Snovi i njihovo tumaenje

TEMA: Snovi i njihovo tumaenje

www.BesplatniSeminarskiRadovi.comUVOD

Nai snovi, treba da proue i naue nae budno neznanje,

svestan deo linosti, jer san vidi i dublje i dalje nego dan

openhauer

San je stanje u koje organizam oveka dolazi postepeno i neprimetno prekidajui pri tome vezu sa spoljnim svetom. Za vreme sna u organizmu se obavljaju samo najvanije funkcije, neophodne za ivot: disanje, rad srca i matanje psihe. To je bioloka potreba i slui za odmaranje ljudskog organizma.Za vreme sna psiha oveka radi i oveku se priinjavaju razni mogui i nemogui doivljaji. Sve ono to ovek doivi na javi, ostaje zapisano u njegovom mozgu. Za vreme sna psiha oveka prezentuje i zapisane dogaaje, malo izmenjene, doterane ili izmeane, pod odreenim uslovima i u odreenim momentima. Ali postoje i dogaaji koji se jave u snu, a koje ovek nije nikad doiveo i dogaaji koji nemaju nikakve veze ni sa naom prolou ni sa stvarnim ivotom. U tim nestvarnim, nikad doivljenim, fiziki, psihiki i tehniki nemoguim dogaajima i doivljajima koje ovek proivi u snu lei tajanstvenost ovekovih snova. Ti misteriozni, nemogui i na javi nikada nedoivljeni snovi dali su oveku povoda da se pozabavi snovima i da ih pokua odgonetnuti.Snovi nam najpotpunije pomau u prouavanju nesvesnog i spoznavanju samog sebe. Veina ljudi odrasta u pogrenom uverenju da su snovi nevani i sporedni u ivotu, ali to je netano. U snu mi nemamo kontrolu nad dogaajima, kao dok smo budni. Sve dok smo budni kontroliemo stvari i utiemo na njih, ali u snu mi nismo gospodari dogaanja u vlastitom ivotu. San prelazi granicu nae moi i nae svesti, i mi, dotadanji ivot koji smo vrsto drali u rukama, preputamo nesvesnom da ga vodi i proivi po svojoj volji. Svaka misao koja zakorai u svesno automatski prestaje da bude san.

San po scenariju nije mogu. Svaki san je u poetku nepoznat; nepoznavanje sna vodi nemiru. San kome ne moemo dati objanjenje i koji ne razumemo, stvara duboki nemir. Nemir je taka s koje se polazi u traenje znaenja sna. San oveka vodi u istraivanje.....

Mnogi istraivai ljudske due posvetili su svoje vreme snovima, u nadi da e otkriti smisao i znaaj snova. Neki od njih su ostavili veliki trag u istoriji prouavanja snova, poput Frojda i Junga, i doli do zakljuka da znaenje sna treba najpre traiti u ivotu onoga koji sanja. San je pojava koja je posebna za svakog oveka, u kojoj se samo ponekad sreu elementi iz kolektivne svesti. Da bi sanjao ovek mora da ivi, da aktivno posmatra svet oko sebe, a san je taj koji e oveka staviti pred vlastiti ivot, oi u oi sa njegovom istinskom stvarnou.ISTORIJA SNOVA

Mi smo predivo od kojeg se snovi tkaju,

i na ivot malen uokviren je snom Snovi su uvek opinjavali ljude. Jo od najstarijih vremena, sve dokle dopiru tragovi istorije, ovek je svojim snovima pridavao nekad vei, a nekad manji znaaj. Snove je delio na dobre, zle i neutralne. Od snova je zavisilo da li e se prihvatiti nekog posla ili ne. Na osnovu nekog sna ovek je protumaio da li e mu se ivot poboljati ili e biti jo tei. Za veliki deo onoga to ga je pritiskalo ili to mu je bilo nepoznato, ovek je traio razreenje u snovima.

Na sociokulturnoj mapi drevnih civilizacija, snovi su imali povlaen status. Kult sna i njegovo tumaenje bili su ugraeni u sve vane forme privatnog i javnog ivota. Tumaenje snova bilo je namenjeno samo odabranima. Tokom istorije civilizacije u mnogim drutvima snove su koristili vraevi da bi postavili dijagnozu neke bolesti ili uli u spiritualni svet. Najznaajnija misija sna bila je spoznavanje budunosti, u ovekovoj tenji da rastumai sopstvenu i sudbinu sveta u kome ivi.

