Socijalna politika: ima li resenja?

Kada se na okruglom stolu u or-ganizaciji Instituta D�efersonkrajem decembra 2004. godineraspravljalo o spoljnoj politici

eksplicitno se nametnuo zakljuèak daje sadr�aj spoljne politike uslovljenproblemima koji su nastali za vremeMilo�eviæeve vladavine. Problemi sakojima se suoèava dana�nja socijalnapolitika nastali su jo� za vreme komu-nistièke vladavine, pre dolaska Milo�e-viæa na vlast. Tokom devedesetih godi-na pro�log veka malo je uraðeno da seovi problemi re�e. Zbog toga mnogiod njih u identiènom obliku i danasoptereæuju socijalnu politiku u Srbiji.

Dva problema koja, èini se, danas do-miniraju socijalnom politikom jesu siro-ma�tvo i nezaposlenost. Nakon prome-ne re�ima 2000. godine iskristalisala suse dva pristupa re�enju pitanja siroma-�tva i nezaposlenosti. Jedan libertarijan-ski po kome dolazi da æe veliki broj pro-blema socijalne politike biti prirodno re-�en putem tr�i�ta. Drugi egalitaristièkipo kome dolazi da dr�ava treba da imaaktivniju ulogu u re�avanju socijalnihproblema.

Srbija je, kako je naglasio jedan oduvodnièara na okruglom stolu, siroma-�na post-konfliktna zemlja u kojoj ve-æina graðana ima egalitaristièku orijen-taciju. Ta putna zavisnost (pathdependency) u velikoj meri ogranièavavladin izbor u kreiranju i sprovoðenjusocijalne politike. U tom ogranièenomizboru ipak ima dovoljno mesta za sa-glasnost meðu egalitaristima i libertari-jancima. Naime, kako je pokazala ras-prava na okruglom stolu, svi uèesnicise sla�u kako je od presudne va�nostiza re�avanja socijalne politike br�i eko-nomski razvoj i veæa konkurentnostprivrede Srbije. Svi uèesnici su bili sa-glasni da je privredni rast u poslednjeèetiri godine nedovoljan, a da je nivoinvesticija u privredu premali da bi

omoguæio vi�e prostora za voðenjejedne efikasnije socijalne politike.

Uz vi�e investicija koje su u 2004. go-dine iznosile oko 600 miliona evra, tr�i-�te rada po svemu sudeæi predstavljakljuèan aspekat efikasne socijalne politi-ke i smanjenja siroma�tva. Kljuèna kon-troverza je koliko tr�i�te rada treba dabude regulisano da bi omoguæilo vi�ustopu zapo�ljavanja. Libertarijanci uka-zuju na anglosaksonski model tr�i�neekonomije gde je tr�i�te rada fleksibilni-je, a stopa nezaposlenosti niska. Egalita-rijanci, na drugoj strani, ukazuju na is-tra�ivanja (npr. Cazes & Nesporova: ,2003) po kojima dolazi da vi�e regulaci-je omoguæuje vi�u stopu zaposlenosti iekonomske aktivnosti.

Poveæavanje zaposlenosti mo�e da seomoguæi i aktivnijom ulogom dr�ave upomaganju nezaposlenima da se pre-kvalifikuju, pronaðu novo zaposlenje,obezbeðivanjem kredita za zapo�ljava-nje ili davanjem poreskih olak�ica po-slodavcima za novozaposlene. Jedan odposebno interesantnih predloga koji seèuo na okruglom stolu bio je da se oni-ma koji zbog restrukturiranja gube rad-na mesta omoguæi da, upotrebom vau-èera pronaðu novo zaposlenje, umestoda im se dozvoli da otpremnine iskori-ste za liènu potro�nju.

Dr�ava mo�e da re�ava socijalna pita-nja jedino ako ima zdravu ekonomiju izkoje mo�e da se izdvaja dovoljno sred-stava za finansiranje socijalne politike.Dr�ava, meðutim, malo toga radi da birestrukturisala svoje finansije kojepredstavljaju osnovu za voðenje socijal-ne politike. Uzmimo npr. penzionifond za koji se neprekidno izdvajajuogromna sredstva. Uprkos velikim do-nacijama iz bud�eta, penzioni fond je idalje neprekidno u deficitu (koji je2004. godine iznosio skoro 1 odstoGDP-a). Vlada do sada nije pokazalaozbiljnu nameru da taj fond transform-

i�e u finansijskog aktera koji æe na fi-nansijskom tr�i�tu moæi da uveæa vred-nost svojih sredstava. Dr�ava je takoðespora u uvoðenju privatnih penzionihfondova koji æe vremenom dovesti dosmanjenja broja zavisnika od dr�avnogfonda, odnosno do smanjenja pritiskana bud�et. Sve to optereæuje socijalnupolitiku dr�ave i onemoguæuje da seona vodi na efikasan naèin.

Socijalni dijalog se takoðe pokazaokao jedan od va�nih aspekata socijalnepolitike u Srbiji. Èini se da bi se efika-snim socijalnim dijalogom mnogi soci-jalni problemi u Srbiji efikasnije re�ili.Kod veæeg dela uèesnika okruglog stolaiskristalisalo se mi�ljenje kako je socijal-ni dijalog neophodno sredstvo u re�ava-nju socijalnih problema, ali kako onmora da ima savetodavnu ulogu, jer bise re�enjem po kome su zakljuèci dijalo-ga obavezni, naru�avao koncept gra-ðanske i uveo koncept korporativne dr-�ave. Socijalni dijalog bi mogao da budejo� efikasniji ukoliko bi se promenilanjegova uloga, odnosno ukoliko bi sefunkciji dogovora o podno�enju tro�ko-va tranzicije pridodala funkcija sredstvaza poveæanje konkurentnosti i podstica-nja privrednog rasta.

Du�an Pavloviæ

Socijalna politika: Ima li re�enja? 3

Problemi socijalne politike

Op�te prihvaæeno naèelo dr�av-ne politike u praktièno svimzemljama sveta jeste da trebapomoæi siroma�nim graðani-

ma. Ali - za�to? Koji to razlozi navodena pomisao da se siroma�nima morapomoæi? Ima ih vi�e, a meðusobnomogu biti konkurentski, ali i komple-mentarni.

Mnogi ljudi veruju da je pristojno ihumano pomagati siroma�nima, onimakoji nemaju za �ivot, a posebno invalidi-ma i drugima koji ne mogu da zaraðujui, jo� vi�e, njihovoj deci. Ovaj stav jeljudski i ugraðen je u temelje mnogih re-ligija. Nikome nije prihvatljivo da gledaljude kako umiru od gladi. Ovi milosrd-ni ljudi ne pitaju ko to treba da èini - dr-�ava, koristeæi svoju poresku silu, ili bo-ljestojeæi graðani, dobrovoljno - veæ sa-mi daju koliko mogu: bilo prosjaku naulici, bilo kroz veæe privatne programepomoæi. A i glasaju za dr�avnu pomoæ.

Osnovno pitanjeMo�e se tvrditi da siroma�ni imaju

pravo na pomoæ dru�tva veæ samim tim�to su siroma�ni, to jest zato �to nisuuspeli u �ivotu iz bilo kog razloga. Dru-gim reèima, postoji ne�to �to se obiènonaziva distributivnom pravdom, a pokojoj svako mora imati dovoljno za, ma-kar skroman, �ivot. Na ovoj liniji suUniverzalna deklaracija o ljudskim pra-vima i Meðunarodni pakt o ekonom-skim, socijalnim i kulturnim pravima.

Dr�avna pomoæ siroma�nima pred-stavlja i svojevrsno osiguravanje. Naime,svi graðani uplaæuju dr�avi, kroz poreze,premiju osiguranja da bi mogli, ukolikozapadnu u siroma�tvo, da prime pomoæradi pre�ivljavanja. Na taj naèin dr�avnapomoæ siroma�nima predstavlja za gra-ðane, èak i kada su boljestojeæi, osigura-nje od neizvesnosti i nepovoljnih posle-dica koje rizik poslovanja u tr�i�noj eko-nomiji mo�e doneti. Ova komponenta

se prvenstveno odnosi na privremeno itranziciono siroma�tvo i predstavlja po-sledicu nepostojanja efikasnog privat-nog osiguranja od siroma�tva.

Postoji i uzrok politièke prirode. Lu-kavi politièari, spremni na sve kako bipobedili na sledeæim izborima, neæepropustiti priliku da se udvaraju graða-nima, posebno onda kada se radi o veli-kom broju. A po�to vi�e od polovinegraðana u demokratskim dru�tvima imaispod proseèan dohodak, onda velikabriga za slabije stojeæe slojeve èestopredstavlja dobro odigranu kartu.

Moguæe je, na osnovu izvesne kore-lacije izmeðu siroma�tva i kriminala,zalagati se za �iru podr�ku siroma�ni-ma u nadi da æe ona smanjiti sitan kri-minal i bla�e oblike nasilja, posebnoomladinskog.

Prilikom prelomnih institucionalnihtransformacija, kao �to je tranzicija izsocijalizma u slobodan tr�i�ni sistem,obièno dolazi do pro�irenja siroma�tvapo�to se mnogi pojedinci ne snaðu naj-bolje u novim pravilima igre ili èak ne-maju priliku da se snaðu usled pogor�a-nja op�tih ekonomskih okolnosti, pa jefer pomoæi im, a s realistiènom nadomda im dr�avna podr�ka u doglednoj bu-duænosti neæe biti potrebna.

Razlièiti ljudi svakako razlièito gledajuna moguæe razloge pomoæi siroma�ni-ma, ali su na najop�tijem nivou razlikerelativno male. Jer, velika veæina ljudi,ukljuèujuæi i klasiène liberale, smatra daje dobro pomoæi siroma�ne, mada izrazlièitih razloga. Razlike se poveæavajukada se malo dublje zaðe u problem.

Verujem da se osnovno pitanje mo�eslikovito izraziti na sledeæi naèin: da liodrastao zdrav èovek treba da dobijadr�avnu socijalnu pomoæ kada je siro-ma�an? Jedna grupa, nazvaæu ih zastup-nicima ljudskih prava, smatra da je od-govor pozitivan, jer svako ima pravo nadostojne uslove �ivota, a dr�ava je du-

�na da mu ih obezbedi onoliko kolikomo�e. Druga grupa, nazvaæu ih (klasiè-nim) liberalima, odgovara negativno,osim pomoæi koja se daje privremeno iu posebnim okolnostima. Razlika izme-ðu ovih �kola mi�ljenja je fundamental-na. Zastupnici �kole ljudskih prava ve-ruju da pomoæ mo�e biti trajna, a daokolnosti pojedinca i njegovo pona�a-nje nisu relevantni za odluèivanje o po-moæi. Dovoljno je to �to je neko siro-ma�an da time stekne pravo na dr�avnupodr�ku. S druge strane, liberali gledajuna stvar drugaèije. Prvi razlog je moral-ni. Oni ne veruju da neko ima pravo napare drugih ljudi sam po sebi, veæ misleda je svaki zdrav pojedinac du�an da sebrine o sebi i svojoj porodici i da njegovpolo�aj u svetu treba su�tinski da budezasnovan na zasluzi. Drugi je funkcio-nalni razlog. Postojanje pristojne, a neu-slovljene finansijske podr�ke daje perv-erzne podsticaje: siroma�nima da �todu�e ostanu siroma�ni, a onima koji ni-su siroma�ni da postanu siroma�ni (mo-ralni hazard). Tako se jedna plemenitaideja izvitoperuje u svoju suprotnost -ona smanjuje te�nju korisnika socijalnepomoæi da se zaposle i da sami sebi isvojoj porodici zarade dohodak i, tako,podstièe neproduktivno pona�anje.1

Operativni problemiKada nekako apsolviramo te najva-

�nije filozofsko-koncepcijske probleme,dolazimo do najte�ih problema opera-tivne prirode.

Utvrðivanje broja siroma�nih? Da bise moglo pomoæi siroma�nim pojedin-cima i porodicama, potrebno je pret-hodno ustanoviti ko je zaista siroma�an.Postoji vi�e tehnika targetiranja - kate-gorijsko targetiranje, geografsko targeti-ranje, indikatorsko targetiranje, targeti-ranje pomoæu raspolo�ivih sredstava,autoselekcija, i tako dalje - ali nijedan odnjih nije dovoljno dobar. Metod raspo-

4 Socijalna politika: Ima li re�enja?

BOŠKO MIJATOVIĆ

Rast za smanjenjeDa li odrastao zdrav èovek treba da dobija dr�avnu socijalnu pomoæ kada je siroma�an - Ekonomski rastnajva�niji faktor smanjenja siroma�tva - Ideja socijalnog dijaloga kao naèina odluèivanja suprotstavljena je itr�i�tu i demokratiji

lo�ivih sredstava je superioran teorijski,ali zahteva zreo i sposoban administra-tivni aparat radi procesiranja informaci-ja i, posebno, kontrole. Ostali su kon-cepcijski lo�iji i koriste se samo zato �toni�ta drugo nije moguæe.

Linija siroma�tva? Ne postoji objek-tivna linija siroma�tva, veæ je uvek uklju-èena intuitivna odluka, manje ili vi�e. Jo�je najlak�e postaviti liniju na egzistenici-jalni minimum u najsiroma�nijim ze-mljama, dok u razvijenijim ili u razvojuona mora biti na vi�em nivou. Gde?

Pomoæ u gotovini ili u naturi? Pomoæsiroma�nima u gotovini je dobra, jer po-�tuje pravo na slobodu izbora od straneprimaoca, ali to istovremeno ponekadavodi tro�kovima na alkohol, cigarete,kafane, a ne na ishranu dece. Kod natu-ralne pomoæi su argumenti obrnuti.

Kako kontrolisati korisnike? Narav-no, kontrola je potrebna, jer su neki lju-di spremni da falsifikuju podatke i pre-vare dr�avu. Prvi metod je poseta soci-jalnih radnika, mada lièi na uhoðenje.

Drugi je spajanje kompjuterskih bazapodataka (uvozne, poreske, nekretnineitd), �to opet lièi na �Big brother iswaching you�.

Destimulacija rada? Socijalna pomoæmo�e podstaæi kod korisnika sa punomradnom sposobno�æu sindrom zavi-snosti, izra�en izbegavanjem da radi izaradi. Ukoliko se od socijalne pomoæimo�e pristojno �iveti, onda njen prima-lac mo�e jednostavnom kalkulacijomdoæi do zakljuèka da mu se vi�e isplatida je prima i ne radi, nego da radi i neprima je. Ovaj problem je ra�iren u ze-mljama koje daju znatne iznose benefi-cija siroma�nima i koje nemaju ugraðe-ne mehanizme za podsticaj tra�enja po-sla ili samozapo�ljavanje. Stoga se po-slednjih godina u zemljama OECD-avr�e reforme dr�avne podr�ke siroma-�nima, kao �to su: op�te smanjenje iz-nosa socijalne pomoæi, �to daje veæipodsticaj siroma�nima koji su radno-sposobni da se zaposle; registracija nabirou za zapo�ljavanje, uz prekid po-

moæi ukoliko korisnik odbije ponuðeniposao ili ukoliko ne uèestvuje u progra-mima biroa; odreðivanje maksimalnogperioda u kome radnosposoban kori-snik mo�e da prima socijalnu pomoæ;iskljuèenje radnosposobnog èlana po-rodice iz obraèuna obima socijalne po-moæi itd.

Uticaj politike? Svaki predlog reformineminovno ima svoj politièki aspekt,koji ne bi smeo biti zanemaren. Tako iizmene modela socijalne pomoæi siro-ma�nima impliciraju politièke odluke ukojima se, pored struène ocene re�enjaiz predloga, u obzir uzima i efekat pred-lo�ene reforme na rejting vlade. Vladeobièno daju prednost socijalnim tran-sferima �to veæem broju graðana u od-nosu na transfere u�em krugu siroma-�nih korisnika (teorema o srednjem gla-saèu). Za vladin rejting je dobro, kakoiskustvo u svetu pokazuje, da se oslonina targetiranje pomoæu autoselekcije ina davanja u naturi. Vlada je obièno podpritiskom najglasnijih, a ne najsiroma-�nijih. Siroma�ni obièno nisu dobro or-ganizovani, a time ni glasni i politièkiuticajni, pa ih je lak�e zanemariti koddono�enja strate�kih odluka. Posledicaovih i drugih te�koæa je �alosna empirij-ska èinjenica da praktièno uvek samo je-dan deo novca namenjen siroma�nimastigne do njih. Obièno je to znatno is-pod 50 odsto, pa se smatra da je 50 od-sto sasvim pristojan, gotovo odlièan re-zultat. Ostatak ode pojedincima koji ni-su siroma�ni.

Koliko je siroma�tvo u Srbiji? Kako idolikuje, ima vrlo razlièitih mi�ljenja.Ekipa u kojoj ja radim ocenila je siroma-�tvo u 2002. godini na 10,6 odsto,2 a u2003. godini na 10,5 odsto.3 Nije pristoj-no hvaliti svoju robu, ali moram da po-menem da su ova dva istra�ivanja raðe-na krajnje ozbiljno, i u anketnom delu(upitnik, anketari) i u metodologiji obra-de rezultata (agregati, linija siroma�tva,


Boško Mijatović: Privredni rast za više

zaposlenih i manjesiromašnih

Državna pomoć siromašnimapredstavlja za građane, čak ikada su boljestojeći,osiguranje od neizvesnosti inepovoljnih posledica kojerizik poslovanja u tržišnojekonomiji može doneti

ekvivalentna skala itd), a za razliku odnekih drugih istra�ivanja ili �istra�ivanja�.

Naravno, nikada se ne bih zakleo daje u Srbiji ba� 10,5 odsto siroma�nih, aliverujem da se prava brojka nalazi negdeu okolini, mo�da do pet odsto nagore ilinadole (od �est do 16 odsto). Ali, smeobih da se opkladim da stopa siroma�tvasvakako nije 40 ili 60 odsto, kako nekitvrde, osim ukoliko se za liniju siroma-�tva ne uzme neka nerealno visoka lini-ja ili se koristi neka èudna metodologija.

