Click here to load reader

smesna istorija sveta

  • View
    133

  • Download
    38

Embed Size (px)

DESCRIPTION

izdavac HarperCollins

Text of smesna istorija sveta

  • Erik Sas i Stiv Vigand, uz pomo Vil Pirsona i Magne Hatikudur

    Sme{na istorija sveta

  • II

    CIP - ,

    94(100)(0.027.3)

    , Smena strana istorije / Erik Sas i Stiv Vigand ; uz pomo Vil Pirsona i Magne Hatikudur ; [prevodioci Dragan ujovi, Slobodan eerovski i Dragan Stijelja-Jovanovi]. - 1. izd. - Beograd : Kompjuter biblioteka, 2010 (aak : Svetlost). - VI, 402 str. : ilustr. ; 21 cm. - (Zoin vrt. Istorija ; knj. br. 425) Prevod dela: The Mental Floss History of the World / Erik Sass, Steve Wiegand. - Tira 1.500. - O autorima: str. 401-402.

    ISBN 978-86-7310-445-41. []) , COBISS.SR-ID 172260620

    Naziv originala: The Mental Floss History of the World - An Irreverent Romp through Civilizations Best Bits, Copyright 2009 HarperCollins

    Prava za prevod na srpski 2009 Kompjuter biblioteka Beograd, K.B.B. - Zoin vrt

    Autori: Erik Sass, Steve Wiegand, Urednici u Mental Floss Glavni urednik: Mihailo olaji Previdioci: Dragan ujovi, Slobodan eerovski i Dragan Stijelja-Jovanovi Lektor: Dragana Mijukovi Struni saradnjik: Profesor istorije Zoran Mileki Priprema za tampu: Zvonko Aleksi Korice: Zvonko Aleksi CTR ploe: Svetlost aak tampa: Svetlost aak Tira: 1500 primeraka Izdanje: Prvo Godina: 2010. Biblioteka: Zoin vrt - Istorija Broj knjige: 425 ISBN: 978-86-7310-445-4

    Izdava:Kompjuter biblioteka

    Vojvode Stepe 3411000 Beogradwww.kombib.rs

    Tel/Fax:+381-11-3096966

  • III

    POGLAVLJE I

    Afrika i dalji razvoj (60000 pne - 1500 pne)

    strana 3

    POGLAVLJE II

    Haos i kontrola(1500 500 pre n.e.)

    strana 33

    POGLAVLJE III

    Atina, Aleksandar i ostali(500 - 0 pre n.e.)

    strana 65

    POGLAVLJE IV

    Ne postoji takvo mesto kao to je Rim

    (1 500)strana 95

    POGLAVLJE V

    Ne tako mrano doba mranjatva(500 1000)

    strana 125

    SADRAJ

  • IV

    POGLAVLJE VI

    Srednji vek(1000 1300)

    strana 155

    POGLAVLJE VII

    Renesansa je roena(1300-1575)

    strana 187

    POGLAVLJE VIII

    Rat i robovlasnitvo(1575 17505)

    strana 221

    POGLAVLJE IX

    Doba oslobaanja, podela, stagnacije i dobrih starih nacija

    (1750-1900)strana 255

    POGLAVLJE X

    Pad imperija(1900 1930)

    strana 293

    POGLAVLJE XI

    Ivica ambisa(1931 1962)

    strana 325

    POGLAVLJE XII

    Jedan svet(1963 2007)

    strana 359

    DODATAK

    ta je sa Kanadomstrana 395

  • VERIK SASVeina ljudi smatra da je 99% istorije, barem u onom obliku u kome

    se izuava u koli, zamorno i dosadno. ao nam je zbog toga, ali sada je nemogue izmeniti ono to se deavalo u naoj mladosti.

    Ova knjiga, meutim, i sama kreira istoriju - ona ini istoriju zanimlji-vom. Zato? Zato to to polazi za rukom i Holivudu, iji istorijski spektakli dre gledaoce prikovane za sedita. elite akciju? Imaete je. Seks i nasilje? U neogranienim koliinama. Masovne ubice - psihopate? Masovne ubi-ce pokreu istoriju. Najlepe od svega je to takve pojave zaista i postoje u istoriji.

