Novi CT aparat počeo sa radom

u subotičkoj bolnici

NOVE

Godina II • Broj 104 • 22. februar 2019. • Cena: 40 dinara

9772560365004

ISS

N 2

56

0-3

65

5IS

SN

25

60

-36

55

DOLGOZUNK SZOMBATON IS!Radimo i subotom!

éve A pOLGáROK eGéSZSéGéNeK SZOLGáLATáBAN13Nikole Kujundžića br. 6

str 4w str 13

SNaga je u zajedNišTvu

Grad

Š t a s e d o g a đ a u „ S u b o t i c a t r a n s u “ ?

Sport

Grad

str 4

Krajem aprila ponovo radi

bioskop

Grad

str 3

Nastavljeni radovi na „Vodozahvatu II“

str 9

str 5

Povećanje bezbednosti saobraćaja

Subotica domaćin meča Evropa kupa

str 28

OŠ „Matko Vuković“ bogatim programom obeležila Dan škole

grad2 Broj 10422. februar 2019.

izlaze nedeljno

IZDAVAČ: NOVE SUBOTIČKE NOVINE d.o.o.Društvo za novinsko - izdavačku delatnost

Subotica, Maksima Gorkog 8, tel: 024/553-042

Matični broj: 21255947, PIB: 109859609

Direktor i odgovorni urednik:Vlado Tomić dipl. ecc. tel: 553-529 (direktor@subotickenovine.rs),

Glavni urednik: Lazarela Marjanov, tel: 552-859(urednik@subotickenovine.rs);

Redakcija - novinari: tel: 553-042;Nada Harminc Karanović , Alana Šiška, Miodrag Radojčin, Nikola Stantić, Milutin Mitrić, Biljana Vučković, Jasna Tonković, Bojan Nikolić

Kolumnista:Milutin Mitrić,

Karikaturista:Milenko Kosanović

Foto-reporter:Nikola Kličkovićklicak@yahoo.com

Tehnički urednik: Robert Kiš (tehnicki@gmail.com)

Marketing: tel: 553—914, e-mail: marketing@subotickenovine.rs

Oglasi i čitulje: tel: 553-805(oglasi@subotickenovine.rs)

Štampa: „Grafoprodukt” d.o.o. Novi Sad, Desanke Maksimović 52;

CIP: Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд ISSN 2560-3655 = Nove subotičke novine COBISS.SR-ID 22996660

www.subotickenovine.rsinfo@subotickenovine.rs

NOVE

CENA NOVIH SUBOTIČKIH NOVINAU PRETPLATI:

6 MESECI ZA NAŠU ZEMLJU1.040 dinara + poštanski troškovi

12 MESECI ZA NAŠU ZEMLJU2.080 dinara + poštanski troškovi

6 MESECI ZA INOSTRANSTVO1.040 dinara + poštanski troškovi

12 MESECI ZA INOSTRANSTVO 2.080 dinara + poštanski troškovi

NOVE

Psovao sam sam sebe, neki dan. Čitam u novinama „rastu penzije“. To mi nekako bi čudno, jer poslednja dva meseca nisam do-bio nikakvu povišicu. Uzmem naočare da još jednom pročitam, kad ono lepo piše: “rastu tenzije“. Nekako mi bi žao što uzeh naočare. Da ostadoh ćorav cele godine bi mi rasla penzija i ne bih imao razloga da idem na ove građanske proteste.

Sličnu zabludu unela mi je u glavu i vest da je u Srbiji manje penzionera u riziku od siromaštva nego u Švajcarskoj. Čitam, 17,5 odsto penzionera u Srbiji se nalazi u riziku siromaštva a 22 odsto u Švajcarskoj. Mislim, bravo nam ga, kad smo prešišali i Švajcarce. Kod nas se bolje živi! I bilo bi bolje, da sam tu sa čitanjem stao i mislio da je Srbija već da-leko odgurala u budućnost. Tek, posle shva-tim u čemu je kvaka. Brojke i statistika su tačne, samo je pitanje šta se u Švajcarskoj smatra siromaštvom a šta u Srbiji. U Srbiji je, prag siromaštva mesečni prihodi od 15.600 dinara(133 evra) a u Švajcarskoj 3.200 evra. Po statistici, jadni Švajcarci se nalaze za 5 procenata više u riziku siromaštva od Srba a primaju skoro 25 puta veće minimalne penzije od nas. E to je ta statistika i život. Ili statistika i oči. Pogrešno merenje našeg „blagostanja“.

Kad ti je stvarnost tmurna, najlakše je maštati o budućnosti. Mi smo stočarski kraj i kako nam je u Bačkoj bilo lepo kad smo pre dve godine slušali umiljate priče o Nemcu Klemensu Tenisu, kako će uzgojem svinja i svojim klanicama preporoditi Vojvodinu. I naše domaće svinje, drhtale su na pomen Te-nisa. Seljaci su maštali da će konačno napu-niti svoje prazne obore nemačkim prasićima a neki su duplo više zasadili kukuruza da bi obezbedili hranu za to “investiciono čudo“. I na kraju šta bi? Ništa! Nema svinja, nema ni svinjokolja. Tenis nas već dve godine, vešto zaobilazi i niko ne zna zašto. Nema veze, bar nam je bilo zabavno da maštamo o budućnosti.

Naiđu tako neki dani, koji obiljem događaja liče na švedski sto, ali ništa zaniml-jivo iz lokalne kuhinje. Ovi naši domaći izgle-da i ne uključuju šporet. A što bi i kuvali, kad mogu i ovako. Kod mene u kraju je jedno vreme bila popularna pesma: „lijep li je ovaj

režim, plata ide a ja ležim“. Jedino je novo da se i kod nas šeta. A šeta se u ovoj Srbiji na sve strane. Na jednoj strani šetaju dobrovol-jno oni koji su nezadovoljni sa sadašnjošću, dok na drugoj strani organizovano šetaju oni koji su već sada prezadovoljni sa budućnošću koja ih čeka. Dobro je što se na sve strane šeta, da se više ne stoji u mestu.

Gledajući ove proteste i šetnje, pao mi je na pamet mit o Sizifu i njegovim mukama. Si-zif je bio vladar Epira i važio je za najmudri-jeg i najlukavijeg smrtnika stare Grčke. Kao sin boga Eola, gospodara svih vetrova, znao je mnoge božanske tajne i zbog toga je umis-lio da je pametniji i od samih bogova. Tako se zamerio svima, čak i vrhovnom bogu Ze-vsu. Osuđen je da uz planinsku liticu večno gura ogroman kamen na vrh i kad dođe do vrha,kamen se strmekne i on počinje iznova da kotrlja.

Zar, vas ovaj mit o Sizifovom poslu ne podseća na našu srpsku stvarnost. Koliko god se mi trudili da uredimo državu i da u njoj normalno živimo, kod nas uvek nešto krene nizbrdo. I onda svaka nova generacija kreće, kao Sizif da iz početka kotrlja kamen prema vrhu. Da li zbog male pameti ili umišljenih velikih, bogova mi skoro uvek imamo Sizifo-ve muke. Prvo smo kotrljali kamen da se os-lobodimo socijalizma i kulta ličnosti i kada smo mislili da smo na vrhu grebena, kamen nam se strmoglavio niz liticu. Onda smo kao Sizif, ponovo počeli iznova da kotrljamo isti kamen da bi se oslobodili Miloševića i pono-vo nam se po nekom proklestvu kamen str-meknuo u provaliju. Onda „nanovo Jovo“ kotrljali smo da se oslobodimo „oslobodio-ca 5.oktobra“ i tu smo kao i Sizif kamen do-gurali do vrha, ali nam je nekako iskliznuo i pobegao iz umornih ruku na početak. Sizif je bio fi lozof, a ne neki umobolnik koji je vo-leo da gura gromadu kamena na vrh. To jes-te apsurd života i samo je Sizif znao njegovu poentu. A ona ukratko glasi: „Dok sam živ, ja ću da kotrljam, jer ne pristajem da je ka-men dolje a ne na vrhu. I tačka. A ti gledaj šta ćeš“.

Znam, idem na proteste da kotrljam. Plašim se jedino, da tamo ne sretnem bivše iz vlasti koji su u međuvremenu ugradili hi-men da bi bili nevini.

Foto + reč

Suprotno poslovici „Kud svi Turci, tamo i mali Mujo“, ima među nama i onih koji, umesto da jednom za uvek raskrste sa ze-lenilom, vole da ga neguju, maze i paze i svoja dvorišta bez po-trebe pretvaraju u zelene oaze jer, navodno, uživaju u njima. Fo-tografi ja, koja je još iz vremena kada smo imali potpuno bespo-trebne konkurse i takmičenja za najlepše bašte, govori sve! Ne čini vam se? Pa, koliko je potrebno rada i truda da se stvori i odr-žava jedan ovakav kutak? Koliko vremena da svaka biljka dobije sve što joj je potrebno – da se zasadi, zalije, prihrani, oreže, oko-pa, nađubri, počisti i tako dalje i tako šire? I gde je onda tu uživa-nje? Samo posla i posla, i još više posla.

Zna se šta je uživanje: lepo se sve iz-betonira, sta-vi ležaljka i s u n c o b r a n , a ima mesta i za automo-bil, oko kojeg, kada dosadi ležanje i malo zađe sunce, dobar gazda uvek ima ne-što da čačka, da ga šteluje i turira, na ra-dost sebe, svoje porodice i čitave okoline. Sa ovakvim zelenilom to nekako ne ide, nema tu draž, nit` ima prostora da se majstor-kvariš razmahne...

Pomenusmo, ne povratili se, konkurse za najlepše bašte, dvo-rišta, terase i tome slično. Ti ljudi su, jedna grupa, kao neki ovo-vremenski bogumili, zaverenici, iz godine u godinu pokušavali da nadmaše jedni druge u maštovitosti i veštini aranžiranja i kombi-novanja raznih zelenih vrsta, a kao nagradu dobijali su alat i sad-ni materijal! I bili srećni. Neverovatno!

Što je najgore, njihovom uticaju ponekad je podlegala i oko-lina, pa se jeres vremenom širila. Sada je to prošlo, već godina-ma nema takvih konkursa, što je mali ali značajan korak ka uki-danju zelenila, dok se „intenziviraju napori“ da se u delo sprove-de opšteprihvaćeno opredeljenje sadržano u sentenci: „više sme-ća, manje cveća“. Ali, o tome drugi put.

MR

U RETROVIZORU

Piše: Milutin Mitrić

S i z i F O vP O S a O

Ukinimo zelenilo! (3)

Kosanović

NOVE grad 3Broj 10422. februar 2019.

www.pusin.rs

Pon. 08-16hUto. 10-18hSre. 08-17hČet. 13-18hPet. 08-14h

MUP Subotica i Uprava granične policije, na Kelebiji zaplenili 4351 paklu švercovanih

cigareta

Zaplenjene cigarete u vrednosti milion

dinara!Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Subotici i Upra-

ve granične policije su u saradnji sa Upravom carine, na Granič-nom prelazu Kelebija, na izlazu iz Srbije, zaplenili 4.351 paklicu cigareta, čija se vrednost procenjuje na oko milion dinara.Tom prilikom, uhapšen je S. M. (1977) sa područja opštine Vladimirci zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo nedo-zvoljen promet akciznih proizvoda.Policija je cigarete pronašla u autobusu kojim je osumnjičeni upravljao, u fabričkoj šupljini ventilacionog sistema.Osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 časova nakon čega je, uz krivičnu prijavu, priveden nad-ležnom tužilaštvu u Subotici. N.H.K.

Od 11. do 17. februara, na području Policijske uprave u Subotici 13 saobraćajnih

nezgoda

Jedna osoba poginula, sedmoro

povređenih U periodu od 11. do 17. februara 2019. godine na područ-

ju Policijske uprave u Subotici dogodilo se 13 saobraćajnih nezgoda. U šest saobraćajnih nezgoda jedna osoba je po-ginula, tri osobe su teže povređene i četiri osobe su lakše povređene dok je u sedam saobraćajnih nezgoda pričinje-na samo materijalna šteta.U navedenom periodu, policija je podnela 38 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, iz-dato je 306 prekršajnih naloga i iz saobraćaja je isključeno devet vozača od kojih je za tri vozača određena mera zadrža-vanja zbog teške ili potpune alkoholisanosti.U toku protekle nedelje, pripadnici Odeljenja za vanredne situacije u Subo-tici imali su 19 intervencija. N.H.K.

Policija i tužilaštvo obavili su uviđaj na mestu

tragedije u Subotici!

Mladić poginuo u

saobraćajnoj nesreći kod

Bunarića

• U subotu 16. februa-ra, u saobraćajnoj ne-sreći život je izgubio 21. godišnji mladić, na za-obilaznom putu od Bu-narića, prema isklju-čenju za Palić, a Hitna pomoć je drugu osobu iz automobila u sve-snom stanju prevezla u subotičku bolnicu!

Tragedija u kojoj je mladić D.M (1998.)

izgubio život, u automobilu marke BMW, dogodila se u subotu, ujutro oko 6 časo-va, na zaobilaznom putu od Bunarića, prema isključenju za Palić. On je sedeo na mestu suvozača, dok je vozač auto-mobila L.G.(1992) povređen, ali je hitno u svesnom stanju prevezen u subotičku bolnicu.

Nesreća se dogodila na krivini, na obi-laznom putu za Palić, na petlji Istok, na E-75 putu. Hitna pomoć je stigla odmah nakon poziva na mesto nesreće, u 6 sati i 40 minuta.

Na žalost za mladića D.M. ništa nije moglo da se učini, konstatovana je smrt, a njegov drug koji je vozio automobil zbri-nut je odmah na hitnom prijemu u Opštoj Bolnici. Kako saznajemo, njegove povrede nisu opasne po život, a na uzroke nesreće ukazaće istraga.

Policija i nadležni iz tužilaštva izvrši-li su uviđaj na mestu nesreće, a oštećeni automobil je izvučen sa njiva transportno vučnim vozilom. Okolnosti nesreće još nisu poznate, niti kako je automobil zavr-šio na njivama. Pretpostavlja se da je doš-lo do prevrtanja automobila, a istraga će ukazati šta je izazvalo nesreću i tragediju mladog čoveka.

N.H.K.

Posle zimske pauze,

radnici konzorcijuma

koji čine firme „Sade“

iz Beograda, „Veoli-

ja Voter“ iz Francuske

i Građevinsko predu-

zeće „Graditelj“ iz No-

vog Sada, na „Vodoza-

hvatu II“, na takozva-

nim „Magnetnim po-

ljima“, nastavili su po-

slove započete u okto-

bru prošle godine.

Reč je o poslednjem od poslova u okvi-ru realizacije Projekta za unapređenje vodnih sistema grada, poznatog po skra-ćenici „SWUP“. U pitanju je nova „fabrika vode“, gde će se ona kondicionirati i oslo-bađati od gvožđa, arsena i amonijaka.

„Ova fabrika vode treba da obezbedi kompletnoj gradskoj mreži, koja sada ima 90 odsto prečišćene vode sa „Vodozahva-ta I“, da nivo arsena, gvožđa i amonija-ka bude sveden na meru koja je predviđe-na Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode. Javno komunalno preduzeće putem Grada ušlo je u novi kredit sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) od 11

miliona evra, ugovor je potpisan 23. okto-bra 2017. i rok za završetak radova je dve godine“, rekao je novinarima koji su ima-li priliku juče da obiđu gradilište, direktor Javnog komunalnog preduzeća „Vodovod i kanalizacija“, inženjer Đerđ Šugar.

Radi se u fazama, radovi teku po planu, i u toku je izgradnja rezervoara koji će imati 2500 kubnih metara, a podići će se i crpna stanica i upravna zgrada. no što je najvaž-nije jeste da će puštanjem ove „fabrike“

u rad, koja ima sličnu tehnologiju kao na „Vodozahvatu I“, biti rešeno snabdevanje prečišćenom i zdravom vodom Radanov-ca i Palića, a nova crpna stanica omogu-ćiće da u čitavom gradu budu ujednače-ni pritisci u mreži. Kapacitet „Vodozahva-ta II“ biće 80 litara u sekundi, što je oko pet puta manje nego na „Vodozahvatu I“, ali će biti dovoljno za sve stanovnike ovog

područja i potre-be Palića kao tu-rističkog centra.

„Postoji mo-gućnost, ukoliko se ukaže potre-ba i zahtevi Pali-ća kao turističkog odredišta posta-nu veći, da se taj kapacitet i dupli-ra u narednih 10-15 godina, na 160 litara u sekundi.

Što se tiče roka završetka, on neće zavisiti od nas, jer banka diktira uslove, a posto-ji verovatnoća, s obzirom da će to biti je-sen i da će biti potrebno ispiranje i prob-ni rad, da se on produži za nekoliko mese-ci. Kod ovakvih objekata to je uobičajeno, a treba računati i tokom probnog rada od godinu dana da će biti potrebne i analize vode i dozvola Ministarstva pre puštanja u rad“, rekao je Đerđ Šugar.

M.Radojčin

Nastavljeni radovi na „Vodozahvatu II“

Niče nova „fabrika vode“

NOVEgrad4 Broj 10422. februar 2019.

Novi aparat Kompju-

terizovane tomogra-

fije odnosno CT apa-

rat, zvanično je pušten

u rad prethodnog če-

tvrtka u Opštoj bolni-

ci Subotica. Primenom

ovog modernog uređa-

ja, zaposleni u subotič-

koj zdravstvenoj usta-

novi značajno će una-

prediti i ubrzati dija-

gnostiku koronarne

bolesti srca i ostalih

vaskularnih problema

pacijenata.

Vrednost novog skenera iznosi oko 45 miliona dinara i on će zameniti stari CT aparat koji je bio u upotrebi u prethod-nih 12 godina, a samo prethodne godine pomoću njega je obavljeno preko 7700 pregleda.

„Najsavremeniji CT aparat značajno će unaprediti dijagnostiku, koja će biti brža, preciznija, jasnija, a ono što posebno ra-duje, jeste da će na njemu moći da se rade i različite angiografske procedure, koro-narografije i što će moći u potpunosti da se umreži sa angio salom. Nastavićemo sa ulaganjem u zdravstvo, mi smo u posled-nje dve godine u subotičku bolnicu uloži-li više od 180 miliona dinara, kako u opre-mu, tako i u različite infrastrukturne ra-dove. Napomenuo bih i da je u protekle

dve godine u subotičkoj bolnici zaposleno više od 100 medicinskih radnika, da tre-nutno imamo 29 lekara koji su na speci-jalizaciji, mladih lekara koji će nastaviti da rade ono što su njihovi učitelji započe-li. To je još jedan pokazatelj da nam nije stalo samo do opremanja prostora i kupo-vine novih aparata, već i do toga da mla-de medicinske radnike edukujemo i obu-čimo za rad na njima. To je jedan od nači-na kako da se izborimo s najvećim proble-mom u našem zdravstvenom sistemu, od-nosno odlaskom radnika u inostrantsno u želji za bolje plaćenim poslom i uslovima života.” izjavio je prof. dr. Zoran Goj-ković, pokrajinski sekretar za zdravstvo

Sva ulaganja u Opštu bolnicu Subotica opravdana su radom i zalaganjem lekara i svih zaposlenih, istakao je direktor Slobo-dan Puškar.

“Rezultat toga jeste da nemamo lis-te čekanja za ortopediju, nemamo lis-te čekanja za koronarografiju, a novi ske-ner ubrzaće dijagnostiku koronarne bo-lesti srca i ostalih vaskularnih problema koji su prisutni kod pacijenata. Takođe, ovaj savremeni aparat pružiće kvalitetni-ju sliku, veću dijagnostičku preciznost i mnogo bolju dijagnostiku pacijenata koji su u pripremi za ostale procedure u bol-nici” rekao je dr Slobodan Puškar, di-rektor Opšte bolnice Subotica

Gradonačelnik Bogdan Laban zahva-lio se Pokrajinskoj i Republičkoj vladi na velikim ulaganjima u projekte našeg gra-da, zahvaljujući kojim se u Suboticu slilo preko 3 milijarde dinara. Nastavak ula-ganja očekuje se i u ovoj godini, poseb-no u zdravstvenom sektoru, gde će sredi-nom godine početi radovi na kompletnoj rekonstrukciji Opšte bolnice.

“Veoma sam srećan što je izrada pro-jekta za rekonstrukciju bolnice pri kra-ju, a sredinom ove godine krećemo u jed-nu ogromnu investiciju koju je obezbedi-la Vlada Republike Srbije, izdvojivši sre-dstva u visini od oko 25 miliona evra. Mis-lim da sa ovim investicijama pokazujemo da smo odgovorni ljudi koji znaju da vode grad, pokrajinu i državu .“ istakao je Bog-dan Laban, gradonačelnik Subotice.

B. Nikolić

Sala bioskopa

„Eurocinema“

privremeno je

zamenila pro-

jekcije filmova

sa izvođačima

radova. Počet-

kom februa-

ra, vrata naj-

većeg grad-

skog bioskopa

zatvorena su

za publiku, jer će se u na-

redna dva meseca unutar

velikog amfiteatra odvija-

ti radovi na zameni stoli-

ca, podova i bioskopskog

platna. To su ujedno i prvi

obimniji radovi u ovom

objektu nakon više od četi-

ri decenije njegovog rada.

Radove na rekonstrukciji i adaptaciji amfiteatra i bioskopa „Eurocinema“ izno-se oko 6,5 miliona dinara od čega je iz budžeta Otvorenog univerziteta za ove na-mene izdvojeno 3,4 miliona dinara, dok je ostatak sredstava obezbeđeno iz konkur-sa za preddigitalizaciju i digitalizaciju bio-skopa Filmskog centra Srbije.

„Projekat rekonstrukcije i adaptacije bioskopa „Eurocinema“ obuhvatiće pro-širivanje postojećih redova čime ćemo dobiti komforniju salu, a takođe zame-nićemo i sve stolice koje su dotrajale jer su više od tri decenije u konstantnoj upo-trebi. Dakle želja nam je da posetiocima obezbedimo udobniji boravak u našem bioskopu, što ćemo i dobiti rekonstrukci-jom redova i stolica čiji će broj biti sma-njen za deset odsto. Takođe postavićemo novi pod koji odgovara svim aktuelnim bioskopskim standardima , lakše se odr-žava ali i podiže higijenu u bioskopu na jedan viši nivo. „ objašnjava Ilija Tatić, direktor Otvorenog univerziteta

Tehnička opremljenost bioskopa „Eu-rocinema“ je na zadovoljavajućem nivou, pa većih investicija u novu opremu ove godine neće biti. Jedina novina jeste po-stavljanje novog bioskopskog platna koji

je kupljen prethodne godine, ali su sače-kani aktuelni radovi kako bi se platno mo-glo zameniti.

„Tehnički smo dosta dobro opremlje-ni. Digitalni projektor posedujemo više od pet godina i redovno ga održavamo, samim tim nemamo problema prilikom projekcije filmova. Postavićemo novo platno i po završetku radova, gledaoci će uočiti razliku u kvalitetu slike u odno-su na staro platno. Mi svakako planira-mo da u narednom periodu, shodno na-šim finansijskim mogućnostima, osavre-menimo aktuelnu tehniku, kao što su npr. naočare za 3D projekcije i slično. Treba stalno ulagati, što nije jednostavno kada sve sami finansirate.“ ističe Tatić

Završetak radova na rekonstrukciji i adaptaciji amfiteatra i bioskopa „Euro-cinema“ previđeni su za drugu polovinu aprila, kada će Subotica dobiti jedan mo-deran bioskop. Investicija je značajna i za održavanje Festivala evropskog filma Pa-lić budući da se većina festivalskog pro-grama odvija upravo u ovom bioskopu.

Sa novom komfornom bioskopskom salom i filmskim ostvarenjima koje dola-ze, menadžment Otvorenog univerziteta očekuje ostvarivanje nedavnih rezultata, kada su tri godine uzastopno imali preko 45.000 posetilaca. B. Nikolić

Sredinom godine počinju radovi na kompletnoj rekonstrukciji bolnice

Novi CT aparat počeo sa radom u Opštoj

bolnici Subotica

Investicija rekonstrukcije bioskopa „Eurocinema“ vredna 6,5 miliona dinara

Krajem aprila ponovo radi

bioskop

Ilija Tatić

NOVE grad 5Broj 10422. februar 2019.

Pokrajinski premijer Igor Mirović uručio je u zgradi Vlade Vojvodine ugovore za realizaciju 56 projekata lo-kalnih samouprava na teri-toriji Vojvodine. Odobreni projekti su iz oblasti vodo-snabdevanja i zaštite voda, lokalnog i regionalnog eko-nomskog razvoja, saobra-ćajne infrastructure, ener-getske efikasnosti, kultu-re, predškolskog i osnovnog obrazovanja i vaspitanja i u oblasti razvoja sporta, a za ove namene Pokrajinska vlada izdvojila je 4,1 milijar-du dinara.

Zbog nedostatka saobraćaj-nih traka za leva skretanja, u uli-ci Maksima Gorkog, najfrekven-tnijoj saobraćajnici u našem gra-du, najkritičnije su raskrsnice sa ulicama Braće Radić i Štrosma-jerova. Posledica takvog stanja je povećana ugroženost učesni-ka u saobraćaju i mala protočnost koja vrlo često prouzrokuje ozbilj-ne zastoje, kako na glavnom, tako i na priključnim putnim pravci-ma. Taj problem će već ove godine biti rešen, jer su na javnom kon-kursu Uprave za kapitalna ulaga-nja AP Vojvodine za finansiranje i sufinansiranje projekata u oblasti saobraćajne infrastrukture gra-du Subotici dodeljena sredstva u iznosu nešto većem od 73 miliona dinara za projekat „Prva faza re-konstrukcije i dogradnje kolovo-za u ulici Maksima Gorkog, od ra-skrsnice sa ulicom Braće Radić do raskrsnice sa ulicom Matije Gup-ca u Subotici sa izgradnjom siste-ma video-nadzora“.

Ugovor o dodeli bespovratnih sredstava za realizaciju ovog pro-jekta u ime subotičke lokalne sa-mouprave potpisao je, 18. febru-ara 2019. godine, u Novom Sadu, gradonačelnik Subotice Bog-dan Laban. On je, tim povodom,

izjavio da projektno rešenje po-drazumeva proširenje kolovoza u zoni raskrsnica sa ulicama Bra-će Radić i Štrosmajerovom, tako da se formira dodatna saobraćaj-na traka za leva skretanja iz ulice Maksima Gorkog, i da će u ovom delu ulice biti postavljena nova

svetlosna i saobraćajna signaliza-cija, kao i sistem video-nadzora.

–Na ovaj način će se poveća-ti protok saobraćaja i rešiti više-godišnji problem odvijanja sao-braćaja na ovom potezu. U nepo-srednoj blizini ovih raskrsnica na-lazi se i Osnovna škola ’Ivan Go-ran Kovačić’, što predstavlja pose-ban razlog za povećanje bezbed-nosti saobraćaja na tom delu ulice Maksima Gorkog – istakao je gra-donačelnik Laban.

Osim ove dve raskrsnice, do-dao je, grad Subotica ima u planu da se ovakva rekonstrukcija izve-de i na ostalim kritičnim raskrsni-cama u našem gradu.

U svom obraćanju javnosti, predsednik Pokrajinske Vlade Igor Mirović istakao je važnost

nastavka realizacije infrastruktur-nih projekata na teritoriji Vojvo-dine gde je izdvojio radove na re-konstrukciji puta Opovo – Debe-ljača, Stapar – Sivac, nove sport-ske hale u Despotovu i školske sale u Beloj Crkvi, nove industrij-ske zone u Crepaji, postrojenja za

prečišćavanje pijaće vode u op-štini Odžaci, privođenju namene objekta mosta u Adi kao i izgrad-nji vrtića u Šimanovcima. Novi in-vesticioni ciklus u AP Vojvodini započet je sa ciljem da se podigne kvalitet života u svim lokalnim sa-moupravama .

Grad Subotica je na ovom kon-kursu dobio sredstva za finansira-nje projekta u oblasti saobraćaj-ne infrastukture, a gradonačelnik Bogdan Laban potpisao je ugo-vor kojim se dodeljuje 73,1 milio-na dinara za projekat “Prva faza rekonstrukcije I dogradnje kolo-voza u ulici Maksima Gorkog od raskrsnice sa ulicom Braće Radi-ća do raskrsnice sa ulicom Mati-je Gupca”.

