LIST PROIZVODNO TRGOVINSKOG PREDUZEĆA DIS d.o.o.

OKTOBAR - NOVEMBAR 2012 BROJ 24 GODINA 4

Snimanje novih DIS-ovih TV spotova

Maroko - Na granici svetova

I biće jedan ...

Kako održatiprezentaciju pred senior menadžerima?

Vreme putovanja

4. UVODNIKČovek kao glavni pokretač razvoja

5. NOVI DIS MARKET U NOVOM SADUJedanaesta karika u našem lancu

8. DIS MARKET ANDROID APLIKACIJA

10. RADNICI MESECAMladi lavovi na čelu tima

13. I BIĆE JEDAN...Bili smo na snimanju novih DIS-ovih TV spotova

16. FRANŠIZANTSaradnja u pravom trenutku

19. RADIONICAOči u oči sa inspekcijom

24. USPEH U TEŠKIM VREMENIMATreći rođendan DIS marketa u Smederevskoj Palanci

27. TRI NAČINA KAKO DA DUBOKO MISLITE NA POSLU

30. BREND EKSTENZIJA - PUT U PROPAST

32. KAKO ODRŽATI PREZENTACIJU PRED SENIOR MENADŽERIMA

34. WALMART POSTAJE ZELEN i preti da zauvek izmeni industriju maloprodaje

36. VELIKE KOMPANIJE NE MOGU POLOVIČNO DA UVODE INOVACIJE

38. FOTOGRAFIJAHobi koji će vam učiniti život boljim

41. KREDITNE LINIJE EVROPSKOG FONDA ZA JUGOISTOČNU EVROPU (EFSE)Ekskuzivna ponuda Komercijalne Banke

42. NA GRANICI SVETOVAMaroko

48. POSTANI RIBOLOVACNikada nije kasno da uradiš nešto dobro za sebe

50. RECEPTI

53. ENIGMATIKA

U OVOM BROJU

IZDAVAČ: PTP “DIS” Bulevar oslobođenja 1b, 11319 KrnjevoREDAKCIJA: Ivan Šuleić, Ivan Skokić, Dragan Stevanović, Vladimir JosifovićKONTAKT: Marketing služba, 026 330 143, ivan.suleic@dis.rs ŠTAMPA: Rotografika d.o.o.

DIS Glasnik je besplatan i izlazi dvomesečno. Elektronsko izdanje lista nalazi se na sajtu: www.dis.rs, www.dismarket.rs

5.

13.

19.

27. 38.

42.

Potencijal svake kompanije se meri brojem pojedinaca sposobnih da pokrenu sve ono što je neophodno da se odgovori na zahteve koje nam okruženje nameće. Čovek je glavni pokretač svakog razvoja, svega dobrog i pozitivnog što nas okružuje. Mi u kompaniji DIS radimo na tome da tih pojedinaca bude što više. U vreme kada naše okruženje nameće sve veće zahteva pred nas, zadovoljni smo što se naš rezultat meri brojem iskorišćenih šansi, a ne brojem prevaziđenih problema. Hoćemo da te šanse zajedno koristimo. Svakodnevno motivišemo sve zaposlene na lični razvoj jer samo razvoj svih nas može doneti rezultat za celu kompaniju. Takođe, samo kompanija u kojoj se pojedinci razvijaju, može i sama biti uspešna. Kroz dosadašnji rast kompanije bavili smo se upravo procenom i podsticanjem ovih pokretača kako bismo svoj potencijal, na opšte zadovoljstvo svih nas, iskoristili. Želimo da pošaljemo poruku svim zaposlenima da je DIS kompanija gde se potencijal svakog pojedinca prepoznaje. Svakome se pruža šansa da ličnim doprinosom bude ugrađen u zajednički uspeh koliko god velikog segmenta sistema koji zajednički

gradimo. Postoji i onaj drugi način razmišljanja koji ne donosi ništa dobro, a koji napor svakog pojedinca unapred osuđuje na propast. Mi želimo da otvorimo put baš onima koji razmišljaju pozitivno i hoće da dele osećaj pripadnosti i posvećenosti zajedničkom cilju i kompaniji. Ono što nas svih ovih godina krasi kao kompaniju je upravo činjenica da ovakvih pojedinaca imamo i da su baš ovakvim, pozitivnim pristupom zaslužni što danas i te kako imamo šanse koje prepoznajemo i želimo da iskoristimo. Šanse postoje, ali što bi rekao jedan naš junak: “Potrebno je zasukati rukave, jer samo tako ćemo pobediti”. Ujedno, ovom prilikom čestitam svim zaposlenima na novootvorenom objektu u Novom Sadu. Sada nas je hiljadu i dvesta dvoje.

ČOVEK KAO GLAVNIPOKRETAČ RAZVOJA

S poštovanjem,

Nenad TirnanićIzvršni direktor

UVOD

NIK

„Okupiti se je početak.Ostati zajedno je napredak.

Raditi zajedno je uspeh.“

Henry Ford

5

NOVI DIS MARKET U NOVOM SADUJEDANAESTA KARIKA U NAŠEM LANCU

Svečanom koktelu povodom otvaranja prisustvovali su mnogobrojni predstavnici domaćeg privrednog i javnog života. Kompanija DIS je do pozicije najvećeg domaćeg trgovinskog lanca stigla dugogodišnjim trudom. Za postizanje tog uspeha bila je neophodna uspešna saradnja sa našim partnerima i kupcima. Zato smo im uputili pozivnice sa željom da budu uz nas u momentima veselja, kao što su uz nas u poslovnim aktivnostima. Odziv je bio fantastičan i ovom prilikom se zahvaljujemo svima koji su svojim prisustvom doprineli da

ovaj lepi događaj bude još svečaniji. Pri izboru lokacije primenili smo recept već oproban prilikom otvaranja našeg prvog supermarketa u Vojvodini, DIS-a u Pančevu.

Veliki retail park se pokazao kao odlično mesto za objekte ovog tipa. Zaposleni su prošli kroz obuku koja ih priprema za uspešno snalaženje na svim radnim zadacima. Kompanija DIS će i u budućnosti ulagati trud i sredstva u cilju stalne edukacije zaposlenih. Smatramo da je to ulaganje koje se višestruko vraća.

U četvrtak 11.10.2012. u 12 sati svečano je pušten u rad novi DIS supermarket u Novom Sadu. Na adresi Retail Park BIG CEE, Sentandrejski put 11, otvorili smo moderan maloprodajni objekat. Potrošačima je predstavljeno više od 10.000 artikala, na 4.000 m2 prodajnog prostora, sa 16 komfornih kasa. Ovo je 11. po redu DIS supermarket, drugi u Vojvodini.

Retail Park BIG CEE je najveći tržni centar u Vojvodini. U njega je uloženo 50 miliona evra, prostire se na 9 ha. Kada bude u potpunosti završen, na proleće 2013, imaće 40.000 m2 prodajnog prostora, 1.500 obeleženih parking mesta i zapošljavaće preko 500 ljudi.

Otvaranju su prisustvovali ambasador Izraela Jozef Levi, potpredsednik Vlade Srbije i ministar odbrane Aleksandar Vučić, gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, kao i predstavnik kompanije BIG CEE Ejtan Barzeev.

U okviru svečane ceremonije otvaranja prisutnima se prvo obratio potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić:„Iskoristio bih ovu priliku da se zahvalim g. Leviju i ambasadi

Izraela na angažovanju u ovom projektu. Očekujemo da će ulaganje novca i tehnologije od strane izraelskih firmi u budućnosti biti još prisutnije. Ovaj tržni centar pokazuje da Srbija može da privuče investicije i biće dodatni inicijator za nova ulaganja. Poljoprivreda je oblast u kojoj očekujemo intenzivan razvoj saradnje. Takođe čestitam i gradskoj upravi Novog Sada, sadašnjoj i prethodnoj, na ostvarenju ovog cilja. Želim vam uspešno poslovanje.“Usledio je kratak govor g. Jozefa Levija, ambasadora Izraela: „Poštovani, svi smo srećni da budemo prisutni ovde danas. Otvaranje ovog tržnog centra je još jedan dokaz da mi verujemo u vašu sadašnjost, budućnost, u vašu ekonomiju. Kao što je g. Vučić rekao, Srbiji su potrebne investicije, nova radna mesta. Dozvolite mi da budem poetičan. Danas su oni koji otvaraju radna mesta, oni koji donose nove poslove, filozofi i umetnici našeg vremena. Mi Izraelci smo ponosni što smo deo toga. Novi Sad zaslužuje ovo, želim vam svima mnogo sreće i uspeha.“Svoje izlaganje g. Levi je završio na srpskom rečima: „Živela Srbija, živeo Izrael.“Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučenović se zahvalio svima koji su učestvovali u izgradnji BIG CEE tržnog centra, ističući da se nada još većim ulaganjima u privredu grada. Ejtan Barzeev je rekao da je ceo projekat bio doveden u pitanje 2008. godine, sa početkom krize. Međutim, doneta je odluka da se ne odustaje i rezultat se vidi danas u Novom Sadu. Posebno se zahvalio svima angažovanima na realizaciji ovog projekta, uz izuzetnu zahvalnost EFG banci i Radomiru Živaniću.

Otvaranje DIS marketa je privuklo posebnu pažnju profesionalnih kupaca iz Novog Sada i okoline. Za njih smo spremili odličnu poslovnu ponudu prilagođenu njihovim potrebama. I pre otvaranja smo primali pozive zainteresovanih za saradnju, a trenutna situacija je takva da broj profesionalnih kupaca raste iz dana u dan. Akcijska sniženja i promocije, naravno, nisu rezervisane samo za dan otvaranja, ali su ga dodatno ulepšale potrošačima. Svaki pedeseti kupac dobio je gratis kupovinu. DIS je na domaćem tržištu učvrstio svoju reputaciju trgovine sa izuzetno povoljnom cenovnom politikom. Iz ponuđenog asortimana artikala izdvajamo našu privatnu robnu marku DOBRO. Ovi proizvodi na najbolji način oslikavaju naše nastojanje

Obraćajući se prisutnim novinarima gospodin Zoran Tirnanić, vlasnik kompanije DIS, naglasio je sledeće:

„Ovo je veliki dan za našu kompaniju. Novi Sad je strateški važno mesto za naš razvoj. Otvaranje ovog objekta je u planu već dugo vremena i rezultat je naših nastojanja da budemo prisutni u svim delovima Srbije. Temelji strategije poslovanja u velikim gradovima postavljeni su prilikom otvaranja našeg marketa u Beogradu. Sledeći na redu je Niš, ali danas pričamo o Novom Sadu. Retail Park BIG CEE nam pruža dobre uslove za poslovanje, naša ponuda će svakako doprineti posećenosti ovog centra. Žao mi je što se danas ne otvara ceo kompleks, ali ako sve bude po planu, na proleće će sve biti u funkciji. Uz ljubaznost prodavaca i prijatan osećaj pri kupovini, cena je bitan faktor za potrošače. Dali smo svoj maksimum da Novosađanima ponudimo niske cene svaki dan. DIS ima izgrađen imidž trgovine sa niskim cenama i pozivam Novosađane da se sami uvere u to. Mislim da je tako najbolje.“

7

da potrošačima uvek pružimo maksimalno kvalitetnu robu po najnižim mogućim cenama.

Reklamna kampanja uoči otvaranja dala je odlične rezultate, tako da su novosadski potrošači u velikom broju došli da se na licu mesta uvere u sve što su do sada čuli o DIS-u. Reakcije su bile više nego pozitivne. Intervjuisali smo nekoliko kupaca dok su čekali otvaranje i evo šta su nam rekli:„Videla sam reklamu za otvaranje i došla sam, jer sam čula da imaju niske cene. Nama penzionerima je sve skupo, valjda je ovde drugačije.“ Starija gospođa nam je ovo rekla dok je čekala u gužvi ispred DIS marketa.Muškarac srednjih godina je na otvaranje došao sa suprugom: „Zbog posla često putujem u Beograd pa imam uvid u situaciju u svim velikim lancima. DIS je moj izbor zato što mi cene tu najviše odgovaraju. Ovo me baš obradovalo, sada mogu da se snabdevam ovde, blizu kuće.“„Videli smo ono „Diste Novosađani“, i dopalo nam se. Videćemo

kakve su cene, znamo za DIS sa reklama na TV-u“, grupa starijih Novosađana nam je u glas odgovarala na pitanja.Unutra u marketu gužva se nije smanjivala tokom celog dana. Razgovarali smo sa kupcima koji su upravo obavili kupovinu.„Došao sam da uporedim cene sa ostalim radnjama u kojima kupujem“, reči su sredovečnog gospodina koji je stajao pored kolica punih raznovrsnih proizvoda.„Podržavam ideju da se kupovinom domaćih proizvoda pomogne razvoj našeg društva“, rekao nam je ovo mlađi momak ozbiljnog lica odmah po izlasku iz novog DIS-a.Između rafova sreli smo mladu majku sa dvoje dece: „Tek smo došli, sviđa mi se što je veliki prostor. Čini mi se da stvarno ima svega što nam je potrebno i da su cene baš dobre.“

Dan je odmicao, ljudi su pristizali i pristizali. Na kraju je evidentirano više od 4.500 individualnih kupovina, što je znak da smo došli na pravo mesto u pravo vreme. Želimo DIS marketu Novi Sad dugo i uspešno poslovanje.