    Na stranicama ove knjige moete proitati sve o bebama zavisnicima od opijuma, pivu sa ukusom piletine, kozmetikim perlama od testisa, tajnim carevima i ivotu zasnovanom na dinu. Govoriemo i o velikim kraama od vie milijardi dolara, tajnama centralnoamerikih dungli, vojvotkinji koja jae naga kroz grad kako bi naterala svoga mua da smanji poreze, kao i o rimskim orgijama koje su bile skandalozne ak i za same Rimljane.

    Naravno, neemo zaboraviti ni znaajne dogaaje koji sainjavaju oz-biljnu istoriju. Bie rei i o religijama koje predstavljaju osnovu hrianstva (ne mislimo na judaizam), o tome zato Crna smrt moda i nije bila tako loa, kao i o detaljima zbog kojih je 300 miliona stanovnika jedne zemlje svoje porobljavanje protumailo kao sopstvenu ideju - sve u svemu, glavni istorijski dogaaji nisu zaboravljeni.

    Svaki pokuaj smetanja celokupne istorije sveta u jednu knjigu neu-mitno namee osnovno pitanje: Da li je sve obuhvaeno? Odgovor je jasan: nije, mada smo pokuali. Na alost, prvu verziju naeg rukopisa od oko 500 miliona stranica HarperCollins je odbio, sa primedbom da je

    UVOD

  • VI

    projekat previe ambiciozan i da bi knjiga bila preteka za noenje. (Ipak, ona bi se mogla uspeno reklamirati kao prva knjiga vidljiva golim okom iz svemira.) I pored toga to smo u konanoj verziji izostavili nekoliko detalja, smatramo da knjiga koja je pred vama predstavlja zaokruenu celinu. U njoj moete nai obilje zanimljivih podataka, zajedno sa oko tri etvrtine onih najznaajnijih istorijskih dogaaja. Sreom, ove dve kategorije se preklapaju u iznenaujue velikom stepenu.

    Pojedini ljudi smatraju da je istorija ozbiljna nauka, tako da bismo na ovom mestu mogli ubaciti neku sveanu parolu, poput one da su nepozna-vaoci istorije osueni na njeno ponavljanje.* To, meutim, ne mora uvek biti tano. Kao to emo videti na narednim stranicama, istorija je prepuna ljudi koji su o njoj samoj znali mnogo, ali su i dalje neprekidno ponavljali iste greke iz prolosti.

    Ipak, znaaj prolosti se ne sme zanemarivati. Istorija moe biti zabavna, uzbudljiva, srceparajua i nenadmana. Ona nas moe nasmejati, oduzeti nam dah, naterati nas na pla i slino. Pored toga, istorija nam uliva nadu. Upravo zbog toga zvanini istoriari verovatno imaju pravo: uz malo sree moemo i nauiti neto to e nam pomoi da izbegnemo zamke budu-nosti.

    Pozivamo vas da paljivo i sa uivanjem proitate ovu knjigu i da poku-ate neto i da nauite. Razlog je jednostavan: nakon knjige sledi test, koji se zove budunost.

    * Dord Santajana

  • PB

    1Afrika i dalji razvoj

    (60000 pne - 1500 pne)

  • 2

  • UKRATKO

    Postoji barem jedna injenica koja je karakteristina za sva ljudska bia: oni su uvek gladni. Kada je sa-vremeni ovek (Homo sapiens sapiens) napustio Afriku radi osvajanja ostatka sveta pre vie od ezdeset hiljada godina, svoja utoita je nalazio u blizini izvora hrane, pri emu su bogatije oblasti po pravilu bile i gue naseljene. Poje-dine grupacije su naselile ume i okrenule se lovu, dok su drugi birali panjake na kojima su uzgajali krda goveda. Stanovnici Kamenog doba iz priobalnog dela Meksika jeli su morske ljuskare, ostavljajui iza sebe ogromnu gomilu njihovih oklopa i koljki duine 240, irine 90 i visine 21 stopu.

