SOCIJALNA PSIHOLOGIJA

Predmet socijalne psihologijeSocijalna psihologija se kao posebna empirijska nauna disciplina formira tek dvadesetih godina 20. Veka.Najoptije reeno,njen predmet je pruavanje drutvenog ponaanja ljudi,ali,izrazom drutveno ponaanje predmet socijalne psihologije nije dovoljno jasno odreen.esto se navodi da drutveno ponaanje prouavaju razne od drutvenih nauka.Da bi se jasnije odredio predmet prouavanja socijalne psihologije,istie se da taj predmet ini ponaanje pojedinaca u drutvu,u drutvenom kontekstu ili u drutvenoj situaciji.Naglasak se stavlja na pojam pojedinac.eli se istai da se socijalna psihologija uvek interesuje za individue,pojedince,njihove doivljaje i postupke,a ne za drutvo i drutvene institucije u celini,niti za rezultate zajednikog drutvenog ivota.Razni su problemi kojima se bavi socijalna psihologija iz oblasti ponaanja pojedinaca u socijalnim situacijama.Socijalna situacija obuhvata druge osobe,grupe ljudi,ustanove i organizacije, koje postoje u drutvu,proizvode drutvenog ivota i rada ljudi,kako materijalne( naselja,putevi),tako i nematerijalne(jezik,umetnost,kultura).Izmeu pojedinca i socijalne situacije mogua su tri odnosa :Neposredne interakcije ( izmeu pojedinaca i izmeu grupa)Uticaj socijalnih situacija na ponaanje ljudiUticaj psihikih osobina ljudi na socijalne situacije i drutvena zbivanja Problemi izuavanjaMogu se podeliti u tri velike grupe :I Prouavanje razliitih vidova neposredne interakcije ljudiProblematika socijalne interakcije je iroka oblast,u okviru koje se mogu razlikovati ue skupine :Prouavanje komuniciranja meu ljudimaIzuavanje opaanja i ocenjivanja drugih osoba i njihovih osobinaProuavanje tzv.interpersonalne privlanostiProuavanje ponaanja ljudi u struktuiranoj grupi(ureenoj) kao i ponaanje ljudi u nestruktuiranoj (u masi,u izuzetnim situacijama panika).II Prouavanje delovanja razliitih socijalnih faktora na opaanje,miljenje,motivaciju i celokupnu linostPodgrupe problema :Prouavanje procesa socijalnog uenja putem kojeg se ostvaruje socijalizacija (prihvatanje odreenih oblika socijalnog ponaanja)Prouavanje delovanja pojedinih drutvenih inilaca na promene u ponaanju pojedinaca (porodica,kola,vrnjaci)Prouavanje posledica delovanja socijalnih faktora na psihike funkcije oveka i njegovu linost u celiniProuavanje socijalne motivacije ljudi (izvora i prirode motiva koji pokreu socijalno ponaanje)Prouavanje formiranja,menjanja i delovanja socijalnih stavova i vrednostiIII Pitanja o ulozi pojedinih psihikih funkcija i posebno linosti i njenih osobina na drutvene pojave i drutveno zbivanjeProuavanje politikog ponaanjaJavljanje delikventnog i devijantnog ponaanjaPsihologija meunarodnog ponaanjaProuavanje uloge psiholokih inilaca u ekonomskom ivotuPitanjima iz ove grupe bave se delimino i sve grane primenjene socijalne psihologije.Neke od ovih oblasti su danas u procesu brzog razvitka,pre svega ,industrijska socijalna psihologija,koja prouava socijalno psiholoke pojave u uslovima industrijskog rada. Definicije socijalne psihologijeDefinisanje je teko zbog nesaglasnosti o predmetu izuavanja.Opisna definicija : Nauna disciplina ,koja prouava uticaj socijalnih inilaca na ponaanje pojedinaca,njihovo ponaanje kada su u neposrednoj interakciji,kao i ulogu psiholokih karakteristika ljudi u drutvenom zbivanju. esto se socijalna psihologija odreuje kao nauni studij o tome kako ljudi utiu jedan na drugoga,pa neki autori definiu soc.psihologiju kao granu psihologije, koja se bavi prouavanjem ponaanja pojedinaca u multiindividualnim i kolektivnim situacijama( Flojd Olport ) ili kao izuavanje psihike aktivnosti ljudi u kolektivu i masi (Baranov).Ovakve definicije su preuske,ne obuhvataju svu problematiku i zanemaruju probleme socijalizacije i delovanje psiholokih inilaca na drutvene pojave.Kao definicije koje najbolje odgovaraju su definicije G.Olporta i erifa.Olport : Predmet socijalne psihologije je prouavanje socijalne prirode pojedinaca sa glavnim ciljem da se razume i objasni kako na misao,oseanja i ponaanje pojedinaca utie aktuelno,zamiljeno i implicitno prisustvo drugih ljudi.(ne ograniava predmet soc.psihologije na izuavanje aktuelne interakcije,ve i zamiljene meu ljudima.)erif :Predmet soc.psihologije je nauni studij neposrednog iskustva i ponaanja ljudi u odnosu na socijalnu situaciju.Ova definicija je najpogodnija jer :Ukazuje na to da je neophodno izuavati ne samo postupke ljudi,ve i ono to doivljavajuNe ograniava se na prouavanje neposredne interakcije ljudi,nego zahteva i prouavanje ponaanja i iskustva u odnosu na socijalnu situacijuFormulacijom u odnosu na socijalnu situaciju dozvoljava tumaenje da je predmet soc.psihologije ,pored prouavanja interakcija ljudi,prouavanje uticaja socijalnih faktora na ponaanje pojedinaca,kao i prouavanje uticaja ljudi i njihovih psihikih karakteristika na drutvene pojave i drutvena zbivanja. Socijalna psihologija i opta psihologijaVeza je neosporna,ali o tome,kakav je njihov odnos,postoje razliita miljenja.Hal smatra da opta psihologija otkriva osnovne zakonitosti psihikog ivota,a soc.psihologija te opte vaee zakonitosti primenjuje na probleme kojima se ona bavi.Da bi se otkrile opte zakonitosti socijalnog ponaanja oveka,dovoljno je primeniti saznanja opte psihologije.Opta psihologija otkriva opte principe ponaanja,a socijalna psihologija te principe ekstrapolira(primenjuje) na odreene probleme kojima se bavi.Po Au,nemogue je upoznati principe ljudskog ponaanja ako se ne prouava i odnos izmeu pojedinaca i drugih ljudi,ako se zakljuci donose samo na osnovu posmatranja odnosa oveka i fizike drai.Soc.psihologija nije prosta primena principa opte psihologije ili deo opte psihologije,ona je samostalna nauna disciplina,koja omoguava da se dopuni i koriguje opta slika o oveku,jer je slika koju daje opta psihologija nepotpuna.Danas preovladava ovakav stav.Zakljuak : Opta psihologija prouava one procese kod kojih socijalni faktori nisu odluujui,iako imaju ulogu i treba ih uzimati u obzir,a socijalna psihologija prouava one fenomene kod kojih su socijalni faktori odluujui.Razlozi zbog kojih je socijalne psihologija samostalna psiholoka disciplina :Postoji cela oblast pojava kojima se opta psihologija ne bavi (na primer,ponaanje pojedinaca u grupi)Socijalna psihologija ima posebne naune postupke stvorene radi izuavanja socijalno psiholokih pojavaOrijentacija socijalne psihologije je drugaija od orijentacije opte psihologije ak i onda kada izuavaju iste psihike aktivnosti : Opta psihologija izuava psihike procese uopte,posmatrajui ih apstraktno i izuavajui ih u odnosu na fizike objekte,a socijalna psihologija izuava psihike procese sa obzirom na socijalnu situaciju. Socijalna psihologija i sociologijaVeza izmeu njih je bliska,jer obe izuavaju mnoge drutvene pojave.Klajberg ilustruje razliku izmeu soc.psihologije i sociologije na primeru prouavanja gangova ( , . . , , .)Pruavajui gang,sociolog se interesuje pre svega za ekonomske i druge uzroke koji su doveli do njegovog formiranja,odnos ganga prema socijalnim institucijama(zakon),za efekat delovanja ganga na zajenicu;socijalnu psihologiju zanimaju psiholoke osobine pojedinaca u gangu,stavovi,delovanje pojedinaca na gang.Razlike izmeu sociologije i soc.psihologije :Sociologija posmatra grupu u celini ; soc.psihologija posmatra psihike momente u vezi sa grupom(stavove,crte linosti )Sociologija ,prouavajui grupu ,i kada se bavi pojedincem,trai ono to je slino u ljudskom ponaanju ; soc.psihologija ukazuje na individualne razlike i nastoji da ih protumaiSociologija se zadrava na sadrajima ponaanja lanova grupe,dok soc.psihologija prouava procese ,i kako dolazi do odreenog ponaanja i formiranje stavova Socijalna psihologija i antropologijaAntropologija je nauka o oveku.Fizika antropologija prouava telesne osobine lanova drutva ; socijalna antropologija prouava oblike i proizvode drutvenog ivota ; kulturna antropologija prouava kulture primitivnih drutava i plemena.Veza izmeu soc.psihologije i antropologije postoji.Meusobno se dopunjuju i koriste rezultate istraivanja.Razlika je u osnovnom zadatku.Antropologija se interesuje za karakteristine naine organizovanja ivota u razliitim drutvenim zajednicama.Soc.psihologija se interesuje za psihike procese i aktivnosti pojedinaca,pripadnika tih zajednica. Razvoj socijalne psihologije Tri perioda u razvoju socijalne psihologije :Od antikih vremena do polovine 19. VekaU ovom periodu soc.psihologija ne postoji kao posebna ni teoriska,ni empirijska disciplina.Pojedini problemi iz oblasti soc.psijologije se pretresaju u okviru filozofije.Ne vre se sistematska ispitivanja.Od druge polovine 19.veka do dvadesetih godina 20.vekaProblemi soc.psihologije tretiraju se posebno,odvojeno od drugih problema.Soc.psihologija postoji kao teorijska disciplina,ali ne i kao empirijska.Poetak 20.vekaU ovom periodu soc.psihologija se konstruie kao posebna empirijska nauka sa utvrenim predmetom i razvijenim metodama i tehnikama. Platon i AristotelO mnogim pitanjima iz oblasti soc.psihologije filozofi od davnina iznose svoja shvatanja.Dva takva pitanja su : 1)Koji psiholoki momenti podstiu ljude da ive u drutvu ? i 2) Da li se ljudi menjaju usled delovanja drutvenih uslova ?Platon smatra da drutvo nastaje i postoji jer ljudi nisu sami sebi dovoljni.Potrebna je organizovana aktivnost veeg broja ljudi da bi se mogli odrati i zadovoljiti svoje potrebe.Zato ljudi stvaraju drutvo (dravu) i odravaju ga.Drave mogu biti dobre i loe,to pre svega zavisi od ljudi koji njome upravljaju. Smatrao je da ljudima treba da vladaju najbolji u dravi,a to su filozofi ; ljude je mogue vaspitavati i menjati,pa treba sprovesti sistematsko vaspitavanje.Aristotel ljudi ive u drutvu jer po prirodi tee za drutvenim ivotom,jer su drutvena bia.Prirodno je da ljudi ive u drutvu,ali ne i da svi imaju pravo da upravljaju drutvom,jer je veina ljudi po prirodi lenja i glupa,blie ivotinji nego boanstvu.Drutvo treba da nadzire oveka,da stvori u njemu potrebu da slua i potuje zakone. Hobs i RusoHobs smatra da ljudi ive u drutvu jer je to neophodno za njihovo odranje,ali da drutveni ivot ne proistie iz prirode oveka,ve je on nasilje nad ljudima.ovek je po prirodi samoiv i sebian,pa je izvor drutvenih tekoa i drutvenog zla u ravoj ljudskoj prirodi.Ljudi su u stalnom ratu;da taj rat ne bi doveo do propasti,udruuju se u dravu. ovek iz straha stvara i prihvata drutvenu organizaciju i odrava je (tako on prvenstveno psiholokim faktorima objanjava i poreklo drutva i regulisanja drutvenog ivota.)Ruso istie da do drutvenog ivota dolazi jer spoljni uzroci nagone ljude na to.Po njemu,ovek nije po prirodi lo;stvaranjem drutva ovek se menja i stie dobre ili loe osobine.Istie da treba menjati drutveni sistem,a time e se menjati i ljudi. Hedonizam i altruizamHedonistka teorija zasniva se na pretpostavci o sebinosti oveka kao osnovnoj osobini.Razvio ju je engleski filozof Bentam.Po njemu,osnovna pokretaka snaga eveka je tenja za postizanjem zadovoljstva i izbegavanje bola.ovek ocenjuje ta e mu doneti vie zadovoljstva ,a manje nevolje;odrie se neposrednog uitka da bi izbegao kasniju neprijatnost ili postigao vee i trajnije zadovoljstvo u budunosti.Drutvo se zasniva na slinom principu,hedonistike raunice ; najbolje je ono drutvo u kome postoji najvee mogue