Smanjenje siromaštvaEkonomski rast je najva�niji faktor

smanjenja siroma�tva. Jer, poveæanjedohotka jedne zemlje neminovno do-nosi i poveæanje dohotka njenih siroma-�nih graðana, stvarajuæi moguænosti zabolji �ivot. Empirijska istra�ivanja, izve-dena na velikom broju zemalja i u du-gim vremenskim periodima, potvrdilasu tezu da siroma�ni ravnopravno uèe-stvuju u blagodetima ekonomskog ra-sta, tj. da njihov dohodak raste propor-cionalno proseènom dohotku date ze-mlje.4 Ova je veza globalna i ne morava�iti u svakom trenutku na svakommestu, ali jasno ukazuje na netaènosttvrdnji da siroma�ni ne uèestvuju u do-bicima od ekonomskog napretka i da suli�eni prava na plodove rasta. Ekonom-ski rast utièe pozitivno na ubla�avanjesiroma�tva najmanje na tri naèina. Prvije poveæanje tra�nje za radnom snagomi, sledstveno, poveæanje zaposlenosti uzemlji, �to anga�uje nezaposlene i neak-tivne ljude, donoseæi im dohodak i prili-ku da se izvuku iz siroma�tva. Drugi jepoveæanje zarada onih koji su zaposleni,a koji imaju niske zarade i po tome pri-padaju krugu siroma�nih. Poveæanje za-rada im tokom vremena poveæava �i-votni standard i �prebacuje� preko lini-je siroma�tva. Treæi je poveæanje sred-stava za dr�avnu podr�ku, a kao rezultatpoveæanog dohotka zemlje i poveæane

osnovice za oporezivanje, onim poje-dincima koji nisu u stanju, trajno ili pri-vremeno, da se sami oslobode siroma-�tva. Na taj naèin, ekonomski napredakstvara moguænosti za daleko uspe�nijesmanjenje siroma�tva nego �to je to ustanju da uèini bilo kakva dr�avna poli-tika pomoæi siroma�nima.

Na siroma�tvo, pored neposrednihdr�avnih politika, utièu i politike kojeimaju druge ciljeve, ali koje svojim dej-stvom utièu na obim i dubinu siroma-�tva, odnosno na �ivot graðana. Jednaod njih je penzijski sistem i politika. Sa-mo postojanje razvijenog penzijskog si-stema smanjuje siroma�tvo meðu stari-jim graðanima, doprinoseæi na taj naèinubla�avanju op�teg siroma�tva. Drugije tr�i�te rada i regulacija na njemu. Bu-duæi da siroma�ni po definiciji nemajuznatniju (produktivnu) imovinu, to nji-hov dohodak prevashodno zavisi odmoguænosti zapo�ljavanja i preovlaðu-juæih zarada na tr�i�tu. Treæi sektor ko-ji utièe na polo�aj siroma�nih jestezdravstveni sistem, koji doprinosi ubla-�avanju posledica siroma�tva u meri ukojoj je besplatan, tj. dostupan siroma-�nim graðanima bez plaæanja usluga.Èetvrti sektor od znaèaja za smanjenjesiroma�tva je obrazovanje. Siroma�niobièno imaju ispod proseèno obrazo-vanje, �to znaèi i manje moguænosti zapristojnu zaradu. Stoga je jedna od do-brih dugoroènih strategija u velikombroju zemalja sa niskim dohotkom ula-ganje u obrazovni sistem, kako bi sesmanjilo siroma�tvo kroz poveæanjemoguænosti zaraðivanja putem poveæa-nje sposobnosti ljudi.

U skladu s tim, u Strategiji za smanje-nje siroma�tva u Srbiji sugerisan je pri-stup sveobuhvatnih reformi, posebnoonih ekonomskih, kako bi se stvoriliuslovi za produktivni rad i ekonomskinapredak. Na konkretnijem nivou, po-dr�ka siroma�nima u Srbiji postoji, kroz

socijalnu pomoæ (MOP) i deèje dodatke.Iznosi su skromni, ali je i Srbija siroma-�na zemlja. Potpisnik ovih redova neu-spe�no se zala�e za jedan reformski kon-cept - integraciju socijalne pomoæi i deè-jih dodataka - koji je dat u studiji CLDSiz 2003. godine �Siroma�tvo i reformafinansijske podr�ke siroma�nima�.

NezaposlenostNezaposlenost se u mnogim zemlja-

ma sveta smatra velikim problemom i,obièno, osnovnim uzrokom siroma�tva.I ona jeste problem, ali èesto manji ne-go �to izgleda po zvaniènim podacima.Dva su uzroka tome. Prvo, deo onihkoji su prijavljeni kao nezaposleni radeu sivoj ekonomiji i zaraðuju za �ivot, pase te�ko mogu smatrati zaista nezapo-slenima. Uzrok prijavljivanja na biroe zazapo�ljavanje ili je te�nja da se zaposle uformalnoj ekonomiji ili su to beneficijekoje idu uz status formalno nezaposle-nog (socijalno osiguranje itd).5 Otuda jei samo merenje stope nezaposlenosti ujednoj zemlji ponekada nepouzdano.6Drugo, izvestan stepen nezaposlenostije prirodan. Naime, izmeðu gubitka za-poslenja, na jednoj strani, i novog zapo-�ljavanja, na drugoj, neminovno je daprotekne izvestan period u tra�enju od-govarajuæeg posla i raznim formalnosti-ma, a za koje vreme se pojedinac smatranezaposlenim. Stoga je i nemoguæe dastopa nezaposlenosti u jednoj zemljibude nula odsto, veæ mora biti vi�a. Ovase stopa obièno zove prirodna stopa ne-zaposlenosti,7 a u SAD se raèuna da do-sti�e 5-6 odsto. Drugim reèima, kada jestopa nezaposlenosti u SAD sedam od-sto, to onda znaèi pravu nezaposlenosttek od 1-2 odsto.

Odakle nezaposlenost? Naravno, pu-no je konkurentskih obja�njenja, a ovdeæemo pomenuti dva glavna. Prvo je, jo�od Kejnza, da tr�i�te nije savr�eno i dazbog njegovih defekata ekonomija èe-


Moguće je, na osnovu izvesnekorelacije između siromaštvai kriminala, zalagati se za širupodršku siromašnima u nadida će ona smanjiti sitankriminal i blaže oblike nasilja,posebno omladinskog

Izmene modela socijalnepomoći siromašnimaimpliciraju političke odluke ukojima se, pored stručneocene rešenja iz predloga, uobzir uzima i efekatpredložene reforme na rejtingvlade

sto ne dosti�e punu zaposlenost. Drugoje, po neoklasiènoj paradigmi, da lo�aregulacija (tr�i�te rada, socijala i tako da-lje) i negativan uticaj sindikata nepo-trebno poveæavaju nezaposlenost. Menije bli�e drugo obja�njenje. Verujem datr�i�te, iako nije savr�eno, te�i ravnote�isa punom zaposleno�æu, a da se glavneprepreke nalaze u dr�avnom regulator-nom naru�avanju tr�i�ta rada, uspesimasindikalne borbe i socijalnim davanjimakoja destimuli�u zapo�ljavanje. Evo parpodataka koji govore u prilog toj tezi:stopa nezaposlenosti u 2003. ili 2004.godini iznosi u liberalnim SAD i VelikojBritaniji 5,5 i 5,0 odsto, a u regulisanimNemaèkoj, Francuskoj i Italiji 9,8, 9,6 i8,6 odsto. Zatim, uspeh sindikata u bor-bi za poveæanje zarada neminovno seodra�ava na smanjenje zaposlenosti,po�to poveæani tro�kovi radne snage nemogu a da ne smanje obim ekonomskeaktivnosti, tj. zaposlenost. Na kraju,ukoliko su socijalna davanja (od nakna-de za nezaposlenost do socijalne pomo-æi) dovoljno visoka (kao �to su u Zapad-noj Evropi),8 tada æe deo radne snage

radije ostati nezaposlen, a na dr�avnimtransferima. Treæe obja�njenje nezapo-slenosti je tranziciono, koje ka�e da je uvreme velikih lomova u ekonomskom�ivotu prirodna pojava uveæane nezapo-slenosti, kao izraza nesposobnosti tr�i-�ta i privrede da trenutno reaguju i ap-sorbuju vi�ak ponude. Ovom se obja-�njenju verovatno nema �ta prigovoriti.

Regulacija tržištaPreduzeæa, s jedne strane, obièno pre-

feriraju tr�i�nu regulaciju svojih odnosasa zaposlenima, odnosno �to slobodnijeugovaranje svih relevantnih èinjenica(karaktera zaposlenja, zarada i drugihuslova) izmeðu poslodavca i zaposle-nog, kao i �to manje tro�kove koje dr�a-va nameæe ili mo�e nametati (porezi idoprinosi, zakonske obaveze preduzeæaprema zaposlenima, �to jednostavnijeprocedure, efikasno sudovanje itd). Ta-kvi relativno liberalni sistemi radnih od-nosa su podsticajni za napredak eko-nomske aktivnosti i obièno obezbeðujuvi�i nivo zaposlenosti nego alternativni,èvr�æe regulisani u pravcu odr�avanja

zaposlenosti. Zaposleni, s druge strane,obièno preferiraju sigurnost zaposlenjai stabilnost zarada, posebno u vremeni-ma postojanja znatne nezaposlenosti itranzicionih promena. Sindikati ih stan-dardno podr�avaju, a i dr�ava èesto imarazumevanja za ove zahteve i reguli�eradne odnose u korist sigurnosti, zaradai drugih beneficija zaposlenih. U ze-mljama sa �irom regulacijom radnih od-nosa (kao �to su èlanice Evropske uni-je) nezaposlenost je obièno visoka. Sliè-no je u mnogim zemljama u tranziciji,ali je ovde pitanje da li je to prevashod-no posledica radnog zakonodavstva(sliènom onome u EU) ili te�koæa iz-gradnje i funkcionisanja novog eko-nomskog sistema. Na taj naèin, socijal-ne i politièke konsideracije suprotsta-vljaju se ekonomskim i dobija se trade-off izmeæu sigurnosti radnih mesta i ni-voa zaposlenosti, tj. �to je vi�a za�titaradnih mesta to je manja zaposlenost, iobrnuto. Sporno pitanje je intenzitettrade-offa, to jest u kojoj meri jaèanje si-gurnosti zaposlenja smanjuje zaposle-nost. �kole mi�ljenja se razlikuju: dokjedna tvrdi da se radi o dosta jakoj vezi(njen èlan je i potpisnik ovih redova),druga veruje da je ona slaba.

Pogledajmo jedan detalj regulacije. USrbiji, kao i mnogim drugim zemljama,poslodavac ne mo�e da jednostrano ibezuslovno raskine ugovor sa zaposle-nim, kao �to zaposleni na to ima prava ikao �to su ga ranije obostrano slobodnosklopili. Poslodavac to mo�e uèiniti sa-mo ukoliko doka�e da za to ima oprav-dan razlog. Èak i ukoliko uspe da uverizaposlene i sud da je razlog otkazaopravdan, ostaju tro�kovi otpremninakoje propisuje Zakon o radu. Drugimreèima, poslodavac ima te�koæa da sma-nji radnu snagu na potrebnu meru, a,ukoliko to i uspe, èekaju ga novi tro�ko-vi. Stoga u takvoj situaciji razuman po-slodavac zapo�ljava nove radnike mini-


Boško Mijatović: Uticaj sindikata povećava

nezaposlenost

U vreme velikih lomova uekonomskom životu prirodnaje pojava uvećanenezaposlenosti, kao izrazanesposobnosti tržišta iprivrede da trenutno reaguju iapsorbuju višak ponude

malno kako ne bi imao muke i tro�kovesa otpu�tanjem onda kada poslovi krenuslabije. A to znaèi manju zaposlenost.

Rast zaposlenostiKako uveæati zaposlenost? Prvi i naj-

zdraviji naèin je kroz privredni razvoj,koji gotovo neminovno poveæava tra�njuza radnom snagom i zaposlenost. Toobièno, kao u sluèaju Srbije, podrazume-va dalje reforme ekonomskog ambijentai, posebno, regulacije tr�i�ta rada, kao irazumnu ekonomsku politiku. Upozore-nje: preterana stimulacija ekonomske ak-tivnosti i zaposlenosti merama ekonom-ske politike (na primer, monetarne i fi-skalne) obièno zavr�ava u inflaciji.

Drugi metod su takozvane aktivnemere zapo�ljavanja, kod kojih se dr�avaneposredno organizuje ili (su)finansirazapo�ljavanje. Na primer: posredovanjekod zapo�ljavanja, obuka nezaposlenih,javni radovi, poreske olak�ice kod no-vog zapo�ljavanja, krediti za samozapo-�ljavanje itd. Aktivne mere zapo�ljava-nja obièno daju slabe rezultate. One, su-�tinski, najèe�æe predstavljaju politièkiodgovor vlade na izra�eni problem ne-zaposlenosti, preduziman bez velike na-de u pozitivan ishod. Empirijska istra�i-vanja ukazuju na neefikasnost veæinemera aktivne politike zapo�ljavanja sastanovi�ta tro�kova i rezultata. Izgledada samo par mera (posredovanje kodzapo�ljavanja i edukacija nezaposlenih)mogu dati pozitivne efekte na poveæa-nje zaposlenosti u skladu sa naèelomtro�kova i rezultata.9

�ta se radilo u Srbiji? Dr�ava Srbija jetokom poslednjih godina sprovodilastrategiju koja je bila kombinacija slede-æih elemenata:

1. relativno liberalan zakon o radu,koji je poveæao fleksibilnost tr�i�ta rad-ne snage,

2. relativno velikodu�ni socijalni pro-grami za one koji izgube radno mesto

(prema Zakonu o zapo�ljavanju, izTranzicionog fonda i iz sredstava kupa-ca privatizovanih preduzeæa),

3. smanjenje optereæenja zarada da-�binama i

4. aktivne mere zapo�ljavanja.Ideja je da se kroz 1. i 3. omoguæi du-

goroèan rast zaposlenosti, a kroz 2. i 4.amortizuju tekuæi socijalni problemi.

Vodi se i aktivna politika zapo�ljava-nja, ali dosta ogranièenog obima. Naj-znaèajnije mere su posredovanje kodzapo�ljavanja i edukacija nezaposlenih,�to su i mere koje, videli smo, daju naj-bolje rezultate. No, za aktivnu politikuzapo�ljavanja daju se vrlo mala sredstva,tako da ni rezultati ne mogu da buduznatni.

O socijalnom dijaloguU poslednjih nekoliko godina ideja o

socijalnom dijalogu va�nih dru�tvenihuèesnika stalno je u opticaju. Nju svevreme propagiraju predstavnici sindika-ta, a èlanovi vlade Srbije ne be�e od iste.Predstavnici poslodavaca se dr�e re-zervisano, ali ne i odbojno, veæ èekajukorake druge dve strane. U dosada�njimpoku�ajima o�ivotvorenja socijalnog di-jaloga, pre svega kroz Socijalno-eko-nomski savet, rezultata nije bilo, jer su isindikati i vlade do�ivljavale stvar kaopriliku za sopstvenu promociju, a nekao mesto za su�tinske dogovore. Kodnas se, kao i u drugim stvarima, o soci-jalnom dijalogu obièno govori emotiv-no i sa unapred zauzetim pozitivnimstavom, jer, zaista, pregovaranje je lep�eod sukoba. Temeljna ideja koja le�i izazalaganja za socijalni dijalog u nas je ide-ja o moguænosti da se postigne dru�tve-na harmonija ukoliko su va�ni igraèi ra-zumni i dobronamerni. Tada bi, ide da-lje prièa, predstavnici parcijalnih intere-sa zasposlenih i poslodavaca (sindikati iasocijacije) mogli da naðu najbolje re�e-nje u dogovoru sa izvr�nom vla�æu, a

polazeæi od sopstvenih interesa, potrebai moguænosti. To je, na �alost ili na sre-æu, jednako pogre�no oèekivanje kao iono Kardeljevo o dru�tvenom dogova-ranju koje æe re�iti sva socijalno-eko-nomska pitanja socijalizma. Onda�njeiskustvo je razoèaravajuæe ne zato �to suigraèi bili pogre�ni, veæ zato �to je ceokoncept lo�.

Da bi se o socijalnom dijalogu moglosmisleno raspravljati, mora se prvo defi-nisati. Grubo govoreæi, postoje dvakoncepta. Po prvom, svrha socijalnogdijaloga je dono�enje odluka o stvarimava�nim za sva tri uèesnika, a sam soci-jalni dijalog je proces pregovaranja kojivodi odluci. Po drugom, ideja je da seomoguæi razmena informacija i mi�lje-nja izmeðu uèesnika, a odluke se ne do-nose. U standardnom liberalno-demo-kratskom poretku, a Srbija takvom po-retku neminovno te�i, odluke se su�tin-ski donose na dva naèina. Prvo, na tr�i-�tu, slobodnim ugovaranjem slobodnihgraðana na osnovu ponude i tra�nje.Drugo, u parlamentu, o poslovima kojise moraju obaviti na kolektivan naèin.

Ideja socijalnog dijaloga kao naèinaodluèivanja suprotstavljena je i tr�i�tu idemokratiji. Tr�i�tu, zato �to socijalnidijalog, baveæi se poslovima koji pripa-daju pojedincima, poku�ava da zamenitr�i�te i promeni ishode njegovog funk-cionisanja. Demokratiji, zato �to intere-sne grupe pregovaraju o poslovima kojipripadaju parlamentu (zakoni itd), po-ku�avajuæi da ga svedu na pomoæni or-gan koji æe sprovesti prethodno postig-nute politièke dogovore. Socijalnom di-jalogu nedostaje demokratska legitim-nost uèesnika, jer su oni (osim vlade)uglavnom samoproklamovani, odno-sno, niko im nije na valjanim izborimadao legitimaciju da odluèuju u imestvarnih ili izmi�ljenih èlanova. Nedo-staju mu i precizno ustanovljeno pod-ruèje rada i procedura odluèivanja. Sa


Za aktivnu politikuzapošljavanja daju se vrlomala sredstva, tako da nirezultati ne mogu da buduznatni

Dosadašnji pokušajioživotvorenja socijalnogdijaloga, pre svega krozSocijalno-ekonomski savet,nisu dali rezultat, jer su isindikati i vlade doživljavaleto kao priliku za sopstvenupromociju, a ne kao mesto zasuštinske dogovore

druge strane, i tr�i�te i parlament zasni-vaju se na jasnom i potpunom ovla�æe-nju za odluèivanje i detaljnoj regulaciji,kako ugovora i svojine (tr�i�te) i parla-mentarnog rada, tako i obezbeðenja iz-vr�enja odluka (sudovi, izvr�ni organiitd). Sa ovog stanovi�ta, socijalni dijalogkoji bi trebalo da donese va�ne odlukepokazuje se kao vrlo problematièna ide-ja, jer se ne zna ko i s kojim pravomuèestvuje, �ta je predmet odluèivanja,kako se odluèuje i ko obezbeðuje izvr-�enje odluka. Ukoliko bi se uèinio napori detaljno regulisala pomenuta pitanja,

rezultat bi bio pomalo neoèekivan - do-bili bismo stale�ku, korporativnu dr�a-vu, �to je odavno poznata i odavno od-baèena ideja o utemeljenju dr�ave nadogovorima stale�a.

