8/8/2019 soc teor.1

1/2

BIOLOGIZAM je jedna stara socioloka teorija; ispoljava se tako to se principi i kategorije iz biologije prenose u

sociologiju. Herbert Spenser Principi sociologije. Glavna naela:

1) ORGANICIZAM shvatanje da drutvo posmatramo kao jedan organizam jer je i drutvo kao i organizam

jedna integrisana celina. Uspostavljanje direktne analogije.

2) EVOLUCIONIZAM princip da kao to kod bia imamo evoluciju od niih ka viim vrstama i u drutvu

imamo analognu revoluciju (horde militaristiko drutvo industrijsko etniko (u budunosti)). Cikline

teorije kad se razvoj drutva uporeuje sa razvojem organizma (ravoj uspon dekadencija smrt) Dalilejski.Nikola Jakovljevi govorio o kulturno-istorijskim tipovima (zapadnjaki, slovenski... ukupno 12) i govorio da

svaki tip naroda ima period razvoja, uspona i dekadencije. (kao i viegodinje jednocvetnice). Ponovo se principi

biolokog sveta prenose na drutvo.

3) Socijaldarvinizam primena Darvinovih naela na drutvo (Poreklo vrsta i Poreklo oveka). Darvin je

upozoravao da biologizam nije primenljiv na drutvo.

4) Zoosociologizam prenoenje principa drutvene organ izacije na objanjenje ivotinjskih grupa

5) Rasna teorija RASIZAM derivat biologizma; to je teorija da postoje razliite ljudske rase i da su razlike ne

samo vidljive ve i one intelektualne. Prema tome, moe se govoriti o superiornijim i inferiornijim vrstama.

Rase plemensko poreklo, staleko poreklo. Mnoge drave su imale predstavnike rasizma. U Francuskoj Artur

Gobino tvrdio da je pria o jednakosti ljudi neutemeljena u stvarnosti; da su crnci intelektualno inferiorniji. On

predvia da e doi do meanja rasa tj. bastardizacije. U FRA su rasizam aristokrate branile biolokim

argumentima. U Britaniji rasizam povezan sa kolonijalnim osvajanjem. Priom o rasnoj diskriminaciji pravdali

svoje zline. Delili ljude na primitivne i civilizovane. Vladalo neprijateljstvo prema obojenima (antinegrizam ). U

SADu je vladao antinegrizam, meutim Veber kae da je bio jo gori odnos prema Indijancima (da su ih smatrali

niim od crnaca). Dosta crnaca (oko 25 miliona) pobijeno u transportu iz Afrike u Ameriku. U Nemakoj

povezanost sa Hitlerom; najvei oblik antisemitizma; pria o Arijevskoj rasi (na osnovu lingvistike, slinosti lat.,

grkog, nem. sa sanskritskim) Nemaki ovek je bio IBER MEN nadovek. Antisemitizam istorijska pojava

odbojnosti, netrpeljivosti, mrnje prema Jevrejima. Mada sam pojam oznaava neprijateljski odnos prema

semitima uopte, praktino to je krajnji oblik rasne i nacionalne netrpeljivosti prema Jevrejima (zbog

zelenaenja, narodne odgovornosti za Hristovu smrt...) Sam nacizam je unitio oko 6 miliona Jevreja, jer je

Hitler hteo da oisti nemaku naciju i kulturu od njih. Prema njima postupao bez milosti.

PSIHOLOGIZAM

Teorija u kojoj se psiholokim iniocima pridaje odluujui znaaj u objanjavanju drutva. Postojale su razliite

varijante psihologizma (krajem 19. veka) kada su pisci tragali za pokretaima kojima bi mogli objasniti drutveni

ivot (to su za njih bili nagoni, elje). Mek Dugal je pominjao 10 osnovnih instikata koji pokreu ljude (time

objasnio npr. nau tenju za saznanjem radosnalost. Frojd je bio psihoanalitiar, 20-tih godina prolog veka

napisao je knjige o drutvu i teoriji kulture. On je definisao oveka kao nagonsko bie (osn. nagon sexualni)

koje ima nesvesni deo id; svesni deo ego; superego.