zadovoljstvo za najvei mogui broj ljudi.Osnovna ideja hedonistikog shvatanja javlja se i u mnogim savremenim psiholokim teorijama. Hedonistika teorija motivacije ukljuena je u mnoge savremene teorije motivacije.Hedonistika teorija je kritikovana ,jer je ukazivano od mnogih autora da celokupno ljudsko ponaanje ne moe da se objasni tenjom za zadovoljstvom.Pored sebinosi,kao podsticaja,postoji i ljubav prema drugima,simpatija i spremnost da se ljudi udrue i jedni drugima pomau. SHVATANJA O SUTINI SOCIJALNOG PONAANJA Pitanje osnivaa socijalne psihologijeOdgovor na pitanje od kada postoji socijalna psihologija i ko je njen osniva zavisi od toga ta podrazumevamo pod socijalnom psihologijom..Ako pod ovim pojmom podrazumevamo samostalnu empirijsku naunu disciplinu,ona je veoma mlada nauna disciplina,na ijem formiranju i razvijanju radi od dvadesetih godina XX veka veliki broj istraivaa.Ako se socijalnom psihologijom smatra i slobodno,manje ili vie argumentovano ,razmatranje raznih pojava drutvenog ponaanja,moe se rei da socijalna psihologija postoji odavno.Takva razmatranja javljaju se od antikog doba,a mnoga tokom 19.veka.Meu njima se istiu 4 koncepcije :EvolucionistiObjanjavaju drutveni ivot polazei od ideje evolucije.Osnovna ideja je da se oblici drutvenog ponaanja ljudi menjaju i da su u razliitim drutvenim uslovima razliiti.Darvin je najznaajniji predstvnik ovog shvatanja.Objanjavajui ovekov drutveni razvitak,on naroito istie ulogu kulture,naglaavajui dva procesa : 1) proces kooperacije i 2) proces simpatije,koji su bitni za drutveni ivot.Smatra da razvitak ovek zavisi,pre svega,od selekcije u psiholokom i socijalnom smislu.Stei e ugled i poloaj u drutvu oni ljudi ,koji razvijaju osobine koje e odgovarati drutvenim potrebama i koji unapreuju drutveni ivot ljudi.Koristei Darvinov princip evolucije,Spenser iznosi da je ivot proces stalnog prilagoavanja unutranjih uslova pojedinaca spoljanjim uslovima sredine.On,takoe,koristi pojam simpatije za objanjenje socijalnog ponaanja oveka.Drutvo se formira na bazi seksualnog instinkta ,koji dovodi do stvaranja porodice,koja je osnovna jedinica drutva.U osnovi porodice je simpatija i saradnja.( Za odravanje i podizanje dece neophodne su saoseanje i simpatija.Dete je nemono i slabo,time izaziva simpatiju,pre svega majke,ali i ostalih lanova porodice. )Zadatak socijalne psihologije je da detaljno prouava razvitak socijalnog ponaanja.Shvatanja koja naglaavaju individualnu svestU drugoj polovini 19.v. javlja se ideja grupne ili kolektivne svesti.Francuski sociolog Dirkem je najvie razradio ovu ideju.Smatrao je da postoje dve svesti : 1) individualna 2) kolektivna.Ljudi u drutvenoj zajednici imaju odreene ideje,misli,iskustvo.Te ideje imaju neku vrstu samostalne egzistencije,nezavisne od individualne.On ih naziva grupna svest,jer su misli i oseanja grupe.Postoji i kolektivna svest,drugaija od individualne i nezavisna od nje.Upravo ona odrava socijalni ivot i regulie ga.Kolektivne ideje su snaga koja prisiljava pojedinca na odreeno ponaanje.Kolektivnu svest upoznajemo ne preko pojedinca,ve na osnovu kolektivnih manifestacija(pravni sistem,moralne norme..).Drugi osnovni pojam koji Dirkem koristi je solidarnost,koja je jedna od osnovnih drutvenih snaga.Lazarus i tajntal- radili su zajedno.Oni uvode pojam narodnog duha,pod kojim podrazumevaju slinu svest mnogih pojedinaca.Objektivizacija narodnog duha je folklor,jezik,moral,miljenje,od kojih su jezik i moral osnovne manifestacije narodnog duha.Prouavaju jezike,mitologije,religije,literature i umetnosti naroda i njihove psiholoke ( etnopsiholoke ) karakteristike. Smatraju se osnivaima etnopsihologije.Vilijem Vunt je dao vaan prilog razvitku socijalne psihologije.Smatra da treba razlikovati dve grane psihologije : 1) fizioloku psihologiju i 2) psihologiju narodaIndividualna psihologija ne moe da prikae sloenije mentalne procese,koji su uslovljeni socijalnim momentima (jezik,obiaji,mitovi).Psihologija naroda ili etnika psihologija obuhvataju prouavanje viih mentalnih procesa.Po njemu,miljenje je sistem asocijacija,a ta e se asocirati,zavisi od jezikih navika,mitova,obiaja. Shvatanja koja naglaavaju imitaciju i sugestijuGabrijel Tard je isticao da je osnovni socijalni proces proces imitacije.Razlikuje tri zakona imitacije :1) zakon silaska socijalno nie klase podraavaju socijalno vie (moda).2) zakon geometrijske progresije pojedine pojave socijalnog ivota (glasine) 3) zakon o unutranjem koje se preferira spoljanjem (vie se imitira kultura ue sredine,sopstvene nacije,recimo,nego ire sredine ,recimo neke druge nacije.Ne objanjava detaljnije proces imitiranja ;prihvata da se imitacija zasniva na nekoj vrsti somnabulizma(mesearenja) i nepotpune svesti.Gistav Le Bon imao je veliki uticaj na shvatanja svog vremena.Mnoge pojave u socijalnom ponaanju objanjavao je sugestijom i regresijom na primitivniji stepen svesti.Po njemu,ponaanje mase je osnovna socijalna pojava.On kae da u masi,gomili,pojedinac gubi svoju svesnu linost i pokorava se sugestjama,pre svega ,voe ;ponaa se kao hipnotisani subjekat.Ove karakteristike ponaanja ljudi u masi i njihovu podlonost sugestiji mogu izvesni pojedinci da iskoriste ; takvi pojedinci ,koji umeju da pokrenu mase na akciju, postaju voe.Za to nisu vani racionalni argumenti,na znak voe mase stupaju u akciju,u njima oivljavaju svi primitivni nagoni.( U sutini njegovog uenja je strah od revolucionarnih pokreta u 19. v.)E.Ros odreuje socijalnu psihologiju kao naunu granu ,koja se bavi prouavanjem interakcije izmeu oveka i njegove socijalne sredine.Smatra za najvaniji drutveni fenomen sugestiju,ocenjujui je kao princip drutvenog ponaanja uopte.Pojmovima sugestije i imitacije objanjava razne drutvene pojave(moda,javno miljenje). Zasluan za isticanje socijalnih faktora u ponaanju i mentalnim procesima,bez kojih bi se mentalni razvitak deteta zaustavio na stupnju inteligencije koji nije daleko od idiota,po njemu. Instinktivistiko shvatanjeVilijem Mek Dugal smatra da osnovu socijalnog ponaanja treba pre svega u instnktima.On instinkte odreuje kao uroene tendencije.Osnovni zadatak psihologije je da otkrije koji su osnovni ciljevi kojima ovek tei i koji su osnovni pokretai ( bazini motivi ) koji gone oveka na aktivnost.Smatra da su takve pokretake snage instinkti,u kojima lei krajnji uzrok ponaanja ljudi.Navodi najpre 12,a zatim 18 instikata iz kojih je mogue objasniti sve oblike ponaanja.Neki od njih su : Instinkt beanja ( uz koji se vezuje emocija straha ),instinkt odbacivanja (emocija odvratnosti ),instinkt za reprodukcijom vrste (seksualni ),roditeljski (sa emocijom nenosti ) i sl.Po njemu,osnovna injenica ,od koje treba poi u analizi ljudskog ponaanja, je da je ljudska aktivnost prema odreenim ciljevima upravljana,namerna aktivnost. Razvoj sistematskog empirijskog izuavanjaSocijalna psihologija se konano oformljuje kao samostalna nauna disciplina razvitkom sistematskog empirijskog prouavanja drutvenog ponaanja ljudi.Neophodno je bilo koristiti odgovarajue nune postupke da bi se dolo do podataka ija e tanost moi da se proverava i do saznanja,koja se mogu kumulirati.O formiranju soc.psihologije kao samostalne nauke moe se govoriti tek kada su se nali istraivai,koji pristupaju sistematskom empirijskom izuavanju socijalno-psiholokih pojava.Do toga dolazi dvadesetih godina 20.v.Od 1920.-1930. vie istraivaa poinje sa empirijskim istraivanjima.Nemaki psiholog Mede proverava pretpostavku o uticaju prisustva drugih osoba na razne psihike funkcije pojedinaca(pokazuju veu snagu ako ih neko gleda).Sovjetski psiholog Behterjev eksperimentalno proverava da li su taniji sudovi i ocene,koje se donose pojedinano ili oni,do kojih se dolazi putem diskusije u grupi.Ameriki psiholog Mur ispituje eksperimentalno neke pojave sugestije.Od ispitanika je zahtevao da ocene tanost veeg broja tvrdnji o jezikoj pravilnosti i nepravilnosti,ta je moralno i nemoralno i sl.Posle nekog vremena,saoptavao im je ta o tome misle,tobonji,strunjaci,pa traio da opet ocene tvrdnje.Konstatovao je da su ispitanici u velikoj meri promenili ranije sudove.Flojd Olport produbljuje istraivanja o delovanju prisustva drugih osoba na ponaanje pojedinaca.Zakljuuje da se brzina sloenijih aktivnosti u prisustvu drugih poveava,ali se njihova vrednost smanjuje.( u prisustvu drugih dolazi do poveavanja uinka motornih aktivnosti,ali to se tie verbalnih aktivnosti,iako iznose vie argumenata,argumenti su manje vredni nego kad su sami.)U tom periodu Mejo,Retlisberger i Dikson poinju sa istraivanjem vanim za razvitak socijalne industrijske psihologije.Dolaze do zakljuaka o velikoj vanosti meuljudskih odnosa.Bogardus konstruie svoju skalu socijalne distance,pomou koje utvruje stepen prisnosti u odnosima sa predstavnicima pojedinih naroda i grupa.Terston konstruie novi instrument za ispitivanje i merenje stavova,skale za ispitivanje stavova prema razliitim drutvenim pojavama: religiji,nacijama,ratu,miru i sl. Razvoj od tridesetih godina 20.vekaMnogi istraivai u ovom periodu razvijaju socioloko psiholoka istraivanja.F.Bartlet je vrio sistematska istraivanja o uticaju socijalnih faktora na pamenje i posebno na proces retencije.(-. , , , .)Poetkom tridesetih god. javljaju se istraivanja Kaca i Brejlija,o etnikim stereotipijama,tj. o shvatanjima o osobinama pojedinih naroda,koje su izraz predrasuda.U ovo vreme istraivanja vri i vajcarski psiholog Pijae,prouavajui intelektualni razvoj dece. erif utvruje da mi ocene o fizikim i drutvenim pojavama donosimo ne samo na osnovu drai,koje na nas deluju,ve i na osnovu naeg referentnog sistema,tj. na osnovu standarda za ocenjivanje koje smo obrazovali na osnovu iskustva. Vaan momenat za stvaranje referentnog sistema je ocena drugih lanova grupe kojoj pojedinac pripada.Ovim istraivanjem on ukazuje na to koliko nai sudovi zavise od socijalnih momenata.Moreno ,objavljivanjem postupka za ispitivanje naklonosti i nenaklonosti meu lanovima grupe,poznatim pod nazivom sociometrijski test,daje koristan nain za ispitivanje odnosa u grupi i grupne strukture. Razvitak od etrdesetih godinaNajsnaniji posticaj razvitku soc.psihologije dala je aktivnost Levina,koji poinje sa istraivanjem o tipovima rukovoenja.Razlikuje tri tipa rukovoenja: 1) Demokratsko (svi lanovi uestvuju u donoenju odluke),2) autokratsko (voa reava o svemu i namee odluke),3) zanemareno (voa se ne interesuje za rad grupe,pusti da ide kako hoe).Kao najomiljenije se pokazuje demokratsko,a najmanje omiljeno zanemareno rukovoenje.Jo znaajnija su njegova istraivanja o grupnom odluivanju.Istrauje o najpogodnijem nainu uticaja na menjanje ponaanja,koristei tzv. akcioni eksperiment( problem se ispituje na sadrajima koji imaju za ispitanike praktian znaaj,a rezultati se proveravaju u svakodnevnom ivotu.)Zakljuio je da je grupna diskusija najbolji nain da se postigne promena ponaanja.Zanima ga koji faktori utiu na donoenje odluka u grupi,odnosno,zanima ga problem grupne dinamike. Ukazivao je na vanost povezivanja teorije i eksperimentalnog istraivanja (nita nije tako praktino,kao dobra teorija).Sedamdesetih godina se intenzivno produuje izuavanje socijalno psiholokih problema,zapoetih u prethodnom periodu,ali poinje i prouavanje novih podruja.Poslednjih decenija 20.veka nastavlja se razvitak socijalne psihologije i istraivanja.

