- i

znos

i u

konv

erti

biln

im m

arka

ma

-

IZN

OS

G

rupa

il

i ra

~un

P

OZI

CI

JA

Ozn

aka

AO

P

Bro

j no

te

Tek

u}a

godi

na

Pre

thod

na

godi

na

1 2

3 4

5 6

70

Pri

hodi

od

kam

ata

4

0 1

60

R

asho

di k

amat

a

4 0

2

N

eto

prih

odi

od k

amat

a (4

01-4

02)

4 0

3

71, d

eo 7

2

Pri

hodi

od

nakn

ada

4

0 4

61

R

asho

di p

o os

novu

nak

nada

i p

rovi

zija

4

0 5

Net

o pr

ihod

i od

nak

nada

(40

4-4

05)

4 0

6

721

Poz

itiv

ne k

ursn

e ra

zlik

e

4 0

7

73, 7

6 (o

sim

769

), 77

O

stal

i po

slov

ni r

asho

di

4 0

8

621

Ost

ale

kurs

ne r

azli

ke

4 0

9

deo

62, 6

3, 6

4, 6

6 (o

sim

669

), 67

D

rugi

pos

lovn

i ra

shod

i

4 1

0

65

Tro

{ko

vi r

ezer

vi z

a kr

edit

ne i

dru

ge p

oten

cija

lne

gubi

tke

4

1 1

846

DO

BI

T I

LI

GU

BI

TA

K P

RE

OP

OR

EZI

VA

WA

(4

03+4

06+4

07+4

08-4

09-4

10-4

11

4 1

2

deo

847

Por

ez i

dop

rino

si n

a do

bit

iz r

edov

nih

akti

vnos

ti

4 1

3

N

ET

O D

OB

IT

IL

I G

UB

IT

AK

IZ

RE

DO

VN

IH

A

KT

IV

NO

ST

I (

412

-413

) 4

1 4

Petak, 25. januar 2002. SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE Broj 4 - Strana 55

72Na osnovu ~lana 34. stav 5. Zakona o zdravstvenoj

za{titi `ivotiwa i veterinarskoj delatnosti(“Slu`beni glasnik Republike Srpske”, broj 11/95, 10/97 i52/01), ministar poqoprivrede, {umarstva ivodoprivrede p r o p i s u j e

P R A V I L N I K

O MERAMA ZA SPRE^AVAWE POJAVE, SUZBIJAWE IISKOREWIVAWE ZARAZNE BOLESTI PLAVOG

JEZIKA - FEBRIS CATARHALIS OVIUM (BLUETONGUE)

^lan 1.Ovim pravilnikom propisuju se mere za spre~avawa

pojave, suzbijawe i iskorewivawe zarazne bolesti plavogjezika - Febris catarhalis ovim (Bluetongue) (u daqem tekstu:bolest plavog jezika).

^lan 2.Radi spre~avawa pojave bolesti plavog jezika

primewuju se slede}e mere:1) zabrana uvoza i provoza ili ograni~avawe uvoza i

provoza, `ivih pre`ivara, semena za ve{ta~ko ose-mewivawe i oplo|enih jajnih }elija pre`ivara ibiolo{kog materijala poreklom od pre`ivara iz zemaqa ukojima je bolest plavog jezika utvr|ena;

2) sistematsko pra}ewe bolesti plavog jezika u svetu imere koje nadle`ni organi preduzimaju za kontrolubolesti plavog jezika;

3) poo{trena veterinarsko-sanitarna kontrolapre`ivara u pograni~nim podru~jima;

4) efikasna veterinarsko-sanitarna kontrola `ivoti-wa u proizvodwi, preradi i prometu;

5) identifikacija i kontrola kretawa `ivotiwa napropisani na~in;

6) ne{kodqivo uklawawe `ivotiwskih le{eva iklani~nih konfiskata;

7) edukacija veterinara;8) prosve}ivawe dr`aoca `ivotiwa;9) ispitivawa i kontrole u skladu sa programom kont-

role, monitoringa i dijagnostike za bolest plavog jezika(u daqem tekstu: program).

^lan 3.Pre`ivari se smatraju sumwivim na bolest plavog

jezika:1) kad za to postoje opravdani epizotiolo{ki razlozi

za sumwu na bolest plavog jezika;2) kad pokazuju klini~ke promene karakteristi~ne za

bolest plavog jezika;3) kad ne pokazuju klini~ki vidqive promene, ali

serolo{ka ispitivawa daju sumwivu reakciju;4) kad poti~u iz zapata ili podru~ja u kojima je

utvr|ena bolest plavog jezika ili postoji sumwa na bolestplavog jezika;

5) kad su prilikom klawa ili uginu}a utvr|ene karak-teristi~ne patomorfolo{ke promene.

^lan 4.Pre`ivari se smatraju obolelim od bolesti plavog

jezika:1) kad se serolo{kim ispitivawem utvrdi pozitivna

reakcija;2) kad se u organima ili tkivima utvrde morfolo{ke i

patohistolo{ke promene karakteristi~ne za bolestplavog jezika i laboratorijska ispitivawa to potvrde;

3) kad se izoluje virus bolesti plavog jezika.

^lan 5.Dijagnoza bolesti plavog jezika postavqa se na osnovu

epizootiolo{ke, klini~ke i patomorfolo{ke slike irezultata laboratorijskog ispitivawa.

Prvu dijagnozu bolesti plavog jezika postavqa viruso-lo{ka laboratorija Veterinarskog instituta “Dr VasoButozan” iz Bawe Luke.

769

Pri

hodi

na

osno

vu v

anre

dnih

dog

a|aj

a

4 1

5

669

Ras

hodi

na

osno

vu v

anre

dnih

dog

a|aj

a

4 1

6

de

o 84

7 P

orez

na

dobi

t na

osn

ovu

vanr

edni

h do

ga|a

ja

4 1

7

N

ET

O D

OB

IT

(41

4+41

5+41

7)

4 1

8

N

ET

O G

UB

IT

AK

(41

4+41

6+41

5+41

7)

4 1

9

deo

81 i

582

M

awin

ski

inte

res

1 4

2 0

818

NE

RAS

PO

RE\

EN

A D

OB

IT

TE

KU

]E

G

OD

IN

E U

MA

WE

NA

ZA

MA

WI

NS

KI

I

NT

ER

ES

(41

8-4

20)

4 2

1

391

GU

BI

TA

K T

EK

U]

E G

OD

IN

E

UM

AW

EN

ZA

MA

WI

NS

KI

IN

TE

RE

S

(419

-420

) 4

2 2

U _

____

____

____

____

_,

L

ice

odgo

vorn

o za

sas

tavq

awe

bila

nsa

Dir

ekto

r

Dan

a __

____

____

___

200_

_ go

d.

Lic

enca

br

. ___

____

____

____

____

___

__

__

____

____

____

____

___

__

____

____

____

____

____

___

1 P

od m

awin

skim

int

eres

om p

odra

zum

eva

se d

eo n

eto

dobi

tka

ili

gubi

tka

koji

se

odno

si n

a vl

asni

ke s

maw

insk

im u

delo

m u

uku

pnom

kap

ital

u ba

nke.

Za potvr|ivawe prvih rezultata dijagnoze bolestiplavog jezika obavezno je uzorke poslati u me|unarodnureferentnu laboratoriju za bolest plavog jezika, premaspisku - preporuci OIE-a (me|unarodna kancelarija zazarazne bolesti u Parizu).

^lan 6.Sva dijagnosti~ka ispitivawa bolesti plavog jezika

vr{e se po utvr|enim me|unarodnim standardima, koje pre-poru~uje OIE.

^lan 7.Ako se pojave simptomi po kojima se mo`e posumwati

da su pre`ivari oboleli ili uginuli od bolesti plavogjezika, dr`alac ili vlasnik pre`ivara du`an je da toodmah prijavi nadle`noj veterinarskoj inspekciji ilinajbli`oj veterinarskoj slu`bi i da odmah preduzmepropisane mere.

^lan 8.Kad se utvrdi sumwa ili potvrdi pojava bolesti

plavog jezika nare|uju se slede}e mere:1) blokirawe `ari{ta;2) izdvajawe zdravih od obolelih pre`ivara;3) evidentirawe pre`ivara i wihovo ozna~avawe;4) uzorkovawe i dijagnosti~ka ispitivawa u skladu sa

programom;5) ubijawe beskrvnom metodom svih obolelih

pre`ivara sa manifestnim karakteristi~nim klini~kimznacima;

6) ne{kodqivo uklawawe le{eva uginulih i ubijenihpre`ivara;

7) kontrola divqih pre`ivara i dijagnosti~ko ispi-tivawe u skladu sa programom;

8) kontrola prenosioca bolesti u skladu sa programom;9) sprovo|ewe dezinsekcije u zara`enom i ugro`enom

podru~ju radi uni{tavawa prenosioca bolesti u skladu saprogramom;

10) dezinsekcija, dezinfekcija i deratizacija objekatau kojima se dr`e pre`ivari, kao i dezinsekcija i dezin-fekcija transportnih sredstava za prevoz pre`ivara.

^lan 9.Kad se potvrdi postojawe bolesti plavog jezika,

odre|uje se zara`eno i ugro`eno podru~je.Zara`eno podru~je obuhvata:1) `ari{te bolesti,2) podru~je na kome je otkriven le{ uginulog ili

odstreqenog divqeg pre`ivara kod koga je utvr|ena bolestplavog jezika;

3) podru~ja naseqenih mesta ~iji radijus iznosi 50 kmod epizootiolo{kog `ari{ta.

Ugro`eno podru~je obuhvata podru~je ~iji radijusiznosi 100 km od zara`enog podru~ja.

Veli~ina zara`enog i ugro`enog podru~ja mo`e sepromeniti zavisno od:

1) geografskog polo`aja i ekolo{kih faktora;2) meteorolo{kih uslova;3) prisustva i ra{irenosti prenosioca bolesti;4) rezultata epizootiolo{kog ispitivawa, kao i labo-

ratorijskih ispitivawa.

^lan 10.U zara`enom i ugro`enom podru~ju, pored mera iz

~lana 8. ovog pravilnika, sprovode se slede}e mere:1) zabrana kretawa i prometa pre`ivara iz zara`enog

i ugro`enog podru~ja;2) utvr|ivawe porekla bolesti i puteva preno{ewa,

kao i epizootiolo{ko ispitivawe;3) zabrana odr`avawa sajmova, pijaca i svih vidova

okupqawa pre`ivara;4) klini~ki pregled pre`ivara u zara`enom i

ugro`enom podru~ju u skladu sa programom;

5) dijagnosti~ko ispitivawe pre`ivara u skladu saprogramom;

6) kontrola prenosilaca bolesti radiepizootiolo{kog i entomolo{kog ispitivawa u skladu saprogramom;

7) zabrana lova divqih pre`ivara u radijusu od 10 kmod ugro`enog podru~ja;

8) i druge mere preventive, za{tite i kontroleutvr|ene zakonom.

^lan 11.Podru~je u kome nema bolesti plavog jezika je podru~je:1) u kome nije utvr|eno prisustvo bolesti;2) u kome su pre`ivari podvrgnuti dijagnosti~kom

ispitivawu sa negativnim rezultatima u skladu sa pro-gramom;

3) u kome program kontrole nije pokazao prisustvoprenosilaca bolesti plavog jezika.

