Službeni glasnik BiH [godina 16, broj 53, 10.7.2012]

7/31/2019 Službeni glasnik BiH [godina 16, broj 53, 10.7.2012]

http://slidepdf.com/reader/full/sluzbeni-glasnik-bih-godina-16-broj-53-1072012 1/64



Број 53 - Страна 2 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Уторак, 10. 7. 2012.

međunarodne sigurnosne pomoći u Islamskoj RepubliciAfganistan, broj 01-50-1-3082-35/11 od 10. oktobra 2011.godine.

Član 2.Član 3. mijenja se tako da:

(1) Stav (1) se briše, a stav (2) postaje stav (1).(2) Dodaje se novi stav (2) koji glasi: "Grupu instruktora

Oružanih snaga Bosne i Hercegovine koja će se uputiti udrugu rotaciju činit će dva instruktora".

Član 3.Ostali članovi navedene Odluke ostaju nepromijenjeni.

Član 4.Ova odluka stupa na snagu danom donošenja, a objavit će

se u "Službenom glasniku BiH".

Broj 01-50-1-1888-38/1225. juna 2012. godine

SarajevoPredsjedavajući

Bakir Izetbegović, s. r.

Na temelju članka V. 5. Ustava Bosne i Hercegovine,članaka 11. i 12. točke c) i h) Zakona o obrani Bosne iHercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 88/05), članka 4.Zakona o sudjelovanju pripadnika Oružanih snaga Bosne iHercegovine, policijskih službenika, državnih službenika iostalih uposlenika u operacijama potpore miru i drugimaktivnostima u inozemstvu ("Službeni glasnik BiH", broj14/05), članka 37. stavka 1. točka a) Poslovnika o raduPredsjedništva Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 25/01 i 35/02), Predsjedništvo Bosne i Hercegovine na 24.redovitoj sjednici, održanoj 25. lipnja 2012. godine, donijelo je

ODLUKUO IZMJENI I DOPUNI ODLUKE O SUDJELOVANJU

GRUPE INSTRUKTORA ORUŽANIH SNAGA BOSNE I

HERCEGOVINE U OPERACIJI SNAGEMEĐUNARODNE SIGURNOSNE POMOĆI UISLAMSKOJ REPUBLICI AFGANISTAN

Članak 1.Ovom odlukom vrši se izmjena i dopuna Odluke

Predsjedništva Bosne i Hercegovine o sudjelovanju grupeinstruktora Oružanih snaga Bosne i Hercegovine u operacijiSnage međunarodne sigurnosne pomoći u Islamskoj RepubliciAfganistan, broj 01-50-1-3082-35/11 od 10. listopada 2011.godine.

Članak 2.Članak 3. mijenja se tako da:

(1) Stavak (1) se briše, a stavak (2) postaje stavak (1).(2) Dodaje se novi stavak (2) koji glasi: "Grupu instruktora

Oružanih snaga Bosne i Hercegovine koja će se uputiti u

drugu rotaciju činit će dva instruktora".Članak 3.

Ostali članci navedene Odluke ostaju nepromijenjeni.

Članak 4.Ova odluka stupa na snagu danom donošenja, a objavit će

se u "Službenome glasniku BiH".

Broj 01-50-1-1888-38/1225. lipnja 2012. godine

SarajevoPredsjedatelj

Bakir Izetbegović, v. r.

598На основу члана V 5. Устава Босне и Херцеговине,

чланова 11. и 12. тачке ц) и х) Закона о одбрани Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 88/05), члана

4. Закона о учешћу припадника Оружаних снага Босне и Херцеговине, полицијских службеника, државних службеника и осталих запосленика у операцијама подршке миру и другим активностима у иностранству ("Службени гласник БиХ", број 14/05), члана 37. став 1. тачка а)

Пословника о раду Предсједништва Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 25/01 и 35/02), те Оцјене оправданости учешћа припадника Оружаних снага Босне и Херцеговине у мисији ИСАФ у Афганистану (Савјет министара БиХ, број 05-07-3243-17/08 од 17. новембра 2008. године), Предсједништво Босне и Херцеговине на 24. редовној сједници, одржаној 25. јуна 2012. године,донијело је

ОДЛУКУ О ПРОДУЖЕТКУ МАНДАТА ОФИЦИРИМА

ОРУЖАНИХ СНАГА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ У ОПЕРАЦИЈИ СНАГЕ МЕЂУНАРОДНЕ

БЕЗБЈЕДОНОСНЕ ПОМОЋИ У ИСЛАМСКОЈ РЕПУБЛИЦИ АФГАНИСТАН

Члан 1.Овом одлуком продужава се мандат официрима Оружаних снага Босне и Херцеговине у операцији Снаге међународне безбједоносне помоћи у Исламској Републици Афганистан, међународној војној операцији подршке миру под водством НАТО-а (у даљем тексту: операција подршке миру ИСАФ), слањем седме и осме ротације.

Члан 2.У операцији подршке миру ИСАФ Оружане снаге

Босне и Херцеговине учествоваће у саставу контингента Оружаних снага Савезне Републике Њемачке са осам официра.

Члан 3.Официри Оружаних снага Босне и Херцеговине

извршаваће мисију оперативних, административних и

других штапских задатака и послова које захтијева формацијско мјесто на дужности чланова штабова у саставу контингента Оружаних снага Савезне Републике Њемачке по правилима употребе (R ОЕ) дефинисаним од стране министра одбране Босне и Херцеговине.

Члан 4.Официри Оружаних снага Босне и Херцеговине биће

ангажовани у саставу контингента Оружаних снага Савезне Републике Њемачке у зони Регионалне команде сјевер (RCN).

Члан 5.(1) Официри Оружаних снага Босне и Херцеговине

упућују се у операцију подршке миру ИСАФ у двије ротације у укупном трајању до 14 мјесеци.

(2) Вријеме почетка и завршетка мандата регулисаће министар одбране Босне и Херцеговине.

Члан 6.Овлашћује се начелник Заједничког штаба Оружаних

снага Босне и Херцеговине да надлежност оперативне команде над официрима Оружаних снага Босне и Херцеговине пренесе на команданта контингента Оружаних снага Савезне Републике Њемачке.

Члан 7.Овлашћује се министар одбране Босне и Херцеговине

да у циљу веће безбједности официра Оружаних снага Босне и Херцеговине, обиљежја и ознаке чинова прилагоди условима зоне извођења операције.



Уторак, 10. 7. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 53 - Страна 3

Члан 8.Наредбе о упуђивању седме и осме ротације официра

Оружаних снага Босне и Херцеговине у операцију подршке миру ИСАФ донијеће министар одбране.

Члан 9.

Начелник Заједничког штаба Оружаних снага Босне и Херцеговине задржава право, обавезу и одговорност да унутар ланца командовања и контроле обезбиједи ангажовање официра Оружаних снага Босне и Херцеговине у складу са правилима употребе R ОЕ.

Члан 10.Министар одбране ће у складу са Законом о одбрани

Босне и Херцеговине регулисати сва питања неопходна за успјешно извршење операције подршке миру ИСАФ у Исламској Републици Афганистан.

Члан 11.Министарство одбране Босне и Херцеговине

достављаће Предсједништву Босне и Херцеговине редовни извјештај о учешћу официра Оружаних снага Босне и

Херцеговине у операцији подршке миру (ИСАФ) два пута годишње, а ванредни извјештај према потреби и исказаном захтјеву.

Члан 12.Ова одука ступа на снагу даном доношења, а објавиће

се у "Службеном гласнику БиХ".

Број 01-50-1-1888-39/1225. јуна 2012. године

Сарајево Предсједавајући

Бакир Изетбеговић, с. р.

Na osnovu člana V. 5. Ustava Bosne i Hercegovine,članova 11. i 12. tačke c) i h) Zakona o odbrani Bosne iHercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 88/05), člana 4.Zakona o učešću pripadnika Oružanih snaga Bosne i

Hercegovine, policijskih službenika, državnih službenika iostalih zaposlenika u operacijama podrške miru i drugimaktivnostima u inostranstvu ("Službeni glasnik BiH", broj14/05), člana 37. stav 1. tačka a) Poslovnika o raduPredsjedništva Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 25/01 i 35/02), te Ocjene opravdanosti učešća pripadnikaOružanih snaga Bosne i Hercegovine u misiji ISAF uAfganistanu (Vijeće ministara BiH, broj 05-07-3243-17/08 od17. novembra 2008. godine), Predsjedništvo Bosne iHercegovine na 24. redovnoj sjednici, održanoj 25. juna 2012.godine, donijelo je

ODLUKUO PRODUŽETKU MANDATA OFICIRIMA ORUŽANIH

SNAGA BOSNE I HERCEGOVINE U OPERACIJI

SNAGE MEĐUNARODNE SIGURNOSNE POMOĆI UISLAMSKOJ REPUBLICI AFGANISTAN

Član 1.Ovom odlukom produžava se mandat oficirima Oružanih

snaga Bosne i Hercegovine u operaciji Snage međunarodnesigurnosne pomoći u Islamskoj Republici Afganistan,međunarodnoj vojnoj operaciji podrške miru pod vodstvom NATO-a (u daljem tekstu: operacija podrške miru ISAF),slanjem sedme i osme rotacije.

Član 2.U operaciji podrške miru ISAF Oružane snage Bosne i

Hercegovine učestvovat će u sastavu kontingenta Oružanihsnaga Savezne Republike Njemačke sa osam oficira.

Član 3.Oficiri Oružanih snaga Bosne i Hercegovine izvršavat će

misiju operativnih, administrativnih i drugih štapskih zadataka i poslova koje zahtijeva formacijsko mjesto na dužnosti članovaštabova u sastavu kontingenta Oružanih snaga Savezne

Republike Njemačke po pravilima upotrebe (ROE) definiranimod strane ministra odbrane Bosne i Hercegovine.

Član 4.Oficiri Oružanih snaga Bosne i Hercegovine bit će

angažirani u sastavu kontingenta Oružanih snaga SavezneRepublike Njemačke u zoni Regionalne komande sjever (RCN).

Član 5.(1) Oficiri Oružanih snaga Bosne i Hercegovine upućuju se u

operaciju podrške miru ISAF u dvije rotacije u ukupnomtrajanju do 14 mjeseci.

(2) Vrijeme početka i završetka mandata regulirat će ministar odbrane Bosne i Hercegovine.

Član 6.

Ovlašćuje se načelnik Zajedničkog štaba Oružanih snagaBosne i Hercegovine da nadležnost operativne komande nadoficirima Oružanih snaga Bosne i Hercegovine prenese nakomandanta kontingenta Oružanih snaga Savezne Republike Njemačke.

Član 7.Ovlašćuje se ministar odbrane Bosne i Hercegovine da u

cilju veće sigurnosti oficira Oružanih snaga Bosne iHercegovine, obilježja i oznake činova prilagodi uslovima zoneizvođenja operacije.

Član 8. Naredbe o upućivanju sedme i osme rotacije oficira

Oružanih snaga Bosne i Hercegovine u operaciju podrške miruISAF donijet će ministar odbrane.

Član 9. Načelnik Zajedničkog štaba Oružanih snaga Bosne i

Hercegovine zadržava pravo, obavezu i odgovornost da unutar lanca komandovanja i kontrole osigura angažiranje oficiraOružanih snaga Bosne i Hercegovine u skladu sa pravilimaupotrebe ROE.

Član 10.Ministar odbrane će u skladu sa Zakonom o odbrani

Bosne i Hercegovine regulirati sva pitanja neophodna zauspješno izvršenje operacije podrške miru ISAF u IslamskojRepublici Afganistan.

Član 11.Ministarstvo odbrane Bosne i Hercegovine dostavljat će

Predsjedništvu Bosne i Hercegovine redovni izvještaj o učešćuoficira Oružanih snaga Bosne i Hercegovine u operaciji podrške

miru (ISAF) dva puta godišnje, a vanredni izvještaj prema potrebi i iskazanom zahtjevu.

Član 12.Ova oduka stupa na snagu danom donošenja, a objavit će

se u "Službenom glasniku BiH".

Broj 01-50-1-1888-39/1225. juna 2012. godine

SarajevoPredsjedavajući

Bakir Izetbegović, s. r.

Na temelju članka V. 5. Ustava Bosne i Hercegovine,članaka 11. i 12. točke c) i h) Zakona o odbrani Bosne iHercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 88/05), članka 4.Zakona o sudjelovanju pripadnika Oružanih snaga Bosne iHercegovine, policijskih službenika, državnih službenika i




ostalih uposlenika u operacijama potpore miru i drugimaktivnostima u inozemstvu ("Službeni glasnik BiH", broj14/05), članka 37. stavka 1. točka a) Poslovnika o raduPredsjedništva Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 25/01 i 35/02), te Ocjene opravdanosti sudjelovanja

pripadnika Oružanih snaga Bosne i Hercegovine u misiji ISAFu Afganistanu (Vijeće ministara BiH, broj 05-07-3243-17/08 od17. studenoga 2008. godine, Predsjedništvo Bosne iHercegovine na 24. redovitoj sjednici, održanoj 25. lipnja 2012.godine, donijelo je

ODLUKUO PRODULJENJU MANDATA ČASNICIMA

ORUŽANIH SNAGA BOSNE I HERCEGOVINE UOPERACIJI SNAGE MEĐUNARODNE SIGURNOSNEPOMOĆI U ISLAMSKOJ REPUBLICI AFGANISTAN

Članak 1.Ovom odlukom produljava se mandat časnicima Oružanih

snaga Bosne i Hercegovine u operaciji Snage međunarodnesigurnosne pomoći u Islamskoj Republici Afganistan,

međunarodnoj vojnoj operaciji potpore miru pod vodstvom NATO-a (u daljem tekstu: operacija potpore miru ISAF),slanjem sedme i osme rotacije.

Članak 2.U operaciji potpore miru ISAF Oružane snage Bosne i

Hercegovine sudjelovat će u sastavu kontingenta Oružanihsnaga Savezne Republike Njemačke sa osam časnika.

Članak 3.Časnici Oružanih snaga Bosne i Hercegovine izvršavat će

misiju operativnih, administrativnih i drugih stožernih zadaća i poslova koje zahtijeva ustrojbeno mjesto na dužnosti članovastožera u sastavu kontingenta Oružanih snaga SavezneRepublike Njemačke po pravilima upotrebe (ROE) definiranimod strane ministra obrane Bosne i Hercegovine.

Članak 4.Časnici Oružanih snaga Bosne i Hercegovine bit će

angažirani u sastavu kontingenta Oružanih snaga SavezneRepublike Njemačke u zoni Regionalnog zapovjedništva sjever (RCN).

Članak 5.(1) Časnici Oružanih snaga Bosne i Hercegovine upućuju se u

operaciju potpore miru ISAF u dvije rotacije u ukupnomtrajanju do 14 mjeseci.

(2) Vrijeme početka i završetka mandata regulirat će ministar obrane Bosne i Hercegovine.

Članak 6.Ovlašćuje se načelnik Zajedničkog stožera Oružanih

snaga Bosne i Hercegovine da nadležnost operativnogzapovijedanja nad časnicima Oružanih snaga Bosne i

Hercegovine prenese na zapovjednika kontingenta Oružanihsnaga Savezne Republike Njemačke.

Članak 7.Ovlašćuje se ministar obrane Bosne i Hercegovine da u

cilju veće sigurnosti časnika Oružanih snaga Bosne iHercegovine, obilježja i oznake činova prilagodi uvjetima zoneizvođenja operacije.

Članak 8.Zapovjedi o upućivanju sedme i osme rotacije časnika

Oružanih snaga Bosne i Hercegovine u operaciju potpore miruISAF donijet će ministar obrane.

Članak 9. Načelnik Zajedničkog stožera Oružanih snaga Bosne i

Hercegovine zadržava pravo, obvezu i odgovornost da unutar

lanca zapovijedanja i kontrole osigura angažiranje časnika

Oružanih snaga Bosne i Hercegovine sukladno pravilimaupotrebe ROE.

Članak 10.Ministar obrane će sukladno Zakonu o obrani Bosne i

Hercegovine regulirati sva pitanja neophodna za uspješno

izvršenje operacije potpore miru ISAF u Islamskoj RepubliciAfganistan.

Članak 11.Ministarstvo obrane Bosne i Hercegovine dostavljat će

Predsjedništvu Bosne i Hercegovine redovito izvješće osudjelovanju časnika Oružanih snaga Bosne i Hercegovine uoperaciji potpore miru (ISAF) dva puta godišnje, a izvanrednoizvješće prema potrebi i iskazanom zahtjevu.

Članak 12.Ova oduka stupa na snagu danom donošenja, a objavit će

se u "Službenome glasniku BiH".


SarajevoPredsjedatelj

Bakir Izetbegović, v. r.

САВЈЕТ МИНИСТАРА

БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

599На основу члана 17. Закона о Савјету министара Босне

и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03,81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08) и члана 32. став (1)Правилника о условима и поступку издавања лиценци и квалификационих картица возача за обављање међународног друмског превоза ("Службени гласник БиХ",број 81/11), на приједлог Министарства комуникација и транспорта Босне и Херцеговине, Савјет министара Босне и Херцеговине, на 10. сједници одржаној 12. јуна 2012.године, донио је

ОДЛУКУ О ВИСИНИ НОВЧАНЕ НАКНАДЕ ЗА ИЗДАТЕ

ЛИЦЕНЦЕ ПРЕВОЗНИКА, ЛИЦЕНЦЕ ЗА ВОЗИЛО И КВАЛИФИКАЦИОНЕ КАРТИЦЕ ВОЗАЧА

Члан 1.(Предмет Одлуке)

Овом Одлуком прописује се висина новчане накнаде за издате лиценце превозника, лиценце за возило и квалификационе картице возача.

Члан 2.(Висина накнаде)

Висина новчане накнаде утврђује се како слиједи:а) накнада за издату лиценцу превозника за

обављање међународног друмског превоза

роба/путника 20 КМ,б) накнада за издату лиценцу возила за обављање

међународног друмског превоза роба/путника 10КМ,

ц) накнада за издату квалификациону картицу возача 10 КМ.

Члан 3.(Уплата средстава)

Средства уплаћена на име накнаде из члана 2. ове Одлуке представљају приход Буџета институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине.




Члан 4.(Надлежност за реализацију)

За реализацију ове Одлуке задужују се Министарство комуникација и транспорта Босне и Херцеговине и Министарство финансија и трезора Босне и Херцеговине.

Члан 5.(Ступање на снагу)

Ова Одлука ступа на снагу даном доношења и објављује се у "Службеном гласнику БиХ".

СМ број 85/1212. јуна 2012. године

Сарајево

Предсједавајући Савјета министара БиХ Вјекослав Беванда, с. р.

Na osnovu člana 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne iHercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06,76/07, 81/07, 94/07 i 24/08) i člana 32. stav (1) Pravilnika ouvjetima i postupku izdavanja licenci i kvalifikacijskih karticavozača za obavljanje međunarodnog cestovnog prijevoza("Službeni glasnik BiH", broj 81/11), na prijedlog Ministarstvakomunikacija i prometa Bosne i Hercegovine, Vijeće ministaraBosne i Hercegovine, na 10. sjednici održanoj 12. juna 2012.godine, donijelo je

ODLUKUO VISINI NOVČANE NAKNADE ZA IZDATE LICENCE

PRIJEVOZNIKA, LICENCE ZA VOZILO IKVALIFIKACIJSKE KARTICE VOZAČA

Član 1.(Predmet Odluke)

Ovom Odlukom propisuje se visina novčane naknade zaizdate licence prijevoznika, licence za vozilo i kvalifikacijskekartice vozača.

Član 2.

(Visina naknade)Visina novčane naknade utvr đuje se kako slijedi:a) naknada za izdatu licencu prijevoznika za obavljanje

međunarodnog cestovnog prijevoza tereta/putnika20 KM,

b) naknada za izdatu licencu vozila za obavljanjemeđunarodnog cestovnog prijevoza tereta/putnika10 KM,

c) naknada za izdatu kvalifikacijsku karticu vozača 10KM.

Član 3.(Uplata sredstava)

Sredstva uplaćena na ime naknade iz člana 2. ove Odluke predstavljaju prihod Budžeta institucija Bosne i Hercegovine imeđunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine.

Član 4.(Nadležnost za realiziranje)Za realiziranje ove Odluke zadužuju se Ministarstvo

komunikacija i prometa Bosne i Hercegovine i Ministarstvofinansija i trezora Bosne i Hercegovine.

Član 5.(Stupanje na snagu)

Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljujese u "Službenom glasniku BiH".

VM broj 85/1212. juna 2012. godine

Sarajevo

PredsjedavajućiVijeća ministara BiH

Vjekoslav Bevanda, s. r.

Na temelju članka 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne iHercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06,76/07, 81/07, 94/07 i 24/08) i članka 32. stavak (1) Pravilnika ouvjetima i postupku izdavanja licencija i kvalifikacijskih kartica

vozača za obavljanje međunarodnog cestovnog prijevoza("Službeni glasnik BiH", broj 81/11), na prijedlog Ministarstvakomunikacija i prometa Bosne i Hercegovine, Vijeće ministaraBosne i Hercegovine, na 10. sjednici održanoj 12. lipnja 2012.godine, donijelo je

ODLUKUO VISINI NOVČANE NAKNADE ZA IZDANE

LICENCIJE PRIJEVOZNIKA, LICENCIJE ZA VOZILOI KVALIFIKACIJSKE KARTICE VOZAČA

Članak 1.(Predmet Odluke)

Ovom Odlukom propisuje se visina novčane naknade zaizdane licencije prijevoznika, licencije za vozilo ikvalifikacijske kartice vozača.

Članak 2.(Visina naknade)

Visina novčane naknade utvr đuje se kako slijedi:a) naknada za izdanu licenciju prijevoznika za

obavljanje međunarodnog cestovnog prijevozatereta/putnika 20 KM,

b) naknada za izdanu licenciju vozila za obavljanjemeđunarodnog cestovnog prijevoza tereta/putnika10 KM,

c) naknada za izdanu kvalifikacijsku karticu vozača 10KM.

Članak 3.(Uplata sredstava)

Sredstva uplaćena na ime naknade iz članka 2. oveOdluke predstavljaju prihod Proračuna institucija Bosne i

Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine.Članak 4.

(Nadležnost za realiziranje)Za realiziranje ove Odluke zadužuju se Ministarstvo

komunikacija i prometa Bosne i Hercegovine i Ministarstvofinancija i trezora Bosne i Hercegovine.

Članak 5.(Stupanje na snagu)


VM broj 85/1212. lipnja 2012. godine

Sarajevo

PredsjedateljVijeća ministara BiH

Vjekoslav Bevanda, v. r.

600На основу члана 50. ст. 3. и 6, а у вези са чланом 1.

став 3. Закона о раду у институцијама Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 26/04, 7/05, 48/05 и 60/10) и члана 17. Закона о Савјету министара Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07,81/07, 94/07 и 24/08), Савјет министара Босне и Херцеговине, на 10. сједници, одржаној 12. јуна 2012.године, донио је




ОДЛУКУ О ВИСИНИ НАКНАДЕ ПЛАТЕ ЗА ВРИЈЕМЕ ПРЕКИДА РАДА ДО КОЈЕГ ЈЕ ДОШЛО ЗБОГ

ОКОЛНОСТИ ЗА КОЈЕ ЗАПОСЛЕНИ У ИНСТИТУЦИЈИ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ НИЈЕ

КРИВ Члан 1.

(Предмет Одлуке)Овом Одлуком утврђује се висина накнаде плате за

вријеме прекида рада до којег је дошло због околности за које запослени у институцији Босне и Херцеговине није крив.

Члан 2.(Висина накнаде)

(1) Запослени у институцији Босне и Херцеговине има право на накнаду плате за вријеме прекида рада до којег је дошло због околности за које запослени није крив у висини своје нето плате из претходног мјесеца,изузимајући новчану награду.

(2) Под околностима из става (1) овог члана подразумијева се стање природне и друге несреће проглашено од стране надлежне институције различитог нивоа власти у Босни и Херцеговини.

(3) Прекид рада до којег је дошло због околности за које запослени није крив евидентираће се у службеној евиденцији као оправдани изостанак односно скраћеницом "О.И.".

Члан 3.(Ограничење кумулирања накнада)

Запосленом у институцији Босне и Херцеговине, за вријеме прекида рада до којег је дошло због околности за које запослени није крив, не припада право на накнаду трошкова превоза на посао и превоза с посла, накнаду топлог оброка и накнаду за одвојени живот.

Члан 4.(Обрачун и исплата накнада)Обрачун и исплата накнаде за вријеме прекида рада

до којег је дошло због околности за које запослени није крив врши се уз мјесечни обрачун и исплату плата и накнада запосленим у институцијама Босне и Херцеговине.

Члан 5.(Институције одговорне за спровођење Одлуке)За реализацију ове Одлуке задужују се институције

Босне и Херцеговине и Министарство финансија и трезора.



СМ број 86/1212. јуна 2012. године Сарајево


Na osnovu člana 50. st. 3. i 6, a u vezi sa članom 1. stav 3.Zakona o radu u institucijama Bosne i Hercegovine ("Službeniglasnik BiH", br. 26/04, 7/05, 48/05 i 60/10) i člana 17. Zakonao Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08),Vijeće ministara Bosne i Hercegovine na 10. sjednici, održanoj12. juna 2012. godine, donijelo je

ODLUKUO VISINI NAKNADE PLAĆE ZA VRIJEME PREKIDARADA DO KOJEG JE DOŠLO ZBOG OKOLNOSTI ZA

KOJE ZAPOSLENI U INSTITUCIJI BOSNE IHERCEGOVINE NIJE KRIV

Član 1.(Predmet Odluke)

Ovom Odlukom utvr đuje se visina naknade plaće zavrijeme prekida rada do kojeg je došlo zbog okolnosti za kojezaposleni u instituciji Bosne i Hercegovine nije kriv.

Član 2.(Visina naknade)

(1) Zaposleni u instituciji Bosne i Hercegovine ima pravo nanaknadu plaće za vrijeme prekida rada do kojeg je došlozbog okolnosti za koje zaposleni nije kriv u visini svojeneto plaće iz prethodnog mjeseca, izuzimajući novčanunagradu.

(2) Pod okolnostima iz stava (1) ovog člana podrazumijeva sestanje prirodne i druge nesreće proglašeno od stranenadležne institucije različitog nivoa vlasti u Bosni iHercegovini.

(3) Prekid rada do kojeg je došlo zbog okolnosti za kojezaposleni nije kriv će se evidentirati u službenoj evidencijikao opravdani izostanak odnosno skraćenicom "O.I.".

Član 3.(Ograničenje kumuliranja naknada)

Zaposlenom u instituciji Bosne i Hercegovine, za vrijeme prekida rada do kojeg je došlo zbog okolnosti za koje zaposleninije kriv, ne pripada pravo na naknadu troškova prijevoza na posao i prijevoza s posla, naknadu toplog obroka i naknadu zaodvojeni život.

Član 4.(Obračun i isplata naknada)

Obračun i isplata naknade za vrijeme prekida rada do

kojeg je došlo zbog okolnosti za koje zaposleni nije kriv vrši seuz mjesečni obračun i isplatu plaća i naknada zaposlenim uinstitucijama Bosne i Hercegovine.

Član 5.(Institucije odgovorne za sprovođenje Odluke)

Za realizaciju ove Odluke zadužuju se institucije Bosne iHercegovine i Ministarstvo finansija i trezora.



VM broj 86/1212. juna 2012. godine

Sarajevo

PredsjedavajućiVijeća ministara BiH

Vjekoslav Bevanda, s. r.

Na temelju članka 50. st. 3. i 6, a u svezi sa člankom 1.

stavak 3. Zakona o radu u institucijama Bosne i Hercegovine("Službeni glasnik BiH", br. 26/04, 7/05, 48/05 i 60/10) i članka17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeniglasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i24/08), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine na 10. sjednici,održanoj 12. lipnja 2012. godine, donijelo je




ODLUKUO VISINI NAKNADE PLAĆE ZA VRIJEME PREKIDARADA DO KOJEG JE DOŠLO ZBOG OKOLNOSTI ZA

KOJE UPOSLENI U INSTITUCIJI BOSNE IHERCEGOVINE NIJE KRIV

Članak 1.(Predmet Odluke)

Ovom Odlukom utvr đuje se visina naknade plaće zavrijeme prekida rada do kojeg je došlo zbog okolnosti za kojeuposleni u instituciji Bosne i Hercegovine nije kriv.

Članak 2.(Visina naknade)

(1) Uposleni u instituciji Bosne i Hercegovine ima pravo nanaknadu plaće za vrijeme prekida rada do kojeg je došlozbog okolnosti za koje uposleni nije kriv u visini svojeneto plaće iz prethodnog mjeseca, izuzimajući novčanunagradu.

(2) Pod okolnostima iz stavka (1) ovog članka podrazumijevase stanje prirodne i druge nesreće proglašeno od stranenadležne institucije različite razine vlasti u Bosni iHercegovini.

(3) Prekid rada do kojeg je došlo zbog okolnosti za kojeuposleni nije kriv će se evidentirati u službenoj evidencijikao opravdani izostanak odnosno kraticom "O.I.".

Članak 3.(Ograničenje kumuliranja naknada)

Uposlenom u instituciji Bosne i Hercegovine, za vrijeme prekida rada do kojeg je došlo zbog okolnosti za koje uposleninije kriv, ne pripada pravo na naknadu troškova prijevoza na posao i prijevoza s posla, naknadu toplog obroka i naknadu zaodvojeni život.

Članak 4.(Obračun i isplata naknada)

Obračun i isplata naknade za vrijeme prekida rada do

kojeg je došlo zbog okolnosti za koje uposleni nije kriv vrši seuz mjesečni obračun i isplatu plaća i naknada uposlenim uinstitucijama Bosne i Hercegovine.

Članak 5.(Institucije odgovorne za provedbu Odluke)

Za realizaciju ove Odluke zadužuju se institucije Bosne iHercegovine i Ministarstvo financija i trezora.




Sarajevo



601

На основу члана 17. Закона о Савјету министара Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03,81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08), а у вези са чланом 4. став (3) тачка а) Закона о систему државне помоћи у Босни и Херцеговини ("Службени гласник БиХ", број 10/12), Савјет министара Босне и Херцеговине, на 10. сједници одржаној 12. јуна 2012. године, донио је

ОДЛУКУ О СЈЕДИШТУ САВЈЕТА ЗА ДРЖАВНУ ПОМОЋ

БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

Члан 1.(Предмет)

Овом Одлуком утврђује се сједиште Савјета за државну помоћ Босне и Херцеговине, који је основан Законом о систему државне помоћи Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 10/12).

Члан 2.(Утврђивање сједишта)

Сједиште Савјета за државну помоћ Босне и Херцеговине је у Источном Сарајеву.



СМ број 87/1212. јуна 2012. године

Сарајево

Предсједавајући Савјета министара БиХ

Вјекослав Беванда, с. р.

Na osnovu člana 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne iHercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06,76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), a u vezi sa članom 4. stav (3)tačka a) Zakona o sistemu državne pomoći u Bosni iHercegovini ("Službeni glasnik BiH", broj 10/12), Vijećeministara Bosne i Hercegovine, na 10. sjednici održanoj 12. juna 2012. godine, donijelo je

ODLUKUO SJEDIŠTU VIJEĆA ZA DRŽAVNU POMOĆ BOSNE I

HERCEGOVINE

Član 1.

(Predmet)Ovom Odlukom utvr đuje se sjedište Vijeća za državnu pomoć Bosne i Hercegovine, koje je osnovano Zakonom osistemu državne pomoći Bosne i Hercegovine ("Službeniglasnik BiH", broj 10/12).

Član 2.(Utvr đivanje sjedišta)

Sjedište Vijeća za državnu pomoć Bosne i Hercegovine jeu Istočnom Sarajevu.



VM broj 87/12

12. juna 2012. godineSarajevo

Predsjedavajući

Vijeća ministara BiHVjekoslav Bevanda, s. r.

Na temelju članka 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne iHercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06,76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), a u svezi sa člankom 4. stavak (3)točka a) Zakona o sustavu državne potpore u Bosni iHercegovini ("Službeni glasnik BiH", broj 10/12), Vijećeministara Bosne i Hercegovine, na 10. sjednici održanoj 12.lipnja 2012. godine, donijelo je




ODLUKUO SJEDIŠTU VIJEĆA ZA DRŽAVNU POTPORU BOSNE

I HERCEGOVINE

Članak 1.(Predmet)

Ovom Odlukom utvr đuje se sjedište Vijeća za državnu potporu Bosne i Hercegovine, koje je osnovano Zakonom osustavu državne potpore Bosne i Hercegovine ("Službeniglasnik BiH", broj 10/12).

Članak 2.(Utvr đivanje sjedišta)

Sjedište Vijeća za državnu potporu Bosne i Hercegovine je u Istočnom Sarajevu.




Sarajevo



602На основу чл. 13. и 30. став 3. Закона о држављанству

Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 4/97,13/99, 41/02, 6/03, 14/03, 82/05, 43/09 и 76/09) и члана 17.Закона о Савјету министара Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07,81/07, 94/07 и 24/08), Савјет министара Босне и Херцеговине, на 169. сједници одржаној 21.12.2011.године, донио је

ОДЛУКУ О СТИЦАЊУ ДРЖАВЉАНСТВА БОСНЕ И

ХЕРЦЕГОВИНЕ

Члан 1.(Предмет Одлуке)

WRIGHT ZACKARY LAMAR, рођен 05.02.1985.године у мјесту Travis, држава Texas, Сједињене Америчке Државе, држављанин Сједињених Америчких Држава,стиче држављанство Босне и Херцеговине сагласно члану 13. Закона о држављанству Босне и Херцеговине.

Члан 2.(Реализација)

Задужује се Министарство цивилних послова за реализацију ове одлуке.


Одлука ступа на снагу даном доношења и објављује се

у "Службеном гласнику БиХ".СМ број 88/2012

20. јуна 2012. године Сарајево


Na osnovu čl. 13. i 30. stav 3. Zakona o državljanstvuBosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 4/97, 13/99,41/02, 6/03, 14/03, 82/05, 43/09 i 76/09) i člana 17. Zakona oVijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), Vijećeministara Bosne i Hercegovine, na 169. sjednici održanoj21.12.2011. godine, donijelo je

ODLUKUO STICANJU DRŽAVLJANSTVA BOSNE I

HERCEGOVINE

Član 1.(Predmet odluke)

WRIGHT ZACKARY LAMAR, rođen 05.02.1985.godine u mjestu Travis, država Texas, Sjedinjene AmeričkeDržave, državljanin Sjedinjenih Američkih Država, stičedržavljanstvo Bosne i Hercegovine saglasno članu 13. Zakona održavljanstvu Bosne i Hercegovine.

Član 2.(Realizacija)

Zadužuje se Ministarstvo civilnih poslova za realizacijuove odluke.


Odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u"Službenom glasniku BiH".

VM broj 88/2012

20. juna 2012. godineSarajevo

Predsjedavajući

Vijeća ministara BiHVjekoslav Bevanda, s. r.

Na temelju čl. 13. i 30. stavak 3. Zakona o državljanstvuBosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 4/97, 13/99,41/02, 6/03, 14/03, 82/05, 43/09 i 76/09), te članka 17. Zakonao Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08),Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 169. sjedniciodržanoj 21.12.2011. godine, donijelo je

ODLUKUO STJECANJU DRŽAVLJANSTVA BOSNE I

HERCEGOVINE

Članak 1.(Predmet Odluke)WRIGHT ZACKARY LAMAR, rođen 05.02.1985.

godine u mjestu Travis, država Texas, Sjedinjene AmeričkeDržave, državljanin Sjedinjenih Američkih Država, stječedržavljanstvo Bosne i Hercegovine suglasno članku 13. Zakonao državljanstvu Bosne i Hercegovine.

Članak 2.(Realiziranje)

Zadužuje se Ministarstvo civilnih poslova za realiziranjeove odluke.


Odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u"Službenom glasniku BiH".


Sarajevo



МИНИСТАРСТВО БЕЗБЈЕДНОСТИ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

603На основу члана 17. став (2) Закона о граничној

контроли ("Службени гласник БиХ", број 53/09 и 54/10), и одредби Правилника о одређивању подручја граничног прелаза ("Службени гласник БиХ", број 06/10), министар Министарства безбједности Босне и Херцеговине доноси




РЈЕШЕЊЕ О ОДРЕЂИВАЊУ ПОДРУЧЈА ДРУМСКОГ

МЕЂУНАРОДНОГ ГРАНИЧНОГ ПРЕЛАЗА ЗА РОБНИ ПРОМЕТ КАМЕНСКО

Одређује се подручје друмског међународног

граничног прелаза за робни промет I категорије Каменско,омеђен правцима на чијим су пресјецима карактеристичне тачке и постављена ограда граничног прелаза како је то уцртано у Прегледној ситуацији Р – 1:1.000 пројектанта "ИПСА Институт" Сарајево са уцртаним објектима на подручју граничног прелаза и припадајућим дијелом јавне саобраћајнице, површине 25.000 м2, уписано у Катастарској опћини Томиславград, к.ч. 2419, 2428, 2416/16, 2311/176,2311/202, 2311/164, 2429/1 и 2416/15 у К.О. Корита - стари премјер, односно к.ч. 2416/15, 2416/16, 2428, 2419,2311/202, 2311/164, 2311/176 и 2429/1 К.О. Корита по новом катастарском премјеру, смјештен непосредно уз државну границу, уписано у з.к. уложак број 444 од 18.02.2011. године Опћинског суда Ливно.

Образложење

У поступку доношења Рјешења о одређивању подручја друмског међународног граничног прелаза за робни промет I категорије Каменско, преко којег се обавља међународни путнички промет и промет свих врста возила и свих врста роба, Министарство безбједности Босне и Херцеговине запримило је Приједлог за одређивање подручја наведеног међународног граничног прелаза, број 17-04-7-04-3-2379/10 од 19.03.2012. године, достављен од стране Граничне полиције Босне и Херцеговине.

У прилогу Приједлога достављена је прегледна ситуација и ситуација архитектуре пројектанта "ИПСА Институт" Сарајево, урађене у размјери 1:1.000 са уцртаним објектима, Препис посједовног листа са копијом Плана парцелизације Опћине Томиславград број 05/1-30-64/11 од 08.11.2011. године, Земљишнокњижни извадак Опћинског суда у Ливну број 068-2- нар-11-000443 од 18.02.2011. године, као опћенародна имовина под управом Н.О.О. Томиславград у власништву 1/1, Урбанистичка сагласност Одјела градитељства и просторног уређења опћине Томиславград број 07-23-3-31/03 од 15.04.2003.године, рјешење - грађевинска дозвола Одјела градитељства и просторног уређења Опћине Томиславград број 07-23-2-96/04 од 02.09.2004. године.

На подручју граничног прелаза изграђени су или постављени сљедећи објекти:- Објекат царинске и полицијске службе димензија 44,5

x 12,20 м, површине 520 м2,- Објекат инспекцијских служби и услуга димензија

60,50 x 12,50 м, површине 700,0 м2,- Објекат за преглед аутобуса и енергетски блок

димензија 16,50 x 20,50 м, површине 330,0 м2,- Објекат за преглед теретних возила димензија 20,50 x

10,50 м, површине 210,0 м2,- Надстрешница (сјеверна страна) димензија 40,0 x

30,50 м,- Надстрешница ( јужна страна) димензија 40,0 x 14,50

м,- Контролне кабине царине и граничне полиције

димензија 2,50 x 2,50 м, 8 комада,- Колска вага димензија 18,0 x 3,0 м, комада 2,- Контролне кабине уз колске ваге димензија 2,50 x 2,50

м, комада 2.Приједлог за одређивање подручја наведеног

граничног прелаза припреман је и достављен у сарадњи

граничне полиције са Управом за индирекно/неизравно опорезивање.

Разматрајући достављени Приједлог и приложену документацију, те одредбе члана 17. Закона о граничној контроли, министар Министарства безбједности донио је

рјешење како је то и наведено у његовом диспозитиву.Саставни дио Рјешења чини:- Прегледна ситуација и ситуација архитектуре Р-

1:1.000;- Извод из катастра;- З.К. уложак;- Урбанистичка сагласност;- Грађевинска дозвола опћине Томиславград.

Ово рјешење је коначно у управном поступку и на њега се не може уложити жалба, али се може покренути управни спор код Суда БиХ у року од 60 дана од дана његовог доношења.

Ово рјешење са прилозима, те друга релевантна документација, чини Досје друмског међународног граничног прелаза за робни промет I категорије Каменско,

који се чува и са којим располаже Средишњи уред Управе за индиректно/неизравно опорезивање.Рјешење о одређивању подручја друмског

међународног граничног прелаза I категорије Каменско објавит ће се у "Службеном гласнику БиХ".

Број 12-04-8-2189-7/1228. јуна 2012. године

СарајевоМинистар

Мр Садик Ахметовић, с. р.

Na osnovu člana 17. stav (2) Zakona o graničnoj kontroli("Službeni glasnik BiH", broj 53/09 i 54/10), i odredbiPravilnika o određivanju područ ja graničnog prelaza ("Službeniglasnik BiH", broj 06/10), ministar Ministarstva sigurnostiBosne i Hercegovine donosi

RJEŠENJEO ODREĐIVANJU PODRUČJA DRUMSKOG

MEĐUNARODNOG GRANIČNOG PRELAZA ZAROBNI PROMET KAMENSKO

Određuje se područ je drumskog međunarodnog graničnog prelaza za robni promet I kategorije Kamensko, omeđen pravcima na čijim su presjecima karakteristične tačke i postavljena ograda graničnog prelaza kako je to ucrtano uPreglednoj situaciji R – 1:1.000 projektanta "IPSA Institut"Sarajevo sa ucrtanim objektima na područ ju graničnog prelaza i pripadajućim dijelom javne saobraćajnice, površine 25.000 m2,upisano u Katastarskoj općini Tomislavgrad, k.č. 2419, 2428,2416/16, 2311/176, 2311/202, 2311/164, 2429/1 i 2416/15 uK.O. Korita – stari premjer, odnosno k.č. 2416/15, 2416/16,

2428, 2419, 2311/202, 2311/164, 2311/176 i 2429/1 K.O.Korita po novom katastarskom premjeru, smješten neposrednouz državnu granicu, upisano u z.k. uložak broj 444 od18.02.2011. godine Općinskog suda Livno.

Obrazloženje

U postupku donošenja Rješenja o određivanju područ jadrumskog međunarodnog graničnog prelaza za robni promet Ikategorije Kamensko, preko kojeg se obavlja međunarodni putnički promet i promet svih vrsta vozila i svih vrsta roba,Ministarstvo sigurnosti Bosne i Hercegovine zaprimilo jePrijedlog za određivanje područ ja navedenog međunarodnoggraničnog prelaza, broj 17-04-7-04-3-2379/10 od 19.03.2012.godine, dostavljen od strane Granične policije Bosne iHercegovine.




U prilogu Prijedloga dostavljena je pregledna situacija isituacija arhitekture projektanta "IPSA Institut" Sarajevo,urađene u razmjeri 1:1.000 sa ucrtanim objektima, Prepis posjedovnog lista sa kopijom Plana parcelizacije OpćineTomislavgrad broj 05/1-30-64/11 od 08.11.2011. godine,

Zemljišnoknjižni izvadak Općinskog suda u Livnu broj 068-2-nar-11-000443 od 18.02.2011. godine, kao općenarodnaimovina pod upravom N.O.O. Tomislavgrad u vlasništvu 1/1,Urbanistička saglasnost Odjela graditeljstva i prostornoguređenja općine Tomislavgrad broj 07-23-3-31/03 od15.04.2003. godine, rješenje - građevinska dozvola Odjelagraditeljstva i prostornog uređenja Općine Tomislavgrad broj07-23-2-96/04 od 02.09.2004. godine.

Na područ ju graničnog prelaza izgrađeni su ili postavljenisljedeći objekti:- Objekat carinske i policijske službe dimenzija 44,5 x

12,20 m, površine 520 m2,- Objekat inspekcijskih službi i usluga dimenzija 60,50 x

12,50 m, površine 700,0 m2,- Objekat za pregled autobusa i energetski blok dimenzija

16,50 x 20,50 m, površine 330,0 m2

,- Objekat za pregled teretnih vozila dimenzija 20,50 x10,50 m, površine 210,0 m2,

- Nadstrešnica (sjeverna strana) dimenzija 40,0 x 30,50 m,- Nadstrešnica (južna strana) dimenzija 40,0 x 14,50 m,- Kontrolne kabine carine i granične policije dimenzija 2,50

x 2,50 m, 8 komada,- Kolska vaga dimenzija 18,0 x 3,0 m, komada 2,- Kontrolne kabine uz kolske vage dimenzija 2,50 x 2,50 m,

komada 2.Prijedlog za određivanje područ ja navedenog graničnog

prelaza pripreman je i dostavljen u saradnji granične policije saUpravom za indirekno/neizravno oporezivanje.

Razmatrajući dostavljeni Prijedlog i priloženudokumentaciju, te odredbe člana 17. Zakona o graničnoj

kontroli, ministar Ministarstva sigurnosti donio je rješenje kako je to i navedeno u njegovom dispozitivu.Sastavni dio Rješenja čini:

- Pregledna situacija i situacija arhitekture R-1:1.000;- Izvod iz katastra;- Z.K. uložak;- Urbanistička saglasnost;- Građevinska dozvola općine Tomislavgrad.

Ovo rješenje je konačno u upravnom postupku i na njegase ne može uložiti žalba, ali se može pokrenuti upravni spor kod Suda BiH u roku od 60 dana od dana njegovog donošenja.

Ovo rješenje sa prilozima, te druga relevantnadokumentacija, čini Dosje drumskog međunarodnog graničnog prelaza za robni promet I kategorije Kamensko, koji se čuva isa kojim raspolaže Središnji ured Uprave zaindirektno/neizravno oporezivanje.

Rješenje o određivanju područ ja drumskog međunarodnoggraničnog prelaza I kategorije Kamensko objavit će se u"Službenom glasniku BiH".

Broj 12-04-8-2189-7/1228. juna 2012. godine

SarajevoMinistar

Mr. Sadik Ahmetović, s. r.

Na temelju članka 17. stavak (2) Zakona o graničnojkontroli ("Službeni glasnik BiH", broj 53/09 i 54/10), iodredaba Pravilnika o određivanju područ ja graničnog prijelaza("Službeni glasnik BiH", broj 06/10), ministar Ministarstvasigurnosti Bosne i Hercegovine donosi

RJEŠENJEO ODREĐIVANJU PODRUČJA CESTOVNOG

MEĐUNARODNOG GRANIČNOG PRIJELAZA ZAROBNI PROMET KAMENSKO

Određuje se područ je cestovnog međunarodnog graničnog

prijelaza za robni promet I kategorije Kamensko, omeđeno pravcima na čijim su presjecima karakteristične točke i postavljena ograda graničnog pri јelaza kako je to ucrtano uPreglednoj situaciji R – 1:1.000 projektanta "IPSA Institut"Sarajevo sa ucrtanim objektima na područ ju graničnog prijelazai pripadajućim dijelom javne prometnice, površine 25.000 m2,upisano u Katastarskoj općini Tomislavgrad, k.č. 2419, 2428,2416/16, 2311/176, 2311/202, 2311/164, 2429/1 i 2416/15 uK.O. Korita – stari premjer, odnosno k.č. 2416/15, 2416/16,2428, 2419, 2311/202, 2311/164, 2311/176 i 2429/1 K.O.Korita po novom katastarskom premjeru, smješten neposrednouz državnu granicu, upisano u z.k. uložak broj 444 od18.02.2011. godine Općinskog suda Livno.

Obrazloženje

U postupku donošenja Rješenja o određivanju područ jacestovnog međunarodnog graničnog prijelaza za robni promet Ikategorije Kamensko, preko kojeg se obavlja međunarodni putnički promet i promet svih vrsta vozila i svih vrsta roba,Ministarstvo sigurnosti Bosne i Hercegovine zaprimilo jePrijedlog za određivanje područ ja navedenog međunarodnoggraničnog prijelaza, broj 17-04-7-04-3-2379/10 od 19.03.2012.godine, dostavljen od strane Granične policije Bosne iHercegovine.

U privitku Prijedloga dostavljena je pregledna situacija isituacija arhitekture projektanta "IPSA Institut" Sarajevo,urađene u razmjeri 1:1.000 sa ucrtanim objektima, Preslik posjedovnog lista sa kopijom Plana parcelizacije OpćineTomislavgrad broj 05/1-30-64/11 od 08.11.2011. godine,Zemljišnoknjižni izvadak Općinskog suda u Livnu broj 068-2-nar-11-000443 od 18.02.2011. godine, kao općenarodnaimovina pod upravom N.O.O. Tomislavgrad u vlasništvu 1/1,Urbanistička suglasnost Odjela graditeljstva i prostornoguređenja općine Tomislavgrad broj 07-23-3-31/03 od15.04.2003. godine, rješenje - građevinska dozvola Odjelagraditeljstva i prostornog uređenja Općine Tomislavgrad broj07-23-2-96/04 od 02.09.2004. godine.

Na područ ju graničnog prijelaza izgrađeni su ili postavljeni sljedeći objekti:- Objekt carinske i policijske službe dimenzija 44,5 x 12,20

m, površine 520 m2,- Objekt inspekcijskih službi i usluga dimenzija 60,50 x

12,50 m, površine 700,0 m2,- Objekt za pregled autobusa i energetski blok dimenzija

16,50 x 20,50 m, površine 330,0 m2,- Objekt za pregled teretnih vozila dimenzija 20,50 x 10,50

m, površine 210,0 m2,- Nadstrešnica (sjeverna strana) dimenzija 40,0 x 30,50 m,- Nadstrešnica (južna strana) dimenzija 40,0 x 14,50 m,- Kontrolne kabine carine i granične policije dimenzija 2,50

x 2,50 m, 8 komada,- Kolska vaga dimenzija 18,0 x 3,0 m, komada 2,- Kontrolne kabine uz kolske vage dimenzija 2,50 x 2,50 m,

komada 2.Prijedlog za određivanje područ ja navedenog graničnog

prijelaza pripreman je i dostavljen u suradnji granične policije sUpravom za indirekno/neizravno oporezivanje.

Razmatrajući dostavljeni Prijedlog i priloženudokumentaciju, te odredbe članka 17. Zakona o graničnojkontroli, ministar Ministarstva sigurnosti donio je rješenje kako je to i navedeno u njegovoj izreci.




Sastavni dio Rješenja čini:- Pregledna situacija i situacija arhitekture R-1: 1.000;- Izvadak iz katastra;- Z.K. izvadak;- Urbanistička suglasnost;

- Građevinska dozvola općine Tomislavgrad.Ovo rješenje je konačno u upravnom postupku i na njegase ne može uložiti žalba, ali se može pokrenuti upravni spor kod Suda BiH u roku od 60 dana od dana njegovog donošenja.

Predmetno rješenje sa privitcima, te druga relevantnadokumentacija, čini Dosje cestovnog međunarodnog graničnog prijelaza za robni promet I kategorije Kamensko, koji se čuva isa kojim raspolaže Središnji ured Uprave zaindirektno/neizravno oporezivanje.

Rješenje o određivanju područ ja cestovnogmeđunarodnog graničnog prijelaza I kategorije Kamenskoobjavit će se u "Službenom glasniku BiH".


SarajevoMinistar

Mr. Sadik Ahmetović, v. r.