8

„DIS MARKET“ ANDROID APLIKACIJA

DIS MARKET ANDROID APLIKACIJA SAZNAJTE PRVI NOVOSTI IZ DIS-A PREKO VAŠEG MOBILNOG TELEFONA ILI TABLETA

Novo

Mi u kompaniji DIS smo rešeni da vam omogućimo što lakši pristup aktuelnim informacijama vezanim za novosti u našoj ponudi. Zbog toga smo razvili aplikaciju namenjenu svim korisnicima uređaja sa Android platformom. Preuzimanje ove aplikacije je krajnje jednostavno i obavlja se skeniranjem QR koda koji je prisutan na svim našim štampanim materijalima, na plakatima u maloprodajnim objektima i naravno na našem sajtu. Aplikaciju pod nazivom „DIS market“ je moguće preuzeti i na „Google play-u“ (Android marketu). Po završenoj instalaciji aplikacije možete se upoznati sa trenutnim akcijskim sniženjima i najavama budućih popusta i akcija. Ponuđeni meni sadrži stavke: „Akcije“, „Lokacija marketa“, „Šoping lista“, „Vesti i informacije“, „Robna marka DOBRO“ i „Kontakt“. Rubrika „Akcije“ sadrži najave i informacije o vikend akcijama, dvonedeljnim akcijama u marketima, hipermarketu i kod franšizanata, vesti sa odeljenja tehnike u hipermarketu. Detaljna mapa sa ubeleženim pozicijama DIS marketa, data u odeljku „Lokacija marketa“, olakšaće snalaženje na putu i iskusnijim vozačima. „Šoping lista“ vam omogućava brzo i efikasno pravljenje spiska potrepština skraćujući vreme potrebno za kupovinu. Aktuelna zbivanja u našoj kompaniji možete pratiti na stranici „Vesti i informacije“. Poseban deo posvećen je proizvodima naše robne marke „DOBRO“. Rubrika „Kontakt“ uz broj korisničkog servisa, čije korišćenje je besplatno, pruža vam i opciju davanja sugestija putem elektronske pošte. Takođe je ponuđen i kontakt sa našom službom za ljudske resurse, namenjen svima koji svoju poslovnu

budućnost vide u okviru naše kompanije. Sve ovo predstavljeno je u formatu posebno prilagođenom ovoj vrsti uređaja. „DIS market“ aplikacija dostupna je potrošačima od 6.10.2012.

Preuzmite DIS Marketaplikaciju naGoogle play-uili skeniranjemQR koda

DIS market u Kragujevcu posluje malo duže od dve godine. Ulazak u 2012. obeležile su promene u rukovodećoj strukturi. Objekat je predat na upravljanje novom, mladom timu u sledećem sastavu: Božidar Grabović, direktor ogranka, Aleksandar Dimitrijević i Milovan Simijanović, poslovođe – flor menadžeri, Milan Zavišić, poslovođa za upravljanje robom i Marko Milošević, referent za nabavku. Odmah su prionuli na posao da oko 4.000m2 prostora, 16 kasa i 59 zaposlenih dovedu u stanje pune funkcionalnosti. Ovaj razgovor je posledica tog truda.

NA ČELU TIMAMLADI LAVOVI

U Kragujevac smo došli povodom proglašenja dvojice flor menadžera za radnike meseca u kompaniji DIS. Na samom početku prijatno iznenađenje. Dočekuju nas vedra i nasmejana lica momaka za koje bi se na prvi pogled reklo da su još uvek u studentskim danima. Međutim, ubrzo otkrivamo da iza tih osmeha stoje odlučni stavovi, profesionalnost i posvećenost poslu. Ovo je sažetak razgovora sa Aleksandrom Dimitrijevićem i Milovanom Simijanovićem.

Kako ste stigli do ove pozicije?Dimitrijević: Imam 28 godina i diplomu ekonomskog fakulteta, ali ona je u stvari stečena školovanjem na Vojnoj akademiji. Vojna karijera je bila moj izbor, kao i intendantski rod. U jednom momentu sam došao do ozbiljne raskrsnice u životu. Služba u vojsci podrazumeva česte prekomande. Trebalo je da idem u Bujanovac. Sa druge strane, već sam oformio

RADNICI MESECA

Promene u DIS marketu Kragujevac

porodicu, navikli smo se na okruženje. Tako je doneta odluka o napuštanju vojne službe.

Napustili ste relativno siguran posao i otisnuli se u neizvesnost?Dimitrijević: To sam uradio svesno i, naravno, u dogovoru sa porodicom. Ubrzo sam se zaposlio u METRO-u gde sam u kratkom roku prešao put od prodavca, preko zamenika šefa, šefa odeljenja, do poslovođe. Krajem prošle godine sam se javio na oglas za posao u DIS-u. Ponuđeni uslovi su predstavljali napredak u odnosu na postojeće stanje, tako da sam ih prihvatio sa zadovoljstvom.

Na koji način vaše prethodno iskustvo doprinosi vašem sadašnjem poslu?Dimitrijević: Rad u METRO-u pružio mi je uvid u jednu vrstu metodologije. Dolaskom u DIS naišao sam na neke različitosti, što smatram normalnim. Jednostavno primenjujem ona rešenja koja smatram efikasnijim, bez obzira odakle potiču. Sa druge strane, petogodišnje iskustvo u radu sa ljudima, stečeno u vojsci, mi je od velike koristi u sadašnjem poslu. Najlakše je izdati nekome naredbu, okrenuti se i otići. Ali to nije pravi put. Svakom radniku treba prići ponaosob, motivisati ga da svoj posao radi još bolje. To je možda i najteži zadatak sa kojim se moje kolege i ja suočavamo.

Šta je motiv koji vas inspiriše da budete još bolji?Dimitrijević: Kroz svoje školovanje sam navikao na svakodnevni ozbiljan rad. Volim da vidim rezultate svoga rada. Trenutno sam okružen ljudima koji su mi bliski, ne samo po godinama, već i po načinu na koji se odnose prema poslu. Za relativno kratko vreme naš zajednički napor doveo je do rasta prometa. Sve su to delovi slagalice koja sklopljena čini da budem zadovoljan i da poželim da to još unapredim. Ovo priznanje mi mnogo znači, jer ga doživljavam kao priznanje svima nama zaposlenim u DIS marketu Kragujevac.

MLADI LAVOVI

Kako vidite razvoj svoje karijere u budućnosti?Dimitrijević: Iz ove perspektive definitivno u vezi sa razvojem DIS-a. Smatram da će ovaj tim tek pokazati svoju punu snagu. Inače i moja supruga je zaposlena u DIS-u, pa svaki uspeh kompanije doživljavamo i kao naš porodični uspeh.

Vi ste takođe diplomirani ekonomista?Simijanović: Da, diplomu sam stekao na Univerzitetu u Kragujevcu. Moja karijera je tekla malo drugačije od Aleksandrove. Radio sam u lokalnoj kragujevačkoj trgovini „Quinn“ kao kategori menadžer. Zatim sam se okušao u preduzetničkim vodama, otvorio sam školu stranih jezika. Kada se pojavio oglas za posao u DIS-u pomislio sam da bi trebalo da se prijavim. Nisam pogrešio.

Kakav je vaš odnos sa kupcima?Simijanović: Naša lokacija je takva da prema nama gravitira potencijalno 50.000 stanovnika, od preko 185.000 koliko ih Kragujevac ima. Pazari se mogu porediti sa pazarima DIS marketa u drugim gradovima. Međutim, prosečna kupovina po kupcu je manja nego u većini ostalih objekata. To je verovatno posledica ukupne privredne situacije u gradu. Nadamo se da će se ova slika promeniti pokretanjem proizvodnje u auto industriji. Naravno to ne znači da naši kupci ne dobijaju svu potrebnu pažnju sa naše strane. Formiranjem ovog tima početkom godine promenjen je i odnos prema profesionalnim kupcima.

Na koji način ste izmenili odnos prema profesionalnim kupcima? Simijanović: Trudimo se da im pružimo što više pogodnosti. Jedna kasa je namenjena njima. Ukoliko poruče robu unapred, ta porudžbina ih čeka izdvojena, spremna za transport. Pravovremeno ih informišemo o akcijama, tu smo na licu mesta ako je potrebna neka dodatna pomoć. Zahvaljujući kolegama iz DIS marketa u Pančevu stupili smo u kontakt sa firmom koja

11

bi trebalo da vodi kantinu u okviru Fiatovih pogona. Kupci tog ranga su više nego dobrodošli. Ovo je odličan primer kako, pored toga što imamo odličan tim ovde u Kragujevcu, imamo i sjajnu povezanost sa kolegama iz celog DIS-a.

Kako rešavate nepredviđene situacije, kašnjenja, nesporazume?Simijanović: Događa se da ljudi dolaze spremni za svađu. Međutim za svađu je potrebno dvoje. Niko iz našeg tima nije taj drugi. Saslušamo u čemu je problem i onda polako smirimo situaciju uz osmeh. Druga strana skoro uvek reaguje na isti način. Prvo iznenađeno, a kada uvide da smo tu stvarno da bismo dobrom voljom rešili eventualni nesporazum, promene ton. Često se desi da iz takvog kontakta proistekne jedan vid

prijateljskog odnosa i sa običnim i sa profesionalnim kupcima. Najveći problem sa kojim se suočavamo su svakodnevne sitne krađe. Trudimo se da to suzbijemo.

Kakav je osećaj biti deo uspešnog sistema?Simijanović: Imam 32 godine, svi u timu smo tu negde približnih godina. Uglavnom smo se priključili DIS-u u isto vreme. Osećaj da smo za kratko vreme uspeli da postignemo dobre rezultate u okviru kompanije koja inače raste je sjajan. Slažem se sa Aleksandrom da je ovo priznanje rezultat zajedničkog rada svih nas. Ono je i motiv da nastavimo još jače da se trudimo. Svoju profesionalnu budućnost vidim kao deo razvoja DIS marketa.

Razgovor sa radnicima meseca poklopio se vremenski sa proslavom drugog rođendana DIS marketa u Kragujevcu. Iskoristili smo ovu priliku da Božidaru Graboviću, direktoru ogranka, čestitamo, kao i da mu postavimo par pitanja o utiscima sa proslave i planovima za budućnost.

Kako je protekla proslava?Prvo da vam se zahvalim na čestitkama. Mi smo dvogodišnjicu poslovanja obeležili skromno, u međusmeni, kada je prisutan najveći broj zaposlenih. Tortu i bezalkoholne napitke smo podelili sa prisutnim gostima, profi kupcima i predstavnicima Komercijalne banke sa kojima sarađujemo. Naravno nismo zaobišli ni prisutne potrošače.

Dvojica vaših kolega izabrani su za radnike meseca. Zanima nas vaš komentar.Radi se o dvojici ljudi na čiju podršku i profesionalnost uvek mogu da se oslonim. Oni su važna karika u funkcionisanju našeg

marketa i smatram da su zaslužili to priznanje. Lično sam veoma radostan, jer svi smo deo tima mladih ljudi koji maksimalno ozbiljno pristupaju svojim radnim zadacima.

Opišite nam vašu viziju razvoja marketana čijem ste čelu.Konkurencija u okolini je izuzetno oštra. Uz predstavnike velikih trgovinskih lanaca prisutne su i lokalne trgovinske kuće. Naš market pokazuje trend rasta u odnosu na prethodnu godinu i preduzećemo sve potrebne korake da se to nastavi. Uz insistiranje na visokom nivou kvaliteta usluge i ljubaznosti prema potrošačima, imamo i prednost povoljne cenovne politike po kojoj je DIS poznat. Naš adut je svakako robna marka DOBRO, koja ruši mit da niska cena znači nizak kvalitet. Kupci u Kragujevcu su brzo prihvatili ove proizvode kao neizostavni deo svoje kupovine.

Ostaje nam samo da ovim mladim ljudima poželimo još puno uspeha u poslu. Primer koji pružaju svojim radom je više nego inspirativan.

DVE GODINE USPEŠNOG RADARođendan DIS-a u Kragujevcu

RADNICI MESECA

I BIĆE JEDAN...Bili smo na snimanju novih DIS-ovih TV spotovaKompanija DIS nastavlja aktivnu saradnju sa našim najuspešnijim teniserom Novakom Đokovićem. U okviru promotivnih aktivnosti u vezi sa kompanijom „Kupuj domaće u domaćoj trgovini“ realizovana su dva nova TV spota. Ekipa DIS glasnika prisustvovala je snimanju. Pokušaćemo da vam slikom i komentarima prenesemo delić vesele atmosfere koja je vladala na setu. Inače, Novaku snimateljska terminologija sasvim odgovara, jer je navikao da mečeve dobija set po set.

13

NA LICU MESTA

Relativno mala ekipa užurbano namešta opremu. Radi se brzo, bez nervoze. Vidi se da su iskusni, usputne poteškoće rešavaju u hodu. Scenario zahteva kadar u kome se vidi zgrada DIS supermarketa. Posebno za ovu namenu donet je „helio-cam“, sprava za koju biste pomislili da su je u visoko budžetnom akcionom holivudskom spektaklu negativci ukrali iz tajnog skladišta NASA. Ukupno osam malih elisa u vazduh podiže opremu za snimanje. Operater na zemlji sigurnom rukom kontroliše kretanje ove letelice. Režiser pomno prati sliku na ekranu ispred sebe. Kratka konsultacija sa „pilotom“, postupak se ponavlja. Osmeh na licu nam govori da je ovaj deo posla urađen prema njegovoj zamisli. Bez pauze se priprema teren za sledeću scenu iz knjige snimanja.