^lan 12.Mere dezinsekcije, koje se primewuju za uni{tavawe

prenosioca bolesti plavog jezika, sprovode se u skladu saprogramom.

^lan 13.Mere utvr|ene ovim pravilnikom prestaju da se

primewuju u zara`enom i ugro`enom podru~ju, kad je pre-stala bolest plavog jezika, i kad se sprovedu sve nare|enemere, a od tada su protekla najmawe dva najdu`a inkuba-ciona perioda.

^lan 14.Ovaj pravilnik stupa na snagu danom objavqivawa u

“Slu`benom glasniku Republike Srpske”.

Broj: 09-335-6756/0117. decembra 2001. godine Ministar,Bawa Luka Mr Rodoqub Trkuqa, s.r.

73Na osnovu ~lana 60. stav 3. Zakona o socijalnoj za{titi

(“Slu`beni glasnik Republike Srpske”, br. 5/93 i 15/96),ministar zdravqa i socijalne za{tite Republike Srpsked o n o s i

P R A V I L N I K

O POSLOVIMA I NORMATIVIMA, STRU^NIMKADROVIMA I SME[TAJNIM USLOVIMA

CENTRA ZA SOCIJALNI RAD

^lan 1.Centar za socijalni rad u vr{ewu javnih ovla{}ewa

obavqa:- poslove socijalne za{tite,- poslove de~ije za{tite,- poslove porodi~no pravne za{tite, starateqstva i

usvojewa,- poslove krivi~no-pravne za{tite maloletnika.U izvr{ewu ovih poslova Centar za socijalni rad

primewuje odredbe:- Zakona o op{tem upravnom postupku,- Zakona o socijalnoj za{titi,- Zakona o de~ijoj za{titi,- Porodi~nog zakona,- Zakona o izvr{ewu krivi~nih sankcija i- Zakona o vanparni~nom postupku.

^lan 2.Centar za socijalni rad re{ava u prvom stepenu ost-

varivawa prava iz oblasti:- socijalne za{tite,- de~ije za{tite,- porodi~no-pravne za{tite, starateqstva i usvojewa.

Strana 56 - Broj 4 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE Petak, 25. januar 2002.

Centar za socijalni rad pru`a usluge socijalnog radau postupcima re{avawa prava iz ovih oblasti i vr{iisplatu nov~anih prava utvr|enih Zakonom o socijalnojza{titi.

^lan 3.Uslugama socijalnog rada smatra se preventivna delat-

nost u otkrivawu socijalnih potreba, dijagnostika, tret-man i savetodavno terapijski rad zasnovan na primenistru~nih i nau~nih saznawa u ciqu pru`awa stru~nepomo}i pojedincima, porodicama i dru{tvenim grupamada re{avaju svoje `ivotne te{ko}e, ili pomo} u organizo-vawu lokalnih i drugih zajednica da spre~avaju socijalneprobleme i ubla`avaju posledice.

Pravo na usluge socijalnog rada imaju svi gra|anibesplatno.

Izuzetno od prethodnog stava, op{tina, odnosno grad,mo`e propisati u~e{}e gra|ana u tro{kovima odre|enihusluga socijalnog rada koje pru`a Centar za socijalnirad, a koje nisu u funkciji preventivne delatnosti, ost-varivawa prava iz oblasti socijalne za{ite, de~ijeza{tite i porodi~no-pravne za{tite.

^lan 4.Centar za socijalni rad u sprovo|ewu aktivnosti u

oblasti socijalne za{tite, de~ije za{tite, porodi~no-pravne za{tite, starateqstva, usvojewa i krivi~no-pravneza{tite maloletnika vr{i slede}e poslove i usluge:

1. Otkriva i prati socijalne potrebe i problemegra|ana i preduzima potrebne mere za re{avawe ovihpotreba i problema;

2. Predla`e i preduzima mere u re{avawu socijalnihproblema, potreba i patolo{kih pojava gra|ana;

3. Organizuje i sprovodi odgovaraju}e oblike soci-jalne za{tite, de~ije za{tite, porodi~no-pravne za{tite,za{tite maloletnika i u ovim aktivnostima neposrednopru`a svoje usluge;

4. Razvija i unapre|uje preventivne aktivnosti kojedoprinose spre~avawu i suzbijawu socijalnih problema ipatolo{kih pojava;

5. Pru`a dijagnosti~ke usluge, sprovodi odgovaraju}itretman, savetodavno terapijske usluge i stru~nu pomo}korisnicima;

6. Podsti~e, organizuje i koordinira profesionalni idobrovoqni humanitarni rad u oblasti socijalneza{tite, de~ije za{tite, porodi~no-pravne za{tite,za{tite starih i maloletnih lica;

7. Radi na izvr{ewu vaspitnih mera;8. Sara|uje sa nevladinim organizacijama i verskim

zajednicama;9. Vodi evidenciju i dokumentaciju o izvr{enim

poslovima i uslugama;10. Vr{i i druge poslove utvr|ene zakonima i odluka-

ma skup{tine op{tine.

^lan 5.Centar za socijalni rad mo`e se registrovati ako za

obavqawe poslova i usluga ima anga`ovan stru~ni tim.Stru~ni tim Centra sa~iwavaju stru~ni radnici:

socijalni radnici, pravnici, psiholozi, pedagozi, psi-holozi-pedagozi, defektolozi i sociolozi.

^lan 6.Izuzetno od prethodnog ~lana, op{tine u kojima je

prisutan nedostatak stru~nog kadra mo`e se registrovatiCentar za socijalni rad ako ima zaposlenog jednog soci-jalnog radnika i jednog pravnika, sa punim radnim vre-menom, a u zavisnosti o izra`enoj patologiji, stru~wakedrugih profila (psihologa, pedagoga, defektologa, soci-ologa) sa punim radnim vremenom ili na odre|en broj sati.

Centar za socijalni rad mo`e se registrovati zaop{tinu ili vi{e op{tina.

^lan 7.Broj stru~nih radnika u Centru odre|uje se na osnovu

broja stanovnika koji `ive na podru~ju koje Centar zasocijalni rad pokriva svojom delatno{}u i to:

- jednog socijalnog radnika na 6.000 do 8.000 stanovnika,- jednog pravnika na 25.000 stanovnika,- jednog psihologa na 30.000 stanovnika,- jednog pedagoga na 40.000 stanovnika,- jednog defektologa na 40.000 stanovnika,- jednog sociologa do 100.000 stanovnika, a dva preko

100.000 stanovnika.

^lan 8.Centar za socijalni rad po potrebi zapo{qava: odgo-

varaju}i broj radnika za administrativne i informa-tivno-programerske poslove, odr`avawe higijene i voza~a.

Direktor Centra sa mawe od 10 zaposlenih obavezan jeda jednom polovinom radnog vremena radi na stru~nimposlovima.

Administrativni poslovi i poslovi odr`avawa higi-jene mogu se poveriti drugim ustanovama i slu`bama.

^lan 9.Zgrada Centra za socijalni rad treba da je locirana u

nasequ, da je lako pristupa~na gra|anima i da je dobropovezana sa javnim, gradskim i me|ugradskim saobra}ajem.

^lan 10.Centar za socijalni rad treba da ima posebnu radnu

prostoriju za individualni stru~ni rad, a zavisno odmogu}nosti posebne prostorije treba da imaju: socijalniradnici, psiholog, pedagog i pravnik.

Centar bi trebao da ima prostorije za grupni rad,~ekaonicu i sanitarno-higijenski deo.

^lan 11.Uskla|ivawe broja radnika u Centru za socijalni rad

sa potrebnim brojem radnika predvi|en shodno ~lanu 7.ovog pravilnika izvr{i}e se najkasnije u roku od devetmeseci od dana objavqivawa ovog pravilnika u“Slu`benom glasniku Republike Srpske”.

^lan 12.Ovaj pravilnik stupa na snagu danom dono{ewa, a

objavi}e se u “Slu`benom glasniku Republike Srpske”.

Broj: 01-50-2649/0112. decembra 2001. godine Ministar,Bawa Luka Dr sc. med. Milorad Balaban, s.r.

Ustavni sud Republike Srpske

Ustavni sud Republike Srpske, na osnovu ~lana 115.Ustava Republike Srpske, ta~. 1. i 2. ~lana 61. Zakona oUstavnom sudu Republike Srpske (“Slu`beni glasnikRepublike Srpske”, br. 29/94 i 23/98), na sednici od 27.decembra 2001. godine, d o n e o j e

O D L U K UUtvr|uje se da Uredba o obavezama vi{estrukih nosi-

laca stanarskog prava kod otkupa stanova (“Slu`beniglasnik Republike Srpske”, broj 51/01), koju je donelaVlada Republike Srpske, nije u saglasnosti sa Ustavom izakonom.

O b r a z l o ` e w eRa~unovodstveno-pravni centar male privrede

“Marka” - Lakta{i dao je Ustavnom sudu inicijativu zapokretawe postupka za ocewivawe ustavnosti i zakoni-tosti Uredbe o obavezama vi{estrukih nosilaca sta-narskog prava kod otkupa stanova (“Slu`beni glasnikRepublike Srpske”, broj 51/01), koju je donela VladaRepublike Srpske. Inicijativom se ukazuje da Vlada uovom slu~aju nije po{tivala, pored ostalog, ustavnona~elo o podeli vlasti utvr|eno ~lanom 69. Ustava; zatim da jepropisuju}i u ~lanu 7 da uredba stupa na snagu narednog dana oddana objavqivawa, povredila i ~lan 109. Ustava, te da se ovimaktom povre|uju i prava i slobode gra|ana, utvr|ena ~lanom10. Ustava Republike Srpske. Davalac inicijative je, tako|e,mi{qewa da Vlada, dono{ewem ovog akta, ne samo da nije

Petak, 25. januar 2002. SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE Broj 4 - Strana 57

po{tivala ~lan 109. Ustava, nego i ranije odluke Ustavnogsuda Republike Srpske, kojima su neke uredbe Vladeprogla{ene neustavnim i nezakonitim upravo zato {to jeoceweno da se radi o povredi ovog ~lana Ustava.Inicijativom se predla`e da Sud utvrdi da je osporenauredba neustavna i nezakonita i da se otklone poslediceneustavnosti.

Ustavni sud je na sednici, odr`anoj 21. i 22. novembra2001. godine, prihvatio datu inicijativu i Re{ewem brojU-115/012 pokrenuo postupak za ocewivawe ustavnosti izakonitosti Uredbe o obavezama vi{estrukih nosilacastanarskog prava kod otkupa stanova (“Slu`beni galsnikRepublike Srpske”, broj 51/01), koju je donela VladaRepublike Srpske.