ДРЖАВНА РЕГУЛАТОРНА КОМИСИЈА ЗА

ЕЛЕКТРИЧНУ ЕНЕРГИЈУ - ДЕРК

604На основу члана 4.6. Закона о преносу, регулатору и

оператору система електричне енергије у Босни и Херцеговини ("Службени гласник БиХ", бр. 7/02, 13/03,76/09 и 1/11) и члана 11. Статута Државне регулаторне комисије за електричну енергију ("Службени гласник БиХ", бр. 41/03, 59/04 и 2/10), на сједници Државне регулаторне комисије за електричну енергију, одржаној 2. јула 2012. године, донијета је

ОДЛУКА

О ИЗБОРУ ПРЕДСЈЕДАВАЈУЋЕГ ДРЖАВНЕ РЕГУЛАТОРНЕ КОМИСИЈЕ ЗА ЕЛЕКТРИЧНУ ЕНЕРГИЈУ

IМИЛОРАД ТУШЕВЉАК бира се за предсједавајућег

Државне регулаторне комисије за електричну енергију, у једногодишњем мандату почев од 1. јула 2012. године.

IIОва одлука ступа на снагу даном доношења и

објављује се у "Службеном гласнику БиХ" и службеним гласилима ентитета и Брчкo Дистрикта Босне и Херцеговине.


Одлукaмa Парламентарне скупштине Босне и

Херцеговине број: ПС БиХ број 61/03 од 30. јуна 2003.године и број ПС БиХ број 113/07 од 24. сeптeмбрa 2007.године и број 01,02-50-3-1117/10 од 28. јула 2011. године, у Државну регулаторну комисију за електричну енергију, у саставу од три члана, именовани су: Мирсад Салкић,Никoлa Пejић и Милорад Тушевљак.

У складу са чланом 4.6. Закона о преносу, регулатору и оператору система електричне енергије у Босни и Херцеговини чланови Комисије се на равноправној основи измјењују на дужности предсједавајућег Комисије сваке године.

Након протека једногодишњег мандата Николе Пејића са даном 30. јуна 2012. године, слиједом принципа ротације чланова Комисије на овој функцији, за предсједавајућег Комисије у новом мандатном периоду бира се Милорад Тушевљак, члан Комисије.

Број 01-02-2-241/122. јула 2012. године

ТузлаПредсједавајући Комисије Никола Пејић, с. р.

Na osnovu člana 4.6. Zakona o prijenosu, regulatoru ioperatoru sistema električne energije u Bosni i Hercegovini("Službeni glasnik BiH", br. 7/02, 13/03, 76/09 i 1/11) i člana11. Statuta Državne regulatorne komisije za električnu energiju("Službeni glasnik BiH", br. 41/03, 59/04 i 2/10), na sjedniciDržavne regulatorne komisije za električnu energiju, održanoj2. jula 2012. godine, donijeta je

ODLUKAO IZBORU PREDSJEDAVAJUĆEG DRŽAVNE

REGULATORNE KOMISIJE ZA ELEKTRIČNUENERGIJU

IMILORAD TUŠEVLJAK bira se za predsjedavajućeg

Državne regulatorne komisije za električnu energiju, u jednogodišnjem mandatu počev od 1. jula 2012. godine.

IIOva odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje

se u "Službenom glasniku BiH" i službenim glasilima entiteta iBr čko Distrikta Bosne i Hercegovine.

Obrazloženje

Odlukama Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine broj: PS BiH broj 61/03 od 30. juna 2003. godine, PS BiH broj113/07 od 24. septembra 2007. godine i broj 01,02-50-3-

1117/10 od 28. jula 2011. godine, u Državnu regulatornukomisiju za električnu energiju, u sastavu od tri člana,imenovani su: Mirsad Salkić, Nikola Pejić i Milorad Tuševljak.

U skladu sa članom 4.6. Zakona o prijenosu, regulatoru ioperatoru sistema električne energije u Bosni i Hercegoviničlanovi Komisije se na ravnopravnoj osnovi izmjenjuju nadužnosti predsjedavajućeg Komisije svake godine.

Nakon proteka jednogodišnjeg mandata Nikole Pejića sadanom 30. juna 2012. godine, slijedom principa rotaciječlanova Komisije na ovoj funkciji, za predsjedavajućegKomisije u novom mandatnom periodu bira se MiloradTuševljak, član Komisije.

Broj 01-02-2-241/122. jula 2012. godine

TuzlaPredsjedavajući Komisije

Nikola Pejić, s. r.

Na temelju članka 4.6. Zakona o prijenosu, regulatoru ioperatoru sustava električne energije u Bosni i Hercegovini("Službeni glasnik BiH", br. 7/02, 13/03, 76/09 i 1/11) i članka11. Statuta Državne regulatorne komisije za električnu energiju("Službeni glasnik BiH", br. 41/03, 59/04 i 2/10), na sjedniciDržavne regulatorne komisije za električnu energiju, održanoj2. srpnja 2012. godine, donijeta je




ODLUKAO IZBORU PREDSJEDATELJA DRŽAVNE

REGULATORNE KOMISIJE ZA ELEKTRIČNUENERGIJU

I

MILORAD TUŠEVLJAK bira se za predsjedateljaDržavne regulatorne komisije za električnu energiju, u jednogodišnjem mandatu počev od 1. srpnja 2012. godine.

IIOva odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje

se u "Službenom glasniku BiH" i službenim glasilima entiteta iBr čko Distrikta Bosne i Hercegovine.

Obrazloženje

Odlukama Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine broj: PS BiH broj 61/03 od 30. lipnja 2003. godine i PS BiH broj 113/07 od 24. rujna 2007. godine i broj 01,02-50-3-1117/10 od 28. jula 2011. godine, u Državnu regulatornukomisiju za električnu energiju, u sastavu od tri člana,imenovani su: Mirsad Salkić, Nikola Pejić i Milorad Tuševljak.

U skladu sa člankom 4.6. Zakona o prijenosu, regulatoru ioperatoru sustava električne energije u Bosni i Hercegoviničlanovi Komisije se na jednakopravnoj osnovi izmjenjuju nadužnosti predsjedatelja Komisije svake godine.

Nakon proteka jednogodišnjeg mandata Nikole Pejića sadanom 30. lipnja 2012. godine, slijedom principa rotaciječlanova Komisije na ovoj funkciji, za predsjedatelja Komisije unovom mandatnom razdoblju bira se Milorad Tuševljak, članKomisije.

Broj 01-02-2-241/122. srpnja 2012. godine

TuzlaPredsjedatelj Komisije

Nikola Pejić, v. r.(Sl-739/12-G)

605 На основу чл. 4.2, 4.7. и 7. Закона о преносу, регулатору и оператору система електричне енергије у Босни и Херцеговини ("Службени гласник БиХ", бр. 7/02,13/03, 76/09 и 1/11), члана 33. Пословника о раду Државне регулаторне комисије за електричну енергију ("Службени гласник БиХ", број 2/05) и чл. 16. и 28. Правилника о лиценцама ("Службени гласник БиХ", број 38/05), Државна регулаторна комисија за електричну енергију, на сједници одржаној 3. јула 2012. године, донијела је

ОДЛУКУ О ИЗДАВАЊУ ЛИЦЕНЦЕ ЗА ДЈЕЛАТНОСТ НЕЗАВИСНОГ ОПЕРАТОРА СИСТЕМА

1. Издаје се лиценца "Независном оператору система у

Босни и Херцеговини" Сарајево за обављање дјелатности независног оператора система.2. Лиценца из тачке 1. ове одлуке издаје се за период од

12. јула 2012. године до 11. јула 2019. године.3. Саставни дио лиценце су Услови за коришћење

лиценце за обављање дјелатности независног оператора система.

4. Ова одлука ступа на снагу даном доношења и биће објављена у "Службеном гласнику БиХ" и службеним гласилима ентитета.


"Независни оператор система у Босни и Херцеговини"Сарајево (у даљем тексту: подносилац захтјева),непрофитна компанија успостављена Законом о оснивању Независног оператора система за преносни систем у Босни

и Херцеговини ("Службени гласник БиХ", број 35/04 - у даљем тексту: Закон о оснивању НОС-а) са функцијама и овлаштењима утврђеним чл. 2. и 7. истог закона и чланом 5.2. Закона о преносу, регулатору и оператору система електричне енергије у Босни и Херцеговини ("Службени

гласник БиХ", бр. 7/02, 13/03, 76/09 и 1/11 - у даљем тексту:Закон о преносу) је корисник лиценце за обављање дјелатности независног оператора система, уписане у Регистар лиценци код ове Комисије под регистрационим бројем 05-28-007-16/06 од 28. јуна 2007. године, чије трајање истиче 11. јула 2012. године.

Сходно члану 28. Правилника о лиценцама ("Службени гласник БиХ", број 38/05), не касније од 180дана прије истека привремене лиценце, власник лиценце је у обавези поднијети захтјев за издавање нове лиценце. У овом смислу је то учинио подношењем захтјева запримљеним под бројем 05-28-12-30/12 од 25. јанаура 2012. године. О овом захтјеву одлучује се у складу са интерним правилима и прописима ДЕРК-а и сходно члану 7. Закона о преносу.

Захтјев је поднијет благовремено, на прописаним обрасцима, са доказом о претходно извршеној уплати накнаде за рјешавање захтјева и релевантним документима који су, поднијети уз захтјев или предочени накнадно на захтјев ДЕРК-а, омогућили ДЕРК-у да разумије, размотри и одлучи о поднијетом захтјеву. У овом смислу, у складу са чланом 8. став 2. Правилника о лиценцама, ДЕРК је обавијестио подносиоца захтјева својим актом број 05-28-12-30-5/12 од 15. марта 2012. године.

По прегледу и провјери свих докумената у погледу њихових формалних елемената, ДЕРК је приступио разматрању захтјева. Најприје је у складу са обавезом из члана 10. Правилника о лиценцама, 21. марта 2012. године објавио у дневним новинама и на својој интернет страници обавијест за јавност сумирајући захтјев за лиценцу и

одредио рок до 5. априла 2012. године за достављање коментара јавности на поднијети захтјев за издавање лиценце и достављање захтјева за стицање статуса умјешача.

ДЕРК констатује да нису достављани коментари у вези поднијетог захтјева за додјелу лиценце, нити је на јавни позив ДЕРК-а било које лице кандидовало свој интерес да учествује у поступку у својству умјешача.

Подносилац захтјева неспорно испуњава све критеријуме, услове и стандарде прописане законом и правилима и прописима ДЕРК-а да обавља дјелатност независног оператора система. Његове техничке, правне и финансијске могућности перманентно су потврђиване свих претходних година у току којих је доказивао да дјелатност независног оператора система обавља у складу са Законом о преносу и Законом о оснивању НОС-а, придржавајући се важећих међународних докумената које су прихватили надлежни органи БиХ, примјењујући Тржишна правила и Мрежни кодекс, техничке и комерцијалне стандарде,односећи се према учесницима на тржишту на фер и недискриминирајући начин и невршећи манипулације тржиштем електричне енергије, примјењујући у трансакцијама прописане процедуре и тарифе, тe уредно плаћајући регулаторну накнаду.

Надзор свих аспеката усклађености досадашњег дјеловања подносиоца захтјева са условима коришћења лиценце, пружио је доказе ДЕРК-у да може приступити припреми почетне верзије Услова за коришћење нове лиценце за обављање дјелатности независног оператора система која је од 16. маја 2012. године учињена доступном подносиоцу захтјева, као и свим другим заинтересованим




члановима јавности, са приликом да своје коментаре изнесу и на општој расправи обављеној 23. маја 2012.године у сједишту ДЕРК-а у Тузли.

Подносилац захтјева је искористио ову прилику подношењем одговарајућих сугестија, примједби,

коментара и мишљења, под бројем 05-28-12-30-16/12 од 21.маја 2012. године, као допринос даљем прилагођавању права и обавеза институције независног оператора система у испуњавању њене улоге, функције и овлаштења у погледу електропреносног система у БиХ са захтјевима домаће и међународне електроенергетске регулативе и праксе.

Коментари подносиоца захтјева, о којима је расправљано и на поменутој општој расправи, у значајној су мјери прихваћени у коначној верзији Услова за обављање дјелатности независног оператора система која је са приједлогом да се затражена лиценца изда достављена подносиоцу захтјева актом ДЕРК-а, број 05-28-12-30-19/12од 31. маја 2012. године. У одсуству нових коментара подносиоца у остављеном року до 8. јуна 2012. године,

било је основано закључити да приједлог сматра сачињеним у складу са позитивним законима и подзаконским прописима Босне и Херцеговине који регулишу предметну материју.

Респектујући изричитост одредбе члана 2. Закона о оснивању НОС-а да након оснивања НОС-а, ниједна друга електроенергетска, ни било која друга компанија, ни орган неће имати надлежности ни овлаштење у дјелатностима које су овим законом повјерене НОС-у, и након што су прегледом статуса примјене свих компоненти које су одлучујуће за додјелу лиценце добијени увјерљиви показатељи да подносилац захтјева има обезбјеђене ресурсе, организоване услове и утврђене професионалне стандарде да успјешно настави обављати исту дјелатност,те на основу свега напријед изложеног, одлучено је као у

диспозитиву ове одлуке.У складу са чланом 9.2 Закона о преносу, регулатору и оператору система електричне енергије у Босни и Херцеговини, против ове одлуке може се покренути поступак пред Судом Босне и Херцеговине подношењем тужбе у року од 60 дана од дана објављивања ове одлуке.

Број 05-28-12-30-20/123. јула 2012. године

Тузла Предсједавајући Комисије Милорад Тушевљак, с. р.

Na osnovu čl. 4.2, 4.7. i 7. Zakona o prijenosu, regulatorui operatoru sistema električne energije u Bosni i Hercegovini("Službeni glasnik BiH", br. 7/02, 13/03, 76/09 i 1/11), člana33. Poslovnika o radu Državne regulatorne komisije za

električnu energiju ("Službeni glasnik BiH", broj 2/05) i čl. 16.i 28. Pravilnika o licencama ("Službeni glasnik BiH", broj38/05), Državna regulatorna komisija za električnu energiju, nasjednici održanoj 3. jula 2012. godine, donijela je

ODLUKUO IZDAVANJU LICENCE ZA DJELATNOST

NEZAVISNOG OPERATORA SISTEMA

1. Izdaje se licenca "Nezavisnom operatoru sistema u Bosni iHercegovini" Sarajevo za obavljanje djelatnostinezavisnog operatora sistema.

2. Licenca iz tačke 1. ove odluke izdaje se za period od 12. jula 2012. godine do 11. jula 2019. godine.

3. Sastavni dio licence su Uvjeti za korištenje licence zaobavljanje djelatnosti nezavisnog operatora sistema.

4. Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i bit ćeobjavljena u "Službenom glasniku BiH" i službenimglasilima entiteta.

Obrazloženje

"Nezavisni operator sistema u Bosni i Hercegovini"Sarajevo (u daljem tekstu: podnosilac zahtjeva), neprofitnakompanija uspostavljena Zakonom o osnivanju Nezavisnogoperatora sistema za prijenosni sistem u Bosni i Hercegovini("Službeni glasnik BiH", broj 35/04 - u daljem tekstu: Zakon oosnivanju NOS-a) sa funkcijama i ovlaštenjima utvr đenim čl. 2.i 7. istog zakona i članom 5.2. Zakona o prijenosu, regulatoru ioperatoru sistema električne energije u Bosni i Hercegovini("Službeni glasnik BiH", br. 7/02, 13/03, 76/09 i 1/11 - udaljem tekstu: Zakon o prijenosu) korisnik je licence zaobavljanje djelatnosti nezavisnog operatora sistema, upisane uRegistar licenci kod ove Komisije pod registracijskim brojem05-28-007-16/06 od 28. juna 2007. godine, čije trajanje ističe11. jula 2012. godine.

Shodno članu 28. Pravilnika o licencama ("Službeniglasnik BiH", broj 38/05), ne kasnije od 180 dana prije isteka privremene licence, vlasnik licence je u obavezi podnijetizahtjev za izdavanje nove licence. U ovom smislu je to učinio podnošenjem zahtjeva zaprimljenim pod brojem 05-28-12-30/12 od 25. janaura 2012. godine. O ovom zahtjevu odlučujese u skladu sa internim pravilima i propisima DERK-a i shodnočlanu 7. Zakona o prijenosu.

Zahtjev je podnijet blagovremeno, na propisanimobrascima, sa dokazom o prethodno izvršenoj uplati naknade zarješavanje zahtjeva i relevantnim dokumentima koji su, podnijeti uz zahtjev ili predočeni naknadno na zahtjev DERK-a,omogućili DERK-u da razumije, razmotri i odluči o podnijetomzahtjevu. U ovom smislu, u skladu sa članom 8. stav 2.Pravilnika o licencama, DERK je obavijestio podnosiocazahtjeva svojim aktom broj 05-28-12-30-5/12 od 15. marta2012. godine.

Po pregledu i provjeri svih dokumenata u pogledunjihovih formalnih elemenata, DERK je pristupio razmatranjuzahtjeva. Najprije je u skladu sa obavezom iz člana 10.Pravilnika o licencama, 21. marta 2012. godine objavio udnevnim novinama i na svojoj internet stranici obavijest za javnost sumirajući zahtjev za licencu i odredio rok do 5. aprila2012. godine za dostavljanje komentara javnosti na podnijetizahtjev za izdavanje licence i dostavljanje zahtjeva za stjecanjestatusa umješača.

DERK konstatira da nisu dostavljani komentari u vezi podnijetog zahtjeva za dodjelu licence, niti je na javni pozivDERK-a bilo koje lice kandidiralo svoj interes da učestvuje u postupku u svojstvu umješača.

Podnosilac zahtjeva nesporno ispunjava sve kriterije,uvjete i standarde propisane zakonom i pravilima i propisima

DERK-a da obavlja djelatnost nezavisnog operatora sistema. Njegove tehničke, pravne i finansijske mogućnosti permanentno su potvr đivane svih prethodnih godina u tokukojih je dokazivao da djelatnost nezavisnog operatora sistemaobavlja u skladu sa Zakonom o prijenosu i Zakonom oosnivanju NOS-a, pridržavajući se važećih međunarodnihdokumenata koje su prihvatila nadležna tijela BiH, primjenjujući Tržišna pravila i Mrežni kodeks, tehničke ikomercijalne standarde, odnoseći se prema učesnicima natržištu na fer i nediskriminirajući način i nevršeći manipulacijetržištem električne energije, primjenjujući u transakcijama propisane procedure i tarife, te uredno plaćajući regulatornunaknadu.

Nadzor svih aspekata usklađenosti dosadašnjeg djelovanja podnosioca zahtjeva sa uvjetima korištenja licence, pružio je




dokaze DERK-u da može pristupiti pripremi početne verzijeUvjeta za korištenje nove licence za obavljanje djelatnostinezavisnog operatora sistema koja je od 16. maja 2012. godineučinjena dostupnom podnosiocu zahtjeva, kao i svim drugimzainteresiranim članovima javnosti, sa prilikom da svoje

komentare iznesu i na općoj raspravi obavljenoj 23. maja 2012.godine u sjedištu DERK-a u Tuzli.Podnosilac zahtjeva je iskoristio ovu priliku podnošenjem

odgovarajućih sugestija, primjedbi, komentara i mišljenja, pod brojem 05-28-12-30-16/12 od 21. maja 2012. godine, kaodoprinos daljem prilagođavanju prava i obaveza institucijenezavisnog operatora sistema u ispunjavanju njene uloge,funkcije i ovlaštenja u pogledu elektroprijenosnog sistema uBiH sa zahtjevima domaće i međunarodne elektroenergetskeregulative i prakse.

Komentari podnosioca zahtjeva, o kojima je raspravljano ina pomenutoj općoj raspravi, u značajnoj su mjeri prihvaćeni ukonačnoj verziji Uvjeta za obavljanje djelatnosti nezavisnogoperatora sistema koja je sa prijedlogom da se zatražena licencaizda dostavljena podnosiocu zahtjeva aktom DERK-a, broj 05-

28-12-30-19/12 od 31. maja 2012. godine. U odsustvu novihkomentara podnosioca u ostavljenom roku do 8. juna 2012.godine, bilo je osnovano zaključiti da prijedlog smatrasačinjenim u skladu sa pozitivnim zakonima i podzakonskim propisima Bosne i Hercegovine koji reguliraju predmetnumateriju.

Respektirajući izričitost odredbe člana 2. Zakona oosnivanju NOS-a da nakon osnivanja NOS-a, nijedna drugaelektroenergetska, niti bilo koja druga kompanija, ni organ nećeimati nadležnosti ni ovlaštenje u djelatnostima koje su ovimzakonom povjerene NOS-u, i nakon što su pregledom statusa primjene svih komponenti koje su odlučujuće za dodjelulicence dobijeni uvjerljivi pokazatelji da podnosilac zahtjevaima osigurane resurse, organizirane uvjete i utvr đene profesionalne standarde da uspješno nastavi obavljati istu

djelatnost, te na osnovu svega naprijed izloženog, odlučeno jekao u dispozitivu ove odluke.U skladu sa članom 9.2 Zakona o prijenosu, regulatoru i

operatoru sistema električne energije u Bosni i Hercegovini, protiv ove odluke može se pokrenuti postupak pred SudomBosne i Hercegovine podnošenjem tužbe u roku od 60 dana oddana objave ove odluke.

Broj 05-28-12-30-20/123. jula 2012. godine

TuzlaPredsjedavajući KomisijeMilorad Tuševljak , s. r.

Na temelju čl. 4.2, 4.7. i 7. Zakona o prijenosu, regulatorui operatoru sustava električne energije u Bosni i Hercegovini("Službeni glasnik BiH", br. 7/02, 13/03, 76/09 i 1/11), članka

33. Poslovnika o radu Državne regulatorne komisije zaelektričnu energiju ("Službeni glasnik BiH", broj 2/05) i čl. 16.i 28. Pravilnika o licencama ("Službeni glasnik BiH", broj38/05), Državna regulatorna komisija za električnu energiju, nasjednici održanoj 3. srpnja 2012. godine, donijela je

ODLUKUO IZDAVANJU LICENCE ZA DJELATNOST

NEOVISNOG OPERATORA SUSTAVA

1. Izdaje se licenca "Nezavisnom operatoru sistema u Bosni iHercegovini" Sarajevo za obavljanje djelatnosti neovisnogoperatora sustava.

2. Licenca iz točke 1. ove odluke izdaje se za razdoblje od12. srpnja 2012. godine do 11. srpnja 2019. godine.

3. Sastavni dio licence su Uvjeti za korištenje licence za

obavljanje djelatnosti neovisnog operatora sustava.

4. Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i bit ćeobjavljena u "Službenom glasniku BiH" i službenimglasilima entiteta.

Obrazloženje

"Nezavisni operator sistema u Bosni i Hercegovini"Sarajevo (u daljem tekstu: podnositelj zahtjeva), neprofitnakompanija uspostavljena Zakonom o utemeljenju Neovisnogoperatora sustava za prijenosni sustav u Bosni i Hercegovini("Službeni glasnik BiH", broj 35/04 - u daljem tekstu: Zakon outemeljenju NOS-a) sa funkcijama i ovlastima utvr đenim čl. 2.i 7. istog zakona i člankom 5.2. Zakona o prijenosu, regulatoru ioperatoru sustava električne energije u Bosni i Hercegovini("Službeni glasnik BiH", br. 7/02, 13/03, 76/09 i 1/11 - udaljem tekstu: Zakon o prijenosu) korisnik je licence zaobavljanje djelatnosti neovisnog operatora sustava, upisane uRegistar licenci kod ove Komisije pod registracijskim brojem05-28-007-16/06 od 28. lipnja 2007. godine, čije trajanje ističe11. srpnja 2012. godine.

Shodno članku 28. Pravilnika o licencama ("Službeniglasnik BiH", broj 38/05), ne kasnije od 180 dana prije isteka privremene licence, vlasnik licence je u obvezi podnijetizahtjev za izdavanje nove licence. U ovom smislu je to učinio podnošenjem zahtjeva zaprimljenim pod brojem: 05-28-12-30/12 od 25. siječnja 2012. godine. O ovom zahtjevu odlučujese u skladu sa internim pravilima i propisima DERK-a ismisleno članku 7. Zakona o prijenosu.

Zahtjev je podnijet pravodobno, na propisanim obrascima,sa dokazom o prethodno izvršenoj uplati naknade za rješavanjezahtjeva i relevantnim dokumentima koji su, podnijeti uzzahtjev ili podastrijeti naknadno na zahtjev DERK-a, omogućiliDERK-u da razumije, razmotri i odluči o podnijetom zahtjevu.U ovom smislu, u skladu sa člankom 8. stavak 2. Pravilnika olicencama, DERK je obavijestio podnositelja zahtjeva svojimaktom broj 05-28-12-30-5/12 od 15. ožujka 2012. godine.

Po pregledu i provjeri svih dokumenata u pogledu

njihovih formalnih elemenata, DERK je pristupio razmatranjuzahtjeva. Najprije je u skladu sa obvezom iz članka 10.Pravilnika o licencama, 21. ožujka 2012. godine objavio udnevnim novinama i na svojoj internet stranici obavijest za javnost sumirajući zahtjev za licencu i odredio rok do 5. travnja2012. godine za dostavljanje komentara javnosti na podnijetizahtjev za izdavanje licence i dostavljanje zahtjeva za stjecanjestatusa umješača.

DERK konstatira da nisu dostavljani komentari u vezi podnijetog zahtjeva za dodjelu licence, niti je na javni pozivDERK-a bilo koja koja osoba kandidirala svoj interes dasudjeluje u postupku u svojstvu umješača.

Podnositelj zahtjeva neprijeporno ispunjava sve kriterije,uvjete i standarde propisane zakonom i pravilima i propisimaDERK-a da obavlja djelatnost neovisnog operatora sustava.

Njegove tehničke, pravne i financijske mogućnosti permanentno su potvr đivane svih prethodnih godina u tijekukojih je dokazivao da djelatnost neovisnog operatora sustavaobavlja u skladu sa Zakonom o prijenosu i Zakonom outemeljenju NOS-a, pridržavajući se važećih međunarodnihdokumenata koje su prihvatila mjerodavna tijela BiH, primjenjujući Tržišna pravila i Mrežni kodeks, tehničke ikomercijalne standarde, odnoseći se prema sudionicima natržištu na fer i nediskriminirajući način i nevršeći manipulacijetržištem električne energije, primjenjujući u transakcijama propisane procedure i tarife, te uredno plaćajući regulatornunaknadu.

Nadzor svih aspekata usklađenosti dosadašnjeg djelovanja podnositelja zahtjeva sa uvjetima korištenja licence, pružio jedokaze DERK-u da može pristupiti pripremi početne verzije




Uvjeta za korištenje nove licence za obavljanje djelatnostineovisnog operatora sustava koja je od 16. svibnja 2012. godineučinjena dostupnom podnositelju zahtjeva, kao i svim drugimzainteresiranim članovima javnosti, sa prigodom da svojekomentare iznesu i na općoj raspravi obavljenoj 23. svibnja

2012. godine u sjedištu DERK-a u Tuzli.Podnositelj zahtjeva je iskoristio ovu prigodu podnošenjem odgovarajućih sugestija, primjedbi, komentara imišljenja, pod brojem 05-28-12-30-16/12 od 21. svibnja 2012.godine, kao doprinos daljoj prilagodbi prava i obveza institucijeneovisnog operatora sustava u ispunjavanju njene uloge,funkcije i ovlasti u pogledu elektroprijenosnog sistema u BiHsa zahtjevima domaće i međunarodne elektroenergetskeregulative i prakse.

Komentari podnositelja zahtjeva, o kojima je raspravljanoi na pomenutoj općoj raspravi, u značajnoj su mjeri prihvaćeniu konačnoj verziji Uvjeta za obavljanje djelatnosti neovisnogoperatora sustava koja je sa prijedlogom da se zatražena licencaizda dostavljena podnositelju zahtjeva aktom DERK-a, broj 05-28-12-30-19/12 od 31. svibnja 2012. godine. U odsustvu novih

komentara podnositelja u ostavljenom roku do 8. juna 2012.godine, bilo je osnovano zaključiti da prijedlog smatrasačinjenim u skladu sa pozitivnim zakonima i podzakonskim propisima Bosne i Hercegovine koji reguliraju predmetnumateriju.

Respektirajući izričitost odredbe članka 2. Zakona outemeljenju NOS-a da nakon utemeljenja NOS-a, nijedna drugaelektroenergetska, niti bilo koja druga kompanija, ni tijelo nećeimati mjerodavnosti ni ovlast u djelatnostima koje su ovimzakonom povjerene NOS-u, i nakon što su pregledom statusa primjene svih komponenti koje su odlučujuće za dodjelulicence dobijeni uvjerljivi pokazatelji da podnositelj zahtjevaima osigurane resurse, organizirane uvjete i utvr đene profesionalne standarde da uspješno nastavi obavljati istudjelatnost, te na temelju svega naprijed izloženog, odlučeno je

kao u izreci ove odluke.U skladu sa članom 9.2 Zakona o prijenosu, regulatoru ioperatoru sustava električne energije u Bosni i Hercegovini, protiv ove odluke može se pokrenuti postupak pred SudomBosne i Hercegovine podnošenjem tužbe u roku od 60 dana oddana objave ove odluke.

Broj 05-28-12-30-20/123. srpnja 2012. godine

TuzlaPredsjedatelj Komisije

Milorad Tuševljak , v. r.(Sl-737/12-G)

УСТАВНИ СУД БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

606Уставни суд Босне и Херцеговине у Вијећу од пет

судија, у предмету број АП 4013/09, рјешавајући апелацију Зехиде Љубијанкић и др., на основу члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, члана 16 став 4 тач. 5 и 9, члана 59став 2 тачка 2 и члана 61 ст. 1 и 3 Правила Уставног суда Босне и Херцеговине ("Службени гласник Босне и Херцеговине" бр. 60/05, 64/08 и 51/09), у саставу:

Миодраг Симовић, предсједник Валерија Галић, потпредсједница Сеада Палаврић, потпредсједница Мато Тадић, судија Мирсад Ћеман, судија на сједници одржаној 15. маја 2012. године донио је

ОДЛУКУ О ДОПУСТИВОСТИ И МЕРИТУМУ Одбија се као неоснована апелација Зехиде

Љубијанкић поднесена против Пресуде Кантоналног суда

у Бихаћу број 001-0-Гж-06-001 232 од 22. септембра 2009.године у односу на члан II/3е), ф) и к) Устава Босне и Херцеговине и чл. 6 и 8 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода и члан 1 Протокола број 1 уз Европску конвенције за заштиту људских права и

основних слобода.Одбацује се као недопуштена апелација Зехиде Љубијанкић поднесена против Пресуде Кантоналног суда у Бихаћу број 001-0-Гж-06-001 232 од 22. септембра 2009.године у односу на члан II/3 ј) Устава Босне и Херцеговине и члан 12 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода због тога што је ratione materiae инкомпатибилна са Уставом Босне и Херцеговине.

Одбацује се као недопуштена апелација Садика Љубијанкића, Изета Љубијанкића, Изете Ризвановић,Садике Љубијанкић, Фикрета Љубијанкића и Исмета Љубијанкића поднесена против Пресуде Кантоналног суда у Бихаћу број 001-0-Гж-06-001 232 од 22. септембра 2009. године, зато што су је поднијела неовлашЋена лица.

Одлуку објавити у "Службеном гласнику Босне и

Херцеговине", "Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине", "Службеном гласнику Републике Српске" и у "Службеном гласнику Дистрикта Брчко Босне и Херцеговине".

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ I. Увод

1. Зехида Љубијанкић (у даљњем тексту:апеланткиња) из Велике Кладуше, коју заступа Фикрет Челебић, адвокат из Новог Града, Садик Љубијанкић из Бихаћа, Изет Љубијанкић, Изет Ризвановић, Садика Љубијанкић, Фикрет Љубијанкић и Исмет Љубијанкић из Велике Кладуше (у даљњем тексту: остали апеланти)поднијели су 19. децембра 2009. године апелацију Уставном суду Босне и Херцеговине (у даљњем тексту:Уставни суд) против Пресуде Кантоналног суда у Бихаћу

(у даљњем тексту: Кантонални суд) број 001-0-Гж-06-001232 од 22. септембра 2009. године.

II.Поступак пред Уставним судом

2. На основу члана 22 ст. 1 и 2 Правила Уставног суда,од Кантоналног суда и тужитељке Х.Љ. (у даљњем тексту:тужитељка) затражено је 29. септембра и 3. јула 2010.године да доставе одговоре на апелацију.

3. Кантонални суд и тужитељка су доставили одговоре на апелацију 11. октобра и 7. јула 2010. године.

4. На основу члана 26 став 2 Правила Уставног суда,одговори на апелацију достављени су апеланткињи 14.октобра 2010. године.

5. Будући да уз апелацију нису достављене пуномоћи апеланата за подношење апелације, Уставни суд је

затражио од адвоката Фикрета Челебића да достави пуномоћи за наведене апеланте. Адвокат је допунио апелацију 6. јула 2010. године, односно доставио је пуномоћ само за апеланткињу, а за остале апеланте није доставио пуномоћ.

III. Чињенично стање

6. Чињенице предмета које произИлазе из апеланткињиних навода и докумената предочених Уставном суду могу да се сумирају на сљедећи начин:

7. Апеланткиња је закључила брак са А.Љ. 11. јануара 1958. године (у даљњем тексту: ранији брак).

8. Тужитељка је закључила брак са А.Љ. 6. августа 1970. године (у даљњем тексту: нови брак).

9. Тужитељка је 11. јуна 2004. године поднијела тужбу против апеланткиње, осталих апеланата и др. у којој је,




између осталог, навела да је ранији брак разведен 28. јануара 1978. године, да је она са А.Љ. закључила нови брак 6. августа 1970. године у којем има двоје дјеце, те да је А.Љ. 22. децембра 2001. године умро. Дакле, први брак није био разведен, а закључен је други брак за коју

чињеницу је тужитељка сазнала у току оставинске расправе послије умрлог А.Љ., када су и она и апеланткиња изјавиле да су брачни другови оставитеља. У одговору на тужбу апеланткиња, остали апеланти и др. истакли су да није правно ваљан нови брак, да се противе да се тужитељка прогласи законским насљедником првог реда, да је нови брак закључен противно одредбама члана 34 Породичног закона, јер је закључен у вријеме трајања брака са апеланткињом, због чега је почињено кривично дјело, те предложили да се поништи нови брак и апеланткиња прогласи законским насљедником А.Љ.

10. Општински суд у Бихаћу (у даљњем тексту:Општински суд) донио је Пресуду број П 339/04 од 2.марта 2006. године којом је одбијен као неоснован тужбени захтјев тужитељке којим је тражила да се утврди да је

правоваљан нови брак који је престао смрћу брачног друга А.Љ. 22. децембра 2001. године, те да се утврди да је тужитељка, као брачни друг умрлог А.Љ., његов законски насљедник првог насљедног реда, а апеланткиња нема право на насљеђивање умрлог А.Љ. Истом пресудом поништен је нови брак, те обавезана тужитељка да апеланткињи и осталим апелантима накнади трошкове поступка.

11. У образложењу пресуде Општински суд је навео да је извршио увид у бројне материјалне доказе, те да је саслушао тужитељку и апеланткињу, након чега је неспорно утврдио да је закључен и ранији и нови брак, тј.да је А.Љ. за вријеме трајања ранијег брака закључио нови брак, што је супротно члану 16 Основног закона о браку и члану 10 Породичног закона Федерације Босне и

Херцеговине (у даљњем тексту: Породични закон). Даље, у смислу одредаба Породичног закона, брак ће се поништити ако се утврди да приликом његовог склапања није постојао један од услова за пуноважност брака предвиђен у чл. 10 до 16 истог закона. Одредбама члана 36 став 2 Породичног закона прописано је да се неће поништити нови брак који је склопљен за вријеме трајања ранијег брака једног од брачних партнера ако је ранији брак престао прије закључења главне расправе. Међутим, у спису нема поузданих доказа да је ранији брак престао прије закључења главне расправе иако је пуномоћник тужитељке,у сврху доказивања, читао Пресуду Општинског суда Велика Кладуша број П 382/77, али у спис није достављена ова пресуда. Општински суд је истакао да се питање развода између А.Љ. и апеланткиње протеже кроз више списа, тако да из пресуде од 10. маја 2000. године слиједи "из евиденције овог суда утврђено је да је код овог суда вођен поступак под бројем П 382/77 гдје је тужилац А.Љ., а тужена апеланткиња, ради развода брака. Тужба је запримљена 8. августа 1977. године, пресуда донесена 26.августа, а израђена 10. октобра 1977. године, пресуда је донесена на основу спроведене расправе, те је правоснажна са 12. децембром 1977. године…". Општински суд је навео да из вјенчаног листа, који се налази у спису, не произилази да је овај брак разведен. Због наведеног, А.Љ. је поднио тужбу. Општински суд је констатовао да, пошто није могао поуздано да закључи да је ранији брак разведен до смрти А.Љ., то је на основу правила о терету доказивања одлучио као у диспозитиву пресуде. Општински суд је навео да одредбе члана 22 Закона о насљеђивању прописују да право насљеђивања између брачних партнера престаје

разводом брака и поништењем брака, односно када брачни друг нема право на насљеђе, а пошто се тужитељка налазила у браку који је подложан поништењу и који током времена није конвалидован, јер нису испуњене претпоставке за конвалидацију, у цијелости је одбио

тужбени захтјев тужитељке, односно усвојио противтужбени захтјев апеланткиње и осталих апеланата (поништио нови брак).

12. Допунском пресудом Општинског суда број П 339/047 од 10. априла 2006. године прекинут је поступак по противтужби апеланткиње и осталих апеланата којим су тражили да суд утврди да је ранији брак пуноважан, те да се апеланткиња прогласи законским насљедником А.Љ.Суд је одредио да ће се прекинути поступак наставити након правоснажног окончања поступка по захтјевима о којима је одлучено наведеном пресудом Општинског суда.

13. Одлучујући о жалби тужитељке на првостепену и допунску пресуду, Кантонални суд је донио Пресуду број 001-0-Гж-06-001 232 од 22. септембра 2009. године којом је жалбу дјелимично уважио и првостепену пресуду

преиначио тако што је усвојио тужбени захтјев тужитељке којим је тражила да се утврди да је био правоваљан нови брак, а да је престао смрћу А.Љ. 22. децембра 2001. године,а одбио је као неоснован противтужбени захтјев апеланткиње и осталих апеланата којим су тражили да се поништи нови брак. Истом пресудом обавезани су апеланткиња и остали апеланти да тужитељки накнаде трошкове поступка. Такође, истом пресудом, у преосталом дијелу, Кантонални суд је одбио жалбу као неосновану и првостепену пресуду (у дијелу којим је тужитељка тражила да се утврди да је као брачни друг умрлог А.Љ. његов законски насљедник првог насљедног реда) и допунску пресуду потврдио.

14. У образложењу пресуде Кантонални суд је истакао да је првостепени суд, након спроведених доказа, извео

неправилан закључак да ранији брак није престао прије закључења главне расправе. Ранији брак престао је разводом брака, јер је чињеница развода брака евидентирана у јавној евиденцији-матичним књигама, што потврђује и апеланткиња која је на записнике суда, у више судских списа у вођеним поступцима између ње и А.Љ.,истицала чињеницу да је њихов брак разведен. Наиме, рјешењем од 27. септембра 2001. године обновљен је спис Општинског суда Велика Кладуша из којег произилази да је пресуда из овог предмета од 28. јануара 1978. године правоснажна 12. децембра 1978. године, да је пресуда дата као фотокопија, те да је том пресудом разведен ранији брак. Из више записника Општинског суда у Великој Кладуши у предмету који је покренуо А.Љ. против апеланткиње ради измјене одлуке о повјеравању дјеце, као и из пресуде Општинског суда од 26. септембра 1984.године, којом је окончан поступак по апеланткињиној тужби против А.Љ. ради утврђења и подјеле брачне имовине стечене у браку, јасно произилази да је апеланткиња истицала да је разведен ранији брак. Такође,из извода из матичне књиге вјенчаних и матичне књиге рођених утврђено је да је закључен нови брак, који је престао смрћу брачног друга А.Љ. 22. децембра 2001.године. Кантонални суд је, такође, истакао да је тужитељка у новом браку, који је трајао 31 годину, са А.Љ. добила двоје дјеце, те да се апеланткиња понашала незаинтересовано и није доказала да је предузимала било какве радње у сврху успостављања брачне заједнице са А.Љ., што указује да је била свјесна да је ранији брак престао разводом и да је очити смисао противтужбеног




захтјева да апеланткиња оствари право на насљеђе и породичну пензију.

15. Кантонални суд је истакао да, у складу са одредбама члана 36 став 2 Породичног закона, неће се поништити нови брак који је склопљен за вријеме трајања

ранијег брака једног од брачних партнера ако је ранији брак престао прије закључења главне расправе. Будући да је тужитељка живјела у брачној заједници са сада умрлим А.Љ. и била његов брачни друг све до његове смрти, те пошто је нови брак евидентиран у матичној књизи вјенчаних, произилази да је основан тужбени захтјев тужитељке да је правоваљан нови брак, а неоснован апеланткињин противтужбени захтјев. У вези са жалбеним наводима тужитељке који се односе на потврђени дио првостепене пресуде, Кантонални суд је истакао да одредбе члана 91 Закона о ванпарничном поступку прописују да у поступку за расправљање заоставштине суд утврђује ко су насљедници умрлог и која права из заоставштине припадају насљедницима. У смислу наведене законске одредбе, у поступку расправљања заоставштине

расправиће се да ли је тужитељка насљедник сада умрлог А.Љ. и које јој право послије заоставштине припада, тако да је првостепени суд правилно закључио када је одбио захтјев тужитељке у предметном поступку којим је тражила да се утврди да је као брачни друг умрлог А.Љ.његов законски насљедник првог насљедног реда, те да апеланткиња нема право на насљеђивање умрлог А.Љ.Такође, исправан је закључак првостепеног суда када је допунском пресудом прекинуо поступак по противтужби апеланткиње и осталих апеланата којим су тражили да се утврди да је ранији брак пуноважан, те да се апеланткиња прогласи законским насљедником А.Љ. Наиме, наведени захтјев из противтужбе зависи од одлуке суда по тужбеном захтјеву тужитељке за утврђење да ли је њен брак пуноважан-правоваљан, што представља претходно питање

у смислу члана 12 Закона о парничном поступку (у даљњем тексту: ЗПП), тако да је првостепени суд правилно поступио када је прекинуо поступак по противтужби апеланткиње и осталих апеланата.

IV. Апелација а) Наводи из апелације

16. Апеланткиња сматра да је оспореном одлуком повријеђено њено право на правично суђење из члана II/3е)Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљњем тексту: Европска конвенција), право на приватни и породични живот, дом и преписку из члана II/3ф) Устава Босне и Херцеговине и члана 8 Европске конвенције, право на брак и заснивање породице из члана II/3 ј) Устава Босне и Херцеговине и члана 12 Европске

конвенције и право на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију. Апеланткиња наводи да је у првостепеном поступку доказала да није пуноважан нови брак, односно да се он поништава, јер је закључен у вријеме док је трајао њен ранији брак. Апеланткиња сматра да је погрешан закључак Кантоналног суда, односно да је оспореном пресудом повријеђен закон, јер је суд измијенио тужбени захтјев тужитељке, тј. "суд је располагао диспозитивним правом тужитељке ван оквира допуштених Законом о парничном поступку". Апеланткиња истиче да се дио диспозитива оспорене пресуде разликује од првостепене пресуде (код првостепене пресуде диспозитив гласи: "Утврђује се да је пуноважан...", а код оспорене пресуде диспозитив гласи: "Утврђује се да је био

пуноважан..."), што мијења суштину тужбеног захтјева и тиме узрокује несагледиву материјалну штету по основу насљеђивања.

17. Апеланткиња наводи и да јој је повријеђено право на брак и заснивање породице, јер је суд поништио ранији

брак и истовремено јој одузео и право на имовину, јер је она већи дио имовине стекла током трајања њеног брака са А.Љ. Такође, апеланткиња сматра да је оваквим поступком Кантоналног суда повријеђено и њено право на приватни и породични живот, дом и преписку, јер је била у браку са А.Љ. и сматра да овај брак није никада разведен.Апеланткиња истиче да је у потпуности исправна и законита првостепена пресуда која је преиначена иако су постојали јасни и неспорни докази да ранији брак никада није правоснажно разведен.

b) Одговор на апелацију

18. Кантонални суд је навео да нису повријеђена права која апеланткиња наводи у апелацији, односно да је апелација неоснована.

19. Тужитељка је истакла да је потпуно ирелевантно то што је Кантонални суд измијенио захтјев додајући ријеч "био" послије ријечи " је", будући да је смисао тужбеног захтјева да се утврди пуноважност брака закљученог између ње и А.Љ., који је умро, тако да није битно да ли изрека пресуде гласи "утврђује се да је пуноважан или утврђује се да је био пуноважан". Апеланткиња наводи да јој је повријеђено право на брак из члана 12 Европске конвенције, али да побијана пресуда не "дира" ово њено право, јер је она закључила брак и засновала породицу, а онда се развела о чему постоји правоснажна судска пресуда, те знала да се њен бивши муж поново оженио и са тужитељком добио двоје дјеце. Дакле, нови брак закључен је прије 40 година, а апеланткиња га никада није оспоравала све до оставинске расправе ради остваривања права на породичну пензију. У односу на наводе којим се

указује да суд није исправно оцијенио доказе, тужитељка је истакла да није јасно због чега се ово наводи, јер је кључни доказ пресуда Општинског суда Велика Кладуша од 28. јануара 1978. године, која је прочитана у доказном поступку и изведена као доказ. Даље, апеланткиња неосновано указује да је првостепена пресуда законита,зато што је А.Љ. закључио брак са тужитељком прије него што се развео, али да наведено уопште није спорно, тј.Кантонални суд је, у смислу одредаба члана 36 став 2Породичног закона, правилно закључио да нема утемељења да се поништи нови брак који је закључен за вријеме трајања ранијег брака ако је ранији брак престао прије закључења главне расправе. Породични закон је управо и предвидио такву одредбу, јер нема друштвеног интереса да се каснији брак поништи само зато што је

закључен за вријеме трајања ранијег брака који је касније престао правоснажном судском одлуком, будући да је интерес друштва да одржи сваки брак за који постоје битни услови.

20. Тужитељка је уз одговор на апелацију доставила копију Пресуде број 382/77 од 28. јануара 1978. године којом је разведен ранији брак, одређено да се дјеца повјеравају мајци, а А.Љ. обавезан да доприноси издржавању. Тужитељка је доставила и извод из матичне књиге вјенчаних од 19. септембра 2003. године у којем је,између осталог, констатовано да је ранији брак разведен правоснажном Пресудом број П 382/77.

V. Релевантни прописи

21. Основни закон о браку ("Службени лист СФРЈ"број 28/65) у релевантном дијелу гласи:




Члан 16 . Нико не може закључити нови брак док му раније

закључени брак не престане ( члан 52) или не буде оглашен неважећим.

Члан 52.

Брак престаје смрћу једног брачног друга,проглашењем једног брачног друга умрлим и разводом брака.

22. Породични закон Федерације Босне и Херцеговине ("Службене новине Федерације Босне и Херцеговине" бр. 35/05 и 41/05) у релевантном дијелу гласи:

Члан 10. Брак не може закључити лице које је већ у браку.Члан 34. Брак ће се поништити ако се утврди да приликом

његовог закључења није постојао један од услова за пуноважност брака предвиђених у чл. од 10. до 16 . овог закона.

Члан 36 .

(1) Право на тужбу за поништење брака из разлога наведених у чл. 10. и 35. овог закона припада брачним друговима, сваком лицу које има правни интерес да брак буде поништен и органу старатељства.

(2) Суд неће поништити нови брак који је закључен за вријеме трајања ранијег брака једног од брачних другова,ако је ранији брак престао прије закључења главне расправе.

23. Закон о парничном поступку ("Службене новине Федерације БиХ" бр. 53/03, 73/05 и 53/06) у релевантном дијелу гласи:

Члан 2.У парничном поступку суд одлучује у границама

захтјева који су стављени у поступку.[...].

Члан 229. Другостепени суд ће, у сједници вијећа или на основу одржане расправе, пресудом преиначити првостепену пресуду, ако утврди да постоји један од слиједећих разлога изнесених у жалби:

[...]2) ако је у сједници вијећа другачијом оцјеном исправа

и посредно изведених доказа већ изведених пред првостепеним судом утврдио другачије чињенично стање него што је оно у првостепеној пресуди;

[...].

VI. Допустивост

24. У складу са чланом VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, Уставни суд, такође, има апелациону надлежност у питањима која су садржана у овом уставу

када она постану предмет спора због пресуде било којег суда у Босни и Херцеговини.25. У складу са чланом 16 став 1 Правила Уставног

суда, Уставни суд може да разматра апелацију само ако су против пресуде, односно одлуке која се њоме побија,исцрпљени сви дјелотворни правни лијекови могући према закону и ако се поднесе у року од 60 дана од дана када је подносилац апелације примио одлуку о посљедњем дјелотворном правном лијеку којег је користио.

26. Према члану 16 став 4 тачка 5 Правила Уставног суда, апелација није допустива ако је апелацију поднијело неовлашћено лице.

27. Даље, у складу са чланом 16 став 4 тачка 9Правила Уставног суда, апелација није допустива и ако је ratione materiae инкомпатибилна са Уставом.

I. У односу на остале апеланте

28. Уставни суд сматра да је у предметној апелацији заступник навео да заступа и остале апеланте, али уз апелацију није доставио нити једну пуномоћ за заступање.На захтјев Уставног суда заступник апеланата није

доставио пуномоћи за заступање осталих апеланата, тј.пуномоћ је доставио само за апеланткињу. У смислу члана 19 став 6 Правила Уставног суда, ако подносилац апелације има заступника, заступник мора да приложи пуномоћ за заступање у писаном облику. Уставни суд констатује да заступник није доставио пуномоћи за заступање осталих апеланата уз апелацију, нити је накнадно, на захтјев Уставног суда, доставио пуномоћи. Уставни суд, стога,закључује да је апелацију у име осталих апеланата поднијело неовлашћено лице.

29. У складу са наведеним, а имајући у виду одредбу члана 16 став 4 тачка 5 Правила Уставног суда према којој ће се апелација одбацити као недопуштена уколико ју је поднијело неовлашћено лице, Уставни суд је одлучио као у диспозитиву ове одлуке.

II. У односу на апеланткињу II. а ) Допустивост у односу на право на брак и заснивање породице

30. Апеланткиња наводи да јој је повријеђено право на брак и заснивање породице из члана II/3 ј) Устава Босне и Херцеговине и члана 12 Европске конвенције, наводећи да је суд незаконито поништио ранији брак. Уставни суд подсјећа да, према пракси Европског суда за људска права,члан 12 Европске конвенције гарантује право лицима која постану способна за брак да ступе у брак и заснују породицу, у складу са релевантним државним законима којима је регулисана та област. Напримјер, Европски суд за људска права је установио повреде овог права у случајевима када: а) након што је подносилац пријаве проглашен одговорним за раскид претходног брака било му је забрањено да поново ступи у брак у периоду од три године, те је овдје закључено да је то неоправдано ограничење његовог права на брак пошто су његове посљедице несразмјерне циљу који се желио постићи (види пресуду Ф. против Швајцарске од 18. децембра 1987.године), или б) лицу осуђеном на издржавање затворске казне било је забрањено ступити у брак док се налазило у затвору, што је сматрано повредом права на заснивање брака с тим што се фокусирало само на право ступања у брак, а не на право затвореника да живи са својом супругом, или да има било какав контакт док се налази на издржавању казне (види пресуду Draper против Уједињеног Краљевства од 10. јула 1980. године). У конкретном случају апеланткиња оспорава пресуду Кантоналног суда којом је усвојен тужбени захтјев тужитељке којим је тражила утврђење правоваљаности новог брака, а одбијен апеланткињин тужбени захтјев којим је тражила да се нови брак поништи. Дакле,предметном одлуком није спријечено да апеланткиња заснује брак.

