FIKUS (Ficus sp.)

Fikusi su rod sa oko 800 vrsta, uglavnom zimzelenih drveca, bunova i puzavica koji pripadaju familiji Moraceae, poreklom uglavnom iz vlanih uma tropskih i suptropskih regiona. Ovom rodu pripada i obicna smokva F. carica.

Opis biljke

Popularna je sobna biljka zbog lakog gajenja i izdrljivosti. Gaji se i zbog svojih sjajnih koastih listova koji mogu biti razlicite velicine i oblika. Visina pojedinih vrsta u prirodi moe dostici i preko 20m. dok gajene vrste mogu narasti od 60-300 cm. Unutar ovog roda, najpopularnije vrste za sobno gajenje su F. benjamina bendamin, F. elastica gumijevac i F. pumila puzavicasti fikus. Unutar ovih vrsta postoji i dosta popularnih kultivara sa razlicitim oblikom, proaranosti listova ali i uslovima gajenja.

Redovna nega

Zahtevaju veliku vlanost vazduha pa ih je potrebno redovno oroavati i brisati vlanom krpom, narocito tokom letnjih meseci. Vecina fikusa vole temperaturu vazduha izmedu 24 30 C leti odnosno 15 18 C zimi. Generalno, ne podnose direktne sunceve zrake s tim to drve- naste vrste (npr. F. elastica gumijevac) zahtevaju dosta svetlosti, dok bunaste vrste (F. benjamina i F. pumila) vie vole zasenceno stanite. Obicno se presaduju svake ili svake druge godine u prolece. Sve supstrat treba da bude sastavljen od veceg dela zemljita za cvece i jednog dela komposta. Od trenutka kada pocne sezona rasta, u aprilu, treba ga intenzivno zalivati uz veliki oprez, jer viak vode moe biti jednako tetan kao i njen nedostatak.

Problemi

Najceci paraziti na fikusima su crveni paukovi, titaste vai itd. protiv kojih se borimo insekticidima. Cesti problemi u gajenju su iznenadni gubitak listova (niska temperatura, slaba osvetljenosti, hladna promaja, preterano zalivanje), uti rubovi lista (nedovoljna ishranjenost), suvi, uveli listovi (izloenost direktnom suncu, suv supstrat ili vazduh).Drvo zivota-Yucca

Y. aloifolia ima listove koji izrastaju iz debele drvenaste stabljike. Na vrhovima su vrlo iljati. Raste vrlo sporo, ali moe dostii visinu i do 1.3 m.Voli puno svjetla i sunce u jednom djelu dana, u periodu aktivnog rasta. Podnosi dobro i toplotu i hladnou, kao i suh zrak.Od proljea do jeseni treba je redovito zalijevati i prihranjivati. Zimi odravajte zemlju umjereno vlanom.U veu posudu presadite je tek kada korijenje ispuni staru, ali ne u veu od 30-40 cm. Kasnije samo obnavljajte povrinski sloj zemlje.

Jednostavna je za odravanje, voli svjetlo, dekorativna je cijele godine. Ljeti e joj odgovarati ako je iznesete van, makar nekoliko sati na sunce.

FILODENDRON (Philodendron sp.)

Filodendroni pripadaju velikom rodu biljaka iz familije Araceae a u prirodi rastu u tropskim umama Sr. i J. Amerike i tamo mogu dostii ogromne dimenzije. Filodendroni su ve dugo poznate sobne biljke, a vrste koje se gaje kod nas se mogu podeliti na dve grupe: penjaice i biljke uspravnog rasta.Opis biljkeGaje se, pre svega, zbog svojih interesantnih listova koji mogu biti srcoliki, sjajni, tamnozeleni, veliki ili duboko urezani. Penjaice narastu, u kunim uslovima, izmeu 24,5 m, ako im se ne odstranjuje vazduno korenje i obezbedi oslonac, dok vrste uspravnog rasta narastu do 2,5 m. Najpopularnije vrste unutar ovog roda su Philodendron scandens puzavica, Philodendron hastatum puzavica, Philodendron bipinnatifidum vrsta uspravnog rasta itd.Redovna negaNajbolje raste kada mu je korenje malo stisnuto, pa ga ne treba saditi u velike saksije, dok supstrat moe da bude sastavljen od zemlje i malo krupnog peska. Svake dve do tri godine biljku presaditi, u prolee, dok nova saksija ne sme biti vea od 25 cm u preniku. Kada su biljke velike, menja se samo gornji sloj supstrata i to do istog nivoa. Optimalna temperatura treba da bude oko 20 C ali ne sme biti nia od 13 C. Najbolje raste na svetlom mestu ali ne i na direktnom suncu, dok se vlanost vazduha odrava redovnim oroavanjem listova, koje treba povremeno i brisati vlanom krpom. Supstrat stalno odravati vlanim, osim zimi, kada se zaliva ree.ProblemiUveli listovi filodendrona mogu ukazivati na nedovoljno zalivanje, to moe biti pogubno za biljku. Viak vode uzrokuje promenu boje lista i trulenje korena. Tada biljku treba preneti na toplije mesto. Niska temperatura, (ispod 13 C) moe kao posledicu imati ute i blede listove, dok temperatura ispod 7 C ubija biljku. Vlanost vazduha je vana, ali ne sme se zalivati po vruem delu dana. Od tetoina najei su crvi, koje treba samo premazati alkoholom.

