Socijalna ekologija

5/19/2018 Socijalna ekologija

1/52

. Priroda

Kako je nastao ivot na naoj planeti? Pretvaranjem energije. Sunce je najpre otpustilo svu energiju.Ono je bilo i ostaje osnovna pretpostavka ivota na Zemlji. Zemlja krui oko Sunca na izvesnomodstojanju, to joj daje dovoljno energije, a ipak, zraci nisu toliko jaki da bi sprili sve na Zemlji. Premanaim saznanjima, suneva energija dananjeg intenziteta !e nam stajati na raspolaganju josjedanaest milijardi godina. Za nae mogu!nosti poimanja to je beskrajno vreme."sto toliko nezamisliv raspon vremena lei iza nas. #ajpre je naa planeta bila prekrivena abiotinim,tj. potpuno beivotnim pustinjama, kakve danas nalazimo jo samo na $esecu i njegovim vodenimpovrinania. %Putem dugog evolucionog lanca postale su u klimatski povoljnim podrujima zatvorenepovrine pokrivene biljem, a zatim ume koje su na neki nain posedovale kapacitete za skladitenje."stovremeno je uspostavljena ravnotea kiseonika i ugljendioksida izme&u vazdu'a i organizama(.Sunce je na Zemlji stavilo u pokret razne krune procese. Ovi procesi su se me&usobno preplitali i nebi se smeli posmatrati izolovano) jer, samo je nji'ovo zajedniko delovanje dovelo do toga to uprirodi imamo. #ajoigledniji od ti' kruni' tokova je kruenje vode. *oda pokriva preko +- zemljinepovrine. Za'valjuju!i dejstvu suneve energije od toga dnevno ispari skoro kubni' metara, odega se ve!a koliina, u vidu kie, ponovo sliva u more. $anji deo padavina raspodeljuje se pokopnu, puni jezera i izvore) ostatak se vra!a u more. "z mora se razvio i kruni put kiseonika. Premanajnovijim istraivanjima /otosinteza je nastala u leitima plavi' algi jo pre 0,+ milijardi godina.Kiseosnika atmos/era je stvorena pre dve milijarde godina. Zeleno bilje u moru i na kopnu u procesu

/otosinteze pretvara vodu i ugljendioksid u ugljene 'idrate i proizvodi kiseonik. 1 me&uvremenuuspostavljena je ravnotea sa oko 2- kiseonika u vazdu'u) ,30- se nalazi u vodi ija jetemperatura 4, to je dovoljno na tom nivou ivota. 5okom poslednji' + miliona godinaomogu!eno je stvaranje vii' ivotni' oblika, poto je period stvaranja kiseonika zamenio periodvrenja. 6Kiseonik iz vazdu'a udiu ivotinje i on, kao 'emijski kompleks vezan za crvena krvna zrnca,stie u delove tela, gde se 'emijski potencijal kiseonika i u krvi postoje!i 'ranljivi sastojci pretvaraju uoblike energije potrebne ivom bi!u. Kao proizvod razmene materija nastaje ugljendioksid koji odlaziu atmos/eru prilikom izdisanja. Pod uticajem suneve energije u 'loroplastu se od ugljendioksida ivode stvara 'loro/il zeleni' biljni' !elija...7 5ime je ve! opisana kruna putanja ugljenika. Postoje idruga kruenja u prirodi8 vodonika, /os/ora, sumpora i drugi', koji se stalno ukrtaju.9iljke su 6primarni proizvo&ai7) samo one mogu od neorganski' materija da stvore organskeproizvode. One bioloki koriste sunevu energiju) ,:- je dovoljno da u roku od 3 godina stvore 2

biliona tona organskog materijala.Slede!i stepen ivog veta predstavljaju biljoderi. Ovim biljoderima kao i biljem 'rane se opet drugevrste ivotinja ;i ljudibakterije, gljive i drugi organizmi koji ive u 'umusu i 'rane se organskim jedinjenjima, koja

6stvaraju7 zelene biljke. $ineralne soli koje nastaju pri ovom procesu, kao i ugliendioksid;O2


2/52

0. S'odno ovom kruenju odvijaju se sva kretanja ekolokog sistema, samo se Suneva energijau razmeni materija organizama de/initivno smanjuje i gubi se nepovratno u zemaljskomekolokom sistemu u vidu 'la&enja planete ;@P


3/52

2. ovek u prirodi

#ijedan zakon prirode ne mimoilazi oveka. Kao i za vie vrste ivotinja i za njega vae istezavisnosti. #jegova razmena materija je ista. " njemu, kao i ostalim vrstama potrebni su vazdu' zadisanje, voda za pi!e, 'rana za odravanje telesne energije. 1 odnosu prema ovim primarnimpotrebama sve ostalo je drugorazredno. Fovek 6podlee ekolokim zakonitostima, koje bi se, ukolikoon sam razumnim planiranjem ne do&e do ravnotee sa samim sobom i sredinom, nemilosrdnookrenule protiv njega na osnovu bioloko>ekoloki' me'anizama regulacije7.Kako je mnogo putaprikazano, ovek je posebno loe opremljen za borbu za opstanak. Ovaj nedostatak morao je danadoknadi du'ovnim snagama, to je i postigao. 5okom poslednji' pet miliona godina istorije Zemljeovek je dugo vremena skupljao i dobavljao 'ranu kao i ostale grabljivice. $e&utim, s vremenom,usu&ivao se da napada sve ve!e ivotinje, to mu je polazilo za rukom samo za'valjuju!i razumu isaradnji u okviru 'orde. 1prkos tome, nadmo!nost oveka ostala je i tokom poslednji' stotina 'iljadagodina u skuenim granicama. "zgradio je, dodue, rune alatke i skrovita i, najzad, pripitomio jeneke ivotinje. #o, sve to ga je veoma sporo izdizalo iz zajednitva ostali' ivi' bi!a, ali time jo nijeporemetio prirodnu ravnoteu. #aprotiv, stvorila se zajednica izme&u ljudi i ivotinjskog carstva.Livotinje su bile mo!ni partneri oveka iz ranog kamenog doba. 6Jivlji ovek postupao je sa svim toga je okruivalo, ivotinjama, drve!em, rekom itd., kao da poseduju svest. Ovan mu slui za 'ranu, aliivu ivotinju ne sagledava jedino u njenoj /unkciji namirnice. Sredina divljaka puna je bi!a saduom.7 9ilo je naroda i plemena koji su iveli u potpunoj 'armoniji sa prirodom. Ostalo nam je

veoma malo svedoanstava o tome, poto ti ljudi nisu umeli ni usmeno ni pismeno da prenesu svojemisli. @enri . Smit ;@enrM . Smit'< nam prua upeatljiv dokaz prenose!i govor indijanskogpoglavice Sijetla prilikom potpisivanja jednog ugovora sa guvernerom jsakom Stivensom ;"saacStevens


4/52

upeatljivim tragovima koje su ostavili u svom ivotnom prostoru, srazmerno skromno koncentrisanislonovi ili nilski konji ili sa veoma rasprostranjenim i drastinim promenama koje su ak zeevi...prouzrokovali na prostoru *elike 9ritanije, moraju se uticaji oveka koje vri na prirodu 'iljadamagodina smatrati potpuno beznaajnim > ak i ako se posmatraju samo u okviru uticaja ivi'stvorenja.7 Fovek je tek sa vatrom dobio razornu mo! koja se pokazala veoma snanom pri krenjuuma. 6Primena vatre i njeno savladavanje mora se samim tim smatrati prvim napretkom ljudskete'nike koji mu je omogu!io grubi napad na sredinu u kojoj je iveo.7 1ostalom, do pre sto godinaseljaci su jo gotovo svuda na Zemlji radili u okviru ciklusa prirode8 seljako imanje skoro da nije ni

stvaralo otpadaka. Iadilo se samo ljudskom i ivotinjskom energijom. Pomo!u nje je proizvo&ena'rana na sopstvenoj zemlji, a ljudski kao i ivotinjski otpaci kori!eni su kao stajsko &ubrivo i gnojivona polju. *elika je bila raznolikost zasa&eni' vrsta biljaka i ivotinja koje se gaje, tako da je bilo odsvega poneto. Jrvo iz sopstveni' uma bilo je glavni gra&evinski materijal. Jobrom obradom zemljei znalakim gajenjem stoke stvoren je u srednjoj Evropi znatan viak 'rane. Za nju se ovek mogaoobratiti kovau, mlinaru, pekaru, limaru, moda ak i krojau i drugim spe>cijalizovanim zanatlijama) usluiaju teke bolesti mogao se pozvati i lekar. preostalo bi poneto za dravu i crkvu.5ek pre neki' 2 godina jedan deo oveanstva krenuo je u isto toliko gigantski i bezobzirniosvajaki rat protiv prirode, koja je postala bespomo!na. "znenada su je smatrali samo objektomizrabljivanja. Sada ova vrsta ivog bi!a sama sebi dozvoljava da 6celu nepreglednu raznovrsnostonog to je ivo koristi prema svom na'o&enju.7 *isokocivilizovani ovek u svom pobedonosnompijanstvu vie se ne smatra pripadnikom prirode i ne eli da ga podse!aju ni na ivot ni na smrt.


5/52

3. ovek i prostor

Fovek je, kao i druga iva bi!a, gotovo celim tokom svoje dosadanje istorije od tolikog prostranstvaiveo u jednom ogranienom prirodnom prostoruA On je ovaj prostor smatrao vlasnitvom porodice iliplemena. 1 tome jedva da postoji razlika u odnosu na ivotinje. Qer neki parovi ptica, kao i mnogietvoronoci, uvaju svoj ivotni prostor. Stvaranje zemljine svojine nije, dakle, nikakvo otkri!eoveka. #e samo narodi > starosedeoci, koji nisu nomadi, imaju svoju teritoriju. Fak su i nomadismatrali privremeno boravite svojim. Iazlika izme&u stalno nastanjeni' naroda i nomada bila je utome da su nomadi kretali dalje kada je priroda bila iscrpljena ili ako im podruje vie nije odgovaralo)prostora je bilo dovoljno. #omadi su ve! bili neka vrsta unititelja prirode. "ma nekoliko rodova inaroda koji nikada nisu nali stabilni odnos prema svojoj sredini. #ikolson ;#ic'olson< dajekarakteristiku ovakvog ponaanja8 6*eliki deo obradive zemlje, koju dre odgajivai stoke jeste zonasumraka. 5o nije podruje koje je ovek planski preuredio, ali se ni ne nalazi u svom prvobitnomstanju. 5o je zemlja koja je stole!ima, pa i 'iljadama godina slepo, na svoj utrb, menjana od jednogtipa oveka, iji je ivot veoma blizak prirodi, ali je sve bezobzirnije naruava, kao gotovo i svi ostali.Bauo, kauboj ili kotski br&anin, raner ili Kozak > internacionala stoara je jedinstvena. Livi po istojsatnici iji je asovnik ve! odavno stao. rtva je naa Zemlja.7 Samo stalno nastanjeni seljaci moralisu da budu veoma zainteresovani za odravanje i negu svog prirodnog ivotnog prostora. Svakointenziivnije 6kultlvisanje7 zemlje, moralo je da ima za posledicu 6kultivisanje7 pojma svojine.#ikada se Iuso ;Iousseau< nije tako mnogo prevario kao kada je tvrdio8 6Prvi kome je palo na pamet

da ogradi komad zemlje i da izjavi8 ovo je moje i naao dovoljno jednostavne ljude koji su mupoverovali, bio je stvarni osniva buroaskog dirutva. Koliko bi prestupa, ratova, ubistava, bede ipodlosti ovek utedeo oveanstvu, da je izvukao direke, zasuo jarke i povikao svom susedu8%Fuvajte se i ne verujte ovom laljivcuA "zgubljeni ste ako zaboravite da plodovi pripadaju svima, azemlja nikomeA( Suprotno je tano. Sporazum o teritorijalnim posedima bio je od ivotne vanosti. Qerta bi se dogodilo da nije dolo do razgraniavanja? 5ada bi svi krenuli tamo gde su najbolji ivotniuslovi, najbolji plodovi bez rada ili gde bi se, kao po porudbini, nalo najplodnije zemljite. Pobili bise i ubijali oko toga. Ja je to najgore reenje > znale su ve! i ivotinjeA Cto su se ljudi vie navikavalina jedno mesto prebivanja i to su vie stvarali oru&a i gra&evina, to im je vie bilo stalo da se nji'ovprostor pravno prizna. " najgora zemlja je bila draga vlasniku, bolje nju posedovati nego nita nemati)a bilo je i manje opasno ako bi neko pokuao da mu je otme.Podela teritorija imala je jo jednu prednost8 svaka je zajednica znala ta joj stoji na raspolaganju da

bi mogla da ivi i kako da iza&e na kraj sa raspoloivim, pa je morala doma!inski da postupa sasvojom zemljom. Znalo se, tako&e, da se prostor ne sme prenaseliti) bilo je tada jo dovoljnonenaseljeni' ivotni' prostora, a i spremnosti da se i silom prisvoje ti prostori. Oni su mo>gli da budu i6preko mora7) stoga su prvobitno i naseljeni plodni primorski krajevi8 mora povezuju.$e&utim, kako stoje stvari sa zajednikim kori!enjem jednog ogranienog komada zemlje, koji sukao i zajednicki panjaci nazvaniAllmende i koji su dugo postojali u raznim podrujima Evrope? *e!je Beret @ardin ;Barett @ardin< u svojoj studiji koja je postala klasina, Tragedija Allmende ;RHG uo on za dama Smita ili ne > postavi sebi pitanje8 %Cta bi minakodilo da svom krdu dodam jo jedno grlo?( dolazi, do slede!eg razmiljanja8. Pozitivna komponenta je dodavanje jo jednog grla. Poto stoar dobija celokupni pri'od od

prodaje jednog dodatnog grla, pozitivna dobit iznosi skoro plus .2. #egativna komponenta je dodatno kori!enje ispae. Poto rezultati kori!enja panjaka

poga&aju sve stoare, negativna korisna vrednost za pojedionog stoara iznosi samo razlomakod minus .