31. Имајући у виду наведено, Уставни суд сматра да овај поступак не ужива гаранције из члана II/3 ј) Устава Босне и Херцеговине и члана 12 Европске конвенције, па је апелација у овом дијелу ratione materiae инкомпатибилна са Уставом Босне и Херцеговине.

II. b) Допустивост у односу на остала права

32. Апеланткиња наводи да јој је оспореном пресудом повријеђено право на правично суђење из члана II/3е)Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске




конвенције, право на приватни и породични живот, дом и преписку из члана II/3ф) Устава Босне и Херцеговине и члана 8 Европске конвенције, те право на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију.

33. У конкретном случају предмет оспоравања апелацијом је Пресуда Кантоналног суда број 001-0-Гж-06-001 232 од 22. септембра 2009. године против које нема других дјелотворних правних лијекова могућих према закону. Затим, оспорену пресуду апеланткиња је примила 23. октобра 2009. године, а апелација је поднесена 19.децембра 2009. године, тј. у року од 60 дана, како је прописано чланом 16 став 1 Правила Уставног суда.Коначно, апелација испуњава и услове из члана 16 ст. 2 и 4Правила Уставног суда, јер није очито ( prima facie)неоснована, нити постоји неки други формални разлог због којег апелација није допустива.

34. Имајући у виду одредбе члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, члана 16 ст. 1, 2 и 4 Правила Уставног суда,Уставни суд је утврдио да предметна апелација у овом

дијелу испуњава услове у погледу допустивости.VII. Меритум

35. Апеланткиња наводи да јој је оспореном пресудом повријеђено право на правично суђење из члана II/3е)Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције, право на приватни и породични живот, дом и преписку из члана II/3ф) Устава Босне и Херцеговине и члана 8 Европске конвенције, те право на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију.

Право на правично суђење

Члан II/3 Устава Босне и Херцеговине у релевантном дијелу гласи:

Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживају

људска права и основне слободе из става 2 овог члана, а она обухватају:е ) Право на правичан поступак у грађанским и

кривичним стварима и друга права у вези са кривичним поступком.

Члан 6 став 1 Европске конвенције у релевантном дијелу гласи:

1. Приликом утврђивања грађанских права и обавеза или основаности било какве кривичне оптужбе против њега, свако има право на правичну и јавну расправу у разумном року пред независним и непристрасним, законом установљеним судом. (...).

36. Прије свега, Уставни суд сматра да се у предметном поступку одлучивало о утврђењу правоваљаности брака, односно поништењу брака, тако да

се ради о предмету који је грађанскоправне природе. У складу са наведеним, члан 6 став 1 Европске конвенције је примјењив у конкретном случају. Према томе, Уставни суд мора да испита да ли је поступак пред судом био правичан онако како то захтијева члан 6 став 1 Европске конвенције.

37. Апеланткиња сматра да јој је повријеђено право на правично суђење, зато што је Кантонални суд, погрешно оцијенивши доказе, погрешно утврдио да је ранији брак разведен. Такође, повреду овог права апеланткиња види у поступању Кантоналног суда који је измијенио тужбени захтјев тужитељке.

38. У вези са наведеним, Уставни суд указује да,према пракси Европског суда и Уставног суда, задатак ових судова није да преиспитују закључке редовних судова у погледу чињеничног стања и примјене материјалног права (види, Европски суд, Pronina против Русије, Одлука о

допустивости од 30. јуна 2005. године, апликација број 65167/01). Наиме, Уставни суд није надлежан да супституише редовне судове у процјени чињеница и доказа, већ је уопштено задатак редовних судова да оцијене чињенице и доказе које су извели (види, Европски суд,

Thomas против Уједињеног Краљевства, пресуда од 10.маја 2005. године, апликација број 19354/02). Задатак Уставног суда је да испита да ли је евентуално дошло до повреде или занемаривања уставних права (право на правично суђење, право на приступ суду, право на удјелотворан правни лијек и др.), те да ли је примјена закона била, евентуално, произвољна или дискримина-циона. Дакле, у оквиру апелационе надлежности Уставни суд се бави искључиво питањем евентуалне повреде уставних права или права из Европске конвенције у поступку пред редовним судовима, па ће у конкретном случају Уставни суд испитати да ли је поступак у цјелини био правичан у смислу члана 6 став 1 Европске конвенције,односно да ли је прекршено право на имовину (види,Уставни суд, Одлука број АП 20/05 од 18. маја 2005.

године, објављена у "Службеном гласнику БиХ" број 58/05). Уставни суд подсјећа и на праксу Европског суда за људска права из које произилази, такође, да су домаћи судови дужни да образложе своје пресуде при чему не морају да дају детаљне одговоре на сваки навод, али ако је поднесак суштински важан за исход предмета, суд се у томе случају у својој пресуди мора њиме посебно да позабави. Дакле, судска одлука мора да има разлоге на којима је основана и мора да има образложење поготову на поднесак који је суштински важан за исход спора. У супротном, постоји повреда члана 6 став 1 Европске конвенције (види, Европски суд, Van der Hurk против Холандије, пресуда од 19. априла 1994. године, став 61).

39. Уставни суд уочава да је пресудом Кантоналног суда усвојен тужбени захтјев тужитељке којим је, како се

наводи у изреци пресуде, тражила да се утврди да је био правоваљан нови брак који је престао смрћу А.Љ. 22.децембра 2001. године. Истом пресудом одбијен је као неоснован противтужбени захтјев апеланткиње и осталих апеланата којим су тражили да се поништи нови брак.Разлоге за наведено Кантонални суд је образложио на сљедећи начин: Првостепени суд није извео правилан закључак да ранији брак није разведен. Наиме, из рјешења од 27. септембра 2001. године, којим је обновљен нестали спис Општинског суда Велика Кладуша број П-382/77,произилази да је пресуда у овом предмету донесена 28. јануара 1978. године, правоснажна 12. децембра 1978.године, да је пресуда фотокопија, те да је том пресудом разведен ранији брак. Такође, из записника Општинског суда у Великој Кладуши у предмету који је покренуо А.Љ.против апеланткиње ради измјене одлуке о повјеравању дјеце, те пресуде Општинског суда од 26. септембра 1984.године којом је окончан поступак по апеланткињиној тужби против А.Љ. ради утврђења и подјеле брачне имовине стечене у браку, јасно произилази да је апеланткиња истицала да је разведен ранији брак. Осим тога, из извода из матичне књиге вјенчаних и матичне књиге рођених слиједи да је закључен нови брак, који је престао смрћу брачног друга А.Љ. 22. децембра 2001.године. Тужитељка је у новом браку који је трајао 31годину са А.Љ. добила двоје дјеце, а апеланткиња се понашала незаинтересовано и није доказала да је предузимала било какве радње у сврху успостављања брачне заједнице са А.Љ., што указује да је била свјесна да је ранији брак престао разводом и да је очити смисао противтужбеног захтјева да апеланткиња оствари право на




насљеђе и породичну пензију. Даље, у складу са одредбама члана 36 став 2 Породичног закона, неће се поништити нови брак који је склопљен за вријеме трајања ранијег брака једног од брачних партнера ако је ранији брак престао прије закључења главне расправе. Будући да је

тужитељка живјела у брачној заједници са сада умрлим А.Љ. и била његов брачни партнер све до његове смрти, те да је нови брак евидентиран у матичној књизи вјенчаних,произилази да је основан тужбени захтјев тужитељке да је правоваљан нови брак, а неоснован апеланткињин противтужбени захтјев.

40. Уставни суд оцјењује образложење Кантоналног суда логичним и аргументованим. Наиме, Уставни суд сматра да одредбе члана 229 ЗПП, између осталог,прописују: Другостепени суд ће, у сједници вијећа или на основу одржане расправе, пресудом преиначити првостепену пресуду ако утврди да постоји један од сљедећих разлога изнесених у жалби: 2) ако је у сједници вијећа другачијом оцјеном исправа и посредно изведених доказа већ изведених пред првостепеним судом утврдио

другачије чињенично стање него што је оно у првостепеној пресуди. У конкретном случају Кантонални суд је, у смислу овлашћења која произилазе из цитиране одредбе, преиначио првостепену пресуду када је извео супротан закључак у вези са одлучном чињеницом, тј. да је ранији брак разведен много прије него што је закључена главна расправа. Пошто је утврдио наведено, Кантонални суд, у смислу одредаба члана 36 став 2 Породичног закона које прописују: Суд неће поништити нови брак који је склопљен за вријеме трајања ранијег брака једног од брачних партнера ако је ранији брак престао прије закључења главне расправе, није поништио нови брак,односно закључио је да је тај брак пуноважан. У односу на апеланткињино указивање да је Кантонални суд измијенио тужбени захтјев тужитељке тако што, умјесто да

диспозитив пресуде гласи "утврђује се да је пуноважан...",диспозитив гласи "утврђује се да је био пуноважан...", што има несагледиве посљедице при насљеђивању, Уставни суд, такође, оцјењује неоснованим. Наведено зато што је управо у току оставинске расправе, дакле, након смрти А.Љ., као супружници су се појавиле и тужитељка и апеланткиња, апеланткиња је била у ранијем браку са А.Љ.,а тужитељка у новом браку, у току којег је А.Љ. умро. С тим у вези, дио диспозитива пресуде који гласи "био пуноважан", умјесто "пуноважан", ни на који начин не утиче на суштину оног што је тужитељка тражила.Уосталом, нити један од наведена два брака више не егзистирају, први због тога што је разведен, а други због тога што је један од брачних другова умро, па је једино могуће утврдити да је нови брак био пуноважан до смрти А.Љ.

41. Имајући у виду наведено, а у смислу претходно наведених стандарда и принципа, којим се, између осталог,указује да је управо задатак редовних судова да оцијене чињенице и доказе које су извели, а задатак Уставног суда је да испита да ли је евентуално дошло до повреде или занемаривања уставних права, Уставни суд не може да констатује да одлука Кантоналног суда крши апеланткињина уставна права, него управо супротно, тј. да садржи одговоре на суштинско питање зашто је усвојен тужбени захтјев тужитељке, а одбијен апеланткињин противтужбени захтјев. Наведено посебно зато што апеланткиња не указује на било какву неправичност поступка у његовом процедуралном дијелу, него повреду права на правично суђење види у погрешном утврђењу Кантоналног суда да ранији, тј. њен брак није разведен. У

складу са наведеним, Уставни суд сматра да оспореном пресудом није повријеђено апеланткињино право на правично суђење.

42. Уставни суд закључује да оспореном пресудом није повријеђено апеланткињино право на правично суђење

из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1Европске конвенције.

Право на приватни и породични живот, дом и преписку

43. Члан II/3 Устава Босне и Херцеговине у релевантном дијелу гласи:

Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживају људска права и основне слободе из става 2 овог члана, а она обухватају:

ф ) Право на приватни и породични живот, дом и преписку.

44. Члан 8 Европске конвенције гласи:1. Свако има право на поштивање свог приватног и

породичног живота, дома и преписке.2. Јавна власт се не мијеша у вршење овог права, осим

ако је такво мијешање предвиђено законом и ако је то неопходна мјера у демократском друштву у интересу националне безбједности, јавне безбједности, економске добробити земље, спречавања нереда или спречавања злочина, заштите здравља и морала, или заштите права и слобода других.

45. Апеланткиња сматра да је пресудом Кантоналног суда повријеђено и њено право на приватни и породични живот, дом и преписку, јер је била у браку са А.Љ. и сматра да овај брак није никада разведен.

46. Уставни суд наглашава да је основна сврха члана 8Европске конвенције заштита појединаца од арбитрарних мијешања власти у њихова права гарантована чланом 8Европске конвенције (види, Европски суд за људска права, Kroon против Холандије, пресуда од 27. октобра 1994.године, серија А број 297-Ц, став 31). Члан 8 Европске

конвенције штити право појединца на поштивање његовог породичног живота и предвиђа да јавна власт неће да се мијеша у вршење овог права осим у случајевима из става 2тог члана. Осим тога, заштита члана 8 Европске конвенције увијек се односи на брак за који може да се докаже да је законит и истински.

47. С циљем утврђивања да ли се у конкретном случају ради о повреди члана 8 Европске конвенције, мора да се утврди да ли апеланткиња има право на породични живот у смислу значења става 1 члана 8 Европске конвенције. С тим у вези, указује се на праксу Европског суда (види, Европски суд за људска права, Marckx против Белгије од 13. јуна 1979. године, серија А) из које слиједи да члан 8 Европске конвенције "претпоставља постојање породице", те да је постојање или непостојање "породичног

живота", у суштини, питање чињеница, у зависности од стварног, практичног постојања блиских личних веза. У конкретном случају неспорно је да је постојање "породичног живота" успостављено 1958. године самим закључењем ранијег брака. Међутим, из чињеничног стања слиједи да је А.Љ умро 22. децембра 2001. године, дакле,прије покретања предметног поступка у којем је одлучивано о правоваљаности новог брака, односно поништењу тог брака и у којем је доказано да је ранији брак разведен, што указује да не може да се говори о "постојању породице", нити о "практичном постојању блиских личних веза". Имајући у виду све наведено,произилази да су апеланткињини наводи о повреди права на породични живот неосновани. Стога, Уставни суд закључује да не постоји кршење права на породични живот




из члана II/3ф) Устава Босне и Херцеговине и члана 8Европске конвенције.

Право на имовину

48. Апеланткиња се, такође, жали да јој је оспореном одлуком повријеђено и право на имовину из члана II/3к)Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију. Апеланткиња посебно не образлаже кршење овог права, већ своје наводе заснива на произвољно утврђеном чињеничном стању. Међутим, разматрајући ове наводе у оквиру навода о повреди члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1Европске конвенције, Уставни суд је већ закључио да су ти наводи неосновани. Стога, Уставни суд сматра да нема ничега што у конкретном случају указује на то да је повријеђено апеланткињино право на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију, односно закључује да су и ови апеланткињини наводи неосновани.

VIII. Закључак

49. У ситуацији када је Кантонални суд аргументовано образложио своју одлуку којом је, у смислу Породичног закона, усвојио тужбени захтјев тужитељке, а одбио апеланткињин противтужбени захтјев, не постоји повреда права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције и права на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију. Осим тога, у ситуацији када је бивши апеланткињин супружник умро прије поступка пред редовним судовима који је резултирао оспореном пресудом, не постоји кршење права на породични живот из члана II/3ф) Устава Босне и Херцеговине и члана 8Европске конвенције, јер не постоји породични живот између апеланткиње и умрлог супружника.

50. Даље, у складу са чланом 16 став 4 тачка 5Правила Уставног суда, апелација није допустива у дијелу који се односи на остале апеланте, јер је апелацију поднијело неовлашћено лице.

51. Такође, у смислу члана 16 став 4 тачка 9 Правила Уставног суда, апелација није допустива нити у дијелу у којем апеланткиња указује на повреду права на брак и заснивање породице, јер је ratione materiae инкомпатибилна са Уставом.

52. На основу члана 16 став 4 тач. 5 и 9 и члана 61 ст.1 и 3 Правила Уставног суда, Уставни суд је одлучио као у диспозитиву ове одлуке.

53. Према члану VI/5 Устава Босне и Херцеговине,одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће.

Предсједник

Уставног суда Босне и Херцеговине Проф. др Миодраг Симовић, с. р.

Ustavni sud Bosne i Hercegovine u Vijeću od pet sudija, u predmetu broj AP 4013/09, rješavajući apelaciju Zehide Ljubijankić i dr., na osnovu člana VI/3.b) Ustava Bosne iHercegovine, člana 16. stav 4. tač. 5. i 9, člana 59. stav 2. tačka2. i člana 61. st. 1. i 3. Pravila Ustavnog suda Bosne iHercegovine ("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" br.60/05, 64/08 i 51/09), u sastavu:

Miodrag Simović, predsjednik Valerija Galić, potpredsjednicaSeada Palavrić, potpredsjednicaMato Tadić, sudija

Mirsad Ćeman, sudija

na sjednici održanoj 15. maja 2012. godine donio je

ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMUOdbija se kao neosnovana apelacija Zehide Ljubijankić

podnesena protiv Presude Kantonalnog suda u Bihaću broj 001-0-Gž-06-001 232 od 22. septembra 2009. godine u odnosu načlan II/3.e), f) i k) Ustava Bosne i Hercegovine i čl. 6. i 8.Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnihsloboda i član 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvencije zazaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Odbacuje se kao nedopuštena apelacija Zehide Ljubijankić podnesena protiv Presude Kantonalnog suda uBihaću broj 001-0-Gž-06-001 232 od 22. septembra 2009.godine u odnosu na član II/3.j) Ustava Bosne i Hercegovine ičlan 12. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava iosnovnih sloboda zbog toga što je ratione materiae inkompa-tibilna sa Ustavom Bosne i Hercegovine.

Odbacuje se kao nedopuštena apelacija Sadika Ljubijankića, Izeta Ljubijankića, Izete Rizvanović, Sadike Ljubijankić, Fikreta Ljubijankića i Ismeta Ljubijankića podnesena protiv Presude Kantonalnog suda u Bihaću broj 001-0-Gž-06-001 232 od 22. septembra 2009. godine, zato što su je podnijela neovlaštena lica.

Odluku objaviti u "Službenom glasniku Bosne iHercegovine", "Službenim novinama Federacije Bosne iHercegovine", "Službenom glasniku Republike Srpske" i u"Službenom glasniku Distrikta Br čko Bosne i Hercegovine".

OBRAZLOŽENJEI. Uvod

1. Zehida Ljubijankić (u daljnjem tekstu: apelantica) izVelike Kladuše, koju zastupa Fikret Čelebić, advokat iz NovogGrada, Sadik Ljubijankić iz Bihaća, Izet Ljubijankić, IzetRizvanović, Sadika Ljubijankić, Fikret Ljubijankić i IsmetLjubijankić iz Velike Kladuše (u daljnjem tekstu: ostaliapelanti) podnijeli su 19. decembra 2009. godine apelaciju

Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu:Ustavni sud) protiv Presude Kantonalnog suda u Bihaću (udaljnjem tekstu: Kantonalni sud) broj 001-0-Gž-06-001 232 od22. septembra 2009. godine.

II. Postupak pred Ustavnim sudom

2. Na osnovu člana 22. st. 1. i 2. Pravila Ustavnog suda,od Kantonalnog suda i tužiteljice H.LJ. (u daljnjem tekstu:tužiteljica) zatraženo je 29. septembra i 3. jula 2010. godine dadostave odgovore na apelaciju.

3. Kantonalni sud i tužiteljica su dostavili odgovore naapelaciju 11. oktobra i 7. jula 2010. godine.

4. Na osnovu člana 26. stav 2. Pravila Ustavnog suda,odgovori na apelaciju dostavljeni su apelantici 14. oktobra2010. godine.

5. Budući da uz apelaciju nisu dostavljene punomoći

apelanata za podnošenje apelacije, Ustavni sud je zatražio odadvokata Fikreta Čelebića da dostavi punomoći za navedeneapelante. Advokat je dopunio apelaciju 6. jula 2010. godine,odnosno dostavio je punomoć samo za apelanticu, a za ostaleapelante nije dostavio punomoć.

III. Činjenično stanje

6. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelanticinihnavoda i dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu sesumirati na sljedeći način:

7. Apelantica je zaključila brak sa A.LJ. 11. januara 1958.godine (u daljnjem tekstu: raniji brak).

8. Tužiteljica je zaključila brak sa A.LJ. 6. augusta 1970.godine (u daljnjem tekstu: novi brak).

9. Tužiteljica je 11. juna 2004. godine podnijela tužbu

protiv apelantice, ostalih apelanata i dr. u kojoj je, između




ostalog, navela da je raniji brak razveden 28. januara 1978.godine, da je ona sa A.LJ. zaključila novi brak 6. augusta 1970.godine u kojem ima dvoje djece, te da je A.LJ. 22. decembra2001. godine umro. Dakle, prvi brak nije bio razveden, azaključen je drugi brak za koju činjenicu je tužiteljica saznala u

toku ostavinske rasprave poslije umrlog A.LJ., kada su i ona iapelantica izjavile da su bračni drugovi ostavitelja. U odgovoruna tužbu apelantica, ostali apelanti i dr. istakli su da nije pravnovaljan novi brak, da se protive da se tužiteljica proglasizakonskim nasljednikom prvog reda, da je novi brak zaključen protivno odredbama člana 34. Porodičnog zakona, jer jezaključen u vrijeme trajanja braka sa apelanticom, zbog čega je počinjeno krivično djelo, te predložili da se poništi novi brak iapelantica proglasi zakonskim nasljednikom A.LJ.

10. Općinski sud u Bihaću (u daljnjem tekstu: Općinskisud) donio je Presudu broj P 339/04 od 2. marta 2006. godinekojom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtjev tužiteljicekojim je tražila da se utvrdi da je pravovaljan novi brak koji je prestao smr ću bračnog druga A.Lj. 22. decembra 2001. godine,te da se utvrdi da je tužiteljica, kao bračni drug umrlog A.Lj.,

njegov zakonski nasljednik prvog nasljednog reda, a apelanticanema pravo na nasljeđivanje umrlog A.Lj. Istom presudom poništen je novi brak, te obavezana tužiteljica da apelantici iostalim apelantima naknadi troškove postupka.

11. U obrazloženju presude Općinski sud je naveo da jeizvršio uvid u brojne materijalne dokaze, te da je saslušaotužiteljicu i apelanticu, nakon čega je nesporno utvrdio da jezaključen i raniji i novi brak, tj. da je A.LJ. za vrijeme trajanjaranijeg braka zaključio novi brak, što je suprotno članu 16.Osnovnog zakona o braku i članu 10. Porodičnog zakonaFederacije Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Porodičnizakon). Dalje, u smislu odredaba Porodičnog zakona, brak će se poništiti ako se utvrdi da prilikom njegovog sklapanja nije postojao jedan od uvjeta za punovažnost braka predviđen u čl.10. do 16. istog zakona. Odredbama člana 36. stav 2.

Porodičnog zakona propisano je da se neće poništiti novi brak koji je sklopljen za vrijeme trajanja ranijeg braka jednog od bračnih partnera ako je raniji brak prestao prije zaključenjaglavne rasprave. Međutim, u spisu nema pouzdanih dokaza da je raniji brak prestao prije zaključenja glavne rasprave iako jeopunomoćenik tužiteljice, u svrhu dokazivanja, čitao PresuduOpćinskog suda Velika Kladuša broj P 382/77, ali u spis nijedostavljena ova presuda. Općinski sud je istakao da se pitanjerazvoda između A.LJ. i apelantice proteže kroz više spisa, takoda iz presude od 10. maja 2000. godine slijedi "iz evidencijeovog suda utvr đeno je da je kod ovog suda vođen postupak pod brojem P 382/77 gdje je tužilac A.LJ., a tužena apelantica, radirazvoda braka. Tužba je zaprimljena 8. augusta 1977. godine, presuda donesena 26. augusta, a izrađena 10. oktobra 1977.godine, presuda je donesena na osnovu provedene rasprave, te je pravosnažna sa 12. decembrom 1977. godine…". Općinskisud je naveo da iz vjenčanog lista, koji se nalazi u spisu, ne proizlazi da je ovaj brak razveden. Zbog navedenog, A. LJ. je podnio tužbu. Općinski sud je konstatirao da, pošto nije mogao pouzdano zaključiti da je raniji brak razveden do smrti A.Lj., to je na osnovu pravila o teretu dokazivanja odlučio kao udispozitivu presude. Općinski sud je naveo da odredbe člana22. Zakona o nasljeđivanju propisuju da pravo nasljeđivanjaizmeđu bračnih partnera prestaje razvodom braka i poništenjem braka, odnosno kada bračni drug nema pravo na naslijeđe, a pošto se tužiteljica nalazila u braku koji je podložan poništenjui koji tokom vremena nije konvalidiran, jer nisu ispunjene pretpostavke za konvalidaciju, u cijelosti je odbio tužbenizahtjev tužiteljice, odnosno usvojio protivtužbeni zahtjevapelantice i ostalih apelanata (poništio novi brak).

12. Dopunskom presudom Općinskog suda broj P 339/047od 10. aprila 2006. godine prekinut je postupak po protivtužbiapelantice i ostalih apelanata kojim su tražili da sud utvrdi da jeraniji brak punovažan, te da se apelantica proglasi zakonskimnasljednikom A.Lj. Sud je odredio da će se prekinuti postupak

nastaviti nakon pravosnažnog okončanja postupka pozahtjevima o kojima je odlučeno navedenom presudomOpćinskog suda.

13. Odlučujući o žalbi tužiteljice na prvostepenu idopunsku presudu, Kantonalni sud je donio Presudu broj 001-0-Gž-06-001 232 od 22. septembra 2009. godine kojom je žalbudjelomično uvažio i prvostepenu presudu preinačio tako što jeusvojio tužbeni zahtjev tužiteljice kojim je tražila da se utvrdida je bio pravovaljan novi brak, a da je prestao smr ću A.Lj. 22.decembra 2001. godine, a odbio je kao neosnovan protivtužbenizahtjev apelantice i ostalih apelanata kojim su tražili da se poništi novi brak. Istom presudom obavezani su apelantica iostali apelanti da tužiteljici naknade troškove postupka.Također, istom presudom, u preostalom dijelu, Kantonalni sud je odbio žalbu kao neosnovanu i prvostepenu presudu (u dijelu

kojim je tužiteljica tražila da se utvrdi da je kao bračni drugumrlog A.Lj. njegov zakonski nasljednik prvog nasljednogreda) i dopunsku presudu potvrdio.

14. U obrazloženju presude Kantonalni sud je istakao da je prvostepeni sud, nakon provedenih dokaza, izveo nepravilanzaključak da raniji brak nije prestao prije zaključenja glavnerasprave. Raniji brak prestao je razvodom braka, jer je činjenicarazvoda braka evidentirana u javnoj evidenciji-matičnimknjigama, što potvr đuje i apelantica koja je na zapisnike suda, uviše sudskih spisa u vođenim postupcima između nje i A.Lj.,isticala činjenicu da je njihov brak razveden. Naime, rješenjemod 27. septembra 2001. godine obnovljen je spis Općinskogsuda Velika Kladuša iz kojeg proizlazi da je presuda iz ovog predmeta od 28. januara 1978. godine pravomoćna 12.decembra 1978. godine, da je presuda data kao fotokopija, te da

je tom presudom razveden raniji brak. Iz više zapisnikaOpćinskog suda u Velikoj Kladuši u predmetu koji je pokrenuoA.Lj. protiv apelantice radi izmjene odluke o povjeravanjudjece, kao i iz presude Općinskog suda od 26. septembra 1984.godine, kojom je okončan postupak po apelanticinoj tužbi protiv A.Lj. radi utvr đenja i podjele bračne imovine stečene u braku, jasno proizlazi da je apelantica isticala da je razvedenraniji brak. Također, iz izvoda iz matične knjige vjenčanih imatične knjige rođenih utvr đeno je da je zaključen novi brak,koji je prestao smr ću bračnog druga A.Lj. 22. decembra 2001.godine. Kantonalni sud je, također, istakao da je tužiteljica unovom braku, koji je trajao 31 godinu, sa A.LJ. dobila dvojedjece, te da se apelantica ponašala nezainteresirano i nijedokazala da je preduzimala bilo kakve radnje u svrhuuspostavljanja bračne zajednice sa A.Lj., što ukazuje da je bilasvjesna da je raniji brak prestao razvodom i da je očiti smisao protivtužbenog zahtjeva da apelantica ostvari pravo na naslijeđei porodičnu penziju.

15. Kantonalni sud je istakao da, u skladu sa odredbamačlana 36. stav 2. Porodičnog zakona, neće se poništiti novi brak koji je sklopljen za vrijeme trajanja ranijeg braka jednog od bračnih partnera ako je raniji brak prestao prije zaključenjaglavne rasprave. Budući da je tužiteljica živjela u bračnojzajednici sa sada umrlim A.Lj. i bila njegov bračni drug sve donjegove smrti, te pošto je novi brak evidentiran u matičnojknjizi vjenčanih, proizlazi da je osnovan tužbeni zahtjevtužiteljice da je pravovaljan novi brak, a neosnovan apelanticin protivtužbeni zahtjev. U vezi sa žalbenim navodima tužiteljicekoji se odnose na potvr đeni dio prvostepene presude,Kantonalni sud je istakao da odredbe člana 91. Zakona ovanparničnom postupku propisuju da u postupku za




raspravljanje zaostavštine sud utvr đuje ko su nasljednici umrlogi koja prava iz zaostavštine pripadaju nasljednicima. U smislunavedene zakonske odredbe, u postupku raspravljanjazaostavštine raspravit će se da li je tužiteljica nasljednik sadaumrlog A.Lj. i koje joj pravo poslije zaostavštine pripada, tako

da je prvostepeni sud pravilno zaključio kada je odbio zahtjevtužiteljice u predmetnom postupku kojim je tražila da se utvrdida je kao bračni drug umrlog A.Lj. njegov zakonski nasljednik prvog nasljednog reda, te da apelantica nema pravo nanasljeđivanje umrlog A.Lj. Također, ispravan je zaključak prvostepenog suda kada je dopunskom presudom prekinuo postupak po protivtužbi apelantice i ostalih apelanata kojim sutražili da se utvrdi da je raniji brak punovažan, te da seapelantica proglasi zakonskim nasljednikom A.Lj. Naime,navedeni zahtjev iz protivtužbe zavisi od odluke suda potužbenom zahtjevu tužiteljice za utvr đenje da li je njen brak punovažan-pravovaljan, što predstavlja prethodno pitanje usmislu člana 12. Zakona o parničnom postupku (u daljnjemtekstu: ZPP), tako da je prvostepeni sud pravilno postupio kada je prekinuo postupak po protivtužbi apelantice i ostalih

apelanata.IV. Apelacijaa) Navodi iz apelacije

16. Apelantica smatra da je osporenom odlukom povrijeđeno njeno pravo na pravično suđenje iz člana II/3.e)Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropskekonvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (udaljnjem tekstu: Evropska konvencija), pravo na privatni i porodični život, dom i prepisku iz člana II/3.f) Ustava Bosne iHercegovine i člana 8. Evropske konvencije, pravo na brak izasnivanje porodice iz člana II/3.j) Ustava Bosne i Hercegovinei člana 12. Evropske konvencije i pravo na imovinu iz članaII/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1uz Evropsku konvenciju. Apelantica navodi da je u prvostepenom postupku dokazala da nije punovažan novi brak,

odnosno da se on poništava, jer je zaključen u vrijeme dok jetrajao njen raniji brak. Apelantica smatra da je pogrešanzaključak Kantonalnog suda, odnosno da je osporenom presudom povrijeđen zakon, jer je sud izmijenio tužbeni zahtjevtužiteljice, tj. "sud je raspolagao dispozitivnim pravomtužiteljice van okvira dopuštenih Zakonom o parničnom postupku". Apelantica ističe da se dio dispozitiva osporene presude razlikuje od prvostepene presude (kod prvostepene presude dispozitiv glasi: "Utvr đuje se da je punovažan...", a kodosporene presude dispozitiv glasi: "Utvr đuje se da je bio punovažan..."), što mijenja suštinu tužbenog zahtjeva i timeuzrokuje nesagledivu materijalnu štetu po osnovi nasljeđivanja.

17. Apelantica navodi i da joj je povrijeđeno pravo na brak i zasnivanje porodice, jer je sud poništio raniji brak iistovremeno joj oduzeo i pravo na imovinu, jer je ona veći dio

imovine stekla tokom trajanja njenog braka sa A.Lj. Također,apelantica smatra da je ovakvim postupkom Kantonalnog suda povrijeđeno i njeno pravo na privatni i porodični život, dom i prepisku, jer je bila u braku sa A.Lj. i smatra da ovaj brak nijenikada razveden. Apelantica ističe da je u potpunosti ispravna izakonita prvostepena presuda koja je preinačena iako su postojali jasni i nesporni dokazi da raniji brak nikada nije pravomoćno razveden.

b) Odgovor na apelaciju

18. Kantonalni sud je naveo da nisu povrijeđena pravakoja apelantica navodi u apelaciji, odnosno da je apelacijaneosnovana.

19. Tužiteljica je istakla da je potpuno irelevantno to što jeKantonalni sud izmijenio zahtjev dodajući riječ "bio" poslijeriječi "je", budući da je smisao tužbenog zahtjeva da se utvrdi

punovažnost braka zaključenog između nje i A.LJ., koji jeumro, tako da nije bitno da li izreka presude glasi "utvr đuje seda je punovažan ili utvr đuje se da je bio punovažan".Apelantica navodi da joj je povrijeđeno pravo na brak iz člana12. Evropske konvencije, ali da pobijana presuda ne "dira" ovo

njeno pravo, jer je ona zaključila brak i zasnovala porodicu, aonda se razvela o čemu postoji pravomoćna sudska presuda, teznala da se njen bivši muž ponovno oženio i sa tužiteljicomdobio dvoje djece. Dakle, novi brak zaključen je prije 40godina, a apelantica ga nikada nije osporavala sve doostavinske rasprave radi ostvarivanja prava na porodičnu penziju. U odnosu na navode kojim se ukazuje da sud nijeispravno ocijenio dokaze, tužiteljica je istakla da nije jasnozbog čega se ovo navodi, jer je ključni dokaz presudaOpćinskog suda Velika Kladuša od 28. januara 1978. godine,koja je pročitana u dokaznom postupku i izvedena kao dokaz.Dalje, apelantica neosnovano ukazuje da je prvostepena presuda zakonita, zato što je A.LJ. zaključio brak satužiteljicom prije nego što se razveo, ali da navedeno uopće nijesporno, tj. Kantonalni sud je, u smislu odredaba člana 36. stav

2. Porodičnog zakona, pravilno zaključio da nema utemeljenjada se poništi novi brak koji je zaključen za vrijeme trajanjaranijeg braka ako je raniji brak prestao prije zaključenja glavnerasprave. Porodični zakon je upravo i predvidio takvu odredbu, jer nema društvenog interesa da se kasniji brak poništi samozato što je zaključen za vrijeme trajanja ranijeg braka koji jekasnije prestao pravomoćnom sudskom odlukom, budući da jeinteres društva da održi svaki brak za koji postoje bitni uvjeti.

20. Tužiteljica je uz odgovor na apelaciju dostavila kopijuPresude broj 382/77 od 28. januara 1978. godine kojom jerazveden raniji brak, određeno da se djeca povjeravaju majci, aA.LJ. obavezan da doprinosi izdržavanju. Tužiteljica jedostavila i izvod iz matične knjige vjenčanih od 19. septembra2003. godine u kojem je, između ostalog, konstatirano da jeraniji brak razveden pravomoćnom Presudom broj P 382/77.

V. Relevantni propisi21. Osnovni zakon o braku ("Službeni list SFRJ" broj

28/65) u relevantnom dijelu glasi:Č lan 16 . Niko ne može zaključ iti novi brak dok mu ranije zaključ eni

brak ne prestane ( č lan 52) ili ne bude oglašen nevažećim.Č lan 52. Brak prestaje smr ću jednog brač nog druga, proglašenjem

jednog brač nog druga umrlim i razvodom braka.22. Porodični zakon Federacije Bosne i Hercegovine

("Službene novine Federacije Bosne i Hercegovine" br. 35/05 i41/05) u relevantnom dijelu glasi:

Č lan 10. Brak ne može sklopiti osoba koja je već u braku.Č lan 34.

Brak će se poništiti ako se utvrdi da prilikom njegovog sklapanja nije postojao jedan od uvjeta za punovažnost braka predviđ enih u č l . od 10. do 16 . ovog Zakona.

Č lan 36 .(1) Pravo na tužbu za poništenje braka iz razloga

navedenih u č l . 10. i 35. ovog Zakona pripada brač nim partnerima, svakoj osobi koja ima pravni interes da brak bude poništen i organu starateljstva.

(2) Sud neće poništiti novi brak koji je sklopljen za vrijeme trajanja ranijeg braka jednog od brač nih partnera, ako je raniji brak prestao prije zaključ enja glavne rasprave.

23. Zakon o parničnom postupku ("Službene novineFederacije BiH" br. 53/03, 73/05 i 53/06) u relevantnomdijelu glasi:




Č lan 2.U parnič nom postupku sud odluč uje u granicama zahtjeva

koji su stavljeni u postupku.[...].Č lan 229.

Drugostepeni sud će, u sjednici vijeća ili na osnovi održane rasprave, presudom preinač iti prvostepenu presudu,ako utvrdi da postoji jedan od slijedećih razloga iznesenih u žalbi:

[...]2) ako je u sjednici vijeća drugač ijom ocjenom isprava i

posredno izvedenih dokaza već izvedenih pred prvostepenim sudom utvrdio drugač ije č injenič no stanje nego što je ono u prvostepenoj presudi;

[...].

VI. Dopustivost

24. U skladu sa članom VI/3.b) Ustava Bosne iHercegovine, Ustavni sud, također, ima apelacionu nadležnostu pitanjima koja su sadržana u ovom ustavu kada ona postanu predmet spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni iHercegovini.

25. U skladu sa članom 16. stav 1. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protiv presude, odnosno odluke koja se njome pobija, iscrpljeni svidjelotvorni pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako se podnese u roku od 60 dana od dana kada je podnosilac apelacije primio odluku o posljednjem djelotvornom pravnom lijekukojeg je koristio.

26. Prema članu 16. stav 4. tačka 5. Pravila Ustavnogsuda, apelacija nije dopustiva ako je apelaciju podnijeloneovlašteno lice.

27. Dalje, u skladu sa članom 16. stav 4. tačka 9. PravilaUstavnog suda, apelacija nije dopustiva i ako je ratione materiae inkompatibilna sa Ustavom.

I. U odnosu na ostale apelante

28. Ustavni sud smatra da je u predmetnoj apelacijizastupnik naveo da zastupa i ostale apelante, ali uz apelacijunije dostavio niti jednu punomoć za zastupanje. Na zahtjevUstavnog suda zastupnik apelanata nije dostavio punomoći zazastupanje ostalih apelanata, tj. punomoć je dostavio samo zaapelanticu. U smislu člana 19. stav 6. Pravila Ustavnog suda,ako podnosilac apelacije ima zastupnika, zastupnik mora priložiti punomoć za zastupanje u pisanom obliku. Ustavni sudkonstatira da zastupnik nije dostavio punomoći za zastupanjeostalih apelanata uz apelaciju, niti je naknadno, na zahtjevUstavnog suda, dostavio punomoći. Ustavni sud, stoga,zaključuje da je apelaciju u ime ostalih apelanata podnijeloneovlašteno lice.

29. U skladu sa navedenim, a imajući u vidu odredbu

člana 16. stav 4. tačka 5. Pravila Ustavnog suda prema kojoj ćese apelacija odbaciti kao nedopuštena ukoliko ju je podnijeloneovlašteno lice, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu oveodluke.

II. U odnosu na apelanticu II. a) Dopustivost u odnosu na pravo na brak i zasnivanje porodice

30. Apelantica navodi da joj je povrijeđeno pravo na brak i zasnivanje porodice iz člana II/3.j) Ustava Bosne iHercegovine i člana 12. Evropske konvencije, navodeći da jesud nezakonito poništio raniji brak. Ustavni sud podsjeća da, prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, član 12.Evropske konvencije garantira pravo licima koja postanusposobna za brak da stupe u brak i zasnuju porodicu, u skladusa relevantnim državnim zakonima kojima je regulirana ta

oblast. Naprimjer, Evropski sud za ljudska prava je ustanovio povrede ovog prava u slučajevima kada: a) nakon što je podnosilac prijave proglašen odgovornim za raskid prethodnog braka bilo mu je zabranjeno da ponovno stupi u brak u perioduod tri godine, te je ovdje zaključeno da je to neopravdano

ograničenje njegovog prava na brak pošto su njegove posljedicenesrazmjerne cilju koji se želio postići (vidi presudu F . protiv Švajcarske od 18. decembra 1987. godine), ili b) licu osuđenomna izdržavanje zatvorske kazne bilo je zabranjeno stupiti u brak dok se nalazilo u zatvoru, što je smatrano povredom prava nazasnivanje braka s tim što se fokusiralo samo na pravo stupanjau brak, a ne na pravo zatvorenika da živi sa svojom suprugom,ili da ima bilo kakav kontakt dok se nalazi na izdržavanju kazne(vidi presudu Draper protiv Ujedinjenog Kraljevstva od 10. jula 1980. godine). U konkretnom slučaju apelantica osporava presudu Kantonalnog suda kojom je usvojen tužbeni zahtjevtužiteljice kojim je tražila utvr đenje pravovaljanosti novog braka, a odbijen apelanticin tužbeni zahtjev kojim je tražila dase novi brak poništi. Dakle, predmetnom odlukom nijespriječeno da apelantica zasnuje brak.

31. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud smatra da ovaj postupak ne uživa garancije iz člana II/3.j) Ustava Bosne iHercegovine i člana 12. Evropske konvencije, pa je apelacija uovom dijelu ratione materiae inkompatibilna sa UstavomBosne i Hercegovine.

II. b) Dopustivost u odnosu na ostala prava

32. Apelantica navodi da joj je osporenom presudom povrijeđeno pravo na pravično suđenje iz člana II/3.e) UstavaBosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije, pravo na privatni i porodični život, dom i prepisku iz članaII/3.f) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 8. Evropskekonvencije, te pravo na imovinu iz člana II/3.k) Ustava Bosne iHercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropskukonvenciju.

33. U konkretnom slučaju predmet osporavanja

apelacijom je Presuda Kantonalnog suda broj 001-0-Gž-06-001232 od 22. septembra 2009. godine protiv koje nema drugihdjelotvornih pravnih lijekova mogućih prema zakonu. Zatim,osporenu presudu apelantica je primila 23. oktobra 2009.godine, a apelacija je podnesena 19. decembra 2009. godine, tj.u roku od 60 dana, kako je propisano članom 16. stav 1. PravilaUstavnog suda. Konačno, apelacija ispunjava i uvjete iz člana16. st. 2. i 4. Pravila Ustavnog suda, jer nije očito ( prima facie)neosnovana, niti postoji neki drugi formalni razlog zbog kojegapelacija nije dopustiva.

34. Imajući u vidu odredbe člana VI/3.b) Ustava Bosne iHercegovine, člana 16. st. 1, 2. i 4. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud je utvrdio da predmetna apelacija u ovom dijeluispunjava uvjete u pogledu dopustivosti.

VII. Meritum

35. Apelantica navodi da joj je osporenom presudom povrijeđeno pravo na pravično suđenje iz člana II/3.e) UstavaBosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije, pravo na privatni i porodični život, dom i prepisku iz članaII/3.f) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 8. Evropskekonvencije, te pravo na imovinu iz člana II/3.k) Ustava Bosne iHercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropskukonvenciju.

Pravo na pravično suđenje

Član II/3. Ustava Bosne i Hercegovine u relevantnomdijelu glasi:

Sva lica na teritoriji Bosne i Hercegovine uživaju ljudska prava i slobode iz stava 2. ovog č lana, što uključ uje:




e) Pravo na pravič no saslušanje u građ anskim i krivič nim stvarima i druga prava u vezi sa krivič nim postupkom.

Član 6. stav 1. Evropske konvencije u relevantnom dijelu glasi:1. Prilikom utvr đ ivanja građ anskih prava i obaveza ili

osnovanosti bilo kakve krivič ne optužbe protiv njega, svako ima

pravo na pravič no suđ enje i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim, zakonom ustanovljenim sudom. (...).

36. Prije svega, Ustavni sud smatra da se u predmetnom postupku odlučivalo o utvr đenju pravovaljanosti braka,odnosno poništenju braka, tako da se radi o predmetu koji jegrađanskopravne prirode. U skladu sa navedenim, član 6. stav1. Evropske konvencije je primjenjiv u konkretnom slučaju.Prema tome, Ustavni sud mora ispitati da li je postupak predsudom bio pravičan onako kako to zahtijeva član 6. stav 1.Evropske konvencije.

37. Apelantica smatra da joj je povrijeđeno pravo na pravično suđenje, zato što je Kantonalni sud, pogrešnoocijenivši dokaze, pogrešno utvrdio da je raniji brak razveden.Također, povredu ovog prava apelantica vidi u postupanju

Kantonalnog suda koji je izmijenio tužbeni zahtjev tužiteljice.38. U vezi sa navedenim, Ustavni sud ukazuje da, prema

praksi Evropskog suda i Ustavnog suda, zadatak ovih sudovanije da preispituju zaključke redovnih sudova u pogledučinjeničnog stanja i primjene materijalnog prava (vidi, Evropskisud, Pronina protiv Rusije, Odluka o dopustivosti od 30. juna2005. godine, aplikacija broj 65167/01). Naime, Ustavni sudnije nadležan supstituirati redovne sudove u procjeni činjenica idokaza, već je općenito zadatak redovnih sudova da ocijenečinjenice i dokaze koje su izveli (vidi, Evropski sud, Thomas protiv Ujedinjenog Kraljevstva, presuda od 10. maja 2005.godine, aplikacija broj 19354/02). Zadatak Ustavnog suda je daispita da li je eventualno došlo do povrede ili zanemarivanjaustavnih prava (pravo na pravično suđenje, pravo na pristupsudu, pravo na udjelotvoran pravni lijek i dr.), te da li je

primjena zakona bila, eventualno, proizvoljna ilidiskriminacijska. Dakle, u okviru apelacijske nadležnostiUstavni sud se bavi isključivo pitanjem eventualne povredeustavnih prava ili prava iz Evropske konvencije u postupku pred redovnim sudovima, pa će u konkretnom slučaju Ustavnisud ispitati da li je postupak u cjelini bio pravičan u smislučlana 6. stav 1. Evropske konvencije, odnosno da li je prekršeno pravo na imovinu (vidi, Ustavni sud, Odluka broj AP 20/05 od 18. maja 2005. godine, objavljena u "Službenomglasniku BiH" broj 58/05). Ustavni sud podsjeća i na praksuEvropskog suda za ljudska prava iz koje proizlazi, također, dasu domaći sudovi dužni obrazložiti svoje presude pri čemu nemoraju dati detaljne odgovore na svaki navod, ali ako je podnesak suštinski važan za ishod predmeta, sud se u tomeslučaju u svojoj presudi mora njime posebno pozabaviti. Dakle,

sudska odluka mora imati razloge na kojima je osnovana i moraimati obrazloženje pogotovu na podnesak koji je suštinskivažan za ishod spora. U suprotnom, postoji povreda člana 6.stav 1. Evropske konvencije (vidi, Evropski sud, Van der Hurk protiv Holandije, presuda od 19. aprila 1994. godine, stav 61).

39. Ustavni sud uočava da je presudom Kantonalnog sudausvojen tužbeni zahtjev tužiteljice kojim je, kako se navodi uizreci presude, tražila da se utvrdi da je bio pravovaljan novi brak koji je prestao smr ću A.Lj. 22. decembra 2001. godine.Istom presudom odbijen je kao neosnovan protivtužbeni zahtjevapelantice i ostalih apelanata kojim su tražili da se poništi novi brak. Razloge za navedeno Kantonalni sud je obrazložio nasljedeći način: Prvostepeni sud nije izveo pravilan zaključak daraniji brak nije razveden. Naime, iz rješenja od 27. septembra2001. godine, kojim je obnovljen nestali spis Općinskog suda

Velika Kladuša broj P-382/77, proizlazi da je presuda u ovom

predmetu donesena 28. januara 1978. godine, pravomoćna 12.decembra 1978. godine, da je presuda fotokopija, te da je tom presudom razveden raniji brak. Također, iz zapisnikaOpćinskog suda u Velikoj Kladuši u predmetu koji je pokrenuoA.Lj. protiv apelantice radi izmjene odluke o povjeravanju

djece, te presude Općinskog suda od 26. septembra 1984.godine kojom je okončan postupak po apelanticinoj tužbi protivA.Lj. radi utvr đenja i podjele bračne imovine stečene u braku, jasno proizlazi da je apelantica isticala da je razveden raniji brak. Osim toga, iz izvoda iz matične knjige vjenčanih imatične knjige rođenih slijedi da je zaključen novi brak, koji je prestao smr ću bračnog druga A.Lj. 22. decembra 2001. godine.Tužiteljica je u novom braku koji je trajao 31 godinu sa A.LJ.dobila dvoje djece, a apelantica se ponašala nezainteresirano inije dokazala da je preduzimala bilo kakve radnje u svrhuuspostavljanja bračne zajednice sa A.Lj., što ukazuje da je bilasvjesna da je raniji brak prestao razvodom i da je očiti smisao protivtužbenog zahtjeva da apelantica ostvari pravo na naslijeđei porodičnu penziju. Dalje, u skladu sa odredbama člana 36.stav 2. Porodičnog zakona, neće se poništiti novi brak koji je

sklopljen za vrijeme trajanja ranijeg braka jednog od bračnih partnera ako je raniji brak prestao prije zaključenja glavnerasprave. Budući da je tužiteljica živjela u bračnoj zajednici sasada umrlim A.Lj. i bila njegov bračni partner sve do njegovesmrti, te da je novi brak evidentiran u matičnoj knjizi vjenčanih, proizlazi da je osnovan tužbeni zahtjev tužiteljice da je pravovaljan novi brak, a neosnovan apelanticin protivtužbenizahtjev.

40. Ustavni sud ocjenjuje obrazloženje Kantonalnog sudalogičnim i argumentiranim. Naime, Ustavni sud smatra daodredbe člana 229. ZPP, između ostalog, propisuju: Drugostepeni sud će, u sjednici vijeća ili na osnovi održane rasprave, presudom preinač iti prvostepenu presudu ako utvrdi da postoji jedan od sljedećih razloga iznesenih u žalbi: 2) ako je u sjednici vijeća drugač ijom ocjenom isprava i posredno

izvedenih dokaza već izvedenih pred prvostepenim sudom utvrdio drugač ije č injenič no stanje nego što je ono u prvostepenoj presudi. U konkretnom slučaju Kantonalni sud je,u smislu ovlaštenja koja proizlaze iz citirane odredbe, preinačio prvostepenu presudu kada je izveo suprotan zaključak u vezi saodlučnom činjenicom, tj. da je raniji brak razveden mnogo prijenego što je zaključena glavna rasprava. Pošto je utvrdionavedeno, Kantonalni sud, u smislu odredaba člana 36. stav 2.Porodičnog zakona koje propisuju: Sud neće poništiti novi brak koji je sklopljen za vrijeme trajanja ranijeg braka jednog od brač nih partnera ako je raniji brak prestao prije zaključ enja glavne rasprave, nije poništio novi brak, odnosno zaključio jeda je taj brak punovažan. U odnosu na apelanticino ukazivanjeda je Kantonalni sud izmijenio tužbeni zahtjev tužiteljice takošto, umjesto da dispozitiv presude glasi "utvr đuje se da je punovažan...", dispozitiv glasi "utvr đuje se da je bio punovažan...", što ima nesagledive posljedice pri nasljeđivanju,Ustavni sud, također, ocjenjuje neosnovanim. Navedeno zatošto je upravo u toku ostavinske rasprave, dakle, nakon smrtiA.LJ., kao supružnici su se pojavile i tužiteljica i apelantica,apelantica je bila u ranijem braku sa A.LJ., a tužiteljica unovom braku, u toku kojeg je A.LJ. umro. S tim u vezi, diodispozitiva presude koji glasi "bio punovažan", umjesto"punovažan", ni na koji način ne utječe na suštinu onog što jetužiteljica tražila. Uostalom, niti jedan od navedena dva brakaviše ne egzistiraju, prvi zbog toga što je razveden, a drugi zbogtoga što je jedan od bračnih drugova umro, pa je jedino mogućeutvrditi da je novi brak bio punovažan do smrti A.LJ.