U postupku ocewivawa wene ustavnosti i zakonitosti,Ustavni sud je utvrdio da je Uredbu o obavezama vi{estruk-ih nosilaca stanarskog prava kod otkupa stanova donelaVlada Republike Srpske na osnovu ~l. 33. i 34. Zakona oVladi Republike Srpske i da se wome, pored ostalog,propisuje: da su nosioci stanarskog prava iz RepublikeSrpske, koji su to pravo stekli na stanu u Federaciji BiHi na stanu u Republici Srpskoj ili je stanarsko pravo najednom od tih stanova u me|uvremenu preneseno na ~lanawihovog porodi~nog doma}instva, obavezni prethodnootkupiti stan u Federaciji BiH ukoliko `ele ste}i uvlasni{tvo dr`avni stan u Republici Srpskoj (~lan 1.); dalica iz ~lana 1. ove uredbe mogu izvr{iti zamenu stana uFederaciji BiH na kojem su postali vlasnici otkupom, zastan u Republici Srpskoj na kojem imaju stanarsko pravo,u roku od {est meseci ra~unaju}i od dana stupawa u posedstana u Federaciji BiH i da saglasnost za svaku pojedi-na~nu zamenu daje Vlada putem ministarstva nadle`nog zastambene poslove (~lan 2.); da }e se protiv lica koja ne pos-tupe u skladu sa ~lanom 1. ove uredbe primeniti odredbe~l. 17. i 18. Zakona o stambenim odnosima (“Slu`beni listSR BiH”, br. 14/84, 12/87 i 36/89) i ~lana 14. Zakona o pri-vatizaciji dr`avnih stanova (“Slu`beni glasnikRepublike Srpske”, broj 11/00, 18/01 i 35/01) - ~lan 3. da jeugovor o otkupu stana zakqu~en u Republici Srpskojsuprotno odredbama ove uredbe ni{tav prema ~lanu 14.stav 2. Zakona o privatizaciji dr`avnih stanova (~lan 5.) ida ova uredba stupa na snagu narednog dana od dana objavqi-vawa u “Slu`benom glasniku Republike Srpske” (~lan 6.).

^lanom 69. Ustava Republike Srpske ustanovqeno jena~elo podele vlasti, prema kome, izme|u ostalog, zakono-davna vlast pripada Narodnoj skup{tini, a nosilacizvr{ne vlasti je Vlada. Pravo zaposlenih i ~lanovawihovih porodica na socijalnu sigurnost utvr|eno je~lanom 43. stav 1. Ustava Republike Srpske, a ~lanom 68.stav 1. ta~ka 8. (zamewen Amandmanom XXXII na UstavRepublike Srpske) utvr|eno je da Republika “ure|uje iobezbe|uje ... osnovne ciqeve i pravce privrednog, nau~nog,tehnolo{kog, demografskog i socijalnog razvoja”. ^lanom70. Ustava utvr|eno je da zakone donosi Narodnaskup{tina, a ~lanom 90. ta~. 3. i 4. Ustava da Vladaobezbe|uje sprovo|ewe i izvr{ava zakone, druge propise iop{te akte, odnosno donosi uredbe, odluke i druga akta zaizvr{avawe zakona. Pored toga, ~lanom 108. Ustavautvr|eno je na~elo obavezne saglasnosti propisa i drugihop{tih akata sa Ustavom i zakonom. Zakon o privatizaci-ji dr`avnih stanova (“Slu`beni galsnik RepublikeSrpske”, br. 11/00, 18/01 i 35/01) tako|e je uspostavio prin-cip da se privatizacija stanova u dr`avnoj svojini ure|ujezakonom, odnosno da se privatizacija vr{i otkupom stano-va u skladu sa odredbama ovog zakona (~lan 1.).

Polaze}i od ~iwenice da nijednom odredbom Ustavanije dato ovla{}ewe Vladi da svojim aktima ure|ujeodnose koji se prema Ustavu ure|uju iskqu~ivo zakonom,kao i da se osporenom uredbom mewaju ili dopuwavaju poje-dina zakonska re{ewa, Ustavni sud je ocenio da je Vladaosporenim normirawem preuzela zakonodavnu funkciju itime prekora~ila svoja ustavna ovla{}ewa. Osporena uredbanije u saglasnosti sa Zakonom o privatizaciji dr`avnihstanova, jer je uredila na druk~iji na~in odnose koji suure|eni tim zakonom. Uz to, odredbe ~l. 33. i 34. Zakona oVladi Republike Srpske, koje su ozna~ene kao pravni osnov zadono{ewe osporene uredbe, po oceni Suda, ne mogu biti vaqanpravni osnov, jer je u ovom zakonu precizno odre|ena

sadr`ina nabrojanih mera na ~ije je preduzimaweovla{}ena Vlada. Me|utim, nijednom odredbom ovaj zakonne predvi|a ovla{}ewe za Vladu da svojim aktima ure|ujeotkup stanova u dr`avnoj svojini i vodi stambenu politiku.

Ustavni sud je, dakle, ve} odlu~io o istom pravnompitawu, pa je, na osnovu ta~ke 4. stava 1. ~lana 38. Zakona oUstavnom sudu Republike Srpske, odlu~eno kao u dispozi-tivu ove odluke.

Ovu odluku Ustavni sud je doneo u sastavu: predsednikSuda prof. dr Rajko Kuzmanovi} i sudije: Slobodan Kova~,prof. dr Bogdan Loza, prof. dr Marko Raj~evi} i prof. drMiodrag Simovi}.

Broj: U-115/01 Predsednik27. decembra 2001. godine Ustavnog sudaBawa Luka Prof. dr Rajko Kuzmanovi}, s.r.

Ustavni sud Republike Srpske, na osnovu ~lana 115.Ustava Republike Srpske, ~lana 42. i ta~ke 4. ~lana 62.Zakona o Ustavnom sudu Republike Srpske (“Slu`beniglasnik Republike Srpske”, br. 29/94 i 23/98), na sedniciod 27. decembra 2001. godine, d o n e o j e

R E [ E W ENe prihvata se inicijativa za pokretawe postupka za

ocewivawe ustavnosti ~lana 188. Zakona o penzijskom iinvalidskom osigurawu (“Slu`beni glasnik RepublikeSrpske”, broj 32/00).

O b r a z l o ` e w eRade Konta iz Prijedora dao je Ustavnom sudu inicija-

tivu za pokretawe postupka za ocewivawe ustavnosti~lana 188. Zakona o penzijskom i invalidskom osigurawu(“Slu`beni glasnik Republike Srpske”, broj 32/00).Davalac inicijative smatra da je osporeni ~lan u suprot-nosti sa ~lanom 110. Ustava Republike Srpske, s obziromda se ovom odredbom retroaktivno poni{tavaju pravniposlovi iz kojih proizlaze wihova prava i obaveze. Onisti~e da je po ~l. 55. i 56. Zakona o unutra{wim poslovi-ma ostvario pravo na starosnu penziju i ona mu je po timodredbama i odre|ena, a da mu se osporenim ~lanom pojed-ina~na prava oduzimaju bez sprovedenog postupkautvr|enog zakonom.

Narodna skup{tina Republike Srpske nije dostavilaSudu odgovor na navode iz podnesene inicijative.

Osporeni ~lan 188. Zakona o penzijskom i invalidskomosigurawu glasi: “Penzije ostvarene po propisima koji suva`ili do dana stupawa na snagu ovog zakona, odredi}e seu skladu sa odredbama ovog zakona”.

Polaze}i od odredbe ~lana 10. Ustava RepublikeSrpske, po kojoj su gra|ani ravnopravni u slobodama,pravima i du`nostima i jednaki pred zakonom, po oceniUstavnog suda, u konkretnom slu~aju nema povrede nave-denog ustavnog na~ela, s obzirom da se odredba ~lana 188.Zakona o penzijskom i invalidskom osigurawu jednakoodnosi na sve osiguranike u istim pravnim situacijama.Amandmanom XXXII na Ustav Republike Srpske utvr|eno jeda Republika ure|uje i obezbe|uje, izme|u ostalog, socijal-no osigurawe i druge oblike socijalne za{tite. Iz citi-ranih odredaba Ustava proizlazi da je Republikaovla{}ena da zakonom ure|uje i obezbe|uje sistem penzi-jskog i invalidskog osigurawa i da propisuje odnose u tomsistemu. Propisivawem da }e se penzije ostvarene popropisima, koji su va`ili do dana stupawa na snagu ovogzakona, odre|ivati u skladu sa odredbama ovog zakona, nezna~i da zakon ima povratno dejstvo, ve} se time, po oceniSuda, svi osiguranici i korisnici penzija dovode u jednakpolo`aj pri ostvarivawu svojih prava.

Na osnovu izlo`enog, Ustavni sud je re{io da ne prih-vati datu inicijativu.

Ovo re{ewe Ustavni sud je doneo u sastavu: predsednikSuda prof. dr Rajko Kuzmanovi} i sudije: Slobodan Kova~,prof. dr Bogdan Loza, prof. dr Marko Raj~evi} i prof. drMiodragSimovi}.

Broj:U-100/01 Predsednik27. decembra 2001. godine Ustavnog sudaBawa Luka Prof. dr Rajko Kuzmanovi}, s.r.

Strana 58 - Broj 4 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE Petak, 25. januar 2002.

Ustavni sud Republike Srpske, na osnovu ~lana 115.Ustava Republike Srpske, ~lana 42. i ta~ke 4. ~lana 62.Zakona o Ustavnom sudu Republike Srpske (“Slu`beniglasnik Republike Srpske”, br. 29/94 i 23/98), na sedniciod 27. decembra 2001. godine, d o n e o j e

R E [ E W ENe prihvata se inicijativa za pokretawe postupka za

ocewivawe ustavnosti stava 3. ~lana 2a. Zakona o posebn-im republi~kim taksama (“Slu`beni glasnik RepublikeSrpske”, br. 8/94, 29/00, 18/01 i 22/01) i Odluke oodre|ivawu visine posebne republi~ke takse na prometmotornih benzina i dizel goriva (“Slu`beni glasnikRepublike Srpske”, broj 23/01), koju je donela VladaRepublike Srpske.

O b r a z l o ` e w eRa~unovodstveno-pravni centar male privrede

“Marka” - Lakta{i dao je Ustavnom sudu inicijativu zapokretawe postupka za ocewivawe ustavnosti stava 3.~lana 2a. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebn-im republi~kim taksama (“Slu`beni glasnik RepublikeSrpske”, broj 22/01) i Odluke o odre|ivawu visine posebnerepubli~ke takse na promet motornih benzina i dizelgoriva (“Slu`beni glasnik Republike Srpske”, broj 23/01),koju je donela Vlada Republike Srpske. Podnosilac ini-cijative smatra da osporeni stav 3. ~lana 2a., nije u skladusa ~lanom 62. UstavaRepublike Srpske kojim je regulisanoda se takse kao sredstva buxeta mogu utvr|ivati samozakonom. Osporenom Odlukom o odre|ivawu visine poseb-ne republi~ke takse na promet motornih benzina i dizelgoriva, po wegovom mi{qewu, povre|eno je na~elo podelevlasti, jer Vlada Republike Srpske ne mo`e odre|ivativisinu posebnih republi~kih taksa.

Narodna skup{tina Republike Srpske i VladaRepublike Srpske nisu dostavili Sudu odgovor na navodeiz podnesene inicijative.

^lan 2a. Zakona o posebnim republi~kim taksama(“Slu`beni glasnik Republike Srpske”, br. 8/94, 29/00,18/01 i 22/01) glasi:

“Posebnu republi~ku taksu pla}aju lica koja izvr{epromet slede}ih vrsta proizvoda namewenih krajwojpotro{wi: motorni benzini, dizel gorivo.

Taksa iz prethodnog stava ovog ~lana pla}a se urasponu od 0,05 KM/l do 0,30 KM/l i ona ulazi u poreskuosnovicu za obra~un poreza na promet proizvoda.

U okviru raspona iz prethodnog stava Vlada RepublikeSrpske }e svojim odlukama odre|ivati konkretan iznos takse.”