ko sabere deo svoji' korisni' vrednosti, stoar koji racionalno misli do!i !e do zakljuka da je zanjega jedino pametno reenje da svom krdu doda jo jedno grlo, pa jo jedno i tako dalje. $e&utim,do tog zakljuka !e do!i svaki racionalno misle!i korisnik %llemande( i u tome lei tragedija.Pojedinac je ukljuen u sistem koji ga tera da neogranieno pove!ava svoja krda u jednomogranienom svetu. > Pri tome pojedinci u drutvu, drutvu koje veruje u slobodno kori!enje opti'dobara, ako slede samo sopstvene interese kre!u u pravcu propasti svi'.(Zakljuak8 sve ono to nikorne ne pripada, svi veoma rado koriste, ali ga niko ne neguje. 5o danasdokazuju svetska mora. Poto su slobodna, svaka zemlja iz nji' izvlai to je mogu!e vie, a

posledica je da jedna vrsta riba za drugom nestaje. $ora !e biti prvo podruje prirode koje !e propastiu globalnom unitenju) valjalo bi i' podeliti pojedinim dravama) one bi, tada, imale i interesa da svojdeo odre trajno produktivnim.


6/52

1saglaenost ivi' bi!a o podeli postoje!eg ivotnog prostora jeste pretpostavka za odravanjesopstvenog ivota kao i ivota prirode od koje ive.Prve odluiuju!e korake iz ovi' odnosa ;iz prirodnog prostora jo potpuno vidljive< uinio je ovekkada je poeo da gradi prve gradove. Bradovi su bili sposobni za ivot samo u plodnim krajevima,gde je postignut stepen te'nike koji je omogu!avao dovoz vikova sa sela u gradove. Samo su na tajnain gradske zanatlije, ratnici, dravni slubenici i trgovci mogli da se is'rane.Jok je ovek svoj ivot zadovoljavao samo prinosima prirode, vodilo se rauna o zdravoj podelistanovnitva irom zemlje. Poito je ovek pronaao saobra!ajna sredstva i s'vatio da moe da ivi i

od drugi' delatnosti, nastala je neprirodna koncentracija ljudski' masa. Silom prilika morali su daizgube usku vezu sa prirodom. Sa gradovima su nastali i prvi problemi ovekove sredine, potoskueni prostor vie nije dozvoljavao prirodno kruenje, tok, a te'nika reenja jo su estonedostajala. Ove probleme, poznate jo iz starog veka, opisuje ekolog @ans ibman ;@ansiebmann< u svojoj knjizi Planeta postaje nemogua za zivot.Sa gradovima je, svakako, nastala i istorija oveka, koja je gradska istorija, kao to je to OsvaldCpengler veoma tano opisao. Kulturna dostignu!a ljudi nastala su u gradovima, koji, svakako, nisuliili na dananje masovne koncentracije ljudi. $e&utim, sa kulturom gradova nastala je me&u ljudimai nova borba oko raspodele.Ianije su odnosi bili jasni. Znalo se da je valjalo iveti od proizvoda sopstvene zemlje ili vode. Odgodinje etve zavisilo je snabdevanje za celu godinu. ko je godina bila loa, nije imalo smislasumnjati u bilo kakvu vlast. Preostalo je samo da se mole i pokuaju da se nekako izvuku prekogodine.Iazdvajanjem grada i sela moralo je automatski do!i do nesuglasica oko toga da li je neki deonekome pravedno dodeljen) jer svaki stale je imao drugo zanimanje i bivalo je sve tee dati pravuocenu nji'ovi' potreba. 1 nereivim sluajevima nije dobijao prednost onaj stale koji je davaonajve!i doprinos zajednici, nego upravo onaj koji je mogao da primeni najve!i pritisak, dakle ratnici.Ovaj pritisak je rastao sa porastom te'nike, trgovine i saobra!aja. 1 novo doba je sve vie narodaobu'va!eno ovim razvojem. 1 gradovima, gde ve! sam rad moe da stvori osnovicu za ivot, nastajeproletarijat. ko se vie ne moe dati svakoj porodici komad zemlje, prevazilazi se prirodno smiljenapodeljenost. 5u nastaju problemi vertikalne borbe za raspodelu) jer ovek vie ne moe da razumeprivredu. Otvaraju se vrata demagogiji, to, na kraju, dovodi do gra&anski' i opti' ratova. Ovaj razvojje rezultat razvijanja gradova. #ajmudriji i najpotrebniji nain posedovanja jeste posedovanje zemlje.Posedovanje kapitala je zamagljeno, stoga ne podlee odgovornosti) osim toga, ima tendenciju

stalnog umnoavanja, to dovodi do raziit' oblika izrabljivanja. $arks je preneo svoja saznanja o zlukapitala i njegovom vlasnitvu nad svakom vrstom imovine. Posledica je bila da, upravo u vremesvake komunistike revolueije, vlasnitvo bude oduzimano, a ponajvie vlasnitvo seljaka. 9rojnenegativne posledice su poznate. Komunizam nikada nije imao uspe'a sa poljoprivredom) i 33 godinaposle oktobarske revolucije Sovjetski Savez mora da kupuje itarice na Zapadu. $e&utim, u industrijipostigao je uspe'e koji se potpuno mogu uporediti sa dostignu!ima Zapada, ukoliko se uzima u obzirkra!e vreme te'nike realizacije. Podela zemljita imala je samo negativne posledice) oduzimanjekapitala ba nikakve. ko je drava 'tela da postigne ekonomske uspe'e, morala je da postupa istotako kao i privatni kapitalista. kcilje su delovi ue!a u izrabljivanju zemlje. Ovaj udeo je potpunonezavisan od poseda zemlje. $e&utim, vlasnik niti ima uticaja na privrednu aktivnost, niti predstavu otome ta se sa njegovim udelom stvarno deava. Privreda postaje sve anonimnija, poput dravnogaparata. $e&utim, ve!ina naroda je i pre 2. veka znala da nji'ov napredak i propast zavise od

nji'ove teritorije. Ja iz nje stiu sredstva za ivot a da za to treba teko da rade. O tome nije vredeloni raspravljati. 5ek u 2. veku specijalizacija pojedini' naroda dostie takav nivo da vie nisu u stanjuda ive bez razmene dobara. time se izgubio svaki ose!aj znaaja prostora i gustine njegovenaseljenosti. Stanovnitvo koje je u gradovima ve! naraslo na milijarde izgubilo je svaki smisao zarealnu povezanost i osnove za ivot su nestale. Otkrili su svet tek krajem ezdeseti' godina i to kaozaga&eni svet. $e&utim, to je samo delimini aspekt mo&ernog sveta) nasuprot svim ostalim prete!imvi&enjima "judi su jo uvek slepi i osta!e i dalje slepi. Kako je moglo da se dogodi da prirodni krunitok na ve!em delu nae planete bude gurnut u pozadinu zbog ljudske privrede? " kako je moglo dado&e do toga da se gotovo izgubila svest o njegovim zakonitostima? Qer, dananji neistorijskistanovnici ove planete ne vide vie od poslednji' 2 godiina, a kamoli da razmiljaju na dueperiode. 5ime prilazimo stvarnoj temi. Procesu industrijalizacije.


7/52

4. Pojam i elementi ovekove sredine

5. Drutvena dimenzija ovekove sredine

1 pojmovnom odre&ivanju ovekove sredine i njeni' elemenata, treba po!i od odnosa drutva iprirode. 5aj odnos je odre&en, u osnovi, injenicom da drutveno nastaje u prirodi i da su drutvo ipriroda %jedan dinamian sistem iji se delovi nalaze u promenljivom odnosu na principu povratnesprege.( Zato su prirodna i socijalna okolina oveka %one stvarnosti > ekoloki sistem ;ili globalniekosistemkoje se ne mogu strogo odvajati jedna od druge(. One ine nedeljivo jedinstvo pojavnosti

prirode i posledica ovekovog delovanja, i ovo jedinstvo ne moe se podrediti ili iskljuivo prirodnoj nisocijalnoj okolini. Ove dve %stvarnosti( ovekove okoline iskazuju se kao prirodni i drutveni sistemi.Prirodni sistemi karakteriu se slede!im obelejima8 to su organski sistemi ;unutar nji' se odravapostoje!e stanje materije, energije, in/ormacija i odnosa struktura kao izvesna ravnotea


8/52

antropogenog sistemskog porekla koji se karakterie samoodravanjem i samoregulacijom bezkoriguju!eg uticaja oveka a koji deluje na oveka i njegove kolektivitete) kvazipriroda > %drugapriroda( koju ine sve modi/ikacije prirodne sredine koje je izvrio ovek, one nemaju samoodranje isamoregulaciju i propadaju bez stalnog regulativnog dejstva oveka) %tre!u prirodu( ili vetakuprirodu ini vetaki svet koji nema analogiju u prirodi, koji je sistemski njoj tu& i bez stalnogobnavljanja brzo propada, koji je stvorio ovek. li isto tako, ne retko, kada je re o ovekovojprirodnoj sredini razlikuju se prirodna i vetaka sredina. Prirodnom sredinom oznaava se onaj njendeo koji ovek nije bitnije izmenio, ili je uopte nije izmenio. *etakom sredinom oznaava se onaj

njen deo koji je ovek bitno izmenio i sve je vie menja. Drutvenu komponentu ;ili deo< ovekovesredine ini drutvo, odnosno drutveni procesi i drutvene tvorevine, preko koji', i kojima se ovekispoljava kao drutveno, delatno bi!e. Ona nastaje kao rezultat uticaja ljudi jedni' na druge, kaosocijalnobioloki' bi!a, u cilju zadovoljavanja pojedinani' ;lini'< i zajedniki' potreba. Ona seintegrie sa prirodnom sredinom u sveopu ukupnost ivotne sredine koja okruuje oveka.Fovek je, od jedne manje ili ve!e potinjenosti svetu prirode, tokom istorije stvorio ;i stvara< svet kojinosi njegov peat, ali on i dalje ivi od anorganske prirode. " %ukoliko je ovek univerzalniji odivotinje, utoliko je univerzalnije podruje anorganske prirode od koje on ivi...ovek ivi od prirode, toznai8 priroda je njegovo telo, s kojim on mora ostati u stalnom procesu da ne bi umro. Ja je ovekov/iziki i du'ovni ivot povezan s prirodom, nema drugog smisla nego da je priroda povezana sasobom, jer ovek je deo prirode(. Zato se kao elementi ovekove prirodne sredine, sa kojom jeovekov /iziki i du'ovni ivot povezan, mogu navesti atmos/era, 'idros/era, lito>s/era, biljke, ivotinjei mikroorganizmi.AtmoseraTUvazduni omota koji obavija zemlju. #ju ini smea gasova, vrsti' i teni' materija. Odgasova koji se nalaze u njenom sastavu za boloke procese najznaajniji je kiseonik. Strukturaatmos/ere je relativno stabilna, iako se u njoj odvijaju promene koje ovek jo uvek nije do krajasaznao. Fovek je atmos/erom vezan, u osnovi, na dva naina. Prvo, atmos/era sadri kiseonik, bezkoga ovek ne bi mogao da ivi. %Fovek ne moe da ivi bez kiseonika vie od 3 minuta. 5o je kritinagranica u kojoj, ako krv ne dopremi u mozak dovoljno kiseonika, on biva trajno ote!en, a ukolikonedostatak kiseonikV potraje due, dolazi do smrti.( Drugo, atmos/era titi oveka od smrtonosni'kosmiki' zrakova i ultraljubiaste radijacije. #aime, u viim slojevima stratos/ere zadravaju seubitani jonizuju!i zraci Sunca, od koji' neki, u manjim koliinama, prodiru na zemlju i neop'odni suza biljni svet i /otosintezu. $e&utim, atmosera gu#i svoja prirodna svojstva z#og sve veeg prisustva

supstanci u njoj koje su strane njenom prirodnom sastavu. 1 njoj je, pre svega, sve manje kiseonika asve vie ugljendioksida. Ove promene uzimaju ve! alarmantne razmere. Od G3. godine godinjepove!anje ugljendioksida u atmos/eri iznosi >2-, a koliina kiseonika je u ovom periodu smanjenaza >2 milijardi tona ;pre svega zbog intenzivnog unitavanja uma