41. Imajući u vidu navedeno, a u smislu prethodnonavedenih standarda i principa, kojim se, između ostalog,ukazuje da je upravo zadatak redovnih sudova da ocijene




činjenice i dokaze koje su izveli, a zadatak Ustavnog suda je daispita da li je eventualno došlo do povrede ili zanemarivanjaustavnih prava, Ustavni sud ne može konstatirati da odlukaKantonalnog suda krši apelanticina ustavna prava, nego upravosuprotno, tj. da sadrži odgovore na suštinsko pitanje zašto je

usvojen tužbeni zahtjev tužiteljice, a odbijen apelanticin protivtužbeni zahtjev. Navedeno posebno zato što apelantica neukazuje na bilo kakvu nepravičnost postupka u njegovom proceduralnom dijelu, nego povredu prava na pravično suđenjevidi u pogrešnom utvr đenju Kantonalnog suda da raniji, tj. njen brak nije razveden. U skladu sa navedenim, Ustavni sud smatrada osporenom presudom nije povrijeđeno apelanticino pravo na pravično suđenje.

42. Ustavni sud zaključuje da osporenom presudom nije povrijeđeno apelanticino pravo na pravično suđenje iz članaII/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropskekonvencije.

Pravo na privatni i porodični život, dom i prepisku

43. Član II/3. Ustava Bosne i Hercegovine u relevantnomdijelu glasi:


f) Pravo na privatni i porodič ni život , dom i prepisku.44. Član 8. Evropske konvencije glasi:1. Svako ima pravo na poštivanje svog privatnog i

porodič nog života, doma i prepiske.2. Javna vlast se ne miješa u vršenje ovog prava, osim ako

je takvo miješanje predviđ eno zakonom i ako je to neophodna mjera u demokratskom društvu u interesu nacionalne sigurnosti, javne sigurnosti, ekonomske dobrobiti zemlje, sprječ avanja nereda ili sprječ avanja zloč ina, zaštite zdravlja i morala, ili zaštite prava i sloboda drugih.

45. Apelantica smatra da je presudom Kantonalnog suda povrijeđeno i njeno pravo na privatni i porodični život, dom i prepisku, jer je bila u braku sa A.Lj. i smatra da ovaj brak nije

nikada razveden.46. Ustavni sud naglašava da je osnovna svrha člana 8.

Evropske konvencije zaštita pojedinaca od arbitrarnih miješanjavlasti u njihova prava garantirana članom 8. Evropskekonvencije (vidi, Evropski sud za ljudska prava, Kroon protiv Holandije, presuda od 27. oktobra 1994. godine, serija A broj297-C, stav 31). Član 8. Evropske konvencije štiti pravo pojedinca na poštivanje njegovog porodičnog života i predviđada se javna vlast neće miješati u vršenje ovog prava osim uslučajevima iz stava 2. tog člana. Osim toga, zaštita člana 8.Evropske konvencije uvijek se odnosi na brak za koji se možedokazati da je zakonit i istinski.

47. S ciljem utvr đivanja da li se u konkretnom slučaju radio povredi člana 8. Evropske konvencije, mora se utvrditi da liapelantica ima pravo na porodični život u smislu značenja stava

1. člana 8. Evropske konvencije. S tim u vezi, ukazuje se na praksu Evropskog suda (vidi, Evropski sud za ljudska prava, Marckx protiv Belgije od 13. juna 1979. godine, serija A) izkoje slijedi da član 8. Evropske konvencije "pretpostavlja postojanje porodice", te da je postojanje ili nepostojanje"porodičnog života", u suštini, pitanje činjenica, u zavisnosti odstvarnog, praktičnog postojanja bliskih ličnih veza. Ukonkretnom slučaju nesporno je da je postojanje "porodičnogživota" uspostavljeno 1958. godine samim zaključenjem ranijeg braka. Međutim, iz činjeničnog stanja slijedi da je A.LJ umro22. decembra 2001. godine, dakle, prije pokretanja predmetnog postupka u kojem je odlučivano o pravovaljanosti novog braka,odnosno poništenju tog braka i u kojem je dokazano da je raniji brak razveden, što ukazuje da se ne može govoriti o "postojanju porodice", niti o "praktičnom postojanju bliskih ličnih veza".

Imajući u vidu sve navedeno, proizlazi da su apelanticininavodi o povredi prava na porodični život neosnovani. Stoga,Ustavni sud zaključuje da ne postoji kršenje prava na porodičniživot iz člana II/3.f) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 8.Evropske konvencije.

Pravo na imovinu48. Apelantica se, također, žali da joj je osporenom

odlukom povrijeđeno i pravo na imovinu iz člana II/3.k) UstavaBosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropskukonvenciju. Apelantica posebno ne obrazlaže kršenje ovog prava, već svoje navode zasniva na proizvoljno utvr đenomčinjeničnom stanju. Međutim, razmatrajući ove navode uokviru navoda o povredi člana II/3.e) Ustava Bosne iHercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije, Ustavnisud je već zaključio da su ti navodi neosnovani. Stoga, Ustavnisud smatra da nema ničega što u konkretnom slučaju ukazuje nato da je povrijeđeno apelanticino pravo na imovinu iz članaII/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1uz Evropsku konvenciju, odnosno zaključuje da su i oviapelanticini navodi neosnovani.

VIII. Zaključak

49. U situaciji kada je Kantonalni sud argumentiranoobrazložio svoju odluku kojom je, u smislu Porodičnog zakona,usvojio tužbeni zahtjev tužiteljice, a odbio apelanticin protivtužbeni zahtjev, ne postoji povreda prava na pravičnosuđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6.stav 1. Evropske konvencije i prava na imovinu iz člana II/3.k)Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uzEvropsku konvenciju. Osim toga, u situaciji kada je bivšiapelanticin supružnik umro prije postupka pred redovnimsudovima koji je rezultirao osporenom presudom, ne postojikršenje prava na porodični život iz člana II/3.f) Ustava Bosne iHercegovine i člana 8. Evropske konvencije, jer ne postoji porodični život između apelantice i umrlog supružnika.

50. Dalje, u skladu sa članom 16. stav 4. tačka 5. PravilaUstavnog suda, apelacija nije dopustiva u dijelu koji se odnosina ostale apelante, jer je apelaciju podnijelo neovlašteno lice.

51. Također, u smislu člana 16. stav 4. tačka 9. PravilaUstavnog suda, apelacija nije dopustiva niti u dijelu u kojemapelantica ukazuje na povredu prava na brak i zasnivanje porodice, jer je ratione materiae inkompatibilna sa Ustavom.

52. Na osnovu člana 16. stav 4. tač. 5. i 9. i člana 61. st. 1.i 3. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je odlučio kao udispozitivu ove odluke.

53. Prema članu VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine,odluke Ustavnog suda su konačne i obavezujuće.

Predsjednik Ustavnog suda Bosne i Hercegovine

Prof. dr. Miodrag Simović, s. r.

Ustavni sud Bosne i Hercegovine u Vijeću od pet sudaca,

u predmetu broj AP 4013/09, rješavajući apelaciju Zehide Ljubijankić i dr., na temelju članka VI/3.(b) Ustava Bosne iHercegovine, članka 16. stavak 4. toč. 5. i 9, članka 59. stavak 2. točka 2. i članka 61. st. 1. i 3. Pravila Ustavnog suda Bosne iHercegovine ("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" br.60/05, 64/08 i 51/09), u sastavu:

Miodrag Simović, predsjednik Valerija Galić, dopredsjednicaSeada Palavrić, dopredsjednicaMato Tadić, sudacMirsad Ćeman, sudacna sjednici održanoj 15. svibnja 2012. godine donio je




ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMUOdbija se kao neutemeljena apelacija Zehide Ljubijankić

podnesena protiv Presude Kantonalnog suda u Bihaću broj 001-0-Gž-06-001 232 od 22. rujna 2009. godine u odnosu na članak II/3.(e), (f) i (k) Ustava Bosne i Hercegovine i čl. 6. i 8.

Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnihsloboda i članak 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvencije zazaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda.

Odbacuje se kao nedopuštena apelacija Zehide Ljubijankić podnesena protiv Presude Kantonalnog suda uBihaću broj 001-0-Gž-06-001 232 od 22. rujna 2009. godine uodnosu na članak II/3.(j) Ustava Bosne i Hercegovine i članak 12. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnihsloboda zbog toga što je ratione materiae inkompatibilna saUstavom Bosne i Hercegovine.

Odbacuje se kao nedopuštena apelacija Sadika Ljubijankića, Izeta Ljubijankića, Izete Rizvanović, Sadike Ljubijankić, Fikreta Ljubijankića i Ismeta Ljubijankića podnesena protiv Presude Kantonalnog suda u Bihaću broj 001-0-Gž-06-001 232 od 22. rujna 2009. godine, zato što su je

podnijele neovlaštene osobe.Odluku objaviti u "Službenom glasniku Bosne iHercegovine", "Službenim novinama Federacije Bosne iHercegovine", "Službenom glasniku Republike Srpske" i u"Službenom glasniku Distrikta Br čko Bosne i Hercegovine".


1. Zehida Ljubijankić (u daljnjem tekstu: apelantica) izVelike Kladuše, koju zastupa Fikret Čelebić, odvjetnik iz Novog Grada, Sadik Ljubijankić iz Bihaća, Izet Ljubijankić,Izet Rizvanović, Sadika Ljubijankić, Fikret Ljubijankić i IsmetLjubijankić iz Velike Kladuše (u daljnjem tekstu: ostaliapelanti) podnijeli su 19. prosinca 2009. godine apelacijuUstavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu:Ustavni sud) protiv Presude Kantonalnog suda u Bihaću (u

daljnjem tekstu: Kantonalni sud) broj 001-0-Gž-06-001 232 od22. rujna 2009. godine.


2. Na temelju članka 22. st. 1. i 2. Pravila Ustavnog suda,od Kantonalnog suda i tužiteljice H.LJ. (u daljnjem tekstu:tužiteljica) zatraženo je 29. rujna i 3. srpnja 2010. godine dadostave odgovore na apelaciju.

3. Kantonalni sud i tužiteljica su dostavili odgovore naapelaciju 11. listopada i 7. srpnja 2010. godine.

4. Na temelju članka 26. stavak 2. Pravila Ustavnog suda,odgovori na apelaciju dostavljeni su apelantici 14. listopada2010. godine.

5. Budući da uz apelaciju nisu dostavljene punomoćiapelanata za podnošenje apelacije, Ustavni sud je zatražio od

odvjetnika Fikreta Čelebića da dostavi punomoći za navedeneapelante. Odvjetnik je dopunio apelaciju 6. srpnja 2010. godine,odnosno dostavio je punomoć samo za apelanticu, a za ostaleapelante nije dostavio punomoć.

III. Činjenično stanje

6. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelantičinihnavoda i dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu sesumirati na sljedeći način:

7. Apelantica je zaključila brak sa A.LJ. 11. siječnja 1958.godine (u daljnjem tekstu: raniji brak).

8. Tužiteljica je zaključila brak sa A.LJ. 6. kolovoza 1970.godine (u daljnjem tekstu: novi brak).

9. Tužiteljica je 11. lipnja 2004. godine podnijela tužbu protiv apelantice, ostalih apelanata i dr. u kojoj je, izmeđuostalog, navela da je raniji brak razveden 28. siječnja 1978.

godine, da je ona sa A.LJ. zaključila novi brak 6. kolovoza1970. godine u kojem ima dvoje djece, te da je A. LJ. 22. prosinca 2001. godine umro. Dakle, prvi brak nije bio razveden,a zaključen je drugi brak za koju činjenicu je tužiteljica saznalau tijeku ostavinske rasprave poslije umrlog A. LJ., kada su i ona

i apelantica izjavile da su bračni drugovi ostavitelja. Uodgovoru na tužbu apelantica, ostali apelanti i dr. istakli su danije pravno valjan novi brak, da se protive da se tužiteljica proglasi zakonskim nasljednikom prvog reda, da je novi brak zaključen protivno odredbama članka 34. Obiteljskog zakona, jer je zaključen u vrijeme trajanja braka sa apelanticom, zbogčega je počinjeno kazneno djelo, te predložili da se poništi novi brak i apelantica proglasi zakonskim nasljednikom A.LJ.

10. Općinski sud u Bihaću (u daljnjem tekstu: Općinskisud) donio je Presudu broj P 339/04 od 2. ožujka 2006. godinekojom je odbijen kao neutemeljen tužbeni zahtjev tužiteljicekojim je tražila da se utvrdi da je pravovaljan novi brak koji je prestao smr ću bračnog druga A. Lj. 22. prosinca 2001. godine,te da se utvrdi da je tužiteljica, kao bračni drug umrlog A.Lj.,njegov zakonski nasljednik prvog nasljednog reda, a apelantica

nema pravo na nasljeđivanje umrlog A. Lj. Istom presudom poništen je novi brak, te obvezana tužiteljica da apelantici iostalim apelantima naknadi troškove postupka.

11. U obrazloženju presude Općinski sud je naveo da jeizvršio uvid u brojne materijalne dokaze, te da je saslušaotužiteljicu i apelanticu, nakon čega je nesporno utvrdio da jezaključen i raniji i novi brak, tj. da je A. LJ. za vrijeme trajanjaranijeg braka zaključio novi brak, što je suprotno članku 16.Osnovnog zakona o braku i članku 10. Obiteljskog zakonaFederacije Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Obiteljskizakon). Dalje, u smislu odredaba Obiteljskog zakona, brak će se poništiti ako se utvrdi da prilikom njegovog sklapanja nije postojao jedan od uvjeta za punovažnost braka predviđen u čl.10. do 16. istog zakona. Odredbama članka 36. stavak 2.Obiteljskog zakona propisano je da se neće poništiti novi brak

koji je sklopljen za vrijeme trajanja ranijeg braka jednog od bračnih partnera ako je raniji brak prestao prije zaključenjaglavne rasprave. Međutim, u spisu nema pouzdanih dokaza da je raniji brak prestao prije zaključenja glavne rasprave iako jeopunomoćenik tužiteljice, u svrhu dokazivanja, čitao PresuduOpćinskog suda Velika Kladuša broj P 382/77, ali u spis nijedostavljena ova presuda. Općinski sud je istaknuo da se pitanjerazvoda između A. LJ. i apelantice proteže kroz više spisa, takoda iz presude od 10. svibnja 2000. godine slijedi " iz evidencijeovog suda utvr đeno je da je kod ovog suda vođen postupak pod brojem P 382/77 gdje je tužitelj A. LJ., a tužena apelantica, radirazvoda braka. Tužba je zaprimljena 8. kolovoza 1977. godine, presuda donesena 26. kolovoza, a izrađena 10. listopada 1977.godine, presuda je donesena na osnovu provedene rasprave, te je pravosnažna sa 12. prosincem 1977. godine…". Općinski sud je naveo da iz vjenčanog lista, koji se nalazi u spisu, ne proizlazi da je ovaj brak razveden. Zbog navedenog, A. LJ. je podnio tužbu. Općinski sud je konstatirao da, pošto nije mogao pouzdano zaključiti da je raniji brak razveden do smrti A. Lj.,to je na temelju pravila o teretu dokazivanja odlučio kao udispozitivu presude. Općinski sud je naveo da odredbe članka22. Zakona o nasljeđivanju propisuju da pravo nasljeđivanjaizmeđu bračnih partnera prestaje razvodom braka i poništenjem braka, odnosno kada bračni drug nema pravo na naslijeđe, a pošto se tužiteljica nalazila u braku koji je podložan poništenjui koji tijekom vremena nije konvalidiran, jer nisu ispunjene pretpostavke za konvalidaciju, u cijelosti je odbio tužbenizahtjev tužiteljice, odnosno usvojio protutužbeni zahtjevapelantice i ostalih apelanata (poništio novi brak).

12. Dopunskom presudom Općinskog suda broj P 339/047od 10. travnja 2006. godine prekinut je postupak po protutužbi




apelantice i ostalih apelanata kojim su tražili da sud utvrdi da jeraniji brak punovažan, te da se apelantica proglasi zakonskimnasljednikom A. Lj. Sud je odredio da će se prekinuti postupak nastaviti nakon pravomoćnog okončanja postupka pozahtjevima o kojima je odlučeno navedenom presudom

Općinskog suda.13. Odlučujući o prizivu tužiteljice na prvostupanjsku idopunsku presudu, Kantonalni sud je donio Presudu broj 001-0-Gž-06-001 232 od 22. rujna 2009. godine kojom je prizivdjelomično uvažio i prvostupanjsku presudu preinačio tako što je usvojio tužbeni zahtjev tužiteljice kojim je tražila da se utvrdida je bio pravovaljan novi brak, a da je prestao smr ću A. Lj. 22. prosinca 2001. godine, a odbio je kao neutemeljen protutužbenizahtjev apelantice i ostalih apelanata kojim su tražili da se poništi novi brak. Istom presudom obvezani su apelantica iostali apelanti da tužiteljici naknade troškove postupka.Također, istom presudom, u preostalom dijelu, Kantonalni sud je odbio priziv kao neutemeljen i prvostupanjsku presudu (udijelu kojim je tužiteljica tražila da se utvrdi da je kao bra čnidrug umrlog A. Lj. njegov zakonski nasljednik prvog

nasljednog reda) i dopunsku presudu potvrdio.14. U obrazloženju presude Kantonalni sud je istaknuo da je prvostupanjski sud, nakon provedenih dokaza, izveonepravilan zaključak da raniji brak nije prestao prije zaključenjaglavne rasprave. Raniji brak prestao je razvodom braka, jer ječinjenica razvoda braka evidentirana u javnoj evidenciji-matičnim knjigama, što potvr đuje i apelantica koja je nazapisnike suda, u više sudskih spisa u vođenim postupcimaizmeđu nje i A. Lj., isticala činjenicu da je njihov brak razveden. Naime, rješenjem od 27. rujna 2001. godineobnovljen je spis Općinskog suda Velika Kladuša iz kojeg proizlazi da je presuda iz ovog predmeta od 28. siječnja 1978.godine pravomoćna 12. prosinca 1978. godine, da je presudadana kao fotokopija, te da je tom presudom razveden raniji brak. Iz više zapisnika Općinskog suda u Velikoj Kladuši u

predmetu koji je pokrenuo A. Lj. protiv apelantice radi izmjeneodluke o povjeravanju djece, kao i iz presude Općinskog sudaod 26. rujna 1984. godine, kojom je okončan postupak poapelantičinoj tužbi protiv A. Lj. radi utvr đenja i podjele bračneimovine stečene u braku, jasno proizlazi da je apelantica isticalada je razveden raniji brak. Također, iz izvatka iz matične knjigevjenčanih i matične knjige rođenih utvr đeno je da je zaključennovi brak, koji je prestao smr ću bračnog druga A. Lj. 22. prosinca 2001. godine. Kantonalni sud je, također, istaknuo da je tužiteljica u novom braku, koji je trajao 31 godinu, sa A. LJ.dobila dvoje djece, te da se apelantica ponašalanezainteresirano i nije dokazala da je poduzimala bilo kakveradnje u svrhu uspostavljanja bračne zajednice sa A.Lj., štoukazuje da je bila svjesna da je raniji brak prestao razvodom ida je očiti smisao protutužbenog zahtjeva da apelantica ostvari pravo na naslijeđe i obiteljsku mirovinu.

15. Kantonalni sud je istaknuo da, sukladno odredbamačlanka 36. stavak 2. Obiteljskog zakona, neće se poništiti novi brak koji je sklopljen za vrijeme trajanja ranijeg braka jednogod bračnih partnera ako je raniji brak prestao prije zaključenjaglavne rasprave. Budući da je tužiteljica živjela u bračnojzajednici sa sada umrlim A. Lj. i bila njegov bračni drug sve donjegove smrti, te pošto je novi brak evidentiran u matičnojknjizi vjenčanih, proizlazi da je utemeljen tužbeni zahtjevtužiteljice da je pravovaljan novi brak, a neutemeljenapelantičin protutužbeni zahtjev. U svezi sa prizivnimnavodima tužiteljice koji se odnose na potvr đeni dio prvostupanjske presude, Kantonalni sud je istaknuo da odredbečlanka 91. Zakona o izvanparničnom postupku propisuju da u postupku za raspravljanje zaostavštine sud utvr đuje tko sunasljednici umrlog i koja prava iz zaostavštine pripadaju

nasljednicima. U smislu navedene zakonske odredbe, u postupku raspravljanja zaostavštine raspravit će se je litužiteljica nasljednik sada umrlog A. Lj. i koje joj pravo poslijezaostavštine pripada, tako da je prvostupanjski sud pravilnozaključio kada je odbio zahtjev tužiteljice u predmetnom

postupku kojim je tražila da se utvrdi da je kao bračni drugumrlog A. Lj. njegov zakonski nasljednik prvog nasljednogreda, te da apelantica nema pravo na nasljeđivanje umrlog A.Lj. Također, ispravan je zaključak prvostupanjskog suda kada je dopunskom presudom prekinuo postupak po protutužbiapelantice i ostalih apelanata kojim su tražili da se utvrdi da jeraniji brak punovažan, te da se apelantica proglasi zakonskimnasljednikom A. Lj. Naime, navedeni zahtjev iz protutužbeovisi o odluci suda po tužbenom zahtjevu tužiteljice zautvr đenje je li njezin brak punovažan-pravovaljan, što predstavlja prethodno pitanje u smislu članka 12. Zakona o parničnom postupku (u daljnjem tekstu: ZPP), tako da je prvostupanjski sud pravilno postupio kada je prekinuo postupak po protutužbi apelantice i ostalih apelanata.

IV. Apelacija

a) Navodi iz apelacije16. Apelantica smatra da je osporenom odlukom

povrijeđeno njezino pravo na pravično suđenje iz članka II/3.(e)Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europskekonvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda (udaljnjem tekstu: Europska konvencija), pravo na privatni iobiteljski život, dom i prepisku iz članka II/3.(f) Ustava Bosne iHercegovine i članka 8. Europske konvencije, pravo na brak izasnivanje obitelji iz članka II/3.(j) Ustava Bosne iHercegovine i članka 12. Europske konvencije i pravo naimovinu iz članka II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine i članka1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju. Apelantica navodida je u prvostupanjskom postupku dokazala da nije punovažannovi brak, odnosno da se on poništava, jer je zaključen uvrijeme dok je trajao njezin raniji brak. Apelantica smatra da je

pogrešan zaključak Kantonalnog suda, odnosno da jeosporenom presudom povrijeđen zakon, jer je sud izmijeniotužbeni zahtjev tužiteljice, tj. "sud je raspolagao dispozitivnim pravom tužiteljice izvan okvira dopuštenih Zakonom o parničnom postupku". Apelantica ističe da se dio dispozitivaosporene presude razlikuje od prvostupanjske presude (kod prvostupanjske presude dispozitiv glasi: "Utvr đuje se da je punovažan...", a kod osporene presude dispozitiv glasi:"Utvr đuje se da je bio punovažan..."), što mijenja suštinutužbenog zahtjeva i time uzrokuje nesagledivu materijalnu štetu po osnovi nasljeđivanja.

17. Apelantica navodi i da joj je povrijeđeno pravo na brak i zasnivanje obitelji, jer je sud poništio raniji brak iistodobno joj oduzeo i pravo na imovinu, jer je ona veći dioimovine stekla tijekom trajanja njezinog braka sa A. Lj.

Također, apelantica smatra da je ovakvim postupkomKantonalnog suda povrijeđeno i njezino pravo na privatni iobiteljski život, dom i prepisku, jer je bila u braku sa A. Lj. ismatra da ovaj brak nije nikada razveden. Apelantica ističe da je u potpunosti ispravna i zakonita prvostupanjska presuda koja je preinačena iako su postojali jasni i nesporni dokazi da raniji brak nikada nije pravomoćno razveden.


18. Kantonalni sud je naveo da nisu povrijeđena pravakoja apelantica navodi u apelaciji, odnosno da je apelacijaneutemeljena.

19. Tužiteljica je istaknula da je potpuno irelevantno tošto je Kantonalni sud izmijenio zahtjev dodajući riječ "bio" poslije riječi "je", budući da je smisao tužbenog zahtjeva da seutvrdi punovažnost braka zaključenog između nje i A. LJ., koji




je umro, tako da nije bitno glasi li izreka presude "utvr đuje seda je punovažan ili utvr đuje se da je bio punovažan".Apelantica navodi da joj je povrijeđeno pravo na brak iz članka12. Europske konvencije, ali da pobijana presuda ne "dira" ovonjezino pravo, jer je ona zaključila brak i zasnovala obitelj, a

onda se razvela o čemu postoji pravomoćna sudska presuda, teznala da se njezin bivši muž ponovno oženio i sa tužiteljicomdobio dvoje djece. Dakle, novi brak zaključen je prije 40godina, a apelantica ga nikada nije osporavala sve doostavinske rasprave radi ostvarivanja prava na obiteljskumirovinu. U odnosu na navode kojim se ukazuje da sud nijeispravno ocijenio dokaze, tužiteljica je istaknula da nije jasnozbog čega se ovo navodi, jer je ključni dokaz presudaOpćinskog suda Velika Kladuša od 28. siječnja 1978. godine,koja je pročitana u dokaznom postupku i izvedena kao dokaz.Dalje, apelantica neutemeljeno ukazuje da je prvostupanjska presuda zakonita, zato što je A. LJ. zaključio brak satužiteljicom prije nego što se razveo, ali da navedeno uopće nijesporno, tj. Kantonalni sud je, u smislu odredaba članka 36.stavak 2. Obiteljskog zakona, pravilno zaključio da nema

utemeljenja da se poništi novi brak koji je zaključen za vrijemetrajanja ranijeg braka ako je raniji brak prestao prije zaključenjaglavne rasprave. Obiteljski zakon je upravo i predvidio takvuodredbu, jer nema društvenog interesa da se kasniji brak poništisamo zato što je zaključen za vrijeme trajanja ranijeg braka koji je kasnije prestao pravomoćnom sudskom odlukom, budući da je interes društva da održi svaki brak za koji postoje bitni uvjeti.

20. Tužiteljica je uz odgovor na apelaciju dostavila kopijuPresude broj 382/77 od 28. siječnja 1978. godine kojom jerazveden raniji brak, određeno da se djeca povjeravaju majci, aA. LJ. obvezan da doprinosi izdržavanju. Tužiteljica jedostavila i izvadak iz matične knjige vjenčanih od 19. rujna2003. godine u kojem je, između ostalog, konstatirano da jeraniji brak razveden pravomoćnom Presudom broj P 382/77.

V. Relevantni propisi

21. Osnovni zakon o braku ("Službeni list SFRJ" broj28/65) u relevantnom dijelu glasi:

Č lan 16 . Niko ne može zaključ iti novi brak dok mu ranije zaključ eni

brak ne prestane ( č lan 52) ili ne bude oglašen nevažećim.Č lan 52. Brak prestaje smr ću jednog brač nog druga, proglašenjem

jednog brač nog druga umrlim i razvodom braka.22. Obiteljski zakon Federacije Bosne i Hercegovine

("Službene novine Federacije Bosne i Hercegovine" br. 35/05 i41/05) u relevantnom dijelu glasi:

Č lanak 10. Brak ne može sklopiti osoba koja je već u braku.Č lanak 34. Brak će se poništiti ako se utvrdi da prigodom njegovog

sklapanja nije postojao jedan od uvjeta za punovažnost braka predviđ enih u č l . od 10. do 16 . ovog zakona.Č lanak 36 .(1) Pravo na tužbu za poništaj braka iz razloga navedenih

u č l . 10. i 35. ovog zakona pripada brač nim partnerima, svakoj osobi koja ima pravni interes da brak bude poništen i organu skrbništva.

(2) Sud neće poništiti novi brak koji je sklopljen za vrijeme trajanja ranijeg braka jednog od brač nih partnera, ako je raniji brak prestao prije zaključ enja glavne rasprave.

23. Zakon o parničnom postupku ("Službene novineFederacije BiH" br. 53/03, 73/05 i 53/06) u relevantnom dijeluglasi:

Č lanak 2.

U parnič nom postupku sud odluč uje u granicama zahtjeva koji su stavljeni u postupku.

[...].Č lanak 229. Drugostupanjski sud će, u sjednici vijeća ili na osnovi

održane rasprave, presudom preinač iti prvostupanjsku presudu, ako utvrdi da postoji jedan od slijedećih razloga iznesenih u žalbi:

[...]2) ako je u sjednici vijeća drugač ijom ocjenom isprava i

posredno izvedenih dokaza već izvedenih pred prvostupanjskim sudom utvrdio drugač ije č injenič no stanje nego što je ono u prvostupanjskoj presudi;

[...].

VI. Dopustivost

24. Sukladno članku VI/3.(b) Ustava Bosne iHercegovine, Ustavni sud, također, ima apelacijsku nadležnostu pitanjima koja su sadržana u ovom ustavu kada ona postanu predmetom spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni iHercegovini.

25. Sukladno članku 16. stavak 1. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protiv presude, odnosno odluke koja se njome pobija, iscrpljeni sviučinkoviti pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako se podnese u roku od 60 dana od dana kada je podnositeljapelacije primio odluku o posljednjem učinkovitom pravnomlijeku kojeg je koristio.

26. Prema članku 16. stavak 4. točka 5. Pravila Ustavnogsuda, apelacija nije dopustiva ako je apelaciju podnijelaneovlaštena osoba.

27. Dalje, sukladno članku 16. stavak 4. točka 9. PravilaUstavnog suda, apelacija nije dopustiva i ako je ratione materiae inkompatibilna sa Ustavom.

I. U odnosu na ostale apelante

28. Ustavni sud smatra da je u predmetnoj apelacijizastupnik naveo da zastupa i ostale apelante, ali uz apelacijunije dostavio niti jednu punomoć za zastupanje. Na zahtjevUstavnog suda zastupnik apelanata nije dostavio punomoći zazastupanje ostalih apelanata, tj. punomoć je dostavio samo zaapelanticu. U smislu članka 19. stavak 6. Pravila Ustavnogsuda, ako podnositelj apelacije ima zastupnika, zastupnik mora priložiti punomoć za zastupanje u pisanom obliku. Ustavni sudkonstatira da zastupnik nije dostavio punomoći za zastupanjeostalih apelanata uz apelaciju, niti je naknadno, na zahtjevUstavnog suda, dostavio punomoći. Ustavni sud, stoga,zaključuje da je apelaciju u ime ostalih apelanata podnijelaneovlaštena osoba.

29. Sukladno navedenom, a imajući u vidu odredbučlanka 16. stavak 4. točka 5. Pravila Ustavnog suda prema kojoj

će se apelacija odbaciti kao nedopuštena ukoliko ju je podnijelaneovlaštena osoba, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu oveodluke.

II. U odnosu na apelanticu II. a) Dopustivost u odnosu na pravo na brak i zasnivanjeobitelji

30. Apelantica navodi da joj je povrijeđeno pravo na brak i zasnivanje obitelji iz članka II/3.(j) Ustava Bosne iHercegovine i članka 12. Europske konvencije, navodeći da jesud nezakonito poništio raniji brak. Ustavni sud podsjeća da, prema praksi Europskog suda za ljudska prava, članak 12.Europske konvencije garantira pravo osobama koje postanusposobne za brak da stupe u brak i zasnuju obitelj, sukladnorelevantnim državnim zakonima kojima je regulirana ta oblast.Primjerice, Europski sud za ljudska prava je ustanovio povrede






je presuda u ovom predmetu donesena 28. siječnja 1978.godine, pravomoćna 12. prosinca 1978. godine, da je presudafotokopija, te da je tom presudom razveden raniji brak.Također, iz zapisnika Općinskog suda u Velikoj Kladuši u predmetu koji je pokrenuo A. Lj. protiv apelantice radi izmjene

odluke o povjeravanju djece, te presude Općinskog suda od 26.rujna 1984. godine kojom je okončan postupak po apelantičinojtužbi protiv A. Lj. radi utvr đenja i podjele bračne imovinestečene u braku, jasno proizlazi da je apelantica isticala da jerazveden raniji brak. Osim toga, iz izvatka iz matične knjigevjenčanih i matične knjige rođenih slijedi da je zaključen novi brak, koji je prestao smr ću bračnog druga A. Lj. 22. prosinca2001. godine. Tužiteljica je u novom braku koji je trajao 31godinu sa A.LJ. dobila dvoje djece, a apelantica se ponašalanezainteresirano i nije dokazala da je poduzimala bilo kakveradnje u svrhu uspostavljanja bračne zajednice sa A. Lj., štoukazuje da je bila svjesna da je raniji brak prestao razvodom ida je očiti smisao protutužbenog zahtjeva da apelantica ostvari pravo na naslijeđe i obiteljsku mirovinu. Dalje, sukladnoodredbama članka 36. stavak 2. Obiteljskog zakona, neće se

poništiti novi brak koji je sklopljen za vrijeme trajanja ranijeg braka jednog od bračnih partnera ako je raniji brak prestao prijezaključenja glavne rasprave. Budući da je tužiteljica živjela u bračnoj zajednici sa sada umrlim A. Lj. i bila njegov bračni partner sve do njegove smrti, te da je novi brak evidentiran umatičnoj knjizi vjenčanih, proizlazi da je utemeljen tužbenizahtjev tužiteljice da je pravovaljan novi brak, a neutemeljenapelantičin protutužbeni zahtjev.

40. Ustavni sud ocjenjuje obrazloženje Kantonalnog sudalogičnim i argumentiranim. Naime, Ustavni sud smatra daodredbe članka 229. ZPP, između ostalog, propisuju: Drugostupanjski sud će, u sjednici vijeća ili na osnovi održane rasprave, presudom preinač iti prvostupanjsku presudu ako utvrdi da postoji jedan od sljedećih razloga iznesenih u prizivu:2) ako je u sjednici vijeća drugač ijom ocjenom isprava i

posredno izvedenih dokaza već izvedenih pred prvostupanjskim sudom utvrdio drugač ije č injenič no stanje nego što je ono u prvostupanjskoj presudi. U konkretnom slučaju Kantonalni sud je, u smislu ovlasti koje proizlaze iz citirane odredbe, preinačio prvostupanjsku presudu kada je izveo suprotan zaključak usvezi sa odlučnom činjenicom, tj. da je raniji brak razvedenmnogo prije nego što je zaključena glavna rasprava. Pošto jeutvrdio navedeno, Kantonalni sud, u smislu odredaba članka36. stavak 2. Obiteljskog zakona koje propisuju: Sud neće poništiti novi brak koji je sklopljen za vrijeme trajanja ranijeg braka jednog od brač nih partnera ako je raniji brak prestao prije zaključ enja glavne rasprave, nije poništio novi brak,odnosno zaključio je da je taj brak punovažan. U odnosu naapelantičino ukazivanje da je Kantonalni sud izmijenio tužbenizahtjev tužiteljice tako što, umjesto da dispozitiv presude glasi"utvr đuje se da je punovažan...", dispozitiv glasi "utvr đuje se da je bio punovažan...", što ima nesagledive posljedice prinasljeđivanju, Ustavni sud, također, ocjenjuje neutemeljenim. Navedeno zato što je upravo u tijeku ostavinske rasprave,dakle, nakon smrti A. LJ., kao supružnici su se pojavile itužiteljica i apelantica, apelantica je bila u ranijem braku sa A.LJ., a tužiteljica u novom braku, u tijeku kojeg je A. LJ. umro.S tim u svezi, dio dispozitiva presude koji glasi "bio punovažan", umjesto "punovažan", ni na koji način ne utječe nasuštinu onog što je tužiteljica tražila. Uostalom, niti jedan odnavedena dva braka više ne egzistiraju, prvi zbog toga što jerazveden, a drugi zbog toga što je jedan od bračnih drugovaumro, pa je jedino moguće utvrditi da je novi brak bio punovažan do smrti A. LJ.

41. Imajući u vidu navedeno, a u smislu prethodnonavedenih standarda i načela, kojim se, između ostalog, ukazuje

da je upravo zadatak redovitih sudova da ocijene činjenice idokaze koje su izveli, a zadatak Ustavnog suda je ispitati je lieventualno došlo do povrede ili zanemarivanja ustavnih prava,Ustavni sud ne može konstatirati da odluka Kantonalnog sudakrši apelantičina ustavna prava, nego upravo suprotno, tj. da

sadrži odgovore na suštinsko pitanje zašto je usvojen tužbenizahtjev tužiteljice, a odbijen apelantičin protutužbeni zahtjev. Navedeno posebno zato što apelantica ne ukazuje na bilo kakvunepravičnost postupka u njegovom proceduralnom dijelu, nego povredu prava na pravično suđenje vidi u pogrešnom utvr đenjuKantonalnog suda da raniji, tj. njezin brak nije razveden.Sukladno navedenom, Ustavni sud smatra da osporenom presudom nije povrijeđeno apelantičino pravo na pravičnosuđenje.

42. Ustavni sud zaključuje da osporenom presudom nije povrijeđeno apelantičino pravo na pravično suđenje iz članaII/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1.Europske konvencije.

Pravo na privatni i obiteljski život, dom i prepisku

43. Članak II/3. Ustava Bosne i Hercegovine urelevantnom dijelu glasi:

Sve osobe na teritoriju Bosne i Hercegovine uživaju ljudska prava i temeljne slobode iz ovog č lanka stavak 2, što uključ uje:

f) Pravo na privatni i obiteljski život , dom i prepisku.44. Članak 8. Europske konvencije glasi:1. Svako ima pravo na štovanje svog privatnog i

obiteljskog života, doma i prepiske.2. Javna vlast se ne miješa u vršenje ovog prava, osim ako

je takvo miješanje predviđ eno zakonom i ako je to neophodna mjera u demokratskom društvu u interesu nacionalne sigurnosti, javne sigurnosti, gospodarske dobrobiti zemlje, sprječ avanja nereda ili sprječ avanja zloč ina, zaštite zdravlja i morala, ili zaštite prava i sloboda drugih.

45. Apelantica smatra da je presudom Kantonalnog suda

povrijeđeno i njezino pravo na privatni i obiteljski život, dom i prepisku, jer je bila u braku sa A. Lj. i smatra da ovaj brak nijenikada razveden.

46. Ustavni sud naglašava da je temeljna svrha članka 8.Europske konvencije zaštita pojedinaca od arbitrarnih miješanjavlasti u njihova prava garantirana člankom 8. Europskekonvencije (vidi, Europski sud za ljudska prava, Kroon protiv Nizozemske, presuda od 27. listopada 1994. godine, serija A broj 297-C, stavak 31). Članak 8. Europske konvencije štiti pravo pojedinca na poštivanje njegovog obiteljskog života i predviđa da se javna vlast neće miješati u vršenje ovog pravaosim u slučajevima iz stavka 2. tog članka. Osim toga, zaštitačlanka 8. Europske konvencije uvijek se odnosi na brak za kojise može dokazati da je zakonit i istinski.

47. S ciljem utvr đivanja radi li se u konkretnom slučaju o

povredi članka 8. Europske konvencije, mora se utvrditi ima liapelantica pravo na obiteljski život u smislu značenja stavka 1.članka 8. Europske konvencije. S tim u svezi, ukazuje se na praksu Europskog suda (vidi, Europski sud za ljudska prava, Marckx protiv Belgije od 13. lipnja 1979. godine, serija A) izkoje slijedi da članak 8. Europske konvencije "pretpostavlja postojanje obitelji", te da je postojanje ili nepostojanje"obiteljskog života", u suštini, pitanje činjenica, u ovisnosti ostvarnom, praktičnom postojanju bliskih osobnih veza. Ukonkretnom slučaju nesporno je da je postojanje "obiteljskogživota" uspostavljeno 1958. godine samim zaključenjem ranijeg braka. Međutim, iz činjeničnog stanja slijedi da je A. LJ umro22. prosinca 2001. godine, dakle, prije pokretanja predmetnog postupka u kojem je odlučivano o pravovaljanosti novog braka,odnosno poništenju tog braka i u kojem je dokazano da je raniji




brak razveden, što ukazuje da se ne može govoriti o "postojanjuobitelji", niti o "praktičnom postojanju bliskih osobnih veza".Imajući u vidu sve navedeno, proizlazi da su apelantičininavodi o povredi prava na obiteljski život neutemeljeni. Stoga,Ustavni sud zaključuje da ne postoji kršenje prava na obiteljski

život iz članka II/3.(f) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 8.Europske konvencije.

Pravo na imovinu

48. Apelantica se, također, žali da joj je osporenomodlukom povrijeđeno i pravo na imovinu iz člana II/3.(k)Ustava Bosne i Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uzEuropsku konvenciju. Apelantica posebno ne obrazlaže kršenjeovog prava, već svoje navode temelji na proizvoljno utvr đenomčinjeničnom stanju. Međutim, razmatrajući ove navode uokviru navoda o povredi članka II/3.(e) Ustava Bosne iHercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije, Ustavnisud je već zaključio da su ti navodi neutemeljeni. Stoga,Ustavni sud smatra da nema ničega što u konkretnom slučajuukazuje na to da je povrijeđeno apelantičino pravo na imovinuiz članka II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1.Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju, odnosno zaključujeda su i ovi apelantičini navodi neutemeljeni.

VIII. Zaključak

49. U situaciji kada je Kantonalni sud argumentiranoobrazložio svoju odluku kojom je, u smislu Obiteljskog zakona,usvojio tužbeni zahtjev tužiteljice, a odbio apelantičin protutužbeni zahtjev, ne postoji povreda prava na pravičnosuđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka6. stavak 1. Europske konvencije i prava na imovinu iz člankaII/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1uz Europsku konvenciju. Osim toga, u situaciji kada je bivšiapelantičin supružnik umro prije postupka pred redovitimsudovima koji je rezultirao osporenom presudom, ne postojikršenje prava na obiteljski život iz članka II/3.(f) Ustava Bosne

i Hercegovine i članka 8. Europske konvencije, jer ne postojiobiteljski život između apelantice i umrlog supružnika.50. Dalje, sukladno članku 16. stavak 4. točka 5. Pravila

Ustavnog suda, apelacija nije dopustiva u dijelu koji se odnosina ostale apelante, jer je apelaciju podnijela neovlaštena osoba.

51. Također, u smislu članka 16. stavak 4. točka 9. PravilaUstavnog suda, apelacija nije dopustiva niti u dijelu u kojemapelantica ukazuje na povredu prava na brak i zasnivanjeobitelji, jer je ratione materiae inkompatibilna sa Ustavom.

52. Na temelju članka 16. stavak 4. toč. 5. i 9. i članka 61.st. 1. i 3. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je odlučio kao udispozitivu ove odluke.

53. Prema članku VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine,odluke Ustavnog suda su konačne i obvezujuće.

Predsjednik

Ustavnog suda Bosne i HercegovineProf. dr. Miodrag Simović, v. r.

607Уставни суд Босне и Херцеговине у Вијећу од пет

судија, у предмету број АП 4949/11, рјешавајући апелацију "Нове банке" а.д. Бања Лука, на основу члана VI/3б)Устава Босне и Херцеговине, члана 59 став 2 тачка 2 и члана 61 ст. 1 и 3 Правила Уставног суда Босне и Херцеговине ("Службени гласник Босне и Херцеговине"бр. 60/05, 64/08 и 51/09), у саставу:

Миодраг Симовић, предсједник Валерија Галић, потпредсједница Сеада Палаврић, потпредсједница Мато Тадић, судија

Мирсад Ћеман, судија на сједници одржаној 15. маја 2012. године донио је

ОДЛУКУ О ДОПУСТИВОСТИ И МЕРИТУМУ Одбија се као неоснована апелација "Нове банке"

а.д. Бања Лука поднесена против Пресуде Врховног суда Републике Српске број 71 0 Пс 009909 09 Рев од 27.октобра 2011. године.

Доношењем ове одлуке престаје да важи Одлука Уставног суда Босне и Херцеговине о привременој мјери број АП 4949/11 од 23. фебруара 2012. године.

Одлуку објавити у "Службеном гласнику Босне и Херцеговине", "Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине", "Службеном гласнику Републике Српске" и у "Службеном гласнику Дистрикта Брчко Босне и Херцеговине".

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ I. Увод

1. "Нова банка" а.д. Бања Лука (у даљњем тексту:апеланткиња) из Бање Луке, коју заступа Љиљана

Божичић-Поповић, адвокат из Бање Луке, поднијела је 22.децембра 2011. године Уставном суду Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Уставни суд) апелацију против Пресуде Врховног суда Републике Српске (у даљњем тексту:Врховни суд) број 71 0 Пс 009909 09 Рев од 27. октобра 2011. године. Апеланткиња је 23. јануара 2012. године поднијела захтјев за доношење привремене мјере којом би Уставни суд одредио посебну мјеру забране извршења пресуде Врховног суда до доношења одлуке о апелацији.Апеланткиња је 24. јануара и 2. априла 2012. године допунила апелацију.

II.Поступак пред Уставним судом

2. На основу члана 22 ст. 1 и 2 Правила Уставног суда,од Врховног суда и тужиоца-противтуженог "Kings export-importa" д.о.о. Бања Лука (у даљњем тексту: тужилац-противтужени) затражено је 3. фебруара 2012. године да доставе одговоре на апелацију.

3. Врховни суд и тужилац-противтужени доставили су одговор на апелацију 7. и 8. фебруара 2012. године.

4. На основу члана 26 став 2 Правила Уставног суда,одговори на апелацију прослијеђени су апеланткињи 6.априла 2012. године.

5. Уставни суд је на сједници Малог вијећа, одржаној 23. фебруара 2012. године, у предмету број АП 4949/11донио Одлуку о привременој мјери којом је усвојио апеланткињин захтјев за доношење привремене мјере и одложио извршење Пресуде Врховног суда број 71 0 Пс 009909 09 Рев од 27. октобра 2011. године до доношења одлуке о апелацији.

III. Чињенично стање 6. Чињенице предмета које произилазе из апеланткињиних навода и докумената предочених Уставном суду могу да се сумирају на сљедећи начин:

7. Пресудом Основног суда у Бањој Луци (у даљњем тексту: Основни суд) број 1171 Пс 009 909 07 Пс од 17.децембра 2008. године у поновном поступку одбијен је тужбени захтјев тужиоца-противтуженог којим је тражио да се обавеже апеланткиња да му на име накнаде штете исплати износ од 96.665,60 КМ са законским затезним каматама, те трошкове поступка у износу од 10.010,00 КМ.Истом пресудом Основни суд је обавезао тужиоца-противтуженог да апеланткињи накнади износ од 54.184,40КМ са законском затезном каматом и да јој накнади трошкове поступка у износу од 3.820,00 КМ са законском

затезном каматом.






на појединим картицама уношењем броја картице за лице које није било у том моменту код тужиоца-противтуженог који није реаговао на дата упозорења ("задржати картицу"и сл.), апеланткиња је правилно поступила одбијајући исплату коју је тужилац-противтужени у тужби тражио.

Основни суд је истакао да сви спроведени докази потврђују да се тужилац-противтужени није придржавао уговорних обавеза, а нити добрих пословних обичаја приликом обављања спорних трансакција, односно да је поступао супротно правилима која се траже од доброг привредника,тј. супротно начелу савјесности и поштења из члана 12ЗОО. Због наведеног, тужилац-противтужени је, у смислу чл. 154 и 262 став 2 ЗОО, одговоран за штету у висини од 150.850,00 КМ коју је апеланткиња умањила пребацивањем износа од 96.665,60 КМ са рачуна тужиоца-противтуженог на свој рачун, тако да је досудио апеланткињи износ од 54.184,40 КМ. Апеланткиња нити једном радњом није проузроковала штету тужиоцу-противтуженом у смислу члана 154 до члана 209 ЗОО, те члана 262 став 2 ЗОО.Евентуална штета коју је тужилац-противтужени претрпио

настала је искључиво његовом кривицом.11. Пресудом Окружног суда у Бањој Луци (у даљњем тексту: Окружни суд) број 71 0 Пс 009909 09 Пж од 27.априла 2009. године одбијена је жалба тужиоца-противтуженог и потврђена првостепена пресуда. У образложењу пресуде Окружни суд је истакао да је одлука првостепеног суда правилна, зато што је тужилац-противтужени наплату услуга вршио супротно одредбама уговора, тзв. ручним уносом, иако је у 60% случајева тужилац-противтужени упозорен да се картица одузме или да трансакција није одобрена, након чега је тужилац-противтужени и даље уносио податке до момента док трансакција није одобрена, што указује да је незаконито поступао. У вези са жалбеним наводима да је апеланткиња одобрила те трансакције, Окружни суд је навео да то није

битно, већ је битно то да је тужилац-противтужени злоупотријебио начин коришћења ПОС-терминала,односно да је поступао супротно одредби члана 7 у вези са чланом 2 уговора, што подразумијева електронско уношење података, а не ручни унос. Због наведеног,тужилац-противтужени је себи прибавио имовинску корист услијед чега су жалбени наводи неосновани.

12. Пресудом Врховног суда број 71 0 Пс 009909 09Рев од 27. октобра 2011. године ревизија тужиоца-противтуженог је уважена и преиначене су нижестепене пресуде тако што је усвојен тужбени захтјев тужиоца-противтуженог и обавезана апеланткиња да му исплати износ од 96.665,60 КМ са законском затезном каматом, те да му накнади трошкове поступка у износу од 10.010,00КМ са законским затезним каматама. Истом пресудом одбијен је апеланткињин противтужбени захтјев којим је тражила да се тужилац-противтужени обавеже да јој на име накнаде штете исплати износ од 54.184,40 КМ са законском затезном каматом и трошкове поступка, те је обавезана апеланткиња да тужиоцу-противтуженом накнади трошкове жалбеног и ревизијског поступка у износу од 7.095,00 КМ.

13. У образложењу пресуде Врховни суд је истакао да је предмет овог спора тужбени захтјев тужиоца-противтуженог којим је тражио да му апеланткиња исплати износ који је без основа пренијела са његовог на свој рачун и апеланткињин противтужбени захтјев којим је тражила накнаду штете коју су јој проузроковали радници тужиоца-противтуженог кршењем уговорних обавеза. Врховни суд је истакао да су нижестепени судови погрешно примијенили материјално право и донијели погрешне

одлуке. Наиме, неспорно је да је апеланткиња 29. јануара 2003. године са рачуна тужиоца-противтуженог "скинула"износ од 96.665,60 КМ и тај износ пребацила на свој рачун,без знања и одобрења тужиоца-противтуженог. Спорно је да ли је поступала незаконито када је то извршила, односно

да ли је имала правни основ да дио средстава која је претходно уплатила на рачун тужиоца-противтуженог, у складу са чланом 5 уговора, врати на свој рачун, тј. без знања тужиоца-противтуженог пренесе са његовог рачуна на свој рачун. Врховни суд је истакао да, у складу са одредбом члана 14 став 2 у вези са чланом 17 Закона о унутрашњем платном промету, пренос са једног рачуна на други врши се на основу налога који ималац рачуна испоставља банци као носиоцу платног промета, у складу са чланом 4 истог закона. Тужилац-противтужени није дао налог апеланткињи да износ од 96.665,60 КМ са његовог пребаци на свој рачун и тиме блокира наведена средства тужиоца-противтуженог, а није постојао ни налог овлашћеног органа или организације да се изврши ова трансакција. Из апеланткињине писмене обавијести од 10.