Iako Novak stiže tačno u minut, početak snimanja sa njim malo kasni. Svi prisutni žele da se pozdrave, slikaju. Đoković to sve stoički podnosi. U svom opuštenom maniru komentariše izazivajući salve smeha. Ako je i bilo treme pred početak snimanja, sada je radna atmosfera takva da se samo poželeti može. Klape padaju jedna za drugom. Trudimo se da zauzmemo poziciju iz koje možemo da pratimo šta se događa, a da ne budemo na putu članovima ekipe. Unutar DIS marketa postavljen je kružni far. Rekli su nam da je to naziv za šine po kojima se kreće kamera. Brzina kojom se sve to montira i demontira je na zavidnom nivou. Novak uspešno obavlja svoj zadatak i posle još malo vremena provedenog u druženju sa prisutnima, odlazi. Ekipa je još daleko od tog momenta.

Na redu su kadrovi u kojima se u ulozi proroka pojavljuje bard srpskog glumišta Tanasije Uzunović. Bez ijedne progovorene reči, samo svojom pojavom, postiže da su svi pogledi prikovani za njega. Godine pozorišnog iskustva samo doprinose maestralnom nastupu. Aplauz se razleže spontano, mi se priključujemo.

Snimanje se privodi kraju. Dug dan ostaje trajno zabeležen u sećanju. Umorni i zadovoljni pakujemo se za polazak. Odličan osećaj, odličan rezultat.

15

I BIĆE JEDAN...

FRANŠIZANT

SARADNJA U PRAVOM TRENUTKUSremčica je jedan od onih delova Beograda do kojih se od centra stiže za pola sata lagane vožnje. Sa svojih tridesetak hiljada stanovnika, Sremčica poseduje potencijal za trgovce. Kada smo stigli na razgovor sa Goranom Arsićem, vlasnikom „Market Kalimera“, zatekli smo DIS-ov kamion ispred radnje. Slika kao poručena za članak o franšizantu. Veći deo razgovora obavili smo u Goranovoj kancelariji. U magacinskom delu radnje, pored uredno poslaganih paketa DOBRO brašna, nalazi se sto sa računarom i jedna stolica. Goran kroz smeh kaže da mu je to sasvim dovoljno, ostatak prostora podređen je robi i kupcima.

Da li ste imali iskustva u trgovini pre otvaranja radnje?

Početkom devedesetih sam otvorio privatnu firmu koja se bavila veleprodajom u tranzitu. Iz toga je proisteklo otvaranje trgovine na malo. U složenim uslovima kakvi su tada bili, u jednom trenutku sam odlučio da je vreme da se fokusiram na jedan posao.

Od kada postoji „Market Kalimero“?

Radnja je otvorena 1998. godine, ima oko 150 m2, od čega je oko 70 m2 prodajnog prostora. Prošle godine otvoren je „Market Kalimero 2“ na 2 km udaljenosti od prve radnje.

DIS partner: STR “

Market Kalimero”

GoranArsić

Od kada sarađujete sa DIS-om?

Robu sam počeo da nabavljam od DIS-a 2006. godine, a u sistem franšize sam ušao 2009. Budući da sam od rane mladosti navikao da budem samostalan u svojim poslovima ideju o franšizi nisam prihvatio „na prvu loptu“. Međutim te 2009. sam doživeo težak prelom noge. Proveo sam osam meseci u gipsu, od čega šest prikovan za postelju. Od kuće sam poručivao robu i poprilično se nervirao. Jednostavno, navikao sam da budem prisutan u radnji. Uz to, došlo je do naglog pogoršanja mog zdravstvenog stanja tako da sam realno imao 50% šanse da preživim. Zabrinut, u uslovima krize koja se uveliko zahuktavala, shvatio sam da sigurnost leži u ulasku u veliki sistem. Na sreću sam se u potpunosti oporavio i sa ove distance smatram da sam doneo ispravnu odluku. Otvaranje nove radnje prošle godine je potvrda da sam krenuo u pravom smeru.

Kako se borite sa konkurencijom?

Pijaca mi je veoma blizu tako da sam u startu odustao od asortimana svežeg voća i povrća. Maxi je udaljen oko 200 m, a na susednom placu postoji još jedan privatan market, koji izlazi na glavnu ulicu. Znači, jedino što mogu da uradim je da se

trudim da imam najpovoljnije cene i da ljubaznošću sačuvam stalne i pridobijem nove potrošače. Pažljivo pratim akcije namenjene profesionalnim kupcima u DIS-u, imam i izuzetnu saradnju sa DIS-ovim komercijalistom zaduženim za mene. Na osnovu tako dobijenih informacija unapred planiram nabavku i svesno „povlačim“ veće količine robe po niskoj ceni. Te zalihe mi pružaju mogućnost da potrošačima uvek ponudim određene artikle po ceni kakve nema u okruženju. Stalno imamo nešto na akciji i to je već stvorilo naviku kod stalnih kupaca. I oni sada svoju listu za nabavku ponekad menjaju zahvaljujući našoj ponudi.

Da li koristite pogodnosti koje pružaju nove informatičke tehnologije?

Svakako, ne želim ni da se setim vremena kada se sve to obavljalo „peške“. Sa ovog računara imam pristup stanju u obe radnje. Robu poručujem preko DIS portala. Ljudi iz DIS-ovog IT sektora su izuzetno brzo odgovorili na jednu moju sugestiju i ovih dana očekujem primenu tog rešenja. Naime, shvatio sam da dosta vremena gubim pri unosu artikala iz otpremnice. Oni su obeleženi šifrom, ali moje i DIS-ove šifre se ne poklapaju.

17

Međutim bar kod je univerzalan. Aplikacija koja omogućava „povlačenje“ cele otpremnice po bar kodovima bi trebalo da mi ubrzo bude instalirana. Pretpostavljam da će ovo rešenje biti primenjeno i kod drugih franšizanata. Unapred se radujem uštedi vremena ostvarenoj na ovaj način.

Planirate li promenu unutrašnjeg uređenja radnje u cilju bolje organizacije?

Sa tim pitanjem malo kasnite. Radnje su prošle godine opremljene novim rafovima. Prošlog meseca sam nabavio novu rashladnu vitrinu za suhomesnati program, a podovi su urađeni tokom prošlogodišnjeg renoviranja. Prostor je takav kakav je i ovo je maksimum koji je moguće izvući. Raspored je menjan tokom godina da bismo na kraju došli do ovog rešenja.

Reklo bi se da sve svoje vreme provodite koncentrisani na posao.

Mislim da drugačije nije moguće biti uspešan. Na sreću okružen sam porodicom koja razume šta radim. Supruga trenutno brine o našoj bebi, dok su među zaposlenima u radnji moja sestra i sestričina. Majka „uskače“ u posao po potrebi.

Kakvi su vam planovi i očekivanja za narednih pet godina?

Po prirodi ja sam optimista. Voleo bih da iz situacije u kojoj plaćam zakup za obe radnje dođem u poziciju vlasnika nekog objekta namenjenog trgovini. Naravno, voleo bih i da povećam broj radnji. Samo polako, dođite opet za koju godinu, da vidimo gde smo.

OČI U OČI SA INSPEKCIJOM

Vi i službenici Poreske uprave

Da ne mora da bude baš tako pokazao je nedavno održani panel o pravima i obavezama trgovaca i nadležnih inspektora. Panel je organizovan u saradnji časopisa Market network i kompanije DIS, a održan je u prostorijama direkcije DIS-a.

Panelu su uz vlasnike STR-ova prisustvovali i predstavnici sektora kontrole Poreske uprave Srbije, Dušan Graovac i Zoran Jovanović. Oni su odgovarali na pitanja trgovaca

i uz brojne primere iz prakse otklanjali sve nedoumice u vezi sa ovom tematikom. Na samom početku objašnjen je postupak kontrole koju sprovode poreske inspekcije. Procedura se sastoji iz terenske kontrole, kancelarijske kontrole i kontrole poreske policije.

Terenska kontrola je ono što najviše zanima vlasnike maloprodajnih objekata. U slučaju redovne kontrole inspektor

Scena iz filmova o Divljem zapadu. Otvaraju se vrata, u lokal ulazi stranac. Sve prestaje, tišinu prekida samo drhtavi glas uplašenog vlasnika. Strah. Ne od budućnosti, već za budućnost. Jer taj stranac je (vetar zlokobno huji u daljini), poreski inspektor.

RADI

ONIC

A

19

je dužan da pokaže svoju legitimaciju i nalog za kontrolu vlasniku radnje. Graovac i Jovanović upozoravaju da je bilo slučajeva lažnog predstavljanja u cilju prevare, te da vlasnici radnji obavezno zahtevaju od inspektora i legitimaciju i nalog na uvid. Kontrola bez naloga ne postoji. Inspektor nije u obavezi da pokaže nalog jedino kada postupa po vanrednom planu resornog ministra. U tom slučaju ima pravo da u radnju uđe kao kupac, inkognito i da proveri da li se fiskalni računi uredno izdaju. Međutim nema ovlašćenja da požuruje prodavca ili da ga na bilo koji drugi način navede da u brzini ne otkuca račun.

“Čak i ako se desi da inspektoru ne izdate račun, to je samo povod za dalju proveru poslovnih knjiga i eventualno utvrđivanje nepravilnosti. Zakon, nažalost, ne pravi razliku između jednog ili više računa. Možete biti kažnjeni samo zbog tog jednog računa, ali se u praksi trudimo da to izbegavamo. U svakom slučaju, niko nema pravo da vam zatvori radnju zbog samo jednog neotkucanog računa” – objašnjava Graovac.

Tako kaže zakon, međutim u praksi se događaju neprijatne situacije. Trgovci iz ličnog iskustva iznose slučajeve u kojima inspektor preti zatvaranjem radnje zbog viška u kasi manjeg od 100 dinara ili recimo ako periodični izveštaj nije predat poslednjeg dana u mesecu.

“Niko od inspektora ne sme da preti vlasnicima radnji niti da ih na bilo koji način zastrašuje. Ako vam se desi da u verbalnoj komunikaciji inspektor pomene zatvaranje ili neke drakonske kazne, samo ga lepo zamolite da vam to napiše i pitajte ga po kom se članu zakona ta kazna propisuje za taj prekršaj. Zatvaranje radnje na

period do 60 dana određuje se jedino ako se utvrdi da se prodaje roba koju ne prati odgovarajuća dokumentacija, da se dnevni pazar ne uplaćuje u skladu s propisima, da se izbegava prijava zaposlenih i plaćanje doprinosa i da se promet od prodaje robe ne registruje preko fiskalne kase“ – ističe Graovac.

Finansijski prag za kažnjavanje, prema njegovim rečima, jeste neregularnost u poreskim prijavama koja dostiže 150.000 dinara. Tada se podnosi prekršajna prijava protiv vlasnika radnje, dok se za krupnije slučajeve pokreće i krivična prijava i uključuje se poreska policija.

Vlasnici maloprodajnih objekata su imali pitanja u vezi s kontrolom poreske inspekcije. Prenosimo vam najzanimljivije delove ovog razgovora. Dejan Miletić, STR Lugavčina, LugavčinaDa li vam nešto znači kada podatke šaljemo GPRS-om, da li to neko prati i kontroliše?

Inspektor: Sve to pratimo mi u Poreskoj upravi i od velike nam je pomoći prilikom utvrđivanja godišnjeg plana kontrole. I po zakonu ste u obavezi da preko tog terminala šaljete podatke, osim ako vaša fiskalna kasa nije kompatibilna s tom tehnologijom. Ukoliko je fiskalna kasa u kvaru ili nema struje ili iz bilo kog drugog razloga ne radi, u obavezi ste da račune pišete ručno na bloku numerisanih računa. Formular za taj račun jeste malo komplikovan, jer podrazumeva pisanje osnovice i obračunavanje PDV-a za svaki artikal. Zbog toga prihvatamo takve račune i ukoliko je na njima samo prodajna cena.

Foto

: Dra

gana

Đor

ović

Dobrica Milojković, STR Boka, Veliko OrašjeKada pravite plan kontrola, zašto u njega ne uključite i nelegalne prodavce koji robu prodaju na uličnim tezgama i stvaraju nelojalnu konkurenciju legalnim trgovcima?

Inspektor: Nažalost, zakonom smo ograničeni samo na kontrolu registrovanih i legalnih radnji, što ostavlja ogroman prostor za mahinacije u sivoj zoni koje niko ne kontroliše. Postoji najava iz ministarstva da će se to promeniti i da će ubuduće i to biti u našoj nadležnosti. Do tada, i dalje ćemo biti svedoci prodaje robe sumnjivog porekla na kartonskim kutijama, ali i na pijačnim tezgama.

Dobrica Milojković, STR Boka, Veliko OrašjeZbog čega se pijace ne kontrolišu kada su to mesta legalne prodaje?