Ustavom Republike Srpske utvr|eno je da su sredstvabuxeta porezi, takse i drugi zakonom utvr|eni prihodi(stav 2. ~lan 62.). Ta~kom 7. Amanmana XXXII na UstavRepublike Srpske utvr|eno je da Republika ure|uje iobezbe|uje, izme|u ostalog, poreski sistem, dok je ta~kom 2.~lana 70. Ustava predvi|eno da Narodna skup{tina donosizakone, druge propise i op{te akte.

U ovim odredbama Ustava Republike Srpske sadr`anoje iskqu~ivo ovla{}ewe zakonodavca da uvede posebnurepubli~ku taksu kojom se obezbe|uju prihodi buxeta, daodredi obveznike, visinu i sve ostale elemente oveda`bine. Na osnovu navedenih odredaba Ustava, Ustavnisud je utvrdio da je Republika ovla{}ena da zakonom uredisistem taksa u svim wenim elementima, odnosno dapropi{e da Vlada Republike Srpske, u okviru datograspona, svojim odlukama odre|uje konkretan iznos poseb-ne republi~ke takse.

Osporenom Odlukom o odre|ivawu visine posebnerepubli~ke takse na promet motornih benzina i dizelgoriva utvr|uje se posebna republi~ka taksa koja se pla}a napromet motornih benzina i dizel goriva u iznosu od 0,15 KM/l.

U postupku pred Sudom utvr|eno je da je VladaRepublike Srpske donela osporenu odluku na osnovuspornog ~lana 2a. Zakona o posebnim republi~kim taksama(“Slu`beni glasnik Republike Srpske” br. 8/94, 29/00,18/01 i 22/01) i ~l. 33. i 34. Zakona o Vladi RepublikeSrpske (“Slu`beni glasnik Republike Srpske”, br. 3/97 i3/98).

Ustavom Republike Srpske utvr|eno je da VladaRepublike Srpske izvr{ava zakone, druge propise i op{teakte, odnosno da donosi uredbe, odluke i druga akta zaizvr{avawe zakona (ta~. 3. i 4. ~lana 90.).

S obzirom na ovla{}ewa iz ~lana 2a. Zakona o posebn-im republi~kim taksama, Vlada je, osporenom odlukom, uokviru datog raspona, propisala posebnu republi~kutaksu u iznosu od 0,15 KM/l. Prema tome, osporena odluka,po oceni Suda, nije u nesaglasnosti sa Ustavom i zakonom,jer se Vlada Republike Srpske, donose}i navedenu odluku,kretala u okviru svojih ustavnih i zakonskih ovla{}ewa.

Na osnovu izlo`enog, Ustavni sud je odlu~io da ne pri-hvati inicijativu za pokretawe postupka za ocewivaweustavnosti stava 3. ~lana 2a. Zakona o posebnim repub-li~kim taksama Odluke o odre|ivawu visine posebnerepubli~ke takse na promet motornih benzina i dizelgoriva.

Ovo re{ewe Ustavni sud je doneo u sastavu: predsednikSuda prof. dr Rajko Kuzmanovi} i sudije: Slobodan Kova~,prof. dr Bogdan Loza, prof. dr Marko Raj~evi} i prof. drMiodrag Simovi}.

Broj: U-63/01 Predsednik27. decembra 2001. godine Ustavnog sudaBawa Luka Prof. dr Rajko Kuzmanovi}, s.r.

Ustavni sud Republike Srpske, na osnovu ~lana 115.Ustava Republike Srpske i ta~ke 1. stava 1. ~lana 38.Zakona o Ustavnom sudu Republike Srpske (“Slu`beniglasnik Republike Srpske”, br. 29/94 i 23/98), na sedniciod 27. decembra 2001. godine, d o n e o j e

R E [ E W ENe prihvata se inicijativa za ocewivawe ustavnosti

~l. 37, 38. i 39. Zakona o radnim odnosima u dr`avnimorganima (“Slu`beni glasnik Republike Srpske”, broj11/94).

O b r a z l o ` e w eRisti} Momir iz Bawe Luke, zastupan od Igora

Sijerkova, advokata iz Bawe Luke, dao je Ustavnom suduinicijativu za ocewivawe ustavnosti ~l. 37, 38. i 39.Zakona o radnim odnosima u dr`avnim organima(“Slu`beni glasnik Republike Srpske”, broj 11/94). Premami{qewu davaoca inicijative, radnici u dr`avnimorganima imaju mnogo mawe mogu}nosti da za{tite svojaprava od radnika u preduze}ima, te da je Zakonom o radu(~l. 103 - 108.) utvr|en mnogo jednostavniji postupak zaza{titu prava radnika u preduze}ima, nego {to je toutvr|eno osporenim odredbama Zakona o radnim odnosimau dr`avnim organima, kao i da se prema odredbama Zakonao radu radnik mo`e neposredno obratiti sudu za za{titusvojih prava, odnosno nije neophodno da se prethodnoobrati poslodavcu, kao {to je predvi|eno osporenimodredbama. Uz to, rokovi za podno{ewe tu`be radiza{tite prava radnika propisani Zakonom o radu znatnosu du`i od rokova propisanih osporenim odredbama.Davalac inicijative, tako|e, navodi da su sli~na re{ewakao kod osporenih odredbi, bila predvi|ena ranijimZakonom o radnim odnosima, pa smatra da nije bilo razlo-ga, ukoliko radnici po novom Zakonu o radu imaju mnogovi{e prava, da se ta ista prava ne utvrde i za radnike udr`avnim organima.

Narodna skup{tina Republike Srpske nije dostavilaUstavnom sudu odgovor na navode iz podnesene inicijative.

Osporenim odredbama Zakona o radnim odnosima udr`avnim organima propisano je da se radi ostvarivawasvojih prava, zaposleni u dr`avnom organu, odnosnopostavqena lica pismeno obra|aju funkcioneru kojirukovodi organom; da protiv svakog re{ewa ili drugog aktakojim je odlu~eno o wegovim pravima i obavezama zaposleni,odnosno postavqeno lice ima pravo podneti prigovor; da sefunkcioneru koji rukovodi dr`avnim organom u roku od osamdana od dana uru~ewa re{ewa ili drugog akta mo`e pod-neti prigovor, a funkcioner je du`an da o wemu odlu~i uroku od 15 dana od dana podno{ewa prigovora; dazaposleni, odnosno postavqeno lice ima pravo da pod-nese prigovor i u slu~aju kada funkcioner u roku od 15dana od dana podno{ewa zahteva ne odlu~i o pravu na koje sezahtev odnosi, te ako funkcioner u utvr|enom roku ne odlu~io podnetom prigovoru ili ako zaposleni, odnosno postavqenolice nije zadovoqan odlukom funkcionera povodom podnetogprigovora - mo`e se obratiti nadle`nom sudu u roku od 15dana (~lan 37.); da nadzor nad primenom propisa o pravi-ma i obavezama zaposlenih u dr`avnim organima, od-

Petak, 25. januar 2002. SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE Broj 4 - Strana 59

nosno postavqenih lica vr{i upravna inspekcija kojaradi obezbe|ivawa za{tite prava zaposlenih u dr`avnimorganima, odnosno postavqenih lica ostvaruje nadzor uprimeni op{tih akata kojima se utvr|uju wihova prava iobaveze; da u vr{ewu nadzora upravna inspekcija imapravo da pregleda akte, re{ewa, ugovore i druge isprave udr`avnom organu i da na drugi na~in pribavqa potrebnaobave{tewa (~lan 38.); da se, radi za{tite svojih prava,zaposleni u dra`vnom organu, odnosno postavqeno licemo`e obratiti upravnoj inspekciji koja }e, ako na|e da jepovre|eno pravo zaposlenog u dr`avnom organu, odnosnopostavqenog lica, ukazati organu na u~iwenu povredu,odnosno ako na|e da je kona~nim re{ewem nadle`nogorgana o~igledno povre|eno pravo zaposlenog u dr`avnomorganu, odnosno postavqenog lica, a povodom toga jepokrenut postupak pred nadle`nim sudom, odlo`i}e svojimre{ewem, na zahtev zaposlenog, odnosno postavqenog licaizvr{ewe re{ewa do dono{ewa pravnosna`ne sudske odluke;da `alba ne odla`e izvr{ewe ovog re{ewa i da se protivkona~nog re{ewa ne mo`e pokrenuti upravni spor (~lan 39.).

Razmatraju}i navode iz inicijative, utvr|eno je da jeodredbama Zakona o radu (“Slu`beni glasnik RepublikeSrpske”, br. 38/00 i 40/00) propisano: da o pravima iobavezama radnika iz radnog odnosa, u skladu sa zakonom,kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu i ugovorom oradu odlu~uje poslovodni organ poslodavca (direktor) ilidrugo lice odre|eno statutom ili aktom o osnivawu (~lan103.); da radnik koji smatra da mu je poslodavac povrediopravo iz radnog odnosa, mo`e podneti zahtev poslodavcuda mu obezbedi ostvarivawe tog prava, u pismenom iliusmenom obliku, a poslodavac je du`an da odlu~i o zahte-vu radnika u roku od 30 dana od dana postavqawa zahteva;ako u tom roku ne odlu~i, smatra}e se da je zahtev prih-va}en (~lan 104.); da radnik koji smatra da mu je poslo-davac povredio pravo iz radnog odnosa, mo`e da podnesetu`bu nadle`nom sudu za za{titu tog prava, da pravopodno{ewa tu`be nije uslovqeno prethodnim obra}awemradnika poslodavcu za za{titu prava i da se tu`ba mo`epodneti u roku od jedne godine od dana saznawa za povreduprava, a najdaqe u roku od tri godine od dana u~iwenepovrede (~lan 105.); da se kolektivnim ugovorom i pravil-nikom o radu mo`e predvideti postupak sporazumnogre{avawa spornih pitawa izme|u radnika i poslodavca,da radnik i poslodavac mogu sporno pitawe izneti predarbitra`u, te da je odluka arbitra`e o spornom pitawukona~na i obavezuju}a za radnika i poslodavca (~lan 106.);da radnik mo`e tra`iti za{titu prava kod nadle`noginspektora rada, nezavisno od postupka za za{titu pravakoji je pokrenuo kod poslodavca, nadle`nog suda ili predarbitra`om.

^lanom 16. Ustava Republike Srpske utvr|eno je dasvako ima pravo na jednaku za{titu svojih prava u postup-ku pred sudom i drugim dr`avnim organom i organizaci-jom i da je svakom zajem~eno pravo na `albu ili drugopravno sredstvo protiv odluke kojom se re{ava o wegovompravu ili na zakonom zasnovanom interesu.

Prema Amandmanu XXXII ta~ka 12. na Ustav RepublikeSrpske, Republika Srpska ure|uje i obezbe|uje, pored osta-log, i radne odnose.

U toku postupka utvr|eno je da davalac inicijativeukazuje na potrebu izmene i dopune odredaba Zakona o rad-nim odnosima u dr`avnim organima, {to nije unadle`nosti ovog suda.