Sredstva dobijena na konkursu

biće usmerena na potpunu re-konstrukciju pomenutog dela uli-ce Maksima Gorkog, čime će pre-ma rečima nadležnih, doći do smanjenja gužvi na ovoj promet-noj gradskoj ulici ali i povećati se nivo bezbednosti svih učesnika u saobraćaju.

"Rekonstrukcija i dogradnja kolovoza u ulici Maksima Gorkog od raskrsnice sa ulicom Braće Ra-dić do raskrsnice sa ulicom Matije

Gupca u Subotici, će doprineti sma-njenju broja saobraćajnih nezgo-da u znatnoj meri, jer su upra-vo ukrštanja ul. Maksima Gorkog sa ulicama Braće Radić, Štrosma-jerovom i Matije Gubca "crne tač-ke" u saobraćaju Subotice, gde se dugi niz godina događa nadpro-sečno veliki broj saobraćajnih nez-goda, među kojima je bilo i onih sa teže povređenim licima. Veća pro-točnost pomenutih raskrsnica će smanjititi zaista duga zakrčenja pomenutih raskrsnica, i učiniti da glavnom gradskom saobraćajni-com prolazi znatno više vozila u je-dinici vremena, u skladu sa izraže-nim trendom povećanja stepena motorizacije u gradu Subotici". re-kao je Milan Vasović dugogo-dišnji saobraćajni veštak

Ulica Maksmima Gorkog pred-stavalja žilu kucavicu Grada Su-botice u saobraćajnom smislu. Najkritičnije je na pomenutim ra-skrsnicama sa ulicama Braće Ra-dić i Štrosmajerovom i to zbog ne-dostatka saobraćajnih traka za leva skretanja. Ovakvo stanje već duži niz godina ima za posledicu povećanu ugroženost učesnika u saobraćaju i malu protočnost sa-obraćaja, koja vrlo često uzrokuje ozbiljne zastoje, kako na glavnom, tako i na priključnim pravcima.

B. Nikolić

Od Pokrajinske vlade 73,1 milion dinara za rekonstrukciju ulice Maksima Gorkog

Povećanje bezbednosti saobraćaja

Gradonačelnik Subotice Bogdan Laban

•Prva ovogodišnja jed-nodnevna edukacija „Na klik do kupca“ održana je 20. februara u Subotici, sa ciljem da se edukuju pri-vrednici malog biznisa, mi-kro, malih i srednjih predu-zeća i korisnici interneta, kako da pravilno posluju na internetu!

Skup „Na klik do kupca” orga-

nizovala je Fondacija „Registar nacionalnog internet domena Sr-bije“ (RNIDS), u saradnji sa lo-kalnim partnerima: NordNetom i Tippnet-om, ovlašćenim regi-strima RNIDS-a, kao i Regional-nom privrednom komorom Se-vernobačkog upravnog okruga. Potreba takve edukacije je bazi-rana, pored ostalog, na zanimlji-vom podatku, da skoro polovina firmi (46) odsto, nije registrova-na na internetu, a čak 49 posto malih i srednjih preduzeća, reče-no je na prvoj besplatnoj eduka-ciji, u RPK Subotica.

Edukaciji su prisustvova-li predstavnici mikro, malih i srednjih preduzeća i zaintereso-vani korisnici interneta iz Subo-tice i okoline, kojima je pružena prilika da se upoznaju sa osnov-nim internet znanjima, važnim za male biznise u Srbiji, a bilo je reči o prednostima vidljivosti fir-mi na internetu.

Digitalna transformacija i primena u poslovanju

Ivana Ćirković je konsultant sa desetogodišnjim iskustvom iz oblasti digitalnog marketinga i PR-a, internacionalni predavač i sertifikovani trener svetske Digi-tal Communication Network or-ganizacije, aktivni član lokalne i svetske WordPress zajednice, kao i jedan od organizatora Kon-ferencije „WordCamp Europe“ u Beogradu.

Njeno predavanje je dalo odgo-vore na pitanje šta je digitalna transformacija, može li se izbeći i na koje načine utiče na današnje poslovanje. Učesnici su saznali šta digitalna transformacija nije, a šta jeste, koji su ključni elemen-ti. Predavač Ćirković je navela i primere dobre prakse, iz kojih se mogu izvući pouke, a moguće ih je primeniti i u lokalu.

Pravilan poslovni nastup na Internetu

Predrag Milićević je ruko-vodilac Sektora marketinga i komunikacija RNIDS-a u kom već sedam godina promoviše neobične proizvode, koji nema-ju ni veličinu, ni oblik, ni boju, ni miris, ni ukus, ni težinu, koji su u potpunosti nevidljivi i neopiplji-vi, a bez kojih bi naš svakodnevni život izgledao sasvim drugačije.

„Na internetu se otvaraju neslućene mogućnosti, ali i mno-gi izazovi. Gotovo je egzotična pojava, da se u 21. veku na in-ternetu ne vidi neka firma, po-sebno kada su u menadmentu

mlađe generacije, kojima je in-ternet polazni osnov u mnogim informacijama. Svaki korak, do-bar ili pogrešan, vidljiv je global-no, zato svaki treba pažljivo od-meriti. Predavanje će dati odgo-vore na brojna pitanja: Kako pra-vilno biti prisutan na Internetu? Zašto kažete "moje" kad mislite na tuđe? Gde leži opasnost? Ka-kav je pogled na internet iz ugla Gugla? Na šta obratiti pažnju pri-likom izbora naziva domena? Šta se dešava sa biznisom kad njegov domen više nije njegov, pitanja su na koja je ponudio deo odgo-vora Milićević.

Bezbednost kao osnov us-pešnog internet poslovanja

Aleksandar Kostadino-vić se radom u IT-u i predava-njima iz različitih IT oblasti bavi od 1997. godine. Tokom karije-re je stekao više sertifikata, a od formalnog obrazovanja poseduje diplomu MSc iz oblasti bezbed-nosti računarskih sistema. Tre-nutno radi kao sistem admini-strator u RNIDS-u predaje na IT Akademiji.

Kostadinovićevo predavanje obrazlagalo je bezbednost elek-tronskog poslovanja i kakva je uloga internet domena u tome: kojim alatima na internetu se može otkriti prevara i koliko je bezbedno prisustvo na Internetu bitno za bezbednost vlastitih kli-jenata. Govorio je i o razlozima, zašto je bitno imati svoj domen,

umesto generičkog, u adresi e-pošte i kako to utiče na bezbed-nost komunikacije sa klijentima!

Kako da preusmerite in-ternet saobraćaj u svoju kasu!

Dijana Milutinović, formal-no obrazovana kao novinar i ko-munikolog, već skoro deset godi-na plovi u vodama različitih in-dustrija u istom čamcu – ma-rketingu. Od nedavno na po-ziciji saradnice za marketing i

komunikacije RNIDS-a, dobila je priliku da upravljanjem digital-nim kanalima Fondacije i pokaže svoje znanje i umeće u plaćenom i neplaćenom skretanju pažnje na ono što je Fondaciji bitno.

Dijana Milutinović je eduko-vala prisutne „ kuda se kreće njihov kupac kada startuje inter-net mašinu, kroz koji prozor gle-da dok vozi, da li prati znakove pored puta, pa svrati da napravi pauzu”. N.H.K.

U četvrtak, 14. Februara, u Gerontološkom centru Suboti-ca potpisao je Ugovor o obavlja-nju praktične nastave, sa Sred-njom medicinskom školom, Subotica. Ugovor su potpisali Olga Petrović, direktorka Sred-nje medicinske škole i dr Nenad Ivanišević, direktor Gerontološ-kog centra, Subotica.

Učenici trećeg i četvrtog razreda Srednje medicinske škole, smera me-dicinske sestre - tehničari, fizioterape-utski tehničari i frizeri, obavljaće struč-nu praksu u Gerontološkom centru Subotica.

Potpisivanje sporazuma samo je formalizacija već postojeće i uspeš-ne saradnje Srednje medicinske ško-le i Gerontološkog centra, budući da su učenici ove škole ranijih godina uče-stvovali u organizaciji i obeležavanju brojnih manifestacija, koje su se održa-vale u ovoj ustanovi socijalne zaštite.

- Drago nam je što će đaci biti u

prilici da unesu svežinu i vedrinu u ži-vote naših starijih sugrađana, a ono što nam je primarno, jeste mogućnost obavljanja stručne prakse. Praksom će

biti obuhvaćeni učenici trećih i četvrtih razreda obrazovnih profila medicin-ska sestra - tehničar i fizioterapeutski

tehničar, a pošto imamo i oblast lič-ne usluge, biće obuhvaćeni i naši žen-ski frizeri - rekla je Olga Petrović,

direktorka Srednje medicinske škole.Dr Nenad Ivanišević, direktor Ge-

rontološkog centra istakao je vežnost međugeneracijske saradnje koja je u poslednje vreme sve prisutnija u Ge-rontološkom centru.

- Veoma je važno da sve veći broj učenika osnovnih i srednjih škola ima priliku da se upozna i vidi kako žive naši stariji sugrađani, koje su odlike starosti i kako da prepoznaju sve bole-sti u starosti. S druge strane, mi se na-damo da ćemo kroz ovu praksu i uslo-ve rada koje možemo da ponudimo, uspeti da privučemo nekoga od te dece

koja završe Srednju medicinsku školu, da dođu i da se zaposle u Gerontološ-kom centru - istakao je Ivanišević.

Prema rečima Nataše Aleksić, čla-nice Gradskog veća zadužene za oblast obrazovanja, ovo je druga srednja ško-la koja je nakon Politehničke škole pot-pisala ugovor o obavljanju praktične nastave u Gerontološkom centru.

- Želim uspešnu saradnju Medicin-skoj školi sa Gerontološkim centrom, jer sam sigurna da ona može biti samo uspešna i ništa drugo - kratko je poru-čila Aleksić.

L. Marjanov

grad6 Broj 10422. februar 2019.

NOVE

Posle više mandata na čelu RPK Subotica, direktor Slobodan Vojinović odlazi u penziju

Miloš Jelić upravlja PKS-RPK, do izbora novog direktora!

•Posle više mandata na čelu RPK Subotica, njen di-rektor Slobodan Vojinović odlazi u februaru odlazi u penziju, a do izbora novog direktora PKS-RPK Subo-tica, predsednik PKS, Marko Čadež, ovlastio je Miloša Jelića, direktora Sektora za podršku članstvu i siste-mu regionalnih privrednih komora (RPK) i Privredne komore Beograda (PKB), za upravljanje komorom!

Direktor PKS-RPK Subotica, Slobodan Vojinović posle upešnih više mandata u rukovođenju Regionalnom privrednom komorom, u februaru odlazi u penziju, a svim saradnicima za-hvaljuje na dosadašnjoj saradnji i podršci u afirmaciji rada pri-vredne komore i podršci u razvoju privrede Srbije, saopštili su iz RPK Subotica.

„Do izbora novog direktora PKS-RPK Subotica, predsednik PKS, Marko Čadež, ovlastio je Miloša Jelića, direktora Sek-tora za podršku članstvu i sistemu regionalnih privrednih komo-ra (RPK) i Privredne komore Beograda (PKB), za upravljanje ko-morom”, navodi se u saopštenju. N.H.K.

U RPK Subotica, Fondacija RNIDS organizovala edukaciju za privrednike malog biznisa

Kako preusmeriti internet u „kasu” svoje firme!

U Gerontološkom centru Subotica potpisan je Ugovor o obavljanju praktične nastave sa Srednjom medicinskom školom

Obostrana korist međugeneracijske

solidarnosti

Olga Petrović i dr Nenad Ivanišević

NOVE grad 7Broj 10422. februar 2019.

Subotičkim pija-

cama potrebne su

promene koje će

stvoriti uslove da

sveža i kvalitetna

roba bude duže

dostupna kupci-

ma. Da bi izdr-

žale konkurenci-

ju marketa, ne-

ophodna su inve-

sticiona ulaganja

u pijačne prosto-

re i njihovo osa-

vremenjavanje,

za čega planovi

već postoje. Da li

se kvantaš seli u

Drugu kasarnu i

šta će biti sa Mleč-

nom pijacom?

Perspektive pijačne delatno-sti u Subotici i planovi Javnog komunalnog preduzeća, svaka-ko, osnovna su tema za razgo-vor sa Dejanom Ljubisavljevi-ćem, trećim direktorom „Subo-tičkih pijaca“ od njihovog na-stanka 2000. godine, nakon Bele Bodrogija i Ilinke Vukoja, koji je dužnost preuzeo pre dva meseca. Ali, priča o tome kako naše pijace da „uđu“ u 21. vek, počinje zapa-žanjem o trenutnim, ne baš naj-povoljnijim okolnostima za ovu delatnost:

„Imamo blagi pad broja zaku-paca i to je ozbiljan problem ko-jim se moramo baviti. Ljudi od-laze najviše zbog zapošljavanja u inostranstvu ili nalaze sigurni-ja primanja u industrijskoj zoni, gde ne zavise od toga kakva će biti godina, sušna ili kišna. Da bi se zaustavio taj negativni trend, pijace moraju da se menjaju, da dobiju fizionomiju i funkciju 21. veka. A jedna od tih promena ko-joj težimo jeste produžetak rad-nog vremena, da sveža i kvali-tetna roba na tezgama bude do-stupna i domaćicama koje su za-poslene do 15 ili 16 časova i ne mogu ranije da obave kupovinu“, kaže Dejan Ljubisavljević.

Pijace bi, po mišljenju našeg sagovornika, trebalo da budu otvorene od 6 do 20 časova, ali da bi do toga došlo, na njima

moraju da se stvore uslovi da se zakupci mogu zadržati duže vre-me, što zahteva ozbiljna ulaganja u adaptiranje i osavremenjava-nje pijačnih prostora.

„Naš su „kec u rukavu“, u od-nosu na markete, domaći, kva-litetni i sveži proizvodi, a inte-res zakupaca u produženom rad-nom vremenu jeste veća prodaja i dobit nego sada. U proseku je-dan individualni proizvođač ula-že godišnje u proizvodnju oko 20.000 evra, a to, kada pomno-žite sa 800 zakupaca, je ozbilj-na suma od 16 miliona evra koja se obrće na pijacama, novac koji ostaje u „subotičkom džepu“. U njemu je zastupljena i država, njihovi dobavljači, njihova zara-da – to su naše komšije i kupovi-nom kod njih pomažemo njima i za uzvrat dobijamo siguran kva-litet, koji redovno kontroliše sa-nitarna inspekcija“, napominje direktor „Subotičkih pijaca“.

„Teslina“ i „Kvantaš“ prve

za promene Javno komunalno preduzeće

upravlja sa četiri pijace u gradu – „Mlečnom“, „Teslinom“, „Kvan-taškom“ i pijacom „Zelenac“ na Prozivki. „Zelenac“ je najnovi-ja, koja je izgrađena u skladu sa svim zahtevima u ovoj oblasti i zadovoljava potrebe snabdeva-nja kompletnog naselja. Ukoli-ko dođe do odluke o produžet-ku radnog vremena pijaca, ona bi mogla da ispuni uslove. Šti se tiče planova za reorganizaciju i adaptaciju drugih pijaca, najda-lje se odmaklo sa onom u Tesli-nom naselju, u ulici Partizanskih baza.

„Uradili smo određene ankete, pitali smo naše zakupce i korisni-ke šta bi bilo neophodno da im se omoguće bolji uslovi i produže-tak rada i u popodnevnim časo-vima. Došli smo do opredeljenja da se uz pijacu, duž ulice Parti-zanskih baza, formira red po-slovnih prostora, koji bi bili otvo-reni i prema ulici i prema pijaci. Zatim, insistiranje je na parking

prostoru. Kada je reč o tezgama, njihov broj će biti revidiran, dok će loša osvetljenost pijace biti re-šena podizanjem krova, čime će se dobiti i prozračnost prosto-ra. U fazi smo izrade idejnog re-šenja za pijacu, nakon čega će se vrlo brzo prići glavnom projek-tu. Kada dobijemo konačnu sli-ku kako treba da izgleda ta pija-ca, zatražićemo od Grada da nam se dodele finansijska sredstva

ili ćemo konkurisati kod pojedi-nih fondova, ali u svakom sluča-ju ta pijaca treba da bude prva ozbiljna investicija“, kaže Dejan Ljubisavljević.

Pitanje kvantaša u ulici Mirka Bogovića je takođe na listi priori-teta Javnog komunalnog predu-zeća „Subotičke pijace“ i, prema opredeljenju, on će se seliti na prostor Druge kasarne.

„Kvantaš je, po definiciji, pi-jaca koja služi za promet na veli-ko pa joj nije mesto u centru gra-da. Ideja je da se kvantaš izme-sti u Drugu kasarnu ili na jednu lokaciju blizu industrijske zone. U Drugoj kasarni postoje uslovi,

infrastruktura i dobre saobraćaj-nice, a većina naših zakupaca do-lazi iz pravca Hajdukova i Ma-lih pijaca, pa bi im ova lokacija bila pogodna, dok bi u industrij-skoj zoni, zbog blizine „buvlja-ka“, imali „saobraćajne čepove“. Verujem da će Gradska uprava ovakav naš stav podržati i zbog minimalnih troškova koji su po-trebni, jer u Drugoj kasarni već imamo čvrste objekte, hanga-

re, i stvar je njiho-ve odluke kojom će se dinamikom preseljenje obaviti. U Mirka Bogovića zadržali bi malu pi-jacu uz put, a osta-tak ogromnog pro-stora vratili Gra-du“, objašnjava Ljubisavljević.

Secesija za 21.

vek

Naravno, alfa i omega pijačnog snabdevanja u Su-botici jeste Mleč-na pijaca, koja je, za sada, barem zvanično, još uvek samo trg sa odre-đenim objektima na njemu. Neće to još dugo biti, jer je u toku izrada Pla-

na detaljne regulacije kojim će se, kako se očekuje, posle toli-ko decenija konačno „overiti“ da je to pijaca, mada su ranije po-stojali planovi da se ona izmesti u blok zgrada koji bi se porušio sa strane. Oni su odbačeni jer za takav poduhvat Subotica nema sredstava.

„Mlečna pijaca ostaje na tom mestu, na Trgu Jakaba i Ko-mora, i to je izvanredna loka-cija na kojoj se susreću i proš-lost i sadašnjost, umetnost i tu-rizam i zato se pitanju rešava-nja njenog izgleda i opremljeno-sti mora prići izuzetno ozbiljno. Naš grad krasi secesija, u blizini

je Sinagoga, turisti kada dolaze u obilazak treba da svrate na pija-cu, popiju kafu i sok u privlačnim ugostiteljskim objektima i osve-že se kvalitetnim voćem i drugim namirnicama. Zato ćemo gleda-ti iskustva naših severnih suseda Mađara, koji imaju izuzetno lepe pijace, i po mogućstvu ih prime-niti kod nas. Postoje određeni problemi sa kanalizacijom ispod pijace, koja je zidana i vrlo stara, ali ćemo to nastojati da rešimo u saradnji sa Gradom i nadlež-nim komunalnom preduzećem“, iznosi Dejan Ljubisavljević.

Kakvo će biti „novo ruho“ sta-re pijace, očekuje se da kažu gradski arhitekti, nakon čega će se pristupiti izradi projektno-tehničke dokumentacije, kojom će biti predviđeno da Mlečna pi-jaca postane i deo turističke po-nude grada. Definitivno je da neće ostati ovakva kakva jeste i da će rekonstrukcijom biti us-postavljeni i neophodni uslovi za duže radno vreme i prijatan boravak kako zakupaca tako i građana na pijaci.

„Naše preduzeće doživlja-vam kao servis između zaku-paca i kupaca, i jednima i dru-gima treba stvoriti uslove da dođe do toga da Mlečna pija-ca postane centar za snabde-vanje svežim namirnicama. U okviru marketinga, namenje-nog pored ostalog i mladima kako bi se opredelili za kupo-vinu na pijacama, krenuli smo u svojevrsnu mini-kampanju, jednim autobusom „Suboti-catransa“ na koji smo stavili naše brendove i počeli smo da se pojavljujemo i na bilbordi-ma. Da ljudi shvate da je na pi-jacama kvalitetna ponuda, ga-rantovano domaća, najviše lo-kalnih proizvođača, i očekuje-mo da ćemo kroz jedan ciklus investicija, ne od danas do su-tra ali u određenom periodu, i ostvariti sve o čemu govorimo“, zaključuje direktor „Subotičkih pijaca“.

M. Radojčin

Razgovor s povodom: Dejan Ljubisavljević, direktor JKP „Subotičke pijace“

Pijace po merilima 21. veka

Šta sa malim pijacama?

„Na Majšanskom putu smo uredili malu pijacu sa 10 do 14 tezgi i u toku je tehnički prijem. Pijaca pre-ko puta „Elektrovojvodine“ se formirala sama i mi smo je preuzeli, sa 7-8 tezgi da vodimo računa o njoj. Per-spektiva te pijace je upitna ali ona sada funkcioniše. Pi-jaca na Trgu Veselina Masle-še, blizu Bajskog puta, nije uspela da se izbori sa konku-rencijom marketa u blizini i neki sezonski karakter veru-jem da će imati, ali neće biti pijaca svih 365 dana“, kaže Dejan Ljubisavljević.

Mlečna pijaca je najposećenija u Subotici i treba da doživi najveće promene

Dejan Ljubisavljević – planova je mnogo, očekuje se i njihova realizacija

NOVEreklame/obrazovanje8 Broj 10422. februar 2019.

Povodom obele-žavanja petnaesto-godišnjice Filozof-sko-filmske sekci-je Gimnazije ,,Sve-tozar Marković” u Subotici, u peri-odu od 25. do 28. februara , u sali Otvorenog univer-ziteta, sa počet-kom u 19 i 45 ča-sova, Filmski klub Subotica, u sarad-nji sa Filozofsko-filmskom sekcijom Gimnazije ,,Sve-tozar Marković“ u Subotici, prikazaće filmove koje su snimili članovi Filozofsko-filmske sekcije u periodu od 2012. do 2018. godine. Ulaz je slobodan.

U gotovo svim filmovima koji su sni-mili članovi filozofsko-filmske sekcije, Gi-mnazije ,,Svetozar Marković” u Subotici, pored kompozicija gotovo svih muzičkih žanrova, koje izvode gimnazijalci, prisut-ni su pored osnovnih filozofskih problema i problemi filozofije muzike.

Gledajući filmove: ,,Filozof iz našeg so-kaka”, ,,Jelena u svetu muzike i filozofije”, ,,Jelena u svetu muzike i filozofije 2”, ,,Eli-za”, ,,Eliza 2” i ,,Hajde da sanjamo otvo-renih očiju i gledamo umom”, gledaoci će

saznati kako su filozofi, počevši od Pitago-re i pitagorejaca, preko Šopenhauera, Ni-čea, Teodora Adorna, Suzane Langer, pa sve do Masima Done, gledali na problem muzike.

U ponedeljak, 25. februara, na progra-mu je "Filozof iz našeg sokaka" i "Subotič-ki estetički nokturno".

U utorak, 26. februara filmovi "Jelena u svetu muzike i filozofije" i "Jelena u svetu muzike i filozofije 2". U sredu, 27. februa-ra "Eliza" i "Eliza 2" i u četvrtak 28. febru-ara prikazaće se tri filma: "Hajde da sanja-mo otvorenih očiju i gledamo umom",

"O filozofiji u mojoj Gimnaziji" i "Žeđ".

L. Marjanov

Učenici 2.a ra-zreda Osnovne škole „10. okto-bar“ u Subotici pobednici su dru-gog „Ne prljaj. Nemaš izgovor! – IZAZOVA“ SBB fondacije. Uče-nici ovog odelje-nja osvojili su na-gradu u vrednosti od 2.500 evra za igračku naprav-ljenu od reciklaž-nog materijala, u konkurenciji od čak 302 prijav-ljena odeljenja iz 187 osnovnih ško-la iz Srbije.

Pobedničko ode-

ljenje iz Subotice na-pravilo je kocku edu-kativnog karaktera koristeći karton, žicu i čepove, na kojoj su postavili i mali časov-nik sa kazaljkama kako bi ukazali na vre-me koje je potrebno da se otpad razloži u prirodi.

„Drago nam je što je i naš drugi izazov privukao pažnju nastavnika i dece širom Srbije, inspirišući ih da pokažu kreativ-nost i naprave gračke koje razvijaju eko-lošku svest. U ovom krugu, na izazov je odgovorilo čak 5.942 učenika iz 302 ode-ljenja, što samo ukazuje da i među našim najmlađima postoji velika želja da saznaju više o zaštiti životne sredine i šire svest o zagađenju i značaju reciklaže.“ – izjavila je

Jovana Lukić, direktorka SBB fondacije.SBB fondacija je do sada organizovala

brojne aktivnosti za mlade. Kroz sada već dobro poznatu kampanju „Ne prljaj. Ne-maš izgovor!“, oko 20.000 dece odgledalo je edukativnu predstavu „Ko to tamo pr-lja?“, uz podelu istoimenih knjiga. U okvi-ru kampanje je, takođe, postavljeno i 21 igralište u 19 gradova Srbije i podeljeno 40.000 biorazgradivih torbi. Kampanju je podržao i veliki broj javnih ličnosti, a u okviru akcija čišćenja tokom četiri godine, očišćene su brojne lokacije u nekoliko de-setina gradova.

L. Marjanov

Filozofsko-filmska sekcija Gimnazije ,,Svetozar Marković” obeležava petnaestogodišnjicu svog rada

Filozofija, muzika i film

Proglašen pobednik drugog „Ne prljaj. Nemaš izgovor! – izazova“

Nagrada za OŠ „10. oktobar“

prof. Dragan Krstić

NOVE grad 9Broj 10422. februar 2019.

Dualno obrazovanje u Srbiji nalazi se na dobrom putu, a tome u prilog govo-ri i veliki broj škola i pri-vrednika koje tesno sara-đuju uz posredstvo lokal-nih samouprava, jedan je od zaključaka nedav-no održanog skupa u Veli-koj većnici na kojem su uče-stvovali predstavnici Mini-starstva prosvete, Privred-ne komore, lokalne samo-uprave i zaposleni u obra-zovnom sektoru.

„Da smo na dobrom putu go-vori nam i podatak da smo uve-li 33 obrazovna profi la, kao i da su kada pogledamo Suboticu praktično sve škole aktivno uze-le učešće u dualnom obrazova-nju i to još pre dve godine. Sa-vremeni tehnološki razvoj leži u kompanijama, a Subotica pose-duje veliki broj društveno odgo-vornih kompanija koje su u sa-radnji sa Privrednom komo-rom, resornim ministarstvom i lokalnom samoupravom, otvo-rila svoja vrata za mlade, da im pruži mogućnost da steknu savremena znanja neophod-na u 21. veku za tehnološki ra-zvoj. „ izjavila je Gabrijela Grujić, pomoćnica ministra

prosveteUvođenje dualnog obrazova-

nja i razvoj preduzetničkog obra-zovanja u našoj zemlji je praktič-no nastalo inicijativom privred-nika iz Srbije. Podrška je stigla i od Prviredne komore Srbije, koja je od početka stala i uz pri-vrednike i uz učenike.

„Privredna komora je tu da bi se ispoštovali svi zahtevi pri-vrednika, odnosno da sve obra-zovne profi le koje uvodimo ne uvodimo za potrebe jedne kom-panije, već da bismo omogu-ćili đacima da dobiju posao u svim krajevima Srbije . Našim učešćem želimo da ispoštujemo svoj deo obaveza i odgovornosti

prema učenicima, da bi se na-stavni plan ispoštovao u potpu-nosti.“ rekla je Mirjana Kovače-vić iz Privredne komore Srbije.

Grad Subotica je jedan od pi-onira uvođenja dualnog obrazo-vanja u našoj zemlji i zahvaljuju-ći toj činjenici plan upisa u sred-nje škole i ove godine u potpu-nosti odgovara iskazanim potre-bama lokalne privrede. Lokalna samouprava aktivno učestvuje u saradnji privrednika i škole sve sa ciljem da mladima omoguće da ostanu u svom gradu i po za-vršetku školovanja.