9/52

kako zbog porasta broja stanovnika, tako i zbog industrijalizacije i urbanizacije, pa se zato i u sveotrijoj /ormi pojavljuje problem is'rane stanovnitva.&iljke su vrlo znaajne kako kao proizvo&ai organski' materija, tako i kao bitan element energetskogtoka. One sunevu energiju, uz prisustvo vode i O2, pretvaraju u "emijsku energiju koja jeneop'odna za ivot svi' ivi' bi!a. 1 stvari, one imaju veoma znaajnu ulogu u razmeni materije, tj.ciklinom kretanju sastojaka koji su neop'odni za ivot. 5ako npr. azot koji je sastavni element svi'proteina, ne uzima se direktno iz atmos/ere, ve! posredstvom biljaka. Znaajnu ulogu biljke imaju i ukrunom kretanju kiseonika,sumpora, kalcijuma, /os/ora itd. $e&utim, biljke koje su neop'odne u

prometu materija, nisu toliko znaajne u prometu energije. Qer, one uspevaju da samo oko ,-suneve svetlosti koja dospe do Zemlje pretvore u 'emijsku energiju, a samo polovina od toga seutrop u procesu respiracije.Livotinje su ;nasuprot biljkama koje su proizvo&ai upotrebljive energije i pretpostavka krunogkretanja pojedini' elemenata< potroai energije i mineralni' sirovina koje biljke sadre. "nae, sastanovita protoka energije, tj. prenoenja od biljaka ka ivotinjama biljojedima ;i od ovi' kasukcesivnim /azama mesojeda< postoji ak R- energetski gubitak, a samo oko - predstavljakorisno prenoenje.'ikroorganizmi su si!uni ivi organizmi ;neki biolozi i' svrstavaju u ivotinje< koji obavljaju znaajnu/unkciju u krunom kretanju materije rastvarajui organsku materiju na njene sastavne neorganskedelove i oslo#a(ajui pri tom kiseonik, azot, osor, sumpor i druge elemente za ponovnu sintezu.$e&utim, mikroorganizmi %ne prave razmenu izme&u organski' materija koje do nji' do>spevajuprirodnim putem, dakle predstavljaju deo normalnog /iziko'emijskog ciklusa u prirodi u procesuodumiranja, i oni' organski' materija koje su posledice ekonomskog delanja(. Zato se oni, iako nemogu da razloe na sastavne delove sve organske materije koje ovek u industriji stvara, koriste kaosredstvo za rastvaranje zaga&ivaa.tmos/era, 'idros/era i litos/era ine ne!ivu prirodnu sredinu. )ivu prirodnu sredinu ine biljke,ivotinje i mikroorganizmi. Za istraivanje odnosa izme&u ive i neive prirode i sloenog spletaodnosa izme&u ivi' vrsta u odre&enom prostoru stvoren je poseban pojam ekosistema. Ekosistemje, kako se esto istie, osnovna unkcionalna jedinica u ekologiji, jer ukljuuje i organizme u ivuprirodu, od koji' svaka %utie na svojstvo druge, a obe su neop'odne za odravanje ivota koji imamona Zemlji(. *pravo zato se celina u kojoj su svi unutranji odnosi i sve pojave, #ilo izikog, "emijskogili #iolokog karaktera, povezane u jedan jedinstven proces, naziva ekosistem. 1 de/inisanju

ekosistema naglaava se povezanost uticaja ivi' bi!a i anorganske okoline, tako da je ta povezanostsposobna za samoregulaciju. Pojam ekosistema prvi je upotrebio britanski ekolog . B. 5ensli;R03.godine< i on predstavlja osnovni pojam za razumevanje ne samo ekoloke stvarnosti iekoloki', ve! i socijalni' problema.+kosistemi predstavljaju speci/ine spojeve ivota i prirodne sredine. #aime, nji'ovo /unkcionisanjeodrava protok energije i kretanje materije kroz seriju kori!enja i preobra!anja ;jedenja ipojedenosti


10/52

komponente ekosistema vrp se stalna razmena materije i energije. %Kruenje materije i energijemogu!e je jedino u okviru ekosistema(, u kome svaka komponenta, zelene biljke, ivotinje, bakterija igljive, ima svoj znaaj i svoje dostojno mesto. Ekosistemi u sebi najbolje raspore&uju energetsketokove, lance i cikluse is'rane. #a osnovu uzajamni' odnosa u ekosistemu, ekosistem nastaje,evoluira i odrava se, a njegova sutina %ogleda se u mnogostrukim i sloenim zbivanjima to se unjemu kao celini odigravaju(. Qedinstvo svi' ekosistema, jedinstvo ive i neive prirode, ini jednujedinstvenu celinu ;jedan mamutski ekosistem< koji se naziva bios/erom.&iosera je povrinski omota Zemlje u kome egzistira ivi svet zajedno sa ovekom. Ona kao celina

ivi' organizama i zemljepredstavlja jedan sistem koji za"vata sunanu energiju, preo#ra!ava je u"emijsku energiju pomou otosinteze i distri#ucira je na nain koji o#ez#e(uje unkcionalnu strukturu#iosere. Kao celina ivi' organizama ona je mozaik ekosistema, celine koje su dovoljne same sebi,od koji' svaka podrazumeva ivu zajednicu i njenu mrtvu /iziku okolinu. Svaki ekosistem ima svojuravnoteu i svoje me&uzavisnosti uslovljene izmenom energije i materije. 1 stvari, bios/era jesastavljena %od nepreglednog mozaika razliiti' ekosistema. li pojedini ekosistemi nisu izolovanijedni od drugi'. Oni se, u ve!oj ili manjoj meri, vezuju me&u sobom razliitim uzajamnim odnosima iintegriraju u sloene komplekse vieg reda. 5akvi krupni kompleksi ekosistema, koji pokrivaju itavegogra/ske oblasti i koji istorijski nastaju i razvijaju se, oznaeni su esto kao biomi(. Qer, svako ivobi!e u datom prostoru predstavlja za svako drugo ivo bi!e element spoljanje sredine, i od svakogivog bi!a dolaze do drugog ivog bi!a odre&eni uticaji koje ekologija naziva #iotikim ekolokimaktorima ;za razliku od abiotiki' kao to su8 temperatura, svetlost, vlanost ili 'emijski sastavvazdu'a


11/52

vezana procesom /otosinteze u novostvorenim organskim jedinjenjima ;kao potencijalno 'emijskaenergijaskuplja%aod dvanaest odrasli$ osoba i nji$ove dee" (Behavior and Environment. The Uge ofSpace by Animals and en, ed. b ?ristide @. +sser, :lenum :ress, Ne* Aork B Condon,1/1, p.5


12/52

znaajno istraivanje uticaja socijalne ;drutvene< sredine na ponaanje oveka, kao i uticajaponaanja oveka na drutvenu sredinu. #aime, ovek se iskazuje i potvr&uje ;kao rodno bi!e selo, grad,lokalna zajednica socijalna sredina.Drutveni odnosi u irem smislu rei predstavljaju povezano delovanje ljudi. 5o me&usobno uslovljenoponaanje ljudi menja ponaanje svakog uesnika odnosa i dovodi do neki' promena. 1 uem smisludrutveni odnos predstavlja oblik drutvenog procesa. #aime,%stupaju!i u odre&en proces, tj. zajedniko delovanje, ljudi samim tim zauzimaju razliite poloajejedan prema drugome i tako stvaraju razliite drutvene odnose(. 'e(uljudski odnosi su jedna vrstadrutveni" odnosa. Oni se uspostavljaju dejstvom svesni', nesvesni' i podsvesni' ponaanja me&upojedincima. 5o su povezana ponaanja pojedinaca na koja utiu ne samo drutveni odnosi ve! ipsi'oloke osobine linosti, kao to i oni utiu na psi'oloko stanje pojedinaca. 'e(uljudski odnosimogu #iti odnosi toleranclje i saradnje, ali i odnosi netrpeljivosti, suprotstavljanja, suko#a, dominacije ieksploatacije. ni su samo u poslednjoj instanci odre(eni proizvodnim odnosima u koje ljudi stupajunu!no i nezavisno od svoje volje u procesu proizvodnje. A po #roju uesnika dele se na unutargrupne1u drutvenim grupama2 i me(ugrupne 1odnose izme(u manji" ili vei" drutveni" grupa 7 parcijalni" i

totalni"2 "straivanja unutargrupni' odnosa pokazala su da ponaanja lanova grupe trebaobjanjavati %klimom( nji'ove grupe, a odnosi u grupama naje!e se objanjavaju oblicima odnosa uorganizaciji.8adna sredina predstavlja ukupnost materijalni' inilaca procesa rada i me&uljudski' odnosa kojeuesnici u procesu rada uspostavljaju. "zme&u elemenata radne sredine i oveka postoji uzajamnodejstvo. judi stvaraju i utiu na radnu sredinu, ali i radna sredina kao celina, ili sa pojedinim njenimelementima, utie povratno na oveka ;pozitivno ili negativno2. Poslednji" 9odina radna sredina sesve ee izuava, kao deo ovekove !ivotne sredine a radna sredina i radne grupe, postaju predmetprouavanja i socijalne ekologije. 1 isto vreme u udbenicima industrijske sociologije sve e!e serazmatraju odnosi industrije i ekoloke sredine i ukazuje na potrebu vo&enja rauna o ekolokim/aktorima industrijske proizvodnje. 1 stvari, sredstva za rad kao znaajan deo materijalni' inilacaradne sredine, tokom istorije postajala su sve razvijenija i e/ikasnija u prisvajanju prirode. Iazvoj

te'nike, kao nji'ov bitan element, omogu!io je oveku %prisvajanje( prirode ne samo prera&ivanjem ioblikovanjem njeni' delova, ve! i njeno razaranje. 5ndustrijski sistem nastao razvojem te"nikepostavio se ne samo izme(u prirode i drutva, ve! i nasuprot prirodi i drutvu. #a taj nain i radna;indu>strijska< sredina, kao inilac ;deo< drutvene komponente ovekove sredine, dobija odre&enenegativne odnose ne samo prema drugim iniocima drutvene komponente ovekove sredine, ve! iprema njenoj prirodnoj komponenti.4redinu !ivljenja predstavljaju naselja, koja iskazuju naseljenost, tj. razmetaj stanovnitva na Zemlji ina koju utie veliki broj inilaca geogra/ske, istorijske, socijalne i ekonomske prirode. 1 stvari, zbogbrojniji' varijeteta i raznovrsnosti naselja, ne postoji opte pri'va!en pojam i de/inicija naselja. %1jugoslovenskoj literaturi usvojena su dva pojma. Prvi slui za detaljan opis geogra/ske distribucije i zakartogra/ske svr'e, i odnosi se na svaki geogra/ski lokalitet stalno nastanjen stanovnitvom,nezavisno od njegove veliine i drutveno>ekonomski' /unkcija. Pod ovaj pojam potpadajuindividualne ku!e, zaseoci i delovi naselja koji se mogu identi/ikovati, bez obzira na to da li imaju svojnaziv. Jrugi pojam vezuje naselje za njegov geogra/ski, socioloki i ekonomski individualitet i /unkcijei, po pravilu, nosi posebno ime. 1 ovu kategoriju spadaju seoske, gradske i druge vrste naselja, u koja


13/52

se ukljuuju usamljene ku!e, zaseoci ili delovi naselja koji sa njima sainjavaju drutvenu iekonomsku celinu(. Postoji vie kriterijuma za klasiikaiiju naselja, a pose#no za nji"ovo razlikovanjena seoska i gradska naselja. #aje!e se kao kriterijum de/inisanja, i razlikovanja, gradski' i seoski'naselja uzimaju broj stanovnika i /unkcije naselja izraene u procentu poljoprivrednog stanovnitva.$e&utim, ovi kriterijumi su nedovoljni, jer ne uzimaju u obzir i karakter drutveni' odnosa, koji se i ponjima i po %uslovima ivota( razlikuju i utiu na oveka, i njegov odnos prema ivotnoj sredini. Zato senaje!e kao osnovna naselja razlikuju8 grad, koji se, najoptije reeno, karakterie ne samo veomkoncentracijom stanovnitva, ve i razvijenom podelom rada i nizom drutveni" i kulturni" oso#enosti,

i selo, koje se kao naseljerazlikuje od grada ne samo manjom 1malom2 koncentracijom stanovnitva ipoljoprivredom kao osnovnom poljoprivrednom delatnou, ve i nizom drugi" oso#enosti. $e&utim,poslednji' godina sve e!e se za oznaku mesta ivljenja upotrebljava pojam lokalna zajednica. nase odre(uje kao drutvena grupa koja nastaje na odre(enoj teritoriji, tesnom i raznovrsnompovezanou stanovnika i nji"ove svesne pripadnosti pose#nom identitetu. %Prema tome, lokalnazajednica nije samo prostorni agregat stanovnika, grupa i institucija. Povezivanje na trimakarakteristinim osnovama dovodi do toga da je lokalna zajednica neto vie od me'anikog zbiranjeni' sastavni' delova, tj. od onoga to se moe zvati kolektivnim potencijalom lokalne zajednice(.Pri tome se imaju u vidu kako seoske, tako i gradske zajednice ;ili relativno samostalne sredine, kaoto su gradske optine u granicama urbanizovani' podruja mora da razvija saznanja osvetu, okolini i sebi. #o, bilo da je saznanje teorijsko ili praktino, jedinka mora da nauno imenujestvari, pojave i doga&aje, kao i da i' ocenjuje sa stanovita nji'ove vrednosti i znaenja. 5ako on svevie razvija teoriju i praksu oznaavanja, osmiljavanja i vrednovanja ;rei, slike, testovi, mimika,grimase, ode!a, pozdravi, obiaji, novac, kritika i tako daljenika budu!nost u kojem je izloenkoncept nove svetske ekonomske i ekoloke politike koje bi omogu!ile sustainable development, i ukrajnjoj instanci, kvalitetniji ivot. Sam termin proklamovan je RR. 9ergenskom deklaracijom na$inistarskoj kon/erenciji evropski' zemalja, a koncept odrivog razvoja na globalnom nivou pri'va!enje i usvojen na Kon/erenciji 1jedinjeni' #acija o ivotnoj sredini i razvoju odranoj u Iio de LaneiruRR2. godine. Jeset godina kasnije u Qo'anesburgu ;22< odran je Svetski samit o odrivomrazvoju na kome je dat podsticaj svetskim naporima u borbi protiv siromatva i naporima za zatituivotne sredine.