фебруара 2003. године слиједи да је апеланткиња сумњала да су извршене пријеварне радње приликом плаћања картицама методом ручног уноса, што је било разлог да апеланткиња блокира средства тужиоца-противтуженог до окончања полицијске истраге иако није постојао такав налог ни од суда, ни од тужилаштва или органа унутрашњих послова. Из наведеног слиједи да је апеланткиња тиме што је незаконито располагала средствима тужиоца-противтуженог њему причинила штету, па су испуњени услови из члана 154 Закона о обавезним односима (у даљњем тексту: ЗОО) да се тужиоцу-противтуженом досуди накнада штете у износу од 96.665,60 КМ са каматама. Будући да средства која је апеланткиња са рачуна тужиоца-противтуженог неосновано "скинула" представљају имовину тужиоца-

противтуженог, апеланткиња је повриједила његово право на мирно уживање имовине.14. У односу на апеланткињин противтужбени захтјев,

Врховни суд је истакао сљедеће: Општи принцип је да свако одговара за своје поступке и радње, да је у члану 170став 1 ЗОО установљена одговорност предузећа за штету коју његови радници у раду или у вези са радом проузрокују трећим лицама. Предузеће за поступке својих радника не одговара по основу кривице, већ по принципу објективне одговорности. Штетни догађај је радња из које настане штета ако је дјело учињено на раду или у вези са радом. У питању су радње у току радног времена и на радном мјесту у оквиру дјелокруга рада. Штета може да настане и кршењем уговора. Претпоставка одговорности за другог је да је у питању незаконита радња иако то није посебно прописано. Осим тога, морају да постоје и друге претпоставке за настанак обавеза, као што су узрочна веза и штета. Даље, у складу са одредбом члана 262 став 2 ЗОО,кад дужник не испуни обавезу или закасни са испуњењем,повјерилац има право да захтијева и накнаду штете коју је услијед тога претрпио, али мора да докаже постојање штете, њену врсту и висину, те узрочну везу. У конкретном случају нису испуњене претпоставке да тужилац-противтужени апеланткињи накнади штету. Становиште нижестепених судова да је тужилац-противтужени прекршио одредбе чл. 2 и 7 уговора није прихватљиво.Наиме, одредбама члана 2 уговора тужилац-противтужени се обавезао да ће приликом продаје робе или услуга прихватити картице "MasterCard" као инструменат безготовинског плаћања уколико то траже корисници картице и уколико апеланткиња није ставила никакву




забрану или ограничење. Ни тужилац-противтужени, ни његови радници нису поступили противно наведеној уговорној обавези, јер су у спорном периоду, тј. од 14. до 20. јануара 2003. године, прихватили платне картице и обавили трансакције које је тужена одобрила, што указује

да није било забране или ограничења од апеланткиње.Даље, одредбама члана 7 уговора нису прописане обавезе тужиоца-противтуженог, већ апеланткињина овлашћења да у таксативно наведеним случајевима не одобри средства из трансакција са картицама, а апеланткиња је одобрила тужиоцу-противтуженом средства из спорних трансакција,који не може да сноси одговорност за апеланткињине поступке уколико је она одобрила трансакцију иако за то нису били испуњени услови. Обавеза тужиоца-противтуженог није била да провјерава бонитет картице и идентитет корисника картице, јер то не слиједи из уговора,тако да он основано указује да је апеланткиња имала обавезу да не одобри трансакције за које сматра да нису ваљане, а она то није учинила. Такође, уговор не предвиђа забрану ручног уноса података, мада је правило да се

картице користе провлачењем кроз терминал. Међутим, у овом случају нема поузданих доказа о томе да су спорне трансакције вршене ручним уносом података у ПОС-терминал без коришћења картице. Наведено слиједи из налаза и мишљења вјештака финансијске струке који је навео да из приложене документације не може да се утврди на који начин су коришћене картице (провлачењем или ручним уносом), те да нема неправилности у обављеним трансакцијама, јер на свим спорним рачунима "MasterCardа" стоји да је исплату одобрила апеланткиња.Упркос оваквом налазу, нижестепени судови су удовољили противтужбеном захтјеву, позивајући се искључиво на изјаве свједока. С тим у вези, Врховни суд је указао на одредбе члана 127 Закона о парничном поступку (у даљњем тексту: ЗПП) које прописују да свједок може бити

свако физичко лице које је у стању да својим чулима запази неку чињеницу и да је пренесе суду у доказном поступку,да одредбе члана 144 став 3 истог закона прописују да свједок увијек мора да се пита откуд му је познато оно што свједочи. Међутим, у овом поступку као свједоци саслушани су радници тужене и менаџер у фирми "MasterCard" који немају непосредна лична запажања о спорним трансакцијама, јер нису били присутни при вршењу тих трансакција. Они су, у суштини, преузели улогу вјештака, јер су се изјашњавали о чињеницама везаним за пословање платним картицама, тј. из њихових навода само може да се закључи да они сматрају да су предметне трансакције спорне, али да не постоје објективни показатељи да су те трансакције заиста биле незаконите, односно да се радило о превари. Даље,Врховни суд је навео да резултат кривичне пријаве коју је поднијела апеланткиња против Н.Н. лица није било покретање кривичног поступка, односно подизање оптужнице против одређених лица. С тим у вези, ревизија основано указује да се свједоци у овом спору нису изјашњавали о чињеницама у вези са основаности тужбеног и противтужбеног захтјева, већ о могућностима шпекулирања са платним картицама и методама како то може да се сузбије, тако да на основу њихових изјава није могла да се утврди основаност противтужбеног захтјева.

15. Врховни суд је закључио да из наведеног слиједи да апеланткиња није доказала да су трансакције у спорном периоду у касину "Романов" биле незаконите. Међутим, да је то и доказано, нема доказа да су радници тужиоца-противтуженог омогућили вршење таквих трансакција.Треба узети у обзир да су у истом периоду забиљежене

сумњиве трансакције и приликом плаћања у другим предузећима, трговинама и угоститељским објектима које се ни на који начин не могу да доведу у везу са радницима тужиоца-противтуженог. Све и да је доказано да су ти радници поступали противправно, односно да су

прекршили одредбе уговора, нема доказа да је апеланткиња претрпјела штету, јер су штету претрпјели апеланткињини клијенти, будући да су новчана средства скинута са њихових рачуна, а апеланткиња није тврдила у поступку да је она та средства накнадила корисницима картица, нити је на ту околност спроводила доказе, због чега може да се закључи да њена имовина није умањена у смислу члана 155ЗОО, што је услов за накнаду штете према члану 154 истог закона.

IV. Апелација а) Наводи из апелације

16. Апеланткиња сматра да јој је побијаном пресудом повријеђено право на правично суђење из члана II/3е)Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљњем тексту: Европска конвенција) и право на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију.Апеланткиња наводи да је неосновано одбијен њен противтужбени захтјев, јер је током поступка утврђено да је тужилац-противтужени злоупотријебио коришћење уређаја, односно да је поступао супротно одредби члана 7 у вези са чланом 2 уговора. Наиме, спроведени докази потврђују неправилности у обављеним трансакцијама (на екрану су се појављивале сљедеће поруке: "одузети картицу", "позвати банку издаваоца трансакције","сумњива трансакција" и др.), али тужилац-противтужени није ништа предузимао тако да је учествовао у настанку штете причињене апеланткињи. Даље, осим што се тужилац-противтужени није придржавао преузетих

уговорних обавеза, није се придржавао ни добрих пословних обичаја, тако да је поступак приликом спровођења спорних трансакција у директној вези са принципом савјесности и поштења из члана 12 ЗОО.Апеланткиња истиче да је погрешно становиште Врховног суда да је она причинила штету тужиоцу-противтуженом,зато што је противно одредби члана 14 став 2 у вези са чланом 17 Закона о унутрашњем платном промету извршила пренос новчаних средстава, а да није имала налог за пренос, јер она није била дужна да изврши плаћање некоме ко не поступа у складу са уговором. Дакле, на правилно утврђено чињенично стање пред првостепеним и другостепеним судом Врховни суд је погрешно примијенио материјално право, потенцирајући апсолутно нетачну чињеницу да у конкретном случају нема поузданих доказа

да су спорне трансакције вршене ручним уносом података у ПОС-терминал. Апеланткиња истиче да је њена писмена обавијест од 10. фебруара 2003. године, која је достављена тужиоцу-противтуженом, основ за примјену члана 156 став 1 ЗОО, односно да, у смислу члана 170 став 1 ЗОО,апеланткиња има право на накнаду штете коју јој је проузроковао тужилац-противтужени. Апеланткиња наводи да је Уставни суд донио Одлуку број АП 3050/07којом је одбио као неосновану апелацију тужиоца-противтуженог коју је поднио против одлука Врховног суда Федерације БиХ, Кантоналног суда у Мостару и Општинског суда у Мостару, који су одбили тужбени захтјев тужиоца-противтуженог у предмету чији је идентични правни основ као у предметном случају.




17. Апеланткиња је 24. јануара 2012. године доставила предлог за извршење пресуде Врховног суда, а 2. априла 2012. године доставила је пресуду Окружног суда.

b) Одговор на апелацију

18. Врховни суд је навео да нису повријеђена права која апеланткиња наводи у апелацији. Наиме, апеланткиња неосновано наводи да је у поступку утврђено да је тужилац-противтужени злоупотријебио уређај и тиме себи прибавио имовинску корист, будући да је апеланткиња само сумњала да се ради о пријеварним радњама, али није доказала да су такве радње извршене, нити да су радници тужиоца-противтуженог учествовали у тим радњама.Никада није подигнута оптужница против лица која су починила наводне пријеварне радње. Апеланткиња је одобрила све трансакције које су извршила лица за која тврди да су преваранти, па постоји сумња да су радници запослени код апеланткиње учествовали у тим радњама.Тужилац-противтужени није прекршио уговор закључен са апеланткињом, јер је вршио само оне трансакције које је апеланткиња претходно одобрила, нити је себи прибавио корист, него је наплатио своје услуге путем безготовинског плаћања. Такође, ни апеланткиња није претрпјела штету, јер њена имовина није умањена, а све и да су постојале пријеварне радње неких лица (што није утврђено), штету би претрпјели клијенти банке чије су платне картице злоупотријебљене, а није је претрпјела апеланткиња, нити има доказа да је она тим клијентима штету накнадила.

19. Врховни суд је, даље, навео да није тачно да се тужилац-противтужени уговором обавезао да провјерава валидност платних картица. Напротив, ту провјеру је морала да врши апеланткиња прије него што одобри платну трансакцију, а она је све спорне трансакције одобрила, па мора и да сноси евентуалне штетне посљедице уколико је то одобрење дала без претходних провјера. Посебно треба нагласити да је, уствари, апеланткиња поступала

незаконито, јер је без ичијег налога, тј. самовољно,"скинула" новац са рачуна тужиоца-противтуженог и пребацила га на свој рачун. Она није имала овлашћење да то учини чак ни у случају да је тужилац-противтужени заиста прекршио уговор, већ је само могла да поднесе тужбу против тужиоца-противтуженог због наводне повреде уговорне обавезе, па уколико добије спор, да тражи извршење пресуде. Дакле, апеланткиња је повриједила имовину тужиоца-противтуженог, а не супротно. Врховни суд је навео да није основано апеланткињино позивање на спор који је водио тужилац-противтужени пред Општинским судом у Мостару,Кантоналним судом у Мостару и Врховним судом Федерације Босне и Херцеговине, јер је у том спору постојала правоснажна кривична пресуда којом су

одређена лица проглашена кривим због преваре у пословању са платним картицама, а у овој парници није утврђено да ли је било преваре и ко је за то одговоран. Ни остале чињенице нису биле идентичне, па није могла да се донесе ни идентична одлука, а ни странке нису биле исте као у овом спору, нити је тужбени захтјев био исти, при чему посебно треба нагласити да у том поступку банка није поставила захтјев за накнаду штете, јер није претрпјела било какву штету.

20. Тужилац-противтужени је истакао да је апелација,у суштини, понављање одговора на ревизију који је у цијелости одбијен као неоснован. Наиме, Врховни суд је апеланткињи јасно ставио до знања који су материјални прописи примијењени, указао апеланткињи на који начин је коришћена картица и да је сваки пут на листићу писало

"трансакција одобрена". Да је картица била сумњива или блокирана, онда ни ручно уношење не би могло да је деблокира. Такође је апеланткињи указано да не може да се диспонира туђим средствима а да за то нема налога.Тужилац-противтужени је предложио да се апелација

одбије, те да се обавеже апеланткиња да му измири трошкове одговора на апелацију.

V. Релевантни прописи

21. У Закону о унутрашњем платном промету ("Службене новине Републике Српске" број 12/01) релевантне одредбе гласе:

Члан 4.Овлашћене организације за обављање платног

промета ( у даљем тексту: овлашћене организације ) у смислу овог закона су: банке које имају дозволу Агенције за банкарство Републике Српске ( у даљем тексту: Агенција ) за обављање послова платног промета, Централна банка Босне и Херцеговине ( у даљем тексту: Централна банка ) и Служба за платни промет Републике Српске и друге овлашћене институције утврђене овим законом.

Банке које имају дозволу од Агенције пружају услуге платног промета у складу са прописима Агенције,одредбама овог закона и другим прописима.

Члан 14. Плаћања преко рачуна обављају се: безготовински,

готовим новцем и обрачуном. Безготовинска плаћања ( пренос са рачуна на рачун ) и

готовинска плаћања ( уплате и исплате ) преко рачуна обављају се издавањем налога за плаћање у корист,односно на терет рачуна који се води код овлашћене организације.

Члан 17 . Налоге за плаћање са рачуна испостављају:1. учесници у платном промету – имаоци рачуна;2. учесници у платном промету - повјериоци по

основу: хартија од вриједности, других инструмената осигурања плаћања и осталих прописаних или уговорених овлашћења;

3. органи и организације на основу законских овлашћења;

4. овлашћене организације на основу судских и других извршних исправа, законских и уговорених овлашћења за испостављање својих интерних налога ради извршења датих налога, наплате накнада за услуге, исправке грешака и сл.

Налоге за плаћање потписују лица чији су потписи депоновани код овлашћене организације, односно другог овлашћеног лица које поступају по случајевима из става 1.тачка 3. и 4. овог члана.

22. У Закону о обавезним односима ("Службени лист

СФРЈ" бр. 29/78, 39/85 и 57/89, те "Службени гласник Републике Српске" бр. 17/93, 3/96 и 39/03) релевантне одредбе гласе:

Начело савјесности и поштења Члан 12.У заснивању обавезних односа и остваривању права и

обавеза из тих односа стране су дужне да се придржавају начела савјесности и поштења.

Основи одговорности Члан 154.(1) Ко другоме проузрокује штету дужан је

накнадити је, уколико не докаже да је штета настала без његове кривице.

[...]. Штета




Члан 155. Штета је умањење нечије имовине ( обична штета ) и

спречавање њеног повећања ( измакла корист ), као и наношење другоме физичког или психичког бола или страха ( нематеријална штета).

Захтјев да се уклони опасност штете Члан 156 .(1) Свако може да захтијева од другога да уклони

извор опасности од кога пријети знатнија штета њему или неодређеном броју лица, као и да се уздржи од дјелатности од које произилази узнемиравање или опасност штете, ако се настанак узнемиравања или штете не може да спријечи одговарајућим мјерама.

[...].Одговорност предузећа Члан 170.(1) За штету коју запослени у раду или у вези са

радом проузрокује трећем лицу одговара предузеће у коме је запослени радио у тренутку проузроковања штете,осим ако докаже да је запослени у датим околностима

поступао онако како је требало.[...]. Испуњење обавезе и посљедице неиспуњења Члан 262.[...](2) Кад дужник не испуни обавезу или закасни са

њеним испуњењем, повјерилац има право да захтијева и накнаду штете коју је усљед тога претрпио.

[...].23. У Закону о парничном поступку ("Службени

гласник Републике Српске" бр. 58/03, 85/03, 74/05, 63/07 и 49/09) релевантне одредбе гласе:

Члан 137 .Свако лица које се позива као свједок дужно је да се

одазове позиву, а ако овим законом није другачије

одређено, дужно је и да свједочи. Као свједоци могу се саслушати само лица која су способна да дају обавјештења о чињеницама које се доказују.

Странка која предлаже да се одређено лице саслуша као свједок мора прије тога навести о чему оно треба да свједочи и навести његово име, презиме и боравшите.

Члан 144.[...].Свједок ће се увијек питати откуд му је познато оно

о чему свједочи.

VI. Допустивост

24. У складу са чланом VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, Уставни суд, такође, има апелациону надлежност у питањима која су садржана у овом уставу

када она постану предмет спора због пресуде било којег суда у Босни и Херцеговини.25. У складу са чланом 16 став 1 Правила Уставног

суда, Уставни суд може да разматра апелацију само ако су против пресуде, односно одлуке која се њоме побија,исцрпљени сви дјелотворни правни лијекови могући према закону и ако се поднесе у року од 60 дана од дана када је подносилац апелације примио одлуку о посљедњем дјелотворном правном лијеку којег је користио.

26. У конкретном случају предмет оспоравања апелацијом је Пресуда Врховног суда број 71 0 Пс 00990909 Рев од 27. октобра 2011. године против које нема других дјелотворних правних лијекова могућих према закону.Затим, оспорену пресуду апеланткиња је примила 16.децембра 2011. године, а апелација је поднесена 22.

децембра 2011. године, тј. у року од 60 дана, како је прописано чланом 16 став 1 Правила Уставног суда.Коначно, апелација испуњава и услове из члана 16 ст. 2 и 4Правила Уставног суда, јер није очито ( prima facie)неоснована, нити постоји неки други формални разлог због

којег апелација није допустива.27. Имајући у виду одредбе члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, члана 16 ст. 1, 2 и 4 Правила Уставног суда,Уставни суд је утврдио да предметна апелација у овом дијелу испуњава услове у погледу допустивости.

VII. Меритум

28. Апеланткиња наводи да јој је побијаном пресудом повријеђено право на правично суђење из члана II/3е)Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције и право на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију.

Право на правично суђење Члан II/3 Устава Босне и Херцеговине у релевантном

дијелу гласи:Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживају

људска права и основне слободе из става 2 овог члана, а она обухватају:

е ) Право на правичан поступак у грађанским и кривичним стварима и друга права у вези са кривичним поступком.

Члан 6 став 1 Европске конвенције у релевантном дијелу гласи:

1. Приликом утврђивања грађанских права и обавеза или основаности било какве кривичне оптужбе против њега, свако има право на правичну и јавну расправу у разумном року пред независним и непристрасним, законом установљеним судом. (...).

29. Прије свега, Уставни суд сматра да се у предметном поступку одлучивало о накнади штете,

односно да се ради о предмету који је грађанскоправне природе. У складу са наведеним, члан 6 став 1 Европске конвенције је примјењив у конкретном случају. Према томе, Уставни суд мора да испита да ли је поступак пред судом био правичан онако како то захтијева члан 6 став 1Европске конвенције.

30. Уставни суд, прије свега, уочава да је тужилац-противтужени тражио накнаду штете коју је, наводно,претрпио зато што је апеланткиња неосновано, тј. без налога, пренијела новчана средства са његовог на свој рачун. Међутим, апеланткиња сматра да је то могла да изврши, тј. да јој припада укупан износ сумњивих трансакција, умањен за онај износ који је већ пренијела на свој рачун, зато што је, како она тумачи, тужилац-противтужени поступао противно уговору и принципу

савјесности и поштења,31. Уставни суд подсјећа да није надлежан да врши

провјеру утврђених чињеница и начина на који су редовни судови протумачили позитивноправне прописе осим уколико одлуке редовних судова крше уставна права. То ће бити случај када одлука редовног суда не укључује или погрешно примјењује уставно право, када је примјена позитивноправних прописа била очито произвољна, када је релевантни закон сам по себи неуставан, или када је дошло до повреде основних процесних права, као што су право на правичан поступак, право на приступ суду, право на ефективан правни лијек и у другим случајевима (види,Уставни суд, Одлука број У 29/02 од 27. јуна 2003. године,објављена у "Службеном гласнику Босне и Херцеговине"број 31/03). Такође, правичност поступка се оцјењује на




основу поступка као цјелине (види, Уставни суд, Одлука број У 63/01 од 27. јуна 2003. године, објављена у "Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 38/03, и Европски суд за људска права, Thomas против Уједињеног Краљевства, пресуда од 10. маја 2005. године, апликација

број 19354/02). Уставни суд подсјећа и на праксу Европског суда за људска права из које произилази, такође,да су домаћи судови дужни да образложе своје пресуде при чему не морају да дају детаљне одговоре на сваки навод,али ако је поднесак суштински важан за исход предмета,суд се у том случају у својој пресуди мора њиме посебно да позабави. Дакле, судска одлука мора да има разлоге на којима је заснована и мора да има образложење, поготово на поднесак који је суштински важан за исход спора. У супротном, постоји повреда члана 6 став 1 Европске конвенције (види, Европски суд, Van der Hurk против Холандије, пресуда од 19. априла 1994. године, став 61).

32. Уставни суд сматра да су првостепени суд и другостепени суд усвојили противтужбени захтјев, а одбили тужбени захтјев, те за наведено дали сљедећа

образложења: Изјаве свједока потврђују да су спорне трансакције вршене на ПОС-терминалу код тужиоца-противтуженог противно одредбама уговора, ПОС-терминалом манипулисала су лица запослена код тужиоца-противтуженог, која су уносила податке у ПОС-терминал и постизала то да у једном моменту трансакција буде потврђена, што указује да су тужилац-противтужени или његова овлашћена лица грубо злоупотријебила своја овлашћења због којих је трансакција била потврђена,односно одобрена кроз ПОС-терминал. Пошто одредбе члана 7 уговора, између осталог, прописују да банка неће одобравати средства из електронских трансакција са картицама насталих на продајном мјесту примаоца картице и у случају ако трансакција није настала као резултат коришћења картице, а пошто су спорне трансакције

настале методом ручног уноса без присутности картице,тужилац-противтужени, који није реаговао на дата упозорења ("задржати картицу" и сл.), повриједио је одредбе члана 7 уговора. Дакле, сви спроведени докази потврђују да се тужилац-противтужени није придржавао уговорних обавеза, а нити добрих пословних обичаја приликом обављања спорних трансакција, односно да је поступао супротно правилима која се траже од доброг привредника, тј. супротно принципу савјесности и поштења из члана 12 ЗОО. Због наведеног, тужилац-противтужени је, у смислу чл. 154 и 262 став 2 ЗОО,одговоран за штету у висини од 150.850,00 КМ, коју је апеланткиња умањила пребацивањем износа од 96.665,60КМ са рачуна тужиоца-противтуженог на свој рачун, тако да апеланткињи припада износ од 54.184,40 КМ. Пошто апеланткиња нити једном радњом није проузроковала штету тужиоцу-противтуженом у смислу члана 154. до члана 209 ЗОО, те члана 262 став 2 ЗОО, тужбени захтјев тужиоца-противтуженог је одбијен.

33. Међутим, потпуно супротно становиште слиједи из образложења пресуде Врховног суда, који је усвојио тужбени захтјев тужиоца-противтуженог, а одбио апеланткињин противтужбени захтјев. Разлоге за усвајање тужбеног захтјева Врховни суд је нашао у одредбама члана 14 став 2 у вези са чланом 17 Закона о унутрашњем платном промету, које прописују да се пренос са једног рачуна на други врши на основу налога који ималац рачуна испоставља банци као носиоцу платног промета. Пошто тужилац-противтужени није дао налог апеланткињи да износ од 96.665,60 КМ са његовог пребаци на свој рачун и тиме блокира наведена средства тужиоца-противтуженог,

те пошто није постојао ни налог овлашћеног органа или организације да се изврши ова трансакција, апеланткиња је,у смислу члана 154 ЗОО, причинила штету тужиоцу-противтуженом због чега је основан тужбени захтјев.Разлоге за одбијање противтужбеног захтјева Врховни суд

је образложио на сљедећи начин: из одредаба члана 2уговора слиједи да се тужилац-противтужени обавезао да ће приликом продаје робе или услуга прихватити картице као инструменат безготовинског плаћања уколико то траже корисници картице и уколико апеланткиња није ставила никакву забрану или ограничење. Ни тужилац-противтужени, а ни његови радници нису поступили противно наведеној уговорној обавези, јер су у спорном периоду, тј. од 14. до 20. јануара 2003. године, прихватили платне картице и обавили трансакције које је тужена одобрила, што указује да није било забране или ограничења од апеланткиње. Из одредаба члана 7 уговора не произилазе обавезе тужиоца-противтуженог, већ апеланткињина овлашћења да у таксативно наведеним случајевима не одобри средства из трансакција са

картицама, а апеланткиња је одобрила тужиоцу-противтуженом средства из спорних трансакција, који не може да сноси одговорност за апеланткињине поступке,уколико је она одобрила трансакцију иако за то нису били испуњени услови. Такође, нема поузданих доказа о томе да су спорне трансакције вршене ручним уносом података у ПОС-терминал без коришћења картице, јер из налаза и мишљења вјештака финансијске струке слиједи да из приложене документације не може да се утврди на који начин су коришћене картице (провлачењем или ручним уносом), те да нема неправилности у обављеним трансакцијама, јер на свим спорним рачунима "MasterCard"стоји да је исплату одобрила апеланткиња. Упркос оваквом налазу, нижестепени судови су удовољили противтужбеном захтјеву, позивајући се искључиво на

изјаве свједока који су радници тужене и менаџер у фирми "MasterCard" који немају непосредна лична запажања о спорним трансакцијама, јер нису били присутни при вршењу тих трансакција. Они су, у суштини, преузели улогу вјештака, јер су се изјашњавали о чињеницама везаним за пословање платним картицама, тј. из њихових навода само може да се закључи да они сматрају да су предметне трансакције спорне, али не постоје објективни показатељи да су те трансакције заиста биле незаконите,односно да се радило о превари. Свједоци у овом спору нису се изјашњавали о чињеницама у вези са основаности тужбеног и противтужбеног захтјева, већ о могућностима шпекулирања са платним картицама и методама како то може да се сузбије, тако да на основу њихових изјава није могла да се утврди основаност противтужбеног захтјева.Дакле, апеланткиња није доказала да су трансакције у спорном периоду у касину "Романов" биле незаконите, а и да јесте, нема доказа да су радници тужиоца-противтуженог омогућили вршење таквих трансакција, те,даље, све да је и доказано да су ти радници поступали противправно, односно да су прекршили одредбе уговора,нема доказа да је апеланткиња претрпјела штету, јер су штету претрпјели апеланткињини клијенти, будући да су новчана средства скинута са њихових рачуна. Апеланткиња није тврдила у поступку да је она та средства накнадила корисницима картица, нити је на ту околност спроводила доказе, због чега може да се закључи да њена имовина није умањена у смислу члана 155 ЗОО, што је услов за накнаду штете према члану 154 истог закона.

34. Уставни суд ће, прво, анализирати дио образложења пресуде Врховног суда у вези са усвајањем




тужбеног захтјева тужиоца-противтуженог. Уставни суд уочава да из чињеничног стања слиједи да је апеланткиња уплаћивала новчане износе на основу извршених трансакција на рачун тужиоца-противтуженог на основу уговора, те да је одређени износ са његовог пребацила на

свој рачун. С тим у вези, Уставни суд указује на одредбе члана 14 став 2 Закона о унутрашњем платном промету које прописују: Безготовинска плаћања ( пренос са рачуна на рачун ) и готовинска плаћања ( уплате и исплате ) преко рачуна обављају се издавањем налога за плаћање у корист,односно на терет рачуна који се води код овлашћене организације, те на одредбе члана 17 истог закона које,између осталог, прописују: Налоге за плаћање са рачуна испостављају:

1. учесници у платном промету - имаоци рачуна; 4.овлашћене организације на основиу судских и других извршних исправа, законских и уговорених овлашћења за испостављање својих интерних налога ради извршења датих налога, наплате накнада за услуге, исправке грешака и сл. Дакле, наведене одредбе прописују могућност преноса

новчаних средстава, али уз налог имаоца рачуна, односно налог овлашћених институција у посебним случајевима.При чињеници да је апеланткиња пренијела новчани износ тужиоца-противтуженог на свој рачун без испуњења услова прописаних цитираним одредбама, потпуно је јасно и аргументовано образложење Врховног суда да је тужиоцу-противтуженом причинила штету, зато што је апеланткиња незаконито располагала његовим средствима,тј. испуњени су услови из члана 154 ЗОО, тако да тужилац-противтужени има право на накнаду штете.

35. У односу на дио образложења пресуде Врховног суда којим је одбијен апеланткињин тужбени захтјев,Уставни суд сматра да одредбе члана 154 ЗОО, између осталог, прописују: 1) Ко другоме проузрокује штету дужан је да је накнади, уколико не докаже да је штета

настала без његове кривице, да одредбе члана 155 истог закона прописују: Штета је умањење нечије имовине ( обична штета ) и спречавање њеног повећања ( измакла корист ), као и наношење другоме физичког или психичког бола или страха ( нематеријална штета). Даље, одредбе члана 262 став 2 ЗОО прописују: Кад дужник не испуни обавезу или закасни са њеним испуњењем, повјерилац има право да захтијева и накнаду штете коју је усљед тога претрпио. Дакле, наведене одредбе дефинишу појам штете (потребно је да постоји или умањење имовине, или спречавање повећања имовине, или наношење физичког или психичког бола), услове за накнаду штете, те могућност да се захтијева накнада штете ако дужник закасни или не испуни обавезу. Међутим, у конкретном случају не постоје назнаке да је апеланткињи умањена имовина, нити да је спријечено повећање њене имовине,односно да образложење пресуде Врховног суда указује да је, управо у смислу одредаба члана 7 уговора, апеланткиња могла да не одобри тужиоцу-противтуженом средства из спорних трансакција, али да је она та средства одобрила.Уставни суд сматра, како то и у образложењу побијане пресуде наводи и Врховни суд, да су штету могли да претрпе апеланткињини клијенти, а да је апеланткиња накнадила штету њима, дошло би до умањења њене имовине, тако да би, у смислу члана 155 ЗОО, могло да се говори о штети. Имајући у виду наведено, а у смислу претходно наведеног принципа, Уставни суд не може да констатује да детаљно и исцрпно образложена одлука Врховног суда крши апеланткињина уставна права, него управо супротно, тј. да садржи одговоре на суштинско питање зашто је усвојен тужбени захтјев тужиоца-

противтуженог, а одбијен апеланткињин противтужбени захтјев. Уставни суд указује на то да би, разматрајући то како су редовни судови тумачили одредбе уговора, изашао из оквира своје надлежности, поготово зато што апеланткиња не указује на било какву неправичност

поступка у његовом процедуралном дијелу, него повреду права на правично суђење налази у погрешном тумачењу одредаба Закона о унутрашњем платном промету и одредаба ЗОО. У складу са наведеним, Уставни суд сматра да оспореном пресудом није повријеђено апеланткињино право на правично суђење.

36. Даље, апеланткињино позивање на Одлуку Уставног суда број АП 3050/07 од 17. септембра 2009.године (доступна на wе b-страници Уставног суда:www.ustavnisud.ba) у којој је Уставни суд анализирао пресуде редовних судова који су, наводно, одлучивали о истом чињенично-правном питању није основано. Наиме, у том поступку тужилац-противтужени потраживао је од Unicredit Загребачке банке д.д. Мостар износ од 97.540,00КМ, зато што је она у почетку исплаћивала своје уговорне

обавезе да би у 2003. години обуставила исплату због чега је он тражио накнаду штете у износу од 97.540,00 КМ.Редовни судови су одбили тужбени захтјев, зато што одредбе члана 3 уговора прописују: "Банка није дужна да изврши плаћање трговцу по приспјелим рачунима ако је потпис на слипу кривотворен, или је слип потписало неовлашћено лице…", а пошто се то све догађало у конкретном случају, Unicredit Загребачка банка д.д. Мостар је правилно поступила када је обуставила исплату.Тужилац-противтужени понашао се супротно принципу савјесности и поштења из члана 12 ЗОО приликом спровођења трансакција, а Unicredit Загребачка банка д.д.Мостар није повриједила уговорну обавезу, тако да тужилац-противтужени није доказао постојање правног основа за настанак штете (чл. 154 до 209 и члан 262 став 2

ЗОО). Дакле, у овом случају потпуно је јасно да је дошло до обуставе исплате у смислу одредаба уговора, односно да се није радило о преносу новчаних средстава са рачуна без налога. Осим тога, потпуно супротно апеланткињиним наводима, у поступку који је Уставни суд анализирао становиште редовних судова и јесте да је за настанак штете потребно доказати правни основ у којем смислу образложење даје и Врховни суд у предметном случају.

37. Уставни суд закључује да оспореном пресудом није повријеђено апеланткињино право на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1Европске конвенције.

Право на имовину

38. Апеланткиња се, такође, жали да јој је оспореном одлуком повријеђено и право на имовину из члана II/3к)

Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију. Апеланткиња посебно не образлаже кршење овог права, већ своје наводе заснива на произвољној примјени материјалног права. Међутим, разматрајући ове наводе у оквиру навода о повреди члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1Европске конвенције, Уставни суд је већ закључио да су ти наводи неосновани. Стога, Уставни суд сматра да нема ничега што у конкретном случају указује на то да је повријеђено апеланткињино право на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију, односно закључује да су и ови апеланткињини наводи неосновани.






"oduzeti karticu"; da se 36 puta pojavila poruka "nemadovoljno sredstava"; da se 17 puta pojavila poruka "pozvati banku izdavaoca kartice"; te da se 15 puta pojavila poruka"sumnjiva transakcija". Iz izjave svjedoka I.T. (lica koje se bavi pitanjem prevara u sistemu "MasterCard") slijedi da je ona

napravila izvod svih spornih transakcija za 2002. i 2003. godinui od 106 spornih transakcija 76% glasi na kasino "Romanov",što predstavlja vrlo visok stepen spornih transakcija. Iz izjavesvjedoka S.R. (zaposlen kod apelantice na poslovima u vezi sakartičnim poslovanjem) slijedi da je u januaru 2003. godineuočeno prijevarno ponašanje na taj način što su strane bankeosporavale transakcije ostvarene u apelanticinoj mreži, da se u početku nije moglo locirati gdje su te prijevarne radnjeizvršene, da je u saradnji sa drugim bankama otkriveno da sevećina prijevarnih radnji desila u Banjoj Luci, da su u perioduod 20. decembra 2002. godine do 22. januara 2003. godineuočene neregularne stvari koje se odnose na kasino "Romanov"u obimu od 85% u odnosu na ukupan novčani iznos, da jeapelantica, zajedno sa Unicredit Zagrebačkom bankom d.d.Mostar, podnijela krivičnu prijavu protiv N.N. izvršioca, da je

tužilaštvo otvorilo istragu, te da je jasno da je tužilac- protivtuženi stavio POS-terminal na raspolaganje stručnomkriminalcu koji je mogao isprobati razne varijante kako da"počisti" određeni broj računa. Dalje, iz izjave svjedoka D.J. (uto vrijeme bio zaposlen kod apelantice) proizlazi da se u slučajukasino "Romanov" radilo o neuobičajeno velikom brojuautorizacija sa različitim karticama u kratkom vremenskom periodu, te da apelantica nije primila niti jedan poziv od kasina"Romanov" kojim bi bila obaviještena o postojanju takvihtransakcija. Iz izjave svjedoka B.B. u vezi sa slučajem kasino"Romanov" slijedi da je riječ o slučaju koji je poznat u BiH po prijevarnim radnjama sa platnim karticama, i to sa terminalimatriju banaka, te da se u listingu ne može naći niti jednatransakcija koja nije sporna. Iz izjave vještaka finansijskestruke slijedi da je sporni period od 14. do 20. januara 2003.

godine, da je u tom periodu obavljen veliki broj transakcija uvrijednosti od 152.250,00 KM, da je apelantica u periodu od 16.do 29. januara 2003. godine odobrila sredstva po osnovielektronskih transakcija nastalih na POS- terminalu, da jeapelantica iznos od 96.065,60 KM sa računa tužioca- protivtuženog prenijela na svoj račun zbog toga što korišteni broj kartice na POS-terminalu nije nastao kao rezultatkorištenja kartice, nego da su novčana sredstva u iznosu od150.850,00 KM rezultat ručnog unosa, ali da se o pojedinostimau vezi sa ručnim unosom ne može izjasniti. Osnovni sud jenaveo da je prihvatio nalaz vještaka u vezi sa ukupnim iznosomtransakcija i iznosom novčanih sredstava koje je apelantica prenijela na svoj račun. U odnosu na ostali dio nalaza, Osnovnisud je istakao da ga nije prihvatio zato što vještak nije stručan u pogledu kartičnog poslovanja. Dalje, iz krivične prijave vidljivo je da je, osim apelantice, isti problem imala UnicreditZagrebačka banka d.d. Mostar, i to zbog ručnog unošenja podataka. Iz spisa Općinskog suda u Mostaru slijedi da jevođen parnični postupak kod tog suda po tužbi tužioca- protivtuženog protiv Unicredit Zagrebačke banke d.d. Mostar ukojem je tužilac potraživao iznos od 97.540,00 KM na imenaknade štete, po osnovi ugovora o prihvatanju platnih karticakao sredstva bezgotovinskog plaćanja. Također je iz spisavidljivo da su transakcije nastale korištenjem POS-terminalaUnicredit Zagrebačke banke d.d. Mostar na identičan način kaoi u ovom postupku samo za period od 14. do 23. decembra2002. godine. Dakle, prvo su nastale sporne transakcije kodZagrebačke banke, pa kod apelantice.

10. Osnovni sud je naveo da iz izjava saslušanih svjedoka,kojim je poklonio vjeru, slijedi da su sporne transakcije vršenena POS-terminalu kod tužioca-protivtuženog protivno

odredbama ugovora. Činjenica da su sporne transakcije prošlekroz POS-terminal, te da je za njih konstatirano da jetransakcija provedena ne znači da su provedene na propisaninačin, jer je POS-terminal uređaj kao svaki drugi uređaj,odnosno obična stvar kojom čovjek može manipulirati kako bi

postigao cilj koji želi, a to su činila lica koja su zaposlena kodtužioca-protivtuženog. Ta lica su manipulirala podacimaunoseći ih u POS-terminal i postizala to da u jednom momentutransakcija bude potvr đena, ali da ovakvo njihovo ponašanjenije moglo stvoriti obavezu prema apelantici. Dakle, bitno je toda je tužilac-protivtuženi, ili njegova ovlaštena lica, grubozloupotrijebio svoja ovlaštenja zbog kojih je transakcija bila potvr đena, odnosno odobrena kroz POS-terminal. Osnovni sud je naveo da je članom 7. ugovora, između ostalog, propisano da banka neće odobravati sredstva iz elektronskih transakcija sakarticama nastala na prodajnom mjestu primaoca kartice i uslučaju ako transakcija nije nastala kao rezultat korištenjakartice. Pošto su sporne transakcije nastale metodom ručnogunosa bez prisutnosti kartice, "gađanjem" iznosa limita na pojedinim karticama unošenjem broja kartice za lice koje nije

bilo u tom momentu kod tužioca-protivtuženog koji nijereagirao na data upozorenja ("zadržati karticu" i sl.), apelantica je pravilno postupila odbijajući isplatu koju je tužilac- protivtuženi u tužbi tražio. Osnovni sud je istakao da svi provedeni dokazi potvr đuju da se tužilac-protivtuženi nije pridržavao ugovornih obaveza, a niti dobrih poslovnih običaja prilikom obavljanja spornih transakcija, odnosno da je postupaosuprotno pravilima koja se traže od dobrog privrednika, tj.suprotno načelu savjesnosti i poštenja iz člana 12. ZOO. Zbognavedenog, tužilac-protivtuženi je, u smislu čl. 154. i 262. stav2. ZOO, odgovoran za štetu u visini od 150.850,00 KM koju jeapelantica umanjila prebacivanjem iznosa od 96.665,60 KM saračuna tužioca-protivtuženog na svoj račun, tako da je dosudioapelantici iznos od 54.184,40 KM. Apelantica niti jednomradnjom nije prouzrokovala štetu tužiocu-protivtuženom u

smislu člana 154. do člana 209. ZOO, te člana 262. stav 2.ZOO. Eventualna šteta koju je tužilac-protivtuženi pretrpionastala je isključivo njegovom krivicom.

11. Presudom Okružnog suda u Banjoj Luci (u daljnjemtekstu: Okružni sud) broj 71 0 Ps 009909 09 Pž od 27. aprila2009. godine odbijena je žalba tužioca-protivtuženog i potvr đena prvostepena presuda. U obrazloženju presudeOkružni sud je istakao da je odluka prvostepenog suda pravilna,zato što je tužilac-protivtuženi naplatu usluga vršio suprotnoodredbama ugovora, tzv. ručnim unosom, iako je u 60%slučajeva tužilac-protivtuženi upozoren da se kartica oduzme ilida transakcija nije odobrena, nakon čega je tužilac-protivtuženii dalje unosio podatke do momenta dok transakcija nijeodobrena, što ukazuje da je nezakonito postupao. U vezi sažalbenim navodima da je apelantica odobrila te transakcije,Okružni sud je naveo da to nije bitno, već je bitno to da jetužilac-protivtuženi zloupotrijebio način korištenja POS-terminala, odnosno da je postupao suprotno odredbi člana 7. uvezi sa članom 2. ugovora, što podrazumijeva elektronskounošenje podataka, a ne ručni unos. Zbog navedenog, tužilac- protivtuženi je sebi pribavio imovinsku korist uslijed čega sužalbeni navodi neosnovani.

12. Presudom Vrhovnog suda broj 71 0 Ps 009909 09 Revod 27. oktobra 2011. godine revizija tužioca-protivtuženog jeuvažena i preinačene su nižestepene presude tako što je usvojentužbeni zahtjev tužioca-protivtuženog i obavezana apelantica damu isplati iznos od 96.665,60 KM sa zakonskom zateznomkamatom, te da mu naknadi troškove postupka u iznosu od10.010,00 KM sa zakonskim zateznim kamatama. Istom presudom odbijen je apelanticin protivtužbeni zahtjev kojim jetražila da se tužilac-protivtuženi obaveže da joj na ime naknade




štete isplati iznos od 54.184,40 KM sa zakonskom zateznomkamatom i troškove postupka, te je obavezana apelantica datužiocu-protivtuženom naknadi troškove žalbenog i revizijskog postupka u iznosu od 7.095,00 KM.

13. U obrazloženju presude Vrhovni sud je istakao da je

predmet ovog spora tužbeni zahtjev tužioca-protivtuženogkojim je tražio da mu apelantica isplati iznos koji je bez osnova prenijela sa njegovog na svoj račun i apelanticin protivtužbenizahtjev kojim je tražila naknadu štete koju su joj prouzrokovaliradnici tužioca-protivtuženog kršenjem ugovornih obaveza.Vrhovni sud je istakao da su nižestepeni sudovi pogrešno primijenili materijalno pravo i donijeli pogrešne odluke. Naime,nesporno je da je apelantica 29. januara 2003. godine sa računatužioca-protivtuženog "skinula" iznos od 96.665,60 KM i tajiznos prebacila na svoj račun, bez znanja i odobrenja tužioca- protivtuženog. Sporno je da li je postupala nezakonito kada jeto izvršila, odnosno da li je imala pravni osnov da dio sredstavakoja je prethodno uplatila na račun tužioca-protivtuženog, uskladu sa članom 5. ugovora, vrati na svoj račun, tj. bez znanjatužioca-protivtuženog prenese sa njegovog računa na svoj

račun. Vrhovni sud je istakao da, u skladu sa odredbom člana14. stav 2. u vezi sa članom 17. Zakona o unutrašnjem platnom prometu, prenos sa jednog računa na drugi vrši se na osnovunaloga koji imalac računa ispostavlja banci kao nosiocu platnog prometa, u skladu sa članom 4. istog zakona. Tužilac- protivtuženi nije dao nalog apelantici da iznos od 96.665,60KM sa njegovog prebaci na svoj račun i time blokira navedenasredstva tužioca-protivtuženog, a nije postojao ni nalogovlaštenog organa ili organizacije da se izvrši ova transakcija.Iz apelanticine pismene obavijesti od 10. februara 2003. godineslijedi da je apelantica sumnjala da su izvršene prijevarneradnje prilikom plaćanja karticama metodom ručnog unosa, što je bilo razlog da apelantica blokira sredstva tužioca- protivtuženog do okončanja policijske istrage iako nije postojaotakav nalog ni od suda, ni od tužilaštva ili organa unutrašnjih

poslova. Iz navedenog slijedi da je apelantica time što jenezakonito raspolagala sredstvima tužioca-protivtuženog njemu pričinila štetu, pa su ispunjeni uvjeti iz člana 154. Zakona oobaveznim odnosima (u daljnjem tekstu: ZOO) da se tužiocu- protivtuženom dosudi naknada štete u iznosu od 96.665,60 KMsa kamatama. Budući da sredstva koja je apelantica sa računatužioca-protivtuženog neosnovano "skinula" predstavljajuimovinu tužioca-protivtuženog, apelantica je povrijedilanjegovo pravo na mirno uživanje imovine.

14. U odnosu na apelanticin protivtužbeni zahtjev,Vrhovni sud je istakao sljedeće: Opći princip je da svakoodgovara za svoje postupke i radnje, da je u članu 170. stav 1.ZOO ustanovljena odgovornost preduzeća za štetu koju njegoviradnici u radu ili u vezi sa radom prouzrokuju trećim licama.Preduzeće za postupke svojih radnika ne odgovara po osnovikrivice, već po principu objektivne odgovornosti. Štetnidogađaj je radnja iz koje nastane šteta ako je djelo učinjeno naradu ili u vezi sa radom. U pitanju su radnje u toku radnogvremena i na radnom mjestu u okviru djelokruga rada. Štetamože nastati i kršenjem ugovora. Pretpostavka odgovornosti zadrugog je da je u pitanju nezakonita radnja iako to nije posebno propisano. Osim toga, moraju postojati i druge pretpostavke zanastanak obaveza, kao što su uzročna veza i šteta. Dalje, uskladu sa odredbom člana 262. stav 2. ZOO, kad dužnik neispuni obavezu ili zakasni sa ispunjenjem, povjerilac ima pravozahtijevati i naknadu štete koju je uslijed toga pretrpio, ali moradokazati postojanje štete, njezinu vrstu i visinu, te uzročnuvezu. U konkretnom slučaju nisu ispunjene pretpostavke datužilac-protivtuženi apelantici naknadi štetu. Stav nižestepenihsudova da je tužilac-protivtuženi prekršio odredbe čl. 2. i 7.ugovora nije prihvatljivo. Naime, odredbama člana 2. ugovora

tužilac-protivtuženi se obavezao da će prilikom prodaje robe iliusluga prihvatiti kartice "Mastercard" kao instrument bezgotovinskog plaćanja ukoliko to traže korisnici kartice iukoliko apelantica nije stavila nikakvu zabranu ili ograničenje. Ni tužilac-protivtuženi, ni njegovi radnici nisu postupili

protivno navedenoj ugovornoj obavezi, jer su u spornom periodu, tj. od 14. do 20. januara 2003. godine, prihvatili platnekartice i obavili transakcije koje je tužena odobrila, što ukazujeda nije bilo zabrane ili ograničenja od apelantice. Dalje,odredbama člana 7. ugovora nisu propisane obaveze tužioca- protivtuženog, već apelanticina ovlaštenja da u taksativnonavedenim slučajevima ne odobri sredstva iz transakcija sakarticama, a apelantica je odobrila tužiocu-protivtuženomsredstva iz spornih transakcija, koji ne može snositiodgovornost za apelanticine postupke ukoliko je ona odobrilatransakciju iako za to nisu bili ispunjeni uvjeti. Obavezatužioca-protivtuženog nije bila da provjerava bonitet kartice iidentitet korisnika kartice, jer to ne slijedi iz ugovora, tako daon osnovano ukazuje da je apelantica imala obavezu da neodobri transakcije za koje smatra da nisu valjane, a ona to nije

učinila. Također, ugovor ne predviđa zabranu ručnog unosa podataka, mada je pravilo da se kartice koriste provlačenjemkroz terminal. Međutim, u ovom slučaju nema pouzdanihdokaza o tome da su sporne transakcije vršene ručnim unosom podataka u POS-terminal bez korištenja kartice. Navedenoslijedi iz nalaza i mišljenja vještaka finansijske struke koji jenaveo da se iz priložene dokumentacije ne može utvrditi na kojinačin su korištene kartice (provlačenjem ili ručnim unosom), teda nema nepravilnosti u obavljenim transakcijama, jer na svimspornim računima "MasterCarda" stoji da je isplatu odobrilaapelantica. Uprkos ovakvom nalazu, nižestepeni sudovi suudovoljili protivtužbenom zahtjevu, pozivajući se isključivo naizjave svjedoka. S tim u vezi, Vrhovni sud je ukazao naodredbe člana 127. Zakona o parničnom postupku (u daljnjemtekstu: ZPP) koje propisuju da svjedok može biti svako fizičko

lice koje je u stanju da svojim čulima zapazi neku činjenicu i da je prenese sudu u dokaznom postupku, da odredbe člana 144.stav 3. istog zakona propisuju da se svjedok uvijek mora pitatiotkud mu je poznato ono što svjedoči. Međutim, u ovom postupku kao svjedoci saslušani su radnici tužene i menadžer ufirmi "MasterCard" koji nemaju neposredna lična zapažanja ospornim transakcijama, jer nisu bili prisutni pri vršenju tihtransakcija. Oni su, u suštini, preuzeli ulogu vještaka, jer su seizjašnjavali o činjenicama vezanim za poslovanje platnimkarticama, tj. iz njihovih navoda se samo može zaključiti da onismatraju da su predmetne transakcije sporne, ali da ne postojeobjektivni pokazatelji da su te transakcije zaista bilenezakonite, odnosno da se radilo o prevari. Dalje, Vrhovni sud je naveo da rezultat krivične prijave koju je podnijela apelantica protiv N.N. lica nije bilo pokretanje krivičnog postupka,odnosno podizanje optužnice protiv određenih lica. S tim uvezi, revizija osnovano ukazuje da se svjedoci u ovom sporunisu izjašnjavali o činjenicama u vezi sa osnovanosti tužbenog i protivtužbenog zahtjeva, već o mogućnostima špekuliranja sa platnim karticama i metodama kako se to može suzbiti, tako dase na osnovu njihovih izjava nije mogla utvrditi osnovanost protivtužbenog zahtjeva.

15. Vrhovni sud je zaključio da iz navedenog slijedi daapelantica nije dokazala da su transakcije u spornom periodu ukasinu "Romanov" bile nezakonite. Međutim, da je to idokazano, nema dokaza da su radnici tužioca-protivtuženogomogućili vršenje takvih transakcija. Treba uzeti u obzir da suu istom periodu zabilježene sumnjive transakcije i prilikom plaćanja u drugim preduzećima, trgovinama i ugostiteljskimobjektima koje se ni na koji način ne mogu dovesti u vezu saradnicima tužioca-protivtuženog. Sve i da je dokazano da su ti






Republike Srpske i druge ovlaš ćene institucije utvr đ ene ovim zakonom.

Banke koje imaju dozvolu od Agencije pružaju usluge platnog prometa u skladu sa propisima Agencije, odredbama ovog zakona i drugim propisima.

Č lan 14. Plaćanja preko rač una obavljaju se: bezgotovinski, gotovim novcem i obrač unom.

Bezgotovinska plaćanja (prenos sa rač una na rač un) i gotovinska plaćanja (uplate i isplate) preko rač una obavljaju se izdavanjem naloga za plaćanje u korist , odnosno na teret rač una koji se vodi kod ovlaš ćene organizacije.

Č lan 17 . Naloge za plaćanje sa rač una ispostavljaju:1. uč esnici u platnom prometu - imaoci rač una;2. uč esnici u platnom prometu - povjerioci po osnovu:

hartija od vrijednosti, drugih instrumenata osiguranja plaćanja i ostalih propisanih ili ugovorenih ovlaš ćenja;

3. organi i organizacije na osnovu zakonskih ovlaš ćenja;4. ovlaš ćene organizacije na osnovu sudskih i drugih

izvršnih isprava, zakonskih i ugovorenih ovlaš ćenja za ispostavljanje svojih internih naloga radi izvršenja datih naloga, naplate naknada za usluge, ispravke grešaka i sl .