Princip imitacije princim koji je primenljiv na mnoge oblike ljudskog ponaanja (od imit. roditelja do sloenih

oblika moda, patika...)

Danas se psihologija izuava u okviru raznih drutvenih pravaca objanjenje drutva, delovanje pojedinca

prema drugima i okolini...

FUNKCIONALIZAM

Savremena soc. teorija (ameriki sociolozi: Talkot Parsons, Robert Merton). To je teorija koja drutvo vidi kao

usklaenu celinu pojedinaca i njihovih dru. grupa, ustanova... Zadatak joj je da ispituje faktore koji doprinose

drutvenoj stabilnosti, integraciji, usklaenosti, ravnotei... Ali zapostavlja problem soc. dinamike, dru.

protivrenosti (borbe, sukobe) sve one pojave koje naruavaju sklad svrstavaju u socioloku patologiju.

Nastao je na temeljima tradicionalne sociologije u 19. veku.

1. od Kanta preuzeli ideju socioloke harmonije, reda i stabilnosti (kad je nastala bila je nauka krize)

8/8/2019 soc teor.1

2/2

2. od Spensera ideje o funkciji delova u nekoj celini (organicizam)

3. od Dirkema - ideja kolektivne svesti nad pojedincima, osnovna karakter. drutva kolektivna svest. Po

tome je ovek otisak strukture meutim tu onda nema pojedinaca. From u delu Zdravo drutvo osporavao

ove ideje i rekao je da drutvo moe biti i bolesno (nemaki nacizam)

4. od Vebera - ideja o saglasnosti u drutvu, to je glavni uslov za usaglaavanje razliitih funkcija u drutvu.

STRUKTURALIZAMBlizak funkcionalizmu; socioloko-mtodoloko stanovite. Ponikao je u lingvistici krajem 19. i poetkom 20.

veka. Bilo je vie kola: 1. enevska de Sosir i njegovi sledbenici; 2. praka na elu sa Trubeckim,

Jakobsonom... Istraivali su na nov nain, nisu tragali u semantikoj ve u fonolokoj ravni. Mesto svakog

pojedinanog elementa nije odraeno mat. odlukama ve njegovim poloajem prema drugim elementima u

celini (slaganje fonema). U tom smislu (Sosir): Jezik je forma, a ne supstanca; 3. Kopenhaka 60-tih godina u

Francuskoj Klod-Levistrons, francuski funkcionalizam. 4. Blumfildova

Funkcionalisti naglaavaju ulogu delova u sistemu, strukturalisti polaze od strukture koju smatraju

nepromenljivom. U osnovi su strukture, ostalo su sitnice.

MARKSIZAM

Revolucionarno uenje zasnovano na radovima KM i FE. Nastao krajem 19. i poetkom 20. veka kao kritika

postojeem drutvu: polarizacije drutva (sve vie bogatih i siromanih), otuenost oveka, ekonomska

eksploatacija, politika dominacija... Ceo sistem drutvenih odnosa je oveka otuio od uslova njegove

egzistencije. Misao je bila da je radnika klasa jedina drutvena snaga koja borei se za sopstveno osloboenje

mora osloboditi itavo drutvo. Marks i Engels nisu anticipirali taj novi svet dogmatski, ve su ga eleli nai

pomou kritike starog. Marksizam se temelji na: nemakom klasinom uenju )fil.), engleskoj ekonomiji, i

utopijskoj sociologiji (ideja struji jo od 16. v). arl Furije, Sen Simon. Ut opijska soc. govorila o savrenom

drutvu gde bi svi bili jednaki; gde bi vladao princip : od svakog prema sposobnosti, svakom prema radu (u soc.)

i svakom prema njegovim potrebama (u kom.). Govorili da klasne protivrenosti izazivaju promene. Revolucija

je bila neophodna jer u tom vremenu se nije moglo politiki, parlamentarno to odraditi. Treba ukinuti privatnu

svojinu. Marksizam ekonomizam materijalna strana ivota (baza i naogradnja)