14/52

6. Ekoloke potree i kvalitet !ivota

Krajem sedamdeseti' godina prolog veka u nastojanju da to preciznije de/iniu kvalitet ivota, nekiautori poput Xorstera kao indikator njegovog kvaliteta navode stepen zaga&enosti ivotne sredine.5ako ovaj pojam ;kvalitet ivota< koji je po prirodi neodre&en i izmie rigoroznoj analizi ;$oles, 00>0:mikro nivou idrutvenom>makro nivouekonomski', ekoloki', kulturni',ergonomski'< i socijalni' ;ekonomski', du'ovni', drutveni'< potreba.Sva odre&enja kvaliteta ivota ;ekonomska, socioloka, zdravstvena, socioekoloka, ...< sadreodrednicu zadovoljavanja potreba. S'odno tome name!e se pitanje ta su potrebe uopte, kao i tasu to ljudske potrebe, kako se one mogu klasi/ikovati, ta i' odre&uje i od ega zavisi nain nji'ovogzadovoljavanja. 1 odre&enju potrba iskristalisala su se tri stanovita. Po subjektivistikom, izraavajunedostatak neega, pa podrazumevaju ono to se eli. Objektivistiki pristup, polazi od stanovita dasu individualne elje e/emerne, a da su potrebe drutveno uslovljene stepenom razvoja proizvodni'snaga i odre&enim nainom ivota. 5re!i pristup se ini najpri'vatljivijim, jer polazi od stava da suljudske ptrebe determinisane subjektivnim i objektivnim /aktorima, tj. subjektivno>objektivnog sukaraktera. One motiviu ljude na delanje iji je krajnji cilj nji'ovo zadovoljavanje, a time se otvaramogu!nost /ormiranja novi' 1Dictionar: o 4ociolog:, RRG8 ::2


15/52

nabrojanim redom. #akon zadovoljavanja /izioloki' potreba, potreba za sigurno!u postaje primarna.Zadovoljavanje na prva dva nivoa neop'odan je uslov za zadovoljavanje na ostalim nivoima.;$asloD, RG28 < #asuprot njemu, . @eler smatra da se ljudske potrebe mogu podeliti namaterijalne i nematerijalne ;@eler, R+38 0>:trebe za sigurno!u jer obezbe&uje bioloki opstanak koji je preduslov zaradnu, pravnu, imovinsku sigurnost, za pripadanjem. "stovremeno ova potreba determinie ipersonalne potrebe za razvojem i samoaktualizacijom ;$iltojevi!, 28 GHte'noloki razvoj i porast ivotnog standarda dovode i do negativni' posledica uprirodi i ljudskom drutvu. Pri pokuaju odre&enja ovog pojma mora se po!i od saznanja da je ovekprirodno>drutveno bi!e obdareno sve!u za iji opstanak su neop'odna dva naizgled odvojenaentiteta priroda i drtvo, odnosno da ivotnu sredinu ine prirodni elementi, ali i elementi koje jestvorio ovek svojim radom. ;$arkovi!, 238 3H< Kvalitet ivotne sredine najoptije se moe odreditikao uslovi koji omogu!avaju nesmetano /unkcionisanje ekosistema u bios/eri, odnosno postojanjetakvi' uslova i uticaja u ivotnoj sredini koji ne ugroavaju opstanak bilo kog ivog bi!a, ukljuuju!i ioveka.


16/52

Prirodni resusursi, tanije elementi prirodne komponente ivotne sredine obezbe&uju pre svegaovekov bioloki opstanak i omogu!avaju zadovoljavanje ovekovi' egzistencijalni' potreba, a njenkvalitet pretpostavlja ouvanje ekoloke ravnotee u obliku koji omogu!ava opstanak i razvoj ovekakao biolokog bi!a, ali i opstanak ostali' vidova ivota. O znaaju i kvalitetu svakog elementaprirodne sredine, kao i o nji'ovom uticaju na kvalitet ivota moe se govoriti ponaosob. Kvalitetvazdu'a utie na pojavu akutni' i 'ronini' oboljenja respiratorni' organa, a koncentracijazaga&uju!i' materija utie negativno na odvijanje osnovnog /i>ziolokog procesa>disanja, radnusposobnost, psi'u kod oveka, kao i na biljke i ivotinje. *oda, kao i vazdu', predstavlja uslov ivota.

Koristi se za pi!e, ali je i izvor 'rane i minerala, predmet i sredstvo rada, sredina ivljenja za mnogeive organizme, prirodno>estetski element, mesto rekreacije, izvor energetski' resursa. Samim timnjen kvalitet utie na mogu!nosti zadovoljavanja mnogobrojni' ljudski' potreba. $e&utim, znaajvode i njenog kvaliteta je mnogo ve!i, zbog znaaja u odvijanju biogeo'emijski' procesa na planeti.Zemljite je preduslov ivota ljudi, ivotinja i biljaka. Obrazovalo se pod delovanjem razliiti' /aktora,kao to su klima, relje/, biljni i ivotinjski svet. Osim bio'emijskog i energetskog znaaja, svojim/izikim, 'emijskim, geogra/skim i topogra/skim osobinama direktno utie na zdravlje oveka. Kada segovori o kvalitetu biocenoze ;ivom svetu koji egzistira u bios/eri, ivotinjama, biljkama imikroorganizmimadine ima za cilj prevazilaenje sure/unkcionalnosti radne sredine i njenog preobraavanja u neto to se doivljava kao prijatnost, bezobzira na vrstu rada. Za ulaganja u estetsko ure&enje radne sredine moemo re!i da su to ulaganja u

ose!anja dostojanstva radnika. $e&utim, radna sredina utie ne samo na kvalitet radnog ivota, ve! ina kvalitet ivota van radnog procesa, kroz uticaj na kvalitet ivotne sredine. Povezanost radne iivotne sredine proizilazi iz same sutine oveka i njegovi' osobina i potreba koje su deliminosvojstvene samo njemu, a delimino su zajednike sa ostalim ivim bi!ima. Iad ima dvostruku ulogu.Povezuje oveka sa prirodom, ali ga i odvaja od nje. Iadnom delatno!u ovek menja prirodu,prilago&ava je svojim potrebama, istovremeno menjaju!i samog sebe. Fovek stvaraju!i za sebepovoljne uslove ivota, prilago&avaju!i prirodu svojim potrebama, radnom delatno!u dovodi dotakvi' poreme!aja koji ugroavaju opstanak ivog sveta na planeti. #a povezanost kvaliteta radne ikvaliteta ivotne sredine, me&u prvima je ukazala $e&unarodna organizacija rada ukazuju!i da%industrijska zaga&enja ne ostaju iza /abrike kapije i radnici treba da postanu svesni veze izme&utrajnog poboljanja kvaliteta ivota i mudrog iskori!avanja prirodni' bogatstava( zalau!i se se zauvo&enje %zelene klauzule( u kolektivne ugovore. 1'8 5normacije, RG i RR


17/52

stanovnika, vrsta delatnosti stanovnitva, primena dostignu!a nauke i te'nike u radnoj aktivnosti, kaoi neke kulturne osobenosti utiu na potrebe, nain nji'ovog zadovoljavanja, i sam kvalitet ivotaukljuuju!i i kvalitet ivotne sredine. Osnovno obeleje grada predstavlja pove!ana koncentracijastanovnitva kojoj doprinose migraciona kretanja ka njima kao industrijskim, zdravstvenim,administrativnim, obrazovnim i kulturnim centrima. S'odno tome gradovi se ire prostorno, pri emuse vrlo esto ne vodi rauna o kvalitetu zemljita koje se koristi za stambena naselja. Oni rastu i uvisinu, ime se gubi smisao za skladnost objekta u datom prostoru i zanemaruju potrebe zakomunikacijom. Odnosno dolazi do brojni' problema na antropolokom planu, ali i do problema

vezani' za prirodnu kom>ponentu ivotne sredine pri emu mikroklima gradova postaje svenepovoljnija i utie negativno na kvalitet ivota ;ukanovi!, RR8 03>033ni';komijski'< odnosa. Stepen urbanizacije sela u smislu poboljavanja 'igijenski' uslova ivotapozitivno se odraava na kvalitet ivota, ali, 'emizacija procesa proizvodnje bez pret'odne edukacijeproizvo&aa, ugroava ne samo zdravlje, pa samim tim i kvalitet ivota poljoprivrednika i njegoveporodice, ve! i ire, zdravlje stanovnitva ;$iltojevi!, 23pridruuje se novi zatita i unapre&enje kvaliteta ivotne sredine. Kako prva i druga industrijskarevolucija nisu imale slu'a za ivotnu sredinu potvrdila se 9ekonova teza da je znanje mo!, ali iBeteova vizija da !e %arobnjakov uenik( osloboditi demonske prirodne sile koje !e zapretitinjegovom vlastitom postojanju, te izlaz iz protivureni' tenji izme&u razvoja drutva i zatite ivotnesredine treba traiti u modelima razvoja koji iziskuju promene u vrednosnim sistemima pojedinaca,pojedinani' drutava i oveanstva u celini. Promene u sistemu vrednosti treba da doprinesudrugaijem koncipiranju sistema potreba, obrazaca potronje i ponaanja jer kako je ristotel davnonapisao8 bogat ovek nije samo onaj koji ima puno, ve! i onaj koji ima male pro'teve. #a taj nainuspostavio bi se dinamiki sklad izme&u triju komponenata %to ulaze u pojam kva>liteta ivota8izme&u materijalni' dobara, nematerijalne potronje i kvaliteta ivotne sredine( ;Fobelji!, RR8 0+2


18/52

". #ri $iviliza$ijska talasa

Prema Toleru ;RG0< u razvoju ljudske civilizacije mogu se izdvojiti tri epo'e, koje je on nazvao%talasima( koji su se valjali ovom planetom unose!i ogromne promene. 5o su8a< Poljoprivredna revolucija,b< "ndustrijska revolucija ic< 5e'noloka revolucija.1 razmatranjima pojedinani' civilizacijski' kretanja > talasa 5o/ler uvodi, osim pojmova bios/era ite'nos/era, jo i pojmove8 socios/era, in/os/era i psi'os/era8> #iosera svet prirode,7 te"nosera svet 5judski" dostignua,7 sociosera ; drutveni svet,7 inosera ; ponike, znanja i inormacije,7 psi"osera ; stanje du"a, kidtura, o#im i nain ponaanja, religija.

a) Poljoprivredna revolucija-Prvi talas promena na planeti u njenim ekosistemima zapoeo je preoko 'iijada godina, kada je ovek poeo intenzivno da koristi zemljite za proizvodnju 'rane,odnosno kada je zapoeo sa poljoprivrednom proizvodnjom. 5o je period ljudske civilizacije nazvanpoljoprivredna revolucija, koji je trajao, u nekim regionima sveta, do +. veka ;razvijene zemljeEvrope


19/52

0. napredak>materijalni rast, koji kao glavni i osnovni cilj opravdava sva sredstva po naelu8%istorija tee ka boljem ivotu, najvaniji je privredni rast(.

judski vek je produen, jer se primenjuje 'igijenski nain ivota i stanovanja. Xormira se medicinakao struka. Pronalazak i kori!enje mnogi' lekova i instrumenata, vakcinacija i omasovljavanjaleenja ;velike bolnice, veliki medicinski centri< doprinose produenju ljudskog ivota.1 te"noseri ;energija, proizvodnja, potronja, stanovanje, saobra!aj, energija< osnovni pristup jeomasovljavanje. Kao energija koriste se /osilna goriva, ugalj i na/ta. 1 privredi, proizvodnji, primenjujuse pravila8 standardizacija, specijalizacija, sin'ronizacija, koncentracija, maksimizacija i centralizacija.