Inspektor: Mi smo apelovali na pijace da ne dozvoljavaju ilegalnim prodavcima da zauzimaju njihove tezge, ali ne vredi. Prodavci su se dosetili da registruju firmu i na osnovu toga dobiju tezgu, a zatim plate šest meseci unapred i posle dva dana zatvore firmu, ali im tezga ostane. I niko ih neće kontrolisati, jer nisu u evidenciji registrovanih objekata. Mi tu za sada ništa ne možemo, ruke su nam vezane.

Dragan Ognjanović, STR Ognjanović, KostolacDešavalo mi se da kada mi dođu inspektori iz Beograda ne bude nikakvih problema, prođu kroz sve poslovne knjige i sve bude u redu. Ali, kada mi dođe lokalni inspektor, on odmah počinje da pravi problem. Kako da se ponašam u toj situaciji?

Inspektor: Inspektor jeste tu da bi kontrolisao usklađenost vašeg rada sa zakonom, ali isto tako i vi možete da kontrolišete inspektora. Svaku nepravilnost u njegovom radu, svaku pretnju,

svaku naznaku korupcije, zapravo sve što nije u skladu sa zakonom, možete i trebalo bi da nam prijavite. Prijavu možete poslati i anonimno, mejlom ili telefonom, a svaka prijava biće razmotrena i ispitana. Telefon za prijavu je 011/3950-680, a i-mejl adresa press@poreskauprava.gov.rs.

Dejan Miletić, STR Lugavčina, LugavčinaDa li je inspekcija isto tako dužna da postupi i po svakoj prijavi za nepravilnosti u radnji?

Inspektor: Dužni smo da svaku prijavu razmotrimo, ali ne moramo na osnovu svake prijave i da reagujemo i sprovedemo kontrolu na terenu. Često se dešava da veće trgovinske radnje prijavljuju manje objekte iz neposredne blizine kako bi uništile konkurenciju. Ali, ako zaista postoji nepravilnost, mi nemamo druge nego da kaznimo vlasnika. Trudimo se da uvek prvo iznesemo opomenu, pa blažu kaznu, a ukoliko se isti prekršaj ponovi, onda kazna postaje stroža.

Milica Prvulović, STR Dalgo, BoževacDa li je dozvoljen višak u kasi i do kog iznosa? Dešavalo mi se da za 30 dinara viška inspektori prave problem, ali šta da radimo kada kupci ostavljaju po dinar-dva kao bakšiš i ne možemo to da izdvajamo svaki put i da ostavljamo na neko drugo mesto.

Inspektor: Ranije je postojao propis po kome je vlasnik radnje mogao da donese odluku da mu depozit u kasi bude do 2.000 dinara, ali je Ministarstvo finansija donelo odluku da se to ukine. Sada je prihvatljivo da deo pazara od prethodnog dana izdvojite i uz pismeno obrazloženje o kom je iznosu reč stavite u kasu. Višak koji inspektor zatekne mora da bude u skladu s viškom koji ste vi odredili.

Foto

: Dra

gana

Đor

ović

21

Po Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, svu dokumentaciju i knjige trebalo bi čuvati pet godina ako niste u sistemu PDV-a, odnosno najmanje deset godina ako jeste. KP knjiga čuva se najmanje deset godina, dok je minimalni rok za čuvanje izdatih fiskalnih računa, naloga za ispravku s priloženim fiskalnim računom koji je ispravljan, kontrolnih traka, dnevnih i periodičnih izveštaja, kao i knjige dnevnih izveštaja, tri godine.

Jedna od novina koje su uvedene u zakon jeste mogućnost samoinicijativne prijave. Svaki vlasnik trgovinske radnje može proverom svojih poslovnih knjiga, sam ili sa svojim knjigovođom, utvrditi da postoji nepravilnost i u filijali poreske uprave podneti zahtev da mu se odobri određeno vreme za otklanjanje nepravilnosti. Svaki takav zahtev biće odobren ukoliko u tom objektu nije započet postupak poreske kontrole.

ČESTO POSTAVLJANA PITANJA

KORISNE INFORMACIJEU trenutku kada poreski inspektor uđe u vaš objekat, u radnji morate imati:

• rešenje o fiskalizaciji kase od strane Poreske uprave,

• dnevni izveštaj formiran i odštampan iz fiskalne kase na kraju radnog dana,

• periodični izveštaj formiran i odštampan iz fiskalne kase na kraju svakog obračunskog perioda,

• kontrolnu traku,

• GPRS terminal za daljinsko očitavanje dnevnih izveštaja, koji je priključen na fiskalnu kasu (ukoliko na fiskalnoj kasi postoji priključak za GPRS),

• svu neophodnu dokumentaciju o poreklu robe,

• knjigu evidencije prometa i usluga (KP knjigu) dnevno ažuriranu, potpisanu i overenu,

• ugovor o radu za sve zaposlene i dokaz o urednom uplaćivanju doprinosa.

Obavezna dokumentacija Čuvanje dokumentacije

Samoinicijativna prijava

Znate li šta sve morate da imate u radnji u slučaju da vam dođe poreska

inspekcija?

Koje su obaveze i prava trgovaca?

Znate li kako inspektor sme, a kako ne sme da se ponaša?

Na osnovu čega sve može privremeno da zatvori radnju?

Koja je procedura provere?

Kako se kontroliše izdavanje fiskalnih računa?

RADIONICA OČI U OČI SA INSPEKCIJOM

11

Za početak čestitamo na lepom jubileju.Kako je protekla proslava?

Hvala, nadam se da će ovaj market uspešno raditi još dugo, dugo. Proslava je protekla radno i veselo. U gostima su nam bile i kolege iz objekata u Mladenovcu, Velikoj Plani i Smederevu. Imali smo 15 dobitnika u akciji „Stoti kupac“, a slavljeničku tortu smo podelili do poslednjeg parčeta sa našim potrošačima.

Recite nam nešto o Smederevskoj Palanci.

Smederevska Palanka ima oko 30.000 stanovnika, bez okolnih seoskih naselja. Palančani su specifični po svojim potrošačkim navikama. Umeju da cene kvalitet i često se odlučuju na kupovinu manje količine luksuznije robe, pre nego što će kupiti nešto što nisu sigurni šta je. Većina još pamti vreme boljeg standarda kada je „GOŠA“ radila punom parom.

USPEH

U TEŠKIM VREMENIMASa Stevanom Miladinovićem, direktorom ogranka DIS marketa u Smederevskoj Palanci, razgovarali smo povodom proslave održane 17.09.2012.

Treći rođendan DIS marketa u Smederevskoj Palanci

Kako su vaši sugrađani reagovali kada je otvoren DIS u Smederevskoj Palanci pre tri godine? Izuzetno pozitivno. Dolazak DIS-a prepoznali su kao priliku da zadovolje potrebu za kvalitetnom robom, ali po cenama prilagođenim mogućnostima njihovog domaćinstva.

Koji je ovo po redu DIS market? Kolike je veličine?Ovo je sedmi po redu otvoren DIS market. Ukupna površina objekta je 2.000 m2, od čega je 800 m2 prodajnog prostora. Objekat ima osam kasa što zadovoljava potrebe potrošača i u danima pojačanog prometa (uoči praznika i sl.).

Opišite vaš tim.Od 47 zaposlenih više od 70% je tu od samog početka rada objekta. Mojim dolaskom na dužnost direktora ogranka počela je za nijansu drugačija organizacija rada u odnosu na navike koje su stekli u prethodnom periodu. U prvih par meseci zaposleni su rotirani po pozicijama da bih video ko se gde najbolje snalazi. Mislim da smo trenutno napravili raspored koji omogućava svima da pruže svoj maksimum. Naravno, to je podložno izmenama. Ovo je dinamična delatnost, nema spavanja na lovorikama.

Da li ste imali prethodno iskustvo u trgovini?Pre početka rada u DIS-u sam imao vrlo kratko šestomesečno iskustvo u trgovačkim poslovima. Međutim, za sobom sam imao godine rada u ugostiteljstvu. Smatram da mi je to od neprocenjive pomoći u sadašnjem poslu. Uslužne delatnosti za cilj imaju zadovoljnog klijenta tj. potrošača, a iskustvo u prepoznavanju ljudskih karaktera i potreba koristi mi i u vođenju tima.

Od kada ste na ovoj poziciji?Tu sam šest meseci, pre toga sam bio šef restorana „Meze“ u ovom objektu, zatim i šef svih „Meze“ restorana u DIS-u.

Kako je vaše okruženje reagovalo kada ste postali direktor ogranka?U početku sam osećao neku vrstu nepoverenja i strepnje od strane zaposlenih. Kada pokušavate da promenite nečije navike, normalno je da naiđete na otpor. Ipak, posle kratkog vremena taj jaz je uspešno premošten na obostrano zadovoljstvo. Trudim se da ličnim primerom pokažem kako ja zamišljam dobrog trgovca.

Kako se borite sa konkurencijom?Najjednostavniji odgovor bi bio: cenama. DIS ima poziciju kuće prijateljski nastrojene prema potrošačima. Na nama zaposlenima je da na taj kvalitet dodamo nešto naše, lično, zbog čega će se kupci osećati prijatnije ovde, nego u nekoj drugoj trgovini. Tu se krije bitan deo odgovora na vaše pitanje.

Kako kupci reaguju na poziciju DIS-a kao domaće trgovine?Zahvaljujući našem marketingu ljudi sve više počinju da uviđaju da smo mi domaća firma, da se trudimo da svoju egzistenciju ostvarimo svojim radom, ovde u Srbiji. I da saradnjom sa drugima i njima pomognemo u ostvarenju tog cilja. Skladno tome, reakcije su pozitivne.

Da li pratite navike i potrebe potrošača?Da li im se prilagođavate?Svakako. Mi smo objekat u gradskoj zoni, što recimo znači da jutro ne smemo dočekati bez raznolike ponude hleba, mleka i mlečnih proizvoda. Drugi objekti u našoj mreži imaju svoje specifične potrebe. Svi zajedno razmenjujemo informacije tako da smo spremni za razne situacije čak iako takvih potreba nije ranije bilo u objektu.

Koliko uspeh radnje zavisi od samih zaposlenih i vas kao domaćina?Situacija u Srbiji je takva da su cene bitne. Ali mislim da to nije presudno. S vremena na vreme obilazim konkurentske objekte. Nisam subjektivan kada kažem da su naše radnice na kasi daleko bolje u odnosu prema potrošačima. Ljubaznost je preduslov za uspeh u ovom poslu. Kada kupac shvati da je na prvom mestu to mu imponuje. Mi ih na vreme informišemo o predstojećim i trenutnim akcijama. Provodim 90% vremena u radnji, stalno pratim šta se dešava.

Na koji način podstičete inicijativu kod zaposlenih?Već sam pominjao lični primer. Ako vidim da je prilikom raspakivanja robe ostao neki karton na podu, skloniću ga. Učestvujem u slaganju robe na rafove, trudim se da radnja u svakom momentu izgleda kako treba. Koristim iskustvo u radu sa ljudima stečeno tokom godina. Vidi se promena u pristupu poslu, ljudi su svesni da uložen trud daje rezultate i to ih prosto vuče napred.

Kako vidite budućnost DIS marketa u Palanci?Ovim načinom rada smatram da će se trend rasta nastaviti i da će DIS pokriti celu teritoriju Srbije. U okviru toga će svakako doći i do rasta ovog marketa. Na prijemu robe se mogu čuti reakcije naših partnera, dobavljača. Često se osetim ponosnim što sam deo uspešnog sistema. Baviti se trgovinom u Srbiji je teško, pogotovo kada dođe do naplate. Izvesna negativna iskustva su nas naučila da pooštrimo mere predostrožnosti pri saradnji sa profesionalnim kupcima. Na sreću to su retki primeri, nadam se da ih u budućnosti neće ni biti. U svakom slučaju mislim da možemo biti optimisti.

25

27

TRI NAČINA KAKO DA DUBOKO MISLITE NA POSLU

EKONOMIJA

Studija koju je sprovela NeuroLeadership Group na uzorku od 6.000 ispitanika u saradnji sa velikom kompanijom iz oblasti zaštite zdravlja u Sjedinjenim Američkim Državama imala je za cilj da utvrdi gde, kada i kako menadžeri najbolje razmišljaju. Samo 10% njih je reklo da to rade na poslu. Uvidevši rezultate, NeuroLeadership Institut je počeo intenzivno da se bavi iznalaženjem načina kako da se na posao uvede što

više dubokog razmišljanja. Još preciznije, sprovođena su istraživanja kako lideri razmišljaju, razvijaju nova rešenja i kako to utiče na posao. Od nedavno, velika pažnja je posvećena ulozi nesvesnog uma.

Identifikovane su tri obećavajuće tehnike, podržane rezultatima istraživanja, koje vam mogu pomoći da razmišljate dublje.

Većina menadžera, naših čitalaca, sigurno uviđa centralnu dilemu kada je reč o poslu i kako ga radimo.Koristimo procedure u poslu, u vreme kada je za posao sve više potrebno duboko razmišljanje.

Cilj jednog od istraživanja je bio da se utvrdi šta se događa u mozgu kada se ljudi bave problemima koji su preveliki da bi ih svesni um rešio.