Stari Egipani i Grci su verovali da su to poruke od Bogova, stari Rimljani su im se obraali kako bi od njih dobili savet ili proroanstvo, a i danas je u brojnim, civilizacijom neiskvarenim, kulturama praenje i tumaenje snova vaan deo obrednog i svakodnevnog ivota. Za budiste su snovi znakovi koji presecaju putanje miljenja i pred sanjaa izranjavaju maglovito poput odraza u ogledalu, dok su kineski mudraci drali da su snovi dogaaji onda kad se dua, hun, privremeno odvoji od tela i tada moe razgovarati sa duhovima, duama mrtvih ili sa bogovima. I stari i novi zavet puni su snova koje alje Bog da bi na taj nain preneo svoje poruke i naredbe. Prorok Muhamed smatrao ih je razgovorom izmeu oveka i njegovog boga i sa svojim je uenicima svakodnevno razgovarao o njihovim snovima. Najstariji otkriveni spisi posveeni snovima potiu iz drevnog Egipta, u kome su snovi bili tesno povezani sa visokom politikom. Stari Egipani su verovali da ovekova dua u snu biva oslobodjena telesnih okova i uranja u nebeski praokean da bi, nakon buenja, izronila podmlaena, osveena i oiena. Praokean je simbolizovao carstvo mrtvih. Dijalog smrtnika i bogova kroz san bio je pod nadzorom svetenika, posveenih tumaa snova. Verovatno najpoznatiji san bio je san jednog od egipatskih faraona o kravama i kukuruzu.Naime, on je sanjao kako iz reke Nil izlaze sedam jakih, podgojenih i zdravih krava, a odmah za njima sedam mravih, slabih i bolesnih krava koje prodiru one prethodne. Odmah za tim snom usledio je sledei sa sedam velikih i bogatih stabljika kukuruza i sedam malih i bez zrna koji prodiru one dobre. Egipani su protumaili ovaj san kao sedam plodnih godina posle kojih e nastupiti sedam neplodnih, to bi znailo da treba da se pripremi dovoljno hrane, to su i uinili. Ispostavilo se da su bili u pravu, i ovaj san im je pomogao u preivljavanju onih sunih godina.Grki ovek je bio ubeen da ivi u svetu prenaseljenom znacima. Proroanstva su bila celoviti deo duhovnog i kulturnog ambijenta, a najvei znaaj pridavan je snovima. U staroj Grkoj nisu svi snovi bili dostojni tumaenja, ve samo oni koji su se tretirali kao poslati od bogova, demona ili heroja. Meutim, Grci su se razlikovali po tome to nisu negovali kult proroka, tj. nisu priznavali pravo tumaenja snova samo odreenim pojedincima.Snovi su oduvek bili i tema razgovora, pa je u narodu ili usmenoj knjievnosti sauvano mnogo naina njihovih tumaenja. I u naoj narodnoj knjievnosti snovi nagovetavaju budue dogaaje. Snovima se i dan danas bave umetnici, slikari i knjievnici. San ima burnu prolost poput kakvog besmrtnika koji odvajkada ivi, ne odaje tajnu svog postojanja do kraja, i nikada ne umire.

Mnogi od savremenih knjievnika koriste motiv snova u svojim delima, a pojedini piu o naunicima i psiholozima koji su se bavili izuavanjem snova u prolosti. Snovi su pronali svoje mesto u knjievnosti katkad kao simboli neeg lepog kao najlepi san , a nekad kao simbol zla kao najgora nona mora .ANALIZA SNOVAU knjigama psihologije mnogo se pie o snovima. U njima se pre svega priaju i analiziraju snovi bolesnika. Kroz san, osoba pria o prostoru u kojem se nalazi njena intima; pria o onom sto je proivela, o prolosti, o onome to osea, o svojim oekivanjima, eljama, nadanjima, strahovima. San tako otkriva ivot. Poznavanje sna vodi poznavanju ivota. Svrha analize sna, u ovom je sluaju, razumevanje ivota. Razumevajui ivot lake razumemo i snove; tako se lake moe doznati koju terapiju primeniti u odreenom sluaju. ini se da je san samo doivljaj u kojem se nalazi ono sto proivimo dok smo budni. Ipak smo svesni da je san podruje koje ne podlee zakonima razuma koje koristimo dok smo budni. Stoga je nuno pogledati ga iz drugog ugla.Snovi nam govore u slikama. Te slike imaju neku udnu povezanost jer se u stvarnosti nikada nisu pojavile takve niti su se dogaaji, koji se pojavljuju u slikama, zbivali zajedno. San ima svoju logiku kojom povezuje dogaaje; san stvara svoj sled dogaaja. On uzima delove i trenutke iz raznih faza ivota i slae ih jedne uz druge te tako nastaje nelogian sled slika koje mi nazivamo snovima. Te slike, koje u datom trenutku izlaze na povrinu kroz san, dolaze iz podruja u kojem su ostale zapisane. Slike su doivljaji iz ivota. San kao doivljaj vie nije samo ono sto smo videli, proiveli, nego i ono sto smo osetili, ono ega i nismo svesni, ali nam se urezalo duboko u seanje. Ono sto je doivljeno ostaje najivlje zapisano u oseajima. im malo zaemo u vlastitu intimu, ona nam ponovno otvara nau podsvest. Ona budi oseaje. im se setimo nekih stvari iz nae prolosti, sa seanjem se probude i oseaji. Oseaji su upravo ti koji najvie i najdue pamte . Oseaj ne zaboravlja ono to se dogaalo. Oseaj ne zaboravlja kada smo bili povreeni, kada nam je naneseno zlo, ko nam je ta uinio. Oseaj je takav da, i nakon dugo vremena, vrlo precizno govori o tome ta se dogaalo s nama i kako smo proivljavali odreene ivotne trenutke. Oseaji su tako plodovi nae prolosti. Kroz san upravo govore oseaji kojih esto i nismo svesni. San je i trenutak oslobaanja, jer govori i o onome sto nas pritiska, a da ne znamo pravi razlog tog pritiska u samim snovima. Oseaji su ti koji stvaraju slike, stvaraju snove. Za razumevanje sna potrebno je razumeti i ono to nose oseaji. Taj unutranji, skriveni svet zapisan u oseajima pomae nam u razumevanju snova. Psihologija nastoji otkriti smisao snova da bi pomogla u razumevanju ivota i ozdravljenju bolesnog stanja, jer kroz snove upoznaje ovekovo nesvesno i njegovu intimu. San moemo povezati s naim oseanjima, moemo ga povezati s naim odreenim proivljenim iskustvima, moemo ga povezati i s naom podsveu, a ipak nismo u stanju jasno rei zato se neki san upravo tada pojavljuje. Frojd i Jung su smatrali da se snovi mogu razumeti jedino na temelju prethodnog poznavanja potpune ivotne prie oveka iji je san, pa uz pomo budnih asocijacija pacijenta na zbivanje u snovima.FROJDOVA TEORIJA SNOVA