Ocewuju}i ustavnost osporenih odredbi ~l. 37, 38. i 39.Zakona o radnim odnosima u dr`avnim organima, Sud jeocenio da je zakonodavac uredio pitawe za{tite pravazaposlenih u dr`avnim organima sagalasno ustavnomprincipu jednake za{tite prava radnika pred sudom idrugim dr`avnim organom i organizacijom, kao i pravo na`albu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom sere{ava o wegovom pravu ili na zakonu zasnovanom intere-su iz ~lana 16 Ustava Republike Srpske i obezbedio jednakpravni polo`aj zaposlenih bez obzira gde rade.

Na~in na koji je zakonodavac uredio radne odnose udr`avnim organima (Zakon o radnim odnosima u dr`avnimorganima) u odnosu na op{ti koncept ure|ivawa radnihodnosa u Republici Srpskoj ( Zakon o radu) odra`ava, poshvatawu Suda, potrebu za specifi~nim ure|ivawem ove

materije. Pitawe ocewivawa eventualne nesaglasnostipojedinih odredaba u ovim zakonima, nije u nadle`nostiUstavnog suda Republike Srpske.

S obzirom na izlo`eno, odlu~eno je kao u dispozitivuovog re{ewa.

Ovo re{ewe Ustavni sud je doneo u sastavu: predsednikSuda prof. dr Rajko Kuzmanovi} i sudije: prof. dr BogdanLoza, Slobodan Kova~, prof. dr Marko Raj~evi} i prof.dr Miodrag Simovi}.

Broj: U-59/01 Predsednik27. decembra 2001. godine Ustavnog sudaBawa Luka Prof. dr Rajko Kuzmanovi}, s.r.

Ustavni sud Republike Srpske, na osnovu ~lana 115.Ustavnog Republike Srpske, ~lana 42. i ta~ke 4. ~lana 62.Zakona o Ustavnom sudu Republike Srpske (“Slu`beniglasnik Republike Srpske”, br. 29/94 i 23/98) na sedniciodr`anoj 27. decembra 2001. godine, d o n e o j e

R E [ E W ENe prihvata se inicijativa za pokretawe postupka za

ocewivawe ustavnosti ~lana 23. Krivi~nog zakonikaRepublike Srpske (“Slu`beni glasnik Republike Srpske”,br. 22/00, 33/00 i 37/01) i ~lana 5. Zakona o izmenama i dop-unama Zakona o krivi~nom postupku (“Slu`beni glasnikRepublike Srpske”, broj 26/93).

O b r a z l o ` e w eDamjan Kaurinovi}, advokat iz Br~kog, dao je

Ustavnom sudu inicijativu za pokretawe postupka zaocewivawe ustavnosti ~lana 23. Krivi~nog zakonikaRepublike Srpske (“Slu`beni glasnik Republike Srpske”,br. 22/00, 33/00 i 37/01) i st. 1, 4. i 7. ~lana 371. Zakona okrivi~nom postupku (“Slu`beni glasnik RepublikeSrpske”, broj 26/93). Podnosilac inicijative smatra daosporeni ~lan 23. nije u skladu sa stavom 1. ~lana 20.Ustava Republike Srpske jer re~i: “ili na drugi na~in”otvaraju sva vrata pravosudnim organima za direktnougro`avawe i kr{ewe ustavnog principa zakonitosti. Powegovom mi{qewu, ova formulacija je uop{tena, neo-dre|ena i neprecizna, tako da se svaka radwa mo`e pod-vesti pod saizvr{ila{tvo, uz direktnu povredu principalegaliteta. U odnosu na st. 1, 4. i 7. ~lana 371. Zakona okrivi~nom postupku, on smatra da je ovim odredbamapovre|en ustavni princip na pravedno i fer su|ewe, jer seoptu`eni i wegov branilac ne obave{tavaju o sednici dru-gostepenog ve}a i drugostepena odluka u krivi~nom pos-tupku se donosi bez ikakvog u~e{}a optu`enog.

Narodna skup{tina Republike Srpske nije dostavilaUstavnom sudu odgovor na navode iz podnesene inicijative.

Osporenim ~lanom 23. Krivi~nog zakonika RepublikeSrpske propisano je da ako vi{e lica, u~estvovawem uradwi izvr{ewa ili na drugi na~in, zajedni~ki izvr{ekrivi~no delo, svako od wih kazni}e se kaznompropisanom za to delo. Odredba ovog ~lana nije nova. Onaje, u istom tekstu postojala i u Krivi~nom zakonu SFRJ od1976. godine (~lan 22.), ali takvu odredbu nije imaoKrivi~ni zakonik FNRJ od 1951. godine. Prema ovom~lanu, saizvr{ila{tvo postoji kada dva ili vi{e licau~estvovawem u radwi izvr{ewa ili na drugi na~in zajed-ni~ki izvr{e krivi~no delo. Dakle, saizvr{ila{tvo jesvesno i voqno zajedni~ko ostvarewe jednog dela od stranevi{e u~inilaca i ono postoji kada vi{e lica, kojaispuwavaju sve {to se tra`i po zakonskom bi}u zaizvr{ioca dela, na osnovu zajedni~ke odluke deloizvr{avaju zajedno. Ide se za tim da se na|u su{tinski,materijalni znaci za izvr{ila{tvo, a time isaizvr{ila{tvo i sau~esni{tvo, ono {to izvr{ila{tvoobele`ava kao kategoriju drugog kvaliteta nego {to jesau~esni{tvo. Ta oznaka je vlast nad delom, kvalitet kojiima izvr{ilac dela, a koji nedostaje onom ko je samosau~esnik (Teorija vlasti nad delom, Teorija odlu~uju}eguticaja na izvr{ewe dela, Tatherrschaft, maitre d'action). Utom smislu treba interpretirati i zakonsku odredbu osaizvr{ila{tvu. Po zakonu, saizvr{ila{tvo je zajedni~koizvr{ewe krivi~nog dela, od strane vi{e lica wihovimu~estvovawem u radwi izvr{ewa ili na drugi na~in.Te`i{te je na zajedni~kom izvr{avawu dela. Zajedni~koizvr{avawe dela ostvaruje se zajedni~kim u~estvovawem u

Strana 60 - Broj 4 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE Petak, 25. januar 2002.

samoj radwi. Propisivawem na ovaj na~in odredbe osaizvr{ila{tvu, po mi{qewu Ustavnog suda, nijepovre|eno ustavno na~elo zakonitosti.

Povodom zahteva davaoca inicijative da Sud ocenisaglasnost st. 1, 4. i 7. ~lana 371. Zakona o krivi~nom pos-tupku - Pre~i{}eni tekst (“Slu`beni list SFRJ” br.26/86, 74/87, 57/89 i 3/90), u postupku pred Sudom je utvr|enoda ~lanom 5. Zakona o izmenama i dopunama Zakona okrivi~nom postupku (“Slu`beni glasnik RepublikeSrpske”, broj 26/93 (propisano da se ne}e primewivatiprva re~enica u stavu 1. i st. 4. i 7. ~lana 371. Zakona okrivi~nom postupku. (Ova re~enica glasi: “O sednici ve}aobavesti}e se onaj optu`eni i wegov branilac, o{te}enikao tu`ilac ili privatni tu`ilac koji je u roku pred-vi|enom za `albu ili za odgovor na `albu zahtevao da budeobave{ten o sednici ili je predlo`io odr`avawe pretre-sa pred drugostepenim sudom”).

Ustavom Republike Srpske utvr|eno je da svako imapravo na jednaku za{titu svojih prava u postupku predsudom i da je svakome zajem~eno pravo na `albu ili drugopravno sredstvo protiv odluke kojom se re{ava o wegovompravu (~lan 16.), odnosno da se licu optu`enom zakrivi~no delo jem~i pravedno su|ewe (stav 1. ~lana 18.).Ustavom Republike Srpske je, tako|e, svakome zajem~enopravo na odbranu (stav 1. ~lana 19.).

Polaze}i od navedenih odredaba Ustava RepublikeSrpske po oceni Ustavnog suda, nema osnova za pokretawepostupka za ocewivawe ustavnosti osporenih odredbi ovogzakona. Naime, iz formulacije stava 1. ~lana 371. Zakona okrivi~nom postupku proizilazi da nije iskqu~eno pris-ustvo stranaka, a posebno optu`enog sednici ve}a dru-gostepenog suda. Na osnovu va`e}e odredbe stava 1. ovog~lana, predsednik ve}a mo`e, zakazuju}i sednicu, obavesti-ti stranke o zakazivawu sednice (i mogu}nosti prisustvo-vawa) i onda kada nijedna stranka to nije tra`ila(obave{tavaju se obe stranke), ali mo`e u slu~aju kada jejedna stranka tra`ila da bude obave{tena, odlu~iti dapozove i drugu stranku - uvek pod uslovom da bi wihovoprisustvo bilo korisno za razja{wavawe stvari. Od voqestranaka zavisi da li }e koristiti mogu}nost koja im je powihovom zahtevu otvorena ili koju im sud pru`a poslu`benoj du`nosti. Zato neprisustvovawe sednici, pomi{qewu Suda, ne povla~i nikakve procesne posledice.

Kod ocewivawa ustavnosti osporenih odredaba, Sud jeimao u vidu i da stranke koje prisustvuju sednici, mogu(prema stavu 3. ~lana 371.), po odobrewu predsednika ve}a,davati potrebna obave{tewa za svoje stavove iznete u`albi ili odgovoru na `albu. “Po dozvoli predsednikave}a” ne zna~i da predsednik mo`e zabraniti davaweobja{wewa (stranka je upravo zbog toga do{la na sednicu- da bi se dala obja{wewa), ali predsednik ve}a, kojirukovodi sednicom, ceni da li su izlagawa stranke u vezisa `albenim navodima i da li se zaista svode naobja{wewa `albenih navoda. Nesporno je, isto tako, da jeobave{tewe stranaka o sednici i wihovo prisustvovawesednici - uvo|ewe strana~ke javnosti u sednicu. Premastavu 5. ovog ~lana, kada stranke prisustvuju sednici,obezbe|ena im je i op{ta javnost, koja mo`e bitiiskqu~ena samo pod op{tim uslovima iz ~l. 288-290.Zakona o krivi~nom postupku. Sprovo|ewe op{te javnostizahteva i objavqivawe dana, ~asa i mesta odr`avawa sed-nice i obezbe|ewe mesta za publiku.

Pri dono{ewu ovog re{ewa Sud je, tako|e imao u vidui odredbu ~lana 3. Zakona o Ustavnom sudu RepublikeSrpske, prema kome se “mo`e ocewivati ustavnost zakona iustavnost i zakonitost propisa i drugih op{tih akatakoji su prestali da va`e, ako od prestanka va`ewa dopokretawa postupka nije proteklo vi{e od jedne godine”. Ukonkretnom slu~aju osporene odredbe se ne primewuju od 7.januara 1994. godine. Dakle, od wihovog prestanka va`ewaproteklo je skoro osam godina.

Na osnovu izlo`enog odlu~eno je kao u dispozitivuovog re{ewa.

Ovo re{ewe Ustavni sud doneo je u sastavu: predsedniksuda prof. dr Rajko Kuzmanovi} i sudije: prof. dr BogdanLoza, Slobodan Kova~, prof. dr Marko Raj~evi} i prof.dr Miodrag Simovi}.

Broj: U-9/01 Predsednik27. decembra 2001. godine Ustavnog suda,Bawa Luka Prof. dr Rajko Kuzmanovi}, s.r.