1 socioseri su velike promene. 9roj stanovnika na Zemlji se sve vie pove!ava. Cira porodicanestaje, stvara se ua porodica ;samo roditelji i deca


20/52

1 inoseri elektronske komunikacije obezbe&uju svima vrlo brzu razmenu in/ormacija i znanja.ivilizacija tre!eg talasa se bazira na in/ormacijama, onaj ko ima mo! nad in/ormacijama bi!e jai uupravljanju, bez obzira da li se to odnosi na odre&ene grupe, vlade pojedini' zemalja ili nekainternacionalna udruenja, unije zemalja i slino. Pa ak i ovek kao pojedinac je ukljuen uintrenacionalnu mreu in/ormacija, preko elektronske pote i personalni' raunara.Jolazi do raspada masovnog du'a. Stvaraju se nova sredstva in/ormisanja putem saveta tele/onom,umnoavanja pisanog materijala, mali' broura, kaseta i drugog arenila slika, ideja, simbola ivrednosti preko kablovske televizije, kaseta, raunara, elektronske pote, tele/aksa. Programiranje se

prenosi sa masovnog na lino i ku!no. 'o nad inormacijama postaje znaajan upravljakime"anizam


21/52

%. &snovna naela industrijsko' doa

#aglasili smo da je osnovno pravilo industrijskog doba stalni materijalni rast potroako drutvo.%Svaka civilizacija ima jedan skriveni zaloak > odre&eni niz pravila ili naela koja se provlae kroz svenjene delatnosti slino nekoj emi koja se ponavlja( 1Toler, =>[email protected] ovom razdoblju) osnovna naela su8a< $aksimizacija,bskog materijala > resursa. 5roenje energije izazivalo je degradaciju i zaga&enostivotne sredine8 zaga&enje vazdu'a, vode i zemljita, preko gasoviti', teni' i vrsti' otpadaka, to jeizazivalo negativne promene u biodiverzitetu i ote!enjenjima itavi' ekosistema.

b) Centralizacija- entralizacija vlasti, centralizacija upravljanja, preko industrije, /inansiranja iin/ormisanja, pa do drugi' delatnosti ;edukacije, kulture< stvarala je centre mo!i u kojima je mogao dase /orsira industrijski rast, da se diriguje kulturom, obrazovanjem, i da se postepeno uvrsti kultpotroakog drutva. entri mo!i su podelili svet na bogate i siromane, na one koji !e troiti naraun oni' iji !e se resursi troiti. Ova podela je obu'vatila kako kontinente, tako i drave, regione,gradove, optine ;siromani jug i bogati severkolu, tele/onski' aparata, kljueva, 'artije isti' dimenzija ikvaliteta, maina, pa sve do standardizovani' nastavni' programa i testova za proveru znanja iinteligencije. Standardizacija je uticala na stvaranje sve ve!eg broja sve ve!i' /abriki' pogona zaproizvodnju velikog broja istovetni' proizvoda. Ono to nije bilo standardizovano nije vredelo natritu. "stovreme'o se i te'nologija usavravala i omogu!avala izgradnju objekata, praktinobeskonano veliki' dimenzija, objekata visoke spratnosti i esto isti' dimenzija ;montani' blokovavi' pejsaa. Zaga&enja imaju odraza na ljudsko zdravlje i ljudske ivote.+koloki pro#lemi su trajni civilizacijski, a ne iskljuivo industrijski. Oni su postojali oduvek, jer je padmnogi' civilizacija bio uslovljen ekolokim katastro/ama, samo se tada to nije tako de/inisalo niti setermin %ekoloki( upotrebljavao ;nije ga ni bilo, sve do sredine R. veka?2. #ovo doba ne daje prirodi nikakve anse. 1noenje mnogi' 'emijski' supstanci i pretvaranjeveliki' prirodni' prostora u vetake onemogu!ava obnovu. li, nije cela priroda ;bios/era< ugroenapodjednako, istim kapacitetom i vrstom zaga&enja. " u industrijskom dobu razne su metodeiskori!avanja i obrade zemljita, pa zbog toga nisu svi ekosistemi podjednako osetljivi na iste, ilidruge zaga&uju!e materije ili optere!enja.1 cilju kori!enja ivotne sredine /ormirala su se dva stava8

< Priroda je oru(e kojim se manipulie. Ovaj stav dominira ve! 0 godina, a naroito jeizraen zadnji' 3 godina. Postavlja se pitanje8 kako to bolje i to vie iskoristiti sve resurse iprirodne uslove radi materijalnog blagostanja i napretka?

2< Priroda je izvor !ivota koji te#a sauvati. Ovaj stav se pribliava globalnom s'vatanju sapitanjima8 zato, zbog ega i u ime ega je potrebno iskori!avanje i za'vatanje iz prirodni'izvora i rezervi? 5akv stav se javio ove, zadnje dekade 2. veka, kada su globalna ote!enjabios/ere preko njeni' ekosistema evidentna.


23/52

KIK5EI"S5"KE #O*E "*""Z"QE#ova civilizacija je praktino ve! /ormirana. Ona je velikom snagom izbrisala dosadanju /ilozo/ijuivota, i poremetila je stare naine razmiljanja, /ormulacije, dogme, ideologije, nain ivota, vrednostii uvela nove vred>nosti paralelno sa svojom novom te'nologijom, novim geopolitikim odnosima,novim stilom ivota. ivilizacija koja je u toku, civilizacija tre!eg talasa prua nadu, preko novi'te'nologija i novog naina miljenja, da je razvoj mogu! uz veliku kontrolu proizvoda i izuma. li,istovremeno, to je civilizacija veliki' neizvesnosti u pogledu ouvanja ivotne sredine, i veliki'razliitosti u pogledu razvoja pojedini' zemalja ili grupe zemalja. 5ako&e, doba koje nastaje sa novom

civilizacijom karakterie i velika elja za novim svetskim poretkom i tenjom razvijeni' zemalja danametnu svoju mo!. 1 tome se ne preza od sile, nametanja ratova, pretnji, iskljuivanja izme&unarodni' zajednica i saradnje. Sila i agresija koja preovladava na me&unarodnom nivou prenosise i na nacionalni i individualni. Ovu civilizaciju karakteriu i velike migracije, ne samo selo > grad, toje i dalje evidentno, ve! i u pravcu8 nerazvijene ;ili nesigurne < zemlje > razvijene zemlje.5ako&e, ova civilizcaja nije bez opasnosti po bios/eru i njene pojedine ekosisteme8 opasnosti sumogu!e preko razni' vrsta zaga&enja ;elektromagnetnog, in/ormativnog, radioaktivnog, 'emijskog,kosmikog


24/52

(. &tu)eni rad

Otkako su dam i Eva izbaeni iz zemaljskog raja, ovek mora da radi da bi preiveo. Kao deo kazneza istoni gre', mora zara&ivati za ivot u znoju lica svog. Ono vreme koje mu preostaje nakondnevnog rada, moe da provodi u dokolici, ali dokolicu prvo treba da zaradi.Kalvinisti u +. veku u Evropi su neto drugaije s'vatali rad. Oni su rad s'vatali kao verski pozivkome se valja odati uporno i odluno. 1spe' na poslu znaio je da pojedinac nije izgubio milost inaklonost 9oju. Jokolica, kako je obino bila de/inisana po tadanjim normama, napadana je kao/rivolna i kao ludo razbacivanje vremena. Pi!e, ples, odlazak u pozorite, rekreativni sportovi, prie itelesna uivanja sve je to bilo osu&ivano.1 tradicionalnoj subkulturi crne merike, rad je u najboljem sluaju de/inisan kao nuno zlo. Livot se,u naslovu pesme koju izvode OQaMs, sastoji u %Livljenju za vikend(. Iad poinje u %5uni ponedeljak(,kada lokali u podrujima s niskim pri'odima prire&uju specijalne zabave da bi razveselili "jude poslenajgoreg dana u nedelji.5a tri ukratko opisana stanovita zasnivaju se na razliitim s'vatanjima rada i dokolice. 5o nisuobjektivna stanovita, niti su neutralne opservacije. $noga, premda ne sva stanovita sociologaprema radu i dokolici, zasnivaju se na slinoj osnovi. Odlikuje i' s'vatanje sociologa o tome to bi radi dokolica trebali da budu i obojena su njegovim s'vatanjima o radu i aktivnostima u dokolici kojuposmatra. 1stvari, sociolozi koji se jednoduno opredeljuju za neki ideal rada i dokolice, esto iznose

najzanimljivija i najuticajnija miljenja o tom predmetu.Za Karl $arksa "judska sre!a i ispunjenje zavisi od rada > proizvodnje dobara i usluga. Iad jenajvanija "judska delatnost. Iad moe da obezbedi oveku materijalna sredstva, zatim da omogu!ioveku da ispolji svoje sposobnosti, ali moe i da uniti njegove sposobnosti i da dovede doporeme!aja njegovi' odnosa sa drugim "judima. #ajednostavnije reeno, za $arksa otu&enje u raduznai da ovek ne voli rad i da zbog toga nije u mogucnosti da prona&e zadovoijstvo i ispunjenje uobavijanju svog posla ili u proizvodima svog rada. Poto ne moe da izrazi svoju pravu prirodu u radu,on je otu&en od sebe, otu&en je od vlastite linosti. Poto je rad i drutvena aktivnost, otu&enje u raduotu&uje oveka i od drugi' "judi. $arks je verovao da rad najpotpunije omogu!uje oveku da ostvarisvoje osnovne potrebe, da ispolji svoju individualnost i svoju "judskost. "zraavaju!i svoju posebnostpri stvaranju nekog proizvoda, radnik moe doiveti veliko unutranje zadovoijstvo, a kada vidi dadrugi "judi upotrebljavaju i cene njegov proizvod i da on zadovoljava nji'ove potrebe, on moe imati

veliko zadovoijstvo zbog 'umanosti svog rada. 1 zajednici u kojoj svako radi da bi zadovoljio i svojeindividualne potrebe i potrebe drugi', rad je delatnost koja oveka moe potpuno ispuniti. Po$arksovim reima, %svako bi od nas, u svom radu, dvostruko potvrdio i sebe i svoje blinje(. $arks jesmatrao da taj ideal nikad nije bio ostvaren, osim moda u na poetku "judske istorije. 1 toku celeistorije, odnos oveka prema radu bio je destruktivan, i za "judski du' i za "judske odnose.$arks je smatrao da se izvor otu&enja nalazi u privrednom sistemu koji ukljuuje razmenu dobara. 1takvom sistemu proizvodi rada postaju roba. 1vo&enjem novca kao sredstva razmene, proizvodipostaju roba za kupovanje i prodavanje, artikli trgovine. Proizvodi rada postaju puki %predmeti( natritu za prodaju i kupovinu, a ne sredstvo za zadovoljavanje potreba pojedinca i zajednice. Proizvodikoji se iznose na trite gube svoju unutranju svr'u i postaju sredstvo za postizanje neke drugesvr'e, postaju roba za sticanje novca. Poto radnik ne proizvodi predmete za sebe ve! za trite,%radnik se odnosi prema proizvodu svoga rada kao prema stranom predmetu(.Otu&enje u osnovi nastaje iz procesa razmene roba u trinom sistemu. "z razmene dobara na tritunastaje privatno vlasnitvo, individualno posedovanje sredstava za proizvodnju. $arks istie8 %lako seini da je privatno vlasnitvo osnovni uzrok otu&enom radu, pre bi se moglo re!i da je njegovaposledica(. Kada se proizvodi rada jednom ponu posmatrati kao roba, deli nas samo mali korak odstvaranja privatnog vlasnitva. Kada se jednom uspostavi sistem privatnog vlasnitva, onda onpovratno deluje na snage koje su ga proizvele i pove!ava stepen otu&enja. 5o se moe pokazati naprimeru kapitalistiki' privreda, u kojima je vlasnitvo nad sredstvima za proizvodnju koncentrisano urukama manjine. Otu&enje je jo pojaano injenicom da radnici ne poseduju robu koju proizvode."z otu&enja radnika od proizvoda rada proizilaze drugi oblici otu&enja. Iadnik otu&en od prozvodarada otu&uje se i od samog rada, a poto je rad primama "judska delatnost, on postaje otu&en odsamog sebe. Iadnik koji je otu&en u radu %ne ostvaruje se u svom radu, ve! se negira, ose!a se

jadno umesto dobro, ne razvija slobodno du'ovnu i psi'iku energiju, ve! je /iziki iscrpljen i du'ovnoponien. Iadnik se zato ose!a kod ku!e samo za vreme dokolice, dok se na poslu ose!a kaobesku!nik(. Iad prestaje da bude sam sebi svr'a, prestaje da bude zadovoljstvo i ispunjenje "judski'potreba. On jednostavno postaje sredstvo za odranje u ivotu. Kao sredstvo za odre&enu svr'u, rad


25/52

ne moe dovesti do ispunjenja. Otu&en od proizvoda svog rada, obavljanja svog rada i od sebe,radnik je otu&en i od ostali' "judi. On radi da bi osigurao egzistenciju sebi i svojoj porodici, a ne zadobrobit zajednice. Sebini interes postaje vaniji od brige za drutvenu grupu.$arks je smatrao ekonomski sistem osnovom drutva, koja u krajnjoj liniji oblikuje sve ostale aspektedrutvenog ivota prema svojim potrebama. $arks je podelio ekonomsku osnovu na dva dela, naproizvodne snage i odnose u proizvodnji. Proizvodne snage su vanije, s obzirom da su prema$arksu %drutveni odnosi u okviru koji' pojedinci proizvode, drutveni odnosi proizvodnje, izmenjeni,preobraeni, promenom i razvojem materijalni' sredstava proizvodnje, proizvodni' snaga(.