Snovi su kraljevski put u nesvesno

Frojd Sigmund

Frojd Sigmund, austrijski lekar roen je 1856. u dananjoj Moravskoj, a umro u Londonu, 1939. godine. Frojd je utemeljiva psihoanalize. Nakon njega, svest predstavlja samo deo psiholokog ivota, iji se drugi deo nalazi u nesvesnom. Zasniva novu disciplinu, psihoanalizu i razvija novu koncepciju o oveku. U psihijatrijsku slubu stupa 1883. godine, ali tek 1895. odustaje od hipnoze u korist metode slobodnih asocijacija. Knjigu Tumaenje snova objavio je 1900. godine, godine koja je poznata kao poetak psihoanalize. Interesantno je to to je knjiga izdata u samo jednom primerku, to dokazuje da ljudi jo uvek nisu verovali u mo svojih snova.Frojd je teorijom snova nazivao jedan iskaz o snu koji pokuava da sa jednog gledita objasni to je mogue vei broj njegovih osobenosti .Za Frojda snovi su poruke iz ljudske podsvesti, razgovor sa samim sobom, tajne ifre i znakovi onoga to se deava u dubini ljudske due. Po Frojdu san je izopaena zamena za neto drugo, nesvesno, a zadatak tumaenja snova je da nae to nesvesno. On s ljubavlju uporeuje svoju metodu tumaenja snova s radom arheologa na deifrovanju heroglifa. Frojdova izvorna tehnika bila je tehnika slobodnih asocijacija, pridavao je vanost snovima kao polaznoj taki koja krije pravo znaenje slika iz sna. Pokazao je razliku izmeu sadraja doivljenog u snu, iji iskaz nema primarnu vrednost, a na drugoj strani ukazuje nam na onu skrivenu, latentnu elju koja krije pravo znaenje slika iz sna. Snovi ne ponavljaju verno podatak iz stvarnosti (nadraaj), ve ga prerauju, prave radije aluziju na njega, zamenjuju ga neim drugim. Tu aluziju treba onda odgonetnuti i otkriti ta aluzija skriva, a san poruuje. Snovi mogu da sadre ak i ono to je davno zaboravljeno u svesti, injenice iz detinjstva ili rane mladosti. Nae svesno ne pamti tako dobro, kao nae nesvesno u kome su injenice i dogaaji smeteni i dobro sauvani, kao u memoriji raunara. Svakako, poneto iz te memorije nikada ne dobije vizualni prikaz, ali poneto se odsanja. San nikada ne predstavlja stvari ba onako kako su se ta deavanja odigrala u stvarnosti. To bi za nau zagonetnu, nesvesnu stranu uma bilo isuvie prosto. San preteno misli u vizuelnim slikama, ali ipak ne iskljuivo u njima. On radi takoe sa slunim slikama i u manjoj meri sa utiscima koje daju ostala ula. Mnoge stvari se i u snu javljaju jednostavno kao misli ili predstave. San isplete mreu od niza deavanja, misli i slika, preklopljenih jedna preko druge, i izloi ga snevau kao film na platnu. Sneva, kao najpaljiviji i jedini gledalac najee ne razume i ne shvata svoje remek delo i ostaje zbunjen. Ako je san delimino prost, onaj ko ga je sanjao moe sam da proba da ga protumai, u suprotnom je pronalaenje latentne misli sna, koja je od presudnog znaaja, veoma oteano jer je dobro skrivena. Frojd je tvrdio da postoji posebna funkcija psihe cenzura koja izokree slike sna, ini ih neprepoznatljivim i titi san od udarca neugodnih seanja. Izopaenje sna je ono to ini da nam se san prikazuje tako udan i nerazumljiv. Svuda, gde u oiglednom snu ima praznina, za njih je kriva cenzura sna. Cenzura proizvodi ublaavanja, pribliavanja, nagovetavanja deavanja u snu. Isputanje, preinaavanje, pregrupisanje materijala jesu dejstva cenzure sna i sredstva za njegovo izopaenje. Sama cenzura snova je jedan od uzroka za njihovo izopaenje. Za Frojda snovi su uvari spavanja, a ne naruitelji. Frojd tvrdi da ovek ne bi sanjao da se u toku spavanja nije pokrenulo bilo ta to mu smeta, a san je reakcija na ovu smetnju. ulni nadraaj koji se u nama javljaju dok spavamo mogu vrlo lako postati izvori snova. Takvih nadraaja ima itav niz, poev od neizbenih koje stanje spavanja sa sobom donosi ili ih samo s vremena na vreme mora dopustiti, pa do sluajnog nadraaja buenja koji je pogodan ili odreen za to da spavanju naini kraj. Svaki nejasno zapaeni um budi u snu odgovarajue slike, npr. grmljavina nas premeta u centar bitke, kukurikanje petla moe se kod oveka pretvoriti u krik straha, kripa vrata moe da izazove snove o razbojnikim provalama i sl.

Ljudi sanjaju o onome to preko dana rade i o onome to ih u budnom stanju interesuje. Ovo interesovanje koje se iz budnog ivota prenosi i nastavlja u snu ne bi predstavljalo samo psihiku vezu koju san povezuje sa ivotom, nego prua i jedan izvor za snove.RAD SNAOnaj rad koji skriveni san preobraa u oigledni naziva se rad sna. Materijal koji stoji na raspolaganju radu sna ine misli, od kojih neke mogu biti nepriline i neprihvatljive, ali su nainjene i izraene konkretno. Te misli prevode se radom sna u neki drugi oblik, a udno je i nerazumljivo da se pri tom prevoenju, prenoenju kao na neko drugo pismo ili jezik, primenjuju sredstva stapanja i kombinovanja. Rad sna obrauje suprotnosti skrivenog sna, koji se kao i slaganja izraavaju istim oiglednim elementom. Radom sna se sadrina misli rastavlja na svoje sirovine: predmete i radnje. Broj deliminih snova, u koje je jedan san rastavljen, po pravilu je u vezi sa brojem glavnih predmeta, sa nizovimmisli u skrivenom snu. Jedan kratak prethodni san moe da stoji prema opirnijem glavnom snu, koji mu sleduje, esto u odnosu nekog uvoda ili neke motivacije. Rad sna se sastoji iz etiri faze: Saimanje Pomeranje Pretvaranje misli u vizualne slike Sekundarna obradaSaimanje: moe nekad izostati, ali po pravilu postoji i vrlo esto je ogromno. Rad sna se trudi da dve razliite misli same time to bira neki viesmisleni predmet ili osobu u kojoj se obe misli mogu sloiti. Saimanje ini san neprovidnim. Oigledni san ima manje sadraja nego skriveni, koji je bogatiji i obimom i sadrinom, pa se skriveni elementi koji imaju neto zajedniko skupljaju, sastavljaju se u jednu celinu za oigledni san. Jedan oigledni elemenat odgovara veem broju skrivenih elemenata. Saimanje nastaje time to se: Izvesni skriveni elementi izbacuju. Od ponekih kompleksa skrivenog sna prelezi u oigledni san samo jedan odlomak.