„U ovom segmentu obrazova-nja škole i privreda moraju biti partneri, a lokalna samouprava

spona koja je tu da poveže, po-mogne i usmeri da ta sarad-nja bude na visokom nivou, jer time obrazujemo decu za po-trebe privrede u ovom regionu i automatski pospešujemo ne-zaposlenost. Industrijska zona se širi, i zato je veoma bitno da obrazujemo onaj kadar koji Su-botici treba. Nastojimo da po-mognemo i podstaknemo uspo-stavljanje i jačanje saradnje iz-među srednjih stručnih škola i poslodavaca, koji predstavljaju pokretače lokalno ekonomskog razvoja. Nije nam cilj uvođenje dualnog obrazovanja da bismo obrazovali učenike za rad u ino-stranstvu, nego da pospešimo

konkurentnost na tržištu rada i omogućimo im da ostanu ovde.“ istakao je gradonačelnik Suboti-ce Bogdan Laban.

Dualno obrazovanje je spo-na između privrede i obrazovnih ustanova koje omogućuje mladi-ma da nakon završetka školova-nja dobiju posao u struci u svom gradu ili opštini. Kroz ovaj vid obrazovanja mladima se omo-gućava dva vida znanja, teorij-ski koji stiču u svojim obrazov-nim ustanovama i praktični u kompanijama gde mogu da ste-knu sve neophodne veštine, koje ne mogu da steknu kroz teorij-sko učenje.

B. Nikolić

Broj vozača „Suboticatransa“ koji se nalaze na bolovanju sa 21. februarom bio je 72 i to je više od polovine ljudi koji sede za vola-nom, što je dovelo do veoma teš-ke situacije u ovom javnom pre-duzeću i nemogućnosti da se is-poštuje red vožnje. Na pitanje o čemu je reč, stvarnim bolova-njima ili „tihom štrajku“, direk-tor Javnog komunalnog predu-zeća „Suboticatrans“ Aleksan-dar Aleksić u izjavi za „Nove su-botičke novine“, rekao je da to ne može da komentariše, s obzirom da svi koji su na bolovanju imaju za to uredno izdate lekarske po-tvrde. Ali je potvrdio da je situa-cija izuzetno teška.

„Nismo u mogućnosti da se pridržavamo uobičajenog reda vožnje, pa smo prešli na subot-nji, koji podrazumeva za treći-nu ili polovinu manje polaza-ka, u zavisnosti od linije, u do-nosu na radne dane. Nažalost, i to je teško održati“, rekao nam je Aleksić.

On je potvrdio da problemi u „Suboticatransu“ ne postoje od juče i da je najveći odliv radne snage, odnosno odlazak vozača na rad u inostranstvo, a takođe i važeće ograničenje zarada u jav-nom sektoru, što je svakako naj-veći motiv odlaska zaposlenih.

“Oni koji imaju mogućnost da se zaposle, na primer u Ne-mačkoj, kao vozači i da imaju za-radu mesečno do 2000 evra, ne

razmišljaju mnogo da li da takvu pri-liku iskoriste. Za samo deset meseci 2018. godine, “Su-boticatrans” je na-pustilo 50 zaposle-nih, od toga 29 vozača”, čuli smo od Aleksandra Aleksića.

Pitanje zarada u “Subotica-transu” je poseban problem, jer vozači primaju u proseku 42.000 dinara, što je manje u odnosu na njihove kolege u Novom Sadu i Beogradu, gde su zarade izme-đu 55 i 60 hiljada dinara. Razlog je što je stupanje na snagu ogra-ničavanja zarada u javnom sek-toru zateklo kolektiv u nezgod-no vreme, i sada, kada su vraće-ni dugovi i postignuta relativna stabilnost i plate bi mogle da se povećaju, za to nema mogućno-sti zbog propisa.

“Ali, i kada bi dostigli te za-rade koje imaju vozači u Novom Sadu i Beogradu, a i tamo ih ne-dostaje u velikom broju, to ne bi zaustavilo njihov odlazak, mož-da samo ublažilo”, smatra direk-tor Aleksić.

U ovom trenutku, kako je re-kao Aleksandar Aleksić, situacija se na terenu menja iz sata u sat i nemoguće je predvideti kako će se odvijati i uticati dalje na red vožnje, a Udruženje vozača i Sin-dikat obratili su se gradonačel-niku, kao osnivaču, sa zahtevom da se iznađe rešenje. Oglasio se i

predsed-nik Save-za vojvođanskih Mađara Ištvan Pastor koji je ocenio da faza zamr-zavanja plata i zabrane zapošlja-vanja treba da se završi jer je „si-tuacija neodrživa“.

„Postoje problemi u sistemu javnih preduzeća, poput ovih u “Suboticatransu“, bez obzira da li je reč o epidemiji ili o tome da mnogi odlaze i nema ko da udovo-lji potrebama građana, to je neo-drživo. Problemi su vidljivi i na či-stoći grada, nismo toliko siromaš-ni, da bi bilo ovako prljavi, ne se-ćam se da je grad bio ovako zapu-šten. Ne radi se tu o tome da li di-rektor pripada nekoj partiji, već da je preduzeće razgrađeno. Potreb-no je ljudima podići plate, neće to odmah biti koliko ljudi očeku-ju, ali ova situacija je neodrživa“ – ocenio je Pastor u intervjuu subo-tičkom mađarskom radiju.

„Suboticatrans“ se, inače, u vezi reda vožnje, obratio putem medija putnicima:

Na liniji 16 Teslino naselje-Aleksandrovo neće saobraćati

autobusi 8:20 i 9:50 iz Teslinog naselja odnosno 9:05 i 10:35 iz Aleksandrova.

Linija 4 Veliki Radanovac-Lifka neće saobraćati.

Linija 8a Železničko nase-lje-Lifka kao i linija 8 Železnič-ko naselje-Aleksandrovo neće saobraćati.

LInija 6 Mali Bajmok-Vikend naselje: Polazak u 15:25 od Swa-rovskog će se obaviti u 15:20 od stajališta „Kalcedonija“.

Molimo putnike koji putuju sa stajališta „Swarovski“ da pređu do napred navedenog stajališta.

Polasci na relaciji Subotica-Segedin sa vremenom polaska u 6:30 iz Subotice i 12:30 iz Sege-dina se otkazuju.

Pored navedenog otkazuje se i polazak iz Subotica prema

Somboru u 7:00 i povratak iz Sombora 10:15.

Iz JP “Subotica trans” mole putnike da se blagovremeno in-formišu o vremenima polazaka i načinima na koje saobraćaju lini-je po SUBOTNJEM redu vožnje da bi blagovremeno stigli na rad-na mesta.

Po ovakvom režimu saobra-ćaja će autobusi JP „Subotica-trans“ saobraćati do povećanja broja raspoloživih vozača, na-vode iz ovog preduzeća i mole putnike da prate obaveštenja na dnevnom nivou.

M.Radojčin

Sve veći broj obrazovnih ustanova i privrednika sarađuju

Dualno obrazovanje je sadašnjost i budućnost

nih, od toga 29 vozača”, čuli smo od Aleksandra Aleksića.

Pitanje zarada u “Subotica-transu” je poseban problem, jer vozači primaju u proseku 42.000 dinara, što je manje u odnosu na njihove kolege u Novom Sadu i Beogradu, gde su zarade izme-đu 55 i 60 hiljada dinara. Razlog je što je stupanje na snagu ogra-ničavanja zarada u javnom sek-toru zateklo kolektiv u nezgod-no vreme, i sada, kada su vraće-ni dugovi i postignuta relativna stabilnost i plate bi mogle da se

predsed-nik Save-za vojvođanskih Mađara Ištvan Pastor koji je ocenio da faza zamr-zavanja plata i zabrane zapošlja-vanja treba da se završi jer je „si-tuacija neodrživa“.

„Postoje problemi u sistemu javnih preduzeća, poput ovih u “Suboticatransu“, bez obzira da li je reč o epidemiji ili o tome da mnogi odlaze i nema ko da udovo-

autobusi 8:20 i 9:50 iz Teslinog naselja odnosno 9:05 i 10:35 iz Aleksandrova.

Linija 4 Veliki Radanovac-

Šta se događa u „Suboticatransu“?

Bolovanja „proredila“ red vožnje

društvo10 Broj 10422. februar 2019.

NOVE

Slavonci i Baranji sa prostora Severnobač-kog okruga AP Voj-vodine i ove su godi-ne tradicionalno pro-slavili svoju krsnu sla-vu Sretenje Gospodnje u Subotici. Slavski ko-lač presekli su i slav-sko žito osveštali sve-štenici SPCO Suboti-ca: otac Ilija Anđelić i đakon Darko Ivko-vić, koji je rođen u Bo-boti kod Vukovara, a ovogodišnja kuma sla-ve bila je mlada Mili-jana Cvetičanin, dipl. oecc u gradskoj finan-sijskoj administraciji Subotice.

- Ponosna sam na svoje po-reklo, rado sam se odazvala da budem kuma na našoj zavičaj-noj slavi i neću nikada zabora-viti naše mesto gde smo žive-li. Ovde sam pronašla svoj novi život sa porodicom i dokazujem se kao i svi drugi svakodnev-no na poslu. Drago mi je što se

kumstva za sledeću godinu pri-hvatio gospodin Željko Perić.- istakla je Cvetićanin

Odmah potom kratko se obra-tio prisutnim gostima mr Ste-van Bošnjak, ugledni subotički privrednik, koji je rođen u Ostro-vu kod Vinkovaca.

– Uvek na početku godine provodim deo odmora u ino-stranstvu, ali na našu tradici-onalnu proslavu Sretenja Gos-podnjeg ne mogu da ne dođem. Ima nas puno u AP Vojvodini i Srbiji, pokušavamo sve da oku-pimo bar na dan kada proslav-ljamo našu krsnu slavu. I dru-gi imaju svoje krsne slave i ni-šta lepše nema od tog okuplja-nja. Ove godine smo pozvali dve mlade Ruskinje da budu naše specijalne gošće na ovom slav-lju, obe su gimnazijalke i stigle su preko razmene na prostor Sr-bije.- rekao je subotički privred-nik mr Stevan Bošnjak, koji je već par godina na zadovoljstvo svojih zemljaka predsednik ZU „Slavonija i Baranja“ Subotica.

Goste su pozdravili i dva pot-predsednika: Stevan Šimić, ro-đen u Voćinu kod Podravske Sla-tine i Blagoje Acan, koji je sta-novnik Bačke Topole,a došao je iz Zapadne Slavonije u ove kra-jeve, ali i generalni sekretar Igor

Preradović, mladi čovek iz Be-log Manastira, danas službenik „JP EPS“:

- Ponosni smo na svoj zavičaj, tu smo se snaši i tu mislimo za-uvek ostati.Posebno mi imponi-ra mladost naše druge genera-cije i što vidim da sa pijetetom pričaju o mestu rođenja njiho-vim predaka u Slavoniji i Bara-nji, - jasno je hteo da kaže Rado-van Kovačević, predsednik Izvš-nog odbora ZUSIBa i penzioni-sani policijski inspektor, pristi-gao iz Pakraca u Suboticu.-

- Radosne smo kako su nas večeras dočekali ovi divni lju-di na krsnoj slavi u gradu gde smo gimnazijalke, a nismo mo-gli da poverujemo kada su na-javili da će nam pola sata ruske pesme pevati popularni kantau-tor Aleksandar Toković. Mi smo srećne što ovo sve doživljava-mo u Subotici, hvala profesori-ma i direktoru Gimnazije „Sve-tozar Marković“ u Subotici na veličanstvenom prijemu, neće-mo to nikada zaboraviti kada se vratimo u Rusiju, - rekla je Da-rija Sentijakova, koja je pore-klom iz Repubike Udmurtskaja u Rusiji.

- Nemam šta dodati na ono što je rekla moja koleginica iz škole Darija, jedino da istaknem

kako je veza Rusije i Srbije ne-raskidiva i da će trajati kako ja mislim večno. Bratsvo naša dva bliska naroda je predivna priča i kada se vratimo kući u Rusiju svima ću pričati o lepotama Sr-bije i svih stanovnika ove prele-pe zemlje, – iznosi svoje mišlje-nje Aljona Osetrova, došla iz Ekaterinburga, Ural, Rusija.

- Ove dve prelepe devojke Da-rija i Aljona su bile naše drage gošće i na proslavi Dana držav-nosti Srbije i drago mi je što su iz pozvali u goste i naši Slavonci i Baranjci u Subotici. Voleo bih da nam zauvek ostanu ovde u Subotici, ali o tome one moraju same odlučiti, ovde mogu posle

gimnazije i da studiraju. Do-šao sam i ja da se veselim sa na-šim dragim prijateljima, koji su na početku rata došli u Suboti-cu. Sve su to divni ljudi i već su se dokazali i još dokazuju u sva-kom segmentu života u našem lepom gradu Subotici, - ne krije svoje oduševljenje sa svim što se dešavalo na slavi Slavonaca i Ba-ranjaca Dragoslav Dašić, pot-predsednik Republičkog udru-ženja ratnih vojnih invladija Sr-bije i predsednik RVMI Suboti-ca, čovek u poznim godinama ali pun elana i želje za dokazivanjem u drušvenim organizacijama, ne samo u gradu gde živi.

J.Tonković

U prepunoj sali

hotela "Patria",

Zavičajno Udru-

ženje Hercegovi-

na je 15. februa-

ra, na Sre-

tenje Gos-

podnje,

obeležilo

Dan Udru-

ženja po

šesti put.

Sretenje Gos-podnje je praznik koji slavi četrde-seti dan po Boži-ću koji se u Srbiji

obeležava kao državni praznik od 2002. godine.

- Na Sretenje se ne sreću samo zima i leto, već kao i na našim manifestacijama prijate-lji stari i novi, umetnici i stvara-oci, mladi i stari da podele ra-dost i razmene iskustva. Među mnogim gostima manifestaciji su prisustvovali časni oci Srpske

Pravoslavne crkve, predstav-nici Grada , predstavnici Vla-de Srbije, Istočno-hercegovač-kih opština,narodni poslani-ci, predstavnici hercegovačkih Udruženja u Srbiji - rekao je za naš list Borivoje Vukajlović, član Upravnog odbra Zavičajnog Udruženja Hercegovina.

U kulturno zabavnom delu

programa nastupili su pesnik Blagoje Baković, glumica Nataša Ninković, narodni guslar Ljubiša Ateljević, kud Ljubinje, pevačka grupa Sava Vladislavić iz Gacka, Milovan Simić violončelo učenik

Muzičke škole iz Subotice, Viole-ta Radić, "Exploziv" bend iz No-vog Sada i drugi. Goste je pozdra-vio i zaželeo dobrodošlicu novoi-zabrani predsednik Udruženja, Dragoslav Andrić. A. Šiška

Obeležena krsna slava Sretenje Gospodnje u organizaciji ZU "Slavonija i Baranja"

Sretanje zavičajaca o Sretenju

U svečanoj sali hotela Patria, Zavičajno Udruženje Hercegovina obeležilo Dan Udruženja

Hercegovci svečano proslavili Slavu

NOVE grad 11Broj 10422. februar 2019.

Izložba fotografija Michaela Bowringa

U subotu, 23. februara, u Savremenoj ga-leriji Subotica, sa početkom u 19 časova biće otvorena izložba „Čudna zagonetka posuda za so i biber“ britanskog fotografa Michae-la Bowringa.

Izložba će predstaviti njegov opus fotografija koje je snimio tokom svog boravka u zemljama Balkana. Na otvaranju posetiocima će se obratiti Žofia Ser-da, novinarka i fotograf i Miroslav Jovančić, kustos izložbe. Ovom prilikom nastupiće duet Brašnjo An-tal-viola i Miroslav Jovančić-violina.

J. T.

Gradska biblioteka Subotica ove godine or-ganizovala je XI Kviz za podsticanje čitanja u osnovnim školama pod nazivom „Čitam i ski-tam“. Kviz je organizovan da što više pomogne deci u sticanju čitalačkih navike, razvijanju je-zičke kulture, podsticanju mašte, kreativno-sti i razvoju inteligencije uz savremeni pristup knjizi.

Kviz za podsticanje čitanja je akcija kojom Gradska bi-blioteka želi knjigu vratiti mladim čitaocima, a čitaoce biblioteci. Akcija se sprovodi jedanaesti put na tri služ-bena jezika Grada Subotice: srpskom, mađarskom i hr-vatskom jeziku u februaru i martu na Dečjem odeljenju Gradske biblioteke kao i u svim gradskim i prigradskim ograncima.

U kvizu mogu da učestvuju svi učenici osnovnih škola Grada Subotice koji su članovi Gradske biblioteke. Ukoli-ko neko nije član može to postati ili obnoviti svoje članstvo tokom trajanja kviza po promotivnoj ceni od 300 dinara. Kviz se sprovodi tako što su pitanja ista na sva tri jezika i za sve uzraste. Deca treba da pročitaju ponuđene tekstove koji govore o prijateljstvu (bajka "Bremenski muzikanti", odlomke iz romana "Tom Sojer" i "Vini Pu" i određene ba-sne) i popune onlajn upitnik na sajtu subiblioteka.rs.

Rok za slanje upitnika je 31. mart 2019. godine. Svi ispravno popunjeni upitnici biće uključeni u javno izvla-čenje koje će biti organizovano na završnoj svečanosti u utotak, 2. aprila 2019. godine na Međunarodni dan knji-ge za decu. Svaki učesnik kviza može osvojiti jednu od mnoštva nagrada. J. T.

Gradska biblioteka Subotica organizovala Kviz za podsticanje čitanja

Čitam i skitam

Eduardo Akins rođen je u Dalasu, država Teksas, Sjedinje-nje Američke Države. Otac mu je Amerikanac a majka mu je iz Nikaragve. Donedavno je živeo u Zalivskoj oblasti San Franciska, Kalifornija. Međutim, zadnjih deset godina uglavnom je proveo putujući i radeći u inostranstvu u zemljama kao što su Argenti-na, Kosta Rika, Belgija, Turska i Norveška. Trenutno je zaposlen kao instruktor španskog jezika u internacionalnoj srednjoj ško-li u Pekingu, Kina. Takođe radi i kao frilens fotograf. U decem-bru prošle godine, na svom od-moru, krenuvši od Budimpešte pa sve do Beograda, Akins je od-lučio da poseti Suboticu na jedan dan. Povodom toga razgovarali smo sa njim.

Da li je ovo Vaša prva po-seta Srbiji?

- Prvo putovanje u Srbiju je bilo u julu 2018. Tu odluku sam doneo u zadnjem momentu, da idem severno vozom u balkan-ske zemlje iz Istambula, umesto da putujem po Turskoj. Želja da doživim živopisnu vožnju vozom iz Beograda do Podgorice bila je moja glavna motivacija. Takođe imam prijatelje iz Srbije, koji su uticali da razvijem interes za po-setu zemlji. Tog leta, posetio sam Niš i Novi Sad, ali sam obećao sebi da ću se brzo vratiti zato što ima toliko toga da se poseti, vidi i da se doživi, za šta, nažalost, ni-sam imao vremena.

Žašto baš Subotica?- Na mom drugom putovanju

u Srbiju, putovao sam iz Budim-pešte za Beograd, odlučio sam da provedem dan istražujući granič-ni grad Suboticu. Kolega iz Pe-kinga mi je rekao da je to njegov omiljeni grad u Srbiji. Dodat-no, pošto sam ja školski mentor za grupu studenata izbeglica u

mojoj školi, bio sam zaintereso-van za situaciju izbegličkog kam-pa blizu mađarske granice-bilo je teško ne znati šta se tamo deša-va zbog onoga što sam video na vestima.

Koja je Vaša prva impre-sija u vezi grada?

- Moji prvi utisci o Subotici mogu biti opisani kao razni ar-hitektonski stilovi koje sam sreo lutajući ulicama. Detaljni i deko-risani. Ubrzo sam otkrio da re-prezentuju raznolikost ljudi koji žive ovde.

Došli ste na jedan dan, kako je on počeo, gde ste prvo išli, da li ste imali neki plan ili…?

- Pošto sam imao samo jedan dan, ostavio sam svoje stvari u iznajmljenom apartmanu blizu že-lezničke stanice i počeo peške da istražujem. Osim kratke konver-zacije sa mojom AirBnB domaći-com, nisam imao plan šta bih mo-gao da vidim i doživim. Od centra

grada, malo sam se izgubio. Pose-tio sam Božićni vašar, razna sve-ta mesta i Mlečnu pijacu. Takođe sam otkrio interesantan mali pab Samo Pivo, kasnije u toku veče-ri. Gde god sam išao, imao sam divne konverzacije sa lokalnim meštanima.

Kao svaki turista nosite svoj fotoaparat sa sobom. Da li je fotografisanje za Vas više od hobija?

- Fotografija je definitivno moja strast. Imao sam sreću da sam bio u mogućnosti da to iz-gradim u nešto više živeći u Pe-kingu poslednje tri i po godi-ne. Nekoliko izložbi i publika-cija su me motivisale da uradim nešto više od ovog hobija. Kada putujem, ne mogu da zamislim da idem bilo gde bez analogne kamere u svojoj torbi, najmanje nosim dve sa sobom!

Koje je Vaše mišljenje o lo-kalnim stanovništvu?

- Nisam sreo nijednu osobu u Subotici koja nije bila prijateljski nastrojena i od pomoći, uprkos mom ograničenom poznavanju je-zika. Grad ima, kako se na engle-skom kaže “šarm malog grada”.

Posle jednog dana, koji je Vaš utisak o Subotici?

- Ako želiš da vidiš deo bivše Jugoslavije koji spaja lokalnu ra-znolikost ne samo ljudi i tradicija, nego i prelepe arhitekture, onda je Subotica mirna i dobrodošla desti-nacija vredna doživljaja.

Da li planirate da se vrati-te u Suboticu i da možda osta-nete duže?

- Ovog leta ću se vratiti u Srbiju na najmanje par nedelja, da posetim ljude sa kojima sam se sprijateljio i da još jednom uživam u letnjoj kli-mi. Naravno, planiram da se vratim i u Suboticu sa namerom da posetim izbeglički kamp uz pomoć lokalnog prijatelja, a voleo bih da uživam i u prirodnim lepotama jezera Palić.

Da li ćete imati neku foto izložbu po povratku u Kinu?

- Trenutno planiram analognu foto izložbu koja će se održati u novom kulturnom centru ambasa-de Srbije u Pekingu. Da ne otkri-vam puno, biće bazirana na mom iskustvu, kao Amerikanac koji do-življava zemlju očima koje nisu za-vedene od strane medija, u vezi moja dva putovanja u Srbiju proš-le godine. Kroz susrete i nova pri-jateljstva u Beogradu, voleo bih da sastavim novu izložbu koja će biti izložena u glavnom gradu Srbije i koja će biti fokusirana na pred-stavljanju Kine srpskoj populaci-ji, više kao komparativna kolekci-ja slika iz obe zemlje.

J. Tonković

Razgovor sa Eduardom Akinsom, Amerikancem koji je u toku svog odmora

posetio Suboticu na jedan dan Subotica u jednom

danu- Nisam sreo nijednu osobu u Subotici koja

nije bila prijateljski nastrojena i od pomoći,

uprkos mom ograničenom poznavanju jezi-

ka. Grad ima, kako se na engleskom kaže

“šarm malog grada”.

magazin12 Broj 10422. februar 2019.

NOVE

Ns MAGAZIN Fridrih Niče

"Ko svoj ideal postigne, • on upravo time ide preko njega korak dalje"

... MISLI I KOMENTARI ...

Umetnički put sli-kara Ivana Šar-čevića Šarca je, u najmanju ruku, neobičan. Ljubav prema slikarstvu se rodila rano, potom je deceni-jama tinjala, da bi tek odlazak u penziju doneo pri-liku da se ona na pravi način razvi-ja. A kako se ra-zvila potvrđuju brojne izložbe, nagrade, poseb-no priznanje Pro urbe za 2017. go-dinu, a konačno, ponajviše same slike.

– Od detinjstva gajim lju-bav prema likovnoj umetnos-ti i večito sam želeo da budem slikar. Nakon završetka Sredn-je grafičke škole konkurisao sam na Likovnoj akademiji i, za div-no čudo, bio primljen. Od 3.500 kandidata sam izabran među 12. Međutim, bila je to 1968. godi-na, otac je sam radio, bilo je nas troje dece u familiji, i nije bilo mogućnosti da se to sprovede – priseća se Ivan Šarčević.

I kako je mladost obeležena buntom, pa i inatom u sukobu generacija, Šarčević je odslužio vojni rok, kratko radio u stru-ci, a potom, mimo želje familije, završio školu za policajce i ostva-rio karijeru na tom polju.

– Tokom profesionalne ka-rijere nije bilo mnogo kontakta sa umetnošću, jer su to bile dve oblasti koje iziskuju kompletnu ličnost, a i ja verujem da ako želiš da budeš uspešan na jednom pol-ju, improvizacije ne sme biti.

Srećom, kako kaže naš sa-govornik, u penziju je zbog be-neficiranog radnog staža otišao rano. Otvorila se prilika da se vrati prvoj ljubavi. Kao ostvare-ni čovek u profesiji, sa ostvare-nom porodicom (sada sa supru-gom Lizom uz dvoje dece ima i četvoro unučadi), Šarčević je konačno mogao da se ostvari i kao umetnik.

– Poslednjih dvadesetak go-dina radim „punim plućima“. U stanu imam svoj mali atelje, a učesnik sam i velikog broja kolo-nija. Mnogo sam morao da radim, da opstanem u periodu „kritizers-tva“, jer mnogi tu odustanu. Nara-vno, nisam tako veliki umetnik da nema mesta da se kritikuje, ali tre-ba prevazići ljudsku bolest za koju nema leka – zavist – a koja je opet vrlo prisutna među umetnicima.

Šarčevićeve slike je lako pre-poznati, pre svega po motivima koje obrađuje.

– Dete sam Vojvodine, zal-jubljenik u ovo naše nebo, pa na svakoj slici mora biti neba i oblaka. Ovakvih slika je najviše. Imao sam čast da se družim sa Savom Stojkovim, što se i vidi po slikama, „krao“ sam neke stva-ri od njega. Izlagao sam rame uz rame sa dva barda vojvođanske likovne umetnosti Savom Sto-jkovim i Pajom Blesićem, retko kojem umetniku se pruži takva prilika. Konačno, koliko sam uspešan, kazaće javnost.-

Učesnik je preko 500 koloni-ja, iza njega je na hiljade slika koje, kako kaže „ne lageruje“, jer to nije smisao umetnosti. One se nalaze u mnogim kućama, pa i na više kontinenata. Slike ostaju na

kolonijama, budu prodate, poko-lonjenje, Šarčević se rado odazi-va humanitarnim akcijama.

– Organizovao sam sa prija-teljima i dve uspešne humani-tarne izložbe, sve slike su proda-te, a prikupili smo deo sredsta-va za operaciju male Ive Zvekić. Kako sam angažovan u Udruže-nju penzionera svake godine po-klonim sliku najstarijem penzio-neru u akciji „Sunčana jesen ži-vota“, prošle godine sam svakoj od 28 žena u Udruženju poklo-nio sliku sa cvetnim motivima za 8. mart, darujem sliku za najlep-šu prelju na Velikom bunjevač-kom prelu... Baš mi je čika Sava Stojkov govorio „Derane, da bi prodao jednu sliku, moraš dve pokloniti“. Što se kolonija tiče, one su vid edukacije za nas slika-re. Volim da radim na kolonija-ma, jer se onda stvori izazov da na licu mesta pokažeš ko si i šta znaš. Moram, ovoga puta, i da za-merim organizatorima koji često zanemare da ne možemo baš sve da radimo „iz ljubavi“, nije jed-nostavno kada sam plaćaš troš-kove prevoza. Imam svake godi-ne tri lepa poziva da gostujem u Parizu, Rimu i Kazablanci, to su lepe, ali daleke destinacije, po-gotovo kada organizatori ne po-drazumevaju troškove prevoza – govori Šarčević, pa se za kraj još jednom osvrće na kolonije:

– Uvek se pojavi neki inat, da se pokažeš na licu mesta. To je valjda ljudski, da pokažeš da si

bolji, tako bi trebalo u stvari da je u svakoj profesiji, da radiš nešto najbolje što znaš. Tako je mene i učio moj stari grafički majstor, da sve što radim radim vrhun-ski, ili da ne radim. Nema mesta polovičnosti, tako živim ceo ži-vot, tako se odnosim i u likovnoj umetnosti.