Pred ispitanike je postavljen zadatak kupovine izmišljenog automobila, bazirano na njihovim višestrukim željama i potrebama. Svako vozilo je opisano putem 12 atributa (na primer: kožni enterijer ili visoka potrošnja goriva). Svaka grupa ispitanika je bila suočena sa četiri opcije od kojih je svaka imala dvostruko više pozitivnih od negativnih osobina. Trebalo je da ispitanici pretresu sve ponude i oni koji su odabrali “dobar” automobil okarakterisani su kao donosioci boljih odluka.

Jedna grupa je trebalo da odabere vozilo odmah, u najkraćem mogućem roku. Ovi ljudi nisu dobro prošli prilikom optimizacije svojih odluka. Druga grupa je imala vremena da svesno reši problem. Njihovi izbori nisu bili mnogo bolji od onih iz prve grupe. Trećoj grupi je predočen problem i zatim im je odmah

dat drugi, ometajući zadatak da ga prvo reše. Taj, ometajući zadatak je bio dovoljno jednostavan i držao je njihov svesni um u blago zaokupljenom stanju, ali je dozvolio da im nesvesni um razmišlja o glavnom problemu. Ova je grupa imala značajno bolje rezultate od prethodne dve u procesu odabira optimalnog automobila za njihove potrebe.

Da kažemo to jednostavnim rečima, ljudi koji su bili ometeni, bolje su rešili kompleksni problem od onih koji su samo o njemu svesno razmišljali. Smatra se da je udaljavanje od problema, a zatim vraćanje na problem, ono što vam daje svež pristup rešavanju situacije. Iznenađuje, međutim, koliko brzo je taj efekat “proradio”, trećoj grupi je bila potrebna distrakcija od samo dva minuta da bi se nesvesni um uključio u rešavanje problema. Ovo nije rešavanje problema tako što ćemo “ostaviti da prenoći”, ili kako kaže Ludi Jemelja u ruskoj bajci “Jutro je pametnije od večeri”. Ne, reč je o malim distrakcijama koje su nam dostupne u svakodnevnom poslu.

Sa svojim timom, Saku Tuominen, osnivač i kreativni direktor Idealist Group iz Finske, intervjuisao je i pratio 1.500 radnika u finskim i internacionalnim kompanijama kako bi proučio načine na koje ljudi osećaju i reaguju na situacije na radnom mestu. Tuominenova saznanja su jednostavna za razumevanje - 40%

ispitanika je reklo da su im inbox-i “prepuni i van kontrole”, 60% je primetilo da ima previše sastanaka, dok 70% ne planira svoje nedeljne obaveze unapred. Ukupno, zaposleni su rekli da im nedostaje osećaj smisla, kontrole i onoga što su zaista uradili na svom poslu. Zvuči vam poznato?

DOPUSTITE SEBI DA BUDETE OMETENI

RADNI CIKLUS OD 4 SATA

1.

2.

29EKONOMIJA

Bazirano na rezultatima studije Tereze Amabile, profesora na Harvard Business School, Tuominen predlaže nove pristupe kako bi se promenio proces rada koji se naslanja na naše nesvesno:

Ova poslednja tačka je ključna. Tuominen je zaključio da ukoliko možete da odvojite četiri neprekidna sata dnevno za neprestanu koncentraciju, možete da postignete puno i unapredite kvalitet

razmišljanja. Po njegovim rečima “ne možete upravljati drugim ljudima ukoliko niste u stanju da upravljate sobom”.

Svi istraživači su saglasni da je racionalna misao resurs koji se na kraju potroši i zbog toga se njime mora pažljivo upravljati. Dejvid Rok, autor knjige “Tvoj mozak na poslu” koristi pozornicu kao metaforu kako bi objasnio na koji način naša svest funkcioniše, sa mislima koje u svakom trenutku ulaze na pozornicu i silaze sa nje.

Pozornica ima jasna, gotovo drastična ograničenja: žamor publike je stalno prisutan i čuje se na pozornici (lako nas je omesti, pa je samokontrola obavezna), glumci mogu da igraju po jednu ulogu (ne možete raditi više stvari odjednom), i na pozornici ne mogu biti više od tri do četiri glumca u isto vreme (tada osećamo da smo opterećeni).

Kada spoznamo da su ove poteškoće samo prirodna ograničenja našeg mozga, jednostavnije je razvijati strategiije i postavljati se na pravi način prema svakom problemu. Zato naučnici preporučuju kratke zadatke, ometače, koji vam pomažu da ponovo fokusirate vaš um dok Tuominen predlaže blok od četiri neprekidna sata kako bi se posvetili prioritetima. Postoje još najmanje jedan savet za završavanje posla: planiranje zadataka koji traže puno pažnje u vreme kada vam je mozak svež i u punoj budnosti.

RAZUMEVANJE “POZORNICE”

3.

Uzmite jedno pitanje, jednu ideju koja zahteva posebnu pronicljivost i to zadržite u podsvesti.

Ispraznite svest koristeći sistem u dva koraka: svoje misli prenesite sa svoga uma na spisak, a zatim taj spisak koji ste napravili čistite od stavki kada imate pauzu između obaveza (ako vam je, na primer, sastanak otkazan ili kasni let).

Planirajte svoju nedelju i mesec tako što ćete se fokusirati na tri prioriteta koje biste želeli da rešite.

Učinite da imate najmanje četiri uzastopna, neprekinuta sata dnevno posvećena rešavanju tri gore navedena prioriteta.

TRI NAČINA KAKO DA DUBOKO MISLITE NA POSLU

BRENDEKSTENZIJAPUT U PROPAST

ŠTA JE BREND EKSTENZIJA?Svaki proizvod koji nosi ime uspešnog brenda uz dodato još jedno ime naziva se brend ekstenzija. Razlog za to je uvođenje male ili velike razlike tj. varijacije kod novog proizvoda u odnosu na osnovni brend. Na primer, Adidas patike i Adidas kolonjska voda, Google i Google Video, Budweiser i BUD LIGHT, Pierre Cardin odeća i Pierre Cardin (upišite nešto po želji)...

Nijedna od ekstenzija po pravilu nije uspešna kao vodeći brend, a postoje slučajevi kada je pojava ekstenzija trajno „oštetila“ prodaju vodećeg brenda. Razlozi za ovo su višestruki i pokušaćemo neke od njih da objasnimo ovom prilikom.

Scenario uvođenja brend ekstenzija ne razlikuje se puno od firme do firme. Do određenog trenutka, svaka kompanija ulaže u jedan proizvod, koji ima status istinskog brenda. Po pravilu, čitava kompanija je nastala i kasnije bila izgrađena na tom jednom brendu. Rast je u određenim slučajevima bio toliki da je firma postala internacionalni gigant. I šta se onda događa? Neko iz menadžmenta sugeriše genijalno rešenje,

da se napravi brend ekstenzija, kako bi se povećao profit. „Hajde da kupcima ponudimo naš dragi proizvod ali drugog ukusa!“, javiće se neko na sastanku borda sa ovim genijalnim rešenjem. „Ne, hajde da ga napravimo sa manje šećera/masti/konzervansa i nazovemo ga Diet/Light/Sensitive (ime branda)“, sugerisaće neko drugi na istom tom sastanku. Sjajna ideja, složiće se svi, uključujući i akcionare. Odličan pravac za ostvarivanje dodatnog profita, pomisliće. Jer, logično je da uspešan brend treba iskoristiti i primeniti na druge, srodne proizvode, zaključiće članovi borda, dok u isto vreme zamišljaju kako svoju jahtu od osam metara već sledeće godine menjaju onom od 14. Od dodatnog profita, naravno.

Eeee... Teško.

U takvim situacijama, čini se da niko ne razmišlja o tome koliki su dodatni troškovi uvođenja novog proizvoda. Nova proizvodna linija, ambalaža, distribucija, pregovori sa veleprodajama i maloprodajama, oglašavanje... ti troškovi su veći što je kompanija veća. Isto tako, reklamne kampanje koje prate lansiranje novog proizvoda su po pravilu obimne, sveobuhvatne i retko kada uspešne na duge staze.

To i nije toliko strašno kada pomislite na to koliko će da košta povlačenje neprodate robe.

Nema velike firme u svetu koja ne boluje od opčinjenosti fenomenom brend ekstenzije (engl. Line extension). I pored stotina poslovnih poteza u ovom pravcu koji su naposletku nepogrešivo doveli do gubitka novca ili čak propasti firme, svaki dan vidimo nove proizvode osmišljene kao produžetak postojećeg brenda. „Mnogo nam je jak brend, pa smo njegovo ime dali našem novom proizvodu“, je argumentacija koja se koristi u ovakvim situacijama.

31EKONOMIJA

Zašto je to tako?

Svi istinski veliki brendovi napravljeni su potpuno suprotnom logikom od one koju primenjuju velike korporacije. To su u svoje vreme bili istinski inovativni proizvodi, sposobni da vremenom pronađu ulogu u našim životima. To nisu proizvodi koji su nam bili potrebni, već proizvodi za koje nismo znali da bez njih ne možemo. Za pravo pozicioniranje novog brenda potrebno je vreme, jedini resurs koji velike korporacije, željne instant rezultata jednostavno nemaju. Drugo, ako smo se već navikli na jedan proizvod, njegov ukus, miris, dodir... on je postao referentna tačka u našim umovima. Mi ga poželimo u tačno određenim trenucima, za tačno određenu namenu... zašto nam sada nudite nešto što se isto zove, ali je malo drugačije? „Samo nas zbunjujete“, svesno ili, što je još značajnije, podsvesno zaključuju potrošači. Još je gore kada nam proizvođači našeg omiljenog brenda ponude njegovu “zdraviju” verziju, bez natrijum glutaminata, šećera ili konzervansa. “Zdravija” verzija je po pravilu groznog ukusa i samo služi da nas podseti koliko je originalni proizvod štetan po naše zdravlje. Poseban problem je uvođenje novog ukusa. Kao dokaz da to ne treba raditi, uzmite samo primer Coca Cole iz 80-ih godina kada je uvedena COKE, sa “unapređenim” ukusom. Potpuni debakl.

Politika usvajanja brend ekstenzija u stvarnosti ide na ruku svima u korporativnom lancu ishrane, osim krajnjim

potrošačima i ultimativno, vlasnicima kompanije. Direktori će biti zadovoljni jer mogu da izveste vlasnike kako nešto preduzimaju u cilju povećanja profita, tehnolozi su dobili novu temu za demonstraciju svojih alhemičarskih sposobnosti, prodajna sila će iskoristiti priliku da pregovara nove uslove za taj sjajni novi proizvod koji „sigurno prolazi kod potrošača“. Agencije za istraživanje tržišta će sa zadovoljstvom odabrati verziju ukusa i dizajn ambalaže kakav će se najviše dopasti ispitanicima, dok će sektor marketinga pun entuzijazma prionuti na brifovanje svoje omiljene marketinške agencije.

Gde su tu potrošači?

Kada ugledaju novu verziju svog omiljenog proizvoda na polici svog supermarketa, sigurno će obratiti pažnju. Možda će ga razgledati sa interesovanjem, neki od njih će sigurno i kupiti tu “zdravu” ponudu, sa dodatim vitaminom C, bez masti i šećera, bez konzervansa, aditiva, kofeina i definitivno bez ukusa. Ili sa novim ukusom koji, gle čuda, na kraju dana i nije isti kao originalni ukus koji toliko vole.

Koliko njih će ga kupiti po drugi put?

KAKO ODRŽATIPREZENTACIJUPRED SENIOR MENADŽERIMA?

Evo kako možete da osvojite njihovu pažnju i podršku:Rezimirajte na početku

Ukoliko, na primer, imate 30 minuta za prezentaciju, zamislite da vam je vreme skraćeno na 5 minuta. To će vas naterati da prvo iznesete sve informacije koje zaista zanimaju vašu publiku, najvažnija saznanja, zaključci, preporuke, poziv na akciju. Na samom početku jasno i sažeto iznesite ove tačke, a onda pređite na potkrepljujuće podatke, potankosti i materijale od perifernog značaja.

Kažite im šta mogu da očekuju

Obavestite publiku da ćete prvih pet minuta potrošiti na rezime, a ostatak na diskusiju. Čak i najnestrpljiviji menadžeri će tako biti voljni da vas puste da svoje glavne teze iznesete bez prekidanja, ako znaju da će uskoro imati prilike da postave pitanja.

Senior menadžeri spadaju u najtežu publiku sa kojom ćete se suočiti kao prezenter. Oni su neverovatno nestrpljivi jer im je raspored gust i donose mnogo rizičnih odluka, a najčešće imaju malo vremena da izvagaju sve mogućnosti. Zbog toga neće mirno da sede i slušaju dugačke prezentacije sa velikim razrešenjem na kraju. Jednostavno će vas prekinuti pre kraja vaše tačke.

To ume da bude frustrirajuće. Sigurno imate mnogo toga da im kažete i ovo bi mogla da bude vaša jedina prilika. Ukoliko želite da vas uopšte čuju, odmah pređite na ono što ih zanima, kako bi mogli što efikasnije da donesu odluku. Možete da držite prezentacije pred top menadžerima iz raznih oblasti, od mlaznih motora do pretraživača, pa ćete na teži način naučiti da će vas, ako lutate oko glavne teme, pogledati sa izrazom koji govori “Da li se šališ? Zar zaista misliš da ja imam vremena da se time bavim?”. Zbog toga, brzo i jasno predstavite informacije koje su im bitne, dopustite im da postave pitanja i završite. Ukoliko je vaš nastup ubedljiv, kratak i pronicljiv, ponovo će vam pokloniti pažnju.