Skriveni elementi koji imaju neto zajedniko skupljaju se, stapaju u jednu celinu za oigledni san.

Pomeranje: je delo cenzure sna i ima dva ispoljenja:

Jedan se latentni elemenat zamenjuje neim udaljenim, nekom aluzijom. Psihiki naglasak prelazi s jednog vanog elementa na neki drugi nevaan, tako da se ini da je san pomerio svoje teite, pa izgleda udnovat.Aluzija pomou pomeranja, u snu, je u vezi sa elementom koji zamenjuje preko najudaljenijih odnosa, pa je zato nerazumljiva. Elementi koji se u sadraju sna istiu kao bitni, sastavni delovi nipoto ne igraju istu ulogu u mislima sna. Ono to je u mislima sna oigledno bitna sadrina, u snu ne mora uopte biti zastupljeno.Pretvaranje misli u vizuelne slike: je psiholoki najinteresantnija faza. Ona kae da nije sve u mislima podvrgnuto tom pretvaranju, poneto zadrava svoj oblik, pa se u oiglednom snu pojavlja kao misao ili znanje. Vizualne slike su ono to je bitno u stvaranju snova. Kod rada sna neki elemenat koji se teko slikovito prestavlja, iskazuje se simbolino npr. brakolomstvo prelomom noge. Sekundarna obrada: Da bi manifestni sadraj sna bio logian i razumljiv mora proi kroz sekundarnu obradu koja se odnosi na logiko povezivanje naizgled nepovezanih seanja, opaanja i slino. U snu se nalaze obrtanja situacije, obrtanja odnosa izmeu dva lica, obrtanja u sledovanju dogaaja.

Rad tumaenja: je rad koji ide u suprotnom pravcu od rada sna i od oiglednog sna hoe da dospe do skrivenog sna. Pri radu tumaenja saznajemo isto tako ono to odgovara sumnjama koje sneva tako saoptava kroz san. Tim sumnjama po pravilu u skrivenim mislima sna ne odgovara nita, one potiu uglavnom od cenzure sna. Tumaenje sna znai dati njegov smisao. Pravila u tumaenju snova je Frojd postavio u svom radu sa pacijentima:1. Ne vodimo brigu o onome to se ini da san kazuje, poto to nije ni u kom sluaju ono nesvesno koje traimo.

2. Ograniimo rad sna na to da za svaki elemenat otkrijemo drugaije znaenje bez obzira na to koliko se udaljuju od elementa.

3. Saekamo dok se skriveno, traeno nesvesno ne javi samo od sebe, jer se traei moemo udaljiti od reenja. Ponekad je potrebna samo jedna jedina pomisao ili manji broj pomisli da nas od elementa sna odvede do nesvesnoga u njemu, dok su drugi put za to potrebni dugi nizovi asocijacija.DEJI SNOVISnovi bez izopaivanja nalaze se kod dece. Deji snovi su kratki, jasni, povezani, lako razumljivi, nedvosmisleni, iako se izopaavanje javlja vrlo rano u dejem uzrastu od pet do osam godina. Za razumevanje ovih snova nije potrebna nikakva analiza niti ispitivanje deteta koje pria san, samo se tome mora dodati jedan deo prie iz detetovog ivota.

San nam objanjava neki doivljaj prethodnog dana. Deji san je reakcija na neki dogaaj dana, koji je ostavio neko aljenje, neku enju, neku nezadovoljenu elju, a san donosi direktno ispunjenje te elje. Neispunjena elja je duevni nadraaj koji remeti spavanje kod deteta. /Poznato je da deca esto zaboravljaju one dogaaje koji se odraslima ine upeatljivi, a u ivom seanju zadre neku priu koju niko drugi nije primetio. Ta uspomena obino prikazuje osnovni problem psihike nege tog deteta.Primer za deje snove: Jedna devojica od tri godine vozi se prvi put po jezeru. Pri iskrcavanju ona nee da napusti brod i gorko plae. Njoj se ini da je vreme vonje prolo i suvie brzo. Sutra ujutru pria: Noas sam se vozila po jezeru . Frojd je to dopunio reima: Svakako je vonja trajala due, taman onoliko koliko je devojica elela . Drugi snovi bez izopaavanja su snovi izazvani imperativnim telesnim potrebama: glau, eu i slino.Mnogi naunici, meu kojima i uveni psihijatar Sigmund Frojd, snovima su posvetili znatan deo svog naunog rada. Meutim, niko do danas, nije uspeo da do kraja razjasni mnoge strukturalne elemente sna kao ni njihovu fiziologiju u najuem smislu. I sam Sigmund Frojd je jednom prilikom rekao da su snovi velika nepoznanica za sve naunike.