EHMEJA (Aehmea sp.)

Ovo je rod sa oko 140 vrsta i preko 500 kultivara koje rastu u prirodnim stani- tima June i Srednje Amerike. Spadaju u grupu biljaka koje nazivamo bromeli- je, po familiji kojoj pripadaju, a veina su epifite tj. rastu na granama stabala. Hranu i vodu usvajaju preko listova dok im koren slui uglavnom za pridravanje.Opis biljkeKao i veina bromelija, imaju iroke i vrste listove koje se preklapaju i formiraju levak. Boja listova varira od keste njaste i zelene sa belim trakama ili kompletno crvene sa otrim ivicama. Cvetna glavica je najee crvene boje mada moe biti i plave, grimizne, ute itd. Najpopularnije vrste su Aechmeja fasciata, Aechmea discolor, A. weiibachii, itd.Redovna negaMoemo je gajiti na suvoj grani koja imitira drvo, na kome raste u prirodnom stanitu, tako to emo koren zamotati u mahovinu i privrstiti na granu icom ili kanapom. Ako nemamo granu gajiemo je kao saksijsku biljku u supstratu, nai- njenom od treseta i grubog peska, koji mora biti apsolutno propustljiv za vodu, kako ne bi dolo do trulenja rozete. Biljku gajiti na osvetljenom mestu, sa temperaturom od 1327 C i visokom vlanou vazduha koju emo osigurati redovnim oroavanjem. Ehmeja je specifina biljka koja se snabdeva vodom zadravajui je u levkastoj lisnoj rozeti, tako da u njoj treba odravati nivo vode od 2-3 cm. Svakih 15 dana promeniti vodu u rozeti i prihraniti biljku tenim ubrivom, do trenutka pojave cvetne stabljike, kada ovakav nain zalivanja treba obustaviti. Zemljite u saksiji i mahovina, ako se gaji na grani, mora biti vlana a tokom zime smanjiti zalivanje. Po precvetavanju treba odsei cvet.ProblemiOd problema koji se esto pojavljuju moemo istai bledobraon mesta na listovima kao posledicu direktnog sunca, braon vrhove listova koji se javljaju kao posledica suvog vazduh ili nedostatka vode u levku, a do ugibanja biljke pre cvetanja moe doi zbog preteranog zalivanja. Od tetoina su opasne titaste i vunaste vai.DIFENBAHIJA (Dieffenbachia sp.)

Difenbahija je rod sa oko 20 vrsta zimzelenih trajnica iz familije Araceae koje potiu iz tropskih uma S. i J. Amerike i Zapadne Indije. Nekoliko vrsta, iz kojih je izvedeno mnogo kultivara, se gaje kao popularne sobne biljke. Difenbahija je otrovna biljka i njen sok moe izazvati nadraaj sluzokoe i upale pa treba biti oprezan pri radu sa ovim biljkama.Opis biljkeSpada u najdekorativnije lisnate sobne biljke koje se gaje kod nas, a popularna je, pre svega, zbog svojih velikih listova razliito obojenih nijansama zelene i krem boje i relativno lake nege. Visina zavisi od vrste i moe da bude do 1,8 m u naim uslovima. Najpopularnije vrste su Dieffenbachia picta ( D. maculata ) sa kultivarima 'Exotica', 'Camilla' i 'Marianne', Dieffenbachia amo- ena sa kultivarom 'Tropic snow', Dieffenbachia oerstedii, Dieffenbachia bausei, itd.Redovna negaZahtevaju redovno brisanje listova mokrim krpama i oroavanje zbog odravanja vlanosti vazduha, optimalna temperatura treba da bude u rasponu od 16 C zimi i oko 30 C tokom leta, ne podnosi direktno sunce ali voli dosta svetla. Svakog prolea, pre poetka vegetacije, presaditi biljku u svea supstrat sastavljen od batenske zemlje, komposta i malo krupnog peska. U prolee i leto zalivati biljku tenim ubrivom svakih 14 dana. Redovno zalivanje je obavezno ali ne preterivati sa vodom.ProblemiNajei paraziti su titaste vai i crveni paukovi protiv kojih se borimo insekticidima. Bledi, izborani i uveli donji listovi ili meka i bezbojna baza stabljike (trule stabljike) upuuju na preterano zalivanje, nisku temperaturu ili hladnu promaju. Gubitak boje na listovima sugerie na jaku svetlost a braon rubovi na listovima najei je znak nedovoljnog zalivanja.