Komisija za hartije od vrednostiRepublike Srpske

Na osnovu ~l. 27. i 96. Zakona o hartijama od vrednosti(“Slu`beni glasnik Republike Srpske”, br. 24/98, 18/99 i37/01) i ~lana 6. stav 1. ta~ka 1. Statuta Komisije za har-tije od vrednosti (“Slu`beni glasnik Republike Srpske”,broj 16/00), Komisija za hartije od vrednosti RepublikeSrpske, d o n o s i

P R A V I L N I K

O DEPOZITARIMA PRIVATIZACIONIHINVESTICIONIH FONDOVA

I - OP[TE ODREDBE

^lan 1.Ovim pravilnikom propisuju se uslovi i na~in

obavqawa poslova depozitara privatizacionih investi-cionih fondova (u daqem tekstu: depozitar) u RepubliciSrpskoj.

^lan 2.Poslove dopozitara privatizacionih investicionih

fondova (u daqem tekstu: fond) mogu obavqati banke iCentralni registar hartija od vrednosti RepublikeSrpske (u daqem tekstu: Centralni registar) kada dobijudozvolu Komisije za hartije od vrednosti RepublikeSrpske (u daqem tekstu: Komisija).

Depozitar obavqa poslove u skladu sa zakonom,propisima Komisije i ugovorom o obavqawu poslovadepozitara, zakqu~enog izme|u dru{tva za upravqaweprivatizacionim investicionim fondom (u daqem tekstu:dru{tvo) i depozitara.

II - USLOVI ZA OBAVQAWE POSLOVA DEPOZITARA

^lan 3.Za obavqawe poslova depozitara Komisija izdaje

dozvolu na osnovu pismenog zahteva banke, odnosnoCentralnog registra.

Uz zahtev iz prethodnog stava ovog ~lana prila`u sedokazi o ispuwavawu slede}ih uslova:

1. da ima zaposleno najmawe jedno lice na poslovimautvr|ivawa vrednosti imovine fonda, koje je steklo zvaweinvesticionog menaxera ili investicionog savetnika i odKomisije dobilo dozvolu za obavqawe poslova sa hartija-ma od vrednosti;

2. da ima zaposleno najmawe jedno lice na poslovimakontrolora, u skladu sa odredbama ~lana 31. ovog pravil-nika i druge kadrove neophodne za obavqawe poslovadepozitara;

3. da raspola`e odgovaraju}om opremom, neophodnom zaefikasno i sigurno obavqawe svih poslova depozitara uskladu sa zakonom, ovim pravilnikom i drugim propisimaKomisije, {to ukqu~uje i ~uvawe hartija od vrednosti idruge imovine fonda, kao i vo|ewe evidencije,prikupqawe i ~uvawe podataka koji se odnose na poslovedepozitara, uz mogu}nost elektronskog povezivawa sadru{tvom, Centralnim registrom i drugim organizacija-ma po potrebi;

4. da ima formiran posebni organizacioni deo zaobavqawe poslova depozitara;

5. da ima definisan sistem pravila i procedura zaobavqawe poslova depozitara i sprovo|ewe meraunutra{we kontrole, sa jasno utvr|enim zadacima i odgov-ornostima za svaku funkciju;

6. da je na ra~un Komisije upla}ena odgovaraju}a naknada.Pod dokazom iz stava 2. ta~. 1. i 2. ovog ~lana

podrazumeva se potpisan ugovor o radu i kopija dozvole zaobavqawe poslova izdata od Komisije.

Pod dokazom iz stava 2. ta~ka 3. ovog ~lana podrazume-va se izjava potpisana od strane direktora banke iliCentralnog registra da su obezbe|ena potrebna tehni~ka ikomunikaciona sredstva, kao i odgovaraju}i softver zaobavqawe poslova depozitara sa specifikacijom u prilogu.

Petak, 25. januar 2002. SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE Broj 4 - Strana 61

Pod dokazom iz stava 1. ta~. 4. i 5. ovog ~lanapodrazumevaju se odgovaraju}i interni akti banke iliCentralnog registra.

^lan 4.Pored uslova iz ~lana 3. ovog pravilnika za obavqawe

poslova depozitara, banka mora ispuwavati i slede}euslove:

1. da je upisana u sudski registar u Republici Srpskoji da poseduje dozvolu Agencije za bankarstvo RepublikeSrpske,

2. da u posledwe tri poslovne godine nije poslovala sagubitkom,

3. da ima pozitivno mi{qewe revizora o finansijskimizve{tajima za posledwe tri poslovne godine,

4. da u teku}em poslovawu ispuwava sve uslove utvr|eneZakonom o bankama i propisima Agencije za bankarstvoRepublike Srpske.

Kao dokaz o isupwavawu uslova iz stava 1. ovog ~lanabanka, uz zahtev, dostavqa:

- kopiju izvoda iz sudskog registra i dozvole Agencijeza bankarstvo Republike Srpske,

- posledwa tri godi{wa finansijska izve{taja iizve{taje nezavisnog revizora,

- mi{qewe Agencije za bankarstvo Republike Srpske.

^lan 5.Osim podataka i dokaza iz ~l. 3. i 4. ovog pravilnika,

Komisija mo`e, u postupku izdavawa dozvole za obavqaweposlova depozitara, tra`iti i dodatne dokaze iobja{wewa u ciqu uveravawa da su ispuweni propisaniuslovi za obavqawe poslova depozitara.

^lan 6.Po prijemu zahteva Komisija utvr|uje da li je zahtev

uredan, potpun i podnesen od strane ovla{}enog lica.Zahtev se smatra urednim i potpunim, ako sadr`i sve

podatke i dokaze utvr|ene Zakonom o hartijama od vrednos-ti, ovim pravilnikom i aktima Komisije.

^lan 7.Ako zahtev nije podnesen u skladu sa odredbama ovog

pravilnika, Komisija u pismenom obliku nala`e podno-siocu zahteva da u odre|enom roku od dana prijema zahteva,otkloni nedostatke.

^lan 8.Ako podnosilac zahteva, u ostavqenom roku, ne otk-

loni nedostatke, Komisija odbacuje zahtev.

^lan 9.Komisija odlu~uje o zahtevu re{ewem u roku od 30 dana

od dana prijema urednog zahteva, odnosno od dana prijemaispravqenog ili dopuwenog zahteva.

Komisija re{ewem izdaje dozvolu za obavqawe poslovadepozitara ukoliko podnosilac zahteva ispuwava uslovepropisane Zakonom o hartijama od vrednosti i ovimpravilnikom.

Komisija re{ewem odbija zahtev za izdavawe dozvoleza obavqawe poslova depozitara ukoliko podnosilaczahteva ne ispuwava propisane uslove.

Re{ewe Komisije je kona~no.

^lan 10.Dozvola za obavqawe poslova depozitara izdaje se na

period od dve godine od dana izdavawa.Komisija mo`e produ`iti dozvolu za obavqawe poslo-

va depozitara ako depozitar ispuwava uslove i obavezepropisane Zakonom, ovim pravilnikom i drugim aktimakoje propi{e Komisija, te podnese Komisiji zahtev zaprodu`ewe dozvole za rad i dokaz o uplati propisanenaknade, najkasnije 30 dana pre dana isteka dozvole.

^lan 11.Komisija u “Slu`benom glasniku Republike Srpske”

objavquje re{ewa kojima se izdaju dozvole za obavqaweposlova depozitara kao i re{ewa kojima se odbijaju zahtevi.

III - POSLOVI DEPOZITARA

^lan 12.Depozitar za ra~un fonda obavqa slede}e poslove:1. ~uva imovinu fonda, odnosno otvara i vodi posebne

ra~une fonda za nov~ana sredstva i hartije od vrednosti;2. izvr{ava finansijske transakcije u vezi sa kupopro-

dajom hartija od vrednosti iz portfeqa fonda;3. prikupqa prihode od imovine fonda;4. ispla}uje dividende akcionarima fonda;5. izvr{ava ostale finansijske transakcije u vezi sa

poslovawem fonda;6. izra~unava broj akcija fonda koje se emituju radi

pla}awa naknade dru{tvu;7. izra~unava neto vrednost imovine fonda.

^lan 13.Depozitar mo`e sa dru{tvom ugovoriti da za fond

obavqa i druge administrativne i tehni~ke poslove, uskladu sa zakonom i propisima Komisije.

Ako depozitar obavqa poslove ra~unovodstva za fond,obavezan je da obezbedi odvojenu odgovornost i vo|ewera~unovodstvene evidencije, od drugih evidencija u vezi saposlovima depozitara.

^lan 14.Depozitar je obavezan da dru{tvu redovno dostavqa

dokumentaciju u vezi sa finansijskim poslovawem fonda idrugim transakcijama, kako bi se obezbedilo urednovo|ewe poslovnih kwiga fonda.

Na~in i rokovi dostavqawa ove dokumentacije ure|ujuse ugovorom o obavqawu poslova depozitara.

^lan 15.Dru{tvo je obavezno da blagovremeno dostavqa depoz-

itaru naloge i dokumentaciju potrebnu za obavqaweposlova depozitara.

Nalozi iz prethodnog stava ovog ~lana obavezno sadr`e:- vrstu posla, odnosno transakcije,- na~in i vreme izvr{ewa naloga,- osnov naloga i- potpis ovla{}enog lica dru{tva.Naloge za kupoprodaju hartija od vrednosti depozitar

dostavqa pravnom licu ovla{}enom za poslovawe sa har-tijama od vrednosti, sa kojim dru{tvo ima ugovor o bro-kerskom posredovawu za ra~un Fonda.

Na~in dostavqawa naloga i wihove autorizacije,dostavqawa dokumentacije i druge oblike komunikacijeutvr|uju dru{tvo i depozitar ugovorom o obavqawu poslo-va depozitara.

^lan 16.Depozitar obavqa poslove iz ~lana 12. ovog pravilni-

ka iskqu~ivo u skladu sa nalogom dru{tva.Depozitar proverava da li nalozi iz ~lana 15. ovog

pravilnika sadr`e sve elemente u skladu sa propisimaKomisije, pravilima trgovawa i procedurama ovla{}enihu~esnika.

Depozitar je obavezan odbiti izvr{ewe nalogadru{tva za koji smatra da nije u skladu sa zakonom,propisima Komisije, drugim propisima, aktima fonda,ugovorom o upravqawu i ugovorom o obavqawu poslovadepozitara i da o tome bez odlagawa pismeno obavestidru{tvo, nadzorni odbor fonda i Komisiju.

Depozitar je obavezan da, bez odlagawa, pismenoobavesti Komisiju o svemu {to smatra propustom u poslo-vawu dru{tva za upravqawe, odnosno o propustu koji bimogao predstavqati povredu zakona, propisa Komisije,akata Fonda, ugovora o upravqawu i ugovora o obavqawuposlova depozitara.

1. ^uvawe imovine fonda

^lan 17.Depozitar ~uva nov~ana sredstva na posebnom ra~unu

fonda kod depozitara.

Strana 62 - Broj 4 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE Petak, 25. januar 2002.

U slu~aju da je depozitar Centralni registar, nov~anasredstva fonda vode se na posebnom ra~unu fonda kodbanke, koja ispuwava uslove iz ~lana 4. ovog pravilnika.

Depozitar ~uva hartije od vrednosti iz portfeqafonda na posebnim ra~unima depozitara, za ra~un fonda,kod Centralnog registra.