JUNGOVSKO TUMAENJE SNOVA

ovek stvara simbole nesvesno

i spontano u obliku snova

C. G. Jung

Drugi poznati teoretiar modernog doba, Karl Jung, rani Frojdov sledbenik koji je kasnije razvio potpuno razliitu teoriju, tvrdio je da je funkcija snova da kompenzuju one delove nae psihe koji se nisu dovoljno razvili tokom naeg budnog stanja.

Jedno od njegovih najpoznatijih dela ovek i njegovi simboli upravo je nastalo zbog jednog sna koji je bio jako znaajan za Junga. Naime, njegovi saradnici su eleli da izdaju knjigu o snovima koja e biti dostupna i razumljiva svim ljudima, kao i potpunim laicima, ali je Jung to odbijao tvrdei da je previe star i bolestan da bi uinio tako neto. Ali posle njegovog, verovatno najvanijeg sna naglo je promenio miljenje. Njegova podsvest mu je u obliku simbola i slika, poruila da bi taj projekat bio vredan panje.

Jung je sanjao kako stoji umesto da sedi u svom kabinetu i razgovara sa /istaknutim lekarima i psihijatrima koji su dolazili kod njega iz itavog sveta, kako stoji na javnom mestu i obraa se mnotvu ljudi koji su ga sluali paljivo i razumeli ta im govori...Posle toga poslednju godinu svoga ivota je posvetio pisanju ove knjige uz veliku pomo svojih saradnika.U svom delu, Jung je sebi postavio pitanje ne treba li moda veu panju dati oiglednom obliku i sadraju sna, nego li slobodnim asocijacijama. On se usresredio na asocijacije uza sam san, a ne na one koje su odvodile daleko od sadraja sna. Deo nesvesnog se sastoji od mnogo privremeno skrivenih misli. Snove je teko razumeti, oni nemaju smisla sa gledita ovekovog budnog iskustva. Slike koje se stvaraju u snovima mnogo su ivopisnije od pojmova i iskustava koji im odgovaraju u budnom stanju.

Jung je dao najpoznatiji prinos psiholokom shvatanju pojma nesvesnog, koji nije poput Frojdovog podsvesnog samo riznica potisnutih elja, nego svet podjednako stvaran kao ivot pojedinca. Jezik i stanovnici nesvesnog su simboli, a sredstva javljanja snovi. Mi poznajemo nesvesno i s njim se susreemo preteno u snovima, zbog toga Jung istie vanost snova u ivotu pojedinca. Za Junga san je povezano, vano i posebno izraavanje nesvesnog. On je jednako stvaran kao i svaka druga pojava koja se pripisuje pojedincu. Posebna snevaeva nesvest razgovara samo sa njim i bira za svoju svrhu simbole koji neto znae za snevaa i ni za koga drugog.

Jung je upuivao na to da se isti simboli ne mogu kod svih ljudi tumaiti na isti nain, tavie, ak i isti simboli u snovima istog oveka u razliitim fazama njegovog ivota mogu imati sasvim drugaije znaenje. Znak je svakako manji od pojma koji predstavlja, dok simbol uvek znai neto vie od njegovog oiglednog znaenja. Simboli su prirodne i spontane tvorevine. Inae, svaki ovek ima svoje snove, svoje simbole, kao to i svaki ovek ima svoje doivljaje i svoje probleme. Depresivan i nesiguran ovek uvek sanja tmurne snove, padanje, tranje i nedostizanje cilja.ovek eljan promena sanja putovanja, student pred ispitom sanja kako se mui sa zadacima, ovek pred razvodom sanja zamrene snove, jer je njegova ivotna situacija takva itd. Ima i mnogo simbola koji nisu samo individualni, ve i kolektivni. To su uglavnom verske slike.Nasuprot tome, poruke nesvesnog su jako vane za snevaa, s obzirom da nesvesno ini bar polovinu ovekovog bia. Snovi i poruke snova esto snevau nude savet koji ne bi mogao da pronae ni iz kog drugog izvora. Sposobnost uspostavljanja veze sa nesvesnim deo je celog oveka. Snovima ne moemo da upravljamo po svojoj volji, oni su glas prirode i nesvesnog u nama. San je smisaona i posebna poruka snevau koja se slui simbolima koji su zajedniki itavom oveanstvu, ali ih u svakoj prilici koristi na jedinstven nain, koji se moe tumaiti samo pomou individualnog kljua. elite li da shvatite tue snove, morate rtvovati vlastite sklonosti i potisnuti svoje predrasude.Primer sna: Jedna gospoa je bila nadaleko poznata po svojim glupim predrasudama i tvrdoglavom opiranju svakom razlonom dokazivanju. Moglo joj se itavu no neto dokazivati, a da sve bude uzaludno; nije poputala ni za

/dlaku. Ali, njeni snovi su izabrali drugaiji pristup. Jedne noi je sanjala da je bila na vanom drutvenom skupu. Domaica ju je pozdravila reima: Kako je lepo to ste doli, svi vai prijatelji su ovde, ekaju vas . Domaica ju je onda odvela do vrata i otvorila ih, a sanjaica je zakoraila ~ u staju za krave!

Jung je to tumaio kao dosetku na raun te gospoe. Ona prvo nije htela da prihvati smisao sna koji je pogaao njen oseaj vlastite vanosti, ali je njegova poruka ipak postigla svoj cilj. San joj je poslao poruku da ako nastavi kako je krenula nee imati ni prijatelja. Jer biti tvrdoglav do te mere odlika je ivotinja, koje su nerazumne (simboli krava), a ne ljudi.Jungova ivotna filozofija je bila da ovek postaje celovit, potpun, smiren, plodan i srean, jedino kad je proces individuacije dovren, kad su svesno i nesvesno nauili iveti u miru i dopunjavati jedno drugo. Prema Jungovom miljenju, opti zadatak snova se sastoji u tome da nastoje ouvati na psihiki sklad stvarajui grau koja na prikriveni nain ponovno uspostavlja psihiku ravnoteu pojedinca; u tome je njihova kompenzatorska uloga. Naravno, ne treba izostaviti i prospektivnu ulogu snova, koja je svakako najinteresantnija za sve ljude. Naime, snovi katkada mogu najaviti dogaaje, i to mnogo pre nego to se oni zaista dogode. Budui da mnoge krize u naem ivotu imaju dugu nesvesnu prolost, ono to svesno predviamo esto prozre naa nesvest koja nas o tome obavetava putem snova. Iz trenutka u trenutak idemo im u susret to nesvesni deo nae psihe savreno dobro uoava i moe nas o tome izvestiti putem snova.