33EKONOMIJA

Napravite slajdove rezimea

Kada pripremate slajdove, kratak pregled glavnih teza postavite na početak, ostatak vaših slajdova treba da predstavlja dodatak. Pratite pravilo od 10%: ukoliko dodatak sadrži 50 slajdova, neka ih rezime ima pet, i tako dalje. Nakon što predstavite rezime, pustite grupu da povede razgovor i otvorite slajdove iz dodatka kada se pokrene neko relevatno pitanje ili komentar. Menadžeri će često hteti da dublje rasprave neka pitanja koja će im pomoći da donesu odluku. Ukoliko se to dogodi, brzo izvucite slajd koji govori o toj temi.

Pružite im ono što traže

Ako su vas pozvali da biste im doneli nove informacije o poplavi u kompanijskoj fabrici u Indoneziji, učinite to pre nego što progovorite o bilo čemu drugom. Ova grupa senior menadžera je u stisci sa vremenom i pozvali su vas da govorite jer smatraju da možete da im date informaciju koja im nedostaje. Zbog toga, odgovorite na taj poseban zahtev direktno i brzo.

Napravite probu

Pre prezentacije, isprobajte svoj govor i svoje slajdove pred kolegom koji će poslužiti kao iskreni učitelj. Pokušajte da pronađete nekoga čije su ideje imale uspeha i bile prihvaćene kod menadžera. Tražite njegovo mišljenje da li svoju poruku iznosite kratko i jasno, da li vaši slajdovi vode ka jasnom ključnom uvidu, da li ste možda propustili nešto što vaša publika očekuje.

Čini se kao mnogo posla?

Jeste, ali prezentacija pred timom menadžera predstavlja veliku čast i može da otvori mnoga vrata. Ukoliko ovo dobro obavite, uticajni ljudi će postati zagovornici vaših ideja.

POSTAJE ZELEN I PRETI DA ZAUVEK IZMENI INDUSTRIJU MALOPRODAJE

Walmart je do sada više puta istican za optimizaciju svog procesa funkcionisanja. Na primer, povećana je efikasnost flote, što je dovelo do uštede goriva od fascinantnih 69%. Isto tako, Walmart je postao vodeći komercijalni kupac solarne energije u Americi. Najvažnija inicijativa je pritisak na svojih 100.000 dobavljača da unaprede svoj odnos prema okolini, što je dovelo do promena u proizvodnji, pakovanju i prodaji hiljada proizvoda.

Tokom poslednjih pet godina, Walmart je napravio rigidnu konstrukciju onoga što bi se moglo nazvati najbolji svetski “zeleni” lanac nabavke. On uključuje:

Razvoj održivih sistema uštede (Sustainable Value Networks), kojima se spajaju najveći dobavljači putem stvaranja unakrsno funkcionalnih internih timova ljudi koji se bave problemima od ambalaže do potrošnje energije. Od svih 100.000 dobavljača se traži da odgovore na 15 pitanja o uticaju na prirodu i da svaki odgovor potkrepe podacima. Izgradnja održivog konzorcijuma (Sustainable Consortium)sa nekim od najvećih svetskih proizvođača i konkurentskih lanaca maloprodaje. Konzorcijum je stvorio sistem merenja i evaluacije dobavljača i njihovih proizvoda sa ciljem da utvrdi njihov odnos prema društvu i prirodi. Walmart je taj sistem ocenjivanja uvrstio u svoj proces nabavke.

N a p o r i najvećeg svetskog lanca

maloprodaje da “ozeleni” svoj lanac nabavke bi uskoro trebalo da postane mnogo efikasniji. Održivost

(sustainability) će ubuduće imati mnogo značajniju ulogu u ocenama efikasnosti zaposlenih u nabavci, što će se dalje odražavati na povećanje plata i potencijal za dalje napredovanje. Ovo nije mala stvar: zaposleni u nabavci su vrhunski obučeni menadžeri odgovorni za donošenje odluka o kupovinama vrednim milijarde dolara. Ti ljudi određuju koji će se proizvodi pronaći na policama najvećeg svetskog lanca maloprodaje.

35EKONOMIJA

lošu ocenu radnih sposobnosti. I sve to samo zbog male promene u sistemu nagrađivanja.

Džef Rajs daje primer kako ova promena već funkcioniše u sistemu nabavke ličnih računara. Laptopovi koriste puno energije tokom svog rada, a činjenica koja najviše određuje potrošnju je fabričko (default) podešavanje potrošnje električne energije. Ova svima dobro poznata podešavanja određuju koliko brzo kompjuter “padne u san” ili zatamni ekran. Koristeći ranije pomenuti sistem merenja i evaluacije, Walmart-ov menadžer nabavke je izdvojio potrošnju energije kao faktor od koga najviše zavisi ukupni životni vek laptopova i njihovog uticaja na životnu sredinu.

Menadžer nabavke je onda otkrio da samo 30% laptopova u ponudi Walmart-a poseduju napredni sistem upravljanja potrošnjom energije. Kako bi rešili problem, sprovedeno je istraživanje koje je pokazalo da najveći broj korisnika ne menja fabrička podešavanja. Znajući to, menadžer nabavke je postavio novi cilj da do Božića poveća procenat laptopova prodatih u Walmart-u sa naprednim sistemom upravljanja potrošnjom energije sa 30% na 100%. Ova naizgled mala promena će redukovati emisiju CO2 u iznosu od nekoliko stotina hiljada tona i doneti uštede u potrošnji električne energije.

Rajs ističe kako ocene efikasnosti menadžera nabavke uključuju svega nekoliko targeta i svi se detaljno razmatraju na godišnjim evaluacijama. Ocena rada po pitanju održivosti svakako neće biti presudna za ukupnu ocenu rada pojedinačnog menadžera, ali je dovoljno značajna da bi trebalo da utiče na njihovo postupanje u poslu.

Nagrade su važne i kultura poslovanja se vremenom menja. Izmene u ocenjivanju efikasnosti rada nisu uvek privlačne, ali rezultati mogu da budu vredni. U situaciji kada najveći svetski lanac maloprodaje menja svoje kriterijume nabavke, talasi koje podiže će se osetiti u celom svetu.

Bez obzira na sve, “ozelenjavanje” procesa nabavke nije bio lak proces. Dobavljači su se uporno žalili na jednu kritičnu ali legitimnu činjenicu da Walmart-ovi menadžeri nabavke nisu u realnosti uzimali u obzir odnos prema prirodnoj okolini nekog proizvođača u trenutku donošenja odluke o kupovini. Ovaj propust u Walmart-ovom “zelenom” lancu nabavke pretio je da podrije osnove ove naveliko hvaljene politike.

U suštini, dobavljači su rekli kompaniji da je sjajno to što postavljaju pitanja, ali da to jedino ima smisla ako se nešto uradi sa tom informacijom. “Dobavljači smatraju da naša maloprodaja i dalje bira proizvode za prodaju pre svega na osnovu cene”, objašnjava Džef Rajs, Walmart-ov direktor za program održivosti.

Međutim, pored Walmart-ovog tradicionalnog fokusiranja na cenu, menadžeri nabavke će sada u obzir morati da uzmu i održivost prilikom donošenja odluka u kupovini ili će rizikovati

POSTAJE ZELEN I PRETI DA ZAUVEK IZMENI INDUSTRIJU MALOPRODAJE

VELIKE KOMPANIJENE MOGU POLOVIČNODA UVODE INOVACIJE

Nijedna kompanija nikada nije zasenila svet kada je na neko tržište ulazila na usiljen način. Menadžeri nikada ne dostižu vrhunac u svojoj industriji tako što stalno preduzimaju stidljive korake. Zbog čega onda, uprkos svim dokazima koji ukazuju na suprotnu stranu, vidimo kako mnoge kompanije samo nakvase nožne prste u bazenu inovacija, umesto da zarone u njega? Inovacija u okviru korporacije je sama po sebi težak poduhvat. Zašto ga osuđivati na neuspeh tako što se sprovodi bez oduševljenja?

Apple, DuPont i IBM su lepi primeri kompanija koje su potpuno redefinisale svoj biznis naporno tragajući za inovacijama koje će ih transformisati. Ali, iako nije nemoguće da se zadrže blagodeti značajnih inovacija, svakako da to nije jednostavan posao. Razlog što najzreliji biznisi ne uvode inovacije je upravo taj što nisu ni stvoreni da ih uvode. Umesto toga, oni su organizovani da izvršavaju. Unutar kompanija se javljaju procesi, organizacione kulture i resursi i suprotstavljaju se težnji ka inovacijama. Sa pravim pristupom, inovacija u velikoj kompaniji je moguća.

Ukoliko se odlučite da zakoračite u inovativnost, posvetite se samom činu, a ne samo ideji.

Xerox nije uspeo da osvoji tržište personalnih računara, bez obzira na to što je razvijao revolucionarnu tehnologiju. To ukazuje na činjenicu da je izuzetno važno da se dovedu u red svi segmenti organizacije u potrazi za inovacijom. Kompanija Apple je 1984. godine izbacila čuveni Macintosh. To je bio prvi računar na tržištu sa grafičkim korisničkim interfejsom (GUI), što znači da su konačno ljudi bez ikakvog programerskog

znanja mogli da se kreću kroz svet personalnih računara. Danas je GUI prisutan svuda. Međutim, iako je ovu tehnologiju u javnost izneo Apple, ova kompanija nije bila njen pionir. Taj podvig su postigli u Xerox-ovom istraživačkom centru u Palo Altu (PARC).

Tokom sedamdesetih, rukovodstvo Xerox-a je zadužilo grupu naučnika i inženjera da razviju proizvode za nadolazeću informatičku eru. Čarls Mekolou, koosnivač i tadašnji CEO u Xerox-u, je znao da će budućnost biti drugačija od onoga što su radili tokom 60-tih godina. Nije hteo da sedi mirno i dozvoli da Xerox propusti da se uzdigne. Mekolou je uviđao i da stvaranje proizvoda informacione tehnologije nije zadatak za Xerox-ov tadašnji istraživački tim. Ovaj tim je bio usmeren na razvoj efikasnijih aparata za fotokopiranje i nije bilo verovatno da će se razvijati na planu personalnih računara. Imajući ovo na umu, Mekolou je osnovao PARC i njegov rad smestio na suprotan kraj zemlje od Xerox-ovog sedišta u Ročesteru. Zaposlio je najveće talente, dao im dovoljno novca i pustio da se late velikih poduhvata.

Za samo sedam godina, u PARC-u su razvijene neke od najimpresivnijih tehnologija našeg vremena: personalni računar, GUI, računarski miš, Ethernet, softver za procesor reči i laserski štampač. Zbog čega prosečni Amerikanac ovo ne zna? Xerox nikada nije uspešno komercijalizovao svoje pronalaske.

Kada je PARC osnovan, za Xerox su bila dobra vremena. Mekolou je imao poverenje investitora i to mu je omogućilo da načini sopstvenu nezavisnu jedinicu i okupi najtalentovanije saradnike. Međutim, kada su u PARC-u napravili PC, korporativni uslovi u Xeroxu nisu bili naklonjeni inovacijama. Novopridošlice, uključujući Canon i Ricoh, su stigle na tržište aparata za fotokopiranje i to je izazvalo ogroman pritisak na Xerox-ove marže. Investitori su postali nespokojni, zahtevali su rast pa se menadžment okrenuo PARC-u. Uz sav teret sveta koji je pao na pleća menadžmenta, Xerox je odlučio da je došlo vreme za velike korake u komercijalizaciji.

Umesto da se utvrdi prava baza kupaca i tehnika prodaje dobro osmišljenim eksperimentisanjem, menadžment je odlučio da progura personalne računare putem postojećih kanala prodaje. Na kraju krajeva, to je bio najbrži način da se potencijalni dolari pretvore u prave. Napustili su pronalazak, a isporuka je postala nova mantra.

Usklađivanje uspostavljenog sistema je obezbedio Xerox-ovom otkriću brže i jeftinije probijanje na tržište nego što bi bilo da su razvijali kompletno nov pristup. Ali to ipak nije uspelo, jer je prodajna sila kompanije osmišljena i trenirana tako da prodaje skup kancelarijski materijal drugačijoj bazi klijenata od one koja bi kupila nove proizvode iz PARC-a. Ova strategija je predodređena na propast. I propast je tačno ono što su postigli.

Xerox je na kraju smanjio istraživanja u PARC-u i napustio

ideju Alto-a, svojih personalnih računara. Danas, Xerox PARC koji vode zaposleni koji su zaista videli potencijal ove tehnologije i verovali u nju, vredi mnogo više nego sam Xerox. Njihov uspeh uključuje tehnološke titane kao što su Adobe i Level 3.

Inovacija je spoj razvoja proizvoda i biznis modela koji ove proizvode isporučuju kupcu za odredjeni profit. On može da proizilazi iz jedinstvene

kompetitivne pozicije, ali zauzimanje takve pozicije ne dovodi neizbežno do inovacije.

U vreme kada je napravljen PARC, Xerox je bila jedina kompanija u svetu koja je mogla da okupi tehničke talente potrebne da se napravi personalni računar. Bila je to jedna od retkih kompanija sa dovoljno snažnim protokom novca da je mogla da sačuva jednu tako skupu operaciju usred nedostatka vremena koje kao kuga pogađa poslovni svet.