Lepo zami�ljen dijalog interesnih gru-pa se, sa druge strane, vrlo lako pretva-ra u borbu lobija za neposredne materi-jalne i statusne dobitke uèesnika. �tavi-�e, te�ko je odvojiti �pravi� socijalni dija-log od lobiranja u sopstvenu korist. Alobiranje je obièna borba za preraspo-delu dohotka i rentu, od koje, kadauzme maha, strada produktivna sfera

dru�tva. Ova vrsta socijalnog dijaloga bina fenomene kojima se ovde bavimo(siroma�tvo i nezaposlenost) verovatnoimala nepovoljne efekte, a u meri u ko-joj sindikati uspeju da proguraju svojeideje. Naime, njihov prvi cilj je za�titaradnih mesta, a drugi poveæanje proseè-ne zarade, ili bar one minimalne. Uspehte strategije doveo bi do poveæanja ne-zaposlenosti, otprilike kao u Evropskojuniji poslednjih par decenija. A poveæa-nje nezaposlenosti je najdirektniji naèinpoveæanja siroma�tva.

Druga vrsta socijalnog dijaloga - in-formativna i konsultativna - mo�e bitikorisna, ali ona podrazumeva da su sviuèesnici saglasni o tipu dijaloga koji sevodi i o neprihvatljivosti nametanja sop-stvenih ideja i interesa ostalima.

Verujem, dakle, da socijalni dijalog nebi trebalo da ima za svrhu dono�enjeobavezujuæih odluka, jer bi na marginubili gurnuti ne samo tr�i�ne slobode idemokratija, veæ i ekonomski napredak.A to bi bila previsoka cena za jednuproblematiènu instituciju. PremijerÐinðiæ koristio je ideju socijalnog dija-loga na jedan propagandni naèin, a ni�tase ozbiljno nije uradilo. Premijer Ko�tu-nica je predlo�io i Skup�tina prihvatilaZakon o socijalno-ekonomskom save-tu, ali ni to nije donelo ozbiljniji rad(odavno su prekoraèeni rokovi za form-iranje Saveta navedeni u zakonu).

1) Odlièan primer za ovo je amerièki program AFDC, namenjen samohranim majkama sa decom. Podsticao je razvode i navodio gerenacije majki sa decom na para-zitsko, neradnièko pona�anje, izbegavanje �kolovanja i sitan kriminal. Ukinut je 1996. godine.

2) Strategija smanjenja siroma�tva, Vlada Republike Srbije, oktobar 2003; Siroma�tvo i reforma finansijske podr�ke siroma�nima, CLDS, 20033) Konferencija o smanjenju siroma�tva, Plandi�te, 22.2.2005.4) J. L. Gallup, S. Radelet and A. Warner - Economic Growth and the Income of the Poor, Harvard Institute for International Development, 1998; D. Dollar and A.

Kray - Growth Is Good for the Poor, WP 2587, The World Bank, 20015) Ovo drugo je va�an razlog u Srbiji.6) Ni u Srbiji se ne zna kolika je stopa nezaposlenosti. u 2002. godini je prema jednoj meri bila 11%, a prema drugoj 29%! Mo�emo jednu meru uzeti kao donju, a

drugu kao gornju granicu, ali nam to neæe mnogo pomoæi u saznajnom smislu.7) Druga verzija je NAIRU.8) EU je u Lisabonskoj agendi iz 2000. godine kao svoj cilj zapisala stvaranje najkonkurentskije svetske privrede do 2010, ukljuèujuæi i tr�i�te radne snage. Reforme,

posebno one na tr�i�tu rada, idu sporije nego �to je planirano.9) Videti, na primer, veliku evaluaciju: Impact of Active Labor Market Programs: New Evidence of Evaluations with Particular Attention to Developing and Transi-

tion Countries, World Bank, 2004


Boško Mijatović:Podrška

siromašnima jeskromna, ali je Srbija

siromašna zemlja

Verujem da socijalni dijalogne bi trebalo da ima za svrhudonošenje obavezujućihodluka, jer bi na marginu biligurnuti ne samo tržišneslobode i demokratija, već iekonomski napredak

Srbija je siroma�na evropska ze-mlja. Detaljnije, Srbija je siro-ma�na post-konfliktna zemljabiv�e Jugoslavije, u zakasneloj i

donekle atipiènoj tranziciji, koja ima zacilj da uðe u Evropsku uniju poèetkomnaredne decenije.

Polazim od konteksta iz razloga sa-modiscipline, kako bih ogranièio uticaj�ideologije�, u njenom klasiènom zna-èenju, na karakter svog izlaganja. Dru-gim reèima, nastojaæu da odnos premavelikim pitanjima iz naziva ovog okru-glog stola defini�em na osnovu pragma-tiènog rezonovanja, vodeæi vi�e raèuna otome gde smo sad, kako smo dotle do�lii �ta smo nasledili, kao i gde bi trebalo dase zateknemo sledeæe decenije, nego po-lazeæi od op�tih ideja o odnosu efika-snosti i jednakosti, ljudskim pravima iodgovornosti pojedinca za sopstvenusreæu. Ipak, po�teno je reæi na poèetkuda tamo gde se u mom rezonovanju po-javi apstraktna �ideologija�, sva je prilikada æe ona biti zasnovana na fundamen-talnoj pretpostavci - suprotnoj Okuno-voj uticajnoj paradigmi iz sedamdesetihgodina pro�log veka - da unapreðenjeekonomske jednakosti i ekonomska efi-kasnost u jednom dru�tvu mogu i trebada idu ruku pod ruku, ali da to zahtevave�to upravljanje javnim poslovima i str-pljivo usagla�avanje interesa razlièitihdru�tvenih grupa i aktera.

Svako razmatranje strate�kih ili opera-tivnih opcija za borbu protiv siroma�tvai nezaposlenosti mora da vodi raèuna o�zavisnosti od putanje� (pathdependency). Mislim da je bolje graditistrategiju borbe protiv siroma�tva i stra-tegiju zapo�ljavanja na reformisanju itransformisanju preostalih elemenataposleratnog nasleða, koji ukljuèuju ra-zumno osiguranje od nezaposlenosti iza�titu zaposlenja kombinovane sa ak-tivnim merama na tr�i�tu rada, relativnorazvijenu i kvalitetnu mre�u socijalne

pomoæi, kao i uticajnu mre�u aktera in-dustrijskih odnosa, nego na njihovompotpunom negiranju. Ako pogledamoSloveniju i Hrvatsku, pa i druge post-ju-goslovenske dr�ave, videæemo da se nione nisu radikalno odrekle ovih eleme-nata zajednièkog nasleða. Neki elementi�samoupravnog� nasleða, ili inercije,mo�da kombinovani sa dubljim, madamanje jasnim kulturnim faktorima tako-zvanog ju�no-evropskog, odnosno me-diteranskog socijalnog modela (od Por-tugala do Grèke), imaju primetan uticaj ina dosada�nji tok na�e tranzicije ka tr�i-�noj privredi, posebno kad je reè o pri-vatizaciji, korupciji, neformalnoj ekono-miji, kao i u oslanjanju na socijalni kapi-tal (neformalne mre�e roðaèkog i prija-teljskog poverenja i uzajamne pomoæi) ustrategijama pre�ivljavanja. Samoironiè-no, ovaj pristup zavisnosti od putanje bise mogao nazvati �od samoupravneskleroze do evroskleroze�. Ipak, evrop-ski socijalni model prolazi kroz znaèajnutransformaciju. Evropska unija je sebi uLisabonu 2000. godine postavila ambici-ozan cilj da za jednu deceniju postanenajdinamiènije i najkonkurentnije pod-ruèje sveta, temeljeno na znanju i odr�i-vom rastu, �to bi omoguæilo punu zapo-slenost i socijalnu koheziju. Premda neide sve u skladu sa projekcijama, evrop-ski socijalni prostor se ubrzano tran-sformi�e. Prilagoðavanje na�e socijalnesfere i radnog zakonodavstva evropskimstandardima vi�e ne mora da se pojed-nostavljeno shvata kao eksterno ograni-èenje, premda prilièno labavo, i odgovorna strah Evrope od �socijalnog dampin-ga�, koji smanjuje konkurentnost i uno-si novu rigidnost na tr�i�te rada, veæ ikao podsticaj da se strategija nacional-nog razvoja usmeri prema ekonomijiznanja i odr�ivom razvoju.

Postoji skoro op�ta saglasnost da susiroma�tvo i nezaposlenost dva najveæadru�tveno-ekonomska problema Srbije.

Neki tvrdokorni profesionalni ekono-misti bi se mo�da opredelili za proble-me spoljnotrgovinskog deficita i devi-znog kursa; neki politièari bi spomenuliHag, Kosovo i pitanje buduænosti dr-�avne zajednice Srbije i Crne Gore.Ipak, veæina op�te populacije percipiraupravo nezaposlenost i siroma�tvo, uzkorupciju, kao glavne probleme Srbije.Ovo bi trebalo da znaèi da postajemonormalna zemlja u tranziciji, �to je pozi-tivno. Ono �to vi�e zabrinjava je to �tose èini da su dimenzije socijalnih pro-blema takve, da je sva prilika da æe onijo� zadugo zauzimati primat. Socijal-ni dijalog, kao treæa tema ovog teksta,drugaèijeg je karaktera i stepena op�to-sti od prve dve teme. Istina, razvoj soci-jalnog dijaloga mo�e da se posmatrakao vrednost ili cilj po sebi, ravan punojzaposlenosti i dru�tvu bez siroma�nih,kao va�an doprinos stabilnosti i punojdemokratizaciji dru�tva. Po�to bi takavpristup podrazumevao detaljniji ekskursu teoriju neokorporativizma, i ponovoznaèio odricanje od �pragmatiènog�umesto �ideolo�kog� pristupa, oprede-lio sam se da socijalni dijalog ovde presvega razmatram kao jednu potencijal-no obeæavajuæu aveniju za re�avanjeproblema nezaposlenosti i siroma�tva.

Zadesna bedaNema potrebe ponavljati da je najve-

æi deo stanovni�tva Srbije u�ao u XXIvek znaèajno siroma�niji nego �to je biosamo deset godina ranije. Studije prikraju devedesetih su pokazivale da jeoko treæina stanovni�tva Srbije u stanjuapsolutnog siroma�tva. Naroèito se po-gor�ao relativni polo�aj gradskog sta-novni�tva. Paralelno sa siroma�tvom,problem nezaposlenosti se dodatnoprodubljivao. Tr�i�te rada je bilo skorosasvim zatvoreno, sa zaposlenima udru�tvenom i javnom sektoru koji sustarili u preduzeæima koja su uglavnom


MIHAIL ARANDARENKO

Socijalni paktSlabe i politièki nestabilne koalicione vlade koje se oèekuju u doglednoj buduænosti pobrinuæe se dapodno�ljiva brzina restrukturiranja ne bude prekoraèena - Treba raditi na stvaranju efikasnih nacionalnih,regionalnih i lokalnih koalicija za zapo�ljavanje i konkurentnost

bila ve�taèki odr�avana u �ivotu, ili radi-li u prenatrpanim i neefikasnim javnimslu�bama. Druga strana ovog stanja jebila rastuæa masa mladih potisnutih namargine tr�i�ta rada, upuæenih na pro-du�enu zavisnost u roditeljskim doma-æinstvima, produ�eno obrazovanje, èe-sto kombinovano sa povremenim ra-dom u sivoj ekonomiji.

Prva polovina ove decenije donosinove izazove novim demografskim iprofesionalnim grupama. Poèetak tran-zicije oznaèava kraj sigurnosti zaposle-nja (plaæanog ogromnom fleksibilno�æuplata) za veliki broj zaposlenih u dru-�tvenom i javnom sektoru. Prinosi naobrazovanje poèinju da rastu. Mnogidosada�nji hranioci porodica postajunezaposleni, �to dovodi do jaèeg ukr�ta-nja nezaposlenosti i siroma�tva nego ra-nije. Grad opet postaje bogatiji od sela,a �ire se i regionalne razlike. Podseæanjena te�ko nasleðe i tekuæe trendove je va-�no da bi se istakla situaciona (zadesna)priroda siroma�tva u Srbiji. U uslovima

velikih privrednih i dru�tvenih lomovaovako dugog trajanja savr�eno racional-ne odluke pojedinaca postaju ex postiracionalne i lakomislene. Neko ko jepoèetkom sedamdesetih, reagujuæi naspoljne i-ili unutra�nje podsticaje, mo-�da �ureæi da se osamostali i zasnuje po-rodicu, odabrao da bude metalostrugar,ili bankarski slu�benik, sigurno nije mo-gao da predvidi da æe njegovo zanima-nje dvadeset ili trideset godina kasnijepostati visokorizièno na tr�i�tu rada.Njegova deca, mo�da roðena polovi-nom sedamdesetih, skoro da su una-pred bila uskraæena za racionalan izborobrazovanja i predvidive putanje na tr-�i�tu rada.

Druga vrsta �zadesnog� siroma�tvapogaða iskljuèene i stigmatizovane gru-pe. Siroma�tvo kao posledica kulturne isocijalne iskljuèenosti naroèito pogaðaRome, ali se ne ogranièava na njih. Oso-be koje pripadaju ovim grupama skraæe-ne su na �ivotnom startu, i siroma�tvose perpetuira kroz generacije.

Mo�e se sa sigurno�æu tvrditi da pret-hodne dve kategorije èine veliku veæinusiroma�nih kod nas. Onih kojima je si-roma�tvo lièni izbor (svestan ili nesve-stan, na primer kroz preteranu sklonostdokolici i parazitizam, ili kroz izlo�e-nost raznim oblicima socijalne patologi-je) ima relativno malo. Èini mi se da jeto lako proverljivo kroz ankete koje ob-uhvataju i strategije pre�ivljanja stanov-ni�tva. U principu, mislim da politikaborbe protiv siroma�tva ima veæe �ansena uspeh (meren odnosom tro�kova irezultata) u siroma�noj nego u bogatojzemlji, upravo zbog toga �to je u ovojdrugoj uèe�æe �samoselektovanih� (akoveæ ne �voljnih� siroma�nih) u ukup-nom broju siroma�nih veæe. Nije stoganeobièno �to takozvani Evropski soci-jalni model do�ivljava transformacijuod vrednosti klasiène dr�ave blagosta-nja prema insistiranju na ukljuèivanjuposebno osetljivih socijalnih grupa i so-cijalnoj koheziji. �Evropski socijalnimodel� je tradicionalno zasnovan na tristuba - oèuvanju velikodu�nih socijalnihprava, relativnoj jednakosti plata i doho-daka i koordinisanom pregovaranju or-ganizovanih interesnih grupa. Ova stili-zacija je oduvek potcenjivala raznolikostkonkretnih re�ima meðu zapadnoe-vropskim zemljama. Odr�ivost samogmodela pred potrebom jaèanja konku-rentnosti u globalnom okru�enju se svevi�e dovodi u pitanje. Evropski savet uBarseloni je u martu 2002. godine rede-finisao ovaj model kao �zasnovan nadobrim ekonomskim performansama,visokom nivou socijalne za�tite i obra-zovanja i socijalnom dijalogu�.

Proces pridru�ivanja Evropi podra-zumeva ispunjavanje odreðenih obave-za i standarda i u domenu socijalne po-litike i zapo�ljavanja. Premda je socijal-no zakonodavstvo tradicionalno u naj-veæoj meri prepu�teno regulaciji zemaljaèlanica Unije, usmeravanje socijalne po-


Mihail Arandarenko:Siromaštvo i nezaposlenostdva najveća društveno-ekonomska problema Srbije

Politika borbe protivsiromaštva ima veće šanse nauspeh u siromašnoj nego ubogatoj zemlji, upravo zbogtoga što je u ovoj drugojučešće „samoselektovanih“ uukupnom broju siromašnihveće

litike u formi otvorenog metoda koor-dinacije postaje sve uticajnije, kako u ze-mljama èlanicama, tako u dobroj meri iu zemljama kandidatima i onima koje tojo� nisu postale.

Naizgled samorazumljiva tvrdnja daje privredni razvoj glavni mehanizam zaodr�ivo smanjivanje siroma�tva, na ko-joj poèiva i na�a Strategija za smanjenjesiroma�tva, mo�da ovde zaslu�uje dabude delimièno problematizovana.Ekonomski istorièari, kao npr. Rostou,odavno su postavili hipotezu da je u si-roma�nim dru�tvima za porast investici-ja koji omoguæava ekonomski uzletneophodno da doðe do prethodnog po-rasta nejednakosti. Ovu hipotezu razra-dio je Kuznjec, ilustrujuæi vezu izmeðunivoa razvoja merenog dohotkom poglavi stanovnika i nivoa nejednakostimerenog Gini koeficijentom obrnutomU krivom. Drugim reèima, na prelaskuiz niskog u srednji nivo razvijenosti ne-jednakost raste, da bi na prelasku izsrednjeg prema visokom nivou razvojapromenila smer i poèela da opada. Ku-znjecova kriva ipak nije univerzalno po-tvrðena, a novija istra�ivanja èak ukazu-ju da zemlje sa ni�im Gini koeficijen-tom rastu br�e. Rusija i druge zemljeZND su imale veoma visok rast nejed-nakosti; tranzicione zemlje CentralneEvrope veoma umeren; Koreja i Tajvan,na primer, pro�li su kroz spektakularnuindustrijalizaciju verovatno bez ikakvograsta nejednakosti - izvestan rast do-hodnih nejednakosti bio je vi�e negokompenzovan zemlji�nom reformom iboljim pristupom obrazovanju.