N. S.

Četkica i u levoj i desnoj ruci

Šarčević je tokom svog slikarskog rada otkrio i oso-binu koja ga krasi od male-na, jednako dobro radim i desnom i levom rukom.

– Verovatno zbog toga spadam u kategoriju slikara koji brzo rade. Primetili su to prvo drugi na kolonijama. Kada radim, ja sam „u slici“ i ne primećujem šta se dešava oko mene. Jednom su me, u momentu „vraćanja u stvar-nost“ opomenuli da slikam levom rukom. I zaista, sa-svim mi je svejedno u kojoj su mi ruci četkica ili špakla. Prisetio sam se onda i drugih detlja, od malena tako funk-cionišem. Na primer, pišem desnom rukom, ali za če-kić i neki drugi alat koristim levu ruku. Tome ranije ni-sam pridavao pažnju, ali mi je u slikarstvu to sada veoma korisno.

Akademija – karika koja nedostaje

I sada, kada se ostvario i kao slikar, Šarčević žali za propuštenom prilikom iz mladosti.

– Žao mi je što nisam za-vršio Likovnu akademiju, jer je to „karika koja nedostaje“. To je uvek kao nekakva ba-rijera između kupca. Postoji neki prećutni jaz između nas „samoukih“ i „akademaca“, vidi se to i na kolonijama gde smo zajedno. Mi, „samouki“, smo slobodniji, nismo toliko oterećeni diplomom. Narav-no, diploma u slikarstvu, kao i u bilo kojem drugom poslu, nije preduslov uspeha.

Društvo malo brine

Pogled na umetničku sce-nu Subotice prema Šarčevi-ću baš nije „ružičast“.

– Ne brine se društvo do-voljno u umetnicima, pa je teško uspeti ako ne pripada-te nekom društvu. Predsed-nik sam Likovnog odbora u Bunjevačkoj matiici, akti-van sam u Udruženju penzi-onera. Oni su me i predložili za nagradu Pro urbe, i jedan sam od retkih amatera koji je tako nagrađen za likovnu umetnost.

Nakon odlaska u penziju Ivan Šarčević se vratio svojoj prvoj ljubavi – slikarstvu

Slikar vojvođanskog

neba

NOVE magazin 13Broj 10422. februar 2019.

Ns MAGAZIN

• ANKETA •

U četvrtak, 14. fe-bruara, OŠ „Mat-ko Vuković“ obele-žila je Dan škole bo-gatim programom kulturnog i umet-ničkog sadržaja. U ovu svečanost bili su uključeni učenici svih razreda, od pr-vog do osmog, koji su recitalima, ple-som, igrama i dram-skim tačkama uveli-čali ovaj, za njih po-seban dan.

OŠ „Matko Vuković“ proslavila je još jednu uspešnu godinu koja je obeležena velikim zala-ganjem, uspesima i do-brim rezultatima svojih učenika. Najveće bogat-stvo škole svakako su učenici, te su sve snage usmerene ka njihovom obrazovanju, vaspitanju i osamostaljivanju. Uz podršku učitelja i na-stavnika, učenici raznih sekcija, kao što su muzič-ka, dramska, likovna, književna, folklorna, pokazali su ovom pri-likom svoje umeće i trud.

- Kao i svake godine priredi-li smo jednu lepu priredbu koja će biti na dva jezika, s obzirom na to da se kod nas radi na dva je-zika, srpskom i hrvat-skom. U ovu prired-bu uložen je zaista ve-liki trud od strane uče-nika i nastavnika. Mi smo, pre svega, jedna obrazovna ustanova, ali se mnogo trudimo da budemo i vaspitna, da decu zaista odgaja-mo u jednom duhu za-jedništva i marljivosti.

Naši učenici su uvek voljni, bez obzira na to kakve zadatke i pro-grame imamo, da sa nama rade i da se sa nama pripremaju, da se trude i evo tu smo zajedno i mi-slim da je to ključ uspeha. Tu su i

naši prijatelji iz gra-da i naši roditelji koji su uvek spre-mni da pomognu, da budu sa nama, da rade sa nama i da se raduju sa nama u ovom velikom danu – rekla je Mirjana Stevanović, direk-torica OŠ „Matko Vuković“.

Dan rođenja bor-ca protiv fašizma, čije ime škola nosi, važan je datum i obeležava se već 148 godina.

- Ova škola je pri-mer multietičnosti. Direktorica se, sa svojom ekipom sa-radnika, zaista tru-di da svaki segment bude ispoštovan, da svaki učenik bude ispoštovan. Sma-tram da je to upravo ono što je bitno, da se svi osećaju jedna-kim kao što i jesu.

Oni uče svoju decu da su svi jednaki u ovom našem društvu, da se na taj način bore kroz život i prenose sa generaci-je na generaciju – izjavila je Na-taša Aleksić, članica Gradskog

veća zadužena za oblast obrazovanja.

OŠ „Matko Vu-ković“ trenutno po-hađa 679 učenika. Škola ima 36 ode-ljenja, od toga 8 odeljenja na hrvat-skom jeziku, odno-sno po jedno ode-ljenje na hrvat-skom jeziku na sva-koj godini od prvog do osmog razreda.

J. Tonković

OŠ „Matko Vuković“ bogatim programom obeležila Dan škole

Snaga je u zajedništvu

Psi lutalice opasnost za decu!

Psi lutalice, nezbrinuti, nenaviknuti na ljudski kon-

takt, mogu se ponašati na različite načine. Naši sugrađa-ni nam pričaju da li ih na ulicama ima manje ili više nego pre, da li ih se plaše i kako bi trebalo reagovati u susretu sa njima.

Ruža Ćorić- Viđam pse lutalice, ali sada sve ređe. Da-

leko manje ih ima nego pre. Više vidim odbe-glog psa sa oglicom. Ja sam sa Prozivke i rani-je ih je bilo tamo, sakupljali su se poprilično ali ih sada ne vidim toliko. Volim životinje i ne plašim se psa. Smatram da psa ne treba iritira-ti i ne treba mu uputiti bilo kakvu agresiju, on onda neće napasti.

Aleksandar Paći- Viđam ih ponekad,

ali ima ih, mislim, i u predgrađu takođe, u osta-lim mesnim zajednicama. Mislim da predstav-ljaju pretnju za građane. Mene je jednom ujeo pas ali na svu sreću bio je vakcinisan. Plašim se kada ih vidim u čoporu, ne znam koja je usta-nova za to zadužena ali bih bio sretan kada bi se to rešilo. Za nas stanovnike to može biti pro-blem, jer nije mala stvar. Možda bi se građani trebali nekako organizovati ili da te neke usta-nove i institucije reše taj problem. Čini mi se

da ih je manje nego pre, možda zato što postoje organizacije koje se o njima brinu, a na taj način i ljudi koji ne mogu da priušte kućnog lju-bimca, mogu ga udomiti, što je sjajno.

Marina Španović- Da, viđam ih i svaki put iskoristim šansu

da ih slikam i pošaljem fotografije Anima Su-botici. Pogotovo ih ima oko Studentskog cen-tra Bose Milićević, jako ih ima puno, po pet, šest, čiji su, ne znam. Iskoristim priliku da ih nahranim, ne plašim ih se uopšte. Čini mi se da ih ima manje nego pre, da li zato što je bio zimski period ili se zbilja nešto radi po tom pi-tanju. Koliko znam gospođa Saška gradski azil jako lepo vodi, privrženi su životinjama i mi-slim da vode računa o njima.

Jelena Vuković- Viđam ih na Radijalcu, u čoporu po šest, se-

dam kako trče. Ja ih se ne plašim i mirno pro-đem pored njim. Jedino ako ih neko dira onda su možda agresivni. Posmatram ih sa terase, izbro-jim šest, sedam, ponekad i deset pasa, kad kako. Mislim da je opasno zbog dece, baš gde sam ja je dečje igralište na Radijalcu. Leti zna da ih bude više u centru grada, ali sada ih je tu mnogo ma-nje. Opasno je za malu decu, kao i za odrasle ali smatram da ih ne treba dirati i mamiti, jer ako ih neko udari, mogu da krenu na čoveka.

Đula Žoldoš- Ima ih, ali uvek ih je i bilo, mada ja na to baš ne obraćam pažnju.

Po meni lično, što se tiče pasa lutalica, velike opasnosti nema. Naravno da se ponekada ne-što desi. Da li ih ima više ili manje nego pre-mislim da ih ima srednje, ni previše ni pre-malo. Pojave se pa nestanu i to se ponavlja. Ja ih se uopšte ne plašim, nemam problema sa psima. Ako ih čovek ne dira ne bi trebalo da bude problema, naravno ima izuzetaka ali jako retko što se mene tiče.

Boško Dimić- Jako slabo viđam

pse lutalice. Ako ih ne viđam znači da ih ima verovatno manje. Nije da ih nisam viđao ra-nije ali ih sada zaista viđam manje nego pre. Možda zato što ja živim ovde u centru pa ih sla-bije viđam, ne znam kako je na periferiji gra-da. Mogu da kažem da ih viđam povremeno, nije da ih viđam svaki dan. A pasa se zaista ne bojim.

J. Tonković

NOVEzdravstvo14 Broj 10422. februar 2019.

SAVETI ZA VAŠE ZDRAVLJE Milena Gavrilović, dr stomatologije

Zalivanje fisuraZalivanje fisura je

profilaktička metoda primene odgovarajućih materijala u cilju zaštite zuba od pojave karijesa. Grizna površina zuba je neravna jer je prekrivaju mnogobrojne fisure (žle-bovi) i jamice a što su one dublje na njima se ostaci hrane lakše i duže zadržavaju i samim tim stvaraju idealne uslove za razvoj bakterija koje izazivaju karijes.

Danas je zalivanje fi-sura neizostavni deo preventivnih programa u stomatologiji. Proce-dura traje oko 5 minuta za jedan zub. Nakon mašinskog uklanjanja mekih naslaga sa zuba i tretiranja gleđi kiselinom, na griznu površinu zuba se postavlja mala količina zalivača (materijala po sastavu sličnog materijalu za plombe, sa dodatkom fluora), i uz kratko prosvetljavanje lampom procedura je završena. Dakle, potpuno bezbolan i neinvazivan postupak - idea-lan za razbijanje straha od stomatologa kod dece.

Materijal zatvara ulaz u fisuru i na taj način sprečava zadržavanje ugljenih hidrata, kao i prodor i razmnožavanje bakterija, a fluor će vratiti eventualno izgubljene minerale u površinskom sloju gleđi.

Uobičajeno je da se postavljanje zalivača sprovodi na tek izniklim prvim stalnim molarima (’šesticama’) ali pravilno je zaštiti i osta-le bočne zube sa dubokim jamicama i fisurama. Zalivanje fisura se može raditi i na mlečnim zubima, ukoliko su zdravi i ako je dete spre-mno da sarađuje jer je tokom postupka važno da pljuvačka ne dođe u kontakt sa zubom koji se tretira.

Zora Pavlović, viša medicinska sestra

ČuvarkućaČuvarkuća je veo-

ma rasprostranjena, ot-porna biljka , omiljen ukras seoskih krovo-va kod nas. Biljka vodi poreklo iz Meksika i ra-ste u skoro celoj Evropi. Naučni naziv Semper-vivum u prevodu zna-či *uvek živi*. Možete je lako uzgajati u svojoj bašti ili terasi. Ne zah-teva veliku količinu zemlje niti vode. Ova biljka zaslužuje svoje ime jer nudi brojne le-kovite sastojke, a ima veoma slične lekovite moći kao što je lekovi-ta aloja, jedna od naj-lekovitijih biljaka na planeti. Upotrebljava se svež sok čuvarkuće koji se dobija od me-snatih listova i stavlja na rane, opekotine i unutar usne školjke. Način dobijanja soka - kada se list prelomi stavi se u proključalu vodu 2-3 sekunde, zatim se izvadi i rukom istisne sok. Za ovo se može koristiti i sokovnik. Pokazao se lekovit i kod problema sa cistama i miomima. Za preparat je potrebno 300 grama lišća ču-varkuće i 500 gr meda. Listove čuvarkuće oprati, obrisati ih su-vom krpom da se upije voda i samleti u blenderu ili sitno na-seckati. Dodajte med i ravnomerno promešajte plastičnom kaši-kom. Smeša će postati ređa. Sipajte u staklenu teglu i obmotaj-te tamnim papirom i ostavite u frižideru. Svaki dan promešajte i neka odstoji 2-3 dana. Uzimajte 3 puta dnevno na prazan sto-mak po jednu supenu kašiku i pijte dosta tečnosti. Čuvarkuća ima sposobnost da stimuliše metabolizam i očisti telo od toksi-na. Ruski lekari preporučuju ovako pripremljenu čuvarkuću i u slučajevima kardiovaskularnih bolesti.

U Crvenom krstu Su-

botica održana struč-

na tribina "Eduka-

cijom protiv trgovi-

ne ljudima". Tribinu

su zajednički organi-

zovali Lokalni tim za

borbu protiv trgovi-

ne ljudima i Udruže-

nje građana "Atina",

dok je o primerima iz

prakse govorio spe-

cijalista sudske me-

dicine, prof. dr Slo-

bodan Savić.

Trgovina ljudima kao i različi-ti oblici tog dela, bili su tema edu-kativne tribine održane u subotič-kom Crvenom krstu. Kako je oce-nio Zoran Molnar, lokalni ko-ordinator Tima za borbu protiv trgovine ljudima u subotičkom Crvenom krstu, tribina je bila izu-zetno posećena sa preko 70 struč-njaka i gostiju, ali i edukativna.

- Poruka koju smo želeli da pošaljemo je da je ovo izuzetno aktuelan problem, te da je o tr-govini ljudima potrebno još više edukovati i građane ali i stručne radnike koji se bave tom proble-matikom. Napomenuću da smo poseban akcenat stavili na širok spektar oblika trgovine ljudi-ma u koji spadaju seksualna eks-ploatacija, prinuđavanje na rad, prosjačenje na ulici, zloupotreba dece u razne svrhe. Sve su to obli-ci trgovine ljudima, o njima se

nedovoljno govori, a susrećemo se sa njima gotovo svakog dana - istakao je Molnar.

Adrijana Radojčić, članica Udruženja građana "Atina" koje već 16 godina pruža pomoć i podršku žrtvama trgovine ljudi-ma, kaže i da je problem i što pri-

javljivanjem tog krivičnog dela, se vrlo retko dolazi od samih žrtava, zbog specifičnog položaja u kojem se nalaze, a to su po-tpuna isključenost, zastrašivanje i mučenje koje svakodnevno proživljavaju.

- Naše iskustvo je pokazalo da su to i dalje najčešće žene, odno-sno devojčice ispod 18 godina, koje bivaju otrgnute iz sopstve-nih porodica i okruženja, a za-tim se veoma dugo zadržavaju u toj situaciji, najčešće zbog stra-ha i nasilja koje trpe od strane

počinioca - objasnila je Radoj-čić, dodajući da je potrebno una-prediti i sudski postupak proce-suiranja počinioca, kao i postu-pak kompenzacije žrtava. - Na-žalost, pokazalo se da je najčešći prosek izrečene kazne svega pet godina, iako je najveća zapreće-na kazna za ovo krivično delo 12 godina zatvora. Kada je u pita-nju kompenzacija žrtvi, do sada su izrečene svega dve presude za nadoknadu štete žrtvi - kazala je Radojčić.

Lokalni tim za borbu protiv tr-govine ljudima odlučio je da svoje aktivnosti u ovoj godini usmeri na edukaciju i prevenciju, pre svega, dece, đaka i roditelja, ali i zapo-slenih u ustanovama socijalne, zdravstvene zaštite i obrazovanja.

- Početkom meseca održan je javni čas u Politehničkoj školi, kada su učenici viših razreda bili u prilici da saslušaju i porazgova-raju sa autorkama specijalne emi-sije "Žena u kutiji". Tribina u Cr-venom krstu je samo nastavak ak-tivnosti, koje će biti zastupljene tokom cele godine - istakao je Ili-ja Đukanović koordinator Lo-kalnog tima za trgovinu ljudima ispred Grada.

Đukanović je dodao da su neki članovi Tima, poput Fondacije "Tijana Jurić", već uradili eduka-ciju za roditelje, tako da će tokom godine, imati veliki broj aktivno-sti u cilju edukacije i prevencije trgovine ljudima.

A. Šiška

U subotičkom Crvenom krstu održana stručna tribina Edukacijom protiv trgovine ljudima

Kako prepoznati žrtve trgovine ljudima?

Povećan broj pregleda u pulmološkim ambulantama u subotičkoj bolnici

Uobičajeno stanje kod pulmologa Kao i svake godine u zimskim mesecima povećan je broj pregleda u pulmološkim am-

bulantama kao i broj primljenih na hospitalno lečenje u odnosu na period van sezone respiratornih infekcija, kažu u subotičkoj Opštoj bolnici.

Na odeljenju pulmologije subotičke Opšte bolnice, broj hospitalizovanih pacijenata u priodu od počet-

ka godine do danas, u odnosu na isti period prethodne godine je bez većeg odstupanja.- Najčešće se radi o slabo pokretnim ili nepokretnim pacijentima kod kojih nastaje upala pluća kao

komplikacija osnovne hronične nezarazne bolesti / stanja nakon moždanog udara, HOBP, bolesti kar-diovaskularnog sistema i komplikacije šećerne bolesti.../. Broj obolelih od upale pluća i bolesti slične gripu u februaru, je do sada desetak pacijenata. Broj pregleda u pulmološkim ambulantama u perio-du od početka godine do danas u odnosu na isti period prošle godine, je u porastu , takođe povećan je broj obolelelih sa simptomima gripe, stanja slična gripu, infekcije gornjih i donjih disajnih puteva i upale pluća - rekla je za Nove subotičke Novine- dr Bojana Matković-Šakić, načelnik Odeljenja za pulmologiju Opšte bolnice Subotica, povodom aktuelnog stanja oko gripa i upale pluća, koja se registru-je kod pacijenata.

Nakon pregleda, preporuka pulmologa je najčešće kućno lečenje i dalje potrebne kontrole kod izabra-nog lekera ili pulmologa, tvrdi dr Šakić. A. Šiška

Ilija Đukanović

NOVE zdravstvo 15Broj 10422. februar 2019.

Stigao i prvi polen Februar je mesec u kojem se, kada su tempe-

rature iznad prosečnih za to doba godine, javlja i prvi polen izmeren kod nekih biljaka.

Zavod za javno zdravlje Subotica, odnosno ode-ljene za fi zičko-hemijska ispitivanja, ovih dana iz-merilo je prve blaže koncentracije polenovih zrna nekih biljaka u vazduhu.

Najnoviji izveštaj aerobilološkog ispitivanja pokazao je da je protekle i ove nedelje umeren do slab intenzitet polenovih zrna zabeležen kod jove, ambrozije, leske, čempresa, bora i bresta.

Lekari savetuju preventivni oprez kod osoba alergičnih na polen tih biljaka.

A. Š.

Na glavnom Trgu, obeležen Svetski dan dece obolele od raka

Baloni u znak sećanja na preminule mališane

Puštanjem balona podrške u znak sećanja na

mališane koji su izgubili bitku sa tom opakom bolešću, na gradskom Trgu, obeležen Svetski dan dece obolele od raka. I ove godine, manifestacija je imala humanitarni karakter.

Na glavnom gradskom Trgu, i ove godine je održana manifestacija u znak sećanja na preminule mališane od raka, ali i dece koja se bore sa tom opakom bolešću.

U okviru obeležavanja Svetskog dana dece obolele od raka, deca su crtala i bojala na betonu, oprobala se u

zumbi i odigrala meč odbojke, u znak podrške svojim vrš-njacima, koji se bore sa nekom od malignih bolesti.

Podršku je došla da pruži i Snežana Zvekić, majka Ive Zvekić koja je sa samo šest godina obolela od leu-kemije. Nakon gotovo dve godine velike borbe i uspešne transplantacije, Iva je uspela da pobedi rak, a sada se ose-ća dobro i uživa u svim čarima detinjstva.

Kao i prethodne, i ove godine, manifestacija je bila hu-manitarnog karaktera, te svi koji su kupili balon podrške, ili neke od suvenira na štandu NURDOR-a, donirali su au-tomatski novac, za izgradnju nove Roditeljske kuće u Beo-gradu. U tom cilju, organizovana je i akcija "Humanitarna kafa" tokom prepodnevnih časova, tokom koje su ugosti-telji kafi ća "The Code" i "Kafe Priča" sav iznos od popijenih kafa donirali NURDOR-u za unapredjivanje kvaliteta leče-nja i života dece obolele od malignih oboljenja.

Kako navode u NURDOR-u, od prikupljenih sredstava prošle godine, izgrađen je Dečiji hemato-onkološki centar u Nišu. A. Šiška

Saglasno Odluci

Vlade Srbije, do-

nete po preporu-

ci Ministarstva

zdravlja, zbog

epidemije gripa,

nastave u škola-

ma u Vojvodini

nije bilo ove nede-

lje. U subotičkom

Školskom dis-

panzeru kažu,

da se registru-

je povećan broj

školaraca sa res-

piratornim boles-

tima i gripom, ali

da mesta panici,

nema.

U Školskom dispanzeru u Su-botici pedijatri se svakodnev-no susreću sa povećanim bro-jem školske dece, koja se javljaju zbog respiratornih bolesti, simp-tomima gripa, upalom pluća i la-ringitisom. Ipak, ne registru-je se anormno velik broj takvih slučajeva, kažu u Dispanzeru.

Visoke temperature - ra-

znolikog porekla - Trebamo razlikovati dve

osnovne stvari, prvu - stanje

infl uence što je oboljenje sa vrlo visokom temperaturom od 39, 5 do 40 stepeni. To je stanje, kada se obavezno treba javi-ti lekaru i kada može doći do komplikacija. U drugu gru-pu obolelih svrstali smo sve temperature veće od 38 stepe-ni, što su manje patogene po-jave bolesti i nisu opasne po čoveka. Tu ubrajamo entero-viroze, stomačne viruse, rino-viruse, curenje nosa, opštu sla-bost u mišićima, bolove u grlu, i sve stu to lakši simptomi uz koje se može pohađati škola. Na virus gripa postupa-mo po staroj doktri-ni uz vakcinaciju, koja je u svakom slučaju izuzetna zaštita i tu nis-

mo imali komplikacija - kaže dr Nada Đorđević, pedijatar, pulmolog, u Školskom dispan-zeru Doma zdravlja Subotica.

Smanjen broj školaraca

obolelih od gripa Prema rečima dr Đorđević,

menjalo se stanje iz nedelje u ne-delju, kada su u pitanju školarci koji su se javljali pedijatrima u Školskom dispanzeru, zbog obol-jenja sličnih gripu.

- Od 21 j a n u a r a , imali smo registrova-na oboljenja slična gripu poput akutnih respiratornih bolesti sa izme-renom temperatu-rom iznad 38 stepe-ni, uz kašalj, - 47 oso-ba. U periodu od 4. do 8. febrara bilo je 90 registrovanih oso-

ba, a u trećoj nedelji, se opet smanjio broj na 44 pacijen-ta, što su podaci jedne lekar-ske smene. Slična situacija beleži se i u drugoj smeni. U Dečijom službi dakle, nema alarmantnog stanja, odnos-no nismo imali komplikaci-je zbog gripa. Nekoliko dece se javilo zbog upale pluća i dehidracije, i to se rešava od-nosno leči po ustaljenim medi-cinskim načinima. Ja ne znam da je neko dete preminulo kod

nas od gripa, što se tiče nas u Školskom dispanzeru - kaže dr Đorđević.

U Školskom dispanzeru Doma zdravlja napominju i da rodite-lji često naprave paniku, i do-

vode decu kod lekara bez po-trebe, jer nije svaka tempera-tura znak gripe ili sličnog stan-ja. Tu je verovatno, kaže dr

Đorđević, iskazana i sociopa-tologija današnjeg školstva, pa školarci dolaze zbog običnog curenja nosa, i traže opravdanja za školu.

Deca će se u školske klupe, u skladu sa saopštenjem Pokra-jinske Vlade, vratiti u ponedel-jak, 25. februara.

A. Šiška

Škole su ove nedelje zbog gripa bile zatvorene

Smanjen broj respiratornih oboljenja

i slučajeva gripa

Školski raspust usporio širenje

gripa

Prema proceni epidemi-ologa, period školskog ras-pusta, usporio je širenje vi-rusa gripa. Sa druge stra-ne, ipak, moguće je očekiva-ti da će povratak dece u ško-le, uticati na povećanje bro-ja obolelih. Podsetimo, pre-ma podacima Instituta za javno zdravlje "Batut" iz Be-ograda, do sada je od gripa obolelo 104.867 pacijenata, a umrlo oko 30-toro, čija se smrt može dovesti u vezu sa gripom.

Saglasno Odluci

Vlade Srbije, do-

nete po preporu-

ci Ministarstva

zdravlja, zbog

epidemije gripa,

nastave u škola-

ma u Vojvodini

nije bilo ove nede-

lje. U subotičkom

Školskom dis-

infl uence što je oboljenje sa vrlo visokom temperaturom od 39, 5 do 40 stepeni. To je stanje, kada se obavezno treba javi-ti lekaru i kada može doći do komplikacija. U drugu gru-pu obolelih svrstali smo sve temperature veće od 38 stepe-ni, što su manje patogene po-jave bolesti i nisu opasne po čoveka. Tu ubrajamo entero-viroze, stomačne viruse, rino-viruse, curenje nosa, opštu sla-bost u mišićima, bolove u grlu, i sve stu to lakši simptomi uz koje se može pohađati škola. Na virus gripa postupa-mo po staroj doktri-ni uz vakcinaciju, koja je u svakom slučaju izuzetna zaštita i tu nis-

- Od 21 j a n u a r a , imali smo registrova-na oboljenja slična gripu poput akutnih respiratornih bolesti sa izme-renom temperatu-rom iznad 38 stepe-ni, uz kašalj, - 47 oso-ba. U periodu od 4. do 8. febrara bilo je 90 registrovanih oso-

Škole su ove nedelje zbog gripa bile zatvorene

Smanjen broj respiratornih oboljenja

i slučajeva gripa

Nema gužve u školskom dispanzeru

dr Nada Đorđević, pedijatar i pulmolog

NOVEtradicija16 Broj 10422. februar 2019.

U Subotici su po tri-

naesti put uruče-

ne nagrade najbo-

ljim sportistima, a u

okviru akcije Meda-

lja „Lajoša Verme-

ša”. Četvrti put u ka-

rijeri, a treći put za-

redom, ova nagra-

da se našla u ruka-

ma Davora Štefa-

neka, rvača Spar-

taka, a glavna pre-

poruka za vredno

priznanje je svaka-

ko srebrna svetska

medalja osvojena u

Budimpešti krajem

2018. godine za koju

su nagrade i deljene.

– Nekako su mi najdraža pri-znanja koja dobijam u Suboti-ci, jer je to moj grad. Drago mi je što sam ponovo najbolji, ali bih voleo da me uskoro zamene i neki od mlađih sportista koji se već ističu u Subotici, pre svih Ta-maš Kajdoči, Andrej Barna, Le-ona Rogić... Hvala i mojim sa-radnicima u Sportskom savezu Srbije koji su mi omogućili da se pripremim za Svetsko prven-stvo i da pokažem da sam i da-lje među najboljim rvačima sve-ta. Želja mi je da se od aktivnog rvanja oprostim na Olimpijskim

igrama u Tokiju, ali i da svima donesem još radosti kao sporti-sta. Plan je potom da se posve-tim sportskom radu, a kasni-je i trenerskom poslu. Najviše bih voleo da budem trener svom sinu Matiji – istakao je, između ostalog, Štefanek, inače i pred-sednik Sportskog saveza Srbije.

Nakon glasanja trideset čla-nova žirija, sastavljenog od no-vinara, sportskih radnika i tre-nera, za najboljeg je izabran Da-vor Štefanek, rvač Spartaka, dok je najbolji klub Ženski fud-balski klub Spartak. Medalje „Lajoša Vermeša” su dobili i Ta-maš Kajdoči (Klub dizača tego-va Spartak) na drugom i Andrej Barna (Plivački klub Spartak) na trećem mestu.