Uzroci brzog razvojaNa brz razvoj socijalne psihologije uticalo je vie uzroka :Podsticaj koji je doao od opte psihologije razvitkom opte psihologije dolazi se do saznanja da se psihiki ivot oveka ne moe izuavati posmatrajui oveka kao izolovanu jedinku,van socijalne situacije u kojoj ivi.Drugi podsticaj dolazi od raznih drutvenih nauka,iji nagli napredak prua podatke vane za socijalnu psihologiju,ali i trai od nje odgovor na mnoga pitanja o psihikom ivotu oveka.Trei podsticaj je u praktinim potrebama drutva,u nastojanju da se utie na socijalno ponaanje ljudi radi reavanja drutvenih problema.Postoji elja da se rezultati psiholokih istraivanja koriste za poveanje proizvodnje i zarade,za ublaavanje tenzija meu klasama i slojevima stanovnitva. Metode i tehnike socijalne psihologijeMetoda je nauni postupak, kojim se nastoje utvrditi naune injenice i otkriti nauna istina.Kao i kod svih emprijskih nauka ,tako se i u socijalnoj psihologiji razlikuju dve osnovne metode : Sistematsko neeksperimentalno i eksperimentalno istraivanje.Kod neeksperimentalnog istraivanja,o nekoj pojavi zakljuujemo na osnovu posmatranja i analize povezanosti pojava.Kod eksperimentalnog istraivanja namerno i sistematski se menjaju uslovi u kojima se neka pojava javlja.I Metoda eksperimentalnog istraivanjaEksperimentalno istraivanje je nain organizovanja istraivanja pri kome se ne samo kontroliu ,nego i stvaraju i menjaju uslovi javljanja neke pojave,sa ciljem da se utvrdi zavisnost odreene pojave od odreenih uslova.Osobine istraivanja :Namerno izazivanje pojave koja se eli posmatratiPonavljanje javljanja pojaveKvantifikacija (brojano izraavanje) omoguava merenje ispitivanih pojavaSistematsko menjanje uslova pod kojima se neka pojava javlja ( namerno se menjaju pojedini uslovi,dok se ostali zadravaju konstantnim,da bi se videlo kako e se pojava promeniti) Vrste eksperimentalnog istraivanjaPrema tome da li se za sve ispitanike uvodi eksperimentalna varijabla ili samo za deo subjekata,razlikuje se :Eksperiment jednostavne sukcesije svi subjekti su izloeni odreenim eksperimentalnim uslovima ; na istim subjektima se posmatraju promene ponaanja pre i u toku eksperimentalnog menjanja uslovaEksperiment sa kontrolnom grupom radi se sa dve ili vie grupa subjekata.Jedna grupa se izloi nekim odreenim uslovima a druga ne.Rezultat se utvruje uporeivanjem ponaanja obe grupe.(vano je da grupe budu izjednaene bar po bitnim osobinama)Eksperimente je mogue podeliti prema tome u kakvim situacijama se izvode na :Terenski eksperiment izvodi se u svakodnevnoj,normalnoj situaciji ( fabrika,kola )Laboratorijski eksperiment izvodi se u vetakim uslovimaPoto oba oblika imaju prednosti i nedostatke,esto se kombinuju i dopunjuju.Razlikuju se i posebne vrste eksperimentalnog istraivanja.Takav je akcioni eksperiment Levina.On se obavlja u prirodnim uslovima,a efekti se prate u duem vremenskom periodu.Srodan je i postupak kvazieksperimentalnog nacrta,kada se sistematski i korienjem naune metodologije prati efekat novih drutvenih mera u raznim oblastima ivota.Ogranienja eksperimentalnog istraivanjaGranice primene :Nije ga mogue uvek koristiti,jer je neke pojave nemogue namerno izazvati (brak,recimo);Uslovi u laboratorijskom eksperimentu su neprirodni ;Eksperimentalna situacija sama po sebi utie na menjanje pojave koja se posmatra.Zakljuak : ovaj oblik istraivanja je najsigurniji za proveru pretpostavki i utvrivanje zakonitosti.II Metoda sistematskog neeksperimentalnog istraivanjaOsnovu ima u posmatranju.Treba ga razlikovati od posmatranja ,koje se upranjava u svakodnevnom ivotu.Sistematsko ili kontrolisano posmatranje mora da ispuni odreene uslove . Ono mora biti : - Sa ciljem ; sa planom ; sistematsko ; kontrolisano ; objektivno .Prednosti i nedostaciU odnosu na eksperimentalno istraivanja ima sledee prednosti :ira primenljivost ( mogue je koristiti i kada je nemogue namerno izazvati pojavu) ;Vea prirodnost situacije ( pri njemu se pojava ne izdvaja iz uslova u kojima se redovno javlja ) ; Istraivanje manje deluje na posmatranu pojavu nego pri eksperimentu.Nedostaci u odnosu na eksperimentalna istraivanja :Tea i nesigurnija kontrola uslova u kojima se posmatrana pojava javlja ;Nemogue je sa istom pouzdanou zakljuiti o uzronim vezama.Vrste neeksperimentalnog istraivanja u socijalnoj psihologijiTerensko i neterensko ( u zavisnosti od situacije )Strukturirano i nestruktuirano ( u zavisnosti od tehnika za prikupljanje podataka )Nestruktuirano neeksper.istraivanje znai da se ne koriste posebne tehnike,nego neposredno posmatranjeSistematsko neeksperimentalno istraivanje na osnovu uzorka je postupak kojim se ispituje neka pojava na osnovu uzorka populacije anketa ,uz upitnik.Panel ispitivanje je ponavljanje ispitivanja na istom uzorku (pre i posle dogaaja).Teorijski pristupi u socijalnoj psihologiji i karakteristike socijalne psihologije Teorijski pristupiTeorijski pristup daje orijentaciju u izboru problema i izboru pojava koje e se posmatrati ,odreuje sredstva kojima e se podaci prikupljati i prikazivati,kao to odreuje i nain na koji e se objanjavati.Teorije u soc.psihologiji nisu za sada jo dovoljno razraene,a koriste se tri teorijska pristupa. Bihejvioristiki pristupJedna od postavki bihejviorizma je da organizam,na primer ovek,reaguje na odreene drai i da se to reagovanje manifestuje u spoljnjem ponaanju,u pokretima i sistemima pokreta i da psihologija treba da prouava upravo to spoljnje ponaanje.Druga postavka je da kao osnovnu jedinicu prouavanja treba uzeti povezanost izmeu drai (S) i reakcije organizma na dra (R).Dra izaziva neke promene u organima (O) i te se promene izraavaju u uoljivim reakcijama organizma (R).Zbog toga se ,kao i formula i za prouavanje i za objanjavanje svih psiholokih pojava moe smatrati formula : S O R.Neke reakcije su refleksne,ali je veina steena (stavovi,vrednosti).Kako se stiu pojedini oblici ponaanja, glavni je zadatak koji treba da rei soc.psihologija.Zato je proces uenja kljuni problem psihologije.Hedonizam je sledea osnovna postavka bihejviorizma.Bihejvioristi injenicu da izmeu odreenih drai i odreenih reakcija dolazi do vrstih asocijativnih veza,objanjavaju time to takve veze predstavljaju korist za organizam,donose mu zadovoljstvo i oslobaaju ga tekoa (smanjenje napetosti i sl.).Ovi se prncipi koriste i za objanjenje pojedinih oblika socijalnog ponaanja.Formiranje stavova objanjava se tako da do menjanja stavova dolazi zato to posle promene sledi,ili se pretpostavlja da e slediti neko zadovoljstvo. Getaltski pristupOvo je najuticajnija teorijska koncepcija,a verovatno i najplodnija u soc.psihologiji.Prva osnovna getaltistika postavka je isticanje vanositi celine i celovitosti pojava.Ono to je pri posmatranju psihikih pojava prvenstveno dato to su celine.Celina ima odlike koje ne moemo upoznati ako prouavamo pojedine elemente i pojedine faktore za sebe.Druga osnovna postavka getaltista je da neke takve celine predstavljaju usklaenije i jednostavnije organizacije i da mi nastojimo upravo da sve doivljavamo u takvim usklaenijim i jednostvnijim celinama.Ovi getaltistiki principi pokazali su se veoma plodnim i pri objanjavanju socijalno psiholokih pojava.Kao to elementi u opaanju zavise od opaanja celine,tako e i ocena socijalnog ponaanja nekog pojedinca biti u zavisnosti od celog socijalnog okvira u kome se to ponaanje odvija. Psihoanalitiki pristupPsihoanalitika koncepcija istie vanost nesvesnih psihikih procesa ,ulogu nagona,pa posebno seksualnog nagona libida i agresivnosti,znaaj doivljaja u prvim godinama ivota na formiranje ponaanja oveka kasnije.On zastupa sloenost strukture linosti,koja se sastoji od nagonskog dela (id),osnovnih psihikih funkcija,kao to su opaanje i miljenje (ego),koje su u slubi zadovoljenja nagona, i savesti i nad ja (super ego),koji predstavlja drutvene norme usvojene kao principe vlastitoga ponaanja.Osniva psihoanalitikog uenja je Sigmund Frojd,kao i ostali autori,ovim postavkama pokuavaju da objasne pojave socijalnog ponaanja.Po Frojdu,ne postoji usklaenost izmeu ciljeva pojedinaca i ciljeva drutva.Kod pojedinca postoji snana uroena agresivnost, koju super ego stalno pokuava da obuzda,ali u tome nikad u potpunosti ne uspeva.Ako je super ego dovoljno jak,dolazi do drutveno prihvatljivog ponaanja,ali se agresivnost usmerava prema samom sebi.I objanjenje istraivaa Adorna o povezanosti izmeu autoritarne strukture linosti poiva na psihoanalitikom shvatanju.Do formiranja takve linosti dolazi zbog potisnute mrnje prema roditeljima koji su ih sputavali.Agresivnost se potiskuje u oblast nesvesnog,ali dolazi do izraaja u ponaanju linosti. Vrednost pojedinih teorijskih pristupaSve navedene postavke slue prvenstveno kao orijentacija u izboru problema koji e se istraivati,pojava koje e se prouavati i nalaenju naela kojima e se problemi objasniti.Socijalni psiholozi njihovu vrednost redovno proveravaju empeirijskim istraivanjima.Ne postoji danas neki opti teorijski sistem kojim bi bilo mogue objasniti da kraja sve socijalno psiholoke pojave.Poslednjih godina se pokuava da se nedostaci pomenutih teorijskih pristupa prevaziu tzv. Teorijom otvorenog sistema,koja naglaava vanost ljudske motivacije i aktivnosti i istie njihov uticaj na sredinu. Marksovo uenjeU socijalno psiholokim istraivanjima dugo su zanemarivane ideje Karla Marksa,pre svega iz ideolokih razloga (strah od revolucije u kapital.zemljama,iskrivljavanje u socijalistikim). On je ukazivao na znaaj ekonomskih faktora za razvitak drutva,da postoji uzajamno dejstvo objektivnih uslova u kojima ovek ivi i ljudske aktivnosti.Marks je isticao,kao bitnu ljudsku karakteristiku,stvaralatvo ljudi i tenju oveka da ispolji i razvije svoju linost.Iz njegovih koncepcija sledi da je potrebno psiholoko izuavanje drutvenog ponaanja.