^lan 18.Imovina fonda koju ~uva depozitar:- nije imovina depozitara,- vodi se potpuno odvojeno od wegove imovine ili

imovine drugih klijenata depozitara,- ne mo`e biti kori{}ena za ispuwavawe obaveza

depozitara prema tre|im licima i- ne mo`e predstavqati deo ste~ajne ili likvidacione

mase depozitara ili wegovih akcionara.U slu~aju da depozitar obavqa poslove depozitara za

vi{e fondova, obavezan je da sredstva svakog fonda ~uva ivodi potpuno odvojeno.

2. Finansijske transakcije

^lan 19.Depozitar je obavezan da, na osnovu naloga dru{tva,

izvr{i pla}awe hartija od vrednosti, kupqenih u ime i zara~un fonda, u skladu sa propisima i procedurama kojepropi{e Centralni registar.

Depozitar je obavezan da, na osnovu naloga dru{tva,ovlasti Centralni registar da izvr{i prenos hartija odvrednosti, prodatih u ime i za ra~un fonda, sa posebnogra~una depozitara za ra~un fonda kod Centralnog regis-tra, u skladu sa propisima i procedurama koje propi{eCentralni registar.

^lan 20.U slu~aju da dru{tvo izda depozitaru nalog za kupov-

inu hartija od vrednosti, a da na ra~unu fonda nema dovo-qno novca, depozitar je obavezan da o tome bez odlagawaobavesti dru{tvo.

U slu~aju da dru{tvo izda depozitaru nalog za prodajuhartija od vrednosti koje nisu u vlasni{tvu fonda ilifond ne poseduje hartije od vrednosti u broju koji je potre-ban za izvr{avawe naloga, depozitar je obavezan da o tomebez odlagawa obavesti dru{tvo.

^lan 21.Depozitar je obavezan da, pre izvr{ewa svakog naloga

dru{tva koji se odnosi na:1. naknadu tro{kova osnivawa i poslovawa u visini

posebnih sredstava i provizije za upravqawe,2. isplata naknada ~lanovima nadzornog odbora fonda

i plate direktoru fonda,3. ostalih finansijskih obaveza fonda,4. gotovinskih isplata po bilo kom osnovu,utvrdi wihovu materijalnu ispravnost, u skladu sa

zakonom, propisima Komisije, drugim propisima i ugov-orom o upravqawu, a na osnovu odgovaraju}e finansijske idruge dokumentacije.

3. Prikupqawe prihoda od imovine fonda

^lan 22.U skladu sa odlukom emitenta, na osnovu naloga

dru{tva, depozitar je obavezan da blagovremeno preduzimasve potrebne radwe za naplatu i evidentirawe na odgo-varaju}im ra~unima fonda:

1. dospelih kamata, dividendi i drugih prihoda poosnovu hartija od vrednosti i druge imovine fonda,

2. dospele glavnice hartija od vrednosti iz portfeqafonda.

4. Isplata dividende akcionarima fonda

^lan 23.U skladu sa odlukom skup{tine akcionara fonda, na

osnovu naloga dru{tva, depozitar je obavezan da obaviisplatu dividende akcionarima fonda.

Nalog iz prethodnog stava obavezno sadr`i podatke o:- broju akcija fonda,- iznos dividende po akciji,- datum objavqivawa,- na~in, mesto i datum isplate.Na osnovu liste akcionara fonda iz Centralnog reg-

istra, koja sadr`i podatke o broju akcija u vlasni{tvusvakog akcionara, depozitar vr{i prenos novca sa ra~unafonda na ra~une akcionara fonda kod banke.

Depozitar obavqa verifikaciju glasova akcionarafonda koji su glasali pismenim putem, a ako je sadru{tvom ugovoreno mo`e pru`ati i druge usluge zapotrebe odr`avawa skup{tine akcionara fonda.

5. Pla}awe finansijskih obaveza fonda

^lan 24.Na osnovu naloga dru{tva, depozitar je obavezan da

blagovremeno pla}a finansijske obaveze fonda u skladu sazakonom i drugim propisima.

6. Emisija akcija radi pla}awa naknade dru{tvu

^lan 25.Depozitar je obavezan da utvrdi broj akcija fonda koje

treba da se emituju po osnovu naknade dru{tvu za tro{koveosnivawa i poslovawa u visini posebnih sredstava zaupravqawe.

Broj akcija iz stava 1. ovog ~lana se utvr|uje na osnovupropisa o ra~unovodstvu privatizacionih investicionihfondova i propisa o izra~unavawu neto vrednostiimovine fonda.

Emisija akcija iz stava 1. ovog ~lana vr{i se uzodobrewe Komisije, u skladu sa zakonom i propisimaKomisije.

Centralni registar, na osnovu odobrewa Komisije, uskladu sa nalogom depozitara, registruje akcije iz stava 1.ovog ~lana na ime dru{tva.

7. Utvr|ivawe neto vrednosti imovine fonda

^lan 26.Depozitar je obavezan da izra~unava neto vrednost

imovine fonda i neto vrednost imovine po akciji, uskladu sa propisima Komisije.

Depozitar je obavezan da, za vreme trajawa fonda, ~uvapodatke koji su kori{}eni za vrednovawe imovine fonda,priprema i ~uva odgovaraju}e izve{taje sa imenima licaodgovornih za vrednovawe.

Obra~un vrednosti imovine fonda obavqa lice iz~lana 3. stav 2. ta~ka 1. ovog pravilnika.

Depozitar je obavezan da nadzornom odboru fonda iKomisiji dostavi odluku o imenovawu lica iz stava 3.ovog ~lana, u roku od pet dana od dana imenovawa.

8. Obaveze depozitara u vezi sa evidencijama i izve{tavawem

^lan 27.O svim poslovima koje obavqa fond, depozitar je

obavezan da vodi odgovaraju}u evidenciju i izve{tavadru{tvo i Komisiju u skladu sa zakonom, ovim pravil-nikom, drugim propisima Komisije i ugovorom oobavqawu poslova depozitara.

^lan 28.Depozitar je obavezan da vodi posebnu evidenciju svih

naloga dru{tva koji se odnose na kupovinu i prodaju har-tija od vrednosti iz portfeqa fonda, na na~in kojionemogu}ava naknadne izmene unesenih podataka.

Depozitar je obavezan da, za vreme trajawa fonda, ~uvaevidenciju iz prethodnog stava i prate}u dokumentaciju.

^lan 29.Depozitar je obavezan da svakodnevno izve{tava

dru{tvo o svim promenama na ra~unima nov~anih sredsta-va i hartija od vrednosti fonda.

Petak, 25. januar 2002. SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE Broj 4 - Strana 63

Depozitar je obavezan da, mese~no, najkasnije tri danaod posledweg radnog dana u mesecu, za koji se izve{taj pod-nosi, izve{tava dru{tvo, nadzorni odbor fonda iKomisiju o:

1. hartijama od vrednosti i drugoj imovini fonda koddepozitara, {to ukqu~uje broj i vrednost hartija od vred-nosti sa naznakom kako je utvr|ena vrednost;

2. ukupnoj vrednosti imovine fonda, neto vrednostiimovine fonda, neto vrednosti imovine po akciji fonda;

3. obra~unatim i pla}enim naknadama tro{kova osni-vawa i poslovawa u visini posebnih sredstava i provizijeza upravqawe.

^lan 30.Depozitar je obavezan da tromese~no, najkasnije pet

dana od posledweg radnog dana u mesecu, za period u komese izve{taj podnosi, izve{tava dru{tvo i nadzorni odborfonda o:

1. napla}enim dividendama, kamatama i drugim pri-hodima fonda;

2. hartijama od vrednosti iz portfeqa fonda koje sudospele i podnesene na naplatu;

3. obra~unatim i ispla}enim naknadama i provizijamapo osnovu kupoprodajnih transakcija hartijama od vred-nosti za ra~un fonda, odnosno drugim tro{kovima koji seodnose na izvr{avawe naloga dru{tva;

4. obra~unatim i pla}enim porezima i drugim finan-sijskim obavezama fonda;

5. obra~unatim i ispla}enim naknadama ~lanovimanadzornog odbora fonda;

6. obra~unatim i ispla}enim platama direktorufonda;

7. obra~unatim i ispla}enim naknadama depozitaru poosnovu ugovora o obavqawu poslova depozitara.

Pored redovnog izve{tavawa, depozitar je obavezan dana zahtev i u rokovima koje odredi nadzorni odbor fondai Komisija, dostavi izve{taje iz ~lana 29. stava 2. i stava1. ovog ~lana, kao i ostale podatke, kojima raspola`e.

^lan 31.Depozitar je obavezan da odredi kontrolora kao lice

odgovorno za:1) utvr|ivawe ispravnosti naloga dru{tva u vezi sa

imovinom i drugim pitawima u vezi sa poslovawem fonda i2) ta~nost i potpunost izve{taja depozitara iz ~l. 29.

i 30. ovog pravilnika.Depozitar je obavezan da dru{tvu, nadzornom odboru

fonda i Komisiji dostavi odluku o imenovawu lica izstava 1. ovog ~lana, u roku od pet dana od dana imenovawa.

Kontrolor ne mo`e biti isto lice koje je ovla{}eno zavrednovawe imovine fonda iz ~lana 26. ovog pravilnika.

^lan 32.Depozitar je obavezan da na zahtev Komisije dostavi

informacije i izve{taje internim procedurama i kon-troli koju sprovodi u obavqawu poslova depozitara.

IV - NEZAVISNO POSLOVAWE DRU[TVA IDEPOZITARA

^lan 33.Dru{tvo i depozitar obavezni su da deluju nezavisno, s

pa`wom dobrog privrednika i u najboqem interesuakcionara fonda.

^lan 34.Dru{tvo, ~lanovi uprave i nadzornog odbora i direk-

tor fonda ne mogu posedovati akcije depozitara, osim uslu~aju kada je depozitar Centralni registar.

Depozitar i ~lanovi uprave i nadzornog odbora depoz-itara ne mogu posedovati akcije dru{tva.

Isto lice ne mo`e imati zna~ajno, odnosno ve}inskou~e{}e u kapitalu dru{tva i depozitara.

Depozitar ne mo`e posedovati akcije Fonda.

^lan 35.^lanovi uprave i nadzornog odbora i lica zaposlena u

dru{tvu ili fondu ne mogu biti ~lanovi uprave i nad-zornog odbora ili zaposleni kod depozitara i obrnuto.

V - POSLOVNA TAJNA I NAKNADA [TETE

^lan 36.Depozitar je obavezan da ~uva kao poslovnu tajnu sve

podatke koji se odnose na poslovawe fonda, osim u slu~ajukada ga dru{tvo pismeno ovlasti ili kada je zakonom ilidrugim propisima obavezan da te podatke saop{ti javnos-ti ili ovla{}enim licima.

Depozitar ne sme podatke i informacije do kojih do|eu obavqawu poslova depozitara zloupotrebiti u svomposlovawu i trgovini sa hartijama od vrednosti.

^lan 37.Depozitar je obavezan da poslove iz ugovora o obavqawu

poslova depozitara obavqa sa pa`wom dobrog privrednika.Depozitar odgovara dru{tvu i fondu za {tetu i gubitke

koji su nastali wegovim nesavesnim poslovawem, odnosnoneispuwewem ili pogre{nim ispuwewem obaveza depozitara.