    Postoji jo jedna osobina karakteristina za ljudski rod: ne volimo nita da delimo. Razna plemena su od davnina vodila bitke zbog teritorija, pri emu su pojedina bivala potisnuta na negostoljubive terene nomadi su, sa druge stra-ne, veoma uspeno koristili ionako ograniene resurse. Arapi su, primera radi, pokorili celo Arabijsko poluostrvo zahvaljujui tome to su uspeli da pripitome kamilu, izdrljivu pustinjsku ivotinju pomou koje su savlaivali velika rastoja-nja izmeu bogatih oaza. Narodi Centralne Azije su se okrenuli uzgoju konja i ovaca, prelazei i po vie hiljada milja u potrazi za izdanim panjacima. Inuiti su, sa druge strane, nauili da prave kue od leda.

    Kada je u pitanju broj kalorija koje je mogue dobiti po aru povrine, itarice mogu nahraniti znatno vei broj ljudi u odnosu na ribolov, lov ili uzgajanje doma-ih ivotinja. ovek je otpoeo sa uzgojem itarica oko 9000. pre n.e., nakon ega se ova delatnost brzo proirila na itavu planetu, uz znaajan porast populacije (ah, da, ljudi oboavaju i seks, i to prilino) u itorodnim podrujima. Uskoro je ove-anstvo proizvodilo dovoljnu koliinu hrane, tako da je jedan deo populacije mo-gao da napusti rad u polju i da se posveti raznim zanatskim delatnostima. Nakon grnara, tkaa i zidara uskoro su se pojavili i krojai, strunjaci za tavljenje koe, rudari i druge zanatlije. Naravno, tu spada i najstariji zanat na svetu.

    Oko 8000. pre n.e. poinju da se javljaju i prvi organizovani oblici ljudske civilizacije - pod tim podrazumevamo ljude koji ive u zasebnim naseljima. Za-natlije se udruuju u privremene logore radi zatite od rivalskih grupacija i lake razmene dobara.

    3

  • Smena istorija sveta4

    Naselja istovremeno postaju i sedita prvih oblika vlasti - u najveem broju sluajeva to su bile nasledne monarhije nastale od starih plemenskih organa upravljanja. Danas se malo zna o prvim oblicima vlasti, mada istorija smatra da je tadanja vlast bila skoncentrisana u jednoj porodici ili klanu i da je prenoena sa generacije na generaciju, sa dominantnim mukarcem na elu. U preistoriji su verovatno postojale zajednice zasnovane na matrijarhatu (sa enom u sredi-tu), kao i one zasnovane na primitivnim oblicima demokratije (bez lidera), ali su takvi oblici organizovanja nestali do perioda kada istorija poinje da se bele-i. Prvim civilizacijama je po pravilu upravljao jedan ovek - kralj. Mukarci su od tog perioda imali skoro apsolutni monopol na vlast.

    Dunosti kralja su bile jednostavne: zatititi svoje podanike. Ljudi su ve-rovali da autoritet kralja potie od besmrtnih bogova, tako da su vladari bili tesno povezani sa religijom od samog poetka. U pojedinim oblastima kraljevi su istovremeno bili i najvii svetenici, zadueni za obrede rtvovanja i druge ceremonije koje obezbeuju dobru etvu. U drugim kraljevstvima vladari su tesno saraivali sa glavnim svetenicima ili su angaovali proroke radi prori-canja budunosti.

    I pored toga to je opasnost esto dolazila i od susednih kraljevstava, naj-veu pretnju prvim civilizacijama predstavljala je priroda, kojom su upravljali nevidljivi bogovi. Sue, poplave i druge prirodne katastrofe esto su unitavale useve, donosei glad i bedu. U prevodu: smatralo se da su bogovi zadovoljni kraljem ukoliko su njegovi podanici imali dovoljno hrane. Zbog toga ne izne-nauje injenica da je stvaranje rezervi itarica obino bio prvi potez svakog vladara irom civilizovanog sveta.

    Da bi takav sistem obezbeenja hrane funkcionisao, vladari su traili od svojih podanika da nakon dobrih etvi odvoje odreenu koliinu itarica, koju bi zatim koristili u sluaju ne

Search related