Karakteristike socijalne psihologije kao nauke 1. Socijalna psihologija kao drutvena naukaAko se soc.psihologija posmatra posmatra kao drutvena nauka,mogu se istai tri njene karakteristike : 1) Da je drutvena nauka , 2) da je psiholoka disciplina, 3) da je empeirijska nauna disciplina.Drutvene nauke izuavaju drutvene pojave,a pre svega drutveni ivot,ijim prouavanjem se bavi sociologija (prouavanjem pojedinih proizvoda drutvenog ivota bave se druge nauke lingvistika govorom,recimo).Soc.psihologija izuava drutveno ponaanje ljudi uopte,bez obzira na to u kojoj se oblasti aktivnosti to ponaanje ostvaruje i bez obzira na to koje su vrste proizvodi te aktivnosti.2. Socijalna psihologija kao psiholoka disciplinaSocijalna psihologija prouava ,kao i opta psihologija,kognitivne,emotivne i konativne procese uvek u vezi sa nekom drutvenom situacijom ili drai.( , , , .)( . () .)Razlika je u tome to opta psihologija izuava zakonitosti i ponaanja uopteno i apstrahovano,a soc.psihologija se ograniava upravo na prouavanje drutvenog ponaanja oveka : Kako se pojedine funkcije razvijaju pod uticajem drutvenih inilaca i kako se manifestuju ,kao i kako psihiki faktori deluju na pojedine drutvene pojave.Za soc.psihologiju sutinski problem je prouavanje drutvenog ponaanja s obzirom na psihike pojave. Socijalna psihologija kao empirijska disciplinaSoc.psihologija je nauna disciplina koja se zasniva na sistematskom empirijskom izuavanju svojih problema odgovarajuim naunim postupcima.To znai da ona sve generalizacije (uoptavanja ) zasniva na empirijskim podacima prikupljenim naunim putem.Teorijske pretpostavke i uoptavanja postavljaju se na osnovu sistematskih,naunim putem prikupljenih ,empirijskih podataka,kao to se i na empirijskim podacima proveravaju i verifikuju. Stanje savremene socijalne psihologijeKao karakteristike stanja u soc.psihologiji danas mogue je istai nekoliko mometata :Socijalno psiholoko istraivanje se i dalje snano razvija i proiruje se problematika kojom se soc.psihologija bavi.Razvijaju se,pored industrijske soc.psihologije i psiholingvistike,psihologija politikog ponaanja,socijalnog ponaanja ivotinja i genetika psihologija,psihologija organizacija,kao i komunalna psihologija ( istraivanja mentalnog zdravlja ljudi u naseljima).Zbog naglog razvoja,soc.psihologiju je sve tee pratiti i poznavati u celini.Kao empirijska nauna disciplina ona se formira u SAD,gde dolazi do njenog naglog razvoja i veina istraivanja,naroito eksperimentalnih,vrena je u Americi.Od pedesetih god.,istraivanje se razvija i u evropskim i drugim neamerikim zemljama.Danas je relativno razvijena u Francuskoj,Engleskoj,Holandiji,Belgiji,Nemakoj,Japanu.U naoj zemlji soc.psihologija je u razvoju i mnogi istraivai obrauju probleme iz raznih oblasti .Sledea osobina sadanjeg stepena razvoja soc.psihologije je nagli razvoj istraivakih tehnika.Najvie se razvijala jedna vrta empirijskog istraivanja : Laboratorijsko eksperimentalno istraivanje.Dobro smiljenim eksperimentima pokuavaju se danas prouavati mnoga veoma sloena pitanja.Trea osobina irenje socijalno psiholokih istraivanja u okviru mnogih drutvenih nauka.Razvija se sve intenzivnija saradnja socijalnih psihologa sa strunjacima iz drugih oblasti drutvenih nauka.Naglaava se potreba da soc.psihologija prui to puniji doprinos reavanju tekuih drutvenih problema,stvaranju to boljih i humanijih odnosa meu ljudima. Procesi socijalizacijeLjudska jedinka se raa snabdevena samo odreenim brojem nagona i refleksa,bez sposobnosti govora i komunikacije,bez kulture i morala,sa impulsima koji ak oteavaju socijalne kontakte ( T.Parsons kae,da je raanje svake nove generacije ponavljanje najezde varvara.).Ali,istovremeno,ona se raa sa mogunostima da se razvije neuporedivo vie od svih drugih ivih bia.Ona to postie tek uenjem putem delovanja socijalnih faktora,procesom socijalizacije.Njome se stie ogroman fond znanja,navika i vetina ,razvijaju se sloene osobine i sposobnosti i stiu kvaliteti kojima se ljudsko bie razlikuje od svih drugih.Socijalizacija ima dve vrste efekata : 1) formiranje osobina i naina ponaanja potrebnih za ivot u drutvu i 2) razvitak bioloke jedinke u linost sa mnogim osobinama zajednikim za sve ljude,ali i sa svojim specifinim osobinama.Jedan od prvih i najznaajnijih podsticaja za sistematsko prouavanje socijalizacije dolazi od antropologa,koji su istraivanjima pokazali da postoje znaajne razlike u ponaanju ljudi pripadnika razliitih drutava i kultura.Oni nalaze da je uzrok razlikama u tome to se u razliitim kulturama postavljaju razliiti zahtevi za ponaanje.Mehanizam putem kojih se zahtevi kultura prenoeni na pojedince oni su oznaavali kao socijalizaciju.Posebnu panju su poklonili praenju i izuavanju naina podizanja dece (Malinovski,M.Mid,R.Benedikt).Prouavanje socijalizacije je uvek i prouavanje psiholokih problema,kako dolazi do odreenih oseanja,sudova,stavova.Socijalizacija se izuava u optoj,razvojnoj,pedagokoj i posebno u socijalnoj psihologiji. Pojam socijalizacije Ua definicija ( sree se kod antropologa i sociologa ),naglaava vanost socijalizacije za osposobljavanje jedinke za drutveni ivot.Ovakve definicije su preuske ; ove izjednaavaju pojam konformiranja (prilagoavanja) i pojam socijalizacije.Prema takvim definicijama,rezultat socijalizacije bio bi uvek formiranje drutveno pozitivnih socijalnih osobina,a to nije uvek sluaj. ira definicija ( nalazi se kod psihologa ),istie se da rezultat socijalizacije nije samo sticanje zajednikih oblika ponaanja,nego i formiranje linosti.Rot : Socijalizacija je proces socijalnog uenja kojim jedinka stie socijalno relevantne oblike ponaanja i formira se kao linost sa svojim specifinim karakteristikama.Neki autori umesto pojma socijalizacije koriste pojam kulturalizacije ili akulturacije,kao proces usvajanja oblike ponaanja karakteristine za kulturu kojoj pripadaju.Ovo nije opravdano,jer je pojam socijalizacije iri,njime se ozvaava uopte proces nastajanja ljudskog socijalnog bia,a kulturalizacija je usvajanje odreenog sadraja neke kulture. Problemi socijalizacijeZanima i sociologe i psihologe,pre svega pitanje odravanja i obnavljanja kulture i drutva.U problematici socijalizacije mogu se razlikovati tri velike grupe problema :Centralni problem je prouavanje procesa socijalizacije,tj, vrsta i oblika uenja putem kojuh se ona ostvaruje. Teorijski znaaj utvruju se osnovni naini uenja,faktori koji olakavaju ili oteavaju uenje.Praktini znaaj rezultati teorijskog istraivanja mogu se primeniti u svakodnevnoj praksi vaspitavanja.Izuavanje uloge izvora i agensa socijalizacije ( . , , .) Kultura i drutvo kome jedinka pripada su osnovni izvor socijalizacije.Agensi su faktori preko kojih drutvo nastoji da se pojedini oblici ponaanja usvoje porodica,kola,masovni mediji,institucije.Prouavanje efekata socijalizacije To su pre svega pitanja delovanja socijalizacije na formiranje drutveno relevantnog ponaanja - stavova i vrednosti , kao i sistema ponaanja koje je neophodno usvojiti u svakom drutvu .Zatim,to su pitanja o delovanju drugih osoba i ostalih socijalnih faktora na razvitak psihikih funkcija i linosti.Za istraivanje pomenutih pitanja koriste se metode : Sistematsko eksperimentalno i sistematsko neeksperimentalno istraivanje. Teorijska shvatanja i pristupiTeorije socijalizacije mogu se podeliti na dve velike grupe :A ) Bihejvioristike teorije socijalnog uenja putem uslovljavanja ( tzv. S R teorije uenja)Osnovna pretpostavka je da do uenja dolazi na osnovu stvaranja veza izmeu drai i odgovora,putem asocijacija (uenje uslovljavanjem).Teoretiari se razlikuju po shvatanju uslovljavanja.Jedna grupa naglaava dosledno Pavlovljev princip uslovljavanja ( uslovljavanje se zasniva na povezivanju uslovne drai i bezuslovne reakcije ; mehanika asocijativna veza po dodiru,dovoljno puta ponavljana,osnova je uslovljavanja.)Druga grupa naglaava princip instrumentalnog uslovljavanja ( C.Hal teorija potkrepljivanja ) redukcija tenzije je osnovni pokreta uenja.Istie se vanost spoljnjeg potkrepljivanja nagrade i kazne.)Trea grupa smatra da se preteni deo uenja ostvaruje imitacijom teorija opservacinog uslovljavanja (Bandura ui se na osnovu posmatranja tueg ponaanja i efekata tog ponaanja ; stvara se veza izmeu odreene drai i i odreene reakcije,tj.zamiljanja korisnog efekta odreenog oblika ponaanja.)Sve ove teorije karakterie zanemarivanje znaaja razvoja i razvojnih stadijuma.Oni smatraju da se u toku celog ivota istim principima uenja mogu objasniti sve pojave socijalizacije. Zanemaruju ulogu naslea i razvoja,gledaju na dete samo kao na pasivno reaktivno bie,smatraju da su za ljudsko ponaanje bitni samo bioloki motivi i da je sutina socijalizacije u ukroavanju ovih motiva.B) Kognitivne razvojne teorijeSadraj i uspenost socijalizacije zavisi od kognitivne sposobnosti deteta .One u objanjavanju dejeg razvitka ,a posebno socijalizacije,istiu znaaj maturacije ( -, ; , ) i razvitka.Ovu ideju je isticao Gezel .Stvarnu teoriju socijalizacije u okviru ovih shvatanja daju Pijae i Kolberg.I oni istiu vanost razvitka,ali naglaavaju i vanost iskustva.Prema Pjaeu,razvoj zavisi od unutarnjih procesa,ali i od aktivnosti i iskustva pojedinca.U razvitku miljenja i inteligencije,razlikuje etiri faze : 1) faza senzorimotorne inteligencije ( do 2.godine ) 2) predoperacionalna faza ( od 2. Godine zakljuno sa 7.god.) 3) konkretno operacionalna faza ( od 8 do 11 god.) i ,kao navia i zavrna, 4) formalno operacionalna ( od 12.godine).Kognitivne strukture se razlikuju,na razliitim uzrastima postoje razlike u mogunostima i nainima shvatanja.Razvitak moralne svesti i proces socijalizacije zavise od kognitivnih funkcija ( dete na odreenom uzrastu ne moe da shvati i prihvati sve zahteve okoline ).Pored zamerki njegovom uenju,Pjae ima velikih zasluga za bolje razumevanje procesa socijalizacije.On istie znaaj kognitivnih funkcija za proces socijalizacije i da se socijalizacija ne moe objasnit principom prostog vezivanja drai i reakcije.Ukazuje na vanost naslea ,kao osnove za razvitak miljenja.Dete nije tabula raza,u koje je mogue utisnuti sve to se eli,nee jednaka nastojanja imati jednak efekat kod sve dece.Postoji interakcija izmeu jedinke i sredine,a ne samo uticaj sredine na jedinku. Socijalno uenje Vrste i oblici socijalnog uenjaSocijalizacija zavisi prvenstveno od socijalnog uenja.Po miljenju veine psihologa postoji vie oblika uenja,a to vai i za socijalno uenje.Pored uenja uslovljavanjem i uenja po modelu,mogue je razlikovati i treu vrstu uenje koje se zasniva na viim kognitivnim procesima. Klasino uslovljavanjeMogue je razlikovati vie oblika uenja uslovljavanjem.Uenje uslovljavanjem koje se zasniva na asocijacijama po dodiru.Prvi je Votson razvio teoriju koja kao osnovu uenja i ponaanja postavlja uslovni refleks.Uenje se sastoji u stvaranju asocijativne veze izmeu jedne fizike drai (S) i reakcije organizma (R) u stvaranju tzv. S-R veze.(Pavlovljevi ogledi sa psima stvorena je asocijativna veza izmeu zvuka zvona i luenja pljuvake.Nema nagrade,to je ,dakle uslovljena reakcija,ali nije instrumentalno uslovljena.)Po Olportu,mnogo sluajeva socijalnog uenja moe se objasniti ovim modelom.Dete ui da govori,kada se stvori veza izmeu sluajno proizvedenih glasova i reakcije odraslih.Takvim uslovljavanjem se objanjava i uenje deteta da se suzdri od ispoljavanja agresivnosti ili uenje deteta na istou.