San koji se ponavlja obino je pokuaj da se nadoknadi (kompenzira) odreeni nedostatak u snevaevom stavu prema ivotu. Snu koji se ponavlja treba obratiti panju jer je mogue da potie iz nekog traumatskog trenutka iz ivota snevaa. Takav san moe i predvideti neki budui dogaaj. Svojim ponovnim javljanjem moe snevaa pokrenuti na razreavanje emocija vezanih za prole traume ili mu, pak, preneti vredne informacije koje e mu pomoi da se adekvatnije odnosi prema dogaaju kojeg najavljuje./ Ali, snovi se ponekad mogu ponaati poput delfijskog proroita ije se poruke mogu tumaiti na razliite, esto suprotne naine. Stoga njihovo tumaenje nije ni najmanje jednostavno; snovi se zainju u duhu iskona prirode kojem je blia mitologija, basne i sl. nego svest modernog oveka. ak je i C.G.Jung, koji u delu Psihologija i alhemija donosi iscrpan prikaz tumaenja snova na temelju simbola, poslednjih godina svog rada s pacijentima odustao od toga da na taj nain tumai i analizira njihove snove. Umesto toga, radije je primenjivao druge interpretativne tehnike, npr. aktivnu imaginaciju smatrajui da se na taj nain lake moe otkriti stvarno znaenje sna. Jung kae da je glupo verovati u gotove prirunike za tumaenje snova, jer se simbol sna ne moe odvojiti od pojedinca koji ga sanja, iako postoje simboli (motivi) koji su tipini i esto se javljaju, npr. padanje, letenje, proganjanje od nekih opasnih ivotinja ili neprijatelja itd. ANALIZA SNOVAJung je jednom prilikom rekao: Uite to je mogue vie o simbolizmu, a sve to zaboravite kad analizirate san , to bi znailo da nikada dovoljno ne moemo shvatiti tu san da bi ga ispravno protumaili. Analiza sna kao to istie Jung, vodi u najdublje line tajne, zbog ega je u ruci tumaa snova instrument od neprocenjive vanosti, ali istrument koji moe biti ne samo od ogromne koristi

ve i od jo vee tete. Ne mogu se postaviti opta pravila tumaenja snova, jer se radi o pojedincu u specifinom stanju. Jung je za analizu snova uzeo amplifikatorski metod koji za tumaenje snova zahteva inteligenciju, poznavanje sanjaeve linosti, intuiciju i oseaj, paljivi stav i oprezno miljenje, jer kad tumai simbole suoava se i sa pojedincem koji ih stvara - sanja. Onaj ko tumai snove treba da bude veoma svestrana linost, da poznaje filozofiju, religiju, knjievnost, astrologiju da bi proirio znaenje simbola. Jung je esto postavljao pitanje zato san nije mogao biti oigledan i jasan, i zato nije nedvosmisleno /rekao to to je imao rei? Frojd je tvrdio da je to delo cenzure koja izokree slike sna, skrivajui kritinu misao od snevaa i titi san od udaraca neugodnih seanja. Za razliku od Frojda, Jung tvrdi da snovi esto remete spavanje. SAVREMENO TUMAENJE SNOVA

Neshvaen san je nalik na neotvoreno pismo

TalmudStadijumi spavanja i budnosti pravilno i cikliki se izmenjuju, tj. predstavljaju jedan od znaajnih biolokih ritmova. Uopteno, spavanje se opisuje kao stanje relativnog mirovanja organizma, a fizioloki gledano ono se odreuje kao stanje smanjene integracijske funkcije nervnog sistema. U toku spavanja opta aktivnost je smanjena, to znai da, izostaju reakcije na veinu nadraaja iz okoline, smanjena je aktivnost skeletnih miia i vei broj vegetativnih funkcija (puls, krvni pritisak, telesna temperatura, disanje). Psihika aktivnost tokom spavanja takoe je smanjena i znaajno promenjena. Javlja se u obliku povremenih snova.Potreba za spavanjem i odmorom primarna je bioloka potreba. Sva iva bia u normalnim okolnostima imaju svoj specifini model spavanja koji nije vezan za klimu ili mesto. Za vreme spavanja ni telo ni mozak nisu potpuno neaktivni. Tokom normalnog nonog odmora mi reagujemo na nadraaje i na kratko se pokrenemo ak do etrdesetak puta, a da to gotovo ni ne registrujemo. Pored toga, svake noi nekoliko puta proemo kroz ciklini talas spavanja od lakeg sna prema dubljem. Svaki taj ciklus traje otprilike 90 minuta i pratei poteze pisaa na EEG-u (elektro encefalografu) moe se prepoznati svaki njegov stadium. Prvi je stadium najlake spavanje koje je, prema EEG zapisu, nalik budnom stanju. To je poetak uranjanja u san i u tu fazu se vraamo nekoliko puta tokom noi. Drugi stadium obeleava poetak dubljeg spavanja i EEG zapis o elektrinoj aktivnosti mozga jasno pokazuje prelaz u sledei stadum. U Treem su stadiumu elektrini impulsi iz mozga znatno jai (ilustracije radi: dok se u budnom stanju proizvodi samo oko 60 mikrovolti, za vreme Treeg stadiuma snaga elektrinih impulsa iznosi i 300 mikrovolti). U tom stadiumu pada nam temperatura, srce radi sporije, diemo lagano i pravilno i tee se budimo iz sna. etvrti stadium, konano, predstavlja najdublju fazu spavanja i na EEG-u se ispisuje u velikim sporim talasima. U tom stadiumu provodimo dosta vremena tokom prvog ciklusa nonog spavanja i on je za nas vrlo vaan; to smo telesno