Na početku, Xerox je sve radio kako treba. Ali, pod pritiskom, organizacija se okrenula naopačke. Kompanija je otključala budućnost, a nije zadržala skoro ništa od svoje vrednosti.

Da li su Xerox personalni računari mogli da budu veliki uspeh?

Vrlo verovatno, u slučaju da je kompanija omogućila svom poslovnom razvojnom

timu istu infrastrukturu za inovacije i autonomiju kakve je omogućila tehnološkom timu. PARC-u je bio potreban podsticaj da se profitabilno komercijalizuje, kao slab pokušaj da se eksperimentisanjem obezbedi

da ne budu na radaru investitora. U PARC-u, Xerox je okupio nekoliko

delića inovativne slagalice, ali su mu i dalje nedostajali neki delovi.

Da bi imali koristi od transformacionog rasta, direktori moraju da stvore prave uslove za nove

poduhvate kojima bi otkrili sopstvene puteve za profitabilni rast. Moraju da budu strpljivi i posvećeni

tome što rade. Jer rezultati neće biti dovoljno dobri ukoliko im se delimično posvete, ili se posvete pod samo

određenim uslovima.37EKONOMIJA

Fotografija je mnogo više od slikanja prijatelja i rodbine u svečanim prilikama ili na letovanju. To su one slike kada se vaši subjekti poređaju jedan pored drugog, rame uz rame i gledaju u vaš objektiv, nasmejani od uva do uva. Profesionalni fotografi i napredni amateri tu vrstu fotografija nazivaju “streljanje u zoru” i gledaju da nikada kroz svoja sočiva ne propuštaju svetlosni trag sa takvom informacijom. Zašto? Zato što postoji toliko drugih, lepih stvari koje možete da učinite sa svojim aparatom.

Fotografija je umetnost i tako je treba posmatrati. Opet, ukoliko nemate takve ambicije, možete je koristiti kao okupacionu terapiju za rasterećenje od stresa. U Americi već odavno

postoje programi bazirani na fotografiji za oporavak ljudi koji su pretrpeli nervni slom. Trik je upravo u tome što fotografija zahteva da vaš mozak drugačije funkcioniše. Morate stvari da gledate kroz vizuru vašeg aparata i pre nego što ga podignete. Jednostavno, sliku treba da “vidite” pre nego što je načinite. Kao što u bilijaru prvo treba da ugledate potez pa tek onda da se sagnete i nanišanite.

Mi ovde nemamo puno mesta da vam otkrijemo sve tajne fotografije. Za to su potrebne godine iskustva i usavršavanja, rad na sebi i sopstvenom kreativnom izrazu. Zato ćemo učiniti nešto drugo, daćemo vam prve savete kako da zakoračite u svet

fotografije, na pravi način. Tih saveta nema mnogo, ali smo prilično sigurni da ih niste očekivali. To je zato što fotografija liči na život, gde su logika i mehanizmi po pravilu drugačiji nego što se to čini na prvi pogled.

Bilo da je u pitanju digitalna ili analogna fotografija, stvari su u suštini iste. Naša je preporuka da ako ikako možete, učite na analognoj fotografiji, da slikate na pravom filmu.

Svako od vas se do sada susreo sa fotoaparatom. Većina ga verovatno i poseduje, ta mala čuda tehnike nisu više toliko nepristupačna. Pitanje je da li ste ikada pomislili da se bavite fotografijom kao hobijem? Najverovatnije da niste.

FOTOGRAFIJAHOBI KOJI ĆE VAMUČINITI ŽIVOT BOLJIM

1. Koristite analogni fotoaparat sa manuelnim komandamaUkoliko ga nemate, cene su im sada toliko niske da uopšte nije teško pronaći poluprofesionalni ili profesionalni aparat u odličnom stanju. Logika snimanja na filmu je osnova za razumevanje funkcionisanja procesa fotografisanja. To što ste napravili na filmu je pravi pokazatelj da li ste naučili da merite svetlo, određujete otvor blende, ekspoziciju, samim tim i dubinsku oštrinu. Drugo, ništa ne može da zameni taj osećaj iščekivanja da fotografije budu gotove, da vidite šta ste uradili. Na kraju, analogne fotografije možete da držite u ruci a ne da ih gledate na kompjuteru. Fotografije na papiru možete nekome pokazati na bilo kom mestu, u bilo kojoj situaciji i tada su nekako više vredne. 2. Izbegavajte zum objektive

Kada su se pojavili krajem 70-ih godina prošlog veka, zum objektivi promenljive žižne daljine dočekani su kao revolucionarni pronalazak koji će promeniti svet fotografije, što se na neki način i dogodilo. Danas je skoro nemoguće kupiti digitalni aparat bez zum objektiva. Da li su vam potrebni? Nisu, zato što fotografa čine lenjim što neumitno dovodi do zaglupljivanja i ultimativno, opadanja kvaliteta vašeg rada po oba kriterijuma, tehničkom i kreativnom. Zum objektivi UVEK imaju lošiji kvalitet slike od objektiva sa fiksnom žižnom daljinom, zato što imaju u sebi veliki broj staklenih elemenata, sočiva. Dok svetlost putuje kroz puno naslaganih stakala, dolazi do gubitaka usled interne refleksije i krajnja slika trpi deformacije. Zum objektivi uvek imaju slabiji kontrast i kolornu saturaciju od fiksnih objektiva, a obe vrste deformacije (barrel i pincushion) su daleko izraženije. Da ne govorimo o ukupnoj oštrini i kvalitetu renderovanja objekata van fokusa (bokeh) koji u stvari čine da nam je gotova slika prijatna za oko. Bez obzira na to, najveći problem je pomenuti uticaj na mentalni sklop, tj. kreativnost fotografa. Kao i u svakodnevnom životu, kada imate nešto što bi trebalo da vam olakša život, to vas na kraju ulenji i obori kvalitet onoga što radite. Kako to?

Tako što vas zum objektivi ostavljaju u uverenju da se sve može fotografisati tako što ćete cimati zum napred-nazad dok ne pronađete “pravu” vizuru. Dok to radite, najčešće ćete stajati uspravno i nećete se pomerati. Kada imate objektiv fiksne žižne daljine, njegova urođena limitacija vizure će vas naterati da uključite mozak, da razmišljate o tome kako da napravite što bolju sliku. Možda je rešenje da se popnete na obližnje drvo ili da legnete na zemlju... sve opcije su otvorene. Na kraju, čim uključite mozak, slike su odmah bolje.

3. Slikajte objektivnom od 50 mm

Takozvani “normalni” objektiv je najjeftiniji, a paradoksalno, daje najkvalitetnije fotografije u tehničkom smislu. To je zato što njegova jednostavna konstrukcija minimalno deformiše svetlosnu informaciju na putu do emulzije na filmu. U kreativnom smislu, objektiv od 50 mm vas tera da najviše razmišljate. Zašto? Zato što je njegov prikaz najmanje interesantan. Što bi rekao čuveni ruski reditelj Tarkovski: “Umetnost proističe iz ograničenja”. Da biste napravili efektnu fotografiju sa normalnim objektivom, moraćete ozbiljno da angažujete celo svoje biće i to je njegova najveća vrednost - prisiljava vas da budete istinski kreativni. Ne brinite se, neke od najpoznatijih fotografija ikada načinjenih, slikane su upravo kroz ovakav objektiv. Najbolji savet koji možete da dobijete sadrži ogromnu mudrost, a izrekao ga je čuveni Robert Kapa: “Ako vaša fotografija nije dovoljno dobra, to je zato što niste prišli dovoljno blizu”. Mislite o tome. Kada jednom u potpunosti ovladate objektivnom od 50 mm, pređite na 35 mm, pa na 85 mm, pa na 28 mm, zatim 105 mm, sledi 24 mm, 135 mm... To je proces, sve drugo je preskakanje, a toga, kao što znamo, u životu nema.

4. Odaberite temuNišta lakše od ovoga. Odredite sebi temu za fotografisanje i ustrajte neko vreme na njoj, dok ne postignete rezultate kojima ćete biti zadovoljni. To može biti bilo šta, slikanje ljudi na ulici, pijaca, portreti.

Nadamo se da smo vam bar malo približili svet fotografije. To je hobi koji vam zaista može promeniti život, učiniti ga kvalitetnijim. Za sve vas koji ste pod stresom od posla, fotografija je hobi sa ogromnim potencijalnom da vas mentalno rastereti i učini da lakše prolazite kroz svakodnevne probleme.

39

41EKONOMIJA

EKSKLUZIVNAPONUDAKOMERCIJALNE BANKE KREDITNE LINIJE EVROPSKOG FONDA ZA JUGOISTOČNU EVROPU (EFSE)

KREDITI ZA OBRTNA SREDSTVAnamenjeni su finansiranju obrtnih sredstava, izvoza, zaliha i potraživanja i za ostale namene.

Ojačajte svoju poziciju u pregovorima sa dobavljačima, proširite ponudu i kvalitet vašeg asortimana, ostvarite rast poslovanja uz EFSE kredite. Odobravaju se na rok do 36 meseci i u iznosu od 1.000 do 100.000 evra. Postoji mogućnost korišćenja pripadajućeg grejs perioda do 3 meseca.

Primer kredita na rok od 12 meseci sa iznosom i mesečnim anuitetima:

EFSE KREDITI ZA INVESTICIJE takođe su namenjeni za kupovinu opreme, mašina i vozila, kupovinu i izgradnju poslovnog prostora i refinansiranje sopstvene investicije realizovane u poslednjih 12 meseci. Rok otplate kod ovih kredita je do 60 meseci, a ukoliko je kredit namenjen za kupovinu ili izgradnju poslovnog prostora, rok može da bude 84 meseca. Iznos kredita je od 3.000 do 100.000 evra. Grejs period je do 6 meseci za kupovinu opreme, mašina i poslovnog prostora, a kad je u pitanju izgradnja poslovnog prostora pripadajući grejs period je do 12 meseci.

Koristite EFSE kredite da ojačate poziciju u pregovorima sa dobavljačima, proširite ponudu i kvalitet vašeg asortimana, ostvarite rast poslovanja.

Komercijalna banka, meni najbliža

Izuzetno povoljni krediti iz kreditne linije Evropskog fonda za jugoistočnu Evropu (EFSE) namenjeni su preduzetnicima i malim preduzećima za finansiranje obrtnih sredstava i za investicije.

MAROKONA GRANICI SVETOVA

4343ZABAVA

Maroko. Po društvenom uređenju ustavna monarhija. Preko 32 miliona ljudi živi u području omeđenom Sredozemnim morem na severu, Atlantikom na zapadu, Zapadnom Saharom na jugu i Alžirom na istoku. Zapadna Sahara pripada Maroku, ako pitate Marokance. Postoje i drugačija mišljenja, ali to nije predmet ovog napisa premda je izvor određenih napetosti u regionu. Najstarije ljudske naseobine na ovom području datiraju 200.000 godina unazad. Novija istorija obuhvata samo poslednjih šest hiljada, a mi ćemo se ukratko pozabaviti “skorijim“ događajima. Berberi su starosedeoci. Ova plemena pamte Feničane, Rimljane, Vandale, Vizigote i mnoge druge. Pamte i sedmi vek obeležen dolaskom Arapa koji donose svoju novu religiju. Berberi i Arapi čine većinu današnjeg stanovništva Maroka, a oba etnosa pripadaju sunitskim muslimanima. Zvanična politika bi se mogla okarakterisati kao islamski liberalizam. Zemlja je okrenuta saradnji kako sa zemljama istoka, tako i sa zapadnim svetom.

Pozicija mosta među kontinentima, kulturama, uticajima, neminovno dovodi do njihovog preplitanja. Velika carstva pod srednjevekovnim dinastijama Almoravida i Almohada imala su svoje teritorije u Evropi. Odatle potiču mnogi segmenti specifične marokanske kulture, baš kao što je ostavljen neizbrisiv pečat na evropskom kulturnom nasleđu. Evropski, pretežno francuski, uticaj pojačan je tokom kolonijalnog perioda. Formalno nezavistan od 1956. godine Maroko je danas nezamisliv bez francuskog jezika. Inače postoji rastuća populacija Francuza i Španaca koji svoje penzionerske dane provode u ovoj zemlji.

Aktuelni kralj Mohamed VI pripada dinastiji Alauita koja je na vlasti od 1666. godine. Vek kasnije, 1777. godine Maroko postaje prva zemlja na svetu koja priznaje Sjedinjene Američke Države kao nezavisnu naciju. Glavni grad je Rabat. Najveći grad je Kazablanka sa više od šest miliona stanovnika.

Esaurija

Zima nas tera na razmišljanje o toploti. Možemo da čekamo proleće ušuškani u toplim stanovima, posmatrajući kroz prozor okasnele ptice selice kako hitaju na jug. Ili možemo da se otisnemo na put. Kopnom do Španije, pa uz obalu, sve dok ne ugledamo jednu od najpoznatijih stena na svetu. Gibraltarski moreuz je u svom najužem delu širok 14,3 km. Poređenja radi Dunav je kod Golupca širok 6,5 km. Malim čamcem do Rumunije i nazad, ili malo većim do Afrike. Vremenski slična dužina plovidbe. Sličnosti se tu završavaju. Stupajući na marokansko tlo ulazite u svet sasvim drugačiji od onog na koji ste navikli.