(Ako uradi neto pogreno,reakcija je kazna,a time i neprijatnost.) Ajzenk smatra da je uzrok uzdravanju asocijacijom uspostavljena veza izmeu autonomne reakcije koju izaziva neprijatnost i neeljenog ponaanja.Po njemu se ak i formiranje tzv. moralne svesti moe objasniti kao principom klasinog islovljavanja formiran uslovni refleks.Ako se kod deteta deluje kaznom neposredno posle poinjenog zabranjenog akta, i to se ponavlja dovoljno esto i dovoljno rano,ve pomisao na zabranjeni akt izazvae slinu autonomnu reakciju,formirae se unutranji policajac- unutranji otpor da se uini zabranjeno.Pozivao se na ogled harvardskih istraivaa Solomona i Vejna ( Ostavili tenad da gladuju 24h,odvodili ih u prostoriju sa dve zdele hrane i eksperimentatorom.U jednoj zdeli omiljena hrana- kuvano meso,u drugoj manje omiljena.Kada su im ostavljali da biraju,ili su na omiljenu hranu,ali,kada tene pokua da uzme meso,dobijalo je blag udarac po leima.tene je odustajalo od omiljene hrane i ilo na drugu.Ponavljali su ovo nekoliko dana.Ogled je produen tako to su psi ostavljeni dva dana bez hrane,a onda dovedeni u prostoriju,opet sa dve zdele.U prostoriji nije bilo eksperimentatora ;svi psi su ,kao to su nauili,pourili ka manje omiljenoj hrani.Nje,meutim,nije bilo dovoljno.U drugoj posudi je bila omiljena hrana,ali su kuce oklevale da joj pristupe,iako su bile gladne njukale su ,lajale,cvilile.Bilo je oigledno da je dolo do emocionalne reakcije kod ivotinja.Pratei koliko e se vremena gladne ivotinje suzdravati da uzmu hranu,istraivai su utvrdili da je to vreme razliito od 6 minuta,preko nekoliko asova,do 16 dana,kada su prekinuli posmatranje da pae ne lipe - -muitelji jedni.) Instrumentalno uslovljavanjeNeki autori proces socijalizacije objanjavaju prvenstveno uenjem na principu instrumentalnog uslovljavanja.Takvo uenje se naziva instrumentalnim jer predstavlja sredstvo,instrument,da se neka potreba zadovolji i neki cilj postigne.Ui se zato to se nim novim steenim oblikom ponaanja postie neki cilj,a ne zato to postoji ponavljanjem uspostavljena veza.Dokaz za to se nalazi u rezultatima Skinerovih ogleda sa ivotinjama.(Ogled sa pacovom gladan pacov u kavezu sa polugom ;on pravi razne pokrete i kad dodirne polugu,pada hrana u kavez ; kada se to opet desi,opet hrana ;posle dovoljnog broja ponavljanja,pacov naui da odmah pritisne polugu nauio je da odreeni oblik ponaanja slui kao sredstvo za zadovoljenje potrebe,dakle,on ga je nauio jer je taj pokret instrumentaran,omoguava mu da doe do hrane .)Na vanost ovakvog oblika uenja ukazao je E.Torndajk i kao najvanije naelo uenja oznaio zakon efekta,po kome organizam bre ui one reakcije,kojima dolazi do zadovoljavanja potreba,koje imaju odreen efekat.Da bi dolo do uenja,organizam treba da bude motivisan i aktivan,da je potrebno da neka od njegovih sluajnih reakcija dovede do nagrade i da se takvo nagraivanje odreenih reakcija dovoljno puta ponovi.Tako se stvara odreena veza izmeu drai (nagrade ) i reakcije.Polazei od ovog shvatanja Hal je izgradio svoju teoriju uenja poznatu kao teorija potkrepljivanja.I po njemu,neophodnoi uslov svakog uenja je postojanje neke potrebe ili motiva i zadovoljenje te potrebe.Da bi neki oblik ponaanja bio nauen,on mora da dovede do smanjenja potrebe ili redukcije tenzije.Ako se neka dra ili neka reakcija ,koja dovodi do redukcije tenzije,javljaju dovoljno esto zajedno,doi e do uvrivanja veze izmeu njih organizam je nauio da na odreenu dra reaguje odreenim odgovorom.Na osnovu Halove teorije, Milard i Dolard razvili su svoju teoriju socijalnog uenja, koju su nazvali teorijom imitacije.Razlikuju vie oblika imitacije ,svodei sve te oblike na uenje uslovljavanjem.Jedan od oblika je situacija kada je ponaanje jednog pojedinca dra za drugog.Ponavljanjem se ui da se postupa kao i model.Svoju koncepciju ilustruju primerom sa dva mla deaka,brata,koji ele bombone.Stariji(model) je ve nauio ranije da e kada uje pribliavanje oca,potrati prema vratima i dobiti bombonu,jer to otac redovno ini.Ako drugi deak i sam,kad vidi da njegov brat(model) tri,takoe potri ka vratima i takoe dobije bombonu(nagradu od oca),on e posle nekog vremena nauiti ponaanje,koje je bilo ve ponaanje modela.I Masen takav oblik uenja smatra glavnim nainom socijalizacije (majka ui dete da se ponaa utivo,da pere ruke i slino,tako to ga nagrauje priznanje,pohvala,poklon );sve to dovodi do zadovoljstva je sredstvo socijalizovanog oblika ponaanja.Uenje na principu instrumentalnog uslovljavanja je,ne samo u detinjstvu, nego celog ivota, vaan nain socijalizacije.Pri ovom,vanu ulogu ima transfer uenja : nauen ponaanje se proiruje i na druge,sline situacije.Reagovanje na dra javlja se i u vezi sa slinim draima.Mogue je i da ponaanje koje je drutveno nepoeljno ,ako bude dovodilo do nagrade,postane karakteristino za pojedinca( siledijsko ponaanje ako dovodi do neke nagrade,recimo do ugleda meu vrnjacima ; dete, koje se baca po podu,da bi mu ispunili elju,a roditelji mu je ispune,postae mu takvo ponaanje uobiajeno).ak i ponaanje, kojim je mogue izbei kaznu,moe biti instrumentalno ponaanje.Mogue je nauiti odreeni oblik ponaanja,jer se,upranjavajui ga,izbegavaju negativne sankcije.U tom sluaju postoji takoe uenje potkrepljavanjem,ali negativnim. Opservaciono ili vikarijsko uslovljavanjePoseban znaaj za objanjavanje procesa socijalizacije imaju istraivanja koja je ezdesetih godina vrio Albert Bandura sa saradnicima,koji smatra da je za socijalizaciju posebno vaan oblik uenja uslovljavanjem,koje on naziva vikarijanskim (pomonim ili posrednim) ili opservacionim (uenjem na osnovu posmatranja tueg ponaanja) uslovljavanjem.Takvo uenje postoji kada se stiu novi oblici ponaanja samo na osnovu posmatranja ponaanja drugih,bez uvebavanja i uenja ,bez neposredne nagrade,samo direktnim podraavanjem ponaanja nekog modela.Takvim uenjem se stiu i oblici drutveno poeljnog,ali i drutveno nepoeljnog ponaanja.(Za potvrdu ovog shvatanja,pozivaju se na oglede koje su izveli,naroito na oglede sa sticanjem agresivnog ponaanja.U jednom takvom istraivanju formirano je nekoliko grupa dece.Sva su gledala film u kome model junak- izraava agresivno ponaanje,fiziko i verbalno.Taj film je napravljen u tri verzije.Jedna grupa gleda film u kome glavni junak biva kanjen,druga grupa film u kome junak dobija nagradu,a trea varijantu u kojoj nema posledica,ni pozitivnih,ni negativnih.Na osnovu posebnog testa,istraivai konstatuju da sve tri grupe podravaju posmatrane oblike agresivnog ponaanja,ali na razliit nain.Najvie podravaju deca koja su gledala film u kome je takvo ponaanje nagraeno ili nije kanjeno i da agresivno ponaanje vie izraavaju deaci ; po onome to su zapamtili,nije bilo razlike.)Ovim istraivanjem on eli da pokae da treba razlikovati znanje o nekom ponaanju od primene tog znanja.Posmatrano ponaanje postae sopstveno ponaanje tek ako bude potkrepljeno,tj. ako subjekt uoava da je tue ponaanje nagraeno i da i on moe to da dobije. 2. Uenje po modeluPonaanje koje je steeno na osnovu ugledanja na ponaanje drugih osoba vaan izvor socijalnog ponaanja.Odrasli namerno i sistematski nastoje da obezbede da deca podraavaju njihovo ponaanje.(Posmatranje jedne subkulture u Gvatemali majke devojicama daju minijaturne upotrebne predmete,da bi njima radile to i majka,oevi vode deake u lov i ue ih ; i u zapadnoj kulturi mnoge igrake su minijatura raznih upotrebnih predmeta i orua kojima se deca igraju i podraavaju aktivnosti odraslih.)U vaspitanju uenje po modelu ima veoma vanu ulogu.U dejoj literaturi sreu se dobri i loi junaci,preko kojih se izraavaju socijalne norme koje se socijalizacijom ele nametnuti deci.ak i kada ne postoji namera,tue ponaanje esto postaje model sredstva masovne komunikacije (mnogi autori smatraju da ta sredstva danas imaju veoma veliku ulogu u formiranju socijalnog ponaanja,da ak imaju vei uticaj nego roditelji i kola).Bandura : Svi oblici uenja po modelu su u osnovi jedan isti oblik uenja (uenje opservacionim uslovljavanjem.Ovo ne misle svi autori.Opravdano je govoriti o tri oblika uenja po modelu identifikaciji,imitaciji i uenju uloga.Uenje identifikacijom je posebna vrsta uenja,jer kod tog uenja postoji vana uloga motivacionih i emocionalnih faktora ( na emocionalnoj osnovi zasnovana povezanost sa modelom). Osobine identifikacije :Identifikacija je usvajanje sloenih,integrisanih oblika ponaanja (do kojih se dolazi bez posebnog treninga i bez direktnog nagraivanja manifestovanog ponaanja)Postoji lina vezanost za model,pozitivan emocionalan odnos prema modeluUsvojeni oblici ponaanja su trajni Osobine imitacije :Usvajanje specifinih oblika ponaanja ( opservacijom,bez treninga i nagraivanja )Ne mora da postoji emocionalna vezanost za modelUsvojen segment ponaanja moe da se upranjava samo u toku ogranienog perioda vremena Uenje identifikacijomMnoge sloene reakcije,sistemi ponaanja,osobine linosti,nisu rezultat neposrednog potkrepljivanja ; esto se takve osobine pojavljuju spontano,bez neposrednog uvebavanja i bez svesne namere.U takvim sluajevima obino se govori da su te osobine steene identifikacijom sa nekom osobom.Zasluga je Frojda to je prvi ukazao na postojanje takvog spontanog ugledanja na nekog uzora,pri objanjenju identifikovanja deaka sa ocem,u smislu oslobaanja edipalnog kompleksa.Do identifikacije dolazi iz straha od agresije,pa se ova vrsta identifikacije naziva odbrambenom identifikacijom.O njoj su govorili i drugi autori (Vajting),po kome dete zavidi nekoj osobi na statusu i to joj vie zavidi,jae e nastojati da se ponaa kao ona.Kaganovo objanjenje je slino,samo on istie da je izvor identifikacije elja da se ima status drugoga,ne toliko iz zavisti,koliko zbog tenje da se ima mo,koju ima uzor.Druga vrsta identifikacije je razvojna identifikacija(anaklitika ).Vei broj autora sutinu identifikacije uopte vidi u ljubavi prema modelu,potovanju prema njemu i emocionalnoj vezanosti za model.Majka zadovoljava potrebe deteta,zato se ono emocionalno vezuje za nju,a zato podraava pojedine oblike ponaanja majke.(Maurer).Uloga verbalnog ponaanja majka tepa detetu,proizvodi odreene glasove,dete te glasove podraava,i samo to podraavanje izaziva u njemu zadovoljstvo,jer stvara situaciju sigurnosti (dete to doivljava kao prisutnost majke).Postojanje razvojne identifikacije treba traiti tamo gde postoji trajna vezanost modela i subjekta,a ne samo kratkotrajni odnosi (po nekim autorima).Empirijsko istraivanje procesa identifikacije je teko,jer se identifikacija ne moe neposredno posmatrati.Potrebno je nai objektivno uoljive pojave kojima je mogue potvrditi postojanje identifikacije sa nekim modelom i meriti obim te identifikacije.Istaivai su pokuali na vie naina,pokuali su to polazei od koncepcije da identifikacija predstavlja usvajanje globalnih oblika ponaanja.Nastojali su da utvrde slinosti izmeu ponaanja modela i ponaanja subjekata, koji se identifikuje sa modelom u odreenim oblicima ponaanja izraavanje,pokreti.Drugi je postupak utvrivanja identifikacije ne na osnovu traenja objektivne slinosti,nego na osnovu ocenjivanja slinosti sa modelom. (reavanjem testova linosti- problem,jer je to mogue tek sa starijom decom).Trei je postupak utvrivanja slinosti u shvatanjima o ulogama,vrednostima i stavovima.Pretpostavlja se da tamo gde imamo identifikaciju,imamo i sline stavove i vrednosti.(problem teko je uporeivati stavove i vrednosti odraslih i dece ; nekada je teko utvrditi uzroke slinosti,dokazati ih.) (Empirijskim istraivanjima pokuavali su da provere postojanje svake od ovih vrsta identifikacije.Istraivanje Miela i Grusekove sa predkolskom decom,koja su podeljena u dve grupe.Sa jednom je nastavnica postupala izrazito ljubazno,a prema drugoj je imala nezainteresovan stav.Posle je pred njima demonstrirala jednu igru.Onda su deca ostavljena da sama izvode igru.Utvreno je da su deca,sa kojima je postupano srdano,vie podraavala nastavnicu od dece iz druge grupe.Dokaz da je na ugledanje dolo kada je postojala emocionalna veza.I jedno ranije istraivanje Bandure i Hjustonove daje sline rezultate.I tu su deca predkolskog uzrasta podeljena u grupe,prema kojima se razliito ponaalo.Deca su u igri,kasnije,ponavljala pokrete osoba koje su prema njima izraavale prijateljski odnos).