Naloge za plaćanje potpisuju lica č iji su potpisi deponovani kod ovlaš ćene organizacije, odnosno druga ovlaš ćena lica koja postupaju po sluč ajevima iz stava 1. tač ka 3. i 4. ovog č lana.

22. U Zakonu o obaveznim odnosima ("Službeni listSFRJ" br. 29/78, 39/85 i 57/89, te "Službeni glasnik RepublikeSrpske" br. 17/93, 3/96 i 39/03) relevantne odredbe glase:

Nač elo savjesnosti i poštenjaČ lan 12.U zasnivanju obaveznih odnosa i ostvarivanju prava i

obaveza iz tih odnosa strane su dužne da se pridržavaju nač ela savjesnosti i poštenja.

Osnovi odgovornostiČ lan 154.(1) Ko drugome prouzrokuje štetu dužan je da je

nadoknadi, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice.

[...].ŠtetaČ lan 155.Šteta je umanjenje neč ije imovine (obič na šteta) i

spreč avanje njenog povećanja (izmakla korist), kao i nanošenje drugome fizič kog ili psihič kog bola ili straha (nematerijalna šteta).

Zahtjev da se ukloni opasnost šteteČ lan 156 .(1) Svako može da zahtijeva od drugoga da ukloni izvor

opasnosti od koga prijeti znatnija šteta njemu ili neodređ enom broju lica, kao i da se uzdrži od djelatnosti od koje proizilazi uznemiravanje ili opasnost štete, ako se nastanak uznemiravanja ili štete ne može spriječ iti odgovarajućim mjerama.

[...].Odgovornost preduzećaČ lan 170.(1) Za štetu koju zaposleni u radu ili u vezi sa radom

prouzrokuje trećem licu odgovara preduzeće u kome je zaposleni radio u trenutku prouzrokovanja štete, osim ako dokaže da je zaposleni u datim okolnostima postupao onako kako je trebalo.

[...]. Ispunjenje obaveze i posljedice neispunjenjaČ lan 262.

[...](2) Kad dužnik ne ispuni obavezu ili zakasni sa njenim

ispunjenjem, povjerilac ima pravo da zahtijeva i naknadu štete koju je usljed toga pretrpio.

[...].

23. U Zakonu o parničnom postupku ("Službeni glasnik Republike Srpske" br. 58/03, 85/03, 74/05, 63/07 i 49/09)relevantne odredbe glase:

Č lan 137 .Svako lica koje se poziva kao svjedok dužno je da se

odazove pozivu, a ako ovim zakonom nije drugač ije određ eno,dužno je i da svjedoč i.

Kao svjedoci mogu se saslušati samo lica koja su sposobna da daju obavještenja o č injenicama koje se dokazuju.

Stranka koja predlaže da se određ eno lica sasluša kao svjedok mora prije toga navesti o č emu ono treba da svjedoč i i navesti njegovo ime, prezime i boravište.

Č lan 144.[...].Svjedok će se uvijek pitati otkud mu je poznato ono o

č emu svjedoč i.VI. Dopustivost

24. U skladu sa članom VI/3.b) Ustava Bosne iHercegovine, Ustavni sud, također, ima apelacijsku nadležnostu pitanjima koja su sadržana u ovom ustavu kada ona postanu predmet spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni iHercegovini.

25. U skladu sa članom 16. stav 1. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protiv presude, odnosno odluke koja se njome pobija, iscrpljeni svidjelotvorni pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako se podnese u roku od 60 dana od dana kada je podnosilac apelacije primio odluku o posljednjem djelotvornom pravnom lijekukojeg je koristio.

26. U konkretnom slučaju predmet osporavanja

apelacijom je Presuda Vrhovnog suda broj 71 0 Ps 009909 09Rev od 27. oktobra 2011. godine protiv koje nema drugihdjelotvornih pravnih lijekova mogućih prema zakonu. Zatim,osporenu presudu apelantica je primila 16. decembra 2011.godine, a apelacija je podnesena 22. decembra 2011. godine, tj.u roku od 60 dana, kako je propisano članom 16. stav 1. PravilaUstavnog suda. Konačno, apelacija ispunjava i uvjete iz člana16. st. 2. i 4. Pravila Ustavnog suda, jer nije očito ( prima facie)neosnovana, niti postoji neki drugi formalni razlog zbog kojegapelacija nije dopustiva.

27. Imajući u vidu odredbe člana VI/3.b) Ustava Bosne iHercegovine, člana 16. st. 1, 2. i 4. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud je utvrdio da predmetna apelacija u ovom dijeluispunjava uvjete u pogledu dopustivosti.

VII. Meritum

28. Apelantica navodi da joj je pobijanom presudom povrijeđeno pravo na pravično suđenje iz člana II/3.e) UstavaBosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije i pravo na imovinu iz člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine ičlana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju.


Član II/3. Ustava Bosne i Hercegovine u relevantnomdijelu glasi:


e) Pravo na pravič no saslušanje u građ anskim i krivič nim stvarima i druga prava u vezi sa krivič nim postupkom.




Član 6. stav 1. Evropske konvencije u relevantnom dijelu glasi:1. Prilikom utvr đ ivanja građ anskih prava i obaveza ili

osnovanosti bilo kakve krivič ne optužbe protiv njega, svako ima pravo na pravič no suđ enje i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim, zakonom ustanovljenim

sudom. (...).29. Prije svega, Ustavni sud smatra da se u predmetnom postupku odlučivalo o naknadi štete, odnosno da se radi o predmetu koji je građanskopravne prirode. U skladu sanavedenim, član 6. stav 1. Evropske konvencije je primjenjiv ukonkretnom slučaju. Prema tome, Ustavni sud mora ispitati dali je postupak pred sudom bio pravičan onako kako to zahtijevačlan 6. stav 1. Evropske konvencije.

30. Ustavni sud, prije svega, uočava da je tužilac- protivtuženi tražio naknadu štete koju je, navodno, pretrpio zatošto je apelantica neosnovano, tj. bez naloga, prenijela novčanasredstva sa njegovog na svoj račun. Međutim, apelantica smatrada je to mogla izvršiti, tj. da joj pripada ukupan iznos sumnjivihtransakcija, umanjen za onaj iznos koji je već prenijela na svojračun, zato što je, kako ona tumači, tužilac-protivtuženi

postupao protivno ugovoru i principu savjesnosti i poštenja,31. Ustavni sud podsjeća da nije nadležan da vrši provjeruutvr đenih činjenica i načina na koji su redovni sudovi protumačili pozitivnopravne propise osim ukoliko odlukeredovnih sudova krše ustavna prava. To će biti slučaj kadaodluka redovnog suda ne uključuje ili pogrešno primjenjujeustavno pravo, kada je primjena pozitivnopravnih propisa bilaočito proizvoljna, kada je relevantni zakon sam po sebineustavan, ili kada je došlo do povrede osnovnih procesnih prava, kao što su pravo na pravičan postupak, pravo na pristupsudu, pravo na efektivan pravni lijek i u drugim slučajevima(vidi, Ustavni sud, Odluka broj U 29/02 od 27. juna 2003.godine, objavljena u "Službenom glasniku Bosne iHercegovine" broj 31/03). Također, pravičnost postupka seocjenjuje na osnovu postupka kao cjeline (vidi, Ustavni sud,

Odluka broj U 63/01 od 27. juna 2003. godine, objavljena u"Službenom glasniku Bosne i Hercegovine" broj 38/03, iEvropski sud za ljudska prava, Thomas protiv Ujedinjenog Kraljevstva, presuda od 10. maja 2005. godine, aplikacija broj19354/02). Ustavni sud podsjeća i na praksu Evropskog suda zaljudska prava iz koje proizlazi, također, da su domaći sudovidužni da obrazlože svoje presude pri čemu ne moraju datidetaljne odgovore na svaki navod, ali ako je podnesak suštinskivažan za ishod predmeta, sud se u tom slučaju u svojoj presudimora njime posebno pozabaviti. Dakle, sudska odluka moraimati razloge na kojima je zasnovana i mora imati obrazloženje, pogotovu na podnesak koji je suštinski važan za ishod spora. Usuprotnom, postoji povreda člana 6. stav 1. Evropskekonvencije (vidi, Evropski sud, Van der Hurk protiv Holandije, presuda od 19. aprila 1994. godine, stav 61).

32. Ustavni sud smatra da su prvostepeni sud idrugostepeni sud usvojili protivtužbeni zahtjev, a odbili tužbenizahtjev, te za navedeno dali sljedeća obrazloženja: Izjavesvjedoka potvr đuju da su sporne transakcije vršene na POS-terminalu kod tužioca-protivtuženog protivno odredbamaugovora, POS-terminalom manipulirala su lica zaposlena kodtužioca-protivtuženog, koja su unosila podatke u POS-terminali postizala to da u jednom momentu transakcija bude potvr đena,što ukazuje da su tužilac-protivtuženi ili njegova ovlaštena licagrubo zloupotrijebila svoja ovlaštenja zbog kojih je transakcija bila potvr đena, odnosno odobrena kroz POS-terminal. Poštoodredbe člana 7. ugovora, između ostalog, propisuju da bankaneće odobravati sredstva iz elektronskih transakcija sakarticama nastalih na prodajnom mjestu primaoca kartice i uslučaju ako transakcija nije nastala kao rezultat korištenjakartice, a pošto su sporne transakcije nastale metodom ručnog

unosa bez prisutnosti kartice, tužilac-protivtuženi, koji nijereagirao na data upozorenja ("zadržati karticu" i sl.), povrijedio je odredbe člana 7. ugovora. Dakle, svi provedeni dokazi potvr đuju da se tužilac-protivtuženi nije pridržavao ugovornihobaveza, a niti dobrih poslovnih običaja prilikom obavljanja

spornih transakcija, odnosno da je postupao suprotno pravilimakoja se traže od dobrog privrednika, tj. suprotno principusavjesnosti i poštenja iz člana 12. ZOO. Zbog navedenog,tužilac-protivtuženi je, u smislu čl. 154. i 262. stav 2. ZOO,odgovoran za štetu u visini od 150.850,00 KM, koju jeapelantica umanjila prebacivanjem iznosa od 96.665,60 KM saračuna tužioca-protivtuženog na svoj račun, tako da apelantici pripada iznos od 54.184,40 KM. Pošto apelantica niti jednomradnjom nije prouzrokovala štetu tužiocu-protivtuženom usmislu člana 154. do člana 209. ZOO, te člana 262. stav 2.ZOO, tužbeni zahtjev tužioca-protivtuženog je odbijen.

33. Međutim, potpuno suprotan stav slijedi izobrazloženja presude Vrhovnog suda, koji je usvojio tužbenizahtjev tužioca-protivtuženog, a odbio apelanticin protivtužbenizahtjev. Razloge za usvajanje tužbenog zahtjeva Vrhovni sud je

našao u odredbama člana 14. stav 2. u vezi sa članom 17.Zakona o unutrašnjem platnom prometu, koje propisuju da se prenos sa jednog računa na drugi vrši na osnovu naloga kojiimalac računa ispostavlja banci kao nosiocu platnog prometa.Pošto tužilac-protivtuženi nije dao nalog apelantici da iznos od96.665,60 KM sa njegovog prebaci na svoj račun i time blokiranavedena sredstva tužioca-protivtuženog, te pošto nije postojaoni nalog ovlaštenog organa ili organizacije da se izvrši ovatransakcija, apelantica je, u smislu člana 154. ZOO, pričinilaštetu tužiocu-protivtuženom zbog čega je osnovan tužbenizahtjev. Razloge za odbijanje protivtužbenog zahtjeva Vrhovnisud je obrazložio na sljedeći način: iz odredaba člana 2.ugovora slijedi da se tužilac-protivtuženi obavezao da će prilikom prodaje robe ili usluga prihvatiti kartice kaoinstrument bezgotovinskog plaćanja ukoliko to traže korisnici

kartice i ukoliko apelantica nije stavila nikakvu zabranu iliograničenje. Ni tužilac-protivtuženi, a ni njegovi radnici nisu postupili protivno navedenoj ugovornoj obavezi, jer su uspornom periodu, tj. od 14. do 20. januara 2003. godine, prihvatili platne kartice i obavili transakcije koje je tuženaodobrila, što ukazuje da nije bilo zabrane ili ograničenja odapelantice. Iz odredaba člana 7. ugovora ne proizlaze obavezetužioca-protivtuženog, već apelanticina ovlaštenja da utaksativno navedenim slučajevima ne odobri sredstva iztransakcija sa karticama, a apelantica je odobrila tužiocu- protivtuženom sredstva iz spornih transakcija, koji ne možesnositi odgovornost za apelanticine postupke, ukoliko je onaodobrila transakciju iako za to nisu bili ispunjeni uvjeti.Također, nema pouzdanih dokaza o tome da su spornetransakcije vršene ručnim unosom podataka u POS-terminal bez korištenja kartice, jer iz nalaza i mišljenja vještakafinansijske struke slijedi da se iz priložene dokumentacije nemože utvrditi na koji način su korištene kartice (provlačenjemili ručnim unosom), te da nema nepravilnosti u obavljenimtransakcijama, jer na svim spornim računima "MasterCard"stoji da je isplatu odobrila apelantica. Uprkos ovakvom nalazu,nižestepeni sudovi su udovoljili protivtužbenom zahtjevu, pozivajući se isključivo na izjave svjedoka koji su radnicitužene i menadžer u firmi "MasterCard" koji nemajuneposredna lična zapažanja o spornim transakcijama, jer nisu bili prisutni pri vršenju tih transakcija. Oni su, u suštini, preuzeli ulogu vještaka, jer su se izjašnjavali o činjenicamavezanim za poslovanje platnim karticama, tj. iz njihovih navodase samo može zaključiti da oni smatraju da su predmetnetransakcije sporne, ali ne postoje objektivni pokazatelji da su tetransakcije zaista bile nezakonite, odnosno da se radilo o




prevari. Svjedoci u ovom sporu nisu se izjašnjavali očinjenicama u vezi sa osnovanosti tužbenog i protivtužbenogzahtjeva, već o mogućnostima špekuliranja sa platnimkarticama i metodama kako se to može suzbiti, tako da se naosnovu njihovih izjava nije mogla utvrditi osnovanost

protivtužbenog zahtjeva. Dakle, apelantica nije dokazala da sutransakcije u spornom periodu u kasinu "Romanov" bilenezakonite, a i da jeste, nema dokaza da su radnici tužioca- protivtuženog omogućili vršenje takvih transakcija, te, dalje,sve da je i dokazano da su ti radnici postupali protivpravno,odnosno da su prekršili odredbe ugovora, nema dokaza da jeapelantica pretrpjela štetu, jer su štetu pretrpjeli apelanticiniklijenti, budući da su novčana sredstva skinuta sa njihovihračuna. Apelantica nije tvrdila u postupku da je ona ta sredstvanaknadila korisnicima kartica, niti je na tu okolnost provodiladokaze, zbog čega se može zaključiti da njezina imovina nijeumanjena u smislu člana 155. ZOO, što je uvjet za naknaduštete prema članu 154. istog zakona.

34. Ustavni sud će, prvo, analizirati dio obrazloženja presude Vrhovnog suda u vezi sa usvajanjem tužbenog zahtjeva

tužioca-protivtuženog. Ustavni sud uočava da iz činjeničnogstanja slijedi da je apelantica uplaćivala novčane iznose naosnovu izvršenih transakcija na račun tužioca-protivtuženog naosnovi ugovora, te da je određeni iznos sa njegovog prebacilana svoj račun. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje na odredbečlana 14. stav 2. Zakona o unutrašnjem platnom prometu koje propisuju: Bezgotovinska plaćanja (prenos sa rač una na rač un)i gotovinska plaćanja (uplate i isplate) preko rač una obavljaju se izdavanjem naloga za plaćanje u korist , odnosno na teret rač una koji se vodi kod ovlaštene organizacije, te na odredbečlana 17. istog zakona koje, između ostalog, propisuju: Naloge za plaćanje sa rač una ispostavljaju:

1. uč esnici u platnom prometu - imaoci rač una; 4.ovlaštene organizacije na osnovi sudskih i drugih izvršnih isprava, zakonskih i ugovorenih ovlaštenja za ispostavljanje

svojih internih naloga radi izvršenja datih naloga, naplate naknada za usluge, ispravke grešaka i sl . Dakle, navedeneodredbe propisuju mogućnost prenosa novčanih sredstava, aliuz nalog imaoca računa, odnosno nalog ovlaštenih institucija u posebnim slučajevima. Pri činjenici da je apelantica prenijelanovčani iznos tužioca-protivtuženog na svoj račun bezispunjenja uvjeta propisanih citiranim odredbama, potpuno je jasno i argumentirano obrazloženje Vrhovnog suda da jetužiocu-protivtuženom pričinila štetu, zato što je apelanticanezakonito raspolagala njegovim sredstvima, tj. ispunjeni suuvjeti iz člana 154. ZOO, tako da tužilac-protivtuženi ima pravo na naknadu štete.

35. U odnosu na dio obrazloženja presude Vrhovnog sudakojim je odbijen apelanticin tužbeni zahtjev, Ustavni sudsmatra da odredbe člana 154. ZOO, između ostalog, propisuju:1) Ko drugome prouzrokuje štetu dužan je da je naknadi,ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice, da odredbe člana 155. istog zakona propisuju: Šteta je umanjenje neč ije imovine (obič na šteta) i spreč avanje njezinog povećanja (izmakla korist), kao i nanošenje drugome fizič kog ili psihič kog bola ili straha (nematerijalna šteta). Dalje, odredbe člana 262.stav 2. ZOO propisuju: Kad dužnik ne ispuni obavezu ili zakasni sa njezinim ispunjenjem, povjerilac ima pravo zahtijevati i naknadu štete koju je usljed toga pretrpio. Dakle,navedene odredbe definiraju pojam štete (potrebno je da postojiili umanjenje imovine, ili sprečavanje povećanja imovine, ilinanošenje fizičkog ili psihičkog bola), uvjete za naknadu štete,te mogućnost da se zahtijeva naknada štete ako dužnik zakasniili ne ispuni obavezu. Međutim, u konkretnom slučaju ne postoje naznake da je apelantici umanjena imovina, niti da jespriječeno povećanje njezine imovine, odnosno da obrazloženje

presude Vrhovnog suda ukazuje da je, upravo u smisluodredaba člana 7. ugovora, apelantica mogla da ne odobritužiocu-protivtuženom sredstva iz spornih transakcija, ali da jeona ta sredstva odobrila. Ustavni sud smatra, kako to i uobrazloženju pobijane presude navodi i Vrhovni sud, da su štetu

mogli pretrpjeti apelanticini klijenti, a da je apelanticanaknadila štetu njima, došlo bi do umanjenja njezine imovine,tako da bi se, u smislu člana 155. ZOO, moglo govoriti o šteti.Imajući u vidu navedeno, a u smislu prethodno navedenog principa, Ustavni sud ne može konstatirati da detaljno i iscrpnoobrazložena odluka Vrhovnog suda krši apelanticina ustavna prava, nego upravo suprotno, tj. da sadrži odgovore nasuštinsko pitanje zašto je usvojen tužbeni zahtjev tužioca- protivtuženog, a odbijen apelanticin protivtužbeni zahtjev.Ustavni sud ukazuje na to da bi, razmatrajući to kako suredovni sudovi tumačili odredbe ugovora, izašao iz okvira svojenadležnosti, pogotovo zato što apelantica ne ukazuje na bilokakvu nepravičnost postupka u njegovom proceduralnomdijelu, nego povredu prava na pravično suđenje nalazi u pogrešnom tumačenju odredaba Zakona o unutrašnjem platnom

prometu i odredaba ZOO. U skladu sa navedenim, Ustavni sudsmatra da osporenom presudom nije povrijeđeno apelanticino pravo na pravično suđenje.

36. Dalje, apelanticino pozivanje na Odluku Ustavnogsuda broj AP 3050/07 od 17. septembra 2009. godine (dostupnana web-stranici Ustavnog suda: www.ustavnisud.ba) u kojoj jeUstavni sud analizirao presude redovnih sudova koji su,navodno, odlučivali o istom činjenično-pravnom pitanju nijeosnovano. Naime, u tom postupku tužilac-protivtuženi potraživao je od Unicredit Zagrebačke banke d.d. Mostar iznosod 97.540,00 KM, zato što je ona u početku isplaćivala svojeugovorne obaveze da bi u 2003. godini obustavila isplatu zbogčega je on tražio naknadu štete u iznosu od 97.540,00 KM.Redovni sudovi su odbili tužbeni zahtjev, zato što odredbečlana 3. ugovora propisuju: "Banka nije dužna da izvrši

plaćanje trgovcu po prispjelim računima ako je potpis na slipukrivotvoren, ili je slip potpisalo neovlašteno lice…", a pošto seto sve događalo u konkretnom slučaju, Unicredit Zagrebačka banka d.d. Mostar je pravilno postupila kada je obustavilaisplatu. Tužilac-protivtuženi ponašao se suprotno principusavjesnosti i poštenja iz člana 12. ZOO prilikom provođenjatransakcija, a Unicredit Zagrebačka banka d.d. Mostar nije povrijedila ugovornu obavezu, tako da tužilac-protivtuženi nijedokazao postojanje pravne osnove za nastanak štete (čl. 154. do209. i član 262. stav 2. ZOO). Dakle, u ovom slučaju potpuno je jasno da je došlo do obustave isplate u smislu odredabaugovora, odnosno da se nije radilo o prenosu novčanihsredstava sa računa bez naloga. Osim toga, potpuno suprotnoapelanticinim navodima, u postupku koji je Ustavni sudanalizirao stav redovnih sudova i jeste da je za nastanak štete potrebno dokazati pravnu osnovu u kojem smislu obrazloženjedaje i Vrhovni sud u predmetnom slučaju.

37. Ustavni sud zaključuje da osporenom presudom nije povrijeđeno apelanticino pravo na pravično suđenje iz članaII/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropskekonvencije.

Pravo na imovinu

38. Apelantica se, također, žali da joj je osporenomodlukom povrijeđeno i pravo na imovinu iz člana II/3.k) UstavaBosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropskukonvenciju. Apelantica posebno ne obrazlaže kršenje ovog prava, već svoje navode zasniva na proizvoljnoj primjenimaterijalnog prava. Međutim, razmatrajući ove navode u okvirunavoda o povredi člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine ičlana 6. stav 1. Evropske konvencije, Ustavni sud je već




zaključio da su ti navodi neosnovani. Stoga, Ustavni sud smatrada nema ničega što u konkretnom slučaju ukazuje na to da je povrijeđeno apelanticino pravo na imovinu iz člana II/3.k)Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uzEvropsku konvenciju, odnosno zaključuje da su i ovi

apelanticini navodi neosnovani.VIII. Zaključak

39. U situaciji kada je Vrhovni sud vrlo detaljno iargumentirano obrazložio svoju odluku kojom je, u smislurelevantnih odredaba Zakona o unutrašnjem platnom prometu,tužbeni zahtjev tužioca-protivtuženog usvojio, te, u smislurelevantnih odredaba ZOO, apelanticin protivtužbeni zahtjevodbio, ne postoji povreda prava na pravično suđenje iz članaII/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropskekonvencije i prava na imovinu iz člana II/3.k) Ustava Bosne iHercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropskukonvenciju.

40. Donošenjem ove odluke prestajе da važi OdlukaUstavnog suda Bosne i Hercegovine o privremenoj mjeri brojAP 4949/11 od 23. februara 2012. godine.

41. Na osnovu člana 61. st. 1. i 3. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke.

42. Prema članku VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine,odluke Ustavnog suda su konačne i obavezujuće.


Prof. dr. Miodrag Simović, s. r.

Ustavni sud Bosne i Hercegovine u Vijeću od pet sudaca,u predmetu broj AP 4949/11, rješavajući apelaciju "Nove banke" a.d. Banjaluka, na temelju članka VI/3.(b) UstavaBosne i Hercegovine, članka 59. stavak 2. točka 2. i članka 61.st. 1. i 3. Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" br. 60/05, 64/08 i51/09), u sastavu:

Miodrag Simović, predsjednik Valerija Galić, dopredsjednicaSeada Palavrić, dopredsjednicaMato Tadić, sudacMirsad Ćeman, sudacna sjednici održanoj 15. svibnja 2012. godine donio je

ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMUOdbija se kao neutemeljena apelacija "Nove banke" a.d.

Banjaluka podnesena protiv Presude Vrhovnog sudaRepublike Srpske broj 71 0 Ps 009909 09 Rev od 27. listopada2011. godine.

Donošenjem ove odluke prestaje važiti Odluka Ustavnogsuda Bosne i Hercegovine o privremenoj mjeri broj AP 4949/11

od 23. veljače 2012. godine.Odluku objaviti u "Službenom glasniku Bosne iHercegovine", "Službenim novinama Federacije Bosne iHercegovine", "Službenom glasniku Republike Srpske" i u"Službenom glasniku Distrikta Br čko Bosne i Hercegovine".


1. "Nova banka"a.d. Banjaluka (u daljnjem tekstu:apelantica) iz Banjaluke, koju zastupa Ljiljana Božičić-Popović, odvjetnica iz Banjaluke, podnijela je 22. prosinca2011. godine Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjemtekstu: Ustavni sud) apelaciju protiv Presude Vrhovnog sudaRepublike Srpske (u daljnjem tekstu: Vrhovni sud) broj 71 0 Ps009909 09 Rev od 27. listopada 2011. godine. Apelantica je 23.siječnja 2012. godine podnijela zahtjev za donošenje

privremene mjere kojom bi Ustavni sud odredio posebnu mjeruzabrane izvršenja presude Vrhovnog suda do donošenja odlukeo apelaciji. Apelantica je 24. siječnja i 2. travnja 2012. godinedopunila apelaciju.


2. Na temelju članka 22. st. 1. i 2. Pravila Ustavnog suda,od Vrhovnog suda i tužitelja-protutuženog "Kings export-importa" d.o.o. Banjaluka (u daljnjem tekstu: tužitelj- protutuženi) zatraženo je 3. veljače 2012. godine da dostaveodgovore na apelaciju.

3. Vrhovni sud i tužitelj-protutuženi dostavili su odgovor na apelaciju 7. i 8. veljače 2012. godine.

4. Na temelju članka 26. stavak 2. Pravila Ustavnog suda,odgovori na apelaciju proslijeđeni su apelantici 6. travnja 2012.godine.

5. Ustavni sud je na sjednici Malog vijeća, održanoj 23.veljače 2012. godine, u predmetu broj AP 4949/11 donioOdluku o privremenoj mjeri kojom je usvojio apelantičinzahtjev za donošenje privremene mjere i odgodio izvršenjePresude Vrhovnog suda broj 71 0 Ps 009909 09 Rev od 27.listopada 2011. godine do donošenja odluke o apelaciji.III. Činjenično stanje

6. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelantičinihnavoda i dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu sesumirati na sljedeći način:

7. Presudom Osnovnog suda u Banjaluci (u daljnjemtekstu: Osnovni sud) broj 1171 Ps 009 909 07 Ps od 17. prosinca 2008. godine u ponovnom postupku odbijen je tužbenizahtjev tužitelja-protutuženog kojim je tražio da se obvežeapelantica da mu na ime naknade štete isplati iznos od96.665,60 KM sa zakonskim zateznim kamatama, te troškove postupka u iznosu od 10.010,00 KM. Istom presudom Osnovnisud je obvezao tužitelja-protutuženog da apelantici naknadiiznos od 54.184,40 KM sa zakonskom zateznom kamatom i da

joj naknadi troškove postupka u iznosu od 3.820,00 KM sazakonskom zateznom kamatom.8. U obrazloženju presude Osnovni sud je istaknuo da nije

sporno da su tužitelj-protutuženi i apelantica bili u poslovnomodnosu na temelju ugovora o obavljanju platnog prometa u poslovima prihvaćanja platnih kartica "MasterCard" od 28.studenog 2002. godine (u daljnjem tekstu: ugovor) iz kojegslijedi da se apelantica obvezala da će postaviti uređaj EFT-POS-terminal (uređaj koji omogućava plaćanje robe i usluga, udaljnjem tekstu: POS-terminal), a da se tužitelj-protutuženiobvezao da će prigodom prodaje robe, odnosno davanja uslugana zahtjev korisnika transakcija prihvatiti kartice iz programa"MasterCard", kao instrumente bezgotovinskog plaćanja. Dalje,nije sporno da je POS-terminal apelantica postavila u kazinu"Romanov", da je u razdoblju od 14. do 20. siječnja 2003.

godine izvršen veliki broj transakcija u ukupnom iznosu od150.850,00 KM, te da je apelantica svojim nalogom prenijelaiznos od 97.000,00 KM sa računa tužitelja-protutuženog na svojračun do okončanja policijske istrage (apelantica je podnijelakaznenu prijavu protiv tužitelja-protutuženog). Međutim,sporno je je li apelantica dužna tužitelju-protutuženomnaknaditi štetu u iznosu od 97.000,00 KM (iznos koji jeapelantica prenijela na svoj račun) nastalu kao rezultatneispunjenja obveza iz ugovora, odnosno je li tužitelj- protutuženi dužan apelantici naknaditi štetu u iznosu od54.184,40 KM, koja je nastala kao rezultat nepravilnogkorištenja POS-terminala suprotno odredbama ugovora. Dakle,sporna je pravilnost odobrenih financijskih transakcija, tj. jesuli transakcije nastale korištenjem POS-terminala suprotnoodredbama ugovora.




9. Osnovni sud je istaknuo da iz izvatka sa POS-terminala proizlazi da je u razdoblju od 28. studenog 2002. godine do 21.siječnja 2003. godine obavljeno ukupno 219 transakcija od čegasamo u razdoblju od 14. do 21. siječnja 2003. godine 188transakcija u ukupnom iznosu od 150.850,00 KM. Iz

transakcijskog loga proizlazi da se 18 puta pojavila poruka"oduzeti karticu"; da se 36 puta pojavila poruka "nemadovoljno sredstava"; da se 17 puta pojavila poruka "pozvati banku izdavatelja kartice"; te da se 15 puta pojavila poruka"sumnjiva transakcija". Iz izjave svjedoka I.T. (osoba koja se bavi pitanjem prijevara u sustavu "MasterCard") slijedi da jeona napravila izvadak svih spornih transakcija za 2002. i 2003.godinu i od 106 spornih transakcija 76% glasi na kazino"Romanov", što predstavlja vrlo visok stupanj spornihtransakcija. Iz izjave svjedoka S.R. (uposlen kod apelantice na poslovima u svezi sa kartičnim poslovanjem) slijedi da je usiječnju 2003. godine uočeno prijevarno ponašanje na taj načinšto su strane banke osporavale transakcije ostvarene uapelantičinoj mreži, da se u početku nije moglo locirati gdje sute prijevarne radnje izvršene, da je u suradnji sa drugim

bankama otkriveno da se većina prijevarnih radnji desila uBanjaluci, da su u razdoblju od 20. prosinca 2002. godine do22. siječnja 2003. godine uočene neregularne stvari koje seodnose na kazino "Romanov" u opsegu od 85% u odnosu naukupan novčani iznos, da je apelantica, zajedno sa UnicreditZagrebačkom bankom d.d. Mostar, podnijela kaznenu prijavu protiv N.N. izvršitelja, da je tužiteljstvo otvorilo istragu, te da je jasno da je tužitelj-protutuženi stavio POS-terminal naraspolaganje stručnom kriminalcu koji je mogao isprobati raznevarijante kako da "počisti" određeni broj računa. Dalje, iz izjavesvjedoka D.J. (u to vrijeme bio uposlen kod apelantice) proizlazi da se u slučaju kazino "Romanov" radilo oneuobičajeno velikom broju autorizacija sa različitim karticamau kratkom vremenskom razdoblju, te da apelantica nije primilaniti jedan poziv od kazina "Romanov" kojim bi bila

obaviještena o postojanju takvih transakcija. Iz izjave svjedokaB.B. u svezi sa slučajem kazino "Romanov" slijedi da je riječ oslučaju koji je poznat u BiH po prijevarnim radnjama sa platnim karticama, i to sa terminalima triju banaka, te da se ulistingu ne može naći niti jedna transakcija koja nije sporna. Izizjave vještaka financijske struke slijedi da je sporno razdobljeod 14. do 20. siječnja 2003. godine, da je u tom razdobljuobavljen veliki broj transakcija u vrijednosti od 152.250,00KM, da je apelantica u razdoblju od 16. do 29. siječnja 2003.godine odobrila sredstva po osnovi elektronskih transakcijanastalih na POS- terminalu, da je apelantica iznos od 96.065,60KM sa računa tužitelja-protutuženog prenijela na svoj računzbog toga što korišteni broj kartice na POS-terminalu nijenastao kao rezultat korištenja kartice, nego da su novčanasredstva u iznosu od 150.850,00 KM rezultat ručnog unosa, alida se o pojedinostima u svezi sa ručnim unosom ne možeizjasniti. Osnovni sud je naveo da je prihvatio nalaz vještaka usvezi sa ukupnim iznosom transakcija i iznosom novčanihsredstava koje je apelantica prenijela na svoj račun. U odnosuna ostali dio nalaza, Osnovni sud je istaknuo da ga nije prihvatio zato što vještak nije stručan glede kartičnog poslovanja. Dalje, iz kaznene prijave vidljivo je da je, osimapelantice, isti problem imala Unicredit Zagrebačka banka d.d.Mostar, i to zbog ručnog unošenja podataka. Iz spisa Općinskogsuda u Mostaru slijedi da je vođen parnični postupak kod togsuda po tužbi tužitelja-protutuženog protiv UnicreditZagrebačke banke d.d. Mostar u kojem je tužitelj potraživaoiznos od 97.540,00 KM na ime naknade štete, po osnoviugovora o prihvaćanju platnih kartica kao sredstva bezgotovinskog plaćanja. Također je iz spisa vidljivo da sutransakcije nastale korištenjem POS-terminala Unicredit

Zagrebačke banke d.d. Mostar na identičan način kao i u ovom postupku samo za razdoblje od 14. do 23. studenog 2002.godine. Dakle, prvo su nastale sporne transakcije kodZagrebačke banke, pa kod apelantice.

10. Osnovni sud je naveo da iz izjava saslušanih svjedoka,

kojim je poklonio vjeru, slijedi da su sporne transakcije vršenena POS-terminalu kod tužitelja-protutuženog protivnoodredbama ugovora. Činjenica da su sporne transakcije prošlekroz POS-terminal, te da je za njih konstatirano da jetransakcija provedena ne znači da su provedene na propisaninačin, jer je POS-terminal uređaj kao svaki drugi uređaj,odnosno obična stvar kojom čovjek može manipulirati kako bi postigao cilj koji želi, a to su činile osobe koje su uposlene kodtužitelja-protutuženog. Te osobe su manipulirale podacimaunoseći ih u POS-terminal i postizale to da u jednom momentutransakcija bude potvr đena, ali da ovakvo njihovo ponašanjenije moglo stvoriti obvezu prema apelantici. Dakle, bitno je toda je tužitelj-protutuženi, ili njegove ovlaštene osobe, grubozlouporabio svoje ovlasti zbog kojih je transakcija bila potvr đena, odnosno odobrena kroz POS-terminal. Osnovni sud

je naveo da je člankom 7. ugovora, između ostalog, propisanoda banka neće odobravati sredstva iz elektronskih transakcija sakarticama nastala na prodajnom mjestu primatelja kartice i uslučaju ako transakcija nije nastala kao rezultat korištenjakartice. Pošto su sporne transakcije nastale metodom ručnogunosa bez prisutnosti kartice, "gađanjem" iznosa limita na pojedinim karticama unošenjem broja kartice za osobu koja nije bila u tom momentu kod tužitelja-protutuženog koji nijereagirao na dana upozorenja ("zadržati karticu" i sl.), apelantica je pravilno postupila odbijajući isplatu koju je tužitelj- protutuženi u tužbi tražio. Osnovni sud je istaknuo da svi provedeni dokazi potvr đuju da se tužitelj-protutuženi nije pridržavao ugovornih obveza, a niti dobrih poslovnih običaja prigodom obavljanja spornih transakcija, odnosno da je postupao suprotno pravilima koja se traže od dobrog

gospodarstvenika, tj. suprotno načelu savjesnosti i poštenja izčlanka 12. ZOO. Zbog navedenog, tužitelj-protutuženi je, usmislu čl. 154. i 262. stavak 2. ZOO, odgovoran za štetu uvisini od 150.850,00 KM koju je apelantica umanjila prebacivanjem iznosa od 96.665,60 KM sa računa tužitelja- protutuženog na svoj račun, tako da je dosudio apelantici iznosod 54.184,40 KM. Apelantica niti jednom radnjom nije prouzročila štetu tužitelju-protutuženom u smislu članka 154.do članka 209. ZOO, te članka 262. stavak 2. ZOO. Eventualnašteta koju je tužitelj-protutuženi pretrpio nastala je isključivonjegovom krivnjom.

11. Presudom Okružnog suda u Banjaluci (u daljnjemtekstu: Okružni sud) broj 71 0 Ps 009909 09 Pž od 27. travnja2009. godine odbijen je priziv tužitelja-protutuženog i potvr đena prvostupanjska presuda. U obrazloženju presudeOkružni sud je istaknuo da je odluka prvostupanjskog suda pravilna, zato što je tužitelj-protutuženi naplatu usluga vršiosuprotno odredbama ugovora, tzv. ručnim unosom, iako je u60% slučajeva tužitelj-protutuženi upozoren da se karticaoduzme ili da transakcija nije odobrena, nakon čega je tužitelj- protutuženi i dalje unosio podatke do momenta dok transakcijanije odobrena, što ukazuje da je nezakonito postupao. U svezisa prizivnim navodima da je apelantica odobrila te transakcije,Okružni sud je naveo da to nije bitno, već je bitno to da jetužitelj-protutuženi zlouporabio način korištenja POS-terminala, odnosno da je postupao suprotno odredbi članka 7. usvezi sa člankom 2. ugovora, što podrazumijeva elektronskounošenje podataka, a ne ručni unos. Zbog navedenog, tužitelj- protutuženi je sebi pribavio imovinsku korist uslijed čega su prizivni navodi neutemeljeni.




12. Presudom Vrhovnog suda broj 71 0 Ps 009909 09 Revod 27. listopada 2011. godine revizija tužitelja-protutuženog jeuvažena i preinačene su nižestupanjske presude tako što jeusvojen tužbeni zahtjev tužitelja-protutuženog i obvezanaapelantica da mu isplati iznos od 96.665,60 KM sa zakonskom

zateznom kamatom, te da mu naknadi troškove postupka uiznosu od 10.010,00 KM sa zakonskim zateznim kamatama.Istom presudom odbijen je apelantičin protutužbeni zahtjevkojim je tražila da se tužitelj-protutuženi obveže da joj na imenaknade štete isplati iznos od 54.184,40 KM sa zakonskomzateznom kamatom i troškove postupka, te je obvezanaapelantica da tužitelju-protutuženom naknadi troškove prizivnog i revizijskog postupka u iznosu od 7.095,00 KM.

13. U obrazloženju presude Vrhovni sud je istaknuo da je predmet ovog spora tužbeni zahtjev tužitelja-protutuženogkojim je tražio da mu apelantica isplati iznos koji je bez osnova prenijela sa njegovog na svoj račun i apelantičin protutužbenizahtjev kojim je tražila naknadu štete koju su joj prouzročilidjelatnici tužitelja-protutuženog kršenjem ugovornih obveza.Vrhovni sud je istaknuo da su nižestupanjski sudovi pogrešno

primijenili materijalno pravo i donijeli pogrešne odluke. Naime,nesporno je da je apelantica 29. siječnja 2003. godine sa računatužitelja-protutuženog "skinula" iznos od 96.665,60 KM i tajiznos prebacila na svoj račun, bez znanja i odobrenja tužitelja- protutuženog. Sporno je je li postupala nezakonito kada je toizvršila, odnosno je li imala pravni temelj da dio sredstava koja je prethodno uplatila na račun tužitelja-protutuženog, sukladnočlanku 5. ugovora, vrati na svoj račun, tj. bez znanja tužitelja- protutuženog prenese sa njegovog računa na svoj račun.Vrhovni sud je istaknuo da, sukladno odredbi članka 14. stavak 2. u svezi sa člankom 17. Zakona o unutarnjem platnom prometu, prijenos sa jednog računa na drugi vrši se na temeljunaloga koji imatelj računa ispostavlja banci kao nositelju platnog prometa, sukladno članku 4. istog zakona. Tužitelj- protutuženi nije dao nalog apelantici da iznos od 96.665,60 KM

sa njegovog prebaci na svoj račun i time blokira navedenasredstva tužitelja-protutuženog, a nije postojao ni nalogovlaštenog tijela ili organizacije da se izvrši ova transakcija. Izapelantičine pismene obavijesti od 10. veljače 2003. godineslijedi da je apelantica sumnjala da su izvršene prijevarneradnje prilikom plaćanja karticama metodom ručnog unosa, što je bilo razlogom da apelantica blokira sredstva tužitelja- protutuženog do okončanja policijske istrage iako nije postojaotakav nalog ni od suda, ni od tužiteljstva ili tijela unutarnjih poslova. Iz navedenog slijedi da je apelantica time što jenezakonito raspolagala sredstvima tužitelja-protutuženog njemu pričinila štetu, pa su ispunjeni uvjeti iz članka 154. Zakona oobveznim odnosima (u daljnjem tekstu: ZOO) da se tužitelju- protutuženom dosudi naknada štete u iznosu od 96.665,60 KMsa kamatama. Budući da sredstva koja je apelantica sa računatužitelja-protutuženog neutemeljeno "skinula" predstavljajuimovinu tužitelja-protutuženog, apelantica je povrijedilanjegovo pravo na mirno uživanje imovine.

14. U odnosu na apelantičin protutužbeni zahtjev, Vrhovnisud je istaknuo sljedeće: Opće načelo je da svatko odgovara zasvoje postupke i radnje, da je u članku 170. stavak 1. ZOOustanovljena odgovornost poduzeća za štetu koju njegovidjelatnici u radu ili u svezi sa radom prouzroče trećim osobama.Poduzeće za postupke svojih djelatnika ne odgovara po osnovikrivnje, već po načelu objektivne odgovornosti. Štetni događaj je radnja iz koje nastane šteta ako je djelo učinjeno na radu ili usvezi sa radom. U pitanju su radnje u tijeku radnog vremena ina radnom mjestu u okviru djelokruga rada. Šteta može nastati ikršenjem ugovora. Pretpostavka odgovornosti za drugog je da je u pitanju nezakonita radnja iako to nije posebice propisano.Osim toga, moraju postojati i druge pretpostavke za nastanak

obveza, kao što su uzročna veza i šteta. Dalje, sukladno odredbičlanka 262. stavak 2. ZOO, kad dužnik ne ispuni obvezu ilizakasni sa ispunjenjem, povjeritelj ima pravo zahtijevati inaknadu štete koju je uslijed toga pretrpio, ali mora dokazati postojanje štete, njezinu vrstu i visinu, te uzročnu vezu. U

konkretnom slučaju nisu ispunjene pretpostavke da tužitelj- protutuženi apelantici naknadi štetu. Stajalište nižestupanjskihsudova da je tužitelj-protutuženi prekršio odredbe čl. 2. i 7.ugovora nije prihvatljivo. Naime, odredbama članka 2. ugovoratužitelj-protutuženi se obvezao da će prigodom prodaje robe iliusluga prihvatiti kartice "Mastercard" kao instrument bezgotovinskog plaćanja ukoliko to traže korisnici kartice iukoliko apelantica nije stavila nikakvu zabranu ili ograničenje. Ni tužitelj-protutuženi, ni njegovi djelatnici nisu postupili protivno navedenoj ugovornoj obvezi, jer su u spornomrazdoblju, tj. od 14. do 20. siječnja 2003. godine, prihvatili platne kartice i obavili transakcije koje je tužena odobrila, štoukazuje da nije bilo zabrane ili ograničenja od apelantice.Dalje, odredbama članka 7. ugovora nisu propisane obvezetužitelja-protutuženog, već apelantičine ovlasti da u taksativno

navedenim slučajevima ne odobri sredstva iz transakcija sakarticama, a apelantica je odobrila tužitelju-protutuženomsredstva iz spornih transakcija, koji ne može snositiodgovornost za apelantičine postupke ukoliko je ona odobrilatransakciju iako za to nisu bili ispunjeni uvjeti. Obvezatužitelja-protutuženog nije bila da provjerava bonitet kartice iidentitet korisnika kartice, jer to ne slijedi iz ugovora, tako daon utemeljeno ukazuje da je apelantica imala obvezu neodobriti transakcije za koje smatra da nisu valjane, a ona to nijeučinila. Također, ugovor ne predviđa zabranu ručnog unosa podataka, mada je pravilo da se kartice koriste provlačenjemkroz terminal. Međutim, u ovom slučaju nema pouzdanihdokaza o tomu da su sporne transakcije vršene ručnim unosom podataka u POS-terminal bez korištenja kartice. Navedenoslijedi iz nalaza i mišljenja vještaka financijske struke koji je

naveo da se iz priložene dokumentacije ne može utvrditi na kojinačin su korištene kartice (provlačenjem ili ručnim unosom), teda nema nepravilnosti u obavljenim transakcijama, jer na svimspornim računima "MasterCarda" stoji da je isplatu odobrilaapelantica. Usprkos ovakvom nalazu, nižestupanjski sudovi suudovoljili protutužbenom zahtjevu, pozivajući se isključivo naizjave svjedoka. S tim u svezi, Vrhovni sud je ukazao naodredbe članka 127. Zakona o parničnom postupku (u daljnjemtekstu: ZPP) koje propisuju da svjedok može biti svaka fizičkaosoba koja je u stanju da svojim čulima zapazi neku činjenicu ida je prenese sudu u dokaznom postupku, da odredbe članka144. stavak 3. istog zakona propisuju da se svjedok uvijek mora pitati otkud mu je poznato ono što svjedoči. Međutim, u ovom postupku kao svjedoci saslušani su djelatnici tužene i menadžer u tvrtki "MasterCard" koji nemaju neposredna osobnazapažanja o spornim transakcijama, jer nisu bili nazočni privršenju tih transakcija. Oni su, u biti, preuzeli ulogu vještaka, jer su se izjašnjavali o činjenicama vezanim za poslovanje platnim karticama, tj. iz njihovih navoda se samo možezaključiti da oni smatraju da su predmetne transakcije sporne,ali da ne postoje objektivni pokazatelji da su te transakcijeodista bile nezakonite, odnosno da se radilo o prijevari. Dalje,Vrhovni sud je naveo da rezultat kaznene prijave koju je podnijela apelantica protiv N.N. osoba nije bilo pokretanjekaznenog postupka, odnosno podizanje optužnice protivodređenih osoba. S tim u svezi, revizija utemeljeno ukazuje dase svjedoci u ovom sporu nisu izjašnjavali o činjenicama usvezi sa utemeljenosti tužbenog i protutužbenog zahtjeva, već omogućnostima špekuliranja sa platnim karticama i metodamakako se to može suzbiti, tako da se na temelju njihovih izjavanije mogla utvrditi utemeljenost protutužbenog zahtjeva.




15. Vrhovni sud je zaključio da iz navedenog slijedi daapelantica nije dokazala da su transakcije u spornom razdobljuu kazinu "Romanov" bile nezakonite. Međutim, da je to idokazano, nema dokaza da su djelatnici tužitelja-protutuženogomogućili vršenje takvih transakcija. Treba uzeti u obzir da su

u istom razdoblju zabilježene sumnjive transakcije i prigodom plaćanja u drugim poduzećima, trgovinama i ugostiteljskimobjektima koje se ni na koji način ne mogu dovesti u svezu sadjelatnicima tužitelja-protutuženog. Sve i da je dokazano da suti djelatnici postupali protupravno, odnosno da su prekršiliodredbe ugovora, nema dokaza da je apelantica pretrpjela štetu, jer su štetu pretrpjeli apelantičini klijenti, budući da su novčanasredstva skinuta sa njihovih računa, a apelantica nije tvrdila u postupku da je ona ta sredstva naknadila korisnicima kartica,niti je na tu okolnost provodila dokaze, zbog čega se možezaključiti da njezina imovina nije umanjena u smislu članka155. ZOO, što je uvjet za naknadu štete prema članku 154. istogzakona.

IV. Apelacijaa) Navodi iz apelacije

16. Apelantica smatra da joj je pobijanom presudom povrijeđeno pravo na pravično suđenje iz članka II/3.(e) UstavaBosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencijeza zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda (u daljnjem tekstu:Europska konvencija) i pravo na imovinu iz članka II/3.(k)Ustava Bosne i Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uzEuropsku konvenciju. Apelantica navodi da je neutemeljenoodbijen njezin protutužbeni zahtjev, jer je tijekom postupkautvr đeno da je tužitelj-protutuženi zlouporabio korištenjeuređaja, odnosno da je postupao suprotno odredbi članka 7. usvezi sa člankom 2. ugovora. Naime, provedeni dokazi potvr đuju nepravilnosti u obavljenim transakcijama (na ekranusu se pojavljivale sljedeće poruke: "oduzeti karticu", "pozvati banku izdavatelja transakcije", "sumnjiva transakcija" i dr.), alitužitelj-protutuženi nije ništa poduzimao tako da je sudjelovao

u nastanku štete pričinjene apelantici. Dalje, osim što setužitelj-protutuženi nije pridržavao preuzetih ugovornih obveza,nije se pridržavao ni dobrih poslovnih običaja, tako da je postupak prigodom provedbe spornih transakcija u izravnojvezi sa načelom savjesnosti i poštenja iz članka 12. ZOO.Apelantica ističe da je pogrešno stajalište Vrhovnog suda da jeona pričinila štetu tužitelju-protutuženom, zato što je protivnoodredbi članka 14. stavak 2. u svezi sa člankom 17. Zakona ounutarnjem platnom prometu izvršila prijenos novčanihsredstava, a da nije imala nalog za prijenos, jer ona nije biladužna izvršiti plaćanje nekome tko ne postupa sukladnougovoru. Dakle, na pravilno utvr đeno činjenično stanje pred prvostupanjskim i drugostupanjskim sudom Vrhovni sud je pogrešno primijenio materijalno pravo, potencirajući apsolutnonetočnu činjenicu da u konkretnom slučaju nema pouzdanih

dokaza da su sporne transakcije vršene ručnim unosom podataka u POS-terminal. Apelantica ističe da je njezina pismena obavijest od 10. veljače 2003. godine, koja jedostavljena tužitelju-protutuženom, osnova za primjenu članka156. stavak 1. ZOO, odnosno da, u smislu članka 170. stavak 1.ZOO, apelantica ima pravo na naknadu štete koju joj je prouzročio tužitelj-protutuženi. Apelantica navodi da je Ustavnisud donio Odluku broj AP 3050/07 kojom je odbio kaoneutemeljenu apelaciju tužitelja-protutuženog koju je podnio protiv odluka Vrhovnog suda Federacije BiH, Kantonalnogsuda u Mostaru i Općinskog suda u Mostaru, koji su odbilitužbeni zahtjev tužitelja-protutuženog u predmetu čija jeidentična pravna osnova kao u predmetnom slučaju.

17. Apelantica je 24. siječnja 2012. godine dostavila prijedlog za izvršenje presude Vrhovnog suda, a 2. travnja2012. godine dostavila je presudu Okružnog suda.