BOINA ZVEZDA (Euphorbia pulcherrima)

Boina zvezda pripada rodu Euphorbia koji obuhvata vie od 1600 najrazliitijih vrsta biljaka, a potiu iz tropskih i sub- tropskih regiona Afrike i Amerike. Kod nas je najpoznatija vrsta E. pulcherrima (Poinsettia pulcherima ili poinzecija), sa mnotvom kultivara koji se uglavnom razlikuju po boji palistova.Opis biljkeOva biljka ima karakteristine listove, zelene boje, dok joj dekorativnu vred- nost daju palistovi intenzivnijih boja koja zavisi od kultivara. Cvetovi su neupadljivi, ute boje i nalaze se u centru grupe palistova. Cela biljka je kompaktnog, bunastog izgleda visine do 50 cm. Od najpoznatijih kutivara treba spomenuti E. pulcherrima 'Freedom', 'Barbara Ecke Supreme', itd. sa crvenim palistovima, 'Dorothe' sa ruiastim palistovima, 'Regina' sa belim palistovima itd.Redovna negaPo donoenju u stan, treba je smestiti na osvetljeno mesto, zatieno od promaje i direktnog izvora toplote, na temperaturi oko 20C, to moe produiti trajanje palistova. Ova biljka je izuzetno osetljiva na hladnou, pa treba obavezno odravati temperaturu iznad 13C. Zalivati samo kad se supstrat osui. Boina zvezda se moe sauvati i za sledeu sezonu orezivanjem i regulacijom duine dnevne svetlosti.ProblemiOd problema prilikom gajenja Boine zvezde treba istai moguu promenu boje i opadanje palistova usled suvog vazduha, promaje, dima od cigareta ili preteranog zalivanja. Opadanje listova bez promene boje nastaje usled hladne promaje, slabog osvetljenja ili niske temperature. Najee tetoine su zelene i titaste vai protiv kojih se borimo insekticidima, plesan sa sivim pegama na palistovima protiv koje koristimo sredstvo protiv gljiva itd.

Sobni kaktusi

Veina kaktusa i sukulenata su izuzetno prilagoeni rastu u kunim uslovima, gde vlanost iznosi od 10 do 30 procenata. Njima je potrebna neznatna koliina vode i prehrane, ali zahtevaju dosta svetlosti. Treba ih staviti na svetlom, sunanom prozoru. Nedostatak prirodne svetlosti moe se nadoknaditi vetakom. Hladna, bela fluo-cev, ili kombinacija dnevne svetlosti i prirodne bele fluo-cevi daju najbolje rezultate. Postavite ih 15 do 30 centimetra iznad biljaka i neka rade od 14 do 16 sati dnevno.Pre nego to zalijete kaktuse, proverite da li je zemljite suvo. Onda ih dobro zalijte, naroito u sezoni rasta od aprila do sredine septembra i pustite da se zemljite dobro ocedi. Tokom zime zalivajte ree kaktuse - dozvolite im da se odmaraju. Jednom meseno je sasvim dovoljno i pri tom pazite da budu na toplom i osunanom mestu. Normalno je da se kaktus malo smeura zimi.kolekcija kaktusaKaktusima odgovara juna i zapadna strana, jer e tamo imati dovoljno sunca, mada ih moete staviti i na istonoj i severnoj strani tokom zime. Pazite kada ih prvi put stavljate na prozor - potrebna je nega kako ne bi dobili opekotine od sunca.Dajte im po malo azotnog ubriva tokom svakog drugog zalivanja od aprila do avgusta, naroito ako kaktusi rastu i imaju puno svetlosti.Ako za to imate uslova uzgajajte kaktuse napolju za vreme sezone rasta, a u jesen ih unestite unutra. U takvim uslovima vai kaktusi e se najbolje razvijati.