Proizvodne snage su sredstva koja slue proizvodnji dobara. 5ako je u /eudalizmu, u agrarnojprivredi, zemlja glavna proizvodna snaga. 1 kapitalizmu su sirovine i maine koje slue izradiindustrijski' proizvoda glavni oblici proizvodni' snaga. Proizvodni odnosi su drutveni odnosi i oni supovezani s proizvodnim snagama. 1 kapitalistikoj privredi, odnos kapitalista i radnika kao dvedominatne klase u drutvu uslovljen je odnosom prema sredstvima za proivodnju8 jedni su vlasnici adrugi najamna radna snaga. Kapitalisti poseduju proizvodne snage, radnici poseduju vlastitu radnusnagu koju, kao najamni radnici, prodaju kapitalistima za novac.$arks je smatrao da se priroda rada u drutvu moe s'vatiti samo ako se analizira u ekonmoskimkategorijama. Po njemu, kapitalistiki nain proizvodnje neizbeno proizvodi visok stepen otu&enja. 1kapitalistikoj privredi, manjina poseduje proizvodne snage. Iadnik niti poseduje dobra koja proizvodi,niti ima bilo kakvu kontrolu nad tim dobrima. Iadnik je poput svoji' proizvoda, sveden na nivo robe.Iadu radnika se pridaje novana vrednost, a trokovi rada ocenjuju se na jednak nain kao i trokoviza maine i sirovine. Kao i roba koju proizvodi, radnik je preputen na milost i nemilost trinimsilama, zakonu ponude i potranje. 1 toku ekonomske krize, mnogi !e se radnici na!i bez posla,gotovo bez ikakvi' sredstava za ivot. #ajamni rad je sistem ropstva koji ukljuuje eksploatacijuradnika. Samo rad proizvodi bogatstvo, a ipak radnici dobijaju u obliku nadnica samo deo togbogatstva koje stvaraju. Ostatak prisvajaju kapitalisti u obliku pro/ita. 5ako ve!ina pripadnika drutva,proletarijat, uglavnom radi za jednu manjinu koja ga eksploatie. Kapitalizam se zasniva na privatnominteresu i po'lepi. 5o je sistem estoke konkurencije, koja ima kao jedini cilj da pove!a pro/it, a ne dazadovolji prave "judske potrebe. 1kljueni u lanac tog sistema, i kapitalisti i radnici otu&eni su od svogpravog ja. Pripadnici obe grupe obuzeti su sebinim interesima i koristoljubljem, u sistemu kojisuprotstavlja oveka oveku u borbi za odranje i lini interes.$arks je smatrao da dve bitne karakteristike industrijskog drutva > me'anizacija proizvodnje i sve

ve!a specijalizacija podele rada, tako&e doprinose otu&enju radne snage. $e&utim, $arks je isticaoda je najvaniji, primarni izvor otu&enja kapitalistiki privredni sistem, a ne industrijalizacija. Po$arksu, me'anizacija proizvodnje smanjuje /iziki napor koji rad za'teva, ali, to %olakanje naporapostaje ak neka vrsta torture, s obzirom da maina ne osloba&a radnika od rada, ve! oduzima raduzanimljivost(. $e'anizacija i masovna proizvodnja koja je s njom povezana, smanjuju potrebu zavetinom i inteligencijom, i uklanjaju iz rada %sav njegov individualni karakter i, dosledno tome, svulepotu za radnika. Iadnik postaje dodatak maini, i od njega se za'teva samo najjednostavnija,najmonotonija i najlake steena vetina.( "ndustrijsko drutvo tako&e ukljuuje i razvijanje podelerada. judi se moraju specijalizovati za odre&ene poslove da bi zara&ivali svoj 'leb. Po $arksovimreima, %svaki ovek ima svoju odre&enu ekskluzivnu s/eru delovanja koja mu je nametnuta i iz kojene moe pobe!i(. Sloboda i ispunjenje nisu mogu!i kad je ovek zarobljen u specijalizovanomzanimanju, s obzirom da se u jednom poslu moe izraziti samo jedan njegov ogranien deo.

$arksovo reenje problema otu&enog rada je komunistiko ili socijalistiko drutvo, u kojem suproizvodne snage u zajednikom vlasnitvu, a specijalizovana podela rada ukinuta. $arks je verovaoda kapitalizam sadri seme vlastite propasti. Koncentracija otu&eni' radnika u industrijskimpreduze!ima, podstaknu!e svest o eksploataciji, o zajednikim interesima, i olaka!e stvaranjeorganizacije koja !e zbaciti vladaju!u kapitalistiku klasu. 1 komunistikom drutvu radnici biistovremeno proizvodili predmete i za sebe i za zajednicu i tako zadovoljavali i individualne ikolektivne potrebe.


26/52

*. &tu)enje od rada i dokoli$e

Kad je $arks prvi put izneo neke svoje poglede o otu&enom radu > godine G:: >radnici su u industrijiradili od dvanaest do esnaest sati na dan. Otu&en u /abrici, radnik nije imao gotovo nikakvi'mogu!nosti ostvari svoje potrebe u dokolici. #ije imao vremena ni za ta drugo osim za zadovoljenjeelementarni' egzistencijalni' potreba> za jelo i spavanje. Live!i od nadnica koje su obezbe&ivalezadovoljenje samo najnuniji' potreba, esto u jezivim stambenim prilikama, radnici nisu imali gotovonikakvi' mogu!nosti za samorealizaciju u dokolici, ak i da su imali vremena. $arks je vreme izvanradnog vremena posmatrao samo kao sredstvo radne snage da obnovi snagu, da se oporavi odiscrpljenosti i da se reprodukuje. 1 razvijenom industrijskom drutvu znatno je smanjeno radno vreme> u Zapadnoj Evropi i merici zaposleni u industriji rade od etrdeset do etrdeset est sati u nedelji >a ivotni standard stanovnitva kao celine neprestano raste. $oglo bi da se zakljui da su semogu!nosti samoostvarenja u slobodnom vremenu pove!ale, ali mnogi marksisti tvrde da temogu!nosti parktino nisu iskori!ene.Xrancuski sociolog i novinar ndre Borc smatra da otu&enje u radu podstie radnika dasamoostvarenje trai u dokolici. $e&utim, ba kao to kapitalistiki sistem odre&uje njegov radni dan,on odre&uje i njegove aktivnosti u dokolici. Sistem stvara pasivnog potroaa koji nalazi zadovoljstvau potronji proizvoda industrije robe i industrije zabave. Ponaanje se odvija prema uputstvimakapitalitike %agresivne reklame( i bedna je zamena za kreativnu dokolicu prema viastitim eljama.Borc tvrdi kako direktiva da troi %otupljuje ovekova prava ose!anja i potrebe i ne dovodi do

samoostvarenja, ali omogu!uje zaborav pravi' problema i nezadovoljstava. Jokolica jednostavnoobezbe&uje %sredstvo za beg i zaborav(, nain da se ivi s problemom, umesto da se problem aktivnoreava. 5ako je u kapitalistikom drutvu ovek otu&en i od rada i od dokolice. 5e se dve s/ere ivotame&usobno uvr!uju. Borc tvrdi da je kapitaiizam ojaao svoju prevlast nad radnom snagom jer i' je%otu&uju!i u nji'ovom poslu bolje pripremio da i' otu&i i kao potroae, i obrnuto, otu&uje i' kaopotroae da bi i' boije otu&io u poslu(.*eoma je slino s'vatanje otu&enja izneo i @erbert $arkuze u knjizi Foveku jedne dimenzije ;OneJimensional $an


27/52

. &tu)enje i te+nolo'ija

1 uvenoj studiji pod naslovom Otu&enje i sloboda ;lienation and Xreedom


28/52

nji'ovog rada uglavnom name!u maine. Cto vie maina jedan radnik posluuje, to su manji trokoviproizvodnje. Kao posledica toga, tekstilni su radnici podre&eni relativno strogoj kontroli nadzornika,kojima je najvanija briga %gonjanje radnika(. Pod dominacijom maine i pod strogim kontrolomnadzornika, tekstilni radnici se osa!aju nemo!ni. Proizvodna te'nologija u tekstiinoj industriji ne pruagotovo nikakve mogu!nosti da se na&e smisao i svr'a u radu. Proizvod je standardizovan i radnikobavlja samo nekoliko rutinski' operacija. #jegov rad za'teva veoma malo vetine, nudi vrlo maloraznovrsnosti, i njegov je doprinos konanom proizvodu mali. 5i /aktori uglavnom spreavaju radnikeda se ponose svojim radom i da u njemu na&u neku svr'u i smisao. 9launer smatra da bi objektivno

otu&uju!i /aktori te'nologije u tekstilnoj industriji morali da dovedu do subjektivnog otu&ivanja i uposlednjim dvema dimenzijama otu&enja. 5ako bi se tekstilni radnik morao ose!ati izolovanim iotu&enim i od sebe samoga. $e&utim, praksa govori drugaije. 9launer to objanjava injenicom daje tekstilna industrija smetena u zajednici. Iadnici koji su bili obu'va!eni istraivanjem iveli su umalim, vrsto povezanim zajednicama, integrisani porodinim i verskim vezama. *e!ina je odrasli'radila u predionicama, i ose!ala se delom industrije zato to su bili deo odre&ene zajednice. 1 SJ,tekstilna je industrija smetena %u srcu Quga(. $ali junjaki gradovi obino su imali tradicionalnipogled na svet, i nji'ovi stanovnici su po svojim tenjama i po stepenu obrazovanja bili znatno ispodnivoa cele zemlje. 9launer tvrdi kako se time moe objasniti neverovatno nizak stepen samootu&enjakoje su ti radnici ose!ali. On tvrdi8 %Zbog tradicionalne sredine u kojoj su vaspitani, oni ne oekujuraznovrsnost u radu ili zanimljivost posla u /abrici, i zato ne doivljavaju repetitivne poslove kaomonotone(. 5ako se nekim otu&uju!im tendencijama te'nologije tekstilne industrije suprotstavljajuuticaji izvan /abrike. 9launer smatra da se alijenacija u svom najekstremnijem obliku pojavijuje uproizvodnji na pokretnoj traci u automobilskoj industriji. Prema njegovim podacima, 0:- manuelni'radnika u toj grani industrije smatra svoj posao dosadnim i monotonim, ali taj se broj penje na H-kod radnika koji rade neposredno na pokretnoj traci. Iadnik na traci nema gotovo nikakve kontrolenad svojim radom. 5raka mu name!e brzinu posla i ne omogu!uje gotovo nikakvu slobodu kretanja.Iadne zadatke, oru&e i te'niku kojom se slui %odre&uju inenjeri, strunjaci za radni uinak ikontrolori(. Iadnik uopte nema mogu!nost odluivanja i zato se kod njega i ne pojavijuje nikakvapotreba za vetinom, razmiljanjem ili inicijativom. Junost kontrolora ukljuuje skoro policijskukontrolu nad radnom snagom, s obzirom da uspe' zavisi uglavnom od /izikog napora. 5e'nologijapokretne trake ne omogu!uje radniku skoro nikakvu kontrolu nad njegovim radom, a kao posledicatoga javlja se ose!aj nemo!i. $asovna proizvodnja na pokretnoj traci ne prua skoro nikakvu

mogu!nost da se oseti smisao i svr'a u radu. Proizvod je standardizovan, rad je rutinski i repetitivan,a zadaci su krajnje /ragmentirani > podeljeni na svoje najjednostavnije komponente, pri emu se svakiradnik specijalizuje za mali broj operacija. Qedan radnik moe da provede ceo svoj radni danprivr!uju!i retrovizore ili ratkapne. Kao posledica ovakovog naina rada javlja se nemogu!nost dase radnik idneti/ikuje sa gotovim proizvodom, jer je njegov doprinos konanom proizvodu iodgovomost za taj proizvod zanemarljiva.Iadnici na pokretnoj traci su drutveno izolovani. Oni se ne ose!aju delom preduze!a za koje rade,niti su integrisani u neku zajednicu po zanimanju. Oni su vezani za traku, rade kao pojedinci a ne ugrupama, i gotovo uopte nemaju mogu!nosti da se drue s kolegama sa posla. S obzirom da se nemogu identi/ikovati sa proizvodom ili sa nekom odre&enom vetinom, oni ne stvaraju zajednice pozanimanju kao to to ine slovoslagai. Priroda nji'ovog posla ne podstie i' na tesnu saradnju idogovaranje sa upravom. Kao posledica ovoga dolazi do veoma izraene podeljenosti izme&u uprave