Kao i ranijih godina sportisti koji su ostvarili plasman od 4. do 10. mesta nagrađeni su Verme-šovim plaketama. Četvrto me-sto dele Violeta Slović (Ženski fudbalski klub Spartak) i Leona Rogić (Klizački klub Spartak), a peti je Nemanja Ćalasan (Fud-balski klub Spartak ŽK). Na še-stom mestu se nalaze Nora Bo-gnar (Planinarski klub Spartak) i Ervin Rožnjik (Klub dizača tegova Spartak), sedmi je Dani-lo Dulić (Plivački klub Spartak), osmi Miljan Milović (Muški

U Subotici po trinaesti put uručene nagrade sportistima – Medalja „Lajoša Vermeša”

U medaljama spojene prošlost, sadašnjost i budućnost

Vizionar van svog vremenaDa je Lajoš Vermeš bio vizionar van svog vremena potvrdio je Mihalj Vermeš, unuk Lajoša

Vermeša. On je i darovao najbolje specijalnim medaljama, ali je i govorio o ideji u radu svog dede.Poznato je da je Lajoš Vermeš promovisao ideju da je sport rezervisan za sve, ne samo za elitu, da

mora biti dostupan svima. Nije žalio svoja sredstva za izgradnju sportskih objekata i organizaciju ta-kmičenja, pa je iza njega ostao čitav niz objekata. Građeni su značajni sportski objekti, 1884. godi-ne atletska staza obima 225 metara, sa okolnim tribinama, a bila je to prva zatvorena arena u tadaš-njoj Austro-ugarskoj. Godine 1892. izgrađena je „Sovina kula” koja je pružala smeštaj za 60 sporti-sta, atletska staza je u to vreme bila treća u Evropi. Kako pišu tadašnje novine, bilo je petnaest obje-kata u službi sporta. Vermeš je u ove projekte uložio milion forinti, a za poređenje je podatak da je godišnja plata jednog državnog službenika iznosila oko 300 forinti.

Plemenita ideja da se tramvajskom prugom povežu Subotica i Palić dovela je Vermeša do bankro-ta, ali je i dalje ostao veran sportu. Ostaje ubeleženo da je učio kralja Aleksandra Obrenovića mače-vanju, da je učestvovao u promociji sporta, u saradnji Subotice i Beograda, da je predavao na univer-zitetu u Klužu...

Ipak, ono po čemu će Vermeš sigurno ostati upamćen je pomenuti jedinstveni sportski centar, sa mnogim elementima koje većina evropskih gradova nije imala, kao i Palićkim sportskim igrama, ka-snije prozvanim Palićkim olimpijadama, koje su bile prava preteča modernih olimpijskih igara koje je nešto kasnije ustanovio Pjer de Kuberten.

ČestitkePrisutnim sportistima je na

vrednim rezultatima čestitao De-jan Vuković, generalni sekretar Sportskog saveza Subotice, koji je dodao:

– Drago mi je da je u Subotici u 2018. godini bilo mnogo spor-tista koji su se istakli svojim re-zultatima. Posebnu draž ovoj ak-ciji daje i činjenica da se nagra-đuje samo deset najboljih koji su ostavili poseban trag u prote-kloj godini. Vredna je ovo akcija, zato treba i čestitati i Sportsko-rekreativnom udruženju „Ver-meš 1860” i sportskom novinaru Nikoli Stantiću koji organizu-je ovu manifestaciju, a koja, opet, čuva sećanje na velikog Laj-oša Vermeša.

Davor Štefanek

Mihalj Vermeš i Tamaš Kajdoči Mihalj Vermeš i Robert Barna (otac Andreja Barne)

NOVE tradicija 17Broj 10422. februar 2019.

Maša Ćurčija (trener Leone Rogić)

Rajko Ćalasan (otac Nemanje Ćalasana)

Nora Bognar

Miljan Milović

Stefan Kostadinović

Mirko Lazić (potpredsednik ŽFK Spartak)

Ervin Rožnjik

Danilo Dulić

Ivan Sedlak (otac Nikole Sedlaka)

Uroš Kojadinović

odbojkaški klub Spartak), dok deveto mesto dele Nikola Sed-lak (Šah klub Spartak) i Stefan Kostadinović (Stonoteniski

klub Spartak). Na desetom me-stu se nalazi Uroš Kojadinović (Rukometni klub Spartak).

I ove godine je dodeljena me-dalja za sportski podvig godine. Ovo priznanje od 2019. godine nosi ime po nedavno preminu-lom stonoteniseru Spartaka Luki Andrašiću, inače i dvostrukom

osvajaču ove nagrade, a zaslužio ga je talentovani fudbaler Vanja Zvekanov koji je, uz ogroman talenat i još veću upornost, pro-

našao put do italijanske Đenove.Akciju organizuje Sportsko-

rekreativno udruženje „Vermeš 1860” na čelu sa sportskim novi-narom Nikolom Stantićem, a uz podršku Sportskog saveza Su-botice, Grada Subotice, prijatelja i sponzora..., a uz podršku Mi-halja Vermeša, unuka Lajoša

Vermeša, te medijsku podršku „Novih Subotičkih novina”.

– Ovo je samo još jedna od akcija u Subotici kroz koju se slavi sport, ali i čuva sećanje na jednog od najsitaknutijih začet-nika sportske ideje na severu Bačke, velikog sportistu, sport-skog radnika, mecenu, a po svo-jim shvatanjima, pionira mo-dernog sporta u Subotici. Da je i 2018. godina u našem gra-du bila u znaku sporta i sporti-sta potvrdila je i ova jedinstve-na rang-lista na kojoj su obu-hvaćeni najbolji, rezultati i trud sportista teraju i nas koji smo na drugi način vezani za sport, da istrajemo u ovakvim akcijama – istakao je Nikola Stantić, orga-nizator akcije.

U Subotici po trinaesti put uručene nagrade sportistima – Medalja „Lajoša Vermeša”

U medaljama spojene prošlost, sadašnjost i budućnost

Utisci nagrađenihPrvi put je jedno od priznanja zaslužio i odbojkaš Miljan Milović.– Lepo je dobiti nagradu u svom gradu, a kako sam u Subotici već 5-6 godina tako se i osećam.

Nagrada prija, velika je motivacija da se i naredne godine nađem među najboljima.Prvi put je među dobitnicima i plivač Danilo Dulić koji iza sebe ima odličnu godinu.– Ovo je pokazatelj da sam radio jako dobro, ali i da mogu da radim još bolje. Imam dobre šanse

da ponovim rezultate, biće sigurno teže nego prošle godine, jer ću biti u starijoj konkurenciji, zato moram još bolje da radim.

Ako je neko navikao da bude nagrađen u ovoj akciji, onda je to Tamaš Kajdoči koji je bio dva puta prvi, a poslednje dve godine je na drugom mestu.

– Nije neuspeh biti drugi na rang-listi najboljih sportista ako si iza Davora Štefaneka, olimpij-skog i svetskog prvaka. Iza nas u Klubu dizača tegova je naporna godina, imali smo brojna takmi-čenja, dobro smo se pripremali za njih, pa smo Ervin (Rožnjik) i ja zaslužili da budemo među deset najboljih u ovoj akciji. Uz nagrade koje prijaju i medalje, važno mi je i da sam počeo da sakupljam poene za Olimpijske igre u Tokiju.

Još jednu nagradu u nizu osvojio je Ženski fudbalski klub Spartak. Primajući nagradu Zoran Ar-sić je istakao:

– Zahvaljujem se svima onima koji su nam dali do značaja i naše rezultate prepoznali bitnim za Suboticu. Na terenu su se devojke i stručni štab potrudili da budu najbolji, a ove godine je to i pre-poznato od strane više organizacija. Tako smo proglašeni za najbolji klub Fudbalskog saveza Voj-vodine, za najbolji klub u Subotici u okviru akcije Sportista godine, a sada i u akciji Medalja „Laj-oša Vermeša”.

ŽiriU žiriju koji je doneo od-

luku o najboljima u 2018. godini, bili su, redom, Ne-manja Simović, Vla-do Šućur, Danijela Pin-ter, Alen Doro, Radoslav Svirčev, Mirjana Nov-ković, Kornelija Rada-ković, Atila Kikić, Tibor Tot, Boris Arsić, Đula Mešter, Goran Todorov, Ivan Sedlak, Slobodan Andrašić, Goran Marin-ković, Božidar Spajić, Boris Šuman, Ljiljana Memišević, Dejan Vuko-vić, Aleksandar Matko-vić, Bojan Nikolić, De-jan Antić, Dražen Prćić, Bela Evetović, Mirko Ga-vrilović, Zoran Ivanović, Tomislav Antelj, Stipan Vert, Igor Žakić i Nikola Stantić.

Svaki član žirija je javno, putem „Novih Subotičkih novina” davao svoj glas za najbolje sportiste i klubove, a najbolji su dobijeni nakon sumiranja svih rezultata.

Mihalj Vermeš i Zoran Arsić (predsednik ŽFK Spartak)

Mihalj Vermeš i Zlatko Zvekanov (otac Vanje Zvekanova)

Tri grupe u Čanta-

viru, pod budnim

okom grupovođa,

Roberta Huste,

Jožefa Dera i Igo-

ra Kovača, imaju

65 aktivnih lova-

ca, među kojima

su i dve žene. Ne-

kada je desetak

lovaca imalo lovi-

šte od oko 10.000

hektara sa puno

močvara, ševara

i pustara. Sada

njih 65 lovi na

8000 hektara, što

je mali prostor za

toliko lovaca.

Osim toga, i kvalitet terena se izmenio i ne pruža više moguć-nosti kakve su postojale u onim starim vremenima. "Golub", ima dva lovačka doma i nešto sop-stvenih površina na kojima su remize, detelina i kukuruz. Iz-građeno je modernije strelište na glinene golubove i ovaj obje-kat postaje sve popularniji među članovima, ali i lovcima susednih društava. U sezoni, treninzi su redovni a godišnje se održavaju dva takmičenja.

Čantavir je nekada bio velika pustara gde je na neobrađenim zemljištima bilo mnogo zečeva i fazana, a jarebica više nego da-nas. Posle žetve, tri ili četiri lov-ca mogla su uloviti preko 50 pti-ca u jednom lovu. Zimi su se ve-ćinom lovili zečevi, a u dolini Či-kera divlje patke.

“Viđale su se ovde i divlje gu-ske, koje su na kukuruzovinu, koja je ostala na zemlji, sletale da jedu. Lov na guske je bio težak i dosadan, jer smo satima mora-li da čekamo u jami. Zbog toga nam je na prvom mestu bio lov na zečeve. Održavali smo kruž-ni lov na zeca sa 8 do 12 lovaca i isto, a možda i više, terača. Ko je koliko zečeva ulovio, tačno se znalo. Što porodici nije bilo po-trebno, zečeve su prodavali na pijaci”, pisao je Deneš Pletikosić u knjizi posvećenoj čantavirskim lovcima i lovstvu.

Pisana dokumenta u istorij-skim arhivima su neposredan dokaz brojnih dešavanja veza-nih za lovačko društvo "Golub" u proteklih stotinu godina. Prvi pokušaj naseljavanja fazanske

divljači usledio je 1941. godine kada su u pletenim korpama po jedan fazan i dve koke doveze-ni na železničku stanicu. Nakon tri godine, tokom žetve pšenice, primećene su jata fazančića. Po-sle druge žetve u slobodi, usledili su razgovori oko osnivanja lovač-kog društva u Čantaviru. Među osnivačima su se našli najista-knutiji društveno-politički rad-nici i učesnici narodnooslobodi-lačke borbe. Za prvog predsed-nika je izabran Ferenc Pavlovič, a među osnivačima su bili Peter Anitič, Ištvan Blaho, Jožef Čur-novič, Šandor Četveji, Ileš Cirok, Luka Ćopić, Ljubiša Gagulić, Fe-renc Fekeš, Ištvan Antal, Maćaš Ožval i Peter Palić.

Donji Petrovci i Čantavir

pobratimi

Čantavirski „Golub“ ima svo-ju priču o pobratimstvu sa lovci-ma iz Donjih Petrovaca, u opšti-ni Ruma, koje potiče iz sada već davne 1974. godine. Inicijativa je potekla iz saradnje Zemljoradič-ke zadruge „Čantavir“ sa neka-dašnjom OOUR „Poljoprivred-nik“ iz Donjih Petrovaca. U to vreme je naročito dobila zamah poljoprivreda, pogotovu u ratar-stvu, stočarstvu i ostalim grana-ma poljoprivrede. Petrovčani, kao ratari, i Čantavirci, koji su prednjačili u proizvodnji mesa, našli su zajednički jezik, pa su

gosti iz Donjih Petrovaca, među kojima je bilo i lovaca i koji su u Čantavir došli radi sporazuma o međusobnoj saradnji, povedeni i u lov. Lepo druženje se nastavilo uzajamnim posetama koje traju i danas, a krunisano je Poveljom o bratimljenju.

Od kada je ćiriličnim i latinič-nim slovima, na srpskom i ma-đarskom jeziku, potpisana Pove-lja o bratimljenju ova dva lovačka društva prošlo je mnogo lovačkih jeseni, kao eho jednog vreme-na, kada je u bogatu istoriju dva društva upisana posebna strani-ca istrajnosti, vernosti i odano-sti obratimskoj i lovnoj tradiciji. Godine bratimljenja su bile godi-ne nastojanja da se saradnja pro-širi na nove sadržaje, na širi krug ljudi, nova poznanstva i želje da se "prenese” deo severne Bačke u Srem i "parče” Petrovaca u Čan-tavir u istorijski album dva druš-tva svim budućim generacijama. Sećanja lovaca govore sa izvori-šta, polako, spontano, iz duše,

čini se onako kao što je nastaja-la ideja o saradnji sa željom da se mnogo toga zapiše i trajno saču-va od zaborava. Sećanja na lov-ce, događaje i vreme postaju us-pomene- lovački trofeji od zlata za pamćenje i sećanje.

U razgovorima su ispred LD “Golub” učestvovali Živko Za-stavniković, Tire Gergelj, Milan Bursać, Der Đula Stariji, i drugi.

Takođe, da se ne izgubi iz

vida još dva imena iz čantavir-skog društva: Milivoje-Mima Ni-kolić i Antal Anđal koji su takođe izuzetno zaslužni za ove odnose.

Ljubav prema lovu se nasleđuje

U lovačkom društvu "Golub", četiri generacije porodice Kljakić strastveno ide u lov. Vaso Klja-kić, njegov sin Miodrag i unuci Vidak i Stojan koji svoju ljubav prema lovu prenose i na svoju decu. Vidak Kljakić, predsednik Lovačkog društva "Golub", rado se seća svog dede i kako se neka-da spremalo za lov.

“Nekada nije bilo mnogo ili uopšte nije bilo municije, pa je moj deda Vaso, prikupljao ekse-re kako bi napunio čaure. Čuvam tu dedinu pušku “rozaru” u or-manu, iz nje nije pucano više od 30 godina, mnogo mi znači što je imam. Kada vidim tu pušku, se-tim se dede i kako sam ga kao mali posmatrao kada se zajedno

sa mojim ocem pripremao za lov. Tu je nastala moja ljubav prema lovu. Deda mi je bio strastveni lovac, a otac mi još uvek, zajed-no sa nama lovi. Sasvim je oče-kivano bilo da ćemo moj brat i ja da krenemo u lov. Imam dva sina koji sada mene posmatraju kao što sam i ja posmatrao mog oca i dedu. Jednostavno, ljubav prema lovu se nasleđuje”, kaže Vidak.

Kao i uvek, od kada je lovaca i lova, lovački psi su lovcima naj-verniji pratioci, a o njima Vidak Kljakić, predsednik LD “Golub”, može mnogo toga da ispriča.

“Imam tri lovačka psa, dva oš-trodlaka nemačka ptičara, Emu i Reu, i jednog oštrodlakog jazavi-čara Lakija. Veza između lovca i psa je veoma jaka. Zanimljivo je

kako moji psi tačno znaju kada dođe nedelja. Ako ne krenemo u lov, u stanju su da laju ceo dan” rekao je Vidak Kljakić i prisetio se svoje svadbe kada su psi, čuvši pucanj u vazduh, izleteli iz dvori-šta i stali pored njega u iščekiva-nju da krenu u lov.

“Treba istaći da nisu retki oni lovni dani kada se lovačka ak-tivnost svede na jednu napornu šetnju u prirodi bez da se puška opali. Lov je povod da se lovi, da se druži, da se ispričaju zgode i nezgode, da se dobro našali a po-nekad i da se popije jer će lovcu lovni dan biti potpun ako se od-streli koji fazan pre nego što se sa društvom iz lova nađe i druži do kasno u noć”, priča Vidak.

L.Marjanov

lovstvo u Subotici18 Broj 10422. februar 2019.

NOVE

Градска управа Суботица, Секретаријат за пољопривреду и заштиту животне средине, Служба за заштиту животне средине и одрживи развој, на основу члана 10. и 29. Закона о процени утицаја на животну средину („Сл. гласник РС“ бр.135/04 и 36/09) објављује:

ОБАВЕШТЕЊЕО ПОДНЕТОМ ЗАХТЕВУ ЗА ОДЛУЧИВАЊЕ

О ПОТРЕБИ ПРОЦЕНЕ УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ

Подносилац захтева Ветеринарски завод „Суботица“ а.д., Суботица, Београдски пут бр. 123, поднео је Захтев за одлучивање о потреби процене утицаја на животну средину пројекта „Магацин опасних материја“, заведен под бројем ИВ-08/И-501-55/2019, а који се планира на катастарској парцели 11078/1 КО Доњи град, Суботица, улице Београдски пут бр. 123 (46.078257о,19.679094о).

Увид у податке, обавештења и документацију из захтева носиоца пројекта, може се извршити у просторијама Службе за заштиту животне средине и одрживи развој (Трг Слободе 1, Градска кућа, И. Спрат, соба 128).

Заинтересовани органи, организације и јавност у року од десет дана од дана објављивања овог обавештења могу доставити мишљења о потреби процене утицаја предметног пројекта на животну средину, лично или поштом на горе наведену адресу, или електронски на адресу зивотнасредина@суботица.рс.

Gepard iz "Goluba"Članovi lovačkog društva "Golub" mogu da se pohvale da u

svom društvu imaju Geparda. Naime, pre nekoliko godina dok su lovili kod pobratima u Donjim Petrovcima, spustila se gusta magla. Jedan lovac je nakon dužeg lutanja po magli, naišao na selo i zakucao na vrata prve kuće u kojoj je video da gori svetlo. Vrata mu je otvorila starija žena i u želji da mu pomogne, pozvala je Društvo u Čantaviru. Dok je okretala broj, pitala je lovca kako se zove na šta joj je on odgovorio Gerhard. Kada se veza sa Druš-tvom uspostavila, žena je rekla: "Dobar dan! Došao je gepard u moju kuću i zamolio me je da vas pozovem da dođete po njega jer se izgubio tokom lova u magli." Od tog dana, četrdesetčetvorogo-dišnji Gerhard Horvat dobio je nadimak Gepard.

Lovačko društvo “Golub” - Čantavir

Kljakići u lovu: Stojan, Miodrag i Vidak

NOVE istorija 19Broj 10422. februar 2019.

Podsećanja radi, pre nekoliko nedelja, 23. januara, u prostori-jama SKC „Sveti Sava“ u Subo-tici održana je veoma posećena i interesantna promocija knjige Time Dimitrijevića (1889–1962) Krvava okupacija Bač-ke: Dnevnik jednog posmatra-ča I-II., koja je nedavno izašla u izdanju Matice srpske, Besede i SKC „Sveti Sava“. Podeljena je u dva toma, koji zajedno iznose 860 stranica, a ilustrovana ske-novima (faksimilima) rukopisa i pisama iz Rukopisnog odeljenja Matice srpske, te fotografijama iz Muzeja Vojvodine. Priredili su je Drago Njegovan i Alek-sandar Horvat iz Muzeja Voj-vodine u Novom Sadu. O knjizi su govorili Dragan Stanić, Zo-ran Veljanović, Milan Micić i priređivači. U želji da čitalačka publika što pre uzme u ruke ovo jedinstveno istorijsko svedočan-stvo o stradanju bačkih Srba i Bunjevaca pod fašističkom oku-pacijom (1941–1944), Nove Su-botičke novine donose ovaj kra-tak ali sadržajan prikaz.

Kako je rečeno na samoj pro-mociji knjige, glavni razlog za-što dugo vremena nije objav-ljena jeste njena izrazito anti-mađarska tendencija. Posledica četvorogodišnje okupacije, ova se tendencija oseća kroz čitavo delo. Upravo je ona pisca u po-trazi za uzrocima zločina nave-la na potpuno krivi trag. Umesto da osudu ograniči na određene pojedince i društvenu klasu, on ju je proširio na čitav mađarski narod, nazivajući ga najpogrd-nijim imenima. Tako je čitavo jedno poglavlje od 26 (!) strani-ca (str. 17-43) posvetio tipologiji Mađara, a svega dve (!) stranice uzrocima propasti Jugoslavije (str. 45-47), koji su sigurno mo-rali biti mnogo dublji nešto ih je on prikazao. Ovakav tendencio-zni istraživački pristup u bitno-me umanjuje vrednost Dimitri-jevićevog dela, dajući mu karak-ter pamfleta, koje ono, kada se

ima u vidu njegova osnovna na-mena (rasvetljavanje zločina), nikako ne bi smelo imati. Uo-stalom, i sam pisac u uvodnom delu jasno naznačava da nede-la okupatora nisu „ovde opisa-na zato jer naše nevine žrtve va-piju za odmazdom (...) nego ho-ćemo da skrenemo pažnju samo današnjoj generaciji i budućim pokolenjima na najkrvaviji deo naše istorije iz bliske prošlosti, i da se ni jedan čin naše trage-dije ne zaboravi, nego sećanje i uspomena na tu krvavu prošlost neka budu večno kandilo koje će nam noću sagorevati“ (str. 6).

Pa uprkos tome, Dimitrije-vićeva knjiga predstavlja važan doprinos rasvetljavanju zločina koji je okupator počinio nad ne-dužnim stanovništvom Bačke, u prvom redu nad Srbima i Bu-njevcima. Malo je svedočansta-va gde su ona tako verno prika-zana kao kod Dimitrijevića. Put k postizanju takvog efekta je, ra-zume se, bio težak. Pristupiv-ši opisivanju zverstava fašistič-kih okupatora, pisac se našao pred nemogućim izazovom. Žr-tava je bilo toliko mnogo da im pojedinac nije mogao posvetiti jednaku pažnju. „Masovni zlo-čini koji su okupatori izvršili pri

svome ulasku u Bačku i Bara-nju toliko su mnogobrojni, da ih nije lako ovde prikazati u potpu-nosti“, napominje pisac (str. 9). Koja od žrtava je zavredela spo-mena i s tim vezi ulaska u isto-riju bilo je utoliko teško odre-diti što je, prema tadašnjim a i današnjim vrednosnim i moral-nim merilima, svačiji život ne-procenjiv. Stoga pisac napomi-nje: „Svestan sam da neću biti sposoban ili u mogućnosti svaku našu žrtvu spomenuti ovde... ali i ono što će se izneti, nekom bi poslužilo za ilustraciju zversta-va i krvoločnosti okupatora naše lepe Jugoslavije“ (str. 11).

Budući da nam prostor ne dozvoljava da prikažemo čitav

sadržaj knjige, osvrnućemo se samo na onaj njen deo koji se najviše tiče našeg grada. Zloči-nima nad stanovništvom Subo-tice posvećena je opsežna glava pod naslovom „Sudbina Suboti-

ce i njene okoline“, koja sadrži 37 poglavlja i skoro 300 strani-ca (str. 51-335). Odmah po ula-sku u nebranjeni grad, 12. apri-la 1941. ujutru, koji su prethod-no napustile snage Jugosloven-ske kraljevske vojske, Hortijeve snage su priredile stanovništvu takav užas kakav je možda samo viđen u Poljskoj i Rusiji. U vidno alkoholisanom stanju, pod izgo-vorom da traže četnike, podvr-gavali su u koordinaciji sa lokal-nim petokolonaškim elementom sve koje su zatekli na svom putu fizičkoj i mentalnoj torturi, od koje nisu štedeli ni nejač, pa čak ni one sa posebnim potrebama.

Dimitrijević do tančnina opi-suje slučajeve pojedinih žrtava

kao što su Obrad Jakovlje-vić (str. 71-72), Nemanja Sto-janović (str. 73-74), Miladin Pecarski (str. 75-76), Slavko Rakić (str. 76-79), Joca Ma-nojlović (str. 79-80), Staniša

Mihajlović (str. 80-82), Lazo Ivković-Ivandekić (str. 82-84), Milivoj Pušin (str. 84-85), Ivan Po-ljaković (str. 86-88), kerski župnik Blaš-ko Rajić (str. 89-107), srpski kolonisti u Haj-dukovu koje su njihove komšije druge nacio-nalnosti nemilice trebi-li (str. 108-109), Đura Kaluđerović (str. 110-112), Živojin Stanko-vić (str. 115-118), subo-tički redari (policajci) (str. 119-123), subotič-ki prota Đorđe Niko-lić (str. 124-128), An-drija Mazić (str. 129-131), Eduard Kral (str. 132-136), porodi-ca Neorčić (str. 137), Momir Ikić (str. 137-

142), biskup Lajčo Budanović (str. 155-159), srpski učitelji i učenici (str. 143-154), srpski ko-lonisti u Subotici (str. 179-187), Laza Turanov (str. 244-250), zatvorenici u Žutoj kući (str. 293-304), Adolf Singer i 14 komunista (str. 305-312) i Su-botičanke Mica Radić, Stana Rudić, Manda Kujundžić, Kata Prćić i Viktorija Križa-nović (str. 313-321).

Pisac je takođe sumirao sud-binu logoraša u Šarvaru (str. 188-191) i Subotici (str. 201-204). U manjoj ili većoj meri osvrnuo se i na akciju Srpske pravoslavne crkve oko spašava-nja kolonista logoraša (str. 192-200), pljačkanje Subotičana

(str. 205-210), tretman okupa-torskih policajaca i žandarma prema lokalnom stanovništvu (str. 211-214), iskušenja Bunje-vaca (str. 251-256), njihove du-hovne prilike (str. 257-261), ak-ciju mladih sabotera (str. 262-274), pogrom Jevreja (str. 275-282), te držanje srpskih i bunje-vačkih „izroda“ (str.160-178), ruskih emigranata (str. 237-243), okupatorskih gradona-čelnika Reka Andora i Đule Vojniča (str. 283-292), pojedi-nih Mađara Janoša Čuke (str. 215-222) i Rihtera Nandora (str. 222-232).

Ako zanemarimo suvišne di-gresije i mađarofobne opaske koje će, bojimo se, neke odbiti od čitanja, možemo zaključiti da je knjiga uspela u svojoj osnov-noj nameni, tj. da nesvakidaš-nje zločine ne prekrije koprena zaborava. Čitajući je sa pažnjom čitaocu će se pred očima stvori-ti prizori Božjih stvorenja, koje je tih crnih dana okupacije za-desila zla sudbina samo zato što su bili Srbi, Bunjevci, Jevreji... Sa jasnijom predstavom o zlo-činima teže će mu pasti činjeni-ca da su kulturne ustanove u Su-botici premalo radile po pitanju komemoracije žrtava fašistič-kog terora. Ova primedba po-sebno važi za Gradski muzej Su-botica, koji je u poslednje vreme posvetio pažnju gotovo isklju-čivo žrtavama crvene odmazde (1944–1945), dok je žrtvama fa-šizma (1941–1944) dao srazmer-no malo prostora u svojim izlož-bama i propratnim katalozima. Dok u ovom tamnom vilajetu ne nastanu povoljniji uslovi za ra-svetljavanje fašističkih zločina, „luča istine“ uvoziće se iz Novog Sada i Beograda.

Vladimir Nimčević

Zalaganje doktora Vase

IsakovaRukopis knjige „Krvava

okupacija Bačke“ dugo je če-kao na objavljivanje, jer po-sleratno vreme nije bio „po-dobno“ za takvo prikaziva-nje okupacije. Delo profeso-ra Time Dimitrijevića dospe-lo je u Maticu srpsku zahva-ljujući upornosti i zalaganju doktora Vase Isakova, koji je kao gimnazijalac bio Dimi-trijevićev učenik, o njegovog brata Petra Isakova. Dok-tor Vasa Isakov je i materi-jalno pomogao objavljivanje knjige.

Osvrt na knjigu o stradanju bačkih Srba i Bunjevaca

Ubijeni ispred ulaza u Gradsku kuću, 12. aprila 1941.