Brzina tranzicije i nezaposlenostTeorija optimalne brzine tranzicije

(OBT), koju su razvili Aghion i Blan-chard jo� 1994. godine predstavlja dosada najuticajniji metodolo�ki okvir zagradualistièko upravljanje tranzicijom.Premda model polazi od stilizovanih èi-

njenica tr�i�ta rada postkomunistièkihzemalja, �to podrazumeva nultu ili vrlonisku inicijalnu stopu nezaposlenosti,ipak je njegova osnovna mehanika veo-ma relevantna i za postsamoupravnu ipostmilo�eviæevsku Srbiju.

Skokoviti rast nezaposlenosti u post-komunistièkim zemljama na poèetkutranzicije ranih devedesetih godina nijepredstavljao veliko iznenaðenje za eko-nomiste. Visoka nezaposlenost je bilapercipirana kao oèekivana prateæa poja-va masovnog restrukturiranja, koja jeèak mogla da ima - prepisana u odgova-rajuæim, od kreatora ekonomske politi-ke kontrolisanim kolièinama - isceljuju-æi efekat na sklerotiène strukture tr�i�tarada i privrede u celini.

Model OBT nastoji da optimiziraprelaz od dvosektorske, dr�avne i pri-vatne, privrede u jednosektorsku, isklju-èivo privatnu privredu. Tr�i�ne snageodreðuju kolika æe biti zaposlenost uprivatnom sektoru, �to znaèi da ako sutr�i�ne plate visoke, zaposlenost u pri-vatnom sektoru æe biti ni�a. Inicirajuæiotpu�tanja u javnom sektoru, bilo di-rektno ili kroz smanjivanje subvencija,vlada poveæava nezaposlenost. Nezapo-sleni konkuri�u za mesta u privatnomsektoru i obaraju ravnote�ne plate, �toohrabruje privatnike na ekspanziju. Toje prvi, ili �push� (izgurujuæi) stub mo-dela. Drugi, ili �pull� (privlaèeæi) stub jezasnovan na stvaranju velikodu�ne za-�titne mre�e pomoæi, sa produ�enim irelativno visokim naknadama za neza-poslenost, kako bi se �to vi�e zaposlenihu javnom sektoru ohrabrilo da ga napu-ste. U ovu kategoriju spadaju i dobro-voljne otpremnine, �eme za rano penzi-onisanje, aktivne mere politike tr�i�tarada i sl.

Su�tina OBT pristupa je da je neop-hodno da dr�ava, koristeæi �push� i�pull� instrumente koji joj stoje na ras-polaganju, izbegne Scilu sporosti i Harib-

du preterane brzine. Ako ide presporo urestrukturiranje, nezaposlenost æe ostatipreniska, a tro�kovi rada previsoki za pri-vatni sektor, �to znaèi da æe biti kreiranomnogo manje poslova. Ako pak prebrzolikvidira dr�avni sektor, to æe ugroziti po-resku osnovu iz koje se finansira mre�asocijalne pomoæi, pa i èitave javne slu�be.Tada vlada mo�e da bira da li æe poveæa-ti poreze privatnom sektoru, �to æe opetsmanjiti njegovu ekspanziju, ili ostavitimase tranzicionih gubitnika bez za�tite,gurajuæi ih u siroma�tvo i izla�uæi se viso-kom politièkom riziku.

OBT model predviða da se procesidestrukcije radnih mesta u starom sek-toru i kreacije radnih mesta u novomsektoru odvijaju koordinisano, ako nesimultano. Destrukcija poèinje prva,izazivajuæi rast nezaposlenosti, �to krozopisane mehanizme podstièe stvaranjeradnih mesta. Do odreðene taèke na ko-joj je nezaposlenost najvi�a oba procesase ubrzavaju, da bi se u drugoj, zrelijojfazi, privreda postepeno stabilizovala, anezaposlenost, pokazujuæi dinamiku uobliku obrnutog latiniènog slova �U�,znaèajno smanjila. Na kraju ove model-ske tranzicije najveæi broj radnika prese-lio se iz javnog u privatni sektor iskusiv-�i relativno kratkotrajnu nezaposlenost.Problem sa predviðanjima modelaOBT je �to su tranzicione vlade tipiènobile veoma efikasne u brzom podizanjunezaposlenosti, ali po pravilu neuspe�neu njenom obaranju, tako da se teorijskaobrnuta �U� kriva najèe�æe pretvarala uempirijsku obrnutu �L� krivu kretanjanezaposlenosti. Do�lo je i do izra�enesegmentacije (dualizacije) tr�i�ta rada,jer su radnici prepoznavani kao �bolji�prelazili sa jednog posla na drugi bezprolaska kroz nezaposlenost, podrazu-meva se za veæu platu, dok su �lo�iji�ostajali dugo u nezaposlenosti i moglida naðu, ako uop�te, samo lo�ije plaæe-ne i nesigurne poslove. Drugim reèima,


Inicirajući otpuštanja ujavnom sektoru, bilo direktnoili kroz smanjivanjesubvencija, vlada povećavanezaposlenost

Ključno pitanje je da li jemoguće zamisliti Srbiju ukojoj će za pet godina većinazaposlenih raditi upreduzećima osnovanim posle2000. godine, kao i šta jeneophodno uraditi da bi se tazamisao ostvarila

samo neke nadnice su pokazale oèeki-vanu fleksibilnost nani�e.

U svom nedavnom èlanku Jurajda iTerrel (2003) analiziraju dva uspe�na,mada poprilièno meðusobno razlièitaizuzetka - Èe�ku i Estoniju. Èe�ka jeuspela da odr�i veoma nisku stopu ne-zaposlenosti u najosetljivijim godinamatranzicije, da bi joj dozvolila da blagoporaste tek kada je restrukturiranje veæuglavnom obavljeno. Estonija je imalaiskustvo najbli�e teorijskom predviða-nju, po�to je uspe�no oborila nezapo-slenost nekoliko godina po otpoèinja-nju tranzicije. Jurajda i Terrel zakljuèujuda je za uspe�nu borbu protiv nezapo-slenosti tokom tranzicije potrebno jo�ne�to osim brige o optimizaciji brzinerestrukturiranja. Inspiraciju za taj do-datni element nalaze u literaturi o �kre-ativnoj destrukciji� koja obja�njava kre-tanja na tr�i�tu rada u razvijenim ze-mljama u periodima burnih tehnolo�kihpromena. U ovom kontekstu dva sekto-ra nisu dr�avni i privatni, veæ �zastareli�

(npr. tekstilna industrija) i moderni.Gradualizam prema preporukama mo-dela OBT ovde nije najbolje re�enje, jersamo produ�ava agoniju umiruæih indu-strija. Umesto toga, neophodno je, i tona samom poèetku procesa kreativnedestrukcije, �sna�no kreiranje podstica-ja� u modernom sektoru, kako bi sespreèilo da se destrukcija i kreiranje rad-nih mesta vremenski razdvoje i ugrozeprivredni rast. Jurajda i Terrel nalaze in-direktnu potvrdu za neophodnost �sna-�nog kreiranja podsticaja� u tranzicio-nim uslovima analizirajuæi individualnepodatke o radnim istorijama pripadnikaradne snage u Èe�koj i Estoniji. Tajnauspeha obe zemlje je �to je u veomakratkom roku zaposlenost u de novo(potpuno novim, iskljuèujuæi privatizo-vana) preduzeæima nadma�ila zaposle-nost u starim preduzeæima, ukljuèujuæiprivatizovana. Do toga ne bi do�lo daobe zemlje nisu odabrale veoma aktivanpristup �sna�nog kreiranja podsticaja�za razvoj novih privatnih preduzeæa -

malih, srednjih, ali i velikih. Strane inve-sticije su u tome odigrale veliku ulogu.

Izvlaèeæi iz prethodnih analiza pou-ku za Srbiju, sa njenom tradicionalnovisokom nezaposleno�æu, mo�e sepretpostaviti da æe se slabe i politièkinestabilne koalicione vlade koje mo�e-mo da oèekujemo u doglednoj buduæ-nosti svakako pobrinuti da se ne pre-koraèi podno�ljiva brzina restrukturira-nja. Privatizovana preduzeæa neæe re�i-ti problem nezaposlenosti jer onauglavnom prvo nastoje da se re�e sop-stvenih vi�kova zaposlenih. Otuda seèini da je kljuèno pitanje da li je mogu-æe zamisliti Srbiju u kojoj æe za pet go-dina veæina zaposlenih raditi u predu-zeæima osnovanim posle, recimo, 2000.godine, kao i �ta je neophodno uraditida bi se ta zamisao ostvarila?

Strategija zapošljavanjaPuna fleksibilnost tr�i�ta rada (èija je

osnovna, mada ne i jedina komponentaminimalna regulativa unajmljivanja i ot-pu�tanja radnika, tj. princip obostranedobrovoljnosti ugovora o zaposlenju,tzv. employment at will) standardan jeliberalni recept za postizanje pune za-poslenosti. Tradicionalno niska nezapo-slenost u SAD i odnedavno u VelikojBritaniji obièno se suprotstavljaju vi�imstopama nezaposlenosti u kontinental-noj Evropi kao krunski empirijski do-kaz da je slobodno ugovaranje kljuè zare�avanje problema nezaposlenosti.

Meðutim, rigoroznija ekonometrijskaistra�ivanja uticaja regulacije zaposlenjana op�te ekonomske performanse i in-dikatore tr�i�ta rada uop�te ne daju ne-dvosmislenu sliku. U poslednjih nekoli-ko godina pojavio se veliki broj studijakoje istra�uju ovaj odnos za zemljeOECD-a, Evropske unije, pa i zemlje utranziciji i zemlje u razvoju. Zakljuècivariraju od istra�ivanja do istra�ivanja,ali se uglavnom sla�u da je veza izmeðu


Mihail Arandarenko: Kako podstaći takav rast

koji će najviše doprinetirastu zaposlenosti

Ne verujem da je idealnotržište rada ono u kojemsvakog jutra uvek novipotencijalni radnici dolaze navrata uvek drugomposlodavcu i holandskomaukcijom dolaze do posla zataj dan

regulacije i nezaposlenosti daleko od to-ga da bude pravolinijska.

Jedna nedavna studija izvedena podokriljem ILO-a (Cazes i Nesporova,2003. godina) nije prona�la statistièkiznaèajan uticaj regulative za�tite zaposle-nja na agregatne dugoroène stope neza-poslenosti i nezaposlenosti mladih u ze-mljama u tranziciji. Meðutim, identifiko-vana je znaèajna korelacija izmeðu nivoaza�tite zaposlenja, s jedne strane, i stopezaposlenosti i stope participacije u rad-noj snazi, s druge strane. Meðutim, tren-dovi su bili suprotni za zemlje Centralnei Istoène Evrope u tranziciji i za zapad-noevropske zemlje. Prema studiji, dok uzemljama OECD-a striktnija za�tita za-poslenja dovodi do negativnih efekatapo stope zaposlenosti i uèe�æa u radnojsnazi, dotle rezultati u zemljama CEEukazuju na to da veæa za�tita zaposlenjazapravo doprinosi veæim stopama zapo-slenosti i ekonomske aktivnosti, barem uformalnom sektoru privrede.

Kao i skoro uvek kada smo na terenupraktiènih ekonomskih i politièkih iz-bora, problem izbora optimalnog insti-tucionalnog okru�enja nije re�iv ideolo-�kim opredeljenjima. Prema reèima Ri-èarda Frimana, kapitalizam je dovoljnorobustan da mo�e da izdr�i vrlo razlièi-te institucionalne aran�mane na tr�i�turada. Laki recepti beznade�no podbacu-ju. Fleksibilnost tr�i�ta rada je po�eljna,ali upravo do taèke u kojoj se dru�tvenekoristi od daljeg rasta fleksibilnosti iz-jednaèavaju sa tro�kovima smanjenja si-gurnosti zaposlenja. Ne verujem da jeidealno tr�i�te rada ono u kojem svakogjutra uvek novi potencijalni radnici do-laze na vrata uvek drugom poslodavcu iholandskom aukcijom dolaze do poslaza taj dan. Niti je re�enje u ve�taèkomkompromisu �fleksigurnosti�, komeonda svako mo�e da da sopstveni sadr-�aj. Apsolutno re�enje optimizacije mo-ra da negde postoji u svetu savr�enih in-

formacija. Praktièari moraju da se osla-njaju na nepouzdane statistike, nepot-pune komparativne uvide sa povr�nimanalogijama, ne�to uglavnom beskori-sne teorije i intuiciju, koja je èesto samodrugo ime za predrasude.

�ta uraditi da 2010. tr�i�te rada u Sr-biji funkcioni�e efikasnije nego danas,da zaposlenost i participacija budu vi�i,nezaposlenost ni�a, a sada jako izra�enielementi dualnosti i segmentacije poti-snuti? Na�alost, nema magiènog �tapi-æa, i ovaj skromni tekst je daleko od sva-ke ambicije da ga ponudi. Ipak, autoruse èini da neke avenije obeæavaju vi�e oddrugih. Vratimo se jo� jednom na stra-te�ki kontekst reformi. Dva meðusob-no dopunjujuæa opredeljenja logiènodominiraju - evropska integracija i bor-ba protiv siroma�tva. Oba implicirajuizgradnju moderne tr�i�ne privrede za-snovane na socijalnoj pravdi i ukljuèiva-nju siroma�nih i posebno osetljivih gru-pa. Tri sveobuhvatna cilja Evropskestrategije zapo�ljavanja su postizanjepune zaposlenosti, stalno unapreðenjekvaliteta i produktivnosti rada i dru�tve-na kohezija i ukljuèivanje na tr�i�tu rada.Tri sveobuhvatna cilja Strategije za sma-njenje siroma�tva Srbije su postizanjeodr�ivog privrednog rasta i razvoja, za-�tita i ponovno aktiviranje tranzicionihgubitnika, i pomoæ i ukljuèivanje tradici-onalno ugro�enih grupa. Iz ovog okvirajasno proistièu dva kljuèna pitanja nakoja treba da odgovori Strategija zapo-�ljavanja za Srbiju. Kako podstaæi takavrast koji æe najvi�e doprineti rastu zapo-slenosti i ukljuèivanja? Kako definisatipolitike tr�i�ta rada, socijalnu politiku ipolitiku ukljuèivanja koje æe promovisa-ti zapo�ljavanje, umesto da ga supstitui-�u? Ovde nema mesta da se pomenu, akamoli pretresu sva pitanja praktiènepolitike na koje treba oèekivati odgovorod strategije zapo�ljavanja, imajuæi u vi-du da je politika zapo�ljavanja jedva ne-

�to manje obuhvatna od politike pri-vrednog razvoja. Stoga æu se ogranièitina samo neke prioritete op�tijeg karak-tera, èiji znaèaj do sada mo�da nije biodovoljno istaknut.

Prvo, da bi uop�te bilo moguæe ope-racionalizovati op�te preporuke, neop-hodno je da se tr�i�te rada u Srbiji sa-gledava u regionalnoj perspektivi. Regi-onalni pristup je neophodan u kontek-stu veoma ogranièene mobilnosti radnesnage koju nije moguæe znaèajno una-prediti u srednjem roku. Za veæinu pri-padnika radne snage jedino relevantnotr�i�te rada u prostornom pogledu je lo-kalno ili u najboljem sluèaju regionalno,omeðeno moguænostima svakodnev-nog prevoza. Stoga je potrebno usvojitiprincip da radna mesta treba pribli�itiradnicima, umesto obrnuto. Regionalnipristup takoðe omoguæava da se dife-rencirano sagledava kretanje osnovnihprivrednih pokazatelja i indikatora tr�i-�ta rada, specifiènosti promena u gran-skoj strukturi privrede, kao i brzina re-strukturiranja privrede merena brzinomprivatizacije, obimom stranih direktnihinvesticija i rastom malih i srednjihpreduzeæa. Na osnovu analize regional-nih tr�i�ta rada bilo bi moguæe kategori-sati ih u tr�i�ta rada visokog, srednjeg ini�eg rizika, te sprovesti pojedinaènuanalizu potencijala i osetljivih taèki(SWOT analizu) regiona, kako bi seosim op�tih predlo�ile i diferenciranemere podsticanja zapo�ljavanja za svakuod grupa regiona, kao i za svaki regionzasebno. Potencijalni puni pristup Srbi-je evropskim strukturnim fondovima zaregionalni razvoj, ruralni razvoj i razvojljudskih resursa bi mogao dodatno dadoprinese pobolj�anju karakteristika tr-�i�ta rada u visokoriziènim regionima.

Drugo, neophodno je i poveæanjestranih direktnih investicija i znaèajnoinvesticiono aktiviranje domaæe �tednjekao kljuènih pretpostavki za privredni


Inovacija koju treba ozbiljnorazmotriti i pažljivo dizajniratibilo bi uvođenje vaučera koji biomogućili prenošenje prava naotpremninu na poslodavca,pod uslovom da zaposli i zadržitrajno ili na odgovarajućiminimalni period lice sapravom na otpremninu

Šta uraditi da 2010. tržišterada u Srbiji funkcionišeefikasnije nego danas, dazaposlenost i participacijabudu viši, nezaposlenost niža,a sada jako izraženi elementidualnosti i segmentacijepotisnuti

rast i postizanje veæe zaposlenosti. U re-gionalnom kontekstu, strane direktneinvesticije - kako u domenu privatizaci-je, tako i jo� vi�e potpuno novih (gre-enfield) ulaganja - neophodne su radiuspostavljanja optimalne privrednestrukture i postizanja i oèuvanja konku-rentnosti velikih proizvoðaèa, a i kao bi-tan preduslov uspe�nog poslovanja idugoroènog pre�ivljavanja malih i sred-njih preduzeæa, kroz odr�avanje fleksi-bilnih reprodukcionih lanaca. Broj ma-lih i srednjih preduzeæa jo� dramatiènozaostaje za odmaklijim zemljama u regi-onu, �to znaèi da su potrebni jo� direkt-niji podsticaji za njihovo stvaranje.