Depozitar se obavezuje da nadoknadi fondu svu {tetu igubitke koji su nastali izvr{avawem naloga dru{tva zakoje je depozitar znao ili mogao znati da nisu u skladu sazakonom, propisima Komisije i drugim propisima, aktimafonda, ugovorom o upravqawu i ugovorom o obavqawuposlova depozitara.

Dru{tvo je ovla{}eno da, u ime i za ra~un fonda, pro-tiv depozitara podnese tu`bu za naknadu {tete.

U slu~aju da dru{tvo ne podnese tu`bu iz prethodnogstava ovog ~lana, u roku od 30 dana od dana nastanka {tete,pravo na podno{ewe tu`be ima fond.

VI - NADZOR NAD DEPOZITAROM

1. Izve{taji revizora

^lan 38.Depozitar je obavezan da Komisiji dostavi finansijs-

ki izve{taj, u roku od 75 dana, a izve{taj nezavisnogvawskog revizora, u roku od {est meseci od istekaposlovne godine na koju se izve{taji odnose.

Izve{taj revizora iz prethodnog stava obaveznosadr`i posebno mi{qewe o obavqawu poslova depozitara.

Depozitar je obavezan da Komisiji bez odlagawadostavi izve{taj nezavisnog vawskog revizora depozitara,koji se odnosi na nedozvoqene radwe od strane zaposlenihkod depozitara ili na nezakonitosti, nepravilnosti inedostatke u poslovawu depozitara.

2. Nadzor i kontrola od strane Komisije

^lan 39.Komisija vr{i kontrolu rada depozitara.Depozitar je obavezan da Komisiji i revizoru fonda

stavi na uvid bez ograni~ewa sve poslovne kwige, eviden-cije i drugu dokumentaciju vezanu za poslove koje depozi-tar obavqa za ra~un fonda i na wihov zahtev obezbedikopiju ove dokumentacije.

Depozitar je obavezan da Komisiji u postupku kontroleomogu}i ispitivawe svih odgovornih lica depozitara izaposlenih koji sudeluju u obavqawu poslova depozitara.

^lan 40.Komisija mo`e oduzeti dozvolu za obavqawe poslova

depozitara, ako depozitar ne ispuwava uslove i/ili neobavqa poslove depozitara u skladu sa zakonom, ovimpravilnikom, drugim propisima Komisije i ugovorom oobavqawu poslova depozitara.

Re{ewe Komisije o oduzimawu dozvole depozitaruobjavquje se u “Slu`benom glasniku Republike Srpske”.

VII - UGOVOR O OBAVQAWU POSLOVA DEPOZITARA

^lan 41.Ugovor o obavqawu poslova depozitara (u daqem tekstu:

ugovor) treba da sadr`i sve elemente propisane Pravilnikomo uslovima i postupku za osnivawe privatizacionih

Strana 64 - Broj 4 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE Petak, 25. januar 2002.

investicionih fondova i dru{tava za upravqawe priva-tizacionim fondovima (“Slu`beni glasnik RepublikeSrpske”, broj 16/00) i ovim pravilnikom.

Ugovor iz prethodnog stava zakqu~uje se na period tra-jawa fonda.

Dru{tvo mo`e da zakqu~i ugovor samo sa jednim depoz-itarom.

^lan 42.Na ugovor iz ~lana 41. stav 1. ovog pravilnika saglas-

nost daje Komisija.Dru{tvo i depozitar ne mogu vr{iti izmene i dopune

ugovora, niti raskinuti ugovor bez prethodne saglasnostiKomisije.

Zahtev za davawe saglasnosti na raskid ugovora izprethodnog stava ovog ~lana, ugovorne strane obavezne sudostaviti Komisiji najmawe tri meseca pre nameravanograskida.

^lan 43.U slu~aju oduzimawa dozvole ili pokretawa ste~aja,

odnosno likvidacije dru{tva, depozitar je obavezan daobavqa poslove depozitara fonda, sve do izbora novogdru{tva za upravqawe ili dok Komisija ne donesedruga~iju odluku.

^lan 44.U slu~aju oduzimawa dozvole ili pokretawa ste~aja,

odnosno likvidacije depozitara, dru{tvo je obavezno

sklopiti ugovor sa drugim depozitarom u skladu sazakonom i propisima Komisije.

^lan 45.U slu~aju raskida ugovora po bilo kom osnovu depozi-

tar je obavezan da obezbedi da se sva imovina, poslovnekwige fonda i sva druga dokumentacija, koje dr`i depozi-tar, prenesu drugom ovla{}enom depozitaru.

VIII - PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE

^lan 46.Do dobijawa dozvole za obavqawe poslova depozitara

u skladu sa ovim pravilnikom, Centralni registar }eprivremeno obavqati poslove depozitara.

Poslove iz prethodnog stava Centralni registar }eobavqati najdu`e {est meseci od dana stupawa na snaguovog pravilnika.

^lan 47.Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana

objavqivawa u “Slu`benom glasniku Republike Srpske”.

PredsednikBroj: 01-XLIII-1038/01 Komisije za hartije21. decembra 2001. godine od vrednosti,Bawa Luka Branka Bodro`a, s.r.

Petak, 25. januar 2002. SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE Broj 4 - Strana 65

66 Zakon o sportu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1

67 Zakon o ribarstvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .14

68 Zakon o lovstvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .20

69 Zakon o de~ijoj za{titi - Pre~i{}eni tekst . .28

70 Zakon o hartijama od vrednosti -Pre~i{}eni tekst . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .35

71 Pravilnik o obrascima i sadr`ini pozicija u skra}enim obrascima Bilansa stawa i Bilansauspeha . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .48

72 Pravilnik o merama za spre~avawe pojave, suzbi-jawe i iskorewivawe zarazne bolesti plavog jezika - Febris catarhalis ovium (Bluetongue) . . . . . . .55

73 Pravilnik o poslovima o normativima, stru-~nim kadrovima i sme{tajnim uslovima centraza socijalni rad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .56

USTAVNI SUD REPUBLIKE SRPSKE

Odluka broj U-115/01 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .57

Re{ewa br. U-63/01, U-59/01, U-100/01i U-9/01 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .58-60

KOMISIJA ZA HARTIJE OD VREDNOSTI REPUBLIKE SRPSKE

Pravilnik o depozitarima privatizacionihinvesticionih fondova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .61

S A D R @ A J

Strana 66 - Broj 4 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE Petak, 25. januar 2002.

T A R I F A

O NA^INU PLA]AWA OGLASA KOJI SE OBJAVQUJUU “SLU@BENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRPSKE”

1. Za izgubqene isprave i dokumenta fizi~kih lica:

- paso{, li~nu kartu, saobra}ajnu i voza~ku 3 KM po jednomdozvolu, radnu kwi`icu, diplomu, svedo~a- dokumentunstvo, zdravstvenu legitimaciju ivojnu kwi`icu

-za paso{e izdate u drugim dr`avama 30 KM

2. Za izgubqene isprave i dokumenta pravnihlica 4 KM po jednom redu

kucanom na ma{ini

3. Za konkurse, javno nadmetawe, ponude, sana- 4 KM po jednom redu cije, likvidacije i licitacije kucanom na ma{ini

4. Za upis u sudski registar i brisawe iz 4,50 KM po jednom reduregistra, kao i ostali sudski oglasi kucanom na ma{ini

5. Za progla{ewe umrlim i dokazivawe smrti 3 KM po jednom redukucanom na ma{ini

Za objavqivawe pod ta~. 1. i 2. obavezno je pored pravilno popuweneuplatnice dostaviti i kopiju popuwenog formulara u MUP-u ilili~nu izjavu sa osnovnim podacima: ime, ime oca i prezime, godinu,ro|ewa i mesto stanovawa.

6. Za pravne subjekte ~ije tekstove nismodu`ni objavqivati po Zakonu o objavqivawu republi~kih propisa (“Slu`beni glasnik Republike Srpske”, broj 13/92) napla}uje sepo jednoj stranici objavqenoj u “Slu`benomglasniku Republike Srpske”. 200 KM

Tarife pod rednim br. 1. do 5. primjewuju se od 1. marta 2002. godine,a tarife pod rednim brojem 6. od 1. februara 2002. godine.

U cenu oglasa ura~unat je porez na promet.

SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE@iro-ra~uni: 562-099-00004292-34

567-162-10000010-81Bawa Luka, po{. fah 88 Tel.: 051/311-532 Faks: 051/311-545

Petak, 25. januar 2002. SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE Broj 4 - Strana 67

JAVNO PREDUZE]ESLU@BENI GLASNIK

REPUBLIKE SRPSKEVojvode Mom~ila 18, Bawa Luka

NARUXBENICA

Ovim nepozivo naru~ujemo:Slu`beni glasnik RS za 2002. godinu ____________ kom. po ceni od 330 KM - u cenu je ura~unat porez na promet.

Uplate se mogu vr{iti u dve rate, a dokaz o uplati sa naruxbenicom poslati faksomna broj 051/311-545.“Slu`beni glasnik” {aqemo po prijemu naruxbenice.Adresa naru~ioca:

_______________________________________________________________________________________________________________________

(broj `iro-ra~una)________________________________________

Telefon-faks M.P.

Strana 68 - Broj 4 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE Petak, 25. januar 2002.

Osniva~: Skup{tina Republike Srpske. Izdava~: Javno preduze}e Slu`beni glasnik Republike Srpske, Bawa Luka, po{tanski fah88. @iro-ra~un: KM 562-099-00004292-34 kod Razvojne banke AD Bawa Luka. Direktor i glavni i odgovorni urednik MilivojeTutwevi}. Telefon/faks: (051) 311-532, (051) 311-545, ra~unovodstvo: (051) 302-708. Rje{ewem Ministarstva informacija RepublikeSrpske broj 01-411/93 list je upisan u registar javnih glasila pod brojem 37. [tampa AD “Grafi~ar” Doboj.

SLU@BENI GLASNIKREPUBLIKE SRPSKE

na CD

Povodom 15. januara, dana kada je pre 10 godina objavqen prvi broj “Slu`benog glasnikaRepublike Srpske” obave{tavamo Vas da smo kompletne tekstove svih brojeva “Slu`benog glas-nika” od 1992-2000. godine predstavili na CD u PDF formatu. Ovakva vrsta arhivirawaomogu}ava svakom korisniku savremen i efikasan na~in pretra`ivawa zakonskih propisa uelektronskom obliku.

Naruxbe slati na adresu:JP Slu`beni glasnik RS, Vojvode Mom~ila 18, Bawa Luka, po{tanski fah 88,

tel. 051/311-532, faks 051/311-545, `iro-ra~un br. KM 567-162-10000010-81

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

JAVNO PREDUZE]ESLU@BENI GLASNIK

REPUBLIKE SRPSKEVojvode Mom~ila 18, Bawa Luka

NARUXBENICA

Ovim nepozivo naru~ujemo:

CD Slu`benog glasnika RS za 1992-2000. ____ kom. po ceni od 470 KM - u cenu je ura~unat porez na promet.

Uplate se mogu vr{iti u dve rate, a dokaz o uplati sa naruxbenicom poslati faksomna broj 051/311-545.“Slu`beni glasnik” {aqemo po prijemu naruxbenice.Adresa naru~ioca:

_______________________________________________________________________________________________________________________

(broj `iro-ra~una)________________________________________

Telefon-faks M.P.