Streljani po ulicama Subotice od strane

okupatorske vojske

NOVEmagazin20 Broj 10422. februar 2019.

Da li ste znali?- Hindusi veruju da

hrana ima osobine: meso predstavlja agresiju, a biljna hrana, mir.

- Veganskoj ishrani ne-dostaju: vitamini D, B2, B12 i minerali kalcijum, cink i gvožđe.

- Apsorpciju gvožđa u crevima inhibiraju fi-tati (soli fitinske kiseli-ne) iz žitarica, kalcijum, kafa, kakao, začini, dijet vlakna.

- Makrobiotika znači veliki život, od grčke reči. macro (veliki) i biotokos (život).

- Najbolje izbalansirana namirnica je braon pirinač. Sadrži esencijalne amino-kiseline, kalcijum, gvožđe i vitamine B kompleksa.

- Mahunarke obiluju proteinima i uljima, a sadrže malu količinu ugljenih hidra-ta. Oslobađaju energiju dugo i postepeno. Pre kuvanja treba ih potopiti u vodu.

- Lisnato zeleno povrće sadrži vitamine A, S i K.- Koagulacijom belančevina iz sojinog mleka, dobija se TOFA sir.- Najstariji, sveobuhvatni sistem zaštite zdravlja, star 6000 godina, su indijske

vede. Ajurveda je deo veda, priznata 1977 godine od Svetske zdravstvene organi-zacije na kongresu u Alma Ati, a 2007. kod nas.

- Topla, prokuvana voda je po Ajurvedi izuzetno lekovita.- Osobe koje već imaju smanjenu funkciju štitne žlezde, treba da izbegavaju ku-

pusasto povrće (rukola, brokoli, kelj, karfiol, kupus, repa), zato što sadrže goitro-gene, glikozinolati koji utiču na rad žlezde.

„Zdrave navike - uravnoteženo telo”Nove subotičke Novine i Visoka škola strukov-

nih studija za obrazovanje vaspitača i trenera (strukovnih medicinskih sestara i nutricionista) iz Subotice, zajedno u kampanji „Zdrave navike -

uravnoteženo telo”

Osnovni vodič za keto životni stilKeto ishrana je medicinski dokazana kao

zdrav i efikasan način za postizanje neve-rovatnih rezultata, jer podrazumeva nizak unos ugljenih hidrata i povećani unos zdra-vih masti, što podstiče organizam da sago-reva masne naslage umesto šećera kako bi dobio neophodnu energiju. Koji god bio vaš motiv da započnete keto dijetu: zdravija ishrana, gubitak težine ili smanjenje obima struka, nijedan početak nije lak. Ovaj priručnik će vas u potpunosti uvesti u keto svet – u njemu ćete

pronaći sve što treba da znate pre nego što se odlučite za ovaj vid dijete:

- 75 praktičnih recepata u kojima se kori-sti do pet osnovnih sastojaka

- dvonedeljni plan za uspostavljanje keto režima ishrane sa spiskovima za kupovinu

- kompletan pregled osnovnih principa keto dijete i uputstva za keto način života

- pregledne tabele koje vam daju podatke o kalorijama i nutritivnim vrednostima

Mi i Vulkan izdavaštvo nagrađujemo verne čitaoce

Svake nedelje predstavićemo po jednu aktuelnu knjigu Vulkan izdavaštva i nakon izvlačenja nagradićemo po dva sretna dobitnika

knjigom na poklon. Popunjen kupon sa fiskalnim računom prosledite Redakciji do srede u 13 časova.

Ime i prezime: ____________________________Adresa:____________________________Kontakt telefon:______________

Izvučeni prošlonedeljni

dobitnici knjige „Dogodovštine

jednog Džonija”

Marija Gabrić, Gundulićeva 34Pere Matković,

Ruđera Boškovića 38

Ejmi RamosKOMPLETNA KETO

ISHRANA ZA POČETNIKE

SUBOTICA KOJU (NE)VIDI SVAKOOTPOR RAČUNIMA

Ljiljana Ježević, dobitnik Vulkanove knjige

Knjiga je odmor

Ljiljana Ježević is-punila je kupon za nagradu Novih su-botičkih novina i Vulkan izdavaštva, a knjigu koju je za po-klon dobila je "Ča-rolija jednog lutka-ra" pisca Rejčel M. Romera.

- Još od detinj-stva čitam Subotič-ke novine svakog petka.Tu tradiciju su mi preneli rodite-lji. Veliki sam ljubi-telj knjiga i drago mi je što Nove subotič-ke novine imaju sa-radnju sa Vulkanom i što svojim čitaoci-ma poklanjaju dobre knjige. Srećna sam što sam ove nedelje baš ja dobila lep poklon jer smatram da je knjiga, za mene naj-lepši poklon. Volim da čitam i mnogo čitam jer je knjiga, između ostalog, najbolji odmor.- rekla je Ljiljana Ježević

Koliko se naših građana

vrte u istom

kolu - od prvog do prvog...

ili od penzije

do penzije... kako bi izmirili

svoje obaveze.

A ako se kojim slučajem spotaknu

i preskoče jedan od računa... na dnu tog vrtloga ih čeka

PRINUDNA NAPLATA!

NOVE Subotički poletarci 21Broj 10422. februar 2019.

Volim proleće zato što je veselo i raspevano

Lep primer zanimljivog časa

U četvrtak, 14. februara, održan je javni čas u OŠ "Jo-van Mikić" povodom obeležavanja Dana državnosti.

Naime, pre 184 godine, 15. februara je srpska država dobila prvi ustav i postala je stabilna država. Tog dana, 1804., je Srbija podigla Prvi srpski ustanak, pa se i to po-menulo u jednosatnom programu. Sve je počelo himnom "Bože pravde" koju su izvele dvanaestogodišnje učenice Nina Kljajić i Jelena Damjanović. Nakon toga je prikazan kratak fi lm iz dva dela (u toku pauze su učenice 8. razre-da Dora Mako i Teodora Radoja otpevale pesmu "Vosta-ni Serbijo") u kom su glumili učenici 8.b razreda, a pri-premio ih je nastavnik istorije Radomir Ninkov. Prikaza-na je prezentacija o povezanosti kulture Srba i Mađara u 18. i 19. veku. Program je završen kvizom između sedma-ka i osmaka koji je završen trijumfom sedmaka! Ovo je lep primer kako izgleda jedan zanimljiv čas.Nevena Đuran, 7a, OŠ "Jovan Mikić" i Nina Kljajić,

6a, OŠ "Jovan Mikić"

Ekskurzija u petom razredu

Početkom 2016/17 školske godine, javljeno nam je da ćemo ići na ekskurziju, na jednu noć u Banji Koviljači. Ni-smo ni mogli da zamislimo koliko ćemo dugo čekati.

Vreme je proletelo, sedam meseci je brzo prošlo i bili smo uzbuđeni. Krenuli smo u utorak, 5. aprila oko sedam časova ujutro. Uputili smo se ka Brankovini gde smo se upoznali sa školom i sa grobom Desanke Maksimović. Za-tim smo šetali ulicama Valjeva i obišli smo Narodni mu-zej. Otišli smo do Tršića, rodnog sela Vuka S. Karadžića. Zatim smo prenoćili u hotelu „Podrinje“ u Banji Kovilja-či. Sledećeg dana smo otišli u Etno selo „Sunčana reka“. Uputili smo se ka Pećincima i upoznali se sa Muzejom hleba.

Bili smo i u Zastavici, rezervatu za zaštitu prirode. Bilo je mnogo interesantno, svi smo se zabavili.

Nevena Đuran, OŠ „Jovan Mikić“

Proleće se budi-veseli su ljudi

U moj kraj je stiglo proleće. Trava je zelena i prekrive-na je raznobojnim cvećem. Drveće je skinulo bele kapute i obuklo cvetne ukrase. Pčelice skupljaju nektar i proizvode med. Ptice pevaju vesele pesmice. Čuje se razigrana gra-ja dece koja su jedva dočekala prvo prolećno sunce. Volim proleće zato što je veselo i raspevano.

Makra Adrijan, OŠ „Pionir“, Stari Žednik

PrijateljstvoPrijateljstvo je nešto najlepše na svetu. ovek je bogat

ako ima puno prijatelja.Nije uopšte lako naći pravog prijatelja. Pravi prijatelj

će te saslušati kada ti je teško. Uvek će biti tu za tebe, ako ti je pomoć potrebna. Ako zaboraviš užinu, prjatelj će ti dati pola svoje. Ukoliko mu poveriš neku tajnu on će je dobro čuvati i neće je nikome odati. Kada dobiješ lošu ocenu, prijatelj će te utešiti. Zato prema njemu treba da budeš iskren, dobar i fi n. Takvog prijatelja je teško naći, ali kada ga nađeš-dobro pazi da ga ne izgubiš.

Uroš Pavlović

Sonja Perić

Mate Erdelji Pataki

Hana Ahmetagić

enigmatika22 Broj 10422. februar 2019.

NOVE

NOVE

Poslednji pozdrav voljenoj mami, tašti, baki i prabaki.

ETELKA BANJEGLAV

rođena: Huszár1928-2019.

Ostaće nam u več-nom sećanju!

Njeni najmiliji (PF-30)

Mali oglasi koji u sebi sadrže

reklamnu poruku (sve vrste usluga) naplaćuju se po

ceni od 250 dinara (do 10 reči),

a uokvireni oglas 450 dinara. - šestomesečna pretplata 10%

popusta- godišnja pretplata

20% popusta

čitulje/pomeni 23Broj 10422. februar 2019.

Последњи поздрав вољеном сину и брату

БОРИСУ ПОПОВИЋУ

Оставио си трагове који се небришу, сећања која не бледе и осмех који ћемо вечно памтити!

Захваљујемо се свима који су били уз нас у тешким тренуцима!

Ожалошћени: мајка Божидарка, отац Вељко и брат Горан (РG-12)

Dana 15. februara 2019. godine, nakon kratke i teške bolesti iznenada je preminula naša supruga, majka, sestra, tetka i svekrva

MARIJA GRČIĆrođena Maluckov

1942-2019.

Hvala svima na izrazima saučešća u bolu i polo-ženom cveću u znak poslednjeg pozdrava.

Ostaće nam u srcu i sećanju!

Ožalošćeni: njeni najmiliji (P-122)

Poslednji pozdrav voljenoj

IRENKE ČAČIĆ rođena: Ürményi

1950-2019.Bol nije u rečima i suzama, nego u duši i u našim

srcima, u kojima ćeš večno živeti!Zahvaljujemo svima koji su bili uz nas u najte-

žim trenucima.Suprug Luka, sin Davor sa porodicom i ćerka

Tanja sa porodicom. (PF-29)

Последњи поздрав драгом

БОРИСУ ПОПОВИЋУ

Почивај у миру Анђеле наш! Ми ћемо те волети и чувати од заборава.

Твоји: тетка Снежана, тетак Станко, брат Мишо и сестре Ивана и Јована. (PG-13)

Poslednji pozdrav

ALEKSANDRU MAMUŽIĆ ACI

1940-2019.

Od brata Stipana sa porodicom (P-115)

Navršilo se šest najtužnijih meseci od kako si nas prerano napustila

GABRIELA PRĆIĆrođena Vojnić Purčar

1952-2018.

Za Tobom je ostala bolna praznina, tuga, patnja, i nezaborav.

Nad Tvojom slikom duša nas steže. Zauvek si u našim srcima i mislima!

Tvoj suprug Pero i ćerka Vesna (PG-14)

Prošlo je tužnih 6 nedelja od kada nije sa nama naš voljeni

JOSIP DULIĆ1935-2019.

Večno ćemo pamtiti tvoju ljubav i dobrotu. Poči-vaj u miru Božijem!

Sveta misa će se održati 24. 02. 2019. godine u 9 časova u crkvi Sv. Urbana na Paliću.

S ljubavlju tvoji najmiliji P-116)

PAVLE BOTIĆ1959-2018.

Dana, 25. 02. 2019. navršava se 6 meseci od kada više nije sa nama naš Pavle. Ostala nam je velika praznina u srcu i najlepša sećanja na tvoju ljubav i dobrotu.

Tvoji najmiliji (P-117)

NOVE

RAZNO

- „GORENJE SERVIS ENERGIJA”! Servisiramo belu tehniku od svih proi-zvođača,- Originalni rezer-vni delovi, Ivana Antuno-vića 141. Tel. 546- 206 ili 063/1546- 206 (P- 22)

- ROLOMONT rolet-ne AL i PVC, venecijaneri, trakaste zavese, harmo/ga-ražna vrata, komarnici, pa-nelne zavese, tende.- Milo-ša Obilića 19. Tel. 571- 299 ili 063/551- 299 (P-23)

KUĆE

- Prodajem kuću sa pomoćnim objektima, na placu od 3 motike, Donji Tavankut, Tel-064/1838-710 (1-104)

-Kertvaroš konfor-na 5-sobna spratna dvo-jna kuća, ul Pupinova / Šantićeva 178m² cena 500€/m², moguća zame-na za stan. Tel.024/548-108, Mob.060/548-10-80 (2-104)

- Centar Ljutova, kuća sa strujom, vodom , 1,5 motika placa. Cena po do-govoru. Tel.062/241-533 (3-104)

PRODAJA STANOVA

-Prodajem jednoso-ban stan 30m², kod Elek-tro Vojvodine na IX spra-tu, menjan krov, lepo sre-đen, cg, 2 lifta (pogodan za đake) Tel. 061/21965-12 (4-104)

-Prodajem lep dvosoban stan, toplo prizemlje, cg i svi priključci u B. Radića,. Pogodan za starije ili kan-celarije. Tel.064/1611483 (5-104)

IZDAVANJE STANOVA

- Izdajem nenamešten dvosoban stan na Karađor-đevom putu! Tel. 063/512-300 (6-104)

KUPOPRODAJA- Prodajem bojler 80l

„Rade Končar“, sobni bar „Simpo“ crni i dečiji kreve-tac beli. Tel. 024/523-431 (7-104)

Prodajem regal boje dr-veta 3,7x2,3m,i orman za predsoblje boje trešnje iz tri dela prodajem ili men-jam. Tel.064/537-95-47 (8-104)

-Prodajem nov trosed, nov frižider sa zamrzivačem od 50l, radna kolica i štoret pola gas pola struja, povol-jno. Tel. 064/16-11-483 (9-104)

-Prodajem trosed i dvosed, očuvani. Trosed ima lato-fleks ležaj. Tel.: 063/873-69-27 (10-104)

- Prodajem „TA“ peći „AEG“-5,5kw i „CER“-4-,5kw sa postoljem, ter-mostat i priključci, trofa-zna, jako očuvane i kvali-tetne. Cena:120€ i 145€. Tel.:065/353-08-25 (11-104)

- Prodaju se goble-ni, kristal, toplotna pum-pa, liveni radijatori, čip-ke, drvrni jabučari sanduci Tel.063/567-919 (12-104)

-Prodaje se: sejalica, plug, štednjak trajno žare-ći i elek.-plin, kačica, špe-diter, Lada Samara, priko-lica, mesnate svinje, sto, stolice. Tel. 024/528-682 (13-104)

- Kupujem, prodajem i menjam značke i albume za značke, kupujem knji-ge i medalje o fudbalskim klubovima. Tel/ 542- 310 ili 062/85- 28- 228 (14-104)

-Otkupljujem originalne umetničke slike uz stručnu i realnu procenu vrednosti. Interesovati se od 9-17h od ponedeljka do subote Tel. 065/58-33-665 (15-104)

- Kupujem ordenje, me-dalje i stare sportske znač-ke. Tel.064/615- 59-82 (16-104)

čitulje/pomeni/oglasi 24 Broj 10422. februar 2019.

DANA 26. FEBRUARA 2019. GODINE NAVR-ŠAVA SE DVE GODINE OD SMRTI

Dr IVANA MIJATOVIĆA

IVANE, NAŠAO SI SVOJ MIR, A NAMA JE OSTALA TUGA I BOL ZA TOBOM.

TVOJA SESTRA RUŽICA, ZET SLOBODAN, ANASTASIJA I MAJA (P-118)

Dana 20. februara 2019. godine navršilo se šest meseci od kako je preminuo naš voljeni suprug, otac, svekar, dida i pradida

IVAN ŠTEVURA1935-2018.

Večno ćeš živeti u našim srcima!Tvoji najmiliji (P-120)

Davalac malog oglasa izjavljuje da je mali oglas u sladu sa Pravilnikom o

prijemu malih oglasa i Zakonom o posredovanju u prometu nepokretnosti.

Važe samo kuponi iz tekućeg broja

"

Ime i prezime davaoca oglasa

Potpis davaoca oglasa

Tekst oglasa:

Broj telefona:

NOVEKupon zabesplatan mali oglas do 10 reči

Broj 10422. februar 2019.

PRIVATNO POGREBNO PREDUZEĆE

Prodaja kompletne pogrebne opremePrevoz pokojnika na svim relacijama

Ceremonijal sahrane u crkvenim grobljimaPrijem čitulja

Umanjenje računa za iznos posmrtne pomoći PIO.Telefon: (024) 55-44-33 (danonoćno)Subotica, Karađorđev (Halaški) put 2.

www.funero.rs e-mail: funero@funero.rs

Mali oglasi

- TRAŽIMO RADNI-KE: hitno potrebni kuva-ri-ce, konobari-ce pomoć-ne radnice geronto doma-ćice sa pasošima EU. Tel. 064/7007-106 (P- 218)

Дана 25. фебруара 2019. године навршава се четрдесет дана од како нас је напустио наш драги син и брат

ЗОРАН ПЛАВШИЋ1963-2019.

Остаће нам у вечном сећању и нашим срцима.Нека му је вечна слава и хвала!Ожалошћени: мајка Јулија и сестра Слађана

(Р-119)

SEĆANJEProšlo je četrnaest godina od kako nije sa nama

STEVAN SEDLAK1941-2005.

S ljubavlju koju smrt ne prekida, s tugom koju vreme ne leći, čuvamo uspomenu na Tebe.

Tvoji najmiliji (P-124)

Profesor Branislav Bata Abramović preminuo, ali ostavio pečat

subotičkim đacima

Po duši se ocena poznaje

Branislav Bata Abramović, rođen 3. jula, 1936. godine, koji je bio jedan od najomiljenijih na-stavnika u gotovo svim subotičkim srednjim škola-ma, nedavno je preminuo u Subotici.

Đaci kojima je predavao, ali i ko-lege posebno ga se sećaju sa setom i tugom, jer je u sva-koj oceni pronala-zio načine kako da put do znanja uz zasluženu nagra-du - ocenu, izna-đe na pravi na-čin. Zato za nje-ga njegovi učeni-ci i kolege prona-laze samo najlep-še reči, Bata je bio veliki stručnjak, pedagog, drug, kolega, nastavnik.

- Bio je iskreni vernik, humanista, činio samo i uvek dobro i nadao se dobrom od Boga u kog je ne-pokolebljivo verovao, reči su njegove sestričine Sa-nje, koja je do smrti bila posebno bliska sa njim.

Branislav Bata Abramović, potiče iz porodice koja je tokom 300 godina podarila Pravoslavnoj crkvi brojne sveštenike i svetovne poglavare, i time dobi-la značaj duhovnog plemstva u Crnoj Gori. Dete je oca Radovana sveštenika i majke Darinke, učitelji-ce. Živeo je uz svoje voljene sestre Ljiljanu i Branku pružajući im iskrenu bratsku ljubav i podršku.

Profesor Bata je završio Filozofski fakultet u Be-ogradu, na dva odseka istorije i etnologije i time do-bio zvanje naučnog radnika. Od mladosti je voleo rad u prosveti gledajući posao njegove majke. Obo-žavao je rad sa decom i po tome će ga pamtiti njego-vi đaci u Subotici. Radio je u svim srednjim škola-ma, osim u Medicinskoj i Muzičkoj. A. Šiška

Dana 23.02.2019. godine navršava se godinu dana od smrti našeg dragog oca i tasta.

IVAN KRMPOTIĆ1954-2018.

S ljubavlju i poštovanjem, zauvek ćemo te nosi-ti u srcu!

Ćerka Silvija i zet Željko (P-123)

Šestonediljni pomen

MARTIN KOPUNOVIĆ1927-2019.

Sveta misa će se služiti 02. 03. 2019. godine u 9 sati u crekvi Svetog Marka- Stari Žednik.

Babo naš počivaj u miru Božijem!Njegovi najdraži (P-121)

NOVE gastronomija 25Broj 10422. februar 2019.

kuvarSN kuvarkuvarSNSNKU

VAR

SUBO

TIČK

IH P

RABA

KA

Burek od starog hleba

Potrebno je: 500 g mlevenog junećeg mesa, 800 g starog hleba (isečenog na tanke kriške), 1/2 l mleka, 3 jajeta, 1 glavica crnog luka, so, mleveni biber.

Priprema: meso propržiti na ulju sa glavicom iseckanog cr-nog luka, pobiberiti i posoliti po ukusu. Na dno četvrtastog pleha poređati red isečenog hleba. Preko hleba rasporediti fi l od mleve-nog mesa. Prekriti kriškama hleba. Posebno umutiti 3 jajeta, do-dati mleko i preliti burek. Ostaviti da odstoji 30 minuta, pa peći 40 minuta na 180 stepeni.

Lažna sarma

Potrebno je: 20 listova kiselog kupusa, 5 oljuštenih svežih krompira (isečenih na četvrtine), 20 lenti dimljene slanine, 10 čena belog luka (isečenog na polovine)suvi biljni začin (u koji je dodato malo mlevenog bibera), 3 lovorova lista, 2 kašike masti, kaščica aleve paprike, 1/2 l vode.

Priprema: krompir isečen na četvrtine uvaljati u suvi bilj-ni začin, pa svaku četvrtinu sa po jednom polovinom čena belog luka zaviti u lentu dimljene slanine, pa u lisku kupusa, saviti isto kao sarmu. Sarme slagati u đuvečaru ili vatrostalnu posudu, da bude jedan red. Posebno zagrejati, da bude vrelo, 2 kašike masti sa kašičicom aleve paprike, pa preliti preko sarme.

Dodati 3 lovorova lista, naliti sa pola litra vode i staviti u rer-nu da se peče, na 200 stepeni oko dva sata. Prethodno posudu sa sarmom zatvoriti sa folijom. Za vreme pečenja otvarati, da bi se dolilo još malo vode, ukoliko je voda isparila. Poslednjih 15 mi-nuta otkriti sarmu i zapeći da bude rumena.

Pahulja torta:Potrebno je — za kore: 100 g margarina, 2 kašike šećera, 2

jajeta, 4 dl mleka, oko 600 g brašna, 1 kašičica praška za pecivo. Za fi l: 200 g šlag kreme u prahu, 3 dl mleka, 4 dl kisele pavlake, 5 kašika šećera u prahu, 300 g mlevene plazme. Za natapanje kora: 2 dl mleka. Za ukrašavanje torte: 200 g šlaga.

Priprema: umutiti margarin sa šećerom, dodati jaja, mleko, brašno i prašak za pecivo. Zamesiti testo koje dobro izradimo. Testo podelimo na 8 loptica. Svaku lopticu razvaljamo oklagijom, da bude obima 24 cm i pečemo na prevrnutom plehu.

Fil: umutiti 200 g šlaga sa 3 dl mleka, dodati kiselu pavla-ku, šećer u prahu i mlevenu plazmu. Dobro umutimo da se masa sjedini.

Filujemo tortu: stavimo jednu koru koju poprskamo sa 2 kaši-ke mleka, preko stavimo fi l (3 punije, ne ravne kašike fi la), kora, poprskana mlekom, fi l i tako redom, dok ne nafi lujemo sve ko-rice. Na kraju poslednju koru i okolo kora premazati preostalim fi lom.

Tortu ostavimo 2 sata na sobnoj temperatuti, da korice lepo omekšaju, pa tada tortu stavimo u frižider. Tortu ukrasimo sa 200 g šlaga, koji umutimo sa gaziranom mineralnom vodom.

Subotičke novine preporučuju:

Za ovo jelo je po-trebno: belo pileće meso od 500 gr, 2 do 3 čena be-log luka, 3 kašike brašna, 4 kašike kajmaka, 3 šar-garepe, peršun, celer, so, biber.

Način pripreme: pile-će belo meso skuvati u lon-cu u koji ste dodali šarga-repu, peršun i celer, poso-liti po ukusu. Kada je meso skuvano, izvadite ga iz supe i jako je važno da ga ne se-čete nego da ga iskidate na vlakna. U drugu posudu za-grejte kajmak (za pravi čer-viš se ne koristi ulje) i pro-pržite brašno i isečen beli luk tako da ne potamni. Po-lako dodajte supu da se ne stvore grudvice i napravite gust sos. U sos dodajte iski-dano skuvano belo pileće meso i još malo prokuvaj-te. Kad je jelo skoro gotovo dodajte sirće po ukusu.

hleba (isečenog na tanke kriške), 1/2 l mleka, 3 jajeta, 1 glavica crnog luka, so, mleveni biber.

nog luka, pobiberiti i posoliti po ukusu. Na dno četvrtastog pleha poređati red isečenog hleba. Preko hleba rasporediti fi l od mleve-nog mesa. Prekriti kriškama hleba. Posebno umutiti 3 jajeta, do-dati mleko i preliti burek. Ostaviti da odstoji 30 minuta, pa peći 40 minuta na 180 stepeni.

krompira (isečenih na četvrtine), 20 lenti dimljene slanine, 10 čena belog luka (isečenog na polovine)suvi biljni začin (u koji je dodato malo mlevenog bibera), 3 lovorova lista, 2 kašike masti, kaščica aleve paprike, 1/2 l vode.

ni začin, pa svaku četvrtinu sa po jednom polovinom čena belog luka zaviti u lentu dimljene slanine, pa u lisku kupusa, saviti isto kao sarmu. Sarme slagati u đuvečaru ili vatrostalnu posudu, da

Tašci sa sirom

Potrebno je — za testo: 500 g oštrog brašna, 3 ja-jeta, malo soli, po potrebi mlake vode; — za fi l: 200 g mladog kravljeg sira, jaje, malo soli; — za kuvanje: po potrebi voda i malo soli; — za preliv: po želji ulje, šaka mrvica.

Priprema: Zamesiti tvrđe testo od svih sastoja-ka. Mlake vode dodati koli-ko treba da se zamesi testo. Podeliti u dve jufke i razviti tanku koru na pobrašnjenoj radnoj površini. Napraviti fi l od svih sastojaka. Na jednu koru, na jednakim razmaci-ma, stavljati po grudvicu fi la (razmaci su oko 5 cm) i pre-klopiti drugom korom. Pr-stima pritisnuti oko fi la da se ne bi razlilo pri kuvanju. Posle 10 minuta iseći taške uz pomoć kuhinjskog toč-kica, ili običnim nožem, če-tvrtastog oblika. Kuvati u ki-pućoj osoljenoj vodi dok ne isplivaju na površinu. Rešet-kastom kašikom vaditi ih u cediljku i dobro isprati pod mlazom hladne vode. Složiti u zagrejanu činiju u kojoj će te ih servirati. Preliti uprže-nim mrvicama, mladim kaj-makom, izgnječenim sirom ili kiselom pavlakom.

Potrebno je: 1 kg krompira, 150 g švapskog sira, 2 praziluka, 1 jaje, 60 g maslaca, 30 g brašna, 1/2 l mleka, majoran, kim, bi-ber, so.

Priprema: kuvan i oljušten krompir iseče se na tanke kolutove i posoli se, doda kim, majoran, biber i sitno iseckan praziluk. Osta-tak praziluka treba propržiti na maslacu, dodati malo brašna i preliti mlekom. U ukuvani sos stavimo propasirani švapski sir i jaje. Krom-pir vežemo sosom, eventualno začinimo, sve stavimo u činiju od va-trostalnog stakla i pečemo u pećnici dok ne porumeni.

Slatki kupus sa mesom

Potrebno je: 500 g junećeg mesa, 1 kg svežeg kupusa, 3 glavice crnog luka, 2 paradajza, 1 dl ulja, 5 zrna bibera, 1 veća šargarepa, 1 paprika, 1 kašika brašna, 1 kašičica aleve, paprike, so.