Treæe, za zaposlene koji gube posaotokom privatizacije i restrukturiranjaneophodno je kreirati podsticaje i dodat-ne moguænosti za produktivnu upotrebuotpremnine, umesto podsticanja preko-merne liène potro�nje. U tom cilju, tre-ba omoguæiti jednokratnu isplatu èita-vog iznosa otpremnine samo u cilju sa-mozapo�ljavanja, odnosno udru�ivanjaradi otpoèinjanja zajednièkog biznisa.Dosada�nje iskustvo sa otpremninamaje pokazalo da se otpu�teni radnici, bezdovoljne savetodavne podr�ke i osmi-�ljenog sistema podsticaja, u najveæemprocentu opredeljuju za tekuæu potro-�nju, nabavku trajnih potro�nih dobara

ili za kupovinu placeva za izgradnju,adaptaciju stanova i sl. Inovacija kojutreba ozbiljno razmotriti i pa�ljivo dizaj-nirati bilo bi uvoðenje vauèera koji biomoguæili preno�enje prava na otprem-ninu na poslodavca, pod uslovom da za-posli i zadr�i trajno ili na odgovarajuæiminimalni period lice sa pravom na ot-premninu. Tako bi se omoguæio poten-cijalno znaèajan transfer sredstava na-menjenih pasivnim merama, usmerenihka socijalnoj za�titi nezaposlenih radni-ka, prema aktivnim merama, usmerenihka njihovom ponovnom zapo�ljavanju.

KoalicijaKalmfors i Drifil su krajem osamde-

setih postavili takozvanu �grboliku� hi-potezu o odnosu stepena sindikalizova-nosti i obuhvatnosti kolektivnog prego-varanja, s jedne strane, i op�tih ekonom-skih performansi, ukljuèiv i indikatoretr�i�ta rada, s druge strane. Zapravo,opet je reè o obrnutoj �U� krivi. Zemljesa dominantnim decentralizovanim pre-govaranjem (na nivou preduzeæa), kao ione sa izrazito centralizovanim prego-varanjem tripartitnog (korporatistièkog)tipa imale su bolje rezultate (veæi rast ini�u nezaposlenost) tokom sedamdese-tih i u prvoj polovini osamdesetih godi-na u odnosu na zemlje sa dominacijomgranskog kolektivnog pregovaranja. Te-orijsko obja�njenje je pronaðeno u Ol-sonovoj teoriji interesnih grupa - po Ol-sonu, lobiji su najopasniji onda kada sudovoljno obuhvatni da mogu da savla-daju konkurentski pritisak u odreðenomsektoru, a ipak dovoljno specifièni damogu da obezbede preraspodelu na ra-èun drugih sektora. U zemljama u koji-ma se vodi nacionalno kolektivno pre-govaranje, sindikati moraju da vodepodjednako raèuna kako o platama (nji-hova standardna briga), tako i o zapo-slenosti, jer nacionalni rast plata auto-matski odbacuje veæu nezaposlenost.

Kasnija testiranja grbolike hipoteze nisupokazala tako jasnu regularnost. Ipak,ostala je intuitivna privlaènost ideje opozitivnim aspektima socijalnog dijalo-ga i tripartizma, pa je njihovo razvijanjepostalo jedna od standardnih preporu-ka ILO-a zemljama Centralne i IstoèneEvrope. Zaista, u zemljama u tranzicijidobija na znaèaju jo� jedan pozitivanaspekt uspe�ne prakse socijalnog dijalo-ga - politièka stabilizacija, koja onda po-zitivno utièe na poslovnu klimu i privla-èenje stranih investicija. To je mo�dapolazni, ali po mom mi�ljenju ne i naj-va�niji razlog da se pru�i jo� jedna �an-sa socijalnom dijalogu u Srbiji.

Premda je tradicionalno viðenje soci-jalnog dijaloga kao instrumenta koji slu-�i prvenstveno za obezbeðivanje indu-strijskog mira i socijalne kohezije krozkompromisni dogovor o podeli tro�ko-va restrukturiranja i transformacije, mo-�da je jo� va�niji ofanzivni aspekt soci-jalnog dogovora kao moænog sredstvaza poveæanje konkurentnosti i davanjedodatnog podsticaja odr�ivom i �to rav-nomernijem privrednom rastu. Trebaraditi na stvaranju efikasnih nacional-nih, regionalnih i lokalnih koalicija zazapo�ljavanje i konkurentnost, po uzo-ru na savremene evropske nacionalne iregionalne paktove o zapo�ljavanju ikonkurentnosti. Slièno, o�ivljavanjeprakse granskog kolektivnog ugovara-nja, koje mo�e da se oèekuje sa poèet-kom primene novog Zakona o radu, ikoje mo�e da predstavlja izvestan razlogza zabrinutost (kako zbog olsonijansketeorijske argumentacije, tako i zbog em-pirijskog iskustva devedesetih), trebakroz formu socijalnog dijaloga usmeritika sklapanju granskih paktova o zapo-�ljavanju i konkurentnosti. Oni bi u pr-vi plan trebalo da stave revitalizaciju pri-vrednih grana, posebno radno intenziv-nih, u cilju poveæanju zaposlenosti i iz-vozne konkurentnosti.


Mihail Arandarenko: Ako se ide presporo u

restrukturiranje,nezaposlenost će

ostati preniska

Evropska unija je sebi uLisabonu 2000. godine postavilaambiciozan cilj da za jednudeceniju postane najdinamičnijei najkonkurentnije područjesveta, temeljeno na znanju iodrživom rastu, što bi omogućilopunu zaposlenost i socijalnukoheziju

Na�a tema, socijalna politika,ima pre�irok domen i ne mo-�e se uop�teno govoriti ni oinstrumentima ni o ciljevima

ukoliko se precizno ne defini�e o èemuje reè. Pristalica sam teme kako, a ne dali, za�to i koliko. Dakle, vi�e sam nastrani one tematike o kojoj je govorioMihail Arandarenko nego ove op�te fi-lozofske, o kojoj je govorio Bo�ko Mi-jatoviæ. Kriterijumi izbora instrumenatasu od prevashodnog znaèaja, èak i zadiskusiju tipa da li, za�to i slièno. Presvega, suvi�e je va�na tematika u pita-nju da bismo mogli vrlo komotno o to-me da razgovaramo i to iz dva razloga.Prvi je eksterne prirode. Vi�e nemamoluksuz da mo�emo birati neki sopstve-ni put u buduænost, nego nam se name-æu gotova re�enja sa strane, �to je mo-�da i dobra solucija za na�e dru�tvo.Drugi, mo�da pragmatièniji razlog jeinterne prirode i tièe se specifiènosti,kako na�eg nasleða, tako i naglog osiro-ma�enja do kojeg je do�lo, koje je zaista�okantno delovalo na stanovni�tvo. Neznam neko drugo dru�tvo u civilizova-nom, razvijenom svetu koje je u skorijevreme tako naglo osiroma�ilo. Znaèi,radi se o zaista kapitalnom, politikolo-�kom i socijalnom pitanju, kao i pitanjuna kome padaju vlade. Stoga mislim datreba razlikovati probleme siroma�tvaod borbe protiv nezaposlenosti, socijal-ne politike u �irem smislu, posebno so-cijalnog dijaloga i tako dalje.

Kada pogledate osnovne principesvetskih finansijskih organizacija, zaistaje savremena tendencija aktivna socijal-na politika tipa - pomozimo im da nau-èe da sami sebi pomognu. Dozvoliæeteda je ovde èesto reè o nepopravljivomsiroma�tvu. U na�em dru�tvu moramorazlikovati vi�e kategorija siroma�tva.Najva�nije je da pravimo klasifikacijuprimalaca socijalne pomoæi, a ne klasifi-kaciju instrumenata da se to uèini. Po-

delila bih, pre svega, primaoce na onekoji su kratkoroèni korisnici te pomoæi ione koji su dugoroèni, ili za koje se mo-ra predvideti jedan sistem koji nikako nemo�e da poèiva na principima ekonom-ske optimizacije. Dakle, kada fokusira-mo ovaj problem, moramo imati u viduda je u pitanju samoobnovljivi, multipli-kativni problem koji vodi u razne drugeprobleme, od bolesti do asocijalnih ikriminogenih elemenata. Prema tome,tu se u su�tini, na�alost, ne mogu prime-niti kriterijumi tro�enja sredstava, inve-stiranja ili slièno, iako, naravno, uvekpostoji neko opravdanje za ekonomskuracionalizaciju. Poenta je da se problemiborbe protiv siroma�tva za one katego-rije koje zaista ne mogu da izaðu iz togzaèaranog kruga siroma�tva ni uz kakvaulaganja, nego kojima æe biti potrebnadugotrajna pomoæ, dakle da se ti pro-blemi moraju razlikovati od problemanezaposlenosti radno sposobnog sta-novni�tva, koje je privremeno ostalobez posla i koje mo�e, u kratkom roku,uz eventualnu pomoæ sa strane da pre-vaziðe taj problem kratkoroènog siro-ma�tva. Socijalna politika mora u obasluèaja da bude fokusirana, targetirana imultidimenzionalna, dakle, sveobuhvat-na. Moraju se objediniti akcije svih vrstasocijalne politike, ako hoæete voditi ra-èuna o individualnim, pa i komunalnimefektima. Znaèi, va�no je imati u vidusve aktivnosti iz ovog domena, bez ob-zira na to da su u datim situacijama, uzavisnosti od prilika, potrebne razlièitevrste mera.

Ono �to do sada nije dovoljno pome-nuto jeste u kojoj meri su ispunjeni uslo-

vi potrebni da bi se uspe�no vodila soci-jalna politika, bez obzira na to koliko semi ugledali na iskustva savremenog sve-ta. Ono �to nama najvi�e nedostaje uovom domenu grubo æu da svrstam u trikategorije. Pre svega, to su materijalnasredstva, nedostatak kapitala, iako to ta-utolo�ki zvuèi, ali sam saglasna da se si-roma�tvo najlak�e re�ava br�im razvo-jem za koji je potreban prevashodno ka-pital, koji je u ovom sluèaju nedostajuæifaktor. Jednostavno, na domaæi kapitalse ne mo�e raèunati iz vi�e razloga, a presvega, zato �to se zna kako deluje teori-ja konvergencije. Drugi nedostajuæi fak-tor su institucije i mehanizmi. Na�alost,kod nas se institucije menjaju vrlo èestoi nemamo jednu uhodanu praksu kojanajverovatnije zavisi i od ovih metodaprihvaæenih u tranziciji. Nedostaje nam iop�te prihvaæena strategija re�avanja so-cijalnih pitanja i to u kontekstu op�te-dru�tvne strategije.

Na kraju bih dala jednu kratku napo-menu, jer oèekujem da æe biv�i ministarGordana Matkoviæ o tome da govori.Reè je o tome da pobolj�anje rada insti-tucija za socijalnu brigu traje samo doktraju neka nedovoljno izda�na sredstvaiz inostranstva. Nemamo kontinuiranrad u ovoj oblasti, kao, uostalom, ni udrugim oblastima dru�tvenog �ivota. Is-takla bih problem nedovoljno organizo-vane aktivnosti u domenu edukacije,ukljuèujuæi pre svega medije. Mi smozaista bombardovani ispraznim prièa-ma, nekim kratkoroènim politièkim afe-rama, a da se u su�tini ova nacija uop�tene edukuje sa stanovi�ta nekih kapital-nih strate�kih pitanja.

MILENA JOVIČIĆ

Podeljena borba

Treba razlikovati problemesiromaštva od borbe protivnezaposlenosti, socijalnepolitike u širem smislu,posebno socijalnog dijaloga

Milena Jovičić: Ovde je često reč o nepopravljivomsiromaštvu


Centar za prouèavanje alternati-va je radio niz istra�ivanja ve-zanih za ekonomsku situaciju,modele pre�ivljavanja, siroma-

�tvo, nezaposlenost i slièno. Iako je reèo stavovima ispitanika koji mogu daka�u i ne�to �to ne stoji, raèunamo danajverovatnije pogaðamo stvari, jersmo i drugim istra�ivanjima i drugimmetodama do�li do sliènih rezultata.Na�i podaci su mnogo pesimistiènijiod oficijelne statistike ili istra�ivanja ukojima je uèestvovao kolega Mijatoviæ ijo� jedan broj kolega ekonomista. Do-�li smo, naime do podatka da je u Srbi-ji ispod linije siroma�tva negde oko 60odsto stanovni�tva, i to reducirano zadvadesetak odsto delovanja sive eko-nomije, ili uèe�æa u sivoj ekonomiji. Nesla�em se da je nemoguæe utvrditi siro-ma�tvo. U sociologiji postoje metode,ima ih raznih, a najkvalitetniji je da liukupni prihodi domaæinstva pokrivajuosnovne potrebe. Tu ima mnogo me-todolo�kih problema, pre svega utvrði-vanje ukupnih prihoda, jer postoji od-reðena tendencija skrivanja, neznanja idrugo. Da bi se utvrdili ukupni prihodipotreban je, zato, uvid u knjigovodstvodomaæinstva koje nije lako metodolo-�ki ostvariti, ali nije ni nemoguæe.

Prema na�im istra�ivanjima, oko 80odsto domaæinstava u Srbiji ne zadovo-ljava svoje osnovne potrebe iz ukupnihprihoda. Kada smo taj rezultat reducira-li za skriveni uticaj sive ekonomije,aproksimativno za 20 odsto, do�li smodo 60 odsto. Jedno ranije istra�ivanjekoje su radile UN koristeæi metod dvadolara dnevno po èlanu domaæinstva,do�lo je do sliènog procenta - 60 odsto.Verujem da se linija siroma�tva otpriliketu nalazi. Imamo jo� nekoliko argume-nata u prilog ove teze. Prvo, ako uzme-mo da je 1989. godina bila poslednjanormalna godina, posle toga smo imaliperiod pada ekonomije i �ivotnog stan-

darda za oko 50 odsto. To je va�an ar-gument, jer ljudi pamte kako su �iveli.Drugi argument je da istra�ivanje o ko-me je govorio gospodin Mijatoviæ imanekoliko metodolo�kih problema, a je-dan od tih je da ako podignete kriteri-jum za dva odsto, u statistièke mape si-roma�tva ulazi jo� oko 20 odsto stanov-ni�tva. To znaèi da kriterijum nije dobropostavljen. Ima i drugih, recimo, neuèe-�æe ili neispitivanje Roma ili izbeglièkepopulacije, koji su po definiciji najsiro-ma�niji slojevi.

Èinjenica je da smo evropsko dru-�tvo, istina, socijalno i ekonomski nadnu, ali moramo koristiti evropske, a neafrièke kriterijume za procenu siroma-�tva. Kada je reè o studiji o kojoj govo-ri gospodin Mijatoviæ, radi se o nekojvrsti �riverz in�enjeringa�. Znam kakoje Svetska banka u�la u to. Radi se o mi-lenijumskim ciljevima koji su tako po-stavljeni da do 2015. treba smanjiti siro-ma�tvo na pola, pa se po�lo od toga ko-ji to otprilike procenat realno mo�e dase dostigne. Utvrðeno je da je to negde10-15 odsto. Te studije su raðene u ni-zu zemalja jugoistoène Evrope i svudavariraju isti procenti. Da li nauka slu�itome da stvara politièki optimizam, ilida se stvari vide realno? Èini mi se da jeovo drugo primerenije. S tog stanovi�tasada prièati o metodologiji je korisno uakademskim krugovima, jer je njihovposao da se time bave, ali u politièkoj,socijalnoj i ekonomskoj areni to sve ne-ma mnogo znaèaja. Bitno je �ta ljudioseæaju i �ta misle, a to su onda politiè-ke èinjenice. �ta ovde imamo kao najo-zbiljnije socijalne èinjenice? Pre svega,

imamo visoku nezaposlenost koja jeprocenjena na blizu 30 odsto. Na�lismo da je ona mnogo bli�e 40 odsto,jer se ljudi u anketama javljaju kao za-posleni, ali kada ih pitamo da li su trigodine ne�to radili i da li su primili ne-ki dohodak odgovaraju da nisu. Krozanketu smo ustanovili da u sivoj ekono-miji postoji oko 20 odsto redovnoguèe�æa, dok je oko 35 odsto povreme-no uèe�æe, ali tu imamo preklapanje, jeru sivoj ekonomiji uèestvuju i oni koji suzvanièno zaposleni i oni koji nisu. Zatoje te�ko odrediti koji je èisti deo siveekonomije, a koji je me�an. Dva najva-�nija problema su nezaposlenost i ge-neralno siroma�tvo koji, naravno, pro-izvode odreðene politièke posledice.Veliko je socijalno, ekonomsko i poli-tièko nezadovoljstvo stanovni�tva. Usvemu tome, uloga socijalne politike jedosta va�na. Gordana Matkoviæ je bilaodlièan ministar socijalne politike, ali jeimala sreæu �to je u to vreme bilo mno-go donacija i sredstava. Sada je toga svemanje. Iz privrede koja ne raste drama-tièno, ako uop�te raste, te�ko se mogudobiti sredstva za bud�et. Sla�em se damoramo pre svega da ostvarimo eko-nomski rast, jer bez toga nema ni zapo-�ljavanja, �to je osnovni faktor za ko-rekciju socijalne pozicije veæine stanov-ni�tva. Na�alost, mi smo u tranziciji iz-gubili vi�e od pola miliona radnih me-sta. Nije jasno koliko je novih radnihmesta otvoreno zato �to mnogi privat-nici zapo�ljavaju na crno, ali se raèunada je otvoreno verovatno pet puta ma-nje. To je tendencija koja je katastrofal-na po buduænost ove zemlje.

MILAN NIKOLIĆ

Pesimistièno

U tranziciji smo izgubili višeod pola miliona radnih mesta.Računa se da su privatniciotvorili tek jednu petinu togbroja

Milan Nikolić: U Srbiji je 60 odstostanovništvasiromašno


Govoriæu o kategoriji bliskog si-roma�tva ili materijalno nedo-voljnoj obezbeðenosti. Uzmi-te nezaposlenost. Prema stan-

dardima Meðunarodne organizacijerada, svako ko jedanput nedeljno izaðeispred svoje samoposluge na ulicu iproda ne�to za nekoliko stotina dinara,formalno vi�e nije nezaposlen. Govo-reæi da je nezaposlenih samo 300 hilja-da, imamo ozbiljan problem. Ako seuraèuna i onih 15 odsto zaposlenihkoji idu na posao i ne primaju platu,kao i oni koji su realan vi�ak u svojimpreduzeæima, brojka od milion neza-poslenih u Srbiji je veoma tvrda. Dajteda se vi�e bavimo time kako da iz ovo-ga izaðemo. Taèno je da nema re�enjatog pitanja bez privrednog razvoja, alisam razvoj ne re�ava stvari. On morada bude vezan i za konkurentske spo-sobnosti same radne snage, borbe dase ona zaposli, i kroz fleksibilne oblikei vezu socijalne kohezije, konkurent-nosti i rizika i razvoja da se re�ava pro-blem. Mislim da to nikome ovde nijesporno i da mo�emo oko neèega i dase slo�imo.