Uenje imitacijomImitacijom se objanjava slinost u ponaanju lanova pojedinih grupa,zajednica kao i uopte pojava konformiranja u ljudskom drutvu.(konformiranje podeavanje,prilagoavanje ).Po Gabrijelu Tardu ,drutvo je u sutini imitacija (odvija se pod delovanjem slika u glavama onih koji imitiraju,a te slike nastale su na osnovu opaanja modela.Mnogi autori izvor imitacije vide u instinktima.Po njima,meu ostalim nasleenim tendencijama za odreene oblike ponaanja,postoji i instnkt za imitacijom,koji je vaan za odranje jedinke,da bi usvojila oblike ponaanja za savladavanje prepreka u prirodi i kontaktu sa drugim ljudima.Neki autori,kao to je Mek Dugal,posmatrajui kako deca uspevaju da relativno precizno podraavaju glasove modela i naue govor ma koje sredine,smatra da je to podraavanje mogue objasniti empatijom,u ijoj osnovi lei automatska motorna mimikrija.( - , , )( , . .. ).U procesu opaanja ukluuje se automatsko motorno podraavanje pokreta koje vri posmatrani objekat.Slino je i objanjenje tzv. ideomororne aktivnosti kod Demsa,po kome, ideja o nekoj akciji sama po sebi podstie na izvrenje akcije.Mi uvek imamo impuls da uinimo ono to vidimo da neko drugi ini.(Ja prekrstim ruke,ak takoe.)Bihejvioristi ovu pojavu,kao i svaku drugu,pokuavaju da objasne uslovljavanjem.Dete e ponoviti svaku akciju nekoga drugoga,ako se stvori asocijativna veza izmeu tueg akta i akta deteta,ako je to ono sluajno uinilo.Kritika ovog stava navodi da je nemogue tako objasniti sticanje novih reakcija,ve bi dete moglo da naui samo ono,to je na neki nain ve na njegovom repertoaru.Mnogi autori pojavu imitacije pokuavaju da objasne pojmom operacionalnog ili instrumentalnog uslovljavanja.U poetku sluajan oblik ponaanja,ako bude potkrepljen dovoljno puta,usvojie se kao sopstveni oblik ponaanja.Imitacijom je mogue usvojiti neke oblike ponaanja,koje ispoljava neki posmatrani model.To potvruju mnogim ogledima.Bandura i saradnici misle da kao modeli ne deluju samo roditelji,nego i razliite osobe iz deje sredine,kao i mediji.1.Posmatranjem ponaanja modela mogue je izazvati inhibitorne i desinhibitorne efekte.To znai da e u sluajevima gde se model uzdrava od nekog oblika ponaanja (na primer,agresivnog ),i subjekti izloeni modelu e pokazivati inhibiciju takvih impulsa ; i suprotno,ako model izraava nekontrolisano ponaanje, i posmatrani subjekti e ispoljiti ne samo takvo ponaanje,nego i druge oblike,koje su do tada kontrolisali.Da ponaanje modela moe imati ovakve efekte i kod odraslih ,pokazuju ogledi Valtera i saradnika : Subjekti,odrasle osobe,uestvuju u prouavanju pamenja.Reeno im je da pomau u prouavanju efekata kanjavanja na uenje.Za svaku greku,treba da daju elektrini ok.Ispitanici,po dogovoru,daju pogrene odgovore,to subjekti ne znaju.Onda se jednoj grupi subjekata prikazuje film sa agresivnim sadrajem,a drugoj,kontrolnoj,film bez agresivnosti.Posle ponovo svi oni,iz obe grupe ,treba da daju elektrookove ispitanicima koji gree.Pokazalo se da su subjekti,koji su gledali agresivnost,davali jae okove,dakle,posmatranje agresivnosti je imalo desinhibitorni efekat.2.Do inhibitornih i desinhibitornih efekata dolazi na osnovu posmatranja odreenih oblika ponaanja,ak i kada se ne uoavaju posledice takvog ponaanja,ali,jo vie kada se uoavaju pozitivne posledice.(Posmatranje slobodnijeg seksualnog ponaanja izaziva slobodnije ponaanje kod posmatraa ; oni ,koji posmatraju krenje zabrana,i sami kasnije u veem stepenu kre zabrane,a jo vie kada vide da model za ispoljavanje krenja zabrana nije kanjen,nego ak i nagraen.)3.Imitacijom je mogue i da doe do manifestovanja ranije nauenog ponaanja,a koje nije u meuvremenu manifestovano.(Osoba koja je napustila lokalni nain govora,kada doe u rodni kraj,brzo prihvata stari nain.)Na sve tri kategorije ponaanja,do kojeg dolazi imitacijom,utiu,prema Banduri i Valtersu,odreeni faktori :Posledica ,koju posmatrano ponaanje modela ima za model :ak i posledice,koje se ne mogu neposredno osmotriti,ali o kojima je mogue zakljuivati,utiu na imitaciju (ogled sa decom i filmovima)Karakteristike osoba koje posmatraju ponaanje modela :Vie e podravati model osobe ,koje nemaju dovoljno samopouzdanja, nesamostalne, kao i osobe,koje su ve ranije imale uspeha manifestujui ponaanje koje je ispoljio model. Odreena emocionalna stanja :Subjekti, dovedeni u situaciju emocionalne uzbuenosti (stresa), vie menjaju svoje sudove. Uenje uenjem uloga Ova vrsta uenja je posebno sloen proces,veoma est i vrlo vaan za socijalizaciju.Uloga se definie kao oekivano ponaanje vezano uz odreeni status.Takvo ponaanje je vano i za drutvo i za pojedinca.Za drutvo jer se tako usklauju aktivnosti lanova drutva i lanova grupa,a za pojedinca,jer mu omoguava da se lake snae u raznim situacijama,znajui ta se od njega oekuje.Veliki deo vaspitanja sastoji se u sticanju znanja o tome kakvo se ponaanje oekuje od osoba u razliitim situacijama i na razliitim poloajima.Takvo uenje je u velikoj meri ugledanjem na ponaanje nekoga,ko ima poloaj koji elimo da steknemo. Prema Serbinu i Elenu,ovo uenje ima sledee karakteristike,koje ga razlikuju od ostalih oblika :Pri njemu se ne ue pojedine reakcije,nego organizovani sistemi ponaanjaUloge imaju uvek interakcioni karakter uvek su komplementarne sa nekom drugom ulogom (Uei ih treba uiti i ove druge komplementarne uloge) Oni daju primer uenja dramaturkih uloga,nije dovoljno samo nauiti rei,nego i postupke i akcije. Sikord i Bekmen navode vei broj faktora,koji olakavaju ili oteavaju ovaj oblik uenja :jasnoa o oekivanom ponaanju,koje se vezuje uz odreenu poziciju (lake se usvaja povaanje tamo,gde su uloge jasno definisane )saglasnost meu lanovima drutva o tome kakvo se ponaanje oekuje uz odreeni poloaj(gde postoji saglasnost ,lake se uoava odreeno ponaanje vezano uz odreeni poloaj; u patrijarhalnom drutvu se lake usvaja ponaanje vezano za pripadnost enskom polu,nego tamo,gde su shvatanja pomeana sa novijim.)Lake e se nauiti ponaanje vezano uz odreeni poloaj tamo ,gde se svi slau da neka osoba zaista ima odreeni poloaj i ima pravo na takav poloaj i svi postupaju u skladu sa tim (ako se sa detetom postupa as kao sa malim,as kao sa odraslim,to mu oteava sticanje uloge vezane za taj poloaj).Sticanje uloga e biti olakano,ako je shvatanje o oekivanom ponaanju vezano uz odreeni poloaj usklaeno sa shvatanjem o ponaanju vezanom uz komplementarni poloaj (tee e se usvojiti shvatanje da je ena ravnopravna,ako se smatra da mukarac ipak treba da bude gazda u kui).Pervazivnost uloga, tj. pojava da se ponaanje vezano uz poloaj izraava u velikom broju odnosa i prilika ( uloga nastavnika je,recimo,pervazivnija,proima vei broj njegovih aktivnosti,od uloge radnika.)Motivisanost da se odreeno ponaanje,vezano uz neki poloaj,usvoji (ako se neki status eli,bre i lake e se usvojiti i ponaanje vezano uz njega.) Uenje uvianjemO uenju uvianjem kao vrsti uenja,u strunoj literaturi relativno se malo govori.Istraivai su ukazivali na vanost kognitivnih elemenata u uenju.Pre svih je to uinio Edvard Tolman,koji je smatrao da uenje nije jenostavno S-R veza,ve se uenje u sutini sastoji u znanju o odreenim odnosima izmeu drai.( I ivotinja,dada ui da prolazi kroz lavirint,ui raspored pojedinih mesta,kognitivnu mapu ;uida odreeno ponaanje,da odreeni znak predstavlja sredstvo za odreeni cilj uenje je ,prema tome,razumevanje znaenja znakova.)Sigurno je da kod oveka kognitivne funkcije pri uenju imaju jo vei znaaj,odnosno,da je pri uenju oveka angaovanje viih kognitivnih funkcija ukljueno u sticanje novih oblika ponaanja.Na znaaj kognitivnih procesa,a posebno uvianja pri procesu uenja,ukazuje getaltistika teorija.Oni su ukazali da uvianje ne poiva na mehanikim asocijacijama i da i kod viih ivotinja ve postoji uenje putem uvianja.To je dokazano poznatim Kelerovim ogledima sa impanzama.Uoava se da to nije nijedan od pomenutih naina uenja,ve novi oblik,uenje putem reavanja problemskih situacija i uvianja odnosa.Takvo uenje karakterie :- Da do uspeha dolazi naglo,odjednom - Da se,poto je jednom reen problem,pokuavanje vie ne ponavlja Da se naeno reenje koristi ne samo u istim,nego i u slinim situacijama ( Situacija se vidi na nov nain,delovi situacije vide se u novim odnosima upravo usled toga dolazi do sticanja novog naina ponaanja i reenja problema.)Vano je istai da se ne moe smatrati da je svako uenje u koje su ukljueni kognitivni procesi ,samim tim uenje koje nije na principu uslovljavanja.Kod svakog uenja prisutni su kognitivni procesi u izvesnoj meri,ak i kod ivotinja.Mogu i vii kognitivni procesi kod oveka da budu ukljueni u proces uenja,a da je ipak takvo uenje na principu asocijativnog uslovljavanja.Kada dete ui da kae hvala,ono to ini pre svega zato to se uz takvu reakciju vie puta ponavlja nagrada.Ono tek kasnije uvia vezu izmeu odreenog ponaanja i posledica tog ponaanja.Uenje uvianjem postoji kada je uoavanje odnosa sutina uenja,kada efekata uenja ne bi bilo bez korienja viih kognitivnih funkcija. O uvianju govorimo tek kada su nalaenje relacija i apstraktno miljenje osnova socijalnog ponaanja.(Dobar procenjiva ljudi iz odreenih znkova zakljuuje o odreenim osobinama ljudi i prema tome podeava ponaanje prema njima.)Vanost viih kognitivnih procesa socijalizacije najizrazitije prikazuje Pijae u objanjavanju sticanja moralnog ponaanja.Postepeno razvijanje moralne svesti dokazali su sistematskim istraivanjima Pijae i Kolberg.