18. Vrhovni sud je naveo da nisu povrijeđena prava kojaapelantica navodi u apelaciji. Naime, apelantica neutemeljenonavodi da je u postupku utvr đeno da je tužitelj-protutuženizlouporabio uređaj i time sebi pribavio imovinsku korist, budući da je apelantica samo sumnjala da se radi o prijevarnimradnjama, ali nije dokazala da su takve radnje izvršene, niti dasu djelatnici tužitelja-protutuženog sudjelovali u tim radnjama. Nikada nije podignuta optužnica protiv osoba koje su počinilenavodne prijevarne radnje. Apelantica je odobrila svetransakcije koje su izvršile osobe za koje tvrdi da su prevaranti, pa postoji sumnja da su djelatnici uposleni kod apelanticesudjelovali u tim radnjama. Tužitelj-protutuženi nije prekršiougovor zaključen sa apelanticom, jer je vršio samo onetransakcije koje je apelantica prethodno odobrila, niti je sebi pribavio korist, nego je naplatio svoje usluge putem bezgotovinskog plaćanja. Također, ni apelantica nije pretrpjelaštetu, jer njezina imovina nije umanjena, a sve i da su postojale prijevarne radnje nekih osoba (što nije utvr đeno), štetu bi pretrpjeli klijenti banke čije su platne kartice zlouporabljene, anije je pretrpjela apelantica, niti ima dokaza da je ona timklijentima štetu naknadila.

19. Vrhovni sud je, dalje, naveo da nije točno da setužitelj-protutuženi ugovorom obvezao da provjerava validnost platnih kartica. Naprotiv, tu provjeru je morala vršiti apelantica prije nego što odobri platnu transakciju, a ona je sve spornetransakcije odobrila, pa mora i snositi eventualne štetne posljedice ukoliko je to odobrenje dala bez prethodnih provjera.Posebice treba naglasiti da je, ustvari, apelantica postupalanezakonito, jer je bez ičijeg naloga, tj. samovoljno, "skinula"novac sa računa tužitelja-protutuženog i prebacila ga na svojračun. Ona nije imala ovlast to učiniti čak ni u slučaju da je

tužitelj-protutuženi odista prekršio ugovor, već je samo mogla podnijeti tužbu protiv tužitelja-protutuženog zbog navodne povrede ugovorne obveze, pa ukoliko dobije spor, tražitiizvršenje presude. Dakle, apelantica je povrijedila imovinutužitelja-protutuženog, a ne suprotno. Vrhovni sud je naveo danije utemeljeno apelantičino pozivanje na spor koji je vodiotužitelj-protutuženi pred Općinskim sudom u Mostaru,Kantonalnim sudom u Mostaru i Vrhovnim sudom FederacijeBosne i Hercegovine, jer je u tom sporu postojala pravomoćnakaznena presuda kojom su određene osobe proglašene krivimzbog prijevare u poslovanju sa platnim karticama, a u ovoj parnici nije utvr đeno je li bilo prijevare i tko je za toodgovoran. Ni ostale činjenice nisu bile identične, pa se nijemogla donijeti ni identična odluka, a ni stranke nisu bile istekao u ovom sporu, niti je tužbeni zahtjev bio isti, pri čemu

posebice treba naglasiti da u tom postupku banka nije postavilazahtjev za naknadu štete, jer nije pretrpjela bilo kakvu štetu.20. Tužitelj-protutuženi je istaknuo da je apelacija, u biti,

ponavljanje odgovora na reviziju koji je u cijelosti odbijen kaoneutemeljen. Naime, Vrhovni sud je apelantici jasno stavio doznanja koji su materijalni propisi primijenjeni, ukazaoapelantici na koji način je korištena kartica i da je svaki put nalistiću pisalo "transakcija odobrena". Da je kartica bilasumnjiva ili blokirana, onda je ni ručno unošenje ne bi moglodeblokirati. Također je apelantici ukazano da se ne možedisponirati tuđim sredstvima a da za to nema naloga. Tužitelj- protutuženi je predložio da se apelacija odbije, te da se obvežeapelantica da mu izmiri troškove odgovora na apelaciju.




V. Relevantni propisi

21. U Zakonu o unutrašnjem platnom prometu ("Službene novine Republike Srpske" broj 12/01) relevantneodredbe glase:

Č lan 4.

Ovlaš ćene organizacije za obavljanje platnog prometa (u daljem tekstu: ovlaš ćene organizacije) u smislu ovog zakona su: banke koje imaju dozvolu Agencije za bankarstvo Republike Srpske (u daljem tekstu: Agencija) za obavljanje poslova platnog prometa, Centralna banka Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Centralna banka) i Služba za platni promet Republike Srpske i druge ovlaš ćene institucije utvr đ ene ovim zakonom.

Banke koje imaju dozvolu od Agencije pružaju usluge platnog prometa u skladu sa propisima Agencije, odredbama ovog zakona i drugim propisima.

Č lan 14. Plaćanja preko rač una obavljaju se: bezgotovinski,

gotovim novcem i obrač unom. Bezgotovinska plaćanja (prenos sa rač una na rač un) i

gotovinska plaćanja (uplate i isplate) preko rač una obavljaju se izdavanjem naloga za plaćanje u korist , odnosno na teret rač una koji se vodi kod ovlaš ćene organizacije.

Č lan 17 . Naloge za plaćanje sa rač una ispostavljaju:1. uč esnici u platnom prometu – imaoci rač una;2. uč esnici u platnom prometu – povjerioci po osnovu:

hartija od vrijednosti, drugih instrumenata osiguranja plaćanja i ostalih propisanih ili ugovorenih ovlaš ćenja;

3. organi i organizacije na osnovu zakonskih ovlaš ćenja;4. ovlaš ćene organizacije na osnovu sudskih i drugih

izvršnih isprava, zakonskih i ugovorenih ovlaš ćenja za ispostavljanje svojih internih naloga radi izvršenja datih naloga, naplate naknada za usluge, ispravke grešaka i sl .

Naloge za plaćanje potpisuju lica č iji su potpisi

deponovani kod ovlaš ćene organizacije, odnosno druga ovlaš ćena lica koja postupaju po sluč ajevima iz stava 1. tač ka 3. i 4. ovog č lana.

22. U Zakonu o obaveznim odnosima ("Službeni listSFRJ" br. 29/78, 39/85 i 57/89, te "Službeni glasnik RepublikeSrpske" br. 17/93, 3/96 i 39/03) relevantne odredbe glase:

Nač elo savjesnosti i poštenjaČ lan 12.U zasnivanju obaveznih odnosa i ostvarivanju prava i

obaveza iz tih odnosa strane su dužne da se pridržavaju nač ela savjesnosti i poštenja.

Osnovi odgovornostiČ lan 154.(1) Ko drugome prouzrokuje štetu dužan je da je

nadoknadi, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove

krivice.[...].ŠtetaČ lan 155.Šteta je umanjenje neč ije imovine (obič na šteta) i

spreč avanje njenog povećanja (izmakla korist), kao i nanošenje drugome fizič kog ili psihič kog bola ili straha (nematerijalna šteta).

Zahtjev da se ukloni opasnost šteteČ lan 156 .(1) Svako može da zahtijeva od drugoga da ukloni izvor

opasnosti od koga prijeti znatnija šteta njemu ili neodređ enom broju lica, kao i da se uzdrži od djelatnosti od koje proizilazi uznemiravanje ili opasnost štete, ako se nastanak uznemiravanja ili štete ne može spriječ iti odgovarajućim

mjerama.

[...].Odgovornost preduzećaČ lan 170.(1) Za štetu koju zaposleni u radu ili u vezi sa radom

prouzrokuje trećem licu odgovara preduzeće u kome je

zaposleni radio u trenutku prouzrokovanja štete, osim ako dokaže da je zaposleni u datim okolnostima postupao onako kako je trebalo.

[...]. Ispunjenje obaveze i posljedice neispunjenjaČ lan 262.[...](2) Kad dužnik ne ispuni obavezu ili zakasni sa njenim

ispunjenjem, povjerilac ima pravo da zahtijeva i naknadu štetekoju je usljed toga pretrpio.

[...].23. U Zakonu o parničnom postupku ("Službeni glasnik

Republike Srpske" br. 58/03, 85/03, 74/05, 63/07 i 49/09)relevantne odredbe glase:

Č lan 137 .

Svako lice koje se poziva kao svjedok dužno je da se odazove pozivu, a ako ovim zakonom nije drugač ije određ eno,dužno je i da svjedoč i.

Kao svjedoci mogu se saslušati samo lica koja su sposobna da daju obavještenja o č injenicama koje se dokazuju.

Stranka koja predlaže da se određ eno lice sasluša kao svjedok mora prije toga navesti o č emu ono treba da svjedoč i i navesti njegovo ime, prezime i boravište.

Č lan 144.[...].Svjedok će se uvijek pitati otkud mu je poznato ono o

č emu svjedoč i.

VI. Dopustivost

24. Sukladno članku VI/3.(b) Ustava Bosne iHercegovine, Ustavni sud, također, ima apelacijsku nadležnost

u pitanjima koja su sadržana u ovom ustavu kada ona postanu predmetom spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni iHercegovini.

25. Sukladno članku 16. stavak 1. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protiv presude, odnosno odluke koja se njome pobija, iscrpljeni sviučinkoviti pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako se podnese u roku od 60 dana od dana kada je podnositeljapelacije primio odluku o posljednjem učinkovitom pravnomlijeku kojeg je koristio.

26. U konkretnom slučaju predmet osporavanjaapelacijom je Presuda Vrhovnog suda broj 71 0 Ps 009909 09Rev od 27. listopada 2011. godine protiv koje nema drugihučinkovitih pravnih lijekova mogućih prema zakonu. Potom,osporenu presudu apelantica je primila 16. studenog 2011.

godine, a apelacija je podnesena 22. prosinca 2011. godine, tj. uroku od 60 dana, kako je propisano člankom 16. stavak 1.Pravila Ustavnog suda. Konačno, apelacija ispunjava i uvjete izčlanka 16. st. 2. i 4. Pravila Ustavnog suda, jer nije očito ( prima facie) neutemeljena, niti postoji neki drugi formalni razlog zbogkojeg apelacija nije dopustiva.

27. Imajući u vidu odredbe članka VI/3.(b) Ustava Bosne iHercegovine, članka 16. st. 1, 2. i 4. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud je utvrdio da predmetna apelacija u ovom dijeluispunjava uvjete u pogledu dopustivosti.

VII. Meritum

28. Apelantica navodi da joj je pobijanom presudom povrijeđeno pravo na pravično suđenje iz članka II/3.(e) UstavaBosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencijei pravo na imovinu iz članka II/3.(k) Ustava Bosne i




Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uz Europskukonvenciju.


Članak II/3. Ustava Bosne i Hercegovine u relevantnomdijelu glasi:

Sve osobe na teritoriju Bosne i Hercegovine uživaju ljudska prava i temeljne slobode iz ovog č lanka stavak 2, što uključ uje:

e) Pravo na pravič no saslušanje u građ anskim i krivič nim stvarima i druga prava vezana za krivič ne postupke.

Članak 6. stavak 1. Evropske konvencije u relevantnomdijelu glasi:

1. Prilikom utvr đ ivanja građ anskih prava i obveza ili osnovanosti bilo kakve kaznene optužbe protiv njega, svako ima pravo na pravič nu i javnu raspravu u razumnom roku pred neovisnim i nepristranim, zakonom ustanovljenim sudom. (...).

29. Prije svega, Ustavni sud smatra da se u predmetnom postupku odlučivalo o naknadi štete, odnosno da se radi o predmetu koji je građanskopravne naravi. Sukladnonavedenom, članak 6. stavak 1. Europske konvencije je primjenjiv u konkretnom slučaju. Prema tomu, Ustavni sudmora ispitati je li postupak pred sudom bio pravičan onakokako to zahtijeva članak 6. stavak 1. Europske konvencije.

30. Ustavni sud, prije svega, uočava da je tužitelj- protutuženi tražio naknadu štete koju je, navodno, pretrpio zatošto je apelantica neutemeljeno, tj. bez naloga, prenijela novčanasredstva sa njegovog na svoj račun. Međutim, apelantica smatrada je to mogla izvršiti, tj. da joj pripada ukupan iznos sumnjivihtransakcija, umanjen za onaj iznos koji je već prenijela na svojračun, zato što je, kako ona tumači, tužitelj-protutuženi postupao protivno ugovoru i načelu savjesnosti i poštenja,

31. Ustavni sud podsjeća da nije mjerodavan vršiti provjeru utvr đenih činjenica i načina na koji su redoviti sudovi protumačili pozitivnopravne propise osim ukoliko odlukeredovitih sudova krše ustavna prava. To će biti slučaj kada

odluka redovitog suda ne uključuje ili pogrešno primjenjujeustavno pravo, kada je primjena pozitivnopravnih propisa bilaočito proizvoljna, kada je relevantni zakon sam po sebineustavan, ili kada je došlo do povrede temeljnih procesnih prava, kao što su pravo na pravičan postupak, pravo na pristupsudu, pravo na efektivan pravni lijek i u drugim slučajevima(vidi, Ustavni sud, Odluka broj U 29/02 od 27. lipnja 2003.godine, objavljena u "Službenom glasniku Bosne iHercegovine" broj 31/03). Također, pravičnost postupka seocjenjuje na temelju postupka kao cjeline (vidi, Ustavni sud,Odluka broj U 63/01 od 27. lipnja 2003. godine, objavljena u"Službenom glasniku Bosne i Hercegovine" broj 38/03, iEuropski sud za ljudska prava, Thomas protiv Ujedinjenog Kraljevstva, presuda od 10. svibnja 2005. godine, aplikacija broj 19354/02). Ustavni sud podsjeća i na praksu Europskog

suda za ljudska prava iz koje proizlazi, također, da su domaćisudovi dužni obrazložiti svoje presude pri čemu ne moraju datidetaljne odgovore na svaki navod, ali ako je podnesak suštinskivažan za ishod predmeta, sud se u tomu slučaju u svojoj presudimora njime posebice pozabaviti. Dakle, sudska odluka moraimati razloge na kojima je utemeljena i mora imatiobrazloženje, pogotovu na podnesak koji je suštinski važan zaishod spora. U suprotnom, postoji povreda članka 6. stavak 1.Europske konvencije (vidi, Europski sud, Van der Hurk protiv Nizozemske, presuda od 19. travnja 1994. godine, stav 61).

32. Ustavni sud smatra da su prvostupanjski sud idrugostupanjski sud usvojili protutužbeni zahtjev, a odbilitužbeni zahtjev, te za navedeno dali sljedeća obrazloženja:Izjave svjedoka potvr đuju da su sporne transakcije vršene naPOS-terminalu kod tužitelja-protutuženog protivno odredbama

ugovora, POS-terminalom manipulirale su osobe uposlene kodtužitelja-protutuženog, koje su unosile podatke u POS-terminali postizale to da u jednom momentu transakcija bude potvr đena,što ukazuje da su tužitelj-protutuženi ili njegove ovlašteneosobe grubo zlouporabili svoje ovlasti zbog kojih je transakcija

bila potvr đena, odnosno odobrena kroz POS-terminal. Poštoodredbe članka 7. ugovora, između ostalog, propisuju da bankaneće odobravati sredstva iz elektronskih transakcija sakarticama nastalih na prodajnom mjestu primatelja kartice i uslučaju ako transakcija nije nastala kao rezultat korištenjakartice, a pošto su sporne transakcije nastale metodom ručnogunosa bez prisutnosti kartice, tužitelj-protutuženi, koji nijereagirao na dana upozorenja ("zadržati karticu" i sl.), povrijedio je odredbe članka 7. ugovora. Dakle, svi provedeni dokazi potvr đuju da se tužitelj-protutuženi nije pridržavao ugovornihobveza, a niti dobrih poslovnih običaja prigodom obavljanjaspornih transakcija, odnosno da je postupao suprotno pravilimakoja se traže od dobrog gospodarstvenika, tj. suprotno načelusavjesnosti i poštenja iz članka 12. ZOO. Zbog navedenog,tužitelj-protutuženi je, u smislu čl. 154. i 262. stavak 2. ZOO,

odgovoran za štetu u visini od 150.850,00 KM, koju jeapelantica umanjila prebacivanjem iznosa od 96.665,60 KM saračuna tužitelja-protutuženog na svoj račun, tako da apelantici pripada iznos od 54.184,40 KM. Pošto apelantica niti jednomradnjom nije prouzročila štetu tužitelju-protutuženom u smislučlanka 154. do članka 209. ZOO, te članka 262. stavak 2. ZOO,tužbeni zahtjev tužitelja-protutuženog je odbijen.

33. Međutim, potpuno suprotno stajalište slijedi izobrazloženja presude Vrhovnog suda, koji je usvojio tužbenizahtjev tužitelja-protutuženog, a odbio apelantičin protutužbenizahtjev. Razloge za usvajanje tužbenog zahtjeva Vrhovni sud jenašao u odredbama članka 14. stavak 2. u svezi sa člankom 17.Zakona o unutarnjem platnom prometu, koje propisuju da se prijenos sa jednog računa na drugi vrši na temelju naloga kojiimatelj računa ispostavlja banci kao nositelju platnog prometa.

Pošto tužitelj-protutuženi nije dao nalog apelantici da iznos od96.665,60 KM sa njegovog prebaci na svoj račun i time blokiranavedena sredstva tužitelja-protutuženog, te pošto nije postojaoni nalog ovlaštenog tijela ili organizacije da se izvrši ovatransakcija, apelantica je, u smislu članka 154. ZOO, pričinilaštetu tužitelju-protutuženom zbog čega je utemeljen tužbenizahtjev. Razloge za odbijanje protutužbenog zahtjeva Vrhovnisud je obrazložio na sljedeći način: iz odredaba članka 2.ugovora slijedi da se tužitelj-protutuženi obvezao da će prigodom prodaje robe ili usluga prihvatiti kartice kaoinstrument bezgotovinskog plaćanja ukoliko to traže korisnicikartice i ukoliko apelantica nije stavila nikakvu zabranu iliograničenje. Ni tužitelj-protutuženi, a ni njegovi djelatnici nisu postupili protivno navedenoj ugovornoj obvezi, jer su uspornom razdoblju, tj. od 14. do 20. siječnja 2003. godine, prihvatili platne kartice i obavili transakcije koje je tuženaodobrila, što ukazuje da nije bilo zabrane ili ograničenja odapelantice. Iz odredaba članka 7. ugovora ne proizlaze obvezetužitelja-protutuženog, već apelantičine ovlasti da u taksativnonavedenim slučajevima ne odobri sredstva iz transakcija sakarticama, a apelantica je odobrila tužitelju-protutuženomsredstva iz spornih transakcija, koji ne može snositiodgovornost za apelantičine postupke, ukoliko je ona odobrilatransakciju iako za to nisu bili ispunjeni uvjeti. Također, nema pouzdanih dokaza o tomu da su sporne transakcije vršeneručnim unosom podataka u POS-terminal bez korištenja kartice, jer iz nalaza i mišljenja vještaka financijske struke slijedi da seiz priložene dokumentacije ne može utvrditi na koji način sukorištene kartice (provlačenjem ili ručnim unosom), te da nemanepravilnosti u obavljenim transakcijama, jer na svim spornimračunima "MasterCard" stoji da je isplatu odobrila apelantica.




Usprkos ovakvom nalazu, nižestupanjski sudovi su udovoljili protutužbenom zahtjevu, pozivajući se isključivo na izjavesvjedoka koji su djelatnici tužene i menadžer u tvrtki"MasterCard" koji nemaju neposredna osobna zapažanja ospornim transakcijama, jer nisu bili nazočni pri vršenju tih

transakcija. Oni su, u biti, preuzeli ulogu vještaka, jer su seizjašnjavali o činjenicama vezanim za poslovanje platnimkarticama, tj. iz njihovih navoda se samo može zaključiti da onismatraju da su predmetne transakcije sporne, ali ne postojeobjektivni pokazatelji da su te transakcije odista bilenezakonite, odnosno da se radilo o prijevari. Svjedoci u ovomsporu nisu se izjašnjavali o činjenicama u svezi sa utemeljenostitužbenog i protutužbenog zahtjeva, već o mogućnostimašpekuliranja sa platnim karticama i metodama kako se to možesuzbiti, tako da se na temelju njihovih izjava nije mogla utvrditiutemeljenost protutužbenog zahtjeva. Dakle, apelantica nijedokazala da su transakcije u spornom razdoblju u kazinu"Romanov" bile nezakonite, a i da jeste, nema dokaza da sudjelatnici tužitelja-protutuženog omogućili vršenje takvihtransakcija, te,dalje, sve da je i dokazano da su ti djelatnici

postupali protupravno, odnosno da su prekršili odredbeugovora, nema dokaza da je apelantica pretrpjela štetu, jer suštetu pretrpjeli apelantičini klijenti, budući da su novčanasredstva skinuta sa njihovih računa. Apelantica nije tvrdila u postupku da je ona ta sredstva naknadila korisnicima kartica,niti je na tu okolnost provodila dokaze, zbog čega se možezaključiti da njezina imovina nije umanjena u smislu članka155. ZOO, što je uvjet za naknadu štete prema članku 154. istogzakona.

34. Ustavni sud će, prvo, analizirati dio obrazloženja presude Vrhovnog suda u svezi sa usvajanjem tužbenogzahtjeva tužitelja-protutuženog. Ustavni sud uočava da izčinjeničnog stanja slijedi da je apelantica uplaćivala novčaneiznose na temelju izvršenih transakcija na račun tužitelja- protutuženog na osnovi ugovora, te da je određeni iznos sa

njegovog prebacila na svoj račun. S tim u svezi, Ustavni sudukazuje na odredbe članka 14. stavak 2. Zakona o unutarnjem platnom prometu koje propisuju: Bezgotovinska plaćanja (prijenos sa rač una na rač un) i gotovinska plaćanja (uplate i isplate) preko rač una obavljaju se izdavanjem naloga za plaćanje u korist , odnosno na teret rač una koji se vodi kod ovlaštene organizacije, te na odredbe članka 17. istog zakonakoje, između ostalog, propisuju: Naloge za plaćanje sa rač una ispostavljaju:

1. sudionici u platnom prometu - imatelji rač una; 4.ovlaštene organizacije na osnovi sudskih i drugih izvršnih isprava, zakonskih i ugovorenih ovlasti za ispostavljanje svojih internih naloga radi izvršenja danih naloga, naplate naknada za usluge, ispravke grešaka i sl . Dakle, navedene odredbe propisuju mogućnost prijenosa novčanih sredstava, ali uz nalogimatelja računa, odnosno nalog ovlaštenih institucija u posebnim slučajevima. Pri činjenici da je apelantica prenijelanovčani iznos tužitelja-protutuženog na svoj račun bezispunjenja uvjeta propisanih citiranim odredbama, potpuno je jasno i argumentirano obrazloženje Vrhovnog suda da jetužitelju-protutuženom pričinila štetu, zato što je apelanticanezakonito raspolagala njegovim sredstvima, tj. ispunjeni suuvjeti iz članka 154. ZOO, tako da tužitelj-protutuženi ima pravo na naknadu štete.

35. U odnosu na dio obrazloženja presude Vrhovnog sudakojim je odbijen apelantičin tužbeni zahtjev, Ustavni sudsmatra da odredbe članka 154. ZOO, između ostalog, propisuju:1) Tko drugome prouzroč i štetu dužan je naknaditi je, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivnje, da odredbečlanka 155. istog zakona propisuju: Šteta je umanjenje neč ije imovine (obič na šteta) i spreč avanje njezinog povećanja

(izmakla korist), kao i nanošenje drugome fizič kog ili psihič kog bola ili straha (nematerijalna šteta). Dalje, odredbe članka 262.stavak 2. ZOO propisuju: Kad dužnik ne ispuni obvezu ili zakasni sa njezinim ispunjenjem, povjeritelj ima pravo zahtijevati i naknadu štete koju je usljed toga pretrpio. Dakle,

navedene odredbe definiraju pojam štete (potrebno je da postojiili umanjenje imovine, ili sprečavanje povećanja imovine, ilinanošenje fizičkog ili psihičkog bola), uvjete za naknadu štete,te mogućnost da se zahtijeva naknada štete ako dužnik zakasniili ne ispuni obvezu. Međutim, u konkretnom slučaju ne postojenaznake da je apelantici umanjena imovina, niti da je spriječeno povećanje njezine imovine, odnosno da obrazloženje presudeVrhovnog suda ukazuje da je, upravo u smislu odredaba članka7. ugovora, apelantica mogla ne odobriti tužitelju-protutuženomsredstva iz spornih transakcija, ali da je ona ta sredstvaodobrila. Ustavni sud smatra, kako to i u obrazloženju pobijane presude navodi i Vrhovni sud, da su štetu mogli pretrpjetiapelantičini klijenti, a da je apelantica naknadila štetu njima,došlo bi do umanjenja njezine imovine, tako da bi se, u smislučlanka 155. ZOO, moglo govoriti o šteti. Imajući u vidu

navedeno, a u smislu prethodno navedenog načela, Ustavni sudne može konstatirati da detaljno i iscrpno obrazložena odlukaVrhovnog suda krši apelantičina ustavna prava, nego upravosuprotno, tj. da sadrži odgovore na suštinsko pitanje zašto jeusvojen tužbeni zahtjev tužitelja-protutuženog, a odbijenapelantičin protutužbeni zahtjev. Ustavni sud ukazuje na to da bi, razmatrajući to kako su redoviti sudovi tumačili odredbeugovora, izašao iz okvira svoje nadležnosti, pogotovu zato štoapelantica ne ukazuje na bilo kakvu nepravičnost postupka unjegovom proceduralnom dijelu, nego povredu prava na pravično suđenje nalazi u pogrešnom tumačenju odredabaZakona o unutarnjem platnom prometu i odredaba ZOO.Sukladno navedenom, Ustavni sud smatra da osporenom presudom nije povrijeđeno apelantičino pravo na pravičnosuđenje.

36. Dalje, apelantičino pozivanje na Odluku Ustavnogsuda broj AP 3050/07 od 17. rujna 2009. godine (dostupna naweb-stranici Ustavnog suda: www.ustavnisud.ba) u kojoj jeUstavni sud analizirao presude redovitih sudova koji su,navodno, odlučivali o istom činjenično-pravnom pitanju nijeutemeljeno. Naime, u tom postupku tužitelj-protutuženi potraživao je od Unicredit Zagrebačke banke d.d. Mostar iznosod 97.540,00 KM, zato što je ona u početku isplaćivala svojeugovorne obveze da bi u 2003. godini obustavila isplatu zbogčega je on tražio naknadu štete u iznosu od 97.540,00 KM.Redoviti sudovi su odbili tužbeni zahtjev, zato što odredbečlanka 3. ugovora propisuju: "Banka nije dužna izvršiti plaćanjetrgovcu po prispjelim računima ako je potpis na slipukrivotvoren, ili je slip potpisala neovlaštena osoba…", a poštose to sve događalo u konkretnom slučaju, Unicredit Zagrebačka banka d.d. Mostar je pravilno postupila kada je obustavilaisplatu. Tužitelj-protutuženi ponašao se suprotno načelusavjesnosti i poštenja iz članka 12. ZOO prigodom provođenjatransakcija, a Unicredit Zagrebačka banka d.d. Mostar nije povrijedila ugovornu obvezu, tako da tužitelj-protutuženi nijedokazao postojanje pravne osnove za nastanak štete (čl. 154. do209. i članak 262. stavak 2. ZOO). Dakle, u ovom slučaju potpuno je jasno da je došlo do obustave isplate u smisluodredaba ugovora, odnosno da se nije radilo o prijenosunovčanih sredstava sa računa bez naloga. Osim toga, potpunosuprotno apelantičinim navodima, u postupku koji je Ustavnisud analizirao stav redovitih sudova i jeste da je za nastanak štete potrebno dokazati pravnu osnovu u kojem smisluobrazloženje daje i Vrhovni sud u predmetnom slučaju.

37. Ustavni sud zaključuje da osporenom presudom nije povrijeđeno apelantičino pravo na pravično suđenje iz člana




II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1.Europske konvencije.

Pravo na imovinu

38. Apelantica se, također, žali da joj je osporenomodlukom povrijeđeno i pravo na imovinu iz članka II/3.(k)Ustava Bosne i Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uzEuropsku konvenciju. Apelantica posebice ne obrazlaže kršenjeovog prava, već svoje navode temelji na proizvoljnoj primjenimaterijalnog prava. Međutim, razmatrajući ove navode u okvirunavoda o povredi članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine ičlanka 6. stavak 1. Europske konvencije, Ustavni sud je već zaključio da su ti navodi neutemeljeni. Stoga, Ustavni sudsmatra da nema ničega što u konkretnom slučaju ukazuje na toda je povrijeđeno apelantičino pravo na imovinu iz člankaII/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1uz Europsku konvenciju, odnosno zaključuje da su i oviapelantičini navodi neutemeljeni.

VIII. Zaključak

39. U situaciji kada je Vrhovni sud vrlo detaljno i

argumentirano obrazložio svoju odluku kojom je, u smislu

relevantnih odredaba Zakona o unutarnjem platnom prometu,tužbeni zahtjev tužitelja-protutuženog usvojio, te, u smislurelevantnih odredaba ZOO, apelantičin protutužbeni zahtjevodbio, ne postoji povreda prava na pravično suđenje iz člankaII/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1.

Europske konvencije i prava na imovinu iz članka II/3.(k)Ustava Bosne i Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uzEuropsku konvenciju.

40. Donošenjem ove odluke prestaje važiti OdlukaUstavnog suda Bosne i Hercegovine o privremenoj mjeri brojAP 4949/11 od 23. veljače 2012. godine.

41. Na temelju članka 61. st. 1. i 3. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke.

42. Prema članku VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine,odluke Ustavnog suda su konačne i obvezujuće.


Prof. dr. Miodrag Simović, v. r.




САДРЖАЈ

ПРЕДСЈЕДНИШТВО БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

597 Одлука о измјени и допуни Одлуке о учешћу групе инструктора Оружаних снага Босне и Херцеговине у операцији снаге Међународне безбједоносне помоћи у Исламској Републици Афганистан (српски језик) 1Odluka o izmjeni i dopuni Odluke o učešću grupeinstruktora Oružanih snaga Bosne i Hercegovine uoperaciji snage međunarodne sigurnosne pomoćiu Islamskoj Republici Afganistan (bosanski jezik) 1Odluka o izmjeni i dopuni Odluke o sudjelovanjugrupe instruktora Oružanih snaga Bosne iHercegovine u operaciji snage međunarodnesigurnosne pomoći u Islamskoj Republici Afgani-stan (hrvatski jezik) 2

598 Одлука о продужетку мандата официрима Оружаних снага Босне и Херцеговине у операцији Снаге међународне безбједоносне помоћи у Исламској Републици Афганистан (српски језик) 2Odluka o produžetku mandata oficirima Oružanihsnaga Bosne i Hercegovine u operaciji Snagemeđunarodne sigurnosne pomoći u IslamskojRepublici Afganistan (bosanski jezik) 3Odluka o produljenju mandata časnicimaOružanih snaga Bosne i Hercegovine u operacijiSnage međunarodne sigurnosne pomoći uIslamskoj Republici Afganistan (hrvatski jezik) 3

САВЈЕТ МИНИСТАРА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

599 Одлука о висини новчане накнаде за издате лиценце превозника, лиценце за возило и квалификационе картице возача (српски језик) 4Odluka o visini novčane naknade za izdate licence pri јevoznika, licence za vozilo i kvalifikaci јskekartice vozača (bosanski jezik) 5Odluka o visini novčane naknade za izdanelicencije prijevoznika, licencije za vozilo ikvalifikacijske kartice vozača (hrvatski jezik) 5

600 Одлука о висини накнаде плате за вријеме прекида рада до којег је дошло због околности за које запослени у институцији Босне и Херцеговине није крив (српски језик) 5Odluka o visini naknade plaće za vrijeme prekidarada do kojeg je došlo zbog okolnosti za koje

zaposleni u instituciji Bosne i Hercegovine nijekriv (bosanski jezik) 6Odluka o visini naknade plaće za vrijeme prekidarada do kojeg je došlo zbog okolnosti za kojeuposleni u instituciji Bosne i Hercegovine nijekriv (hrvatski jezik) 6

601 Одлука о сједишту Савјета за државну помоћ

Босне и Херцеговине (српски језик) 7Odluka o sjedištu Vijeća za državnu pomoć Bosnei Hercegovine (bosanski jezik) 7Odluka o sjedištu Vijeća za državnu potporuBosne i Hercegovine (hrvatski jezik) 7

602 Одлука о стицању држављанства Босне и Херцеговине (српски језик) 8Odluka o sticanju državljanstva Bosne iHercegovine (bosanski jezik) 8Odluka o stjecanju državljanstva Bosne iHercegovine (hrvatski jezik) 8

МИНИСТАРСТВО БЕЗБЈЕДНОСТИ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

603 Рјешење о одређивању подручја друмског

међународног граничног прелаза за робни промет Каменско (српски језик) 8Rješenje o određivanju područ ja drumskogmeđunarodnog graničnog prelaza za robni prometKamensko (bosanski jezik) 9Rješenje o određivanju područ ja cestovnogmeđunarodnog graničnog prijelaza za robni promet Kamensko (hrvatski jezik) 10

ДРЖАВНА РЕГУЛАТОРНА КОМИСИЈА ЗА ЕЛЕКТРИЧНУ ЕНЕРГИЈУ - ДЕРК

604 Одлука о избору предсједавајућег Државне регулаторне комисије за електричну енергију (српски језик) 11Odluka o izboru predsjedavajućeg Državneregulatorne komisije za električnu energiju

(bosanski jezik) 11Odluka o izboru predsjedatelja Državneregulatorne komisije za električnu energiju(hrvatski jezik) 11

605 Одлукa о издавању лиценце за дјелатност Независног оператора система (српски језик) 12Odluka o izdavanju licence za djelatnost Nezavisnog operatora sistema (bosanski jezik) 13Odluka o izdavanju licence za djelatnost Neovisnog operatora sustava (hrvatski jezik) 14

УСТАВНИ СУД БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

606 Одлука број АП 4013/09 (српски језик) 15Odluka broj AP 4013/09 (bosanski jezik) 21

Odluka brpj AP 4013/09 (hrvatski jezik) 26607 Одлука број АП 4949/11 (српски језик) 32Odluka broj AP 4949/11 (bosanski jezik) 40Odluka broj AP 4949/11 (hrvatski jezik) 47




Издавач: Овлаштена служба Дома народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине, Трг БиХ 1, Сарајево - За издавача: секретар Дома народаПарламентарне скупштине Босне и Херцеговине Марин Вукоја - Припрема и дистрибуција: ЈП НИО Службени лист БиХ Сарајево, Џемала Биједића 39/III -Директор: Драган Прусина - Телефони: Централа: 722-030 - Директор: 722-061 - Претплата: 722-054, факс: 722-071 - Огласни одјел: 722-049, 722-050, факс:722-074 - Служба за правне и опште послове: 722-051 - Рачуноводство: 722-044, 722-046 - Комерцијала: 722-042 - Претплата се утврђује полугодишње, ауплата се врши УНАПРИЈЕД у корист рачуна: UNICREDIT BANK д.д. 338-320-22000052-11, ВАКУФСКА БАНКА д.д. Сарајево 160-200-00005746-51,HYPO-ALPE-ADRIA-BANK А.Д. Бања Лука, филијала Брчко 552-000-00000017-12, RAIFFEISEN BANK д.д. БиХ Сарајево 161-000- 00071700-57 - Штампа:ГИК "ОКО" д. д. Сарајево - За штампарију:Мевлудин Хамзић - Рекламације за непримљене бројеве примају се 20 дана од изласка гласила."Службени гласник БиХ" је уписан у евиденцију јавних гласила под редним бројем 731. Упис у судски регистар код Кантоналног суда у Сарајеву, број УФ/I -2168/97 од 10.07.1997. године. - Идентификацијски број 4200226120002. - Порезни број 01071019. - ПДВ број 200226120002. Молимо претплатнике даобавезно доставе свој ПДВ број ради издавања пореске фактуре. Претплата за II полугодиште 2012. за "Службени гласник БиХ" и "Међународне уговоре"120,00 КМ, "Службене новине Федерације БиХ" 110,00 КМ.

Wе b издање: http://www.sluzbenilist.ba - годишња претплата 200,00 КМ



SLU@BENE OBJAVE

OGLASIKONKURSINATJEÂJI

KANCELARIJA ZA REVIZIJU INSTITUCIJA BiHNa osnovu~lana32. i 33. Zakonao reviziji institucija BiH

("Slu`beniglasnikBiH",broj12/06)i~lana8.stav(2)Zakonaoraduu institucijama BiH ("Slu`beni glasnik BiH", broj26/04,7/05, 48/05 i 60/10), za potrebe Kancelarije za revizijuinstitucija BiH objavquje se

OGLASZA POPUNU RADNIH MJESTA U KANCELARIJI ZA

REVIZIJU INSTITUCIJA BiHI - REVIZORI1/01 - Revizor za finansijsku reviziju

Opis poslovaVr{i reviziju, sastavqa izvje{taj o izvr{enoj reviziji, a

prema poslovimau Odjeqewuza finansijsku revizijuu kojem seobavqaju sve revizione operacije koje se odnose na vr{ewerevizije,izradurevizionihizvje{tajai drugi poslovi revizijei to:

a) revizija finansijskih izvje{taja: ova revizija obuhvatarevizijuidavawemi{qewaofinansijskimizvje{tajimakao {to su - bilans stawa, ra~un prihoda i izdataka,izvje{taj o izvr{ewu buxeta, izvje{taj o gotovinskimtokovima i ostale izvje{taje koji su propisani zakonom;

b) revizija uskla|enosti (saglasnosti, podudarnosti): ovarevizijaobuhvata provjeruda lirukovodioci institucijaBiH postupaju u skladu sa zakonima i propisima BiH, tj.da li su transakcije o kojima informi{u finansijskiizvje{taji u skladu sa relevantnim propisima; i

s) vr{i sve druge poslove revizije koji mu se stave unadle`nost.

Uslovi: Poredop{tihuslovapropisanih~lanom33.Zakonao revizijiinstitucijaBiH, kandidati za navedenoradno mjestotrebaju ispuwavati i sqede}e posebne uslove:

- VSS - VII stepen zavr{enog ekonomskog fakulteta ilizavr{eni studij ekonomskog fakulteta koji je vrednovansa najmawe 240ECTS bodova;

- tri godine radnog iskustva na poslovima revizije ilifinansijsko-ra~unovodstvenim poslovima;

- zvawe ovla{tenog revizora ili certificiranogra~unovo|e;

- poloèn stru~ni (upravni) ispit;- poznavawe engleskog jezika;- znawe radana ra~unaru.Kandidat mora biti spreman na timski rad, da poslove

obavqa samostalno, da bude analiti~na osoba sa potrebnom

vje{tinom usmene i pisane komunikacije.Broj izvr{ilaca: 2 (dva)

1/02 - Revizor u~inkaOpis poslovaVr{i revizione operacije koje se odnose na institucije

javnog sektora, dràvne programe i projekte fokusirane naekonomi~nost, efikasnost i efektivnost, a u ciqu utvr|ivawastvarnih efekata za uloèni novac; sastavqa izvje{taj oizvr{enoj reviziji; u reviziji se koriste sposobnostirje{avawa kontraverzi, kooperativnosti i analiti~kesposobnosti; posao }e se sastojati od kvalifikovanoganaliti~kog rada koji }e se vr{iti nezavisno i samostalno, odideje do kona~nog izvje{taja, {to postavqa visoke zahtjeve upogledu: analiti~kog na~ina razmi{qawa, sposobnostisagledavawa pitawa iz novih perspektiva, dobrih vje{tinauspostavqawa veza, sposobnosti prezentirawa veoma slo enihpitawa na koncizan i razumqiv na~in - usmeno i u pisanojformi, kao i obavqawa svih drugih poslova koji mu se stave unadle`nost.

Uslovi:Poredop{tihuslovapropisanih~lanom33.Zakonao reviziji institucija BiH,kandidati za navedenoradno mjestotrebaju ispuwavati i sqede}e posebne uslove:

- VSS - VII stepen zavr{enog ekonomskog ili drugogfakulteta dru{tvenih nauka ili zavr{eni studijekonomskog ili drugog fakulteta dru{tvenih nauka koji

je vrednovan sa najmawe 240 ESTS bodova;- trigodineradnog iskustvau struci, od ~ega najmawe jedna

godina na poslovima revizije ili finansijsko-ra~u-novodstvenimposlovimaili istraìva~kim,razvojnimisli~nim poslovima;

- poloèn stru~ni (upravni) ispit;- poznavawe engleskog jezika;- znawa rada na ra~unaru.Kandidat mora biti spreman na timski rad, da poslove

obavqa samostalno, da bude analiti~na osoba sa potrebnomvje{tinom usmene i pisane komunikacije.

Broj izvr{ilaca: (4) ~etiri1 /03 - Stru~ni savjetnik za pravne posloveOpis poslovaObavqa poslove za potrebe revizije, daje mi{qewe na

pojedina~na i op{ta akta, prati primjenu zakona ipodzakonskih akata, izra|uje nacrte i prijedloge normativnihakata i prati wihovu realizaciju,provodirelevantne postupkeiz normativnih akata Kancelarije za reviziju, obavqa svedrugeposlove koji mu se stave u nadle`nost.

Uslovi:Poredop{tihuslovapropisanih~lanom33.Zakonao reviziji institucija BiH,kandidati za navedenoradno mjestotrebaju ispuwavati i sqede}e posebne uslove:

- VSS - VIII stepen zavr{enog pravnog fakulteta ilizavr{enogstudijapravnogfakulteta koji je vrednovansanajmawe 240 ESTS bodova;

- tri godine radnog iskustva u struci;- poloèn stru~ni (upravni) ispit;- poznavawe jednog stranog jezika (engleski ili

francuski);- znawe rada na ra~unaru.

Godina XVIUtorak, 10. 7. 2012. godine

Broj/ Broj

53 Godina XVI

Utorak, 10. 7. 2012. godine



Kandidat mora biti spreman na timski rad, da posloveobavqa samostalno, da bude analiti~na osoba sa potrebnomvje{tinom usmene i pisane komunikacije.

Broj izvr{ilaca: 1 (jedan)1/04 - Blagajnik

Opis poslovaVodi potrebnu finansijsku dokumentaciju o materijalnim

tro{kovima, prati gotovinska nov~ana sredstva, izra|ujednevnik blagajne, vr{i obra~un putnih naloga, vodi potrebnufinansijsku dokumentaciju o nov~anim sredstvima imaterijalnim tro{kovima, izvje{tava o stawu blagajne,obavqa sve druge poslove koji mu se stave u nadle`nost.

Uslovi: Pored op{tih uslova propisanih ~lanom 33.Zakona o reviziji institucija BiH, kandidati za navedenoradno mjesto trebaju ispuwavati i sqede}e posebne uslove:

- SSS - IV stepen (sredwa ekonomska ili druga sredwa{kola ekonomskog smjera);

- {est mjeseci radnog iskustva u struci;- poloèn stru~ni (upravni) ispit;- znawe radana ra~unaru.Broj izvr{ilaca: 1 (jedan)

Potrebni dokumenti:Uz molbu, kandidati za poziciju 1/01, 1/02 i 1/03 trebaju

dostaviti:Ovjerene kopije:- fakultetske diplome (nostrifikovane diplome,

ukoliko fakultet nije zavr{en u BiH ili je diplomaste~ena u nekoj drugoj dr avi nakon 06.04.1992. godine);

- uvjerewa o dr avqanstvu (ne starijeg od {est mjeseci);- uvjerewa o poloènom stru~nom upravnom ispitu ili

wegovom ekvivalentu;- dokaza o traènom radnom iskustvu u struci;- dokaza o poznavawuengleskogjezika,odnosnofrancuskog

jezika za kandidate za poziciju 1/03;- dokaza o znawu rada na ra~unaru.Originale:- dokaza da se protiv wega ne vodi krivi~ni postupak (ne

starije od tri mjeseca);- dokaza da nije obuhva}en odredbama ~lana IX. 1. Ustava

BiH (original uvjerewa ili ovjerena izjava);- dokaza da kandidat nije otpu{ten iz dràvne slu`be kaorezultatdisciplinskemjere na bilokojem nivouvlastiuBiH tri godine prije podno{ewa prijave za zaposlewe(original uvjerewa ili ovjerena izjava).

Uz molbu, kandidati za poziciju 1/04 trebaju dostaviti:Ovjerene kopije:- sredwo{kolskog svjedo~anstva;- uvjerewa o dr avqanstvu (ne starijeg od {est mjeseci);- uvjerewa o poloènom stru~nom upravnom ispitu ili

wegovom ekvivalentu;- dokaza o traènom radnom iskustvu u struci;- dokaza o znawu rada na ra~unaru.Originale:- dokaza da se protiv wega ne vodi krivi~ni postupak (ne

starije od tri mjeseca);- dokaza da nije obuhva}en odredbama ~lana IX. 1. Ustava

BiH (original uvjerewa ili ovjerena izjava);- dokaza da kandidat nije otpu{ten iz dràvne slu`be kao

rezultatdisciplinskemjere na bilokojem nivouvlastiuBiH tri godine prije podno{ewa prijave za zaposlewe(original uvjerewa ili ovjerena izjava).

Napomena za sve kandidate:- Molbusa biografijomkandidati }edostaviti u skladasa

uslovima iz ovog oglasa;- Podradnim iskustvompodrazumijevase iskqu~ivoradno

iskustvo nakon ste~ene visoke, odnosno sredwe {kolskespreme;

- Kandidati koji nemaju polo en stru~ni upravni ispitili wegov ekvivalent ne}e biti iskqu~eni iz procedureoglasa, alisu du ni isti poloìti u roku od 6 mjeseci oddana zasnivawa radnog odnosa;

- Izabrani kandidati }e biti du ni dostaviti qekarskouvjerewe o zdravstvenoj sposobnosti, prije preuzimawadu`nosti;

- Provo|ewe procedura zapo{qavawa po ovom OglasurealizujeKomisijazaprovo|ewejavnogoglasauskladusa

Poslovnikom o na~inu rada komisije i na~inu provjerestru~nog znawa kandidata.

- Ako se kao dokaz o zavr{enom fakultetu odnosnoste~enoj VSS dostavqa uvjerewe o diplomirawu,isto nesmije biti starije od godinu dana.

- U pogledu dokazivawa dr avqanstva ne trebadostavqati li~nu kartu, neva e}e uvjerewe odràvqanstvu,odnosno, uvjerewestarije od {estmjeseci.

- U pogledu radnogiskustva nedostavqati:radnu kwi icukoja dokazuje samo radni sta`, te ne moè biti dokaz zaradno iskustvo; ugovor o radu, ugovor o obavqawuprivremenih i povremenih poslova, ugovor o djelu,rje{ewe ili odluka o zasnivawu radnog odnosa - istidokazuju samo po~etak radnog anga`mana i naziv radnogmjesta, ne i kontinuitet istog; sporazum, rje{ewe iliodluka o prestankuradnogodnosa - dokazuju samomomenatprestanka radnog anga`mana i sl. budu}i da isti iznavedenih razloga ne mogu biti vaqan dokaz o radnomiskustvu. Tako|e, ne dostavqati dokumente koji nesadrè elemente potvrde ili uvjerewa, odnosnodokumenta u kojima nije decidno navedeno sqede}e:osnovne generalije, vrsta {kolske spreme u okviruradnogmjesta,tj.stru~naspremapredvi|enazakonkretnoradno mjesto, naziv radnog mjesta, preciziran periodradnog anga ovawa, te ostali relevantni podaci zadokazivawe tra ene vrste radnog iskustva.

- U pogledu dokazivawa nivoa znawa stranog jezika i radana ra~unaru, ne dostavqati: potvrdu ili uvjerewe firmeili ustanove gdje je osoba bila u radnom odnosu, jer istenisu registrovane za obavqawe te djelatnosti, te kaotakvi dokazi nisu vaqani.

- Nepotpune, neblagovremene i neuredne prijave ne}e seuzimati u razmatrawe.

Molbu s potrebnim dokumentima dostaviti najkasnije 30dana od dana objavqivawa Oglasa koji po~iwe te}i od danaobjavqivawa istog u "Slu`benom glasniku BiH". Molbu idokumente dostaviti putem po{te, preporu~eno, na adresu:

Kancelarija za reviziju institucija Bosne i Hercegovine"Javni oglas za popunu radnih mjesta u Kancelariji za reviziju

institucija BiH"Hamdije êmerli}a 2/XIII

71000 Sarajevo

Na osnovu ~lana 32. i 33. Zakona o reviziji institucija BiH("Slu`beni glasnik BiH", broj 12/06) i ~lana 8. stav (2) Zakona oradu u institucijama BiH ("Slu`beni glasnik BiH", broj 26/04,7/05, 48/05 i 60/10), za potrebe Ureda za reviziju institucija BiHobjavljuje se

OGLASZA POPUNU RADNIH MJESTA U UREDU ZA REVIZIJU

INSTITUCIJA BiH

I. REVIZOR

1/01 - Revizor za finansijsku revizijuOpis poslovaVr{i reviziju, sastavlja izvje{taj o izvr{enoj reviziji, a prema

poslovima u Odjelu za finansijsku reviziju u kojem se obavljajusve revizione operacije koje se odnose na vr{enje revizije, izradurevizionih izvje{taja i drugi poslovi revizije i to:

a) revizija finansijskih izvje{taja: ova revizija obuhvata reviziju i davanje mi{ljenja o finansijskim izvje{tajima kao{to su - bilans stanja, ra~un prihoda i izdataka, izvje{taj oizvr{enju bud eta, izvje{taj o gotovinskim tokovima iostale izvje{taje koji su propisani zakonom;

b) revizija uskla|enosti (saglasnosti, podudarnosti): ova revizijaobuhvataprovjeru da li rukovodioci institucija BiHpostupaju u skladusa zakonima i propisima BiH, tj.da li sutransakcije o kojima informi{u finansijski izvje{taji uskladu sa relevantnim propisima; i

c) vr{i sve druge poslove revizije koji mu se stave unadle`nost.

Uslovi: Pored op}ih uslova propisanih ~lanom 33. Zakona oreviziji institucija BiH, kandidati za navedeno radno mjestotrebaju ispunjavati i sljede}e posebne uslove:

- VSS - VII stepen zavr{enog ekonomskog fakulteta ili

zavr{eni studij ekonomskog fakulteta koji je vrednovan sa najmanje 240 ECTS bodova;

SLU@BENI GLASNIK BiH

Broj53 - Strana 2 - O g l a s i - Utorak, 10. 7. 2012.



- tri godine radnog iskustva na poslovima revizije ilifinansijsko-ra~unovodstvenim poslovima;

- zvanje ovla{tenog revizora ili certificiranog ra~unovo|e;

- polo en stru~ni (upravni) ispit;- poznavanje engleskog jezika;- znanje rada na ra~unaru.Kandidat mora biti spreman na timski rad, da poslove obavlja

samostalno, da bude analiti~na osoba sa potrebnom vje{tinomusmene i pisane komunikacije.

Broj izvr{ilaca: 2 (dva)1/02 Revizor u~inka

Opis poslovaVr{i revizione operacije koje se odnose na institucije javnog

sektora, dr avne programe i projekte fokusirane na ekonomi~nost, efikasnost i efektivnost, a u cilju utvr|ivanja stvarnih efekata za uloèni novac; sastavlja izvje{taj o izvr{enojreviziji; u reviziji se koriste sposobnosti rje{avanja kontraverzi,kooperativnosti i analiti~ke sposobnosti; posao }e se sastojati odkvalifikovanog analiti~kog rada koji }e se vr{iti nezavisno isamostalno, od ideje do kona~nog izvje{taja, {to postavlja visokezahtjeve u pogledu: analiti~kog na~ina razmi{ljanja, sposobnostisagledavanja pitanja iz novih perspektiva, dobrih vje{tina uspostavljanja veza, sposobnosti prezentiranja veoma sloènihpitanja na koncizan i razumljiv na~in - usmeno i u pisanoj formi,kaoiobavljanjasvihdrugihposlovakojimusestaveunadle`nost.