i radnika. 5e'nologija pokretne trake uslovljava visok stepen samootu&enja. Ctavie, mnogi radniciose!ali su neprijateljstvo prema svom poslu. Qedino na poslu to se radnicima u anketi svi&alo bila jevisina plate i sigurnost zaposlenja. *isoki stepen alijenacije uslovio je %instrumentalni( odnos premaradu > rad je jednostavno s'va!en kao sredstvo za ostvarenje cilja. #eprijateljstvo prema radu iinstrumentalni pristup radu delimino objanjavaju visoku stopu trajkova i nemira u automobilskojindustriji. #a kraju, 9launer je analizirao rad u 'emijskoj industriji, u kojoj je bila najrazvijenijaproizvodna te'nologija. #a/tna i 'emijska industrija imale su automatizovanu te'nologijukontinuiranog procesa, u kojoj sirovine ulaze u proizvodni proces, razne /aze prerade obavljajumaine, koje su pod automatskom kontrolom, a /inalni proizvod izlazi %netaknut "judskom rukom(.9launer smatra da automatizacija zaustavlja %istorijski trend( pove!anja otu&enja u /abrikojproizvodnji. Ona radniku vra!a kontrolu, smisao, integrisanost i angaovanost. Premda se artikliproizvode automatski, radnik ima znatnu kontrolu nad proizvodnjom i odgovornost za nju. Iad upogonima 'emijske industrije ukljuuje pra!enje i proveravanje kontrolni' lampi koje mere /aktore kaoto su temperatura i pritisak. Stanje na skali pokazuje da li su procesu proizvodnje potrebne nekepromene. 9launer tvrdi da ove odluke za'tevaju %znatno razmiljanje i inicijativu(. Iad tako&e


29/52

ukljuuje odravanje i popravku skupi' i komplikovani' maina. Kvali/ikovani te'niari slobodno sekre!u po pogonu) nji'ov je rad prilino raznovrstan, za razliku od rutinskog posluivanja maina iproizvodnje na pokretnoj traci. Sasvim suprotno od radnika na pokretnoj traci, ni jedan od radnika ukontinuiranom proizvodnom procesu nije ose!ao da nad njim vlada ili upravlja te'nologija.Za razliku od zanatskog rada, 9launer smatra da u te'nologiji kontinuiranog procesa %dominantnaosobina potrebna na poslu nije vie manuelna vetina, ve! odgovornost(. Pove!ana odgovornostvra!a radu smisao i svr'u, a to predstavlja %vaan izvor zadovoljstva i postignu!a(. Procesnate'nologija je u suprotnosti sa sve specijaliziovanijom podelom rada. Ona integrie celokupni

proizvodni proces, jer s obzirom da su radnici odgovorni za itav proces, oni mogu da vide i ocene isvoj doprinos konanom proizvodu. #ji'ov ose!aj svrsis'odnosti pojaan je injenicom da radnici utakvom procesu rade u ekipama, sa zajednikom odgovomo!u za nesmetan rad maina. 5o tako&epodstie radnika pojedinca da se ose!a delom sveukupnog procesa proizvodnje.

Za razliku od radnika na pokretnoj traci, radnik u kontinuiranom procesu ne doivljavadrutvenu izolaciju. Iadnici koji rade na popravci i odravanju maina integrisani su u ekipu. Kretanjepo /abrikoj 'ali jo vie doprinosi integraciji radne snage. Branice izme&u uprave i radnika postajesve neodre&enije, jer se nji'ov odnos zasniva na dogovaranju, a ne na prisili. S obzirom da samaproizvodnja vie ne za'teva /iziki napor, uprava vie ne mora policijskim metodama da prisiljavaradnu snagu na ve!e napore. " upravi i radnoj snazi stalo je do nesmetanog /unkcionisanjaproizvodnog aparata. Ja bi ostvarili taj zajedniki cilj, savetovanje radnika %s kontrolorima, ininjerima,'emiarima i ostalom te'nikom inteligencijom postaje prirodan, redovan deo poslovni' zadataka.(9launer tvrdi da te'nologija automatiziovane proizvodnje integrie radnu snagu kao celinu. 5o sebitno odraava na odnose u industriji. 9launer tvrdi da !e radnik u kontinuiranom procesu biti%uglavnom mlak prema sindikatima i lojalan svom poslodavcu(.S obzirom da radnik u kontinuiranom procesu nije otu&en u prve tri dimenzije otu&enja, on jezaokupljen svojim poslom. 9launer tvrdi da kontinuirani proces prua %mogu!nost za rast i razvoj(. Onzakijuuje8 %9udu!i da rad u industrijama s kontinuiranim procesom ukljuuje kontrolu, smisao idrutvenu integraciju, on tei vie samoostvarenju, nego samootu&enju(.


30/52

2. Potroaki mentalitet

#a samom poetku vredi uzeti malo dui citat od Iiarda Iobinsa ;Iic'ard Iobbins< o uticaju

potronje na ivotnu sredinu i na ljude8%*ilijam Iiz ;Nilliam Iees< urbanistiki planer na 9riti

Kolumbija ;9ritis' olumbia< univerzitetu, procenio je da je potrebno :>H 'ektara zemlje da bi se

odrao nivo potronje prosenog potroaa iz zemlje sa visoko razvijenom potronjom. Problem je u

tome to u celom svetu ima samo .+ 'ektara ekoloki produktivne zemlje po svakoj osobi. On je

zakljuio da se ovaj de/icit nadokna&uje u razvijenim zemljama povlaenjem i uvanjem sopstveni'prirodni' resursa i eksproprijacijom resursa nerazvijeni' zemalja kroz trgovinu. Jrugim reima, neko

mora da plati za nae visoke nivoe potronje. #aa potronja dobara oevidno je /unkcija nae

kulture. Samo proizvodnjom i prodajom stvari i usluga se reprodukuje kapitalizam u svojoj sadanjoj

/ormi, i to je vii nivo proizvodnje i potranje to je vii napredak i prosperitet. Pojedinano

najznaajnija mera ekonomskog rasta ipak je, pre svega, bruto nacionalni proizvod ;9#P potronja izgleda da dobija najmanje panje. Qedan od razloga za to moe,

bez sumnje, biti da je re o iniocu koji se najtee menja) nai obrasci potronje su u toj meri deo

naeg ivota da bi nji'ova promena za'tevala veliki kulturni pre>okret, da ne pominjemo ozbiljna

ekonomska restrukturiranja. Pad potranje za proizvodima, kako ekonomisti naglaavaju, dovodi do

ekonomske recesije ili ak depresije, zajedno sa velikom nezaposleno!u.( Kao to je nagoveteno u

gornjem delu teksta, rizikujemo da, u okviru sadanjeg ekonomskog sistema %neprestanog rasta(,

budemo zarobljeni u obrascu razvoja koji je8

-destruktivan za ivotnu sredinu, dugorono gledano,

-doprinosi pove!anju siromatva u svetu,

-doprinosi pove!anju broja gladni' i neu'ranjeni',

-izaziva jos itav niz socijalni' i ekoloki' problema.

Pored toga, kao to je tako&e nagoveteno u pret'odnom tekstu, kako se potronja pove!ava

baza resursa mora da se iri kako bi zadovoljila potrebe za rastom. ko se baza resursa proiri i na

druge zemlje, to nipoto ne mora da znai da !e i ljudi iz ti' zemalja mo!i da koriste te resurse)

#loupotreba zemlje i resursa

#ain na koji se zemlja koristi za proizvodnju 'rane moe da ima ogroman uticaj na ivotnu sredinu i

njenu odrivost. 1zmimo slede!i primer. anci restorana brze 'rane, ukljuuju!i KX i Pica @at, sunapadnuti od strane najznaajniji' grupa za zatitu ivotne sredine u SJ>u i drugim razvijenim

zemljama zbog nji'ovog tetnog uticaja na ivotnu sredinu. "ntenzivno odgajivanje stoke i ivine za

takve restorane vodi de/orestizaciji, unitavanju zemlje i zaga&ivanju izvora vode i drugi' prirodni'

resursa. Za svaki proizveden kilogram crvenog mesa, piletine, jaja ili mleka, /arme gube oko pet

kilograma nezamenljive plodne zemlje. *oda potrebna za proizvodnju mesa obu'vata oko R galona

po ivotinji dnevno, ili deset puta vie od koliine koju prosena indijska porodica koristi dnevno, ako

uopte i do&e do vode. Beneralno posmatrano, ivotinjske /arme koriste skoro :- ukupne svetske

proizvodnje itarica. 1 SJ>u skoro +- proizvodnje itarica ide na pre'ranu stoke. ;*andana S'iva,

4tolen $arvest, Sout' End Press, 2+< Poto industrijska poljoprivreda koristi punomonokultura, umesto razliiti' useva, gubitak biodiverziteta vodi pove!anom kori!enju resursa, kao

to je i opisano u pret'odnom delu. Ova pojava kao i neke druge politike situacije kao to je, na


31/52

primer, motivacija da se vikovi 'rane prodaju ispod cene zemljama u razvoju kako bi se potisnula

konkurencija lokalni' /armera, dovodi do sve ve!e gladi irom sveta. Obrasci potronje u bogatijim

zemljama pove!avaju za'teve za razliitom 'ranom, cve!em, tekstilom, ka/om, itd. Kombinovano sa

trgovakim interesima za stvarima kao to je duvan, i sa intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom

;koja ukljuuje kori!enje 'erbicida i pesticida< samo se pove!ava zloupotreba zemlje i sa njom

povezana ekoloka teta koju izazivaju neodrivi metodi razvoja. Kako se vlasnitvo nad zemljom sve

vie koncentrie u rukama veliki' kompanija i kako stvari kao to je prodaja 'rane ispod cene sve viepove!avaju glad i dovode do toga da seljaci sve vie gube posao, pove!ava se urbana migracija

poto se ljudi sele u gradove u nadi za boljom ansom. Ove ekonomske politike koje se ne zasnivaju

na zajednikom deljenju bogatstva i razvoju, ve! vie na sticanju bogatstva i pro/itu, vode do

dodatnog pritiska na velike gradove da obezbede prostor za jo ve!i broj stanovnika. Posledica ovoga

je i pove!avanje ne'igijenski' naselja u gradovima, zdravstveni problemi, itd. $nogi olako zakljuuju

da samo posmatraju!i rast gradova moemo videti sve probleme prenaseljenosti. Jok se, bez

sumnje, gradovi zaista suoavaju sa problemima prenaseljenosti, ovi su pre svega posledica razni'

politiki' i ekonomski' /aktora i gube!i ove inioce iz vida, a posmatraju!i samo grad kao i izdvojenu

pojavu, proma!i !e nam pravi uzroci prenaseljenosti.li gradovi nisu jedina mesta na koja se

bezemljai sele. #eki, koji su potisnuti sa sopstvene zemlje, nastanjuju se na nepristupanijoj zemlji u

nadi da !e je uiniti pogodnom za obra&ivanje, to tako&e moe da ugrozi ivotnu sredinu. 1 ostalim

sluajevima, mnogi pokuavaju da emigriraju u druge delove sveta ako osete da vie nemaju

nikakvog izbora u sopstvenoj zemlji. 5ako&e su este i situacij kada ekonomski rast vodi do pove!ani'

migracija u urbane krajeve. Ponekad se ovaj rast gradova moe odvijati simultano sa opadanjem

ruralni' oblasti.Zbog ovi', kao i niza drugi' sloeni' socioekonomski' i politik' /aktora, u razliitim

krajevima sveta razliite su i proporcije urbanog i ruralnog stanovnitva. #a primer, po izvetaju

Svetske 9anke iz RRRY2. godine, +:- siromani' u atinskoj merici i Karibima bilo je

nastanjeno u urbanim zonama, dok je u Evropi i centralnoj ziji taj procenat iznosio H+-, a na

srednjem "stoku i u severnoj /rici oko 3G-. S druge strane, u "stonoj ziji i u Paci/ikom regionu

stanovnitvo naseljeno u urbanim krajevima ini oko 00-, u podsa'arskoj /rici 02-, a u junoj ziji

svega 2+-. Kori!enje svetski' resursa od strane bogatiji' nacija ukljuuje i eksploataciju metala i

drugi' sirovi' minerala za proizvodnju automobila, aviona, itd. $nogi se pitaju zato siromani ne

mogu da slede primer bogati' i sopstvenim snagama iza&u iz siroromatva. $nogi konzervativniji

analitiari sugeriu da siromani treba da slede primer bogati' i da globalizacija ;u svojoj sadanjoj