Priv prema: na zagrejanom ulju dinstati iseckan crni luk i meso isečeno na komade. Kada meso omekša dodati šargarepu isečenu na tanke kolutove i kupus isečen na režnjeve. Posle desetak minu-ta dodati kašiku brašna, alevu papriku, biber u zrnu, isečenu papri-ku (može svežu, zamrznutu ili suvu) i paradajz (može svež, mleveni ili kuvani). Potom naliti vodom da ogrezne, posoliti no ukusu, poklo-piti i kuvati na tihoj vatri oko pola časa.

Krompir nabečki način

Červiš

Jadro oblandePotrebno je: 1 pakovanje velikih oblandi, 7 jaja, 16 kašika šeće-

ra, 2 supene kašike mleka, kakao (2 supene kašike), 300 g mlevenog keksa, 250 g šećera u prahu, 5 kesica vanil šećera, 1 margarin.

Priprema — za I fi l: umutiti 7 belanaca sa 16 kašika šećera, do-dati 2 kašike mleka, kakao i mleveni keks. Sve dobro sjediniti. Za II fi l: umutiti 7 žumanaca sa 250 g mleveog šećera i 5 kesica vanilin še-ćera. Posebno izmutiti margarin pa sjediniti sa žumancima.

Filovati naizmenično crni, pa beli fi l dok se ne potroše svi listovi oblandi. Pritisnuti nečim teškim i ostaviti da odstoji, da se sjedini.

sport26 Broj 10422. februar 2019.

NOVE

Aktivnosti hokejaša na ledu

Seniori gostovaliMeđunarodnim aktivnostima obeležen je protekli vikend u Hokej

klubu na ledu Spartak, pre svega kroz nastupe u Mađarskoj i Bosni i Hercegovini.

Selekcija do 8 godina je nastupila na turniru „C” kategorije u Segedi-nu (Mađarska) i na četiri odigrane utakmice ostvarila stopostotni uči-nak, čime su dokazali da u završnicu sezone ulaze spremni da ukrste pa-lice i sa ekipama na „B” turnirima i na domaćim i međunarodnim turni-rima koji ih očekuju u Beogradu.

Za Spartak su nastupili: Maksimov Vid, Lakićević Vidak, Blažić Teodor, Kovač Nina, Boršoš Augustin, Simić Ljubinka, Šabić Iva, Maravić Stefan, Nađ Strahinja i Tikvicki David. Vođa ekipe: Kovač Norbert.

Dve godine starija selekcija igrala je „na dva fronta”, sa dve različite ekipe. Na turniru „A” kategorije u Budimpešti, hokejaši Spartaka su odi-grali 4 utakmice sa najboljim ekipama iz Mađarske i na njima zabeleži-li polovičan rezultatski skor sa 2 pobede (Sportorszag Capak 8:7 i KMH 6:3) i 2 poraza (Vasas 2:6 i IOGJA 2:7). Igrali su: Poljaković Filip, Brestovac Relja, Benčić Mihajlo, Milanko Danilo, Milodanović Filip, Kujundžić Nikola, Popov Novak, Ponjavić Andrija, Bu-dinčević Petar i Anđelković Luka. Trener: Brestovac Uroš.

Isti dan, samo u Segedinu, na turniru „C” kategorije je nastupila još jed-na selekcija Spartaka, koja je takođe ostvarila polovičan uspeh (2 pobede - 2 poraza), gde je šansu da igraju za stariju selekciju dobilo i 2-3 igrača iz ekipe do 8 godina. Igrali su: Krstin Ognjen, Bjelan Mitja, Iveljić Ma-tija, Lukić Dunja, Marko Filip, Rajković Marjan, Tikvicki Marti-na, Kovač Nina i Blažić Teodor. Vođa ekipe: Kovač Norbert.

Selekcija do 12 godina je nastupila na utakmici u Budimpešti, u derbi-ju kola sa domaćinom UTE, a u sklopu prvenstva Mađarske „B”, gde HK Spartak nastupa u fuziji sa HC Kiškoroš. Posle jedne izuzetno tvrde i di-namične utakmice pobedu je odneo gostujući kombinovani sastav rezul-tatom 2:0 (1:0 0:0 1:0), a oba gola za Spartak/Kiskoros su postigli igra-či iz Subotice. Za ekipu do 12 godina su nastupili: Gladić Petra, Kuka-ras Luka, Popov Jovana, Rac Sabo Hanna, Bem Karlo, Penava Ognjen i Temunović Vanja. Trener: Joe Fabec.

Selekcija do 14 godina je nastavila sa utakmicama play off-a u „C” pr-venstvu Mađarske, i u jednom izuzetno neizvesnom i tvrdom meču zabe-ležena je izuzetno važna pobedu nad ekipom Hatvan Gigasek rezultatom 3:2 (1:0 1:1 1:1) čime su napravili još jedan korak bliže osvajanju titu-le prvaka Mađarske u ovom rangu takmičenja. Za Spartak su nastupili: Đukanović Luka, Penava Veljko, Feher Čongor, Šandor David, Vučić Aleksa, Rajković Martin, Stantić Sara, Benčić Anastasi-ja, Kuntić David i Vučinić Vasilije. Trener: Jaramazović Zoran.

Ekipa seniora je prethodnog vikenda gostovala u Sarajevu (BIH) gde je u sklopu BIHL takmičenja odigrala dve utakmice sa reprezentacijom BIH i na kojima su na žalost zabeležili dva poraza (3:6 i 4:6). Posle dve pobede koje su u sklopu istog takmičenja u decembru ostvarili nad ovom ekipom kada se igralo u Subotici, i ovaj put je domaći sastav bio u boljem izdanju i zasluženo odneo 2 pobede.

Za seniore Spartaka su nastupili: Velašević Miloš, Dulić Uglje-ša, Lošonci Adam, Kojić Miloš, Nešić Mate, Tancoš Tamaš, Katančić Erik, Kolarić Aleksandar, Pavlović Filip, Pile Jacob, Gallagher Daniel, Perušić Ivan, Peter Alen, Mileusnić Petar, Gergelj Danijel, Dakić Srđan i Cindel Norbert. Vođa ekipe: Boš-njak Zlatko.

Pre četrdeset godina hokeja-ši na ledu subotičkog Spartaka ostvarili su veliki uspeh – preko favorizovanog Partizana iz Beo-grada (slavili su sa 4:2) su obez-bedili mesto u Prvoj ligi Jugosla-vije. Bila je to jedna od najčuve-nijih, ako ne i najčuvenija uta-kmica u istoriji subotičkog hoke-ja na ledu. Stadion malih spor-tova bio je pun, a ljubitelja ovog sporta ostalo je i napolju, toliko je interesovanje vladalo.

U znak sećanja na veliki uspeh igrači iz te ekipe su se okupili da se još jednom podsete tih, slav-nih dana, da se sete svojih kole-ga koji su van Srbije, ali i onih koji, na žalost, nisu viđe među živima.

– Protiv Partizana smo meč igrali 3. februara 1979. godi-ne, pobedili smo ih sa 4:2 i tako obezbedili mesto u Prvoj save-znoj ligi. Sada smo se skupili da evociramo uspomene, kako one sa terena, tako i one van nje-ga. Nas trinaestoro nas je sada

okupljeno, neki se ni-smo videli godina-ma, i naše kolege iz inostranstva su bile sa nama, putem ak-tuelnih tehnologi-ja... Lepo je setiti se te utakmice. Na tri-binama je bilo 3.000 ljudi, još je nekoliko stotina ostlao napo-lju... Danima su nas u štampi omalovaža-vali iz protivničkog tabora, ali smo mi na terenu pokazali da smo bolji – seća se Nikola Dujmović koji je, uz Čabu La-dockog, i dalje akti-van kao igrač, narav-no, kao veteran.

Danas ostaje samo sećanje na tu ekipu, na to, „zlatno vreme” za subotički hokej na ledu, ali i ho-kej na ledu u našoj državi uopšte. Jaka Druga liga, još jača Prva...

– Toga danas, na žalost,

nema. Dugo sam godina uz ho-kej, prvo kao igrač, potom kao trener, a sada već ni ne znam da li postoje seniorske lige. Znam da seniori Spartaka igraju re-gionalnu ligu na amaterskoj bazi. Dobro je što se još uvek kod

nas lepo radi sa mlađim kate-gorijama, ali je definitivno pro-blem sa seniorima i sa sistemom takmičenja.

U toj, čuvenoj ekipi bili su: Ladislav Bukvić, Zoltan Tot Bagi, Mirko Vujković, Zoltan

Koša, Jožef Molnar, Zoran Kojić, Marko Ziđarević, Ni-kola Škalić, Nikola Dujmo-vić, Stevan Dvornić, Kalman Kiš, Ivan Šaravanja, Robert Vereš, Jožef Sabadoš, Mi-lan Martin, Čaba Ladocki, Karolj Čizmadija, Branko Milunović, Jožef Šinković, Jene Kiralj, Zlatko Evetović, Miroljub Pančić, dok su tre-neri ove generacije bili dr Zde-njek Zavocki, Pavel Krivo-noška i Janoš Ladocki.

Koliko je to bio značajan re-zultat govori i isečak iz „Sporta” od 7. februara 1979. godine, pot-pisuje ga, na žalost sada pokojni Ivica Kajdoči, u kojem se, u po-slednja dva pasusa, navodi da se vrše pripreme i prave planovi da se već „ove godine” krene sa po-krivanjem klizališta. Projekat je to koji čeka već četiri decenije, a podsećanje na uspeh hokejaša je i još jedno podsećanje na real-nu potrebu da i „zimski” sportovi dobiju bar malo dužu sezonu.

Četiri decenije od velikog uspeha hokejaša Spartaka

Zlatno vreme hokeja

Uspomene na sjajan uspeh pre ravno četiri decenije

Iza Leone Rogić, najbolje srpske klizačice, je još jedan od-ličan nastup. Na Zimskim olim-pijskim igrama mladih (EYOF), održanim u Sarajevu, Leona je bila u tročlanom srpskom timu, a, naravno, predstavila se u umetničkom klizanju. I ne samo predstavila, ostvarila je zapažene rezultate.

Učestvovalo je 29 najboljih mladih klizačica Evrope, Leona je imala dva nastupa, a u konač-nom skoru je bila četrnaesta.

– Ovo je za mene najlepše i najveće iskustvo do sada. Neza-boravni ostaju boravak u Saraje-vu, upoznavanje novih sportista, druženje, razmenjivanje znač-ki sa sportistima iz drugih drža-va..., kao i samo takmičenje. Prvi put sam imala priliku da svoje umeće predstavim pred toliko ve-likim brojem ljubitelja sporta, tri-bine su bile prepune kao nikada do sada prilikom mojih nastupa. Krivo mi je malo što je to uticalo na mene prvog dela takmičenja. Uhvatila me je veliak trema, ali dobro. Drugi nastup je bio mno-go bolji, u tehničkom delu pro-grama sam postavila svoj lični rekord, ali i normu za Svetsko pr-venstvo 2020. godine u Talinu u Estoniji – javlja Leona Rogić za či-taoce „Novih Subotičkih novina”.

U kratkom programu Leona je bila dvadeseta, a nakon drugog nastupa bila je dvanaesta, pa je u

generalnom plasmanu bila, kako je to već i rečeno, četrnaesta.

– Mislim da je ovo odličan re-zultat za našu zemlju. Drago mi je što sam imala priliku da pre-zentujem Srbiju u najboljem sve-tlu, ali i da dam sve od sebe na ovako značajnom takmičenju, baš kao i moje kolege, Zoja Gr-bović u alpskom skijanju i Saba-hudin Rastić u nordijskom trča-nju – dodaje Leona koja je imala

i čast da nosi zastavu Srbije na ceremoniji svečanog zatvaranja.

Po povratku u Srbiji Leona će morati da koristi, na žalost i da-lje skromne uslove za treninge, za naredna takmičenja. Pred-stoji nastup Euro-kupa u Itali-ji, a naša klizačica je trenutno na trećem mestu u generalnom pla-smanu. Takođe, bliži se i važno međunarodno takmičenje „Tro-fej Beograda”, krajem marta.

Leona Rogić nastupila na Zimskim

olimpijskim igrama mladih

Rekord u Sarajevu

Leona Rogić u Sarajevu

NOVE 27Broj 10422. februar 2019. sport

Košarkaši Spartaka su konačno prekinuli niz po-raza. Savladali su ekipu Beovuka sa 99:90 (24:18, 27:20, 24:28, 24:24) u derbiju začelja, u utakmi-ci sa neobično mnogo poe-na na obe strane. Golubovi su imali sigurno prednost u većem delu meča, ali su greškama u finišu za-brinuli navijače. Srećom, koncentrisan je u presud-nim momentima bio Luka Igrutinović, i po stati-stici najistaknutiji pojedi-nac meča sa čak 49 indeks poena.

Serijom od 7:0 Spartak je počeo utakmicu u Su-botici. Bio je to period do-bre igre Golubova u od-brani, a prednost je nara-sla na 13:2, uz dobre pote-ze Igrutinovića i Vanje

Gazibegovića. Visoku prednost Subotičani su, međutim, ispusti-li u finišu četvrtine, brži od sire-ne bio je Grušanović koji pogađa trojku za goste.

Početak druge četvrtine do-neo je niz grešaka Subotičana u napadu, a ekipa Beovuka to ko-risti da brzo istopi razliku, pa i da poravna, poenom Miculovi-ća. Srećom, proradili su tada šu-teri domaćih. Kuridža i Igruti-nović postižu po trojku, bilo je tu još efektnih poena, a uz seri-ju od 10:0 Spartak vodi sa 34:24. Visoku prednost je, u ovoj četvr-tini, domaći tim održao, a ras-položen je u tim momentima bio Vanja Gazibegović koji je po-gađao u nizu.

Polovinom treće četvrtine bilo je 61:47 za Subotičani, a publi-ka u Hali sportova je mogala da očekuje pobedu kojom bi dug

negativan niz bio pre-kinut. Matijašević trojkom vraća goste u igru, ali Bakumanja ubrzo uz koš u kon-tri pogađa i dodatno slobodno bacanje za prednost domaćih od 14 poena.

U poslednju četvr-tinu Golubovi ulaze sa devet poena pred-nosti, a kada je Spar-tak poveo sa 82:68, sa klupe Beovuka su po-kušali da tajm-autom pokušaju da preokre-nu tok meča. I kada se činilo da do kraja utakmice ne bi treba-lo da bude dileme oko pobednika, da jedi-no je bilo pitanje da li će Spartak, igrom efi-kasnijom nego ina-če, probiti „stotku”, Matijašević pogađa trojku, smanjuje zao-

statak na šest poena na dva mi-nuta do kraja i tera Bjelicu na tajm-aut. Igrač završnice bio je Luka Igrutinović, prvo je pre-sekao kontru gostiju posle lo-šeg napada Subotičana, a po-tom i pogodio iz teške situacije uz zvuk sirene, te vratio Golubo-ve na pravi put.

Spartak: Igrutinović 29, Bakumanja 8, Šarenac 2, S. Gazibegović, Lučić 10, Uro-šević, Lobarev 12, Kojić, V. Gazibegović 16, Kuridža 5, Barna 3, Mišković 14.

Beovuk 72: Matijašević 28, Miculović 4, Drljan 1, Riboš-kić 10, Grušanović 14, Žao, Miljenović 4, Karalić 12, Vu-ličević, Stiković 17.

Sledi gostovanje Dunavu, da-nas, u petak, 22. februara, a u ponedeljak, 25. februara, Spar-tak dočekuje ekipu Tamiša.

Borba do kraja– Očekivali smo ovakvu

utkamicu. Odlično smo je po-čeli, možda i najbolje od svih prethodnih utakmica. Pred-nost smo održavali i meč smo zasluženo dobili. Okrećemo se narednom kolu, igramo pro-tiv Dunava, potreban nam je „brejk” – smatra Luka Igru-tinović, prvotimac Subotiča-na, a Slobodan Bjelica, tre-ner, nastavlja:

– Nama pobeda mnogo znači na psihološkom planu, nakon skoro tri meseca bez pobede. Predstoje nam važne utakmice, a ako bude pobeda u njima, ovo će imati smisla. Predstoji borba za opstanak, biće teško, ali nije neizvod-ljivo. Dok ima šanse, boriće-mo se.

Košarkaška liga Srbije

Konačno – pobeda Spartaka

Luka Igrutinović (sa loptom)

Prva liga Srbije za košarkašice

Bodovi idu u BorBez promena u igri i rezultatima Ženskog košarkaškog kluba Spartak.

Nastavak Prve lige Srbije doneo je još jedan poraz Golubica, u Subotici, od Bora sa 52:95 (14:20, 13:20, 13:23, 12:32). Bio je to još jedan meč u kojem se pobednik znao i pre nego što je utakmica počela.

Spartak je poveo sa 4:0, ali je bilo jasno da ta prednost neće dugo tra-jati. Prvi koš za gošće postigla je Emeše Vida, ne tako davno prvotimka Spartaka, a trojka Miletićeve donosi Boru prvo vodstvo od 7:4. Poenima dvojca Kujundžić – Stanaćev Golubice su držale zaostatak od tri po-ena, ali je on do kraja četvrtine dupliran.

Već je u 12. minutu prednost gošći bila dvocifrena, Miletićeva poga-đa za 24:14, a do kraja druge četvrtine prednost ekipe iz Bora porasla je na trinaest poena.

Presudnu seriju gošće prave početkom treće četvrtine, povele su sa 47:27, te time sebi obezbedile mirnu i rutinsku igru do kraja meča.

Spartak: Golubović 3, Zlajić 5, Petković 17, Kovačević 9, Sta-naćev 4, Kujundžić 12, Cvijetić, Krstajić, Arsić 2, Šujica, Dode-rović, Petrekanović.

Bor: D. Vučković 10, Vida 14, Janković 19, Miletić 29, Spaić 15, Sulejman 8, Milojević, J. Vučković, Jelić, Novaković.

Naredno, 21. kolo, donosi Golubicama gostovanje u Kraljevu.

Poziv za talentovane košarkaše

Šansa u PečujuIz Internacionalne Košarkške akademije „Ratgeber” iz Pečuja u Ma-

đarskoj stiže obaveštenje da je izobrni trening zakazan za 2. mart, u no-vootvorenoj hali, jedinstvenoj u Evropi u kojoj deluje internacionalna Košarkaška akademija.

Na izborni trening pozivaju se svi talentovani dečaci koji su rođeni u periodu od 1. januara 2004. do 31. decembra 2007. godine, a prijave o dolasku mogu poslati elektronskim putem na e-mail adresu toborzas@ratgeber.hu ili putem telefona na broj +36-30-400-53-10.

Ono što očekuje buduće polaznike internacionalne košarkaške akade-mije biće im predstavljeno na licu mesta, kao i svi uslovi koje ova sport-ska instiucija može tokom školovanja da im pruži.

Mlade košarkaše na izbornom treningu čeka upoznavanje s isku-snim, uspešnim dugogodišnjim trenerima mlađih kategorija, a to su Ivi-ca Mavrenski, Branislav Jemč, Čaba Jagić, Zoltan Zalaj, Edita Đokić-Ratgeber i Stefan Pajić.

Da bi se napravio najbolji izbor na treningu će se uraditi provera an-tropomotoričkih i funkcionalnih sposobnosti prijavljenih.

– Ukoliko veruješ u sebe i želiš da se suočiš sa novim izazovima, prijavi se! – poručio je Laslo Ratgeber, stručni i strateški direktor Akademije.

PSK Veteran je u nedelju, 17. februara, bio domaćin prvog „Otvorenog streličarskog turni-ra Subotice”. Premijera je bila uspešna, na poziv domaćina se odazvalo 62 takmičara iz 15 klu-bova iz cele Srbije.

Naravno, među osvajačima medalja bili su i domaćini. Po-sebno se istakao Miloš Terzin, osvojio je prvo mesto u discipli-ni kompaund luk među vetera-nima, a oborio je i državni re-kord. Srebrnu medalju je zaslu-žio Željko Moravčić, dok su na trećem mestu takmičenje završi-li Robert Konkolj, Zoran Pa-vliček, Zoltan Pataki i Saša Babić.

Veteran je osvojio treće me-sto i u ekipnom delu takmičenja, a do bronze je stigla ekipa koju su činili Robert Konkolj, Saša Babić i Aleksandar Žepinić.

Takmičenje je svečano otvo-rio Dejan Vuković, generalni sekretar Sportskog saveza Subo-tice. Tom prilikom je pozdravio sve učesnike, poželeo im je uspe-šan nastup u „gradu sportova”.

U Subotici nema „velikih” i „ma-lih” sportova, svako je važan, a to, kako kaže Vuković, potvrđuje i podatak da je u porodici Sport-skog saveza Subotice čak 145 klubova.

Streličarski turnir u Subotici

Gosti iz cele Srbije

Detalj sa takmičenja u Subotici

Prvenstvo Srbije u atletici za veterane

Medalje iz BeogradaU Beogradu je 9.

februara održano Prvenstvo Srbije u atletici za veterane. Među učesnicima su bili i takmičari Spar-taka, a u Suboticu stižu medalje.

Radovan Ra-dulović je osvojio prvo mesto u trci na 3.000 metara, u ka-tegoriji M65 i zlato u brzom hodanju na 3.000 metara. Zla-to je osvojio i Silve-ster Kasiba, bio je prvi u bacanju ku-gle, u kategoriji M55, dok je prvo mesto u bacanju kugle u ka-tegoriji M40 osvojio Arpad Šinko.

Arpad Šinko, Radovan Radulović i Silvester Kasiba

sport28 Broj 10422. februar 2019.

NOVE

Subotički rvač, olimpijski po-bednik i prvak sveta Davor Šte-fanek dobio je još jedno veliko priznanje za svoj sportski uči-nak. Naime, u okviru tradicio-nalne ceremonije dodele odliko-vanja povodom Dana državno-sti, predsednik Republike Srbi-je Aleksandar Vučić je odliko-vao Štefaneka, inače i predsedni-ka Sportskog saveza Srbije, zlat-nom medaljom za zasluge, srp-ske zastave trećeg stepena.

– Iskreno, ovo je moj dru-gi šok u životu. Prvi je bio kada sam proglašen za najboljeg rva-ča sveta, a današnje odlikova-nje povodom Dana državnosti Srbije je drugi šok. Ovo je jedna od najznačajnih zlatnih medalja koje sam dobio u životu. Ovakvo

priznanje mi posebno znači jer prvak sveta, evropski ili olim-pijski prvak možeš biti nekoli-ko puta, a ovakav orden se dobi-ja jednom u životu. Hvala pred-sedniku Aleksandru Vučiću i dr-žavi Srbiji što me je nagradila za moj dosadašnji rad, do sada na strunjači, ali i sada kada sam na čelu Sportskog saveza Srbije – kazao je Štefanek, te se zahvalio svima koji su mu bili podrška na sportskom putu:

– Želeo bih da se zahvalim i ljudima koji su oko mene po-čev od mojih roditelja, supruge i sina Matije. Veliku zahvalnost dugujem i Ministarstvu omla-dine i sporta što ulažu i podrža-vaju sportiste, predsednik koji je prepoznao da treba ulagati i

u individualne sportove i tako nam omogućili da odradim sve pripreme i dođem do najviših odličja. Zahvaljujem se i pred-sedniku Rvačkog saveza Srbije Željku Trajkoviću koji je svojom logistikom i podrškom rvački sport doveo do današnjih rezul-tata. Moram još jednom napo-menuti da deo ove medalje pri-pada svima njima, ali i general-nom sekretaru Sportskog save-za Srbije Goranu Marinkoviću i zaposlenima u Sportskom sa-vezu Srbije koji su mi omogući-li prošle godine da budem četi-ri meseca na pripremama, a po-sao nije trpeo i SSS je doveden na zavidan nivo i nastavićemo da ga izdižemo još više. Da svih ovih ljudi nije bilo ne bi bilo ni

mojih rezultata. Hvala vam svi-ma što smo zajedno dokazali da

mogu da radim i jedan i drugi posao jednako uspešno.

Naš grad bio je u utorak, 19. februara, domaćin značajnog vaterpolo događaja, meča kva-lifikacija Svetske lige, odno-sno Evropa kupa. Da je Delfi-nima prijao sever Bačke govori i činjenica da je, iako je selek-tor Savić ukazao šansu mahom mlađim igračima, zabeleže-na visoka pobeda od 13:6 (3:1, 4:1, 4:2, 2:2). Takođe, bila je to i prilika da se na odlično popu-njenim tribinama bazena SRC „Prozivka”, vidi da naša repre-zentacija ne bi trebalo da brine oko budućnosti.

U prvoj četvrtini tri pogotka, druga je pokazala potpunu domi-naciju srpskog tima. Tada je „ra-dio” i igrač više. Posle velikog od-mora situacija se nije promenila. Divan gol Drašovića, pa uspeš-na kontra Jankovića i u finišu četvrtine prvenac Velkića i če-tiri sekunde pre odmora još jed-nom Mandić.

Završnih osam minuta je do-nelo opuštanje. Stojanović iz peterca i Lukić su brzo postigli golove za najveće vođstvo 13:4 I posle toga pet minuta se mreža gostiju nije tresla. Rumuni su to

iskoristili i ublažili poraz.Srbija: G. Pijetlović, Man-

dić 3,Tankosić, Radović, Lazić 1, Tomić, Drašović 2, Lukić 2, Janković 2, Vuči-nić 1, Stojanović 1, Velkić 1, Dobožanov.

Rumunija: Cik, Vančik, Ge-rgeljfi, George 2, Fulea, Đor-đesku, Priotesa 1, Dragomi-resku 1, Kalin, Oanta 1, Sabo 1, Antipa, Abrudan.

U timu Srbije bio je najav-ljen i Filip Filipoviæ, najbolji srp-ski, ali i svetski vaterpolista, ali ga Subotièani nisu mogli pozdraviti u bazenu, izostao je zbog bolesti.

Nakon meča progla-šen je i najbolji igrač, a ta čast pripala je Duša-nu Mandiću, repre-zentativcu Srbije. Nje-mu je priznanje uru-čio Davor Štefanek, predsednik Sportskog saveza Srbije.

– Zadovoljan sam, mladi sastav pokazao je kvalitet. Idemo da-lje slede nam još važ-niji mečevi. Pamtiće-mo Suboticu po zai-sta lepom dogadjaju – istakao je Mandić.

Srbija nastavlja ta-kmičenje, sledi novi duel „D” grupe Evro-pa kupa, a našoj se-lekciji sledi derbi su-sret za prvo mesto u grupi, uta-kmica protiv Hrvatske. Treba reći

i da je Srbija već obezbedila me-sto na završnom turniru Svetske

lige, kao domaćin ovog značajnog reprezentativnog takmičenja.

Još jedno priznanje za subotičkog olimpijca Davora Štefaneka

Zlatna medalja za zasluge

Naš grad bio je domaćin meča Evropa kupa – Svetske lige za vaterpoliste

Delfinima prija Subotica

Davor Štefanek i Aleksandar Vučić (foto: Sportski savez Srbije)

Prijem u Gradskoj kućiDelegacija reprezentaci-

je Srbije i Vaterpolo saveza Srbije bila je na dan utakmi-ce na prijemu kod gradona-čelnika Bogdana Laba-na. Prijemu su prisustvova-li predsednik Vaterpolo sa-veza Srbije Viktor Jelenić, selektor reprezentacije Sr-bije Dejan Savić i kapiten reprezentacije Srbije Goj-ko Pijetlović, a pored gra-donačelnika i Nemanja Si-mović, član Gradskog veća zadužen za sport i omladi-nu, sekretar Sportskog sa-veza Srbije Goran Marin-ković, generalni sekretar Sportskog saveza Subotice Dejan Vuković i direktor-ka JKP „Stadion” Tamara Dimitroski.

Selektor reprezentacije Srbije zahvalio se Subotici na domaćinstvu i uzrazio uverenje da će naš grad i ovaj put doneti sreću našim vaterpolistima pred važne turnire koji ih očekuju u naredna tri meseca.

Subotica voli vaterpolo

Da je odluka Vaterpolo saveza Subotice da jedan od mečeva Srbija igra u Suboti-ci na mestu, videlo se po ve-likom interesovanju za uta-kmicu koja je na severu Bač-ke vladala od momenta kada se saznalo da će baš na baze-nu SRC „Prozivka” snage od-meriti Srbija i Rumunija, a potvrđeno je to i na sam dan meča

Gojko Pijetlović i Bogdan Laban

Dejan Savić, selektor Srbije, dobio najveće aplauze u Subotici

Dušan Mandić se u bazenu izborio za epitet igrača meča, a priznanje mu je uručio Davor Štefanek

NOVE sport 29Broj 10422. februar 2019.