( Prouavajui proces moralnog suenja Pijae je zahtevao od dece razliitog uzrasta da ocene koja je od devojica,iji se postupci saoptavaju u priama dobro,a koja nevaljalo dete.Prva pria je o Mariji,koja je elela da obraduje majku vezom,ali nije znala da dobro koristi makaze,pa je napravila veliku rupu na svojoj haljini.Druga je o Margareti,koja je jednom,kad je bila sama,uzela makaze da se poigra i napravila malu rupu na haljini.)Ova ispitivanja su pokazala da deca na uzrastu do 9 godina ne mogu da ocenjuju namere i da,donosei moralne sudove,uzmu u obzir intenciju (nameru) onoga koji je neto uradio.Mlaa deca su odgovarala da je vie nevaljala Marija,jer je napravila veu tetu.Tek deca iznad 8 god. uzimaju nameru u obzir,pa kau da je Marija,iako je napravila veu tetu,bolja,jer je imala dobru nameru.Na raznim uzrastima postoje razliita shvatanja ; na mlaem uzrastu postoji moralnost koja se zasniva na shvatanju da je potrebo pokoravati se odreenim propisima,koje je neko postavio(heteronomna moralnost).Moralno je ono to mora da se uradi,a nemoralno ono,za ta sledi kazna.Tek kasnije se razvija moralnost,pri kojoj se postupci ocenjuju prema sopstvenim merilima(autonomna moralnost).Kolberg je zakljuio da razvitak moralnosti traje due i najvia faza razvitka,tek kod adolescenata ,je u izgradnji sistema optih pravila na osnovu kojih se ocenjuju pojedinani sluajevi,a taj sistem je lina savest.Takvo ocenjivanje mogue je samo korienjem viih kognitivnih funkcija. Nagraivanje i kanjavanjeMnogobrojni rezultati pokazuju da je nagraivanje efikasnije sredstvo socijalizacije od kanjavanja.Razlozi :Nagraivanje ima jai efekatNagraivanje ima trajniji efekatNagraivnjem se redovno stiu novi naini ponaanja,a kanjavanjem se prvenstveno postie uzdravanje od neeljenog ponaanja i to samo dok pretnja kaznom trajeNagraivanje ima pozitivan efekat na razvitak linosti razvija oseanje sopstvene vrednosti,sigurnosti u sebe,aktivnost i kreativnost ; kanjavanje,meutim,redovno izaziva frustraciju,a moe imati suprotan efekat na linost.Kanjavanje se ipak veoma esto koristi u procesu socijalizacije i dece i odraslih.Njime se slue roditelji,nastavnici i drutvo u celini.Eksperimentalno istraivanje delovanja kanjavanja,sa ivotinjama : U ogledu su dva pacova u Skinerovom boksu vebana da naue da pritisnu polugu.Potkrepljivani su hranom.Poto su nauili pokret,jedan od pacova je kanjavan udarom struje, kad bi dotakao polugu.Drugi je samo ostajao bez nagrade,nije dobijao hranu.Rezultat je bio da je pacov,koji je kanjavan,ispoljavao naueno ponaanje,ali slabim pokretima.Kanjavanje nije smanjilo manifestovanje broja nauenih rakcija koje su kanjavane, u odnosu na one,koje nisu nagraivane.Konano,efekat kanjavanja pokazao se slabijim nego to se oekivalo.Efekat kanjavanja zavisi prvenstveno od dva faktora : 1) Od toga koliko je jaka motivacija organizma koji se kanjava i 2) Od toga,da li postoji ili ne postoji alternativa za neeljeno ponaanje,a kojim bi bilo mogue zadovoljiti motiv. U sluajevima kada deluju ova dva faktora,ponaanje,koje se nastoji otkloniti kanjavanjem sporo se gubi i dugo zadrava,kao ponaanje koje nije ni nagraivano ni kanjavano.Kada nema delovanja ova dva faktora,rezultati kanjavanja su mnogo efikasniji.Istraivanja Postmana i Disa pokazuju da je u sluaju kada nema jake motivacije da se neto uini,i blago kanjavanje dovoljno da se otkloni neeljeno ponaanje.Ne samo kanjavanje,ve i pretnja kanjavanjem,smatraju mnogi autori,je efikasno.(Pretnja kanjavanjem slui da bi se predupredilo javljanje nepoeljnih oblika ponaanja pretnja kaznom za nedozvoljenu brzinu). Sigurno je da ima mnogo prestupa i mnogo kanjavanja,ali bi ih bilo vie da nema pretnje kaznom.Efekat kazne i pretnje njome moe se objasniti tako to ponaanje drugih slui kao model ponaanja,dakle,postoji uenje na osnovu imitacije.Kanjavanje kao sredstvo socijalizacije nemogue je izbei.Mnoga istraivanja su posveena prouavanju uticaja pojedinih faktora na efekat kanjavanja.Ti faktori su : karakteristike kazne,intenzitet,frekvencija,doslednost i vremenski raspored kanjavanja,zatim,priroda odnosa osobe koja kanjava i osobe koju kanjavaju,od uslova u kojima se kazna primenjuje i drugih.Intenzitet : Ispitivanja sa ivotinjama su pokazala se sa promenom intenziteta od slabije ka jaoj kazna pokazuje sukcesivno kao neefikasna,delimino supresivna(supresija spreavanje) i potpuno supresivna. Vremenski razmak izmeu izraavanja neeljenog ponaanja i kazne ukoliko je razmak vei,efikasnost kazne je manja.(Ako se kanjavanje primeni dok neeljeno ponaanje jo nije zavreno,kao reakcija na kaznu javlja se oseanje anksioznosti ; kasnije,slabi.Pokazala istraivanja sa ivotinjama i sa decom.)Korienje govora i kognitivnih funkcija znaajno utiu na menjanje ponaanja.Zato se rezultati istraivanja na ivotinjama ne mogu bez posebne provere primeniti na ljudsko ponaanje.Ogledima je utvreno da verbalna uputstva utiu na usmeravanje panje,na menjanje motivacije i olakavaju uenje uzdravanja od odreenih oblika ponaanja.( Ako se u ogledu deci kae da ne smo da ne smeju da dotaknu neku igraku,nego da ne smeju ni da ele da je dotaknu,jer bi to bio lo postupak,uzdravanje od nekog ponaanja e biti daleko vee.Dakle,angauju se kognitivne funkcije ,jer subjekt lake postaje svestan opte zakonitosti ponaanja u vezi sa zabranjenim postupkom.)O efektu fizike kazne ima mnogo diskusije u literaturi.Istraivai se slau da je intenzivno fiziko kanjavanje dece nepoeljno i da ima negativne efekte i to dvostruke : 1) Dovodi do anksioznosti ali i do 2) interferencije (uzajamnog dejstva) sa korienjem verbalnih uputstava koja su imala za cilj kontrolu ponaanja.Na pitanje da li treba detetu prvo objanjavati,pa ga kanjavati ili obrnuto,psiholozi odgovaraju da je efikasnije primeniti blagu fiziku kaznu,a onda objasniti zato je do nje dolo.Efekat kanjavanja zavisie od otrine kanjavanja i frekvencije primene kazne.Ukoliko postoji dobar,srdaan odnos izmeu roditelja i dece,kazna e biti efikasnija,ako je samo povremena i umerena.Efikasna je ne zato to izaziva bol,nego jer dete vidi da je roditelj nezadovoljan.

Agensi i izvori socijalizacije Socijalizacija je socijalno uenje,koje se ostvaruje u sadejstvu(interakciji) sa drugim osobama.To ukazuje na postojanje i delovanje faktora preko kojih se socijalizacija ostvaruje,takozvanih agensa ili posrednika socijalizacije.Agensi socijalizacije su najee osobe kojesvesno i namerno utiu na formiranje ponaanja deteta i sa kojima je dete u trajnoj i afektivnoj (oseajnoj) vezi : Roditelji i nastavnici.Prenosnike drutvenih shvatanja i normi predstavljaju i razne drutvene institucije,mediji,recimo. Agensi socijalizacije PorodicaSkoro svi autori se slau da su uslovi porodinog ivota.naroito u prvim godinama detinjstva,odluujui za formiranje linosti.Dete je otac oveka,kae Frojd.On i drugi psohoanalitiari istiu znaaj porodice nain na koji roditelji,nagraujui ili kanjavajui,nastoje da postignu da dete usvoji drutvene norme odreuje ne samo norme ponaanja deteta,nego odreuje i njegovu linost.Mnogi autori ,pod njihovim uticajem razmatraju znaaj aktivnosti u vezi sa zadovoljavanjem dejih potreba : Nainu zadovoljenja potrebe deteta za hranjenjem i postupku navikavanja na istou.Raspravljaju da je za razvitak linosti vano da li se dete doji i koliko dugo.Po nekim autorima,rano prekidanje dojenja dovodi do formiranja tzv.oralnog pesimizma,a kasno prekidanje do tzv.oralnog optimizma.(Ovo nije dokazano,mada su neka kasnija istraivanja to donekle potvrdila.)to se tie uticaja postupka u navikavanju deteta na istou i uspehu u tome,po Frojdu,od neuspeha ili uspeha da dete preovlada bez posebnih tekoa ovaj period,zavisi javljanje ili nejavljanje karakteristika tzv.analnog karaktera.Dete,koje nije potpuno preovladalo taj stadijum,imae osobine kao to su pedantnost,tvrdoglavost,krtost.(Dalja istraivanja nisu ovo potvrdila.)Dalje se u strunoj literaturi naglaava da je za razvitak budue linosti deteta najvaniji momenat oseanje sigurnosti,oseanje deteta da ga roditelji vole i brinu o njemu.Nisu toliko vani pojedini postupci,koliko opti odnos i opta atmosfera u porodici.Nedovoljna briga i nedostatak ljubavi uzroci su pojave drutveno nepoeljnih osobina agresivnosti,povuenosti,pasivnosti.Razmatrajui znaaj opteg odnosa prema detetu,kao posebno vani za proces socijalizacije istiu se dva odnosa : 1) srdaan odnos prema detetu,nasuprot hladnom odnosu i 2) omoguavanje slobodne aktivnosti detetu(permisivnost),nasuprot strogom ograniavanju njegove aktivnosti(restriktivnost).Tamo gde postoji srdaan odnos,kao najefikasniji nain socijalizacije pokazuje se korienje tzv.psiholokog kanjavanja,tj.povremenog uskraivanja ljubavi.Pokazalo se,meutim,da ova tehnika kanjavanja deluje vie na javljanje oseanja krivice,nego na oblikovanje ponaanja,na javljanje samokritinosti ukoliko je dete uinilo prestup.Pri tom,vanu ulogu ima i korienje kognitivnih momenata,ubeivanje i apelovanje(oznaavanje pojedinih postupaka kao negativnih,izjave to je loe,imaju izrazit efekat.)to se tie davanja vee ili manje slobode aktivnostima dece,stavovi su razliiti.Neki autori smatraju da je najbolja kombinacija strogosti i srdanosti,to e postii da deca budu utiva i ista,ali e pokazivati manje kreativnosti i manje nezavisnosti.Prilino je jedinstveno miljenje da potpuna tolerantnost ne daje uspene rezultate u socijalizaciji.Ako nema nikakve kontrole,ak i u sluaju srdanog odnosa,posledica e biti slabo kontrolisanje sopstvenih impulsa kod deteta.Ako,meutim,uz permisivnost ide odbacivanje deteta,verovatno e dete pokazivati antisocijalno ponaanje.Roditelji imaju mo i oni se doivljavaju od deteta kao osobe koje sve mogu.Zato roditelji ne bi trebalo da budu preterano restriktivni prema detetu,jer samim svojim poloajem izazivaju kod deteta podraavanje njihovog ponaanja,oni su model za dete.Kao najuspeniji nain socijalizacije istie se naizmenino izraavanje ljubavi za dete i uskraivanje izraavanja ljubavi.Dete treba da zna da ga vole,ali i da oseti kada pogrei da mu se ljubav uskrauje.Proces socijalizacije je otean ako se detetu dozvoljava da radi ta hoe,ako se ne kanjava nikada takvo dete postaje sebino.Nedovoljno izraavanje ljubavi dovodi do razvijanja nezainteresovanosti za sredinu i drutvo,a esto i do agresivnosti.Negativno deluje i nedoslednost roditelja.Kada na neeljeno ponaanje reaguju nekada kaznom,a nekada ne reaguju ili nagrade dete,ono e verovatno postati nesigurno.Jedan od naroito razmatranih faktora je odnos izmeu roditelja.Nesklad izmeu roditelja dovodi do javljanja konflikata i u samom detetu ; on dovodi do ljubomore,sebinosti,oseanja nesigurnosti.Vanost dobrih odnosa meu roditeljima zavise i od toga,da li su brakovi roditelja oca i majke bili sreni.Drugi faktor u vezi sa porodicom jeste nepotpuna porodica.Nepotpuna je ona porodica u kojoj nedostaje jedan od roditelja,bilo usled smrti,bilo usled razvoda.Meu delikventnom omladinom je dva puta vie dece iz nepotpunih porodica.Naroito negativan uticaj ima na decu izmeu 8 10 godina,nego na stariju.Porodica utie na socijalizaciju i razvitak linosti ne samo u ranom detinjstvu,nego i kasnije,u periodu adolescencije,koji je posebno osetljiv, na prelazu iz potpune zavisnosti od roditelja u relativnu samostalnost.Zato odnos roditelja u tom periodu treba da bude dobro odmeren i paljiv,da ne bi izazvali protest,koji e se izraziti kroz agresivnost ili povlaenje u sebe. kola Vaan faktor socijalizacije jeste kola,iz vie razloga : Dolazak u kolu je prelazak u novu sredinu sa novim zahtevima ; ulazi se u nove odnose sa novim osobama ; nastavnici predstavljaju za dete uzore,koje ono podraava i preko kojih usvaja shvatanja i stavove ; to drutvo preko kole nastoji da razvije kod dece odreene osobine,a sprei razvijanje nekih drugih ; to je uticaj na dete sistematski i organizovan ; to je uticaj kole na dete u dugom periodu.Dete,uavi u kolu,mora da prihvati mnoge nove oblike ponaanja.Za uspeh socijalizacije vano je da postoji srdaan