- VSS - VII stepen zavr{enog ekonomskog ili drugogfakulteta dru{tvenih nauka ili zavr{eni studij ekonomskogili drugog fakulteta dru{tvenih nauka koji je vrednovan sa najmanje 240 ECTS bodova;

- tri godine radnog iskustva u struci, od ~ega najmanje jedna godina na poslovima revizije ili finansijsko-ra~unovod-stvenim poslovima ili istraìva~kim, razvojnim i sli~nimposlovima;

- polo en stru~ni (upravni) ispit;- poznavanje engleskog jezika;- znanja rada na ra~unaru.Kandidat mora biti spreman na timski rad, da poslove obavlja samostalno, da bude analiti~na osoba sa potrebnom vje{tinom

usmene i pisane komunikacije.Broj izvr{ilaca: (4) ~etiri

1/03 - Stru~ni savjetnik za pravne posloveOpis poslovaObavlja poslove za potrebe revizije, daje mi{ljenje na

pojedina~na i op}a akta, prati primjenu zakona i podzakonskihakata, izra|uje nacrte i prijedloge normativnih akata i pratinjihovu realizaciju, provodi relevantne postupke iz normativnihakata Ureda za reviziju, obavlja sve druge poslove koji mu sestave u nadle`nost.


- VSS- VIIstepen zavr{enogpravnog fakultetaili zavr{enogstudijapravnog fakulteta kojije vrednovansa najmanje240

ECTS bodova;- tri godine radnog iskustva u struci;- polo en stru~ni (upravni) ispit;- poznavanje jednog stranog jezika (engleski ili francuski);- znanje rada na ra~unaru.Kandidat mora biti spreman na timski rad, da poslove obavlja

samostalno, da bude analiti~na osoba sa potrebnom vje{tinomusmene i pisane komunikacije.

Broj izvr{ilaca: 1 (jedan)1/04 - Blagajnik

Opis poslovaVodi potrebnu finansijsku dokumentaciju o materijalnim

tro{kovima, prati gotovinska nov~ana sredstva, izra|uje dnevnikblagajne, vr{i obra~un putnih naloga, vodi potrebnu finansijskudokumentaciju o nov~anim sredstvima i materijalnimtro{kovima, izvje{tava o stanju blagajne, obavlja sve drugeposlove koji mu se stave u nadle`nost.

Uslovi: Pored op}ih uslova propisanih ~lanom 33. Zakona o

reviziji institucija BiH, kandidati za navedeno radno mjestotrebaju ispunjavati i sljede}e posebne uslove:

- SSS - IV stepen (srednja ekonomska ili druga srednja {kola ekonomskog smjera);

- {est mjeseci radnog iskustva u struci;

- polo en stru~ni (upravni) ispit;- znanje rada na ra~unaru.Broj izvr{ilaca: 1 (jedan)

Potrebni dokumentiUz molbu, kandidati za poziciju 1/01, 1/02 i 1/03 trebaju

dostaviti:Ovjerene kopije:- fakultetske diplome (nostrifikovane diplome, ukoliko

fakultet nije zavr{en u BiH ili je diploma ste~ena u nekojdrugoj dràvi nakon 06.04.1992. godine);

- uvjerenja o dràvljanstvu (ne starijeg od {est mjeseci);- uvjerenja o poloènom stru~nom upravnom ispitu ili

njegovom ekvivalentu;- dokaza o tra enom radnom iskustvu u struci;- dokaza o poznavanju engleskog jezika, odnosno

francuskog jezika za kandidate za poziciju 1/03;- dokaza o znanju rada na ra~unaru.

Originale:- dokaza da se protiv njega ne vodi krivi~ni postupak (nestarije od tri mjeseca);

- dokaza da nije obuhva}en odredbama ~lana IX. 1. Ustava BiH (original uvjerenja ili ovjerena izjava);

- dokaza da kandidat nije otpu{ten iz dr avne slu`be kaorezultat disciplinskemjerena bilo kojem nivou vlastiu BiHtri godine prije podno{enja prijave za zaposlenje (originaluvjerenja ili ovjerena izjava).

Uz molbu, kandidati za poziciju 1/04 trebaju dostaviti:Ovjerene kopije:- srednjo{kolskog svjedo~anstva;- uvjerenja o dràvljanstvu (ne starijeg od {est mjeseci);- uvjerenja o poloènom stru~nom upravnom ispitu ili

njegovom ekvivalentu;- dokaza o tra enom radnom iskustvu u struci;- dokaza o znanju rada na ra~unaru.Originale:

- dokaza da se protiv njega ne vodi krivi~ni postupak (nestarije od tri mjeseca);- dokaza da nije obuhva}en odredbama ~lana IX. 1. Ustava

BiH (original uvjerenja ili ovjerena izjava);- dokaza da kandidat nije otpu{ten iz dr avne slu`be kao

rezultat disciplinskemjerena bilo kojem nivou vlastiu BiHtri godine prije podno{enja prijave za zaposlenje (originaluvjerenja ili ovjerena izjava).

Napomena za sve kandidate:- Molbu sa biografijom kandidati }e dostaviti u sklada sa

uslovima iz ovog oglasa;- Pod radnim iskustvom podrazumijeva se isklju~ivo radno

iskustvo nakon ste~ene visoke, odnosno srednje {kolskespreme;

- Kandidati koji nemaju poloèn stru~ni upravni ispit ilinjegov ekvivalent ne}e biti isklju~eni iz procedure oglasa,ali su du`ni isti poloìti u roku od 6 mjeseci od dana zasnivanja radnog odnosa;

- Izabrani kandidati }e biti du`ni dostaviti ljekarskouvjerenje o zdravstvenoj sposobnosti, prije preuzimanja du`nosti;

- Provo|enje procedura zapo{ljavanja po ovom oglasurealizovat }e Komisija za provo|enje javnog oglasa uskladu sa Poslovnikom o na~inu rada komisije i na~inuprovjere stru~nog znanja kandidata;

- Akose kaodokaz o zavr{enomfakultetu, odnosno ste~enojVSS dostavlja uvjerenje o diplomiranju, isto ne smije bitistarije od godinu dana;

- U pogledu dokazivanja dràvljanstva, ne treba dostavljatili~nu kartu, nevaè}e uvjerenje o dràvljanstvu, odnosno,uvjerenje starije od {est mjeseci;

- U pogledu radnog iskustva, ne dostavljati: radnu knji icukoja dokazuje samo radni sta , te ista ne mo e biti dokaz za radno iskustvo; ugovor o radu, ugovor o obavljanjuprivremenih i povremenih poslova,ugovor o djelu, rje{enjeili odluka o zasnivanju radnog odnosa - isti dokazuju samopo~etak radnog anga`mana i naziv radnog mjesta, ne i

kontinuitet istog; sporazum, rje{enje ili odluka o prestankuradnog odnosa - dokazujusamo momenatprestankaradnog


Utorak, 10. 7. 2012. - O g l a s i - Broj 53 - Strana 3



anga`manaisl.budu}idaistiiznavedenihrazloganemogubiti valjan dokaz o radnom iskustvu. Tako|er, nedostavljati dokumenta koja ne sadrè elemente potvrde ili

uvjerenja, odnosno dokumenta u kojima nije decidnonavedeno sljede}e: osnovne generalije, vrsta {kolskespreme u okviru radnog mjesta, tj. stru~na sprema predvi|ena za konkretno radno mjesto, naziv radnogmjesta, preciziran period radnog anga iranja, te ostalirelevantni podaci za dokazivanje tra ene vrste radnogiskustva;

- U pogledu dokazivanja nivoa znanja stranog jezika i rada na ra~unaru, ne dostavljati: potvrdu ili uvjerenje firme iliustanove gdje je osoba bila u radnom odnosu, jer iste nisuregistrovane za obavljanje te djelatnosti,te kaotakvi dokazinisu valjani;

- Nepotpune, neblagovremene i neuredne prijave ne}e seuzimati u razmatranje.

Molbu s potrebnim dokumentimadostavitinajkasnije30 dana od dana objavljivanja oglasa koji po~inje te}i od dana objavljivanja istog u "Slu`benom glasniku BiH". Molbu idokumente dostaviti putem po{te, preporu~eno, na adresu:

Ured za reviziju institucija Bosne i Hercegovine"Javni oglas za popunu radnih mjesta u Uredu za revizijuinstitucija BiH"

Hamdije êmerli}a 2/XIII71000 Sarajevo

Temeljem ~lanka 32. i 33. Zakona o reviziji institucija BiH("Slu`beni glasnik BiH", broj12/06) i ~lanka 8. stavak (2) Zakona o radu u institucijama BiH ("Slu`beni glasnik BiH", broj 26/04,7/05, 48/05 i 60/10), za potrebe Ureda za reviziju institucija BiHobjavljuje se

OGLASZA POPUNU RADNIH MJESTA U UREDU ZA REVIZIJU

INSTITUCIJA BiH

I - REVIZORI

1/01 - Revizor za financijsku revizijuOpis poslovaVr{i reviziju, sastavlja izvje{}e o izvr{enoj reviziji, a prema

poslovima u Odjelu za financijsku reviziju u kojem se obavljajusve revizijske operacije koje se odnose na vr{enje revizije, izradurevizijskih izvje{}a i drugi poslovi revizije i to:

a) revizija financijskih izvje{}a: ova revizija obuhvata reviziju i davanje mi{ljenja o financijskim izvje{}ima kao{to su - bilanca stanja, ra~un prihoda i izdataka, izvje{}e oizvr{enju prora~una, izvje{}e o gotovinskim tokovima iostala izvje{}a koja su propisana zakonom;

b) revizija uskla|enosti (suglasnosti, podudarnosti): ova revizija obuhvata provjeru postupaju li rukovoditeljiinstitucija BiH sukladno zakonima i propisimaBiH, tj.jesuli transakcije o kojima informiraju financijska izvje{}a sukladne relevantnim propisima; i

c) vr{i sve druge poslove revizije koji mu se stave unadle`nost.

Uvjeti: Pored op}ih uvjeta propisanih ~lankom 33. Zakona oreviziji institucija BiH, kandidati za navedeno radno mjestotrebaju ispunjavati i sljede}e posebne uvjete:

- VSS - VII stupanj zavr{enog ekonomskog fakulteta ilizavr{eni studij ekonomskog fakulteta koji je vrednovan sa najmanje 240 ECTS bodova;

- tri godine radnog iskustva na poslovima revizije ilifinancijsko-ra~unovodstvenim poslovima;

- zvanje ovla{tenog revizora ili certificiranog ra~unovo|e;- polo en stru~ni (upravni) ispit;- poznavanje engleskog jezika;- znanje rada na ra~unalu.Kandidat mora biti spreman na timski rad, na samostalno

obavljanje poslova, biti analiti~na osoba sa potrebnom vje{tinomusmene i pisane komunikacije.

Broj izvr{itelja: 2 (dva)1/02 - Revizor u~inka

Opis poslova

Vr{i revizijske operacije koje se odnose na institucije javnogsektora, dràvne programe i projekte fokusirane na ekonomi~-

nost,efikasnostiefektivnost,auciljuutvr|ivanjastvarnihefekata za uloèni novac; sastavlja izvje{}e o izvr{enoj reviziji; u revizijise koriste sposobnosti rje{avanja kontraverzi, kooperativnosti i

analiti~ke sposobnosti; posao }e se sastojati od kvalificiranoganaliti~kog rada koji }e se vr{iti neovisno i samostalno, od idejedo kona~nog izvje{}a, {to postavlja visoke zahtjeve u pogledu:analiti~kog na~ina razmi{ljanja, sposobnosti sagledavanja pitanja iz novih perspektiva, dobrih vje{tina uspostavljanja veza,sposobnosti prezentiranja veoma sloènih pitanja na koncizan irazumljiv na~in - usmeno i u pisanoj formi, kao i obavljanja svihdrugih poslova koji mu se stave u nadle`nost.


- VSS- VII stupanj zavr{enog ekonomskog ili drugogfakul-teta dru{tvenih znanosti ili zavr{eni studij ekonomskog ilidrugog fakulteta dru{tvenih znanosti koji je vrednovan sa najmanje 240 ECTS bodova;

- tri godine radnog iskustva u struci, od ~ega najmanje jedna godina na poslovima revizije ili financijsko-ra~unovod-stvenim poslovima ili istraìva~kim, razvojnim i sli~nim

poslovima;- polo en stru~ni (upravni) ispit;- poznavanje engleskog jezika;- znanja rada na ra~unaru.Kandidat mora biti spreman na timski rad, na samostalno


Broj izvr{itelja: (4) ~etiri1/03 - Stru~ni savjetnik za pravne poslove

Opis poslovaObavlja poslove za potrebe revizije, daje mi{ljenje na

pojedina~na i op}a akta, prati primjenu zakona i podzakonskihakata, izra|uje nacrte i prijedloge normativnih akata i pratinjihovu realizaciju, provodi relevantne postupke iz normativnihakata Ureda za reviziju, obavlja sve druge poslove koji mu sestave u nadle`nost.

Uvjeti: Pored op}ih uvjeta propisanih ~lankom 33. Zakona oreviziji institucija BiH, kandidati za navedeno radno mjesto

trebaju ispunjavati i sljede}e posebne uvjete:- VSS - VII stupanj zavr{enog pravnog fakulteta ili zavr{e-nogstudija pravnog fakultetakoji je vrednovansa najmanje240 ECTS bodova;

- tri godine radnog iskustva u struci;- polo en stru~ni (upravni) ispit;- poznavanje jednog stranog jezika (engleski ili francuski);- znanje rada na ra~unaru.Kandidat mora biti spreman na timski rad, na samostalno


Broj izvr{itelja: 1 (jedan)1/04 - Blagajnik

Opis poslovaVodi potrebnu financijsku dokumentaciju o materijalnim

tro{kovima, prati gotovinska nov~ana sredstva, izra|uje dnevnikblagajne, vr{i obra~un putnih naloga, vodi potrebnu financijsku

dokumentaciju o nov~anim sredstvima i materijalnimtro{kovima, izvje{}uje o stanju blagajne, obavlja sve drugeposlove koji mu se stave u nadle`nost.


- SSS- IV stupanj (srednjaekonomska ili druga srednja {kola ekonomskog smjera);

- {est mjeseci radnog iskustva u struci;- polo en stru~ni (upravni) ispit;- znanje rada na ra~unaru.Broj izvr{itelja: 1 (jedan)

Potrebni dokumentiUz molbu, kandidati za poziciju 1/01, 1/02 i 1/03 trebaju

dostaviti:Ovjerene kopije:- fakultetske diplome (nostrificirane diplome, ukoliko

fakultet nije zavr{en u BiH ili je diploma ste~ena u nekoj

drugoj dràvi nakon 06.04.1992. godine);- uvjerenja o dràvljanstvu (ne starijeg od {est mjeseci);





- uvjerenja o poloènom stru~nom upravnom ispitu ilinjegovom ekvivalentu;

- dokaza o tra enom radnom iskustvu u struci;

- dokaza o poznavanju engleskog jezika, odnosno francus-kog jezika za kandidate za poziciju 1/03;- dokaza o znanju rada na ra~unaru.Originale:- dokaza da se protiv njega ne vodi kazneni postupak (ne

starije od tri mjeseca);- dokaza da nije obuhva}en odredbama ~lanka IX. 1. Ustava

BiH (original uvjerenja ili ovjerena izjava);- dokaza da kandidat nije otpu{ten iz dràvne slu`be kao

rezultat disciplinske mjere na bilo kojoj razini vlasti u BiHtri godine prije podno{enja prijave za zaposlenje (originaluvjerenja ili ovjerena izjava).

Uz molbu, kandidati za poziciju 1/04 trebaju dostaviti:Ovjerene kopije:- srednjo{kolske svjedod`be;- uvjerenja o dràvljanstvu (ne starijeg od {est mjeseci);- uvjerenja o poloènom stru~nom upravnom ispitu ili

njegovom ekvivalentu;

- dokaza o tra enom radnom iskustvu u struci;- dokaza o znanju rada na ra~unaru.Originale:- dokaza da se protiv njega ne vodi kazneni postupak (ne

starije od tri mjeseca);- dokaza da nije obuhva}en odredbama ~lanka IX. 1. Ustava

BiH (original uvjerenja ili ovjerena izjava);- dokaza da kandidat nije otpu{ten iz dràvne slu`be kao

rezultat disciplinske mjere na bilo kojoj razini vlasti u BiHtri godine prije podno{enja prijave za zaposlenje (originaluvjerenja ili ovjerena izjava).

Napomena za sve kandidate:- Molbu sa biografijom kandidati }e dostaviti sukladno

uvjetima iz ovog oglasa;- Pod radnim iskustvom podrazumijeva se isklju~ivo radno

iskustvo nakon ste~ene visoke, odnosno srednje {kolskespreme;

- Kandidati koji nemaju polo en stru~ni upravni ispit ili

njegov ekvivalent ne}e biti isklju~eni iz procedure oglasa,ali su du`ni isti poloìti u roku od 6 mjeseci od dana zasnivanja radnog odnosa;

- Izabrani kandidati }e biti du`ni dostaviti ljekarskouvjerenje o zdravstvenoj sposobnosti, prije preuzimanja du`nosti;

- Provo|enje procedura zapo{ljavanja po ovom oglasurealizirat }e Povjerenstvo za provo|enje javnog oglasa uskladusa Poslovnikom o na~inu rada povjerenstvai na~inuprovjere stru~nog znanja kandidata.

- Ako se kao dokaz o zavr{enom fakultetu odnosno ste~enojVSS dostavlja uvjerenje o diplomiranju, isto ne smije bitistarije od godinu dana.

- U pogledu dokazivanja dràvljanstva ne treba dostavljatiosobnu iskaznicu, neva e}e uvjerenje o dràvljanstvu,odnosno, uvjerenje starije od {est mjeseci.

- U pogledu radnog iskustva ne dostavljati: radnu knji icukoja dokazuje samo radni sta`, te ne moè biti dokaz za

radno iskustvo; ugovor o radu, ugovor o obavljanjuprivremenih i povremenih poslova,ugovor o djelu, rje{enjeili odluka o zasnivanju radnog odnosa - isti dokazuju samopo~etak radnog anga`mana i naziv radnog mjesta, ne ikontinuitet istog; sporazum, rje{enje ili odluka o prestankuradnog odnosa - dokazujusamomomenatprestanka radnoganga`manaisl.budu}idaistiiznavedenihrazloganemogubiti valjan dokaz o radnom iskustvu. Tako|er, nedostavljati dokumenta koja ne sadrè elemente potvrde iliuvjerenja, odnosno dokumenta u kojima nije decidnonavedeno sljede}e: osnovne generalije, vrsta {kolskespreme u okviru radnog mjesta tj. stru~na sprema predvi|ena za konkretno radno mjesto, naziv radnogmjesta, precizirano razdoblje radnog angaìranja, te ostalirelevantni podaci za dokazivanje tra ene vrste radnogiskustva.

- U pogledu dokazivanja razine znanja stranog jezika i rada na ra~unalu, ne dostavljati: potvrdu ili uvjerenje firme iliustanove gdje je osoba bila u radnom odnosu, jer iste nisu

registrirane za obavljanje te djelatnosti, te kao takvi dokazinisu valjani.

- Nepotpune, nepravovremene i neuredne prijave ne}e seuzimati u razmatranje.

Molbuspotrebnimdokumentimadostavitinajkasnije30dana

od dana objavljivanja oglasa koji po~inje te}i od dana objavljivanja istog u "Slu benom glasniku BiH". Molbu idokumente dostaviti putem po{te, preporu~eno, na adresu:

Ured za reviziju institucija Bosne i Hercegovine"Javni oglas za popunu radnih mjesta u Uredu za reviziju

institucija BiH"Hamdije êmerli}a 2/XIII

71000 Sarajevo(Sl-720/12-G)

PROGLA[EWE UMRLIMOsnovni sud Br~ko Distrikta BiH objavljuje slijede}i

OGLASKod Osnovnog suda Br~ko Distrikta BiH u toku je vanparni~ni postupak pod

brojem 96 0 V 45762 12 V za utvr|ivanje smrti Pljaskovi} Naila, sina Halila, izBr~kog, ro|enog 04.05.1902. godine u mjestu Hrta, op{tina Prijepolje, dràva RepublikaSrbija, a zakoga sesmatra da jepreminuo29.10.1992. godineu Gornjem

Rahi}u.Poziva se svako lice kojem su poznati bilo kakvi podaci o ìvotu ili smrti

Pljaskovi} Naila, sina Halila, iz Br~kog, da se jave ovom Sudu u roku od 30 dana oddana objavljivanja ovog oglasa.

Po proteku tog roka Sud }e donijeti odluku o prijedlogu za utvr|ivanje smrtiPljaskovi} Naila, sina Halila, umrlim.

Broj 96 0 V 45762 12 V21. juna 2012. godine

Br~ko(03-3-1677/12-G)

POSTAVQEWE ZASTUPNIKAOsnovni sud Br~koDistrikta Bosnei Hercegovine, po sudijiDraganuMitrovi},

u pravnoj stvari traìoca izvr{enja Mikrokreditne organizacije "EKI" Sarajevo, uredu Br~kom, zastupan po punomo}niku Mulahalilovi} Osmanu, advokatu iz Br~kog,protiv izvr{enika Vuji} Nenada, Vuji} Slobodana, Male{ Vlade i "TURISTPROMET" d.o.o. Br~ko, radi duga je van ro~i{ta 21.06.2012. godine, donio

OGLASO POSTAVLJANJU PRIVREMENOG ZASTUPNIKA

Rje{enjem ovog Suda, broj 96 o I 013117 10 I od 30.04.2012. godine, uizvr{nom predmetu traìoca izvr{enja Mikrokreditne organizacije "EKI" Sarajevo,uredu Br~kom, zastupan po punomo}niku Mulahalilovi} Osmanu, protiv izvr{enika Nenada Vuji}, ~ija je adresa boravi{ta i prebivali{ta nepoznata, a koji u ovompredmetu nema punomo}nika, se odre|uje privremeni zastupnik u osobi Amer Rami}, advokat iz Br~kog, koji }e u ovom predmetu vr{iti sva prava i du`nostizakonskog zastupnika izvr{enika sve dok se on ili njegov punomo}nik ne pojavepred Sudom ili dok organ starateljstva ne obavijesti Sud da je tuènom postaviostaraoca.

Broj 96 0 I 013117 10 I21. juna 2012. godine

Br~ko(03-3-1657/12-G)

Osnovni sud Br~ko Distrikta BiH objavljuje slijede}iOGLAS

KodOsnovnog suda Br~koDistrikta BiHje u toku izvr{ni postupakpod brojem960 I 00589710 I poprijedlogutraìocaizvr{enjaHYPOALPEADRIABANKADBanja Luka, zastupana po punomo}niku Simiki} Milenku, advokatu iz Br~kog,protiv izvr{enika Odoba{i} ]amila iz Srebrenika i DOO "ITALPROJECT" Br~ko,radi duga u iznosu od 47.676,67 KM.

Izvr{eniku Odoba{i} ]amiiu, sada nepoznatog prebivali{ta, postavlja seprivremeni zastupnik Gavri} Teodor, advokat iz Br~kog, koji }e zastupati intereseizvr{enika u ovom postupku. Privremeni zastupnik ima sva ovla{tenja zakonskogzastupnika u ovom postupku i izvr{enika }e zastupati sve dok se izvr{enik li~no ilinjegov punomo}nik ne pojavepred Sudom ili pak organ stararateljstvane obavijestiSud da je postavio staraoca.


Br~ko(03-3-1658/12-G)


KodOsnovnog suda Br~koDistrikta BiHje u toku izvr{ni postupakpod brojem

960 I 03491911I poprijedlogutraìocaizvr{enjaBalkan InvestmentBankad Banja Luka,protivizvr{enikaMuri}RifatizBr~kog,radidugauiznosuod22.115,42KM.





Izvr{eniku Muri}Rifatu, sadanepoznatog prebivali{ta, postavljase privremenizastupnik, Risti} Slavica, advokat iz Br~kog, koja }e zastupati interese izvr{enika uovom postupku. Privremeni zastupnik ima sva ovla{tenja zakonskog zastupnika u

ovom postupku i izvr{enika }e zastupati sve dok se izvr{enik li~no ili njegovpunomo}nik ne pojave pred Sudom ili pak organ stararateljstva ne obavijesti Sud da je postavio staraoca.


Br~ko(03-3-1710/12-G)

Osnovni sud Br~ko DistriktaBosne i Hercegovine, po sudiji Draganu Mitrovi},u pravnoj stvari traìoca izvr{enja Hypo Alpe Adria bank a.d. Banja Luka, ul. Aleja Svetog Save br. 13, zastupan po punomo}nicima Modragu Stojanovi}u, DejanuBogdanovi}u i Zoranu Peri}u, advokatima iz Bijeljine, protiv izvr{enika Preduze}a za inìnjering, usluge i trgovinu "ITALPROJEKT" d.o.o. Br~ko Distrikt BiH iHuskanovi} Omera, sina Redèpa, radi duga je van ro~i{ta 27.06.2012. godine,donio


Rje{enjem ovog Suda, broj 96 0 Ip 012367 09 Ip od 10.04.2012. godine, uizvr{nom predmetu traìoca izvr{enja traìoca izvr{enja Hypo Alpe Adria bank a.d.Banja Luka, ul. Aleja Svetog Save br. 13, zastupan po punomo}nicima ModraguStojanovi}u, Dejanu Bogdanovi}u i Zoranu Peri}u, advokatima iz Bijeljine, protivizvr{enika Preduze}a za inìnjering, usluge i trgovinu "ITALPROJEKT" d.o.o.Br~ko Distrikt BiH i Huskanovi} Omera, sina Redèpa, ~ija je adresa boravi{ta iprebivali{ta nepoznata, a koji u ovom predmetu nema punomo}nika, se odre|ujeprivremeni zastupnik u osobi Mirko Simi}, advokat iz Br~kog, koji }e u ovompredmetu vr{iti sva prava i du`nosti zakonskog zastupnika izvr{enika sve dok se onili njegov punomo}nikne pojave predSudom ilidok organ starateljstvane obavijestiSud da je tuènom postavio staraoca.

Broj 96 0 Ip 012367 09 Ip27. juna 2012. godine

Br~ko(03-3-1711/12-G)

Osnovni sud Br~ko DistriktaBosne i Hercegovine, po sudiji Draganu Mitrovi},u pravnoj stvari traìoca izvr{enja Intesa Saopaolo banka d.d. Bosna i Hercegovina,ul. ObalaKulinabana 9, Sarajevo,protiv izvr{enikaRibi} Sulejmanaiz Br~kog, sina Avde, radi duga, je van ro~i{ta 27.06.2012. godine, donio

OGLASO POSTAVLJANJU PRIVREMENOG ZASTUPNIKARje{enjem ovog Suda, broj 96 0 I 006157 10 I od 08.05.2012. godine, u

izvr{nom predmetu traìoca izvr{enja traìoca izvr{enja Intesa Saopaolo banka d.d.Bosna i Hercegovina, ul. Obala Kulina bana 9, Sarajevo, protiv izvr{enika Ribi}Sulejmana iz Br~kog, sina Avde, ~ija je adresa boravi{ta i prebivali{ta nepoznata, a kojiu ovompredmetu nemapunomo}nika,se odre|uje privremeni zastupniku osobiMirjana Mr|en, advokat iz Br~kog, koji }e u ovom predmetu vr{iti sva prava idu`nosti zakonskog zastupnika izvr{enika sve dok se on ili njegov punomo}nik nepojave pred Sudom ili dok organ starateljstva ne obavijesti Sud da je tuènompostavio staraoca.


Br~ko(03-3-1712/12-G)

Osnovni sud Br~ko Distrikta Bosne i Hercegovine po sudiji Mitrovi} Draganu,u izvr{nom predmetu traìoca izvr{enja INTESA SANPAOLO BANKA, protivizvr{enika DUJKOVI] ZLATE, nepoznatog boravi{ta, radi naplate duga, je vanro~i{ta 28.06.2012. godine donio


Rje{enjem ovog Suda broj 96 0 I 010655 09 I od 31.03.2012. godine, uizvr{nom predmetu traìoca izvr{enja INTESA SANPAOLO BANKA, protivizvr{enika ZLATE DUJKOVI], ~ija je adresa boravi{ta i prebivali{ta nepoznata, a koja u ovom izvr{enom predmetu nema punomo}nika, odre|uje se privremenizastupnikuosobiMirjaniMr|en,advokatuizBr~kog,koji}euovompredmetuvr{itisva prava i du`nosti zakonskog zastupnika izvr{enika sve dok se on ili njegovpunomo}nik nepojavepredSudom ilidok organstarateljstvane obavijesti Sudda jeizvr{eniku postavljen staralac.


Br~ko(03-3-1719/12-G)

Osnovni sud Br~ko DistriktaBosne i Hercegovine, po sudijiMitrovi}Draganu,u izvr{nom predmetu traìoca izvr{enja PRIVREDNA BANKA SARAJEVO,

FILIJALA BR^KO, protiv izvr{enika LJILJANE RISTI] I REZAKA OSMI],nepoznatog boravi{ta, radi naplate duga, je van ro~i{ta 28.06.2012.godine donio


Rje{enjem ovog Suda broj 96 0 I 015979 09 I od 18.10.2011. godine, u

izvr{nom predmetu traìoca izvr{enja PRIVREDNA BANKA SARAJEVO,FILIJALABR^KO, protiv izvr{enika RISTI] LJILJANE I OSMI] REZAKA, ~ijesu adrese boravi{ta i prebivali{ta nepoznate, a koji u ovom izvr{enom predmetunemaju punomo}nika, odre|uje se privremeni zastupnik u osobi Li{i} Muhamedu,advokatu iz Br~kog, koji }e u ovom predmetu vr{iti sva prava i du`nosti zakonskogzastupnika izvr{enika sve dok se oni ili njihovi punomo}nici ne pojave pred Sudomili dok organ starateljstva ne obavijesti Sud da je izvr{enicima postavljen staralac.


Br~ko(03-3-1720/12-G)


Kod Osnovnog suda Br~ko Distrikt BiH, u toku je parni~ni postupak podbrojem donji, po tu`bi Omerovi} Adise, k}i Seada iz Br~kog, zastupana popunomo}nikuRami}Ameru,advokatuiz Br~kog, protiv tuènog Had i} Almira, sinRasima iz Br~kog, sada nepoznatog mjesta boravi{ta.

Tuènom HAD@I] ALMIRU, ~ije je boravi{te nepoznato, postavlja seprivremeni zastupnik u li~nosti MULAHALILOVI] OSMAN, advokat iz Br~kog,koji ima sva prava i du`nosti zakonskog zastupnika, sve dok se tuèni ili njegovpunomo}nik ne pojavi pred Sudom.

Broj 96 0 P 033033 11 P02. jula 2011. godine

Br~ko(03-3-1743/12-G)

USPOSTAVQAWE ZEMQI[NOKWI@NOG ULO[KAOp}inski sud Te{anj, Zemlji{noknji`ni ured, na osnovu ~lana 63. i 67., a u

skladu sa ~lanom 88. stav2. Zakona o zemlji{nim knjigama FBiH("Slu`bene novineFederacije BiH", br. 19/03 i 54/04),

NAJAVLJUJEUSPOSTAVU ZEMLJI[NOKNJI@NOG ULO[KA

U zemlji{noknji`nom predmetu br. 039-0-Dn-12-000 655, a po zahtjevuCrnogoracPere,sina Andre, u tokuje postupakuspostavezemlji{noknji nogulo{ka.

Nekretnineza kojese uspostavlja zemlji{noknji`ni uloàk su upisanepo novompremjeru u Posjedovni list br. 818 k.o. @abljak, ozna~ene kao k.~. broj 102/8 Polje,njiva3.kl.upov.549 m

2ik.~.broj102/9Polje,njiva3.kl.upov.451m

2,a{toprema

podacimastarogpremjeraodgovaraju nekretninama upisanimu zk. ul. broj611 K.O.SP-@ABLJAK, ozna~enim kao k.~. broj 87/11 Polje, njiva 3. kl. u pov. 549 m

2i k.~.

broj 87/10 Polje, njiva 3. kl. u pov. 451 m2.

Prema podacima Katastra op}ine Usora posjednik je nekretnina CrnogoracPero, sin Andre iz @abljaka sa obimom prava 1/1, dok su prema podacima starogpremjera ZK ureda Op}inskog suda Te{anj, kao suvlasnici navedenih nekretnina upisani Jozi} Pranjo, Jozi} Ana, Jozi} Pjer, Jozi} Stefan, Jozi} Josip i ]osi} Mijo.

Pozivaju se sva lica koja polaù pravo vlasni{tva ili neko drugo pravo na navedenim nekretninama da svoje pravo prijave u roku od 60 dana od dana najavepodneskau dvaprimjerkai to dokaù, a u suprotnomnjihovo pravo ne}e biti uzetouobzir prilikom uspostave zemlji{noknji`nog ulo{ka.

Licakojapolaùpravonatojnekretninimogunavedeniroknazahtjevproduìtiza najmanje slijede}ih 90 dana, kako bi im se dala mogu}nost da pribave potrebnedokaze.

Ukoliko u produènom roku ne uslijedi prijava, zemlji{noknji`ni uloàk }e seuspostaviti na osnovu do tada pribavljenih dokaza.

Broj 039-0-Dn-12-000 65526. juna 2012. godine

Te{anj(03-3-1662/12-G)

Op}inski sud Te{anj, Zemlji{noknji`ni ured, na osnovu ~lana 63. i 67., a uskladu sa ~lanom 88. stav 2. Zakona o zemlji{njim knjigama FBiH ("Slu`benenovine Federacije BiH", br. 19/03 i 54/04),


U zemlji{noknji`nom predmetu br. 039-0-Dn-12-000 640, a po zahtjevuUdru enjegra|anaVitkovci, Cerovica i Radnja Donja, u tokuje postupak uspostavezemlji{noknji`nog ulo{ka.

Nekretnineza kojese uspostavlja zemlji{noknji`ni uloàk su upisanepo novompremjeruu Posjedovnilist br.309 k.o.Vitkovci Gornji, ozna~enekao k.~.broj 1034/2Gaj,pa{njak3.kl.upov.773 m

2i1034/3Gaj,pa{njak3.kl.upov.92 m

2,a{toprema

podacimastarogpremjeraodgovarajunekretninamaupisanimu zk.ul. broj218 K.O.SP-VITKOVCI, ozna~enimkaok.~.broj1/30Gaj,pa{njak3. kl.u pov. 773 m

2i1/31

Gaj, pa{njak 3. kl. u pov. 92 m2

1/30 Gaj, pa{njak 3. kl. u pov. 773 m2

i 1/31 Gaj,pa{njak 3. kl. u pov. 92 m

2.





Prema podacima Katastra op}ine Te{anj, posjednik je nekretnina Udruènjegra|ana Vitkovci, Cerovica i Radnja Donja sa obimom prava 1/1, dok je prema podacima starog premjera ZK ureda Op}inskog suda Te{anj, kao suvlasnici

navedenih nekretnina upisani Bosi} Grozda, Petrovi} Desanka, Slavuljica Risto,Slavuljica Nedeljko, Goranovi} Bosa, Milinovi} Ristana i Zari} Vidoslava.Pozivaju se sva lica koja polaù pravo vlasni{tva ili neko drugo pravo na

navedenim nekretninama da svoje pravo prijave u roku od 60 dana od dana najavepodneskau dvaprimjerka i to dokaù, a u suprotnomnjihovopravone}ebiti uzeto uobzir prilikom uspostave zemlji{noknji`nog ulo{ka.

Licakojapolaù pravona tojnekretnini mogunavedeni rokna zahtjevproduìtiza najmanje slijede}ih 90 dana, kako bi im se dala mogu}nost da pribave potrebnedokaze.



Te{anj

(03-3-1678/12-G)

Na osnovu ~l. 63. i ~l. 67. Zakona o zemlji{nim knjigama FBiH ("Slu`benenovine Federacije BiH", br. 19/03 i 54/04), Op}inski sud u Gora`du najavljuje

USPOSTAVLJANJEZEMLJI[NOKNJI@NOG ULO[KAU zemlji{noknji`nom predmetu broj 045-0-DN-12-000 152, po zahtjevu

Frganja Du{ana, sin Milorada, u toku je postupak za uspostavljanjezemlji{noknji`nog ulo{ka. Nekretnineza kojese uspostavljauloàkupisanesu u P.L.br. 2157/02 K.O. Gora`de I, ozna~ene kao k.~. 1719/3 zv. Obarak, ku}a i zgrada 89m

2, dvori{te 500 m

2, njiva 6. klase 178 m

2. Prema podacima iz katastra posjednik

nekretninaupisaneuP.L.2157/02K.O.Gora`deI,jeFrganjaDu{an,sinMilorada,sa 1/2 dijela i Frganja @. Du{ana Borka, sa 1/2 dijela.

Pozivaju se lica koja polaù pravo vlasni{tva ili neko drugo pravo na timnekretninama da svojepravoprijaveu roku od 60 dana od dana najavepodneskom udvaprimjerkai dapodnesudokaze zato, u suprotnomnjihovopravo ne}e biti uzetouobzir prilikom uspostave zemlji{noknji`nog ulo{ka.

Lica koja polaù pravo na tim nekretninama mogu navedeni rok na zahtjevproduìti za najmanje sljede}ih 90 dana, kako bi im se dala mogu}nost da pribavepotrebne dokaze. Ukoliko u produènom roku ne uslijedi prljava, zemlji{noknji`niuloàk }e se uspostaviti na osnovu do tada pribavljenih dokaza.

Broj 045-0-DN-12-000 152

28. juna 2012. godineGora`de

(03-3-1680/12-G)

Temeljem ~lanka 67. Zakona o zemlji{nim knjigama ("Slu`bene novineFederacije BiH", br. 19/03 i 54/04), u zemlji{noknji`nom postupku podnositelja zahtjeva Luke Sopte, sina Martina iz Opatije, po punomo}i Tomislava Bevandeodvjetnika iz [irokog Brijega, radi novog uspostavljanja zemlji{noknji`nog ulo{ka,Op}inski sud u [irokom Brijegu javno

NAJAVLJUJENovo uspostavljanje zemlji{noknji`nog ulo{ka za nekretnine i to k.~. 320 k.o.

Kne{polje upisane u P:L. 810 k.o. Kne{polje po novom operatu.Pozivaju se sve osobe koje polaù pravo na priznavanje vlasni{tva ili drugog

prava na nekretnini da to svoje pravo prijave u roku od 60 dana od dana najavepodneskom u dva primjerka i to dokaù, jer u protivnom njihovo pravo ne}e bitiuzeto u obzir prilikom uspostavljanja zemlji{noknji`nog ulo{ka.

Na zahtjev osoba koje tvrde da mogu zahtijevati odre|eno pravo, rok }e seproduìti za najmanje 90 dana, kako bi im se omogu}ilo pribavljanje dokaza.

Ako u prednjem roku ne bude prijava zainteresiranih osoba, Sud }e odlu~itisukladno dokazima ~l. 64. ZZK.

Broj Dn. 156/1222. lipnja 2012. godine

[iroki Brijeg

(03-3-1687/12-G)

Temeljem ~lanka 67. Zakona o zemlji{nim knjigama ("Slu`bene novineFederacije BiH", br. 19/03 i 54/04), u zemlji{noknji`nom postupku podnositelja zahtjeva Marinka Ivankovi}a, sina Ilije iz Trna 34 - [iroki Brijeg radi novoguspostavljanja zemlji{noknji`nog ulo{ka, Op}inski sud u [irokom Brijegu javno

NAJAVLJUJENovo uspostavljanje zemlji{noknji`nog ulo{ka za nekretnine i to k.~. 1832 i

1833/2 k.o. Trn po novom operatu upisane u P.L. 117 k.o. Trn.Pozivaju se sve osobe koje polaù pravo na priznavanje vlasni{tva ili drugog



Ako u prednjem roku ne bude prijava zainteresiranih osoba, Sud }e odlu~itisukladno dokazima ~1. 64. ZZK.

Broj Dn. 980/11

22. lipnja 2012. godine[iroki Brijeg

(03-3-1689/12-G)

Temeljem ~lanka 67. Zakona o zemlji{nim knjigama ("Slu bene novineFederacije BiH", br. 19/03 i 54/04), u zemlji{noknji`nom postupku podnositelja zahtjeva Kubi~ek Marina, sina Davida, op}ina [iroki Brijeg, radi novoguspostavljanja zemlji{noknji`nog ulo{ka, Op}inski sud u [irokom Brijegu javno

NAJAVLJUJE

Novouspostavljanjezemlji{nknji nogulo{ka zanekretninei to k.~.573, 574/1,575, 576, 577/1, 577/6, 578/1, 1661, 1875, 2751, k.o. Li{tica po novom operatuupisane u P:L: 1901 k.o. Li{tica na podnositelja zahtjeva.

Pozivaju se sve osobe koje polaù pravo na priznavanje vlasni{tva ili drugogprava na nekretnini da to svoje pravo prijave u roku od 60 dana od dana najavepodneskom u dva primjerka i to dokaù, jer u protivnom njihovo pravo ne}e bitiuzeto u obzir prilikom uspostavljanja zemlji{noknji`nog ulo{ka.


Ako u prednjem roku ne bude prijava zainteresiranih osoba, Sud }e odlu~itisukladno dokazima ~l. 64. ZZK.


[iroki Brijeg

(03-3-1691/12-G)

Temeljem ~lanka 67. Zakona o zemlji{nim knjigama ("Slu bene novineFederacije BiH", br. 19/03 i 54/04), u zemlji{noknji`nom postupku podnositelja zahtjeva Darinka Lon~ara, sina Jure iz Donjeg Graca, op}ina [iroki Brijeg, radinovog uspostavljanja zemlji{noknji`nog ulo{ka, Op}inski sud u [irokom Brijegu

javnoNAJAVLJUJE

Novo uspostavljanje zemlji{noknji`nog ulo{ka za nekretnine i to k.~. 3062,3063, 3064, 3065, 3434 k.o. Gradac upisane u P:L 504 k.o. Gradac po novomoperatu.

Pozivaju se sve osobe koje polaù pravo na priznavanje vlasni{tva ili drugog



Ako u prednjem roku ne bude prijava zainteresiranih osoba, Sud }e odlu~itisukladno dokazima ~1. 64. ZZK.


[iroki Brijeg

(03-3-1693/12-G)

Temeljem ~lanka 67. Zakona o zemlji{nim knjigama ("Slu bene novineFederacije BiH", br. 19/03 i 54/04), u zemlji{noknji`nom postupku podnositelja zahtjeva Sanje Zadro i ostalih po punomo}i Dinka Nenadi}a, odvjetnika iz [irokogBrijega, radi novog uspostavljanja zemlji{noknji`nog ulo{ka, Op}inski sud u[irokom Brijegu javno

NAJAVLJUJE

Novo uspostavljanje zemlji{noknji`nog ulo{ka za nekretnine i to k.~. 306 k.o.Li{ticaupisaneu P:L: 171k.o.Li{tica, k.~. 1238/1k.o.Li{ticaupisaneu P:L: 146k.o.Li{ticapo novomoperatu, k.~. 2491 i2713k.o. Dobri~upisaneP.L:83 k.o.Dobri~ponovom operatu.

Pozivaju se sve osobe koje polaù pravo na priznavanje vlasni{tva ili drugogprava na nekretnini da to svoje pravo prijave u roku od 60 dana od dana najavepodneskom u dva primjerka i to dokaù, jer u protivnom njihovo pravo ne}e bitiuzeto u obzir prilikom uspostavljanja zemlji{noknji`nog ulo{ka.


Ako u prednjem roku ne bude prijava zainteresiranih osoba, sud }e odlu~itisukladno dokazima ~1. 64. ZZK.


[iroki Brijeg

(03-3-1695/12-G)

Op}inski sud Te{anj, Zemlji{noknji`ni ured, na osnovu ~lana 63. i 67., a u

skladu sa ~lanom 88. stav2. Zakona o zemlji{nim knjigama FBiH("Slu`bene novineFederacije BiH", br. 19/03 i 54/04),






U zemlji{noknji`nom predmetu br.039-0-Dn-12-000 782, a po zahtjevu Tomi}

Sre}ka, sina Ljube iz Vitkovaca, u toku je postupak uspostave zemlji{noknji`nogulo{ka.

Nekretnineza kojese uspostavljazemlji{noknji`niuloàksu upisane po novompremjeru u Posjedovni list br. 354 k.o.Vitkovci donji, ozna~ene kao k.~. broj 540Njive, vo}njak 2. kl., u pov. 6896 m

2i {uma 3. kl. u pov. 360 m

2i k.~. broj 757

Ora{~i}, njiva 5. kl. u pov. 3415 m2

i pa{njak 3. kl. u pov.479 m2, a {to prema

podacimastarogpremjeraodgovarajunekretninamaupisanimu zk.ul. broj218 K.O.SP-VITKOVCI, ozna~enimkao k.~.broj 354/5 Njive, vo}njak 2. kl. u pov. 6896 m

2

k.~.broj354/6Njive,{uma3.kl.upov.360 m2

i k.~. broj 369/5Ora{~i},njiva 5.kl. upov. 3415 m

2i pa{njak 3. kl. u pov. 479 m

2.

Prema podacima Katastra Op}ine Te{anj, posjednik je nekretnina Tomi}Sre}ko, sinLjubeiz Vitkovaca,sa obimomprava 1/1, doksu premapodacimastarogpremjera ZK ureda Op}inskog suda Te{anj, kao suvlasnici navedenih nekretnina upisani Tomi}Mihajlo,Tomi}Zorka,Tomi}Lekso,Tomi}Rade, Tomi}An|a, Bibi}Savka, Tomi}Ljubo,Boì} Slobodan,Stankovi}Milka,Tomi} Slavko i Tomi}Neda.

Pozivaju se sva lica koja polaù pravo vlasni{tva ili neko drugo pravo na navedenim nekretninama da svoje pravo prijave u roku od 60 dana od dana najavepodneskau dvaprimjerka i to dokaù, a u suprotnomnjihovopravone}ebiti uzeto uobzir prilikom uspostave zemlji{noknji`nog ulo{ka.

Licakojapolaù pravona tojnekretnini mogunavedeni rokna zahtjevproduìtiza najmanje slijede}ih 90 dana, kako bi im se dala mogu}nost da pribave potrebnedokaze.



Te{anj(03-3-1723/12-G)

Na osnovu ~lana 63. i 67. Zakona o zemlji{nim knjigama FBiH ("Slu`benenovine Federacije BiH", broj 19/03 i 54/04), Op}inski sud u @ep~u

NAJAVLJUJEUSPOSTAVLJANJE ZEMLJI[NOKNJI@NOG ULO[KA

U zemlji{noknji`nom predmetu broj 044-0-DN-12-000 071, po zahtjevu"ALMY" d.o.o. Zenica, u toku je postupak za uspostavljanje zemlji{noknji`nogulo{ka.

Nekretnine za koje se uspostavlja zemlji{noknji`ni uloàk upisane su u

Posjedovni list broj 673, katastarska op}ina Golubina, ozna~ene sa:- katastarska~estica broj318/7 naziv parcele "Sopnica" kulturenjiva 2. klase

povr{ine 2700 m2

Prema podacima iz katastra posjednik navedenih nekretnina je Preduze}e za proizvodnju, trgovinu, transport i ugostiteljstvo "ALMY" d.o.o. Zenica, sa dijelom1/1.

Pozivaju se lica koja polaù pravo vlasni{tva ili neko drugo pravo na timnekretninama da svojepravoprijaveu roku od 60 dana od dana najavepodneskom udvaprimjerkai dapodnesudokaze zato, u suprotnomnjihovopravo ne}e biti uzetouobzir prilikom uspostave zemlji{noknji`nog ulo{ka.

Lica koja polaù pravo na tim nekretninama mogu navedeni rok na zahtjevproduìti za najmanje slijede}ih 90 dana, kako bi im se dala mogu}nost da pribavepotrebne dokaze.


Broj 044-0-DN-12-000 071

27. juna 2012. godine@ep~e

(03-3-1749/12-G)

OSTALE OBJAVEOgla{avajuse neva e}imslijede}i dokumentivlasni{tvo Prvadje~ijaambasada

Sarajevo:1. potvrda o vlasni{tvu broj BA0892339, za vozilo Renault Clio, registarskih

oznaka FCE 10, izdata od Policijske uprave Centar Sarajevo2. saobra}ajna dozvola broj BH 2331037, za vozilo Renault Clio, registarskih

oznaka FCE 10, izdata od Policijske uprave Centar Sarajevo

(O-654/12)

Ogla{ava se nevaè}om potvrda o vlasni{tvu broj BA0878644, za vozilo OpelVectra Ellegance, registarskih oznaka 986-M-091, broj {asijeW0L0ZCF6981109524, vlasni{tvo GlaxoSmithKline Exp. Ltd. Predstavni{tvo uBiH.

(O-660/12)

Ogla{ava se nevaè}om potvrda o vlasni{tvu broj BA0268393, za vozilo OpelVectra Ellegance, registarskih oznaka 058-J-003, broj {asijeW0L0ZCF6981058705, vlasni{tvo GlaxoSmithKline Exp. Ltd. Predstavni{tvo uBiH.

(O-661/12)


(O-662/12)


(O-663/12)

Ogla{ava se nevaà}im Uvjerenje o registraciji/upisu u jedinstveni registar obveznika indirektnih poreza broj 04/1-UPP/1-5303/07, izdato od Uprave za indirektno-neizravno oporezivanje Banja Luka, na ime "AMEG" International ser-vices - me|unarodne usluge Turisti~ka agencija za putni~ke usluge d.o.o. Sarajevo,ul. Kulovi}a br. 5.

(O-686-12)

Ogla{ava se nevaè}im slu`beni paso{ broj S0001334, izdat 10.06.2011.godine sa rokom vaènja do 10.06.2016. godine od Ministarstva civilnih poslova BiH, na ime Miokovi} Dragan.

(O-691/12)

LI^NE ISPRAVE I DOKUMENTI

DABI SE IZBJEGLA SVAKA ZLOUPOTREBA

SQEDE]I DOKUMENTI SE OGLA[AVAJUNEVA@E]IM

RAC d.o.o. Mostar, ul. Kneza Branimira 9, Uvjerenje o registraciji/upisu u jedinstveni registar obveznika neizravnih poreza broj04/1-UPP/1-32145/07 od 10.09.2007. godine, izdato od Uprave za indirektno-neizravno oporezivanje Banja Luka 150

"AC ÂPI]" d.o.o. Sarajevo, ul. Donji Hotonj bb, Vogo{}a, Uvjerenje oregistraciji/upisu u jedinstveni registar obveznika indirektnih poreza 04/1-UPJR/1-2452-2/08 od 24 04 2008 godine izdato od Uprave za

Cvjetkovi} Du{an, svjedo~anstvo I razreda dj. broj 07-37-482-3/09 isvjedo~anstvo II razreda dj. broj 07-37-562-2/10 Poljoprivrednemedicinske {kole Br~ko 154

Fazlovi} Bahrija, svjedo~anstvo broj 7-10/92 od 1.06.1992. O[ "\uroPucar Stari" Br~ko 155

SAB DOO BUSOVAÂ, licenca za vozilo registarskih oznaka M41-M-362, izdata 01.03.2010. godine od Ministarstva komunikacija i



Documents

Službeni glasnik BiH [godina 16, broj 53, 10.7.2012]