/ormi< nudi reenje. #eki mogu ovo da kau jer su oni ili drutva u kojima ive sledili ovu ideologiju

kako bi izali iz siromatva i uspeli u tome, pa misle da to vai i za ostale. "pak, uglavnom se isputa

iz vida odakle dolazi baza resursa koja moe da podri ovo pove!anje bogatstva. ko potie iz drugi'

regiona onda to moe znaiti ;ne uvek< da neka drutva dobijaju, dok druga gube. Ovo je bilooigledno u imperijalnim i kolonijalnim viemenima kada su ogromne koliine svetskog bogatstva

pljakane i akumulirane u imperijalnim centrima Evrope. "pak, sadanje nejednakosti u potronji kao i

postojanje regija velikog bogatstva i velikog siromatva na globalnom nivou pokazuju slian obrazac

kao u ta prola vremena. Statistiki podaci 1#>a o potronji resursa pomenuti u pret'odnim delovima

teksta ;da 2- bogatog stanovnitva troi ak oko GH- ukupni' svetski' resursa< najbolje govori u

prilog ovoj tezi.5ako, baza resursa koja je potrebna da bi se izalo iz ekonomskog siromatva

nedostaje, a isti proces koji je dananje bogatae uinio jo bogatijim ne vai za sve ljude.Jalje, ako

dananje siromano stanovnitvo pokua da koristi ove resurse za sopstvenu upotrebu, to !e se

prirodno s'vatiti kao pretnja nainu ivota oni' kojj su sada u posedu ovi' resursa. Iatovi su se krozistoriju najve!im delom odvijali upravo zbog kontrole nad resursima. Jrugi svetski rat i 'ladni rat koji

je usledio nakon njega imale su pre svega taj motiv kao dominantan. $e&utim, u ve!em delu nauke


32/52

ovaj problem, na alost, nije dovoljno razjanjen, pa se ne dolazi do potpunog razumevanja zbog

ega on predstavlja tako veliku pretnju. 9ogati toliko troe upravo zato to su drugi siromani > oni

troe na raun siromani'. 5akva globalna nejednakost je veoma tetna. Kao to smo i citirali

Iobinsa8(#eko mora da plati za nae nivoe potronje(.

Izvoz za!a$enja i toksi%ko! otpada iz bo!atih u siromane zemlje- Zaga&enje je tako&e

povezano sa pove!anom potronjom. 5o je sama potronja plus proizvodnja i nusprodukti koji sekoriste u potronji. utomobili su dobar primer. Jrugi primeri su industrijski otpad ;posebno kada se

direktno baca u reke i mora< otpad od turistike industrije ;ukljuuju!i brodska i avionska putovanja,

itd.a, umesto da zabranjuje, i sama podstie ovu sramnu

trgovinu kako bi izbegla nalaenje pravi' reenja za ogromne koliine kompjuterskog otpada koji se

svakodnevno produkuje u SJ>u.( Paket ukazuje na injenicu da su SJ jedina razvijena zemlja

sveta koja nije rati/ikovala bazelsku Konvenciju, ekoloki dokument 1#>a koji poziva na globalnu

zabranu izvoza 'azardnog otpada iz visokorazvijeni' u nerazvijene ili zemlje u razvoju. SJ nalazi

pravno utemeljenje ovog izvoza u ktu o konzervaciji i ouvanju resursa kao i u nacionalnim

zakonima koji se tiu izvoza robe, jer se tvrdi da je ovaj materijal namenjen za recikliranje.

Siromatvo, kontrola i vlasnitvo nad zemljom, zaga&enje, itd. u znaajnoj meri predstavljaju i

delove ekonomski' i ideoloki' sistema. #aime, odre&ene %vrednosti( se pridaju ivotnoj sredini,samom ivotu, razliitim kulturama. Ovo je u toj meri sastavni deo kultura bogati' nacija da i sama

pomisao na veliku reorijentaciju naina ivota i ekonomski' sistema ka odrivijoj varijanti potronje

je neto to se jo uvek ne uzima dovoljno ozbiljno u obzir. 1mesto toga, sadanji sistem potronje

se nastavlja i dalje odrava. Kao to je naglaeno ranije, u sam sistem su ugra&eni me'anizmi koji

podstiu ovaj proces, bez osvrtanja na mogu!e posledice. $e&utim, lako je okriviti potroae iz

bogati' zemalja kao jedini uzrok ovi' problema u itavom svetu. *eliki deo ove potroake kulture

se ne zasniva na prirodnim, ve! na %kreiranim(, vetakim potrebama, i to od strane velikog biznisa i

industrije kojima je cilj da prodaju to vie proizvoda i zarade to ve!i pro/it. Iazvijanje ovakvi'

potreba podstie se i od strane politiki' institucija poto stvara kon/ormistiko stanovnitvo koje sezadovoljava materijalnim potrebama. Kao rezultat ovoga, poto takva ekonomija tako&e tei

eliminaciji konkurencije tako to postaje sve ve!a i ve!a, taj proces postaje na globalnom nivou


33/52

mnogo destruktivniji nego to moda s'vatamo. Fak i kada je SJ poela da ose!a recesiju ;kao

posledicu krize 'iperprodukcije< negde sredinom 2, ekonomski i politiki lideri su na ovo

odgovorili podstrekivanjem ljudi da jo vie troe. #a ovom mestu treba citirati asopis Ekonomist8

%Kupovina8 to je dugo bila jedna od najomiljeniji' zabava merikanaca, ali je sada preuzela

centralno mesto u borbi za zatitu najve!e ekonomije na svetu od pada u recesiju. " zaista, jo ve!a

potronja nego do tada je bila glavni razlog to ekonomija nije pala u recesiju ove godine. li sada

ipak ima neki' signala koji ukazuju na to da se i amerika %'erojska( potronja polako iscrpljuje(.Ova 'iperproizvodnja i 'iperkapacitet vode velike kompanije ka pokuaju da smanje gubitke i zadre

pro/it putem spajanja sa drugim kompanijama, otputanjem radnika, itd. $e&utim, ak i me&u

razvijenim i bogatim nacijama, ovo ne mora da garantuje uspe'. ko ljudi imaju dovoljno kompjutera

i nisu im vie potrebni bar neko vreme, ne!e i' ni kupovati. Otputanja su veliki rizik. #eke industrije

su postale izuzetno e/ikasne u pravljenju pro/ita, toliko da jo ne mogu da se adaptiraju na to ;to

jest, kao to !emo videti kasnije, nain adaptiranja na ovo je deljenje tog ogromnog bogatstva koje

se stie, a ne njegovo rasipanje kroz dalja otputanja, i, na taj nain, pove!avanje koncentracije

bogatstva, potroake mo!i, politike mo!i, itd.Potranja mora da se /ormira tamo gde je ranije uopte nije bilo, ili !e biti minimalna. Zato se luksuz

sve vie podstrekuje da postane nuna potreba.

>Sve ve!i robni karakter 'rane i politiki uticaj na ekonomske politike kao to je politika strukturalnog

prilago&avanja vodili su masovnoj proizvodnji iste vrste robe iz razni' regiona koje su se uglavnom

izvozile u bogate zemlje.

>li, veliki %rat cena( dovodi do pada cena.

>Pove!ava se masovna potronja u bogatim zemljama jer stie roba iz uvoza po niskim cenama to

dalje dovodi i do pove!anja potranje.

>Qe/tini proizvo&ai se jo vie marginalizuju poto bogati izvoznici eksploatiu jo vie resursa kako

bi potrebu za to ve!im pro/itom usaglasili sa pove!anom potranjom.

>*ri se dodatni pritisak na ivotnu sredinu u cilju jo ve!e proizvodnje

iklusi ekonomskog rasta i opadanja dovode do slede!eg81 periodu rasta, o'rabruje se migracija radnika, pove!ana je potronja.

1 periodu opadanja, pove!ava se siromatvo, jaa anti>imigrantska politika, a u siromanim

zemljama dolazi i do pomeranja ve! marginalizovanog stanovnitva na novu, nepristupaniju zemlju,

jer je najbolja zemlja ve! pod kontrolom i u vlasnitvu bogati'. 1 najgorim sluajevima, dolazi i do

oruanog kon/likta. Kada se posmatra unitavanje tropski' uma u centralnoj merici, slian obrazac

ovom, malopre pomenutom, nalazi se u knjizi *andermera i Per/ekta ;*andermeerPer/ecto,

&iodiversit:6 T"e Trut" o Destructiontron o Tropical Borests, RR3


34/52

proizvoda ;banana, limuna, itd.razliiti kon/likti u /rici ;kao u Iepublici Kongo, Sijera eoneu, itd< oko resursa koji se izvoze na

zapad, kao to su dijamanti, drvna gra&a, koltan ;bez koga ne mogu da rade kompjuterski ipoviistorijska dominacija i uticaj bliskog i srednjeg "stoka zbog na/te)

>podravanje diktatorski' reima od strane zapada, kao to je bio sluaj u "ndoneziji kada se

podravao masakr i invazija na "stoni 5imor ;tako&e zbog na/te i neki' drugi' resursaozbiljne optube na raun na/tni' kompanija za ubijanje lokalnog i auto'tonog stanovnitva, itd.

Fak je i 'ladni rat ;koga esto objanjavamo samo kao ideoloki rat, ali je iza ti' ideologija tako&e

stajao pristup stratekim resursima< bio kon/likt takvog tipa.

Smatra se da se mozak praoveka uve!ao i postao veoma sloen, jo pre oko 'iljada godina.

obanja savremenog oveka je tri puta ve!a od takozvanog ustralopitecinskog 'ominga, koji se

smatra ovekovim neposrednim pretkom. ustralopitek ;ustralopit'ecus > juni majmun< je ovekoliki

majmun otkriven u Qunoj /rici koji je iveo preko oko ,3 miliona godina. Slian je gorili i impanzu,

ali je za razliku od nji', bio mesoder. 5eak oko : kg, imao je uspravan 'od. Koristio je razna oru&a

1Dart 8., =>, prema &ronovskom, =>2. Fovekova sposobnost da prima ulne nadraaje i da

razmiija, postignuta je za'valjuju!i promenama u veliini i strukturi njegovog mozga. Fovek je jedino

bi!e koje moe da se bavi apstrakcijom, da planira budu!nost i da vri racionalan izbor ciljeva. Od

velikog i presudnog znaaja za ljudski rod je bio i razvoj ake, odnosno njene /izioloke strukture sa

odvojenim petim prstom > palcem, koja mu je omogu!ila rad ;&ronovski, =>2. Fovek je jedino bi!e

koje je u mogu!nosti da unapred predvi&a i planira svoje aktivnosti. Praovek je razmiljao na osnovu

iskustava, a opasnost je naslu!ivao u svojoj neposrednoj okolini8 od veiiki' zveri i klimatski'

kataklizmi. Poznato je da je pe!inski ovek crtao po zidovima pe!ina one ivotinje koje je eleo daulovi i savlada. Ova imaginacija mu je pomagala u stvarnosti u predvi&anju opasnosti a samim tim i

navodila ga na opreznije postupke, to je bila poruka za budu!nost. 5o je bio poetak pismenosti. Ova

ovekova mo! za apstrakcijom, u kasnijem razvoju, sve do dananji' dana, bila je znaajna za

stvaranje bezbroj civilizacijski' uda u kulturama i umet>nostima razni' naroda. Sa idejama iao je

napred, a istovremeno, ostavljao je tragove pro>losti. "skustvo se gomilalo. Fovek je razmiljanjem

dolazio do sve ve!i' saznanja, kombinacija i izuma. 1 ljudskim glavama stvarane su ideje za sve

velike izume bivi' i sadanje civilizacije. 1 ljudskom ivotu, najznaajniji izumi, koji su znaili

prekretnicu, i koji su ubrzali ovekovu bioloku evoluciju, bili su8jezik,vatra i.pismo.

&ezikje oveku pomogao da komunicira sa drugim ljudima, da razmenjuje iskustva, in/ormacije iznanja. Od praoveka, preko ljudi iz nomadski' plemena i drugi' patrijar'alni' naina ivota, prekokasniji' %pronalazaka( i %osvajanja( drugi' zemalja, ljudi su biliu u kontaktima sa raznim drugim


35/52

narodima i nacijama, koriste!i svoj jezik, oboga!ivali su ga izrazima iz drugi' jezika, ili sami dolazili donovi' potrebni' rei, kako bi komunicirali me&usobno. 1 naoj civilizaciji, postoji oigledna tenja zajednim jezikom, kojim bi ljudi celoga sveta mogli da se me&usobno sporazumevaju. Pokuaj da se naneprirodna nain stvori %esperanto( nije uspela, ali zato, po svoj prilici, anglosaksonski jezik, danasima najvie mogu!nosti da to bude. 1 tome, danas ima veliku ulogu i %jezik kompjutera(.

'atra Pronalazak naina da sam stvara vatru, znaio je pronalazak energije. Poetak kori!enja

vatre, oznaio je velike promene i podstakao stvaranje prvi' veliki' civilizacija. Energija je bivala i

ostala sredstvo i osnova za razvoj l

Documents

Socijalna ekologija