/ili umno umorniji, to nam je potrebniji duboki san etvrtog stadiuma. Nakon njega vraamo se ponovno u Prvi stadium i tako redom.Prelaz iz etvrtog stadiuma u prvi i spavanje u prvom stadiumu praeni su brzim onim pokretima i ivim snovima, kojih se ljudi seaju neposredno po buenju. Uprkos prastarom interesu za snove, tek su 1953. Aserinsky i Kleitman otkrili da snevai tokom noi povremeno pokreu oi, kao da zatvorenih oiju prate neka zbivanja. Primera radi ako u snu gledamo gore, ka vrhu nebodera, oi u fizikom telu, dok leimo u krevetu gledae na gore. Za to se vreme snevaeve oi pokreu brzo, budno i skladno kao da ispod uzdrhtalih kapaka dotini neto posmatra. Laboratorijska ispitivanja pokazala su da su se gotovo svi snevai, probueni iz ovog i kasnijih perioda istog stadiuma spavanja, ivo i detaljno seali svojih snova. Prema engleskom izrazu rapid eye movement (brzo pokretanje oiju), spavanje u tom stanju nazvano je REM stanjem spavanja za razliku od NREM (Non-Rem) stanja spavanja prilikom kojeg nema snova ni pokretanja oiju ispod kapaka. Ipak, iz dosadanjih rezultata niko ne moe da tvrdi sa sigurnou da je NREM faza bez snova, ili siromanija snovima, ve da se sneva manje sea snova probuen u ovoj fazi.

/Tokom noi ta se dva stanja izmenjuju u relativno pravilnim razmacima, s time to su u svakom ciklusu NREM periodi spavanja sve krai, a periodi REM spavanja sve dui. U merenjima niskovoltane aktivnosti mozga za vreme spavanja ustanovilo se da se aktivnost za vreme REM faze ne razlikuje bitno od nekih modanih aktivnosti za vreme budnog stanja. Dotadanja slika o spavanju, u kojoj se verovalo da je ono povezano sa nepokretnou tela, je teko prihvatala REM fazu koja je liila na budno stanje. Za vreme REM spavanja inilo se kao da je mozak budan i aktivan, zajedno sa oima koje su se trzale. Uskoro je otkriveno da se za vreme REM spavanja izoluje srednji nervni sistem, to znai da je telesna motorika inhibirana te je tako sneva spreen da pokree telo u skladu sa snom (npr. da zaista pone trati ako to ini u svome snu). Prilikom osmosatnog spavanja u etvrtom stadiumu provodimo otprilike 12% vremena a u prvome oko 25%. U poslednjem periodu REM spavanja sanjaju se po svoj prilici najivlji snovi, koji se najlake pamte. Nakon sna tj. nakon REM faze sneva se na deli sekunde budi, ali veina ljudi se toga ne seti ve nastave spavati. Ljudi koji se bave snovima i zapisuju svoje snove, razviju sposobnost da to kratko razdoblje registruju, probude se i zabelee san. Ako se u tom periodu probudimo, beta frekvencija mozga se produi, to dodatno aktivira levu modanu hemisferu i sanjano zbivanje u kojem dominira aktivnost desne hemisfere se prenese u levu hemisferu te na taj nain san trajnije zapamtimo. Istraivanja pokazuju da su u vreme REM spavanja telesni pokreti vrlo mali te se, mesearstvo po svoj prilici ne dogaa u toj fazi ve u fazi NREM spavanja. Te dve faze, to se izmenjuju kroz sva etiri stadiuma spavanja u pravilnim ciklusima, odnose se na razliite funkcije modanih hemisfera i na razliite bioloke funkcije - fiziku i mentalnu. Stanje NREM spavanja tesno je povezano s proizvodnjom hormona rasta u telu, to je bitno ne samo za rast ve i za odravanje i obnavljanje celog organizma. Stoga deca i adolescenti provode vie vremena u NREM spavanju nego odrasli i liavanje NREM spavanja organizam mnogo tee podnosi nego liavanje REM. S druge strane, ini se da REM spavanje igra odreenu ulogu u razvijenijim funkcijama mozga kao to su miljenje, pamenje i uenje. U tom je smislu zanimljiv podatak da senilne i umno poremeene osobe u REM spavanju provode znatno manje vremena od uobiajenog dok prevremeno roene bebe u prvom razdoblju svoga ivota (od roenja pa do trenutka u kojem se njihovo roenje prirodno oekivalo) i do 80% "spavajueg" vremena provode u REM stanju spavanja kao da i na taj nain ele dostii adekvatnu zrelost.Neka istraivanja upuuju na mogunost da tokom NREM stanja spavanja sortiramo svoje svakodnevne probleme dok u REM snu radimo s unutranjim simbolinim slikama. Neka ezoterina uenja govore o tome da smo upravo u stanju NREM spavanja u najdubljem kontaktu s Bogom i najsuptilnijim delovima vlastite due. Budui da u proseku spavamo oko osam sati dnevno, lako je izraunati da u spavanju provodimo gotovo treinu naeg ivota. Veini ljudi taj deo vremena i zbivanja u njemu ostaje potpuno nepoznat. Ni ne slute da time proputaju vrlo vredan i zanimljiv deo ivota koji im, pored uvida i pomoi /pri duhovnom razvoju, u mnogome moe olakati ivljenje u svakodnevici i reavanje problema s kojima ih ona suoava. Ono to san pokazuje senka je onoga to od mudrosti postoji u oveku, ak i onda kada toga u budnom stanju nije svestan... Ne znamo nita o tome jer traimo nae vreme bavei se prolaznim stvarima a ne poklanjamo panju onome to je u nama stvarno.