Buduæi da imam i neku funkciju u sin-dikatu hteo bih da govorim i kao prak-tièar, uèesnik u socijalnom dijalogu. I uovom tekstu i u mnogim drugim kojepasionirano èitam, Bo�ko Mijatoviæ po-navlja neku vrstu, da tako ka�em, libe-ralne frazeologije. Raduje me �to uovom tekstu ima vi�e kompromisa iskloniji je nego ranije da prihvati nekemodalitete. Koji je problem? Prvi je daBo�ko ka�e ovako: intervencije, socijal-ni transferi destimuli�u pojedince, ule-njuju ih, a onda oni, �iveæi od velike so-cijalne pomoæi, ogranièavaju tr�i�te.Malo karikiram, moram da priznam, alito je logika. Nema nikakvih problema,mo�emo se, valjda, naæi na tome da jeza�tita, neka vrsta sigurnosne socijalnemre�e, da se èovek na neko vreme sna-

ðe, s tim da je vremenski oroèena - ne-�to �to je neophodno. Ili æe� imati stav -pusti ih na tr�i�te, ne daj im ni�ta i uni-�ti ih. Mo�emo se dogovoriti da taj va�klasièni stav tra�i makar dodatak, da do-zvoljavate da to bude usmereno i vre-menski oroèeno.

Druga stvar ka�e: radno zakonodav-stvo i velika za�tita prava jedan deo za-poslenih faktièki dr�i u stanju zaposle-nosti bez ikakve provere i �iri procespraktiène nezaposlenosti. U jednombroju teorija se ka�e da preza�tiæenostradne snage i njena prevelika stabilnostnije odluèujuæi faktor. Od 10-12 faktorakojima se utvrðuje prednost jedne pri-vrede ona doðe negde na sam kraj. Na-kon prièa o socijalnoj, politièkoj i eko-nomskoj stabilnosti, o privrednom ilikompanijskom zakonodavstvu, pore-skoj politici, ka�e se da smetnja mo�e dabude ako je radna snaga preza�tiæena iliradno zakonodavstvo nije dovoljnofleksibilno. Raduje me �to æe Bo�koovoga puta prihvatiti da postoje tenden-cije i struje koje govore da, ukoliko je tostvar nekog konsenzusa i otvoreneforme, relativna stabilnost radnog me-sta, ali i otvorenost ka konkurentnosti,ne mora da bude smetnja i da preteranozavija u crno one koji jo� nisu zaposleninego su na tr�i�tu.

Treæe, Mijatoviæ navodi kako niko pa-metan ne mo�e da ka�e da ne treba po-moæi sirotima ili da ne treba uæi u nekuvrstu dijaloga, i da je socijalni mir boljiod socijalnog konflikta, ali, to je naivnapretpostavka, jer se polazi od toga daljudi pregovaraju u dobroj volji i povere-

nju, da imaju pregovaraèke kapacitete,ali je vrlo retko da pregovaraju kada videinteres celine, pa onda optimalizuju svo-je parcijalne interese. Nego, to je cenka-nje izmeðu onih koji imaju privilegije datu sede, nau�trb neorganizovanih margi-nalnih grupa, onih koji nisu u procesu ito se tako kao parcijalni aran�man i za-vr�i. To mo�e da bude tako, ima razlogaza to, ali se ti razlozi mogu otkloniti timeda se utvrde precizna pravila igre, da po-stoji konsenzualno odluèivanje i da i timarginalci uèestvuju u dijalogu.

Èetvrta stvar je kljuèna. Mijatoviæ ka-�e: ogromna ovla�æenja koja hoæe soci-jalni partneri, pre svega se misli na sindi-kate i socijalni dijalog, na mala vrata po-staju faktièki obavezujuæe odluke, nekavrsta stale�kog i korporativnog a to jene�to �to ima antitr�i�nu i antidemokrat-sku logiku. Kad se ka�e �antitr�i�nu�, tobih jo� mogao da razumem, ako poðe-mo od toga da ovo ranije ne stoji i da sesindikati i poslodavci parcijalno dogova-raju na u�trb treæih ili celog dru�tva. An-tidemokratski, pak, u smislu da ako po-stoji socijalno-ekonomski savet, pa ondoðe kod predsednika skup�tine ili pre-mijera i ka�e: mi smo se dogovorili, iz-volite, to realizujte preko parlamenta.Vrlo dobro znate da nikada nije bilo ta-ko nigde i da nije ni ovde. Postoji prin-cip reprezentativnosti. Dakle, u socijal-no-ekonomskom savetu mogu da sedeoni koji predstavljaju 10-15 odsto zapo-slenih. Znaèi, pomak je napravljen, po-stoji relativan dogovor u ovim stvarima isamo treba videti mo�e li se ovakav kon-cept socijalnog dijaloga prihvatiti i ski-nuti ta prièa sa dnevnog reda.

ZORAN STOJILJKOVIĆ

Pomakje napravljen

Relativna stabilnostradnog mesta ne morapreterano da zavija u crnoone koji još nisu zaposleninego su na tržištu

Zoran Stojiljković:Sam razvoj nerešava stvari


Poku�aæu da pobegnem od stati-stièke paradigme i dotaknemtvrdo tlo na nekoliko taèaka.Prva �i�a za mene je pitanje

preraspodele i preraspodele preraspo-dele. Preraspodela se tièe fiskalnog za-hvatanja i fiskalnog sektora, a preraspo-dela preraspodele je ono �to se daljedogaða sa onim �to zahvata fiskalnapreraspodela. Imamo jednu proporcijuzavisno od toga kako se meri kod kon-solidovanog bilansa javne potro�nje iz-meðu 43 i 45 odsto od ukupnog BDP-a. To indicira takozvanu visoko socijal-nu dr�avu, ma �ta to znaèilo. Znamo ito da je u siroma�nim dru�tvima, a mijesmo siroma�no dru�tvo, mada je torelativna kategorija, ta proporcija priliè-no robusna i nefleksibilna. Dakle, sni-�avanje te proporcije u korist konku-rentnosti je dosta te�ko. Meðutim, sadaje trenutak kada to moramo da èinimo.

Prva moja konstatacija, nasuprot Mi-lanovim anketama, jeste sledeæa. Kad-tad da se desio, razvoj postoji i nije pita-nje da li se on desio ili nije. Ovde se po-stavlja pitanje odr�ivosti. Rast se desio,ne samo ove godine, veæ jo� pre dve-trigodine i i�ao je polako, nije bujao i staoje. Gde je izlaz? Jedan od izlaza je privla-èenje direktnih stranih investicija, alidrugi, koji ljudi manje vide, jeste obez-beðivanje izvesnog rasta liène potro�njekoga inaèe ba� ne mo�e biti zato �to in-vesticije moraju da preuzmu vodeæu po-ziciju, ali ga mo�e biti u izvesnoj meriukoliko se kre�e javna kolektivna potro-�nja. Ove i pro�le godine javna potro-�nja je bila 25 do 26 odsto BDP-a, a predve godine bila je samo 22 odsto. Javnisektor slu�i sada ne samo kao funda-mentalna osnova ukupne socijalne poli-tike i ukupne socijalne odr�ivosti, negoponekad prelazi u svoju suprotnost. Onslu�i kao instrumentarij preraspodelepreraspodela i kao instrument, kanal,one takozvane najjeftinije i divlje priva-

tizacije. Taj drugi momenat tra�i uspo-stavljanje dr�ave. To znaèi sudstvo, si-stem, praviènost i slièno.

Drugo pitanje je merenje siroma�tva.Koncept o kome svi prièamo i koji po-tièe od jednog nobelovca, u na�oj situa-ciji zemlje u tranziciji, nije dobar kon-cept. Evo za�to. Pazite, ovaj konceptuvek polazi od potro�aèke korpe, od ne-kih primanja, neke jedinstvene linije si-roma�tva. U na�oj zemlji za dve stvarisam siguran da nisu blizu kritiène grani-ce. Zaèudiæete se: jedna je ishrana, adruga je luksuz. Dakle, hranimo semnogo vi�e nego �to moramo i tro�imona luksuz mnogo vi�e nego �to dozvo-ljava na�a materijalna baza. Problem si-roma�tva je na drugoj crti. On se javljau oblasti stanovanja, energije, pristupu�kolovanju i tako dalje. Ne govorim ov-de o marginalnim grupama, veæ o tako-zvanom masovnom siroma�tvu. Koji jealternativni koncept? To je takozvanaklaster analiza. Stanovni�tvo se deli nanekoliko skupova i onda dobijemo onajdonji koji je najsiroma�niji, koji predsta-vlja meru siroma�tva. Ali, ta analiza mene tera da uzmem samo korpu i da ve-�taèki odredim njenu velièinu, pa da on-da merim ko zadovoljava, a ko ne, negopravim vi�edimenzionalnu analizu. Uzi-mam, na primer, èetiri komponente: po-tro�nju, stanovanje, zdravlje u domaæin-stvu i vidove energije, pre svega za gre-janje. Mo�e da se uzme i vi�e kompone-nata, ali i sa ovima se pojavljuje jednaneuporedivo vernija slika.

Treæa stvar je koncept merenja neza-poslenosti. Prièa o stopi od 30 odsto ni-je taèna. Milion njih, kao, tra�i stalni po-

sao. Ko se od nas mo�e pohvaliti da imastalni posao? Postoje dva koncepta, ta-kozvana permanentna i tekuæa zaposle-nost. Tekuæa je evropska i ka�e da ima-mo jedva pola miliona nezaposlenih. Ito je, objektivno mereno, malo. Stereo-tipi i leksika saobraæanja u domenu siro-ma�tva, socijale i nezaposlenosti, mora-ju se menjati. To je opasna medijska pri-èa koja preteruje u svakom smeru. Mo-�emo ovde prièati o marginalnim gru-pama, ali to vi�e nije prièa o siroma�tvu.Marginalne grupe su ne�to drugo.

Peta tema koju sam hteo da dotak-nem jeste uspostavljanje dr�ave, ma �tato znaèilo. Drugi pristup o kome je Bo-�ko govorio jeste interregnum izmeðusocijalne odr�ivosti i pretpostavki raz-voja. Veæ sam rekao da se mora napra-viti jedna klackalica izmeðu kolektivnepotro�nje i liène potro�nje. Kolektivnejavne, ali ne ukupne javne, ne ukupnogbud�eta nego kolektivne potro�nje.One koja zahvata 25 odsto BDP-a. Toje jedan od kanala kroz koji se odliva dr-�avni novac i na kraju najvi�e sliva u taj-kunske ruke.

Veoma bitna stvar je i cena rada. Na�acena rada je nekonkurentna u odnosu naokru�enje. Kod nas dolaze Bugari, Ru-muni, Makedonci, pa i Bosanci, i lepozaraðuju, a na�i su ljudi kao nezaposleni.Ali, cena rada nije samo uspostavljanjebalansa na tr�i�tu rada, nego je vezana zasve ekonomske politike. Cena rada je ufundamentu monetarne politike, politikekursa i tako dalje. Tom cenom rada semora pozabaviti makroekonomska poli-tika koja je mo�da to propustila u pret-hodne tri-èetiri godine.

MILADIN KOVAČEVIĆ

Tvrdo tlo

Hranimo se mnogo više negošto moramo i trošimo naluksuz mnogo više nego štodozvoljava naša materijalnabaza


MiladinKovačević:Ko se od nasmožepohvaliti daima stalniposao?

Una�im uslovima tr�i�te morada funkcioni�e i ono �to jesposobno za rad, mora bitidovedeno u situaciju da se na

tom tr�i�tu bori. S druge strane, trebada postoji jaka podr�ka dr�ave svimaonima koji za rad nisu sposobni. To jene�to �to sam ja poku�avala, u meri ukojoj je to bilo moguæe, da sprovodimkao ministar.

Kada je reè o definiciji siroma�tva, �aomi je �to diskusija sada dobija u tom po-gledu dominantan ton, jer sam bila ne-posredno ukljuèena u rad na strategijismanjivanja siroma�tva i na odreðivanjulinije siroma�tva. Naravno, da to uvekmo�e da se dovodi u sumnju. Da to, me-ðutim, nije bilo nikakvo ideolo�ko pita-

nje, dokaz mo�emo da naðemo u tome�to linija siroma�tva, na naèin na koji jepovuèena, govori da je u Srbiji siroma-�nih 10 odsto, �to je ne�to �to se radilo usvim onim zemljama koje nemaju mo-guænost da siroma�tvo radi meðusob-nog poreðenja raèunaju pomoæu jedan,dva, odnosno èetiri dolara per capita, jerto podrazumeva da imamo meru za iz-raèunavanje koju mi nemamo. Ali, kadase po metodoligiji koju smo mi primeni-li - merenje minimalne potrebe za hra-nom, a imajuæi u vidu nacionalne navikeu ishrani - izraèuna siroma�tvo u drugimzemljama, dolazi se do podatka da je uAlbaniji siroma�no 25 odsto, u Poljskojjedan odsto, u Bugarskoj pet odsto, uRumuniji 10 odsto stanovni�tva.

Veoma respektujem subjektivno raèu-nanje siroma�tva, pogotovo u na�imuslovima zbog toga �to je to va�an indi-kator za to kako ljudi reaguju i kako suljudi spremni da prolaze dalje kroz tran-ziciju i za kakve æe se opcije odluèivati.Juèe sam, gledajuæi podatke za Hrvat-sku, na�la da je, prema njihovim anketa-ma o subjektivnom siroma�tvu, sprovo-ðenim krajem devedesetih, kada su ima-li dru�tveni proizvod 4,5 hiljada dolaraper capita, 80 odsto bilo siroma�nih.Kod subjektivnog siroma�tva veoma suva�ne tendencije i to je ono �to njemu,izmeðu ostalog, daje na znaèaju, jer vidi-te, u stvari, kako se ljudi onda prilagoða-vaju i kakav je njihov odnos. Jo� jednanapomena, ovo poreðenje siroma�tva


GORDANA MATKOVIĆ

Dve politike

Linija razgranièenja

Bo�ko Mijatoviæ: Vreme za dubljuraspravu o temama kao �to su siroma-�tvo, nezaposlenost i socijalni dijalog bi-lo je prekratko tako da nismo uspeli dase bavimo va�nim koncepcijskim stvari-ma i va�nim pitanjima podr�ke siroma-�nima i re�avanju problema zaposleno-sti nego smo se vi�e zapetljali u brojkesiroma�tva. Moraæu da se bavim, kakokoncepcijskim pitanjima koja su pokre-nuta na moj raèun, tako i nekim meto-dolo�kim. Milena je pokrenula pitanjerazlikovanja kratkoroènog i dugoroènogsiroma�enja. To je svakako va�na tema,posebno va�na sa stanovi�ta politikepodr�ke siroma�nima. Tim u kome samradio obraðivao je siroma�tvo 2003. go-dine na isti naèin kao �to je radio anke-tu za 2002. godinu i novu anketu za2003. godinu. Po nama je, generalno, bi-lo isto u 2003, kao u 2002. godini, ali sepromenio sastav siroma�nih. Polovinaod onih koji su bili siroma�ni 2002. go-dine, nije vi�e siroma�no 2003. godine.

To govori o visokoj mobilnosti u na�ojsocijalnoj i ekonomskoj oblasti. Zani-mljivo je da je tim pojedincima dohodakdupliran za godinu dana. Dakle, ne radise o malom pomeranju preko linije siro-ma�tva nego im je dohodak dupliran.

Milan Nikoliæ i ja smo polemisali predve godine dosta grubo, pa se ta stvarnastavlja i dalje. Ka�e Milan da nam jeSvetska banka nalo�ila in�enjering una-zad da bismo dobili desetak procenatasiroma�nih u Srbiji.

Milan Nikoliæ: Nije samo vama, ne-go svima.

Bo�ko Mijatoviæ: Za ostale neznam, nama nije nalo�eno.

Milan Nikoliæ: Dobili ste metodo-lo�ka uputstva od Svetske banke da bimogao da bude meren odnos sa drugimzemljama.

Miladin Kovaèeviæ: Mo�da smodobili preveliku dozu, ja mislim da smomnogo bogati.

Bo�ko Mijatoviæ: U toj polemici, dabi Milan Nikoliæ doveo u pitanje na�u li-niju siroma�tva danas je rekao: ako jepodignemo za dva procenta, jo� 20 od-

sto stanovni�tva æe uæi u kategoriju siro-ma�nih. To je potpuno netaèno. Ako selinija siroma�tva poveæa za pet odsto,samo 1,6 odsto stanovni�tva æe uæi iznesiroma�ne u siroma�ne, a ne 20 odsto,kao �to Nikoliæ ka�e. To je netaèno i ta-kvi argumenti ne stoje.

Milan Nikoliæ: Ali nisu protiv! Bo�ko Mijatoviæ: Nikoliæ jo� ka�e

da se po anketi UNHCR raèuna da je si-roma�an neko ko ima dva dolara, sliènoje Zoran tra�io da se raèuna èetiri dola-ra. Rekao bih sada reèenicu koja æe bitimoja zavr�na misao za ovaj skup. Raèu-nali smo siroma�tvo sa èetiri dolara poparitetu kupovnih snaga. Dobili smo èe-tiri i ne�to odsto siroma�nih, jer imajuispod èetiri dolara dnevno.

Zoran Stojiljkoviæ: U to ne verujem.Bo�ko Mijatoviæ: Ne smemo da iza-

ðemo sa ovakvim podacima, jer bi nas�razbili�, vi i va�i prijatelji.

Gordana Matkoviæ: Zavisi kako seporedimo. Ne znam kako bi bilo dasmo iza�li s tim podacima.

Bo�ko Mijatoviæ: Bilo je primedbina stopu nezaposlenosti. Sla�em se i mi-

nije palo sa 36 na 10 odsto. Tih 36 odstoje prema dohotku, a ovih deset odstoprema potro�nji. Prema dohotku to pre-raèunavanje je bilo 17-18 odsto. Znaèi,razlièit je naèin izraèunavanja, da li gle-date prema dohotku ili prema potro�nji.