MAR

OKO

- NA

GRAN

ICI S

VETO

VA

45ZABAVA

Poput niske bisera ređaju se imena gradova: Marakeš, Tetuan, Tanger, Agadir, Fes. Svaki sjaji na drugačiji način. U Fesu se nalazi Al-Karouin Univerzitet. Osnovan kao medresa, versko učilište 859. godine, danas se bori za laskavo priznanje najstarijeg univerziteta na svetu. Poznat kao “Meka Zapada“ ili “Atina Afrike“, Fes (ili Fez) je i mesto u kome se nalazi najveća svetska urbana oblast bez automobilskog saobraćaja. Njegova medina (stari deo grada, obično ograđen zidinama, česta pojava u gradovima na severu Afrike) je uz pomenuti kuriozitet poznata i po tome što je stavljena na UNESCO-vu listu svetske kulturne baštine.

Zamislite mesto nalik košnici, izmešajte sve boje vidljivog spektra, žamor hiljada glasova izmiksujte sa ritmom uličnih svirača, žonglera, gutača vatre, dodajte još prodavce začina, voća, ljude dobrih namera, sitne prevarante, krotitelje zmija. Sada to što ste zamislili pomnožite sa 100. Rezultat se zove Đema el Fna. Najveći gradski trg u Marakešu, nekadašnjoj

prestonici po kojoj je država dobila ime. Noću pomenuti spisak dopunite prodavcima hrane, jer tada se ceo trg pretvara u veliki restoran na otvorenom. Svaki kadar koji ulovite ovde je premijera čiju reprizu najverovatnije nećete videti. Prizor koji ćete možda gledati čitavih nedelju dana su vaše sopstvene šake istetovirane ornamentima. Ne brinite, tetovaže se rade kanom i privremene su. Za plaćanje ste

Marokanska pustinja

Pijaca u Marakešu

se ionako dogovorili beskonačnim cenkanjem. Ako ne volite da se cenkate onda ovo nije mesto za vas. Ma koliko da ste vešti u ovom “sportu” na kraju dana shvatate da su vas ipak ”odrali“. Makar je bilo zabavno. Suk, tradicionalna otvorena pijaca, mesto je koje ne smete zaobići ako ste skloni šopingu. Oni skloni uživanju u arhitekturi biće opčinjeni “crvenim gradom“. Posetite palate Bahia i El Badi. Prelepu botaničku baštu “Jardins Majorelle“ originalno podignutu 1931. obnovio je čuveni kreator Iv Sen Loran. Blizina Atlaskih planina utiče na klimu čineći je pogodnom za uspevanje najraznovrsnijih biljaka. Nekadašnji vladari Marakeša su svoju moć pokazivali i raskošnim baštama podignutim tako blizu Sahare. Iskoristite priliku da obiđete i okolne destinacije. Ako uspete da otkrijete koji vodiči su licencirani za taj posao postali ste velemajstor putovanja. Informacija

za sve koji imaju živaca za iznenađenja je da low cost kompanije lete od Madrida do Marakeša za 12 evra.

Do Kazablanke možete stići za oko četiri sata prijatne

Ait Ben-Hadu

47ZABAVA

DžamijaKutubija,Marakeš

Hemfri Bogart i Ingrid Bergmanu filmu “Kazablanka” (1942)

vožnje vozom iz Marakeša. Ili brodom iz svakog dela sveta. Šestomilionska metropola spaja sirotinjske udžerice sa modernim neboderima u neponovljivu vibrirajuću sliku. Poseta medini može da se završi pre nego što je počela. Oko zidina nalaze se hiljade prodavaca svega i svačega. Na ovom buvljaku imate osećaj da se vaša davno zaboravljena igračka iz detinjstva nekim čudom krije baš tu, na sledećoj gomili robe. Lako je izgubiti pojam o vremenu ovde. Unutar gradskih zidina nalazi se zelena pijaca. Još jedno mesto koje jede vreme brže no što bi to bilo pristojno. Ako niste probali plodove kaktusa ovo je šansa.

Malo dalje talasi Atlantika zapljuskuju velelepnu džamiju Hasana II. Njen pokretni krov težak preko 1.100 tona pravljen je od kedrovine. Proverite na vreme da li ste ispraznili karticu fotoaparata. Tako je lako napuniti je slikama ovog reprezenta islamske arhitekture.

Marokanska kuhinja svojom raznolikošću zahteva opis formata ozbiljne knjige. Osim pomenutih začina, obavezni su kus-kus, piletina, govedina, pa sve to na bezbroj načina. Najpopularniji napitak je zeleni čaj sa lišćem mente. Ukoliko poželite da posetite Rikov kafe iz čuvenog filma “Kazablanka“, nećete ga pronaći. Postoji mesto koje ga glumi, otvoreno od strane jedne preduzimljive Amerikanke. Original je srušen odavno. Pitanje je da li je to stvarno bitno. Jer kada je Maroko u pitanju, slobodno možemo iskoristiti citat iz pomenutog filma: „Mislim da je ovo početak divnog prijateljstva.“

MAR

OKO

- NA

GRAN

ICI S

VETO

VA

POSTANI RIBOLOVACNikada nije kasno da uradiš nešto dobro za sebeStari Kinezi kažu da svaki dan proveden u ribolovu ne ulazi u ukupan broj dana koji nam je predodređen za život. U našoj tradiciji, ribolov je poznat kao zanat kojim se bavio sveti apostol Petar. Činjenica jeste da je malo ko svestan da je u pitanju jedan od najstarijih zanata na svetu, pošto je ribolov vremenom prerastao u hobi. U Srbiji se procenjuje da se oko 200.000 ljudi aktivno bavi ribolovom. Iako to zvuči impresivno, treba imati u vidu da se u nekim drugim, razvijenijim zemljama na ribolov gleda mnogo ozbiljnije. Najveće tržište na svetu je svakako ono u Sjedinjenim Američkim Državama i koliko je tamo ribolov važan deo života govori podatak da svaki američki predsednik jednostavno mora da bude aktivan ribolovac. Jedini izuzetak od tog pravila u poslednjih 50 godina je bio Bil Klinton. Bušovi love basove i pecaju na moru, dok je Obama strastveni mušičar. Slike američkih predsednika u ribolovu su obavezan deo propagandnog paketa svakog od njih i nije čudno što se i ruski predsenik Putin odlučio da „zabaci koju“ pred kamerama službenih fotografa. Glasači - ribolovci takve stvari i te kako uzimaju u obzir.

49ZABAVA

Svako od nas je barem jednom imao prilike da se okuša u ribolovu. Neki su kao deca na moru pecali „na prst“, druge su očevi vodili na obližnje jezero da pecaju „bambusima“ na plovak. Neki od nas se pod stare dane vrate tom sportu, neki nikada. Ovaj tekst je namenjen ovim drugim.

Činjenica je da je svet ribolova paralelan sa svakodnevnim svetom. Kada ste na vodi, sve izgleda potpuno drugačije.Problemi nestaju tokom tih nekoliko sati, voda kao da odnosi sve. Ljudi koje sretnete u ribolovu su po pravilu srdačni, iskreni i opušteni. Koliko je život na vodi drugačiji od stvarnosti osetite kada se vratite u život posle dana provedenog na pecanju. Jedan naš poznati ribolovac kaže da kad ode na pecanje „po propisu“, što znači da ode na pecanje rano ujutru, po mraku i vrati se uveče, takođe po mraku, sutra se oseća kao da je proveo 10 dana na planini.

Kako početi?Ništa lakše. Danas je oprema drastično pojeftinila, zahvaljujući ogromnoj produkciji u Kini. Karbonski štapovi koji su tokom 90-ih koštali po 500-600 nemačkih maraka, danas se mogu kupiti za par hiljada dinara.

Samo idite u obližnju ribolovačku radnju i raspitajte se. Recite da želite da počnete sa ribolovom i imajte ideju koja vrsta vas zanima. To može biti ribolov na plovak, dubinku ili varaličarenje. Nemojte platiti više od 6.000 dinara za štap i mašinu. Takav komplet će vas godinama verno služiti.

Sledeći korak je da nađete partnera za ribolov. Neka to u početku bude prijatelj za koga znate da redovno peca. Neka vas on posavetuje u vezi sa priborom. Ribolovci obožavaju da pričaju o priboru, isto koliko i o navikama riba. Neki u šali kažu da je lakše naći ženu nego pravog partnera za ribolov. On mora da voli istu tehniku, da pecate iste vrste ribe, da se odnosite prema ulovljenoj ribi na isti način. Takmičarski duh mora da vam bude usklađen, da ima slobodnog vremena kada i vi. Važno je da imate o čemu da pričate na putu do vode i nazad...

Jednom kada se nađete na vodi, biće vam jasno koliko ribolov dobro utiče na čoveka. Sve brige, crne misli i stres voda jednostavno odnese. Još kada vam riba uzme mamac i krene adrenalin da radi... bićete zauvek upecani. I vaš život će postati bolji.

Boranija u bešamel sosu

Svinjski kare u lisnatom testu

Potrebni sastojci:400 g zelene boranije, 2 glavice crnog luka, 1 čen belog luka, 2 kašike DOBRO brašna, 50 g putera, 2,5 dl mleka, ulje, so, biber,origano, začinska paprika DOBRO

Priprema:Iseckati glavicu luka i prodinstati je na malo ulja sa sitno seckanim belim lukom. Dodati boraniju, začine po želji i naliti sa malo vode. Krčkati na laganoj vatri dok boranija ne omekša, a suvišna tečnost ne uvri. U drugoj posudi otopiti puter, dodati kašiku brašna i dobro izmešati. Polako dodavati mleko uz stalno mešanje. Kada se bešamel zgusne sjediniti ga sa boranijom i preručiti u vatrostalnu posudu. Zapeći u zagrejanoj rerni da uhvati koricu. Crni luk iseći na kolutove, uvaljati u brašno, malo propržiti i time garnirati boraniju.

Potrebni sastojci:1 paket DOBRO lisnatog testa,800 g svinjskog karea, 100 g mesnate slanine,200 g šampinjona, 200 g oraha, 2 praziluka,1 jaje, DOBRO senf, so, biber, maslinovo ulje

Priprema:Kare očistiti od žilica, posoliti i pobiberiti. Propržiti ga sa svih strana na zagrejanom ulju. Slaninu iseckati na kockice i propržiti. Izvaditi kockice slanine i u masnoći koju je pustila prodinstati iseckani praziluk. Kada omekša dodati šampinjone isečene na manje komade i nastaviti sa dinstanjem. Orahe iseckati ili krupno samleti. Kada su pečurke skoro gotove dodati orahe i kuvati dok suvišna tečnost ne uvri. Vratiti kockice slanine u ovaj fil, dodati žumance i dobro izmešati. So i biber dodati po želji. Lisnato testo razvući oklagijom u pravougaoni oblik. Fil ravnomerno naneti preko testa. Kare premazati senfom, staviti na fil i zatim pažljivo urolati tako da sa spoljne strane bude samo testo. Premazati belancetom i peći 30 minuta na 220˚C.

RECEPTI

Zimski mafini

Pastrmka sa bademima

51ZABAVA

Potrebni sastojci:2 jajeta, 2 dl mleka, ½ šolje ulja,2 šolje DOBRO brašna, 1 šolja DOBRO šećera,1 vanilin šećer, 1 prašak za pecivo,1 pomorandža, 1 DOBRO šlag,1 mleveni cimet, rum

Priprema:Razdvojiti belanca od žumanaca. Belanca umutiti da budu penasta i zatim polako dodati žumanca, mleko, ulje i rum po želji. Brašno, šećer, vanilin šećer, prašak za pecivo i cimet dobro izmešati i polako dodati u smesu uz stalno mešanje da bi se razbile grudvice. Dodati sok od pola pomorandže, izmešati i sipati smesu u kalup za mafine. Peći u rerni na 180˚C dok ne porumene (25 - 30 minuta). Dodati drugu polovinu soka od pomorandže u DOBRO šlag i time filovati ohlađene mafine. Ukrasiti ih rendanom kandiranom korom pomorandže.

Potrebni sastojci:4 pastrmke od 250 g, 200 g badema, 1 veza peršuna,3 čena belog luka, 1 limun, so, biber, maslinovo ulje

Priprema:Očišćene i oprane pastrmke prosušiti. Zaseći ih nožem po bokovima tako da se naprave zarezi. Tako pripremljenu ribu premazati maslinovim uljem i posoliti. U zareze ubaciti komadiće sečenog limuna. U blenderu pomešati 150 g badema sa vezom peršuna, belim lukom, limunovim sokom i maslinovim uljem, tako da se napravi gusta smesa. Posoliti je i pobiberiti po želji i njom filovati ribe. Napunjene ribe staviti na pleh (koristiti papir za pečenje) i peći 30 minuta na 200˚C. Preostale bademe iseći na listiće i posuti ih po pastrmkama kada su skoro pečene. Vratiti pleh u rernu i zapeći jelo još 5 minuta. Servirati uz bareni krompir sa peršunom i grilovano sezonsko povrće.

SUDOKU GALERIJAENIGMATIKA

53ZABAVA

BELA UKRŠTENICA

OSMOSMERKA

ENIGMATIKA