Svi sanjamo. Istraivanja govore da se tokom normalnog nonog ili dnevnog odmora uvek dogodi jedan ili vie snova. No, dok neki ljudi svoje snove pamte u celosti i mogu ih vrlo verno reproducirati, drugi svoje potpuno zaboravljaju i tvrde da uopte ne sanjaju. Neki se seaju kakvog prorokog sna ili upozorenja dobivenog u snu koje je izmenilo njihov ivot, drugi se celoga ivota ivo seaju stranog sna koji su sanjali jo u detinjstvu, a trei priaju o snu koji se ponavlja s vremena na vreme. Veina ljudi pamti svoje snove fragmentarno i povremeno se vrlo intenzivno sea nekog sna koji je zbog neega posebno ostavio jak utisak. Iz snova se budimo odmorni ili iscrpljeni, dobro ili loe raspoloeni i esto to raspoloenje nosimo sa sobom kroz celi dan i ne slutei ta ga je uzrokovalo.TIPOVI I IZVORI SNOVAPostoje osnovne kategorije, tipovi snova, ali svaki od njih moe da sadri elemente nekoliko razliitih kategorija. U razvrstavanju snova u tipove, najmerodavniji je oseaj koji imamo nakon buenja. Snovi, iji je izvor sadanjost i ivot koji trenutno vodimo su: 1. Psiholoki snovi su oni koji predstavljaju refleksiju telesnih funkcija, kao to su trudnoa, poroaj, bol, mokrenje i slino.

2. Snovi koji reavaju probleme simbolino predstavljaju na problem i ukazuju na reenje za kojim tragamo. Takoe, mogu da budu i proizvod sugestije koju smo imali pred spavanje.

3. Snovi koji nas bude prouzrokovani su neim iz nae okoline, npr. promenom temperature, svetlosti, zvukom.

4. Rezime snovi predstavljaju izvetaj onoga to nam se tokom dana deavalo i o emu smo razmiljali.

5. Snovi suprotnosti donose prirodnu ravnoteu u nau linost, npr. u vreme alosti sanjamo vedre snove pune smeha ili obrnuto, kada smo radosni sanjamo o nesreama.

Iz detinjstva i rane mladosti proizilaze:

6. Snovi transformacije gde se javljaju bia ili predmeti koji su potpuno promenjeni naom zaslugom.7. Ispunjenje elja gde se bez naeg uticaja i uea volje deavaju uda.

/Neki snovi nastaju iz duha, inteligencije, svesti ili iz nekog od prethodnih izvora. A to su:8. Snovi koji se ponavljaju ili snovi iz sekvenci kada se odreeni delovi sna ili snovi vie puta ponavljaju u toku godine.

9. Komari ili snovi straha su zabrinjavajui ili zastraujui snovi koji ostavljaju snaan uticaj na snevaa nakon buenja.

10. Pronicljivi snovi donose nova otkria koja mogu da budu nejasna, zbunjujua ili ba naprotiv potpuno razumljiva.

NEKE INJENICE I ZANIMLJIVOSTI O SNOVIMA

REM faza je karakteristina i za ivotinje Snovi traju onoliko koliko nam se ini da traju Svi ljudi sanjaju Govor u snu i somnabulizam ne javljaju se pri sanjanju, ve u NREM-u Buenje osoba koje hodaju u snu nema negativnih posledica, osim trenutne dezorijentacije probuenog ovek za esdeset godina svog ivota ak dvadeset godina provede u spavanju, a od toga etiri godine u sanjanju Paskalova misao: Kralj koji je dvanaest sati budan, a dvanaest sati sanja da je obuar, i obuar koji je dvanaest sati budan, a dvanaest sati sanja da je kralj, ive u sutini isti ivot.

Snovi su nam neophodni. Odsustvo snova moe znaiti nedostatak proteina ili poremeenu linost esto imamo 4-7 snova tokom noi I slepe osobe sanjaju. Da li e se vizualni sadraji pojaviti u njihovim snovima zavisi od toga da li su oslepeli prilikom roenja ili kasnije Pet minuta posle zavretka sna zaboravljamo polovinu njegovog sadraja. Posle deset minuta ve je u pitanju 90 % izgubljenog seanja Mukarci ee sanjaju o drugim mukarcima, dok ene podjednako sanjaju i o mukarcima i o enama Naune studije pokazuju da su nai modani talasi mnogo aktivniji dok sanjamo nego kad smo budni Osobe koje su ostavile puenje imaju due i intenzivnije snove

Ukoliko hrete ne moete da sanjate

Komari su uobiajeni kod dece. Najee se javljaju oko tree godine i ponavljaju se do uzrasta od 7-8 godina/L I T E R A T U R A

Dr. N.Rot i dr. S.Radonji, Psihologija za drugi razred gimnazije, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1999. godina,

S. Frojd, Uvod u psihoanalizu, Matica Srpska, Beograd, 1976. godina,

S. Frojd, Nova predavanja za uvoenje u psihoanalizu, Matica Srpska, Beograd, 1969. godina,

S. Frojd, Tumaenje snova I deo, Matica Srpska, Beograd, 1969. godina, S. Frojd, Tumaenje snova II deo, Matica Srpska, Beograd, 1969. godina,

K. G. Jung, ovjek i njegovi simboli, Mladost, Ljubljana ,1974. godina,

K.G. Jung , Dinamika nesvesnog, Matica Srpska, Beograd, 1977. godina,

M.Boss, Novo tumaenje snova, ITRO Naprijed, Zagreb, 1985. godina, www.BesplatniSeminarskiRadovi.com

PAGE - 19 -