Meðutim, ono �to mi se èini da je ov-de zapravo tema - siroma�tvo u Srbiji jeznaèajno i za evropske prilike izuzetno

veliko i postoji veliki broj ljudi koji senalaze u opasnosti od siroma�tva, ili jesiroma�no, gledano i objektivno i su-bjektivno. Moramo da razlikujemo dvegrupe siroma�nih i samim tim dve vrstesocijalne politike. Znaèi, jedne koji sutradicionalno siroma�ni, zatim one kojisu potpuno nesposobni za rad. Da nezaboravimo na osobe sa invaliditetom,kojih prema procenama Svetske zdrav-stvene organizacije, ima blizu osam od-sto, zatim postoje Romi kojih ima 300-400 hiljada, mada ih prema popisu imasamo 100 hiljada, pa postoje izbeglice iraseljena lica koji se nalaze u kolektiv-nim centrima. To znaèi da postoji zna-èajan broj siroma�nih koji, ne samo dasu blizu ekstremnog siroma�tva, veæ se

prema njima moraju primenjivati pot-puno druge mere u odnosu na one kojisu sposobni za rad i koji su iz drugihrazloga siroma�ni, pretpostavljamotranziciono siroma�ni.

Va�na determinanta siroma�tva u ce-lom regionu u kome se nalazimo, èak pomnogim elementima va�nija od neza-poslenosti, a ovde nije pominjana jeobrazovanje. Ono �to je tu posebnoznaèajno jeste �to intervencije u obra-zovnom sistemu, pripreme za rad, stica-nje prve kvalifikacije i tako dalje, trebada budu dugoroène. Zbog toga je veo-ma va�no da se dr�ava fokusira na tajsegment, jer je za mnoge od tih margi-nalnih grupa to jedini naèin da izaðu izzaèaranog kruga siroma�tva.


slim da je problematièna, ali je to iz kon-federacije rada, s kojom saraðuje Zoran,a ne ja.

Zoran Stojiljkoviæ: Samo ka�em �taje metodologija, a nemam ni�ta protiv.

Bo�ko Mijatoviæ: Sla�emo se okoprivremene pomoæi ljudima koji su ne-zaposleni. Oko fleksibilnosti tr�i�ta ra-da, kao nu�ne pretpostavke za br�i eko-nomski razvoj postoje razlike izmeðuMi�e i mene, ali ja i daljem tvrdim danam je fleksibilnost potrebna i da je toèisto ekonomski rezon. Kolika je ela-stiènost, to je pitanje u koje neæu daljeda ulazim. Sla�em se sa ovim �to je So-nja pominjala o pridru�ivanju Evrop-skoj uniji.

Sonja Liht: Polako se radi. Radi seveæ èetiri i po godine.

Mihail Arandarenko: Prvo bih po-ku�ao da saniram debatu o podacima,po�to je, pomalo neoèekivano, na nekinaèin dominirala u na�em razgovoru.Veoma je va�no da budemo vrlo odgo-vorni, prvo, kada prikupljamo, a zatim ikada kreiramo te podatke kroz istra�iva-nja. Èini mi se da kada govorimo i o si-

roma�tvu i o nezaposlenosti da ovi raz-lièiti procenti mogu da se posmatrajukao na neki naèin komplementarni, a nekao konkurentski. Siroma�tvo je u su�ti-ni mo�da jednostavnija prièa, zaèuðuju-æa u odnosu na podatke o nezaposleno-sti, jer imamo bolju metodologiju, me-ðunarodnu uporedivu, za izraèunavanjeapsolutnog siroma�tva. Mislim da jeuvek najveæa odgovornost na onima ko-ji govore o subjektivnom siroma�tvu,jer ono samo uslovno mo�e da se treti-ra kao neka mera siroma�tva. U su�tinije reè o ljudima koji se oseæaju gubitni-cima, mo�da o jednom procentu socijal-nog nezadovoljstva. Korelacija postojiizmeðu objektivnog i subjektivnog po-lo�aja, ali ako je neko bio u vi�oj sred-njoj klasi, pa je imao neki pad dohotka inaèina �ivota, on æe reæi da je siroma-�an, u odnosu na svoj raniji polo�aj ili uodnosu na svoje kom�ije, svejedno. Kodove treæe taèke uvek je kljuèno, ko godbarata s tim podacima, da ih uvek opre-mi sa �to je moguæe vi�e ograda.

Profesor Bajec mi je dao odlièan ar-gument za neslaganje o znaèaju fleksi-

bilnosti za smanjivanje nezaposlenosti.Znaèi, insistiranje na �to veæoj slobodiunajmljivanja i otpu�tanja zaposlenih,jer je to verovatno potrebno za ovajinferiorni, odnosno prvi stepen kon-kurentnosti. Ali, kada govorimo da sekreæemo, odnosno da konvergiramoka lisabonskoj Evropi, ako mo�e takoda se ka�e, znaèi, da se kreæemo kadru�tvu koje je zasnovano na ekono-miji znanja, odr�ivom razvoju, superi-ornoj konkurenciji, onda daleko veæiznaèaj dobijaju neki drugi faktori, a neto da je poslodavcima va�na �to jefti-nija radna snaga.

Mo�da postoji opasnost, malo obrnu-to od one o kojoj je govorila Sonja Liht,da patimo od preteranog strategisanja ida nam na neki naèin èak i ove postoje-æe - govorim sada o ekonomskim strate-gijama - u su�tini predstavljaju vrlo so-lidnu osnovu, jer uvek ukljuèuju i tu raz-vojnu komponentu. Razvoj bi morao dabude �to ravnomerniji, da bismo izbeglionu ekonomsku eksploziju i rast nejed-nakosti koji mo�e da bude �tetan po so-cijalni mir.

Gordana Matković: Siromaštvo u Srbiji jeza evropske prilike izuzetno veliko

Obrazovanje je determinantasiromaštva u celom regionu,po mnogim elementimavažnija od nezaposlenosti

Reæi æu nekoliko stvari o defini-sanju odreðenih pojava kojimase bavimo. Oèito je da kad godse otvori ta vrsta rasprave, ona

otvara prostor za ono �to mo�emo na-zvati filozofskim, a oèito i ideolo�kimpristupom stvarima. Kada raspravimota konceptualna pitanja, bilo bi dobroda idemo u susret onim nalazima kojigovore o pojavama u ovoj zemlji, iakosu saznanja o tome �ta se de�ava u sve-tu neophodna. Protekla decenija i pobila je period uveæavanja kruga siroma-�nih. Bio je to istovremeno i perioduveæavanja kruga osiroma�enih, �to ni-je isto, ali veoma utièe na naèin razmi-�ljanja o siroma�tvu. Na na� naèin raz-mi�ljanja o ovoj pojavi utièe i èinjenicada je u to vreme, �to mo�e da lièi kaonemoguæe, uoèeno i �irenje kruga obo-gaæenih. Do 2000. godine postojala jetendencija meðu onima koji su pripa-dali opozicionom politièkom bloku, alii onih koji su im bili intelektualna po-dr�ka, da razmere siroma�tva i nezapo-slenosti prikazuju izrazito velikim. Po-sle 2000. godine imamo obrnut smer -da se te razmere, o kojima smo ranijeimali priliènu saglasnost, sada dovodeu pitanje i to se radi kroz redefinisanjekriterijuma. To, na kraju, radi i dr�avakada predviða neke mere kojima æe izvanièan krug nezaposlenih biti izme-njen. Va�no je da budemo svesni da ti-me stvaramo jednu ozbiljnu te�koæusamima sebi, jer potkopavamo ono oèemu mo�emo legitimno raspravljati,da bi ljudi imali poverenja u to èime sebavimo. Studija Centra za liberalno-de-mokratske studije o siroma�tvu, koja jeovde pomenuta, nakon jedne vrloobrazlo�ene metodologije dobila je re-zultat da je procenat siroma�nih 10,6odsto. Meðutim, po�to su hteli da na-prave komparaciju sa nekim prethod-nim stanjem, vr�ili su rekalkulaciju na-laza, baziranih na nalazima Saveznog

zavoda za statistiku, poku�avajuæi daprimene istu metodologiju, iako pona-vljanje nije moguæe i dobili su sledeæerezultate. Recimo, ako se seæam, 2000.godine bilo je 36 odsto siroma�nih. Pi-tanje koje je trebalo ti istra�ivaèi da po-stave je da li je moguæe da smo za dvegodine bili tako uspe�ni da od 36 odstosiroma�nih doðemo na 10 odsto. Pre-ma tome, to je ne�to �to je vrlo va�nouraditi pre nego �to krenemo u raspra-vu o politici kojom æe se krug siroma-�nih smanjivati, jer je to neka dru�tve-no po�eljna tendencija.

Drugo pitanje koje je vrlo va�no jestekakva je slika o tom krugu siroma�nih.Bojim se da postoji tendencija priliènogrubog agregatnog analiziranja tog kru-ga i, naravno, na osnovu toga pravi sepolitika koja to treba da re�ava. To neæedoneti dobre rezultate. Oèito je da semora iæi u jednu mnogo detaljniju ana-lizu kruga siroma�nih, mora se uoèitipostojanje raznih tipova siroma�nih, jerza neke neke mere rade, a neke ne rade.Na sceni je ostao stari pristup, u smisluda se socijalna politika usmerava prevas-hodno prema jednom segmentu siro-ma�nih, onih koji su izrazito egzistenci-jalno ugro�eni i, naravno, da se ograni-èena sredstva za socijalnu pomoæ upo-trebe za tu kategoriju. S tim u vezi trebapitati ima li smisla u ovoj sredini pravitikomentare u vezi sa socijalnim pomaga-njem siroma�nih na osnovu iskustava�ta ta socijalna pomoæ u razvijenomsvetu donosi, kada znamo koje su raz-mere socijalne pomoæi. Zar mo�emoozbiljno pretpostaviti da taj vid socijal-ne pomoæi motivi�e ljude da uðu u krugsiroma�nih, ili da osnuju krug siroma-�nih. Mislim da ne.

Kada je reè o nezaposlenima, valja sezapitati �ta pod tim podrazumevati. Reci-mo, deo obja�njenja za�to u komparacija-ma SAD imaju manju stopu nezaposle-nosti, ili je tako bilo do skora, nego

evropske dr�ave, jeste u njihovoj definici-ji nezaposlenosti. Prema tome, ne bih ta-ko jednostavno tvrdio, da je to zato jer jenjihova politika manje za�tite radne snagei zato �to je njihova politika po modelu li-beralne ekonomije. To ne stoji i mi se unajmanju ruku moramo pitati, koliko sete komparacije koje se vr�e baziraju naistom kriterijumu nezaposlenosti.

Za dizajniranje politike ubla�avanjaproblema nezaposlenosti veoma je va-�no dobiti segmentiranu sliku kruga ne-zaposlenih. Kolega Arandarenko je napoèetku pomenuo potrebu regionalnogpristupa, sa èime se ja sla�em. Oèito dase mora praviti element ne regionalnenego nacionalne politike, koji æe iæi nare�avanje problema nezaposlenih, akopostoje na jugu Srbije ili u zapadnomdelu Srbije. Kako izgleda krug nezapo-slenih danas? Kolega Mijatoviæ naspodseæa da postoji ne�to �to on zoveprirodnom nezaposleno�æu. Ne volimreè «prirodno», kada se radi o dru�tve-nim fenomenima. Ali, to bi bili oni kojisu u jednom trenutku bez posla, ali suna putu za drugu firmu. Podaci iz anke-te koju smo pro�le godine sproveli go-vore da je 27 procenata onih koji su ne-zaposleni, u takvom statusu do 12 me-seci. To je cela jedna godina. Sve prekotoga su oni koji su nezaposleni vi�e od12 meseci. To nije prirodna nezaposle-nost i ni�ta nam ne poma�e to �to je uAmerici normalno da bude pet odstonezaposlenih, pa kada se nezaposlenostpoveæa za dva odsto, mi ka�emo da onisada imaju problem sa nezaposlenima, asa pet odsto nema problema. To nijeista situacija.


SILVANO BOLČIĆ

(Re)definisanje kriterijuma

Silvano Bolčić:Neophodnamnogodetaljnijaanaliza krugasiromašnih

Pitanje ko je siroma�an bitno jezbog dve stvari: prvo zbog po-stizanja �ireg dru�tvenog kon-senzusa, a drugo zbog depoli-

tizacije èitave teme. Znamo da poredapsolutnog i relativnog siroma�tva, po-stoji i subjektivno siroma�tvo. To je, ustvari ono kako ljudi gledaju na sebe,�ta oni smatraju da je siroma�tvo i èinimi se da je to dosta bitno u nekom na-�em kontekstu.

Program za razvoj Ujedinjenih nacijanaroèitu pa�nju poklanja socijalnoj ko-heziji i ukljuèivanju svih dru�tvenih gru-pa, �to je preduslov da se iskoriste po-tencijali èitavog dru�tva. I program zarazvoj civilnog dru�tva u okviru UNDPu Srbiji i Crnoj Gori prepoznao je zna-èaj socijalnih pitanja. Dr�ave-èlanice nemoraju po automatizmu da regulativuEvropske unije implementiraju u svojezakonodavstvo nego im je ostavljeno dapraktièno vode relativno slobodno svo-ju socijalnu politiku. Ako se ovim pita-njima na vreme ne posveti pa�nja, mo-gu da ugroze i sam ekonomski razvoj.

Kada se radi o nezaposlenosti, skre-nuo bih pa�nju da osim o starosnoj gru-pi izmeðu 45 i 55 godina, ljudima koji sejavljaju kao klasièni gubitnici tranzicije,

treba povesti raèuna i o mladima. Velikibroj onih koji su nezaposleni èine ljudikoji prvi put ulaze na tr�i�te radne sna-ge. Znaèi, govorimo o mladima koji sesuoèavaju sa problemom da nemaju ni-kakvu perspektivu u ovoj zemlji. �to setièe nekih re�enja, treba raditi i na straniponude i na strani tra�nje. S jedne stra-ne, putem aktivnih mera zapo�ljavanjauticati na pobolj�anje kvaliteta i ponuduradne snage, ali istovremeno neophod-na je i strana tra�nje, jer praktièno sveaktivne mere zapo�ljavanja ne mogu da-ti nikakav rezultat ako ih ne prati eko-nomski razvoj i ako, na kraju krajeva,neæemo imati onoga ko mo�e te ljudeda zaposli.

Vratiæu se na pitanje siroma�tva i dru-gu taèku koja mi se èini znaèajnom, a toje depolitizacija, jer mi se èini da linijusiroma�tva treba posmatrati kao instru-ment za voðenje adekvatne socijalnepolitike. I broj do kojeg doðemo, a u ve-zi sa kojim mo�emo da se slo�imo ili ne,treba da bude takav da omoguæi dono-siocima odluka i onima koji vode politi-ku, da na pravi naèin targetiraju socijal-nu politiku i tu pomoæ usmere na onegrupe koje su najugro�enije, pogotovuu na�oj zemlji, u kojoj nisu na raspola-

ganju velika bud�etska sredstva. Osim oliniji siroma�tva, treba voditi raèuna otakozvanom jazu, odnosno utvrditi ko-liko je to siroma�tvo duboko, kakva jedistribucija unutar grupe siroma�nih,kao i kakva je frekvencija ulaska i izlaskatih ljudi koje smo definisali kao siroma-�ne. Èini mi se da situacija, ne samo una�oj zemlji, nego i u zemljama central-ne i istoène Evrope, ne mo�e da se po-redi sa nekim latinoamerièkim zemlja-ma, u kojima vlada takozvano cementi-rano siroma�tvo, jer ljudi koji su siroma-�ni, siroma�ni su generacijama. Da po-novim, liniju siroma�tva treba gledatikao instrument za voðenje adekvatnesocijalne politike, a nikome neæe pomo-æi da licitiramo razlièite podatke i cifre osiroma�tvu, pogotovu �to se to najèe�æepolitièki zloupotrebljava.

PAVLE GONČIN

Depolitizacija bede

Htela bih da dam nekoliko ko-mentara sa aspekta praktièara.Vidim da ovde postoje razlikeu definisanju siroma�tva i da u

vezi sa brojkama postoji stalna debata ikao da je manje va�no da struka podr-�i odreðene mere, znaèi, da postoji ne-ki minimalni zajednièki imenitelj, gdebi struka mogla da stane u praktiènomspreèavanju politizacije svih tih mera,pa treba da vidimo gde mo�e da se idei da li su te strategije zaista takve. Sadase pominje nacionalna strategija zapo-�ljavanja. Da li to znaèi da opet posto-ji neki struèni konsenzus? Neko je po-menuo ulogu medija i odgovornost

medija u celoj prièi. Mislim da i struka,takoðe ima odgovornost i to bi trebaloimati u vidu prilikom raznih izlaganja

bez obzira na lepotu debate i razlièitihmi�ljenja. Jo� jednu stvar bih pomenu-la, vezano za Evropsku uniju, upravozato �to EU nema tako jako izra�enozakonodavstvo i socijalnu politiku. Mi-slim da to mo�e da bude i prilika za Sr-biju da naðe svoj model koji æe razvija-ti, naravno u okviru pridru�ivanjaEvropskoj uniji, s obzirom na fondovekoji æe se otvarati upravo za te svrhe.Ti fondovi su poprilièno veliki i va�noje da struka naðe zajednièki put. Bu-garska, na primer, iz raznih razloga ni-je uspela da iskoristi 70 odsto fondova,iako su im stajali na raspolaganju uprocesu pridru�ivanja.

VERA KOVAČEVIĆ

Odgovornost struke

Pavle Gončin: Linija siromaštva -instrument za vođenje socijalne politike

VeraKovačević:Iskoristitievropskefondove


Hteo bih da razlikujem dva pri-stupa. Jedan je �ta u datimokolnostima, mo�emo uraditiu vezi sa pobolj�anjem stanja u

oblasti nezaposlenosti i smanjenja siro-ma�tva i, drugi, �ta bi trebalo uraditi ustrate�kom smislu. Osnov za ovo dru-go vezan je za najnoviji izve�taj Svet-skog ekonomskog foruma i polo�ajuSrbije i Crne Gore na rang-listi zemaljau vezi sa globalnom konkurentno�æu.