odnos nastavnika prema uenicima,ali ne izrazito emocionalno angaovanje,ve neki oblik srdane objektivnosti,jednaka zainteresovanost za sve uenike.Efekat socijalizacije u kolskim uslovima zavisi od mnogih faktora,kao to su : Line osobine nastavnika,odnos nastavnika prema ueniku,njegova pedagoka umenost,odnosi meu uenicima i mnogi drugi. Organizacija kolskog ivota moe da bude zasnovana na 1) autoritarnosti ili 2) na demokratskim odnosima meu svim uesnicima u nastavnom procesu.Drugi vaan momenat u organizovanju kolskog ivota je orijentacija: 1) doslovno usvajanje nastavnog gradiva ili 2) razvijanje spremnosti za samostalno miljenje i reavanje problema.Nastavnici kao linosti predstavljaju i naglaavaju odreene vrednosti i time utiu na uenike.Uticaj nastavnika,pokazuju neka ispitivanja,u znatnoj meri zavisi i od njegovog drutvenog poloaja.Naalost,sa razvitkom privrede u razliitim zemljama po pravilu ide i smanjivanje drutvenog ugleda nastavnikog poloaja.To ima svoje negativne posledice i u selekciji nastavnikog kadra i u uticaju koji nastavnici imaju na svoje uenike,ak i onda kad su nastavnici izrazito pozitivne linosti.Preko sadraja nastave prenosi se sistematski odreeno gledanje na svet i drutvo.Nastavni programi su svesno izraeni u skladu sa shvatanjima vodee politike i drutvene snage u drutvu.Mnoga ispitivanja pokazuju da postojei kolski sistem ima razliit uticaj na razliite kategorije uenika.kola je,po pravilu,orijentisana prema uenicima srednjih sposobnosti.Zato ona ima u izvesnoj meri negativan uticaj i na one sa niim,kao i na one sa najvie razvijenim sposobnostima.kola je naroito teka za uenike sa posebnim problemima.Za uspeh socijalizacije u koli znaajna je i domaa sredina uenika.Deca iz razliitih sredina gledaju razliito na kolu i nastavnike.Ona,koja su u domaim uslovima,bolje pripremljena,lake e se snai.Dalje se naglaava i znaaj odnosa roditelja prema koli.Na poetku kolovanja kod veine roditelja i uenika odnos prema koli je pozitivan.Ako dete ne bude uspeno,esto se menja stav i njegov i roditelja prema koli.U dananje vreme uticaj kole je manji i na proces socijalizacije utie,pored porodice i kole,posebno veliki uticaj imaju vrnjaci i masovna sredstva komunikacije. Vrnjaci Mnogi autori istiu da vrnjaci znaajno utiu na formiranje linosti u detinjstvu i mladalakom dobu,neki tvrde,ak vie od kole,a odmah posle roditelja.Grupe vrnjaka,po Hevigharstu,imaju nekoliko funkcija u razvijanju linosti deteta i mladog oveka : Da se dete razvija kao i druga deca tog uzrasta,omoguavaju razvijanje novih vrednosti i socijalnih stavova ,omoguavaju postizanje line nezavisnosti,doprinose razvijanju normalno socijalno ponaanje i uopte,osigura normalan razvitak mladog oveka.Pijae u druenju sa vrnjacima nalazi izvor autonomne moralnosti.Uticaj vrnjaka se ostvaruje postepeno.Na ranom uzrastu dete jo nije spremno za zajedniku aktivnost sa vrnjacima,do tree i etvrte godine,kada se stie sposobnost za zajedniku igru.U tom dobu vrnjaci jo nemaju veeg znaaja na formiranje ponaanja deteta.To se deava tek kad dete poe u kolu.U koli dete eli da bude prihvaeno i zato mora da razvije odreene osobine,koje e tome doprineti.Prihvatanje od strane druge dece podie njihovo samopouzdanje ; esto se razvija tenji prijateljski kontakt sa jednim ili dva vrnjaka i takvo prijateljstvo moe da postane vanije nego prihvatanje od strane razreda.Kroz pripadnost grupi vrnjaka,pre svega u periodu adolescencije,mladi ljudi trae svoj identitet,linu autonomiju i put u svet odraslih.Postaju otvoreniji za nova iskustva,tee da se oslobode od roditeljskog ograniavanja,da stavljaju pod sumnju autoritet roditelja,nastavnika i drugih odraslih.Neki autori,kao to je Parsons,govore o kulturi vrnjaka,pod ime podrazumeva standarde ponaanja koje postavlja odreena grupa mladih.Ta grupa vri jak pritisak na lanove,da se potine ovim standardima,iako su oni esto u suprotnosti sa shvatanjima i normama roditelja i drugih odraslih.Najizrazitiji uticaj vrnjaka je od 13 od 19 god.U to doba se mladi ljudi razlikuju u mnogim stavovima od roditelja.To pokazuje i istraivanje o stavovima prema ulozi ene.( Autor je na 350 ispitanika ispitivao koje su norme vanije za njih,one,formirane u porodici,ili one,koje zastupaju vrnjaci. Podeljeni su u grupe 11 -13 god.,15 -18 i 20 24.Ispitivana su shvatanja o ulozi ene .Rezultati su pokazali da kod deaka postoji puno prihvatanje jednakih enskih prava na uzrastu 11 -13 godina,a neprihvatanje u kasnijim uzrastima.Kod devojaka na svim uzrastima postoji prihvatanje jednakih prava za mukarce i ene.Utvreno je da je i za deake i devojke postojala razlika u stavovima koje su oni imali i stavovima,koje su smatrali da ih imaju njihovi roditelji.Ta razlika je najvea na uzrastu 15 18 god.Na uzrastu 20 -24 godine,pokazuje se da ispitanici smatraju da postoji samo izrazita razlika izmeu njihovih i stavova roditelja suprotnog pola. ) Manja suprotnost se javlja izmeu shvatanja mladih ljudi i shvatanja roditelja kada postoje prisni i srdani porodini odnosi.Mnoga istraivanja pokazuju veliku ulogu vrnjaka u razvijanju delikventnog ponaanja,po kojima delikventi nastaju druenjem sa drugim mladim ljudima,ili tamo,gde je nesreena porodina situacija.Danas se ovaj drugi oblik uzima kao pretean. Socijalizacija odraslihSocijalizacija se odvija tokom celog ivota,a kao agensi deluju mnogi faktori.Promene u ponaanju stalno se zbivaju,bilo da nam druge osobe postavljaju zahteve,bilo da ponaanje drugih uzimamo kao uzor.Ponekad ljudi sami ulau napor da promene ponaanje,podstaknuti ekonomskim ili drugim motivima,najee vezano za eljeni status.Faktori koji utiu na socijalizaciju odraslih :Zanimanje kojim se bavi neka osoba esto zahtevaju izmene u ponaanju,menjanje navika,stavova,interpersonalnih odnosa,pa i slike o samom sebi.Ukljuivanje u odreenu profesiju raa odreeno shvatanje o njenom drutvenom znaaju,uverenja o sopstvenom poloaju u drutvu.Zadovoljstvo (ili nezadovoljstvo) koje donosi zanimanje utie na samopotovanje,na odnos prema drugim ljudima,na opte oseanje i optimizam. enidba i udaja (porodica) ulaskom u brak,postavljaju se novi zahtevi za oba brana druga,koji su podsticaj za,verovatno,najvee promene u ponaanju odraslih.Promene u ponaanju su utoliko vee,ukoliko je meu njima vea razlika u kulturi.(nain ishrane,odevanje,zabave,vaspitanje dece,seksualno ponaanje).U literaturi se posebno istie vanost usklaivanja motiva zavisnosti,za dominacijom i pomoi.U braku dolazi do kontinuirane uzajamne socijalizacije suprunika.Znaajne promene u ivotu suprunika zahteva raanje dece,kada se stvaraju i novi interpersonalni odnosi.Deca utiu na ponaanje i stavove roditelja i taj uticaj raste sa njihovim uzrastom.ivot u zajednici utie na promene ponaanja.(posebno ua naselje,mesto,optina) Zajednica je institucija u jojo se pojedinac nuno stee sa nrmama i standardima ireg drutva,kome zajednica pripada.Sa promenom sastava zajednice menjaju se i mnoga shvatanja.Posebno promena mesta boravka izaziva promene u ponaanju,formiraju se i usvajaju nova shvatanja.

Sredstva masovnih komunikacija Bandura i Valters smatraju da su simboliki modeli,prezentovani slikom i putem rei,vaan objekat podraavanja.Uticaj medija na ponaanje ljudi,a posebno mladih,sve je izraeniji.Jedan od uzroka je u tome to su modeli dati televizijskom ili filmskom slikom, daleko bogatiji detaljima,jasniji,konkretniji i prema tome,laki za podraavanje nego to su pouke i uputstva roditelja.Na osnovu svojih istraivanja (ogled na strani 22),oni zakljuuju da se agresivno,kao i drugi posmatrani oblici ponaanja,podraavaju i postaju modeli za sopstveno ponaanje.Osim ovih,ima i drugaijih miljenja o delovanju medija,po kojima je to delovanje ogranieno i da kada se na njima prikazuje agresivno ponaanje,to moe da poslui za oslobaanje od agresivnih impulsa.Teko je utvrditi pouzdano kako mediji deluju na ponaanje ljudi.Obino se koriste tehnike intervjua i upitnici.Podaci pokazuju da deca gledaju televiziju nekoliko sati dnevno,ime se smanjuje vreme za socijalne kontakte ,igru,uenje.Televizija uveava znanje,ali ima i negativne posledice razvijanje potroakog mentaliteta,toleranciju prema nasilju,a kod dela gledalaca i sklonost ka nasilju. Izvori socijalizacije Kultura i socijalizacija Pojam kulture ; implicitna kulturaKultura obuhvata karakteristine naine regulisanja ivota i ponaanja.Uz drutveni sistem,sa svojom ideologijom,kultura,sa svojim standardima i normama,glavni je faktor socijalizacije.Za svaku grupu naini ponaanja odreuju sadraj socijalizacije.Svaka je socijalizacija zato i kulturalizacija,ili akulturacija.Ljudi,pripadnici ma kog drutva,moraju da reavaju mnoge probleme,pre svega zadovoljenja biolokih,ali i drugih potreba.Kako e ljudi i drutva reavati pojedine probleme,zavisi od nekoliko faktora :Fizikalni faktori (klima,zemljite,prirodno bogatstvo) neki autori naglaavaju znaaj geografskih faktora za ljudski ivot (geografska antropologija)Tradicije jedne drutvene zajednice,njena istorija,kontakti sa drugim narodimaRazvitak proizvodnih snaga drutva,drutvenih odnosa i na tome izgraenog drutvenog sistema Od dvadesetih godina poeli su mnogi strunjaci da ukazuju na znaaj kulture za socijalizaciju.Pritom se pojam kulture razliito odreuje.Pod kulturom se ponekad podrazumeva sve ono to je ljudskom rukom stvoreno.Antropolog Visler razlikuje 9 oblasti ivota,koje ine kulturu : 1)Jezik,2)materijalne karakteristike drutva(nain ishrane,stanovanja,sobraaja,orua,oruja,nain odevanja,zanimanja) ; 3)umetnost ;4) mitologija ; verovanja i znanja ;5) crkvena organizacija i religiozna praksa ;6) porodini i socijalni sistem (nain sklapanja braka,meuljudski odnosi,drutvena kontrola,nain zabavljanja) ;7) vlasnitvo i sistem na koji je organizovano vlasnitvo ;8) upravljanje drutvom (politike organizacije,pravna i sudska praksa) ;9) ratovanje i nain ratovanja.U ovako irokom i neodreeno fiksiranom sadraju je slabost ove definicije.Drugi autori prihvataju razlikovanje eksplicitne i implicitne kulture.Eksplicitna kultura obuhvata spoljne manifestacije ivota neke zajednice.Implicitna obuhvata motive i osobine pripadnika te zajednice,njihove ideje i verovanja. Po Kleberu i Klakhonu jezgro kulture ine tradicionalne ideje i njima pridavana vrednost,a koje se prenose sa jedne generacije na drugu.Ovo je sporno odreenje,jer se najvaniji momenti u ivotu neke drutvene zajednice menjaju sa razvitkom proizvodnih snaga.(po Rotu).Najpodesnija definicija kulture : Kultura je nain organizovanja ivota i sistem ponaanja i vrednosti,karakteristian za odreenu zajednicu,koji se formiraju i menjaju u toku ivota grupe. Radi boljeg objanjenja pojma kulture antropolozi su uveli pojam implicitne kul