Uobičajeno dramatična uta-kmica između Spartaka i Je-dinstva iz Stare Pazove ovoga puta nije bila takva. Subotičani su dominirali, odigrali su odli-čan meč, bez „slabe karike”, pa i ne čudi što su zabeležili pobe-du od 3:0 (25:11, 25:14, 25:22). Bili su raspoloženi, tačni, brzi, a verni ljubitelji odbojke na se-veru Bačke mogli su samo da uživaju u igri svojih miljenika.

Sjajan poen Veselinovi-ća za 4:3 u prvom setu iz akci-je koja je iznenadila goste na-javio je da su Subotičani „na-oštreni” za pobedu pred do-maćom publikom. Igra doma-ćih bila je bez greške u tim mo-mentima, odlična u odbrani, sigurn i tačna u napadu, opa-sna na servisu, a čvrsta na blo-ku. Uz takav nastup Golubova i ne čudi što je brzo bilo 11:5 na-kon dva asa Kecmana. Poku-šavali su sa klupe gostiju da uz izmene ne-što promene i u igri, ali im to nije done-lo rezultat. Nastavak seta donosi nekoliko odličnih poena Ilića i Jungića, pa je pri rezultatu 15:6 ekipa iz Stare Pazove isko-ristila i drugi tajm-aut. Finiš seta donosi Spartaku prednost od 23:10, nakon poena Ilića, a potom Kecman osvaja dug poen za ubedljivu razliku na startu meča.

Gde su stali u prvom, odbojkaši Spar-taka nastavili su u drugom setu. Poveli su prvo sa 3:0, nakon asa Veselinovića bilo je i 5:1 za domaće. Nastavio je Kecman koji je prevario trojni blok, a posle bloka Tumbasa, uskoro i Ilića bilo je 20:13 za Subotičane. U finišu seta nije bilo iznena-đenja, Kecman i Ilić su bili sigurni.

Tek je treći set doneo više neizvesnosti. I gosti su zaigrali bolje, Pešut je učvrstio blok, a upravo posle njegovog poena bilo je 6:4 za Jedinstvo. Ilić je odgovorio blo-kom, ali je tehnički tajm-aut protekao uz dva poena viška za ekipu iz Stare Pazove. Poveli su gosti i sa 16:12, posle greške u igri Subotičana, ali sledi serija Golubova od 4:0. Dvojni blok Ilić – Arsenoski do-nosi poravnanje – 16:16. Konačno, Spar-tak vodi i u trećem setu sa 19:18, a nakon asa Jungića i odlične kontre Kecmana bilo je 23:20. Povratka za goste više nije bilo.

Spartak: Milović (libero), Arseno-ski 2 (1 as), Jungić 10 (2 bl, 1 as), Ve-selinović 12 (2 as), Peić (libero), Se-izović, Simić, Medan, Kecman 14 (3 as), Dulić, Tumbas 3 (1 bl), Ilić 12 (5 bl, 2 as).

Jedinstvo: Mladenović, Stanković 1 (1 bl), Radivojević, Ilinčić (libero), Pešut 6 (2 bl), Radišić 2, Majstorović

1, Petković (libero), Bojičić 1, Škrbić 5 (1 bl), Micić 7 (1 as), Paravinja, Ro-ljić 10 (1 bl).

Naredno, četvrto kolo Mini lige donosi gostovanje Spartaka u Novom Sadu, eki-pi Vojvodine, u subotu, 23. februara. Peto kolo je na programu u sredu, 27. februara, a Spartak od 19 sati u Hali sportova u Su-botici dočekuje Crvenu zvezdu.

Nastavak Super lige Srbije za ruko-metaše doneo je dru-gi vezani poraz Spar-taka. U meču pred do-maćom publikom Go-lubovi su želeli mno-go, videli su šansu da se bore i za plej-of, a čini se da im je impe-rativ pobede u ovom momentu bio samo dodatno breme, pa su poraženi od Kikinde sa 21:26 (7:10). Iako se pobedi gostiju ne može ništa zameriti, ostaje konstatacija da su im prvotimci Spar-taka pomogli u tome, igrajući u grču i sa do-sta grešaka tokom ve-ćeg dela meča.

Već je početak meča nagovestio kako će se odvijati stvari na terenu Hale sportova. Obe eki-pe su dominirale od-branom, domaći uz bedem igrača ispred gola, a gosti uz sjaj-nog golmana Slav-kova. Ono što je bilo na strani Kikinde je nešto bolja realiza-cija, pa je tako eki-pa iz Kikinde vodila

sa 2:0 na početku meča. Subotičani prvi gol postižu tek u sedmom minutu, poen-tirao je tada Karan, a do isteka 30. mi-nuta Spartak postiže još samo šest golo-va. U međuvremenu su gosti vodili i sa 6:2, a Spartak uuz dobru seriju stiže na-domak poravnanja. Bilo je 7:8 posle gola mladog Kojadinovića. Imali su doma-ći i priliku da poravnaju, ali su u fini-šu poluvremena dosta grešili, te su do-zvolili rivali da na pauzu ode se tri gola razlike.

Prednost Kikinde bila je za gol veća početkom drugog poluvremena, a ko-načno, u 39. minutu, Spartak to polovi

na 12:14. I kad se činilo da Subotičani imaju snage za egal završnicu i preokret, rukometaši Kikinde su lakše pronalazili put do gola, dok su se prvotimci iz Subo-tice i dalje mučili u napadu. Tako su gosti u 49. minutu vodili sa 20:14. Još jedan nalet Subotičana podgrejao je nade pu-blike. Na talasu dobre igre Milana Pot-pare Spartak se vraćao u meč, ali Vrgo-vić i Trumbetaš golovima otklanjaju i poslednju dilemu oko pobednika.

Spartak: Raković Goran, Peić T. Željko, Peić T. Jovan, Kolun-džić Uroš, Šukić Željko, Bozoljac Dušan, Potpara Milan 8, Spremo Strahinja, Kojadinović Uroš 4, Ka-ran Dejan 1, Petrović Ilija 1, Leovac Filip, Stefanović Nikola 2, Arđelan Stefan, Vladimir Abadžić.

Kikinda: Vitas, Trninić 1, Dukata-rov 1, Lisica, Golić, Kenjalo, Kur-teš 4, Delibašić 1, Miškov, Gamber 3, Trumbetaš 5, Komarek 1, Mirić 2.

I naredno kolo donosi priliku da se osvoje bodovi pred domaćom publikom. U subotu, 23. februara, Spartak od 19 sati dočekuje ekipu Novog Pazara.

Super liga Srbije za rukometaše

U grču do poraza

Promocija

Najsrećniji navijači Spartaka dobili su i navijačke majice pre meča, a deo su podelili i prvotimci prilikom pred-stavljanja ekipa.

Prisutni su u pauzi između dva po-luvremena mogli i da vide deo buduć-nosti subotičkog rukometa, kroz pri-jateljsko odmeravanje snaga malih igrača Subotice i Spartaka, u mini-rukometu.

Presudila energijaU taboru Subotičana bili su zado-

voljni igrom, naravno i bodovima.– Ušli smo u meč vrhunski, ura-

đena je sjajna priprema. Imamo du-gogodišnji rivalitet sa Jedinstvom, ali su oni očigledno imali loš dan. Mi smo odlično ušli u meč, imali dobru energiju, a kada tako bude, onda se možemo nadmetati sa svim rivalima – istakao je Miljan Milović, libero Spartaka.

Strateg Subotičana Igor Žakić pri-znao je da ovo nije očekivan rezultat.

– Ovo nije realno stanje stvari, iskoristili smo loš dan Jedinstva. Vidi se i da je naš rival odigrao deset teš-kih setova u dva protekla meča. Mi smo to dočekali, ušli u meč sa mno-go više energije, i ispotavilo se da je to bio faktor koji je doneo prevagu. Igrali smo stabilno, nismo mnogo grešili. Slično je bilo i u Kragujevcu, i bilo bi lepo da se ovaj niz igara na-stavi. Ima još da se igra, trudićemo se da budemo među prve četiri ekipe i igramo plej-of.

Najlošija utakmicaSlaviša Laković, trener Subotičana, bio je oštar u kritici nakon meča.– Nije funkcionisala ni odbrana ni napad. Neverovatno u kakvom smo grču

ušli, iako sam ukazivao da se mora ući u meč „hladnih glava” i da se mora po-kazati kvalitet. Promašili smo dva sedmerca, stigli rivala, a onda uz početničke grešške ih pustili da se odlepe na tri gola razlike. I kada se očekivalo da u drugom delu to nadoknadimo, desilo se suprotno. Ovo je sigurno jedna od najlošijih, ako ne i najlošija za ove tri godine kako sam u Subotici.

Ima tu i nekoliko rovitih igrača, stigao nam je Potpara, ali je i on stigao iz po-vrede, sa malo treninga. Izgubili smo malo i uigranost i sve je to pomoglo da ima-mo ovako loše veče.

Milan Potpara (sa loptom)

Super liga Srbije za odbojkaše

Izostala drama

Uroš Kecman

Ni nastavak Mini lige nije doneo pobedu odbojkašicama Spartaka. Golubice su go-stovale u Staroj Pazovi gde je domaća eki-pa Jedinstva opravdala ulogu favorita i po-bedila sa 3:0 (25:18, 25:17, 25:19). Odboj-kašice Jedinstva su u sva tri meča domini-rale u završnici, tako da je drama u setovi-ma izostala.

Jedinstvo: Vujnović 2, Kockarević, Lekić 18 (3 as), Radišić, Koprivica 13 (6 bl), Glušac 4 (2 bl), Antanasijević

1 (1 bl), Četnik 4 (1 bl), Mirosavlje-vić 14 (4 as), Pavlašević (libero), Đo-kić 1.

Spartak: Soriana 1 (1 bl), Trnić 10 (1 bl, 1 as), Marić 8 (2 bl, 2 as), Ilić (li-bero), Batinić 3 (1 as), Simović, Drčić 1 (1 as), Mađarević, Rajlić 11, Momko-vić, Živanović 7 (2 bl, 2 as).

U nastavku sezone Spartak danas, u pe-tak, 22. februara, u Hali sportova u Subotici dočekuje ekipu TENT-a iz Obrenovca.

Mini liga Srbije za odbojkašice

Bez šansi u Pazovi

NOVEsport30 Broj 10422. februar 2019.

Početak drugog dela Super lige Srbije neće ostati po dobrom upamćen fudbalerima Spartak Ždrepčeve krvi. Gostovali su po-slednjeplasiranoj ekipi Dinama iz Vranja, ali su na gostovanju u Surdulici ostali bez bodova. Do-maćinu je bio dovoljan jedan gol za tri boda – 1:0 (1:0).

Najviše drame na meču viđe-no je u periodu između 28. i 38. minuta. U 28. minutu su Golu-bovi imali odličnu priliku, nakon

prekida je u šansi bio Đenić. Mreža Dinama se nije tresla, ali Spartakova jeste, deset minuta nakon toga. Tada je sviran pe-nal u korist Vranjanaca, a Di-mitrov je uspešno realizovao jedanaesterac.

Do kraja prvog, ali i drugog poluvremena, prvotimci Spar-taka nisu umeli da pronađu put bar do izjednačujućeg gola.

Dinamo. Lakić, Stevano-vić, Dimitrov, Jovanović,

Gašić, Ratković(Đurišić) , Matsoukas (Mitrović), Ože-gović, Stevanović, Pavišić, Popović (Suraka).

Spartak: Ostojić, Tekijaški, Kerkez, Đorđević, Vukčević, Marčić, Glavčić (Tufegdžić), Mladenović (Milošević), Đe-nić, Denković (Radovano-vić), Obradović.

Sledeće kolo nosi još veći iza-zov, ponovo gostovanje, ovoga puta kruševačkom Napretku.

Počeo drugi deo Super lige Srbije za fudbalere

Bez bodova protiv „fenjeraša”

Pred početak drugog dela se-zone u Super ligi Srbije u Fudbal-skom klubu Spartak Ždrepčeva krv predstavljeni su igrači sa ko-jima je u međuvremenu uspostav-ljena saradnja.

– u odnosu na odlaske igra-ča reagovali smo na dolasku no-vih fudbalera. Odlaskom Šimure doveli smo Đorđa Radovanovića, kapitena FK Bežanija, koji je u pr-vom delu prvenstva postigao de-vet golova. Stigao je i Lazar Tu-fegdžić koji može da igra na više pozicija, u veznom redu i po boku. Nikola Tripković se golovima do-kazao u Čačku, radi se o central-nom napadaču koji je 1998 godi-šte. Zadnjeg dana prelaznog roka došao je i Vladimir Otašević koji je će sigurno pomoći u odbrani – kazao je na predstavljanju Ljubi-ša Dunđerski, sportski direktor Spartaka.

Poznato lice je svakako što-per Vladimir Otašević koji u

Suboticu stiže iz čačanskog Borca.– Kada sam dobio poziv od

sportskog direktora, nisam se dvoumio, jer znam da se radi o jednom organizovanom klu-bu koji proteklih godina poka-zuje put kojim želi da ide. Tru-diću se, i mislim da ću uspeti

da pomognem ovoj mladoj eki-pi koja ima puno talentovanih igrača. Atmosfera je odlična, lju-di oko kluba se trude da nam iza-đu u suret što se tiče uslova. Važ-no nam je da napravimo dobar start jer ovoj mladoj ekipi treba samopouzdanja.

Fudbaleri Bačke 1901 se pripremaju za nastavak sezo-ne u Srpskoj ligi, grupa „Voj-vodina”, a u toku je faza pri-prema koja nudi priliku da se kroz prijateljske utakmi-ce proveri forma igrača i uigra tim koji će podneti takmičar-ske obaveze.

Tako je iza crveno-belih i četvrti pripremni meč, ali i pobeda protiv mađarskog če-tvrtoligaša Bačalmaša od 2:0 (0:0). Domaći su imali inici-jativu tokom većeg dela uta-kmice, ali su, ostaje utisak, teže dolazili do dobrih prilika. Ipak, i njih je bilo, a inicijativa Bačke nagrađena je u 70. mi-nutu kada poentira Spremo. Kada se činilo da će to biti i je-dini pogodak na meču, upor-nost domaćih se isplatila, kroz gol Dobreska tik pred kraj susreta.

– Najbitnije je da mom-ci rade dobro, maksimalno profesionalno rade svoj deo po-sla i sa tim moram biti zadovo-ljan. Malo mi je žao zbog povreda

igrača. Manojlović je, na primer, ušao u ozbiljan rad, ali se povre-dio, ima distorziju zgloba i nema

ga već 4-5 dana. Mučimo se malo u završnici, nema-mo pravog špica. Spartak nam je prosledio Bijelovi-ća, ali se i on povredio. Na-dam se da će se priključiti uskoro. U fazi smo da tra-žimo još 2-3 igrača u prvoj postavi. Imamo mladu eki-pu, najmlađu u Srpskoj ligi. Nije lako, svesni smo toga i ja i moji saradnici, naše je da radimo i nadamo se najboljem – prokomentari-sao je Savo Pavićević, prvi trener Bačke 1901.

Bačka 1901: Dokić, Kiš, Masalušić, Jokić, Simić, Rajkovača, Tumbas, Mi-lić, Orčić, Jović, Nena-dić. Igrali su još: Studen, Spremo, Vukelić, Glišo-vić, Dobresko, Nenezić, Lukić.

Bačalmaš: Ekert, Šnaj-der, Poša, Deak, Knap, Figura, Ileš, Herandi,

Sadecki, Vučković, Cene. Igra-li su još: Končok, Ikotić, Varga, Horvat, Vencel, Šnihola.

Predstavljene novajlije u FK Spartak ŽK

Otašević ponovo Golub

Iza fudbalera Bačke je još jedan prijateljski meč

Spremo načeo, Dobresko zaključio

Novi igrači predstavljeni pred početak sezone

Stefan Spremo (13) u začetku akcije pred gol

Ženski fudbalski klub Spartak okončao pripreme u Antaliji

Napunile „baterije” u Turskoj

Prvotimke Ženskog fud-balskog kluba Spartak pono-vo su u Subotici, a iza njih je deset dana kvalitetnog rada u Antaliji u Turskoj.

Prema informacijama koje stižu iz tabora Golubica pri-preme su bile odlične, uslo-vi odgovarajući, a podmla-đeni tim Spartaka je imao i tri dobre provere. Nakon de-set dana rada, treninga i uta-kmica zaključak je da je ura-đeno sve na zadovoljavaju-ćem nivou.

Ako su merilo prijatelj-ske utakmice, onda se da na-slutiti da Golubicama tre-nutno nedostaje raspoloženi vođa napada. U prvoj prove-ri, protiv danskog Thisted-a, Spartak je odigrao bez golo-va, 0:0, a ostaje utisak da su Golubice bile bolje, ali to nije izraženo kroz golove.

Drugi duel bio je protiv Vale-renge iz Norveške. Igra je ovoga puta bila izjednačena, Spartak po-novo nije uspeo da dođe do gola, ali jesu Norvežanke, koje su tako i pobedile sa 1:0.

Treći duel je doneo okršaj pro-tiv ekipe MTK Hungaria iz Mađar-ske, ali i pobedu Golubica. Činilo se da neće biti golova ni u ovoj uta-kmici, ali je iskusna Violeta Slo-vić u 85. minutu donela pobedu Spartaku.

Nakon kratkog odmora pripre-me za takmičarske obaveze u 2019. godini se nastavljaju, a za subotu, 24. februar, najavljen je novi pri-jateljski meč. Golubice će, naime, gostovati ekipi Osijeka.

Prvu ovogodišnju takmičarsku utakmicu Spartak će odigrati u okviru osmine finala Kupa Srbije, 9. ili 10. marta, generalna proba je u Suboti-ci, protiv Osijeka, 13. marta, a dvanaesto kolo Super lige Srbije je zaka-zano za 16. i 17. mart. Prve bodove Golubice će tražiti u Novom Sadu, u duelu protiv Vojvodine.

Uslovi dobri, kao i forma

Tijana Filipović, prvo-timka Spartaka, prokomenta-risala je rad u Turskoj.

– Imamo izuzetne uslove za rad, kao i sve ostale uslove koji su na visokom nivou. Iza nas su utakmice protiv ozbilj-nih rivala. Naš podmlađeni tim je dao svoj maksimum u utakmicama. Uvek može biti bolje, ali mislim da možemo biti zadovoljni.

Tijana Filipović (sa loptom)

Kup Srbije u rvanju

Četiri priznanjaU Zrenjaninu je u subotu, 16. februara, održano takmičenje Kupa Sr-

bije u rvanju za dečake i devojčice do 15 godina, a predstavnici subotič-kog Spartaka osvojili su četiri medalje.

Drugo mesto u kategoriji do 58 kg zauzela je Nađa Katrinka, a do srebrne medalje, u kategoriji do 85 kg, stigao je Marko Kopunović.

Bronzane medalje su zaslužili Andrej Sakač, u kategoriji do 57 kg i Uroš Krstin, u kategoriji do 58 kg.

Kako je to i običaj, Udruženje sportskih novinara Srbije dodelilo je nagrade istaknutim sportskim novi-narima za rad u 2018. godini.

Na svečanosti u galeriji RTS-a pri-znanje je stiglo i za priloge koji stižu iz Subotice. Naime, nagradu „Branka

Prelević” za doprinos razvoja žen-skog sportskog novinarstva dobila je Mirjana Novković iz Subotice, do-pisnica „Sportskog žurnala”.

Nagrade Udruženja sportskih novinara Srbije

Priznanje i u Suboticu

NOVE sport 31Broj 10422. februar 2019.

Sportske strane priprema i uređuje Nikola Stantić

Subotička karatistkinja koja živi i nastupa u Mađarskoj Alek-sandra Ilanković je, kao re-prezentativka Mađarske, osvoji-la zlatnu medalju na Prvenstvu Evrope koje je prošle nedelje održano u Alborgu u Danskoj.

Aleksandra je bila ubedljiva do finala, gde je za rivalku ima-la reprezentativku Nemačke. Po-vela je, a onda je protivnica preo-krenula tok borbe i rezultat. Sre-ćom, takmičarka iz Subotice je sačuvala prisebnost, te je u fi-nišu uspela da dođe do ključnih bodova za pobedu, ali i evropsku titulu.

– Želela bih da se zahvalim svima koji su pomogli da se po-stigne ovako veliki rezultat, jer je on nastao iz velikog tim-skog rada. Hvala trenerima na

pripremi i podršci, hvala sva-kom članu tima. Hvala, narav-no, i na velikoj podršci koja je

stigla od kuće – poručila je, iz-među ostalog, Aleksandra na svom facebook profilu.

Džudisti Spartaka nastupali su proteklog viken-da na dva takmičenja, a izdvaja se svakako Prven-stvo Srbije za kadete. Ime Spartaka proslavio je, pre svih, Vuk Bošnjak, koji je bio treći u katego-riji do 81 kg. Kako ističu iz Spartaka, malo je nedo-stajalo da Bošnjakova medalja bude zlatna.

Na istom takmičenju Tamara Tanasković je osvojila sedmo mesto, a ona je branila boje Sparta-kove sekcije iz Bajmoka.

Medalje su stigle i iz Mađarske, sa „Kereš kupa”, treće mesto u kategoriji do 45 kg osvojio je Veljko Borojević, a treći je bio i Mateja Borojević, ali u teškoj kategoriji.

Zlatna medalja za subotičku karatistkinju

Aleksandra prvakinja Evrope

Prvenstvo Srbije za džudiste

Bronza za Bošnjaka

Aleksandra Ilanković sa trenerima (www.karate.hu)

Vuk Bosnjak i Milan Bogić

Super liga Srbije za stonotenisere

Poraz u TemerinuU dvanaestom kolu Super lige

Srbije stoniteniseri Temerina bili su bolji od Spartaka sa 4:2. Sre-ćom, poraz je pretrpela i Crvena zvezda, pa Subotičani u odnosu na crveno-bele i dalje imaju pobedu više, ali i bolji skor, što ih ostav-lja u boljoj poziciji za četvrto me-sto i plej-of.

U porazu se istakao Stefan Ko-stadinović sa dve pobede, izme-đu ostalog i ona protiv Zoltana Petea.

Pojedinačno: Pete – Bognar 3:0 (11:6, 11:8, 11:8), Ben-ke – Kostadinović 0:3 (9:11, 3:11, 8:11), Dalea – Halas 3:0 (11:2, 11:9, 11:8), Pete – Kostadinović 1:3 (6:11, 5:11, 11::6, 7:11), Dalea – Bognar 3:0 (11:7, 11:1, 11:8), Ben-ke – Halas 3:0 (13:11, 11:9, 11:9).

Prva liga Srbije za stonotenisere

Panonija boljaU 12. kolu Prve lige Srbije stonoteniseri Panonije bili su bo-

lji od Spartaka Stoss sa 4:2. Raspoložen u redovima Subotičana bio je Robert Takarič sa dve singl pobede, ali je izostala podrš-ka saigrača.

Pojedinačno: Martinović – Poljak 3:0 (11:7, 12:10, 11:8), Elez – Takarič 0:3 (10:12, 7:11, 7:11), Popov – Čokić 3:1 (9:11, 11:4, 11:8, 11:4), Martinović – Takarič 2:3 (6:11, 11:9, 7:11, 11:6, 3:11), Popov – Poljak 3:0 (11:5, 11:1, 11:9), Elez – Čokić 3:1 (9:11, 11:7, 11:6, 12:10).

Super liga Srbije za kuglaše

Neuspeh na gostovanjuU 14. kolu Super lige Srbije kuglaši Spartaka 024 poraženi su na

gostovanju u Beogradu, sa 7:1 (3.652:3.452) savladala ih je ekipa Partizana, inače i lider tabele Super lige..

Pojedinačno: Matijaš – Joković 1:0 (612:585, 2:2), Simijo-nović – P. Skenderović 1:0 (613:585, 3:1), Polić – S. Sken-derović 1:0 (599:564, 2:2), Trkulja – Živković 1:0 (611:587, 3:1), Jovanović – Vukelić 0:1 (566:583, 2:2), Jovetić – Keri 1:0 (651:548, 4:0).

Spartak trenutno nalazi na petom mestu tabele sa 14 bodova, ko-liko ima i Kragujevac na četvrtom, odnosno Crvena zvezda na pe-tom mestu.

Naredno kolo donosi gostovanje Apatinu, za vikend 2. i 3. marta.

Komemorativni skup povodom smrti Gabora Ladockog

Svestrani sportistai sportski radnik

U četvrtak, 14. februara, u Velikoj već-nici Gradske kuće u Subotici, održžan je komemorativni skup povodom smrti Gabora Ladockog, istaknutog sportiste, sportskog radnika, profesora, ali i poča-snog građanina Srbije.

Govoreći o životu i delu Gabora La-dockog Timea Horvat, zamenica gra-donačelnika Subotice, istakla je njegovu vrednu biografiju.

„Gabor Ladocki je rođen 27. maja 1928. godine u Oromu, osnovnu ško-lu i gimnaziju završio je u Subotici, a studije na Fakultetu fizičke kulture u Beogradu.

Profesorski posao započeo je u Gimnaziji u Subotici, a posle od-služenja vojnog roka postavljen je za profesora Učiteljske škole u Subotici u kojoj je radio punih 11 godina. Nakon toga radi u Ma-šinskoj srednjoj školi u Subotici, kasnije u novoosnovanoj Gimna-ziji matematičkog i jezičkog smera. Za predavača na Višoj tehnič-koj školi izabran je 1976. godine, gde radi do odlaska u penziju 1992. godine.

Sportsku aktivnost započinje kao jedanaestogodišnjak u sport-skom plivačkom klubu na Paliću, gde leti trenira plkivanje, a zimi hokej na ledu. Kao aktivan takmičar u plivanju je osvajao više puta prvo mesto na Prvenstvu Srbije na 100 i 200 metara, prsno i leptir. Igrao je vaterpool u Spartaku, tada u Drugoj saveznoj ligi. Hokej na ledu je igrao u Spartaku i Partizanu koji je u to vreme više puta osvajao državno prvenstvo. Nastupao je na Prvenstvu sveta u Mo-skvi 1957. godine, kao član hokejaške reprezentacije Jugoslavije.

U 32. godini je prestao sa aktivnim bavljenjem sporotm, ali na-stavlja da radi kao trener i sudija u sportovima koje je najviše vo-leo, vaterpolu i hokeju na ledu.

Aktivan je bio i u brojnim sudijskim forumima, kao delegat, kon-trolor, a u Zboru sudija u hokeju na ledu bio je predsetnik niz godi-na. Aktivno je učestvovao u sudijskoj organizaciji na XIV Zimskim olimpijskim igrama u Sarajevu.

Za svoj rad Ladocki je nagrađivan, a po važnosti se izdva-ja nagrada „Jovan Mikić Spartak” i priznanje „Počasni građanin Subotice”.

Od Gabora Ladockog su se prigodnim govorima oprostili pred-stavnici Sportskog saveza Subotice, hokejaši, vaterpolisti, plivači, profesori...

Komemorativni skup povodom smrti Josipa Šušnjara

Bogata karijera

U četvrtak, 21. februara, u Velikoj većnici Gradske kuće u Subo-tici, održan je komemorativni skup povodom nedavne smrti Josi-pa Šušnjara (1943-2019), svestranog društvenog, ali i sportskog radnika.

Uporedo sa profesionalnom karijerom u kojoj je bio prepoznat kao izuzetno odgovoran i sposoban, Šušnjar je bio posvećen druš-tvenom radu, humanitarnom, ali i radu u sportu. Bio je jedan od or-ganizatora „Rotary“ kluba u Subotici, a što se sporta tiče, najveći do-prinos dao je u košarci i vaterpolu.

Pod njegovim vodstvom je Ženski košarkaški klub Spartak izra-stao u jedan od najboljih u državi, dao je niz reprezentativki, a sa istim uspehom je bio na odgovornim funkcijama u Vaterpolo klu-bu Spartak, u periodu kada je ovaj klub beležio svoje najbolje sport-ske rezultate.

Od Šušnjara su se na komemorativnom skupu oprostili prijatelji i saradnici, uz izraze reči saučešća familiji.

NOVEreklame32 Broj 10422. februar 2019.

060/052-44-13