�to se tièe datog stanja, koliko god daverujem da dobra vlada u svim uslovi-ma, pa i ovakvim kakvim jesmo, mo�ene�to da uradi u vezi sa ta dva pitanja,ipak je ona ogranièena nekim realnim èi-njenicama. Te tri-èetiri realne èinjenicejesu da dru�tveni proizvod jedva dosti�e3.000 dolara po stanovniku, da imamoveoma visoku nezaposlenost, da imamoopasne tendencije nestabilnosti, vezanoza inflatorne pritiske i za vrlo lo�u situa-ciju u vezi sa na�im ekonomskim odno-sima sa inostranstvom. Najzad, imamoproces rastuæe nejednakosti i velikog si-roma�tva o èemu danas govorimo.

Vratio bih se na glavno pitanje - �ta ikako dalje. Verujem da je konkurent-nost u uslovima otvorene privrede iuop�te na�ih procesa prikljuèivanjaevropskim integracijama kljuèno pitanjekoje æe narednih godina biti prvo na li-sti i iz njega æe izaæi gomila drugih stva-ri. Po globalnom indeksu konkurentno-sti, koji na neki naèin kombinuje makro-ekonomsku konkurentnost i konku-rentnost samog biznisa, u 2004. godinibili smo na 96. mestu od 104 zemlje.Ono �to je va�nije jeste gde se nalazimosa stanovi�ta kvaliteta u pogledu konku-rentnosti. Mi se nalazimo u prvoj, najni-�oj klasi konkurentnosti, koja je zasno-vana na cenovnoj konkurentnosti, zna-èi, na jeftinim inputima - jeftinim rad-nim, sirovinskim i drugim inputima, apoluge konkurentnosti u takvim uslovi-ma su bezbednost ljudi, neki elementar-

ni ljudski kapital, neka makroekonom-ska stabilnost, osnovna fizièka infra-struktura. Znaèi, u toj grupi u kojoj je41 zemlja Afrike, Azije i Latinske Ame-rike, prvi je Al�ir, na 41. mestu je Zim-babve, a mi smo 36. Glavno je pitanjekako pobeæi iz te grupe i uæi makar usledeæu fazu konkurentnosti, koja je za-snovana na efikasnoj upotrebi resursa ikako razvijati one poluge konkurentno-sti koje omoguæavaju prelaz u tu fazu.Ne znam kada æe na�a zemlja strate�kida se opredeli �ta hoæe i kojom brzinommo�emo da pobegnemo iz afrièke pozi-cije konkurentnosti u vi�u fazu, koja on-da podrazumeva zaista mnogo efikasni-je kori�æenje osnovnih tr�i�nih instituci-ja, kao �to su tr�i�te rada, tr�i�te robe itr�i�te kapitala, i bolju tehnolo�ku ospo-sobljenost i otvorenost tr�i�ta. To supoluge koje u drugoj fazi daju moguæ-nost efikasne upotrebe resursa, a isto-vremeno vidimo da je u toj fazi stanje sastanovi�ta siroma�tva i zaposlenosti,ipak mnogo bolje nego u zemlji koja senalazi u prvoj fazi. Voleo bih da u na�imdaljim viðenjima pristupanja Evropskojuniji �to preciznije u tom pogledu defi-ni�emo na�u razvojnu strategiju. Nijeulazak u Evropsku uniju prepisivanje iprilagoðavanje hiljada razlièitih zakona,nego kako da Srbija, maksimalno kori-steæi ono �to ima, �to bolje iskoristi tajput prila�enja Evropskoj uniji. Kod nastu postoji �etanje s jedne na drugu stra-nu. Povod za to mi je nedavno usvajanjeZakona o radu. Poslodavci su bili zado-voljni prethodnim zakonom, a sindikatisu bili nezadovoljni. Uèinilo se da je todobra stvar, da se time taj jeftini resursbolje koristi, �to je nekako u skladu s pr-vom fazom konkurentnosti. Sada smodobili drugi zakon s kojim su poslodav-ci nezadovoljni, posle amandmana kojisu prihvaæeni u Skup�tini, nezadovoljanje èak i ministar i sada vi�e ne znamo �taimamo.

Drugo tr�i�te, koje je veoma va�no sastanovi�ta tr�i�nih institucija, tr�i�te ka-pitala je neureðeno, nedostaje nekolikokljuènih elemenata i mo�emo da govori-mo i o siroma�tvu i o smanjivanju neza-poslenosti u ovim uslovima, ali neæemomaæi odatle. Mo�emo samo za koji pro-cenat da pobolj�amo stanje, ali nemakvalitativnog pomaka koji se pravi stra-te�kim potezom ulaska u neku novijurazvojnu i konkurentniju fazu, koja ondaotvara prostor i ulasku stranog kapitala isvega �to mi verujemo da æe podstaæirazvoj novog sektora, pa time i zapo�lja-vanje i automatski smanjiti siroma�tvo.

Ne valja �to, ipak, nemamo osnovnistrate�ki dokument. Sla�em se sa Mile-nom Jovièiæ, da su nas na mnogo toga�to smo radili poslednje tri-èetiri godi-ne, naterali. Isto tako, �to se tièe strate-gije za smanjivanje siroma�tva, da nijebilo Gordane Matkoviæ koja je to vodi-la i koja nas je sve pritiskala da radimo ida nije bilo Svetske banke koja je to tra-�ila, jer je to bio uslov njihovog kredita,ne bismo ni radili strategiju. To jesteuraðeno pod pritiskom, ali ako ne ume-mo neka nas drugi pritiskaju. Ako sadadobijemo studiju o izvodljivosti i ako sedefini�e nekakva vrsta uslovnog tajmin-ga, to æe biti trenutak da Srbija re�i stra-te�ka pitanja i da se vi�e na njih ne vra-æa, jer æe onda lak�e i u tekuæem smisluda re�ava pitanje rasta zapo�ljavanja ismanjivanja siroma�tva. Ako toga nebude, ja vam potpisujem da æemo datapkamo u mestu i da æemo ova pitanjavi�e koristiti za politièke rasprave i me-ðusobne optu�be nego za stvarno re�a-vanje ova dva problema.


JURIJ BAJEC

Tapkanje u mestu

Jurij Bajec:Nemamo osnovnistrateškidokument

Sobzirom na to da se bavim obra-zovanjem politièara, dozvoliæusebi da ka�em da je neophodnoda postoji politièka volja. U ovoj

dr�avi ne postoji politièka volja za raznestvari, pa ni da se ozbiljno razmatra pi-tanje siroma�tva, ni socijalnog dijaloga.Prvi razlog je to �to uop�te nemamostrategiju razvoja. To ne tvrdim ja, negoljudi koji su mnogo pozvaniji od mene,poput Gerarda Knausa. Kada je nedav-no bio ovde, pokazao nam je kako izgle-da plan Bugarske, Hrvatske, Makedoni-je... Mi takav plan nemamo. Za sada ne-mamo plan o pridru�ivanju evropskimintegracijama, nemamo nacionalni plan.Da ne govorim o tome da je Makedoni-ja, uspela nedavno da odnese 14.700strana pisanog teksta odgovora na èuve-nih 1.400 pitanja. Ne znam da je iko ov-de uzeo tih 1.400 pitanja koje su dobileHrvatska i Makedonija da razmisli o to-me da li bismo mo�da mogli malo dadobijemo u vremenu tako �to æemo se

ve�bati da odgovaramo na ta pitanja, jermeðu njima postoje i pitanja o tome ka-ko ovo dru�tvo misli da se nosi sa pita-njima siroma�tva i uop�te kako mi misli-mo da uðemo u prièu o socijalnom sta-nju. Neæemo iskoristiti ni 30 odstostrukturalnih fondova kada nam seotvore, zato �to nismo spremni.

U Davosu je ove godine osnovna te-ma bila siroma�tvo. Èovek koji je prvipokrenuo tu temu je Lula, predsednikBrazila, koji je sa socijalnog foruma odr-�anog u Porto Alegreu, stigao u Davos isaop�tio im: Gospodo, od pre dve godi-ne na pogre�nom ste putu. Lula uspevada uradi neverovatne stvari. Naravno, onima resurse, ali jo� veæe resurse ima Ru-sija pa ne uspeva. Granica �ivota u Rusi-ji za mu�karce je pala za 14 godina. Ru-ska nacija æe da izumre. Slu�ali smo èo-veka koji je bio èetiri godine �ef Odbo-ra za bud�et u prvoj Putinovoj admini-straciji, iza�ao je sa vrlo ozbiljnim poda-cima. Mi sada mo�emo da biramo.

Ovu izuzetno znaèajnu temu trebada razmotre politièari. Politièka volja,naravno, ne podrazumeva samo da seka�e lepo i jasno - mi hoæemo da seborimo protiv siroma�tva, ne siroma-�nih nagla�avam, nego protiv siroma-�tva, �to je vrlo va�no, jer neki bi da li-kvidiraju siroma�ne, umesto da likvidi-raju siroma�tvo. Isto tako je izuzetnova�no da se konaèno poku�a saop�titina�im graðanima da sve teme oko ko-jih se mi sada vrtimo i na taj naèin na-lazimo alibi da se ne bavimo drugimtemama, a la Hag, i te kako su teme odkojih zavisi hoæe li se moæi na jedanefikasan naèin boriti protiv siroma�tvau ovoj zemlji.

SONJA LIHT

Politièka volja

Na�a dana�nja tema sa stanovi-�ta socijalne politike suvi�e je�irok pojam da bismo moglisve da obuhvatimo, tako da

su uvodnièari sasvim opravdano izdvo-jili dva pitanja, zaposlenost i siroma-�tvo, ali ostaje deo koji se tièe obrazo-vanja i zdravstva, s obzirom da socijal-na politika obuhvata i �ivotne i radneuslove. Htela bih zato da uka�em najednu terminolo�ku, odnosno pojmov-nu nejasnoæu. Imamo dve socijalne po-litike koje se ovde izjednaèavaju. Jednaje deo socijalne za�tite. Bez obzira nasve razlike koje su vidljive u uvodnimreferatima, mislim da se oba autora sla-�u da postoji i uvek æe postojati jednagrupa stanovni�tva koja æe zavisiti odneèije pomoæi. To je taj deo koji kodnas pokriva sistem socijalne za�tite.Nju treba posebno posmatrati. Socijal-na politika nije samo pogled na siroma-

�ne. I one zemlje koje su postale èlani-ce EU, i one koje su kandidati i mi ko-ji te�imo tome, moramo da radimo na-cionalne strategije koje se tièu siroma-�tva, odnosno socijalne iskljuèenosti.Tu je znaèaj tih veæ utvrðenih indikato-ra. Ne samo ekonomisti, nego i ostali,socijalnu politiku uvek do�ivljavaju kaotro�ak. To optereæuje privredu, uma-

njuje profit i onda dolaze parole - soci-jalna politika ispred ostalog. To je pa-rola koja je u jednom trenutku prihva-tljiva. Ako socijalnu politiku gledamoglobalno i �ire, a ne kao socijalnu za�ti-tu, onda u toj socijalnoj politici postojiekspanzija novih radnih mesta i radiveliki broj ljudi. Gledajuæi rezultate is-tra�ivanja, op�ta stopa rizika siroma-�tva u Evropskoj uniji iznosi 15 odsto,poèev od �vedske koja ima najni�u doIrske i Portugala gde je oko 20 odsto.Nadam se da æe organizatori, odnosnojedan broj nas koji se bavimo time, ra-diti ne samo na strategiji za smanjenjesiroma�tva, nego i na drugim pitanjimai imati moguænosti da razgovara o svimtim pitanjima i da pohvali, naravno, èi-tavu strategiju zapo�ljavanja, jer mislimda je ona jedan novi pristup koji seoslanja na nacionalne strategije, odno-sno na strategiju Evropske unije.

DRENKA VUKOVIĆ

Nacionalne strategije


Sonja Liht: Neki bi da likvidirajusiromašne, umestoda likvidirajusiromaštvo

DrenkaVuković:Socijalnapolitikanije(samo)trošak

Nama sociolozima nekako uvekzapadne da vratimo prièu nanaj�iri okvir. Kada govorim osiroma�tvu uvek se trudim da

razmi�ljam o merama praktiène politikei njenim konkretnim elementima, aliovde imam potrebu da naglasim jedanmomenat koji je dotaknut u nekolikonavrata, ali nije postavljen u kontekst saostalim ciljevima odreðene politike. Ra-di se o kulturi, generalno reèeno. Kultu-ra predstavlja naj�iri okvir u kome seformira identitet pojedinca, iz kojeg sekonstitui�e odreðena akcija, a ovde naj-konkretnije mislim na rad kao odreðenioblik akcije. Ovde je vi�e puta pomi-njan pojam rada i potreba da se pokre-ne, odnosno kod odreðenog dela sta-novni�tva stimuli�e orijentacija ka radu.Ako to imamo na umu, u Srbiji mo�e-mo razlikovati siroma�ne i one kojimaje potrebna socijalna pomoæ, s obziromna to da li oni mogu da rade ili ne. Ali,pre nego �to to uradimo, probajte dazamislite siroma�tvo u Srbiji kao jedanrelativno autonomni fenomen, koji serazvija veæ nekoliko vekova, onako ka-ko se razvija dru�tvo u Srbiji. Znaèi, nemoramo da gledamo siroma�tvo kaotrenutni problem koji je zadesio ovuvladu i dru�tvo, kao presek trenutnogstanja kojim treba da se bavimo. Na pri-mer, ruralno siroma�tvo, najsiroma�nijiljudi na selu u takvoj poziciji se repro-dukuju dugo vremena. Takvo je i siro-ma�tvo Roma. Jedna specifièna etnièkagrupa generacijski reprodukuje pozicijusiroma�tva. Iz tih situacija se vidi na �tamislim kada pominjem znaèaj kulture.Znaèi, u ovoj zemlji postoji rizik da sekod odreðenih dru�tvenih grupa razvi-je, ono �to u zapadnoj teoriji zovu kul-tura bede ili kultura siroma�tva. Znaèi,jedan specifièan okvir simbola koji dajetumaèenje sveta, pojedinca, sposobno-sti akcije, moguænosti da se radi, koji seprenosi iz generacije u generaciju, koji

ima svoje dru�tvene osnove i koji sampo sebi predstavlja veliku smetnju spro-voðenja bilo kakve racionalne i pamet-no usmerene socijalne politike.

Na koji naèin se boriti protiv toga? Tonije stvar koja je tako op�ta da ne mo�eni�ta da se uradi na tom planu, samotreba imati na umu kada se projektujuodreðene akcije. Na�a najveæa smetnja uborbi protiv siroma�tva jeste institucio-nalna slabost. U tom kontekstu trebaposmatrati ulogu sindikata i pregovara-nja, �to je jedna od tema ovog skupa.Dakle, kod nas problem posebne vrstejeste jo� uvek nedovoljna institucional-na izgraðenost na tom planu. Sindikati iposlodavci kroz svoja udru�enja, a i vla-de ovako kako su do sada bile formira-ne, nisu sasvim jasno postavile pravilaigre i pokazale da postoji moguænost dase na takav naèin dogovara.

Nije dovoljno samo direktno poveza-ti nezaposlenost i siroma�tvo, jer kodnas postoje i druge bolne ili ranjive ka-tegorije. Prema poslednjem istra�ivanjukoje je radio na� institut, 2002. godinebilo je 14 odsto siroma�nih, ali je onihodmah iznad toga, koje zovemo katego-rijom sa niskim materijalnim polo�ajem,bilo 13 odsto. Meðu nezaposlenima satakvim niskim materijalnim polo�ajembilo je 16 odsto, �to znaèi da nisu svi ne-zaposleni siroma�ni. Sledeæa kategorijaobuhvata 44 odsto stanovnika. U najvi-�oj kategoriji je dva odsto ispitanih. Zaonih 14 odsto u najni�oj kategoriji sigu-ran sam da su siroma�ni.

Po�to sam govorio o znaèaju akcije irada kao faktora borbe protiv siroma-

�tva, pogledao sam koliko rade ti koji susiroma�ni. Uzeo sam i informaciju o to-me da li oni rade dodatno, dopunski ilipovremeno, ako su nezaposleni. Ovde jebitno sledeæe: da li ljudi hoæe ili neæe darade. U kategoriji siroma�nih ima samodeset odsto onih koji su nezaposleni i nerade dodatno. Ima i onih koji ne tra�e ak-tivno posao. Nadaju se da æe ga dobiti, aline tra�e aktivno. To je kategorija koja jeza nas najvi�e problematièna. Ali, i oveostale su problematiène za mere socijal-ne politike. Siroma�niji su spremniji dapromene mesto boravka zbog posla, darade svaki posao, bilo koje vrste, da radedu�e od formalnog radnog vremena ili usivoj ekonomiji. Samo nezaposleni kojinemaju dodatni posao nisu spremni ni-na�ta od ovoga. Meðutim, postoji drugiproblem koji je mo�da i veæi od ovoga, ato je da su oni znatno manje spremni dase do�koluju, ili osnuju svoju firmu, negozaposleni koji nisu siroma�ni. Koje sumere politike koje mo�ete da primenitena ljude koji imaju takav profil, odnosnotakav kulturni bekgraund? Dodatni jeproblem, �to je Srbija najzatvorenija usmislu obrazovne pokretljivosti, meðusvim zemljama koje sam uporeðivao, a tosu Rusija, Bugarska, Slovaèka, Maðarska,Poljska... U Srbiji je srednja klasa vrlo za-tvorena, u smislu dru�tvenog protoka,znaèi, vrlo je te�ko da deca iz porodicedrugog porekla prodru u srednju klasu.Znaèi, nije u pitanju samo zatvorenostklase na vrhu ili elite, nego je i srednjaklasa vrlo zatvorena. Kanal obrazovanjaje jedan od kljuènih u tom pogledu, a toje problem koji se tièe ukupne reformesistema obrazovanja.

SLOBODAN CVEJIĆ

Kultura siroma�tva

Godine 2002. bilo je 14 odstosiromašnih, ali je onih odmahiznad toga, koje zovemokategorijom sa niskimmaterijalnim položajem, bilo13 odsto


SlobodanCvejić: U Srbiji je (i)srednjaklasa vrlozatvorena

Documents

Socijalna politika: ima li resenja?