Socijalni razvoj

Rana socijalna percepcije i prve socijalne reakcijeNovoroenad pokazuju preferenciju za drai socijalnog porekla (Fantz)Bebe na uzrastu od 3 - 4 meseca osmehom reaguju na lice odrasle osobe, bez obzira da li se osoba mrti ili smei; na uzrastu od 5-7 smee se kada osoba ispoljava pozitivne reakcije (osmeh, tepanje, gest pozivanja), plau kada se osoba mrti, preti grdi; na uzrastu od 8-10 meseci bebe na izraze ljutnje i pretnje eksperimentatora reaguju nekoliko sekundi zbunjenou, a zatim smehom i gukanjem (Biler i Hecer)

Rana socijalna percepcije i prve socijalne reakcije (2)Socijalni osmeh osmeh na pojavu drugih osoba javlja se u proseku na uzrastu od 2-3 mesecaDozivanje osoba uz pomo plaa javlja se tokom treeg mesecaNa uzrastu od 6 meseci dete reaguje osmehom na pojavu poznatih lica, a od nepoznatih osoba zazire strah od strancaNa uzrastu od 8 meseci dete podraava gestove i govor

Vrnjaki odnosi

Razvoj vrnjakih odnosa0-1 g.: Bebe reaguju na prisustvo i ponaanje vrnjaka veoma rano 2m.: gledaju u drugu bebu3-4m.: dodiruju i istrauju drugu bebu rukama 6m.: putaju glasove i osmehuju se bebi prekidaju ponaanje ako druga beba ne rea guje 9m.: zainteresovaniji za vrnjake nego za igrake 1g: vrnjake interakcije ukljuuju smeh, gestove i imitaciju

Tipovi socijalnog ponaanja dece u prvoj i drugoj godini (Biler)Socijalno slepo ponaanje: dete se u prisustvu drugog deteta ponaa kao da je samo, zabavlja se igrakama i kree bez obzira na drugo deteSocijalno zavisno ponaanje: dete je pod snanim uticajem drugog deteta, ono ga ili podstie ili inhibira; dete posmatra drugo dete, podraava ga se ili plai, ili hoe pred njim da se pokaeSocijalno nezavisno ponaanje: dete reaguje na prisustvo drugog deteta, ali ga ono ne podstie i ne inhibira snano.

Razvoj vrnjakih odnosaPriblino od uzrasta od 3 godine deca poinju da iskazuju veu elju da se igraju sa vrnjacima istog pola i ta se tendencija nastavlja tokom celog detinjstvaDrugarstvo postaje znaajno: deca poinju da se drue sa onima koji im se dopadaju i ije prisustvo aktivno traeBliski vrnjaki odnosi i kod male dece mogu da ublae nedostatke afektivne vezanosti za roditelje (A. Frojd)

Odnosi meu vrnjacima

Chart1

29531-2g

48233-4g

52215-6g

68117-8g

57179-10g

56511-12g

drustvo vrsnjaka

drustvo odraslih

Sheet1

drustvo vrsnjakadrustvo odraslihColumn1

1-2g2953

3-4g4823

5-6g5221

7-8g6811

9-10g5717

11-12g565

To resize chart data range, drag lower right corner of range.

Vertikalne odnose deca obrazuju sa osobama koje imaju vie znanja i moi od njih, na primer, odnos sa roditeljima, vaspitaimaInterakcija u ovakvim odnosima je komplementarne prirode: odrasli kontrolie, dete se podvrgava; dete trai pomo, odrasli je prua.Funkcija vertikalnih odnosa je pruanje sigurnosti i zatite, omoguavanje sticanja znanja i vetina

Horizontalni odnosi su odnosi medju osobama sa priblino jednakim moima: odnos sa vrnjacimaInterakcije su reciprone, uloge mogu biti obrnute. Funkcija horizontalnih odnosa je sticanje vetina koje mogu biti steene samo medju jednakima, kao na primer vetine koje ukljuuju saradnju i nadmetanje

Uticaj porodice na vrnjake odnoseDirektni uticaj: roditelji dizajniraju socijalni ivot svoje dece, suvie uplitanja u socijalne odnose dece ve u predkolskom periodu moe biti uzrok manjih socijalnih vetina detetaIndirektni uticaji: posledice deijih doivljaja u porodici na njihovo ponaanje sa vrnjacima- sigurna emocionalna vezanost je povezana sa veom socijalnom kompetentnou roditeljska hladnoa i odbacivanje su povezani sa agresivnou dece autoritarni roditeljski stil je povezan sa niim socijalnim vetinamaDeca roditelja koji im ne postavljaju granice ispoljavaju nii stepen kontrole vlastitog ponaanja u vrnjakoj grupi

Razvoj vrnjakih odnosaKategorije igrovne aktivnosti (Parten, 1932)Nezaokupljeno ponaanje: dete se ne igra, moe ispoljavati nestalnu panju za aktivnosti koje se deavaju oko njegaSolitarna igra: dete se igra samo, ne obraa ili obraa malo panje drugoj deci i njihovim aktivnostima preovlauje do druge godinePosmatranje: dete posmatra druge dok se igraju. Moe im govoriti, ali se ne ukljuujeParalelna igra: deca se bave slinim aktivnostima i stupaju u interakciju, ali organizacija aktivnosti je minimalna, svako dete se ponaa kako eli, umesto usmeravanja akcija ka zajednikom cilju preovlauje na uzrastu od druge do tree godineSaradnika igra: deca se igraju u grupi, uloge i zadaci se dele i dopunjuju uestalost saradnike igre raste posle tree godine

Razvoj vrnjakih odnosaOd 2. do 5. godine, opada uestalost nezaokupljenog ponaanja, solitarne igre i posmatranja igre drugih, dok raste uestalost saradnike igre. Najzastupljenija na tim uzrastima je pararelna igra. Paralelna igra kod starije dece moe biti izraz nedostatka socijalnih vetina da se ukljue u grupnu aktivnost koja se odvija

Sukobi meu vrnjacimaVe od kraja prve godine, javljaju se sukobi meu vrnjacima. Oni potiu od ograniene sposobnosti razumevanja emocija i emocionalnih doivljaja drugih tokom predkolskog perioda. Deca postaju lako preplavljena emocijama koje upravljaju privremeno njihovim ponaanjem i panjom. To moe dovesti do snanih, estih promena i erupcija u vrnjakim odnosima.Istraivanja pokazuju da ve trogodinjaci u reavanju sukoba sa vrnjacima ee koriste obrazlaganje a u sukobima sa roditeljima protest bez obrazlaganja

Uloga vrnjaka u psihosocijalnom razvoju Podsticanje razvoja socijalne kompetencijeIzvor ego podrkePruanje emocionalne sigurnosti u novim i potencijalno opasnima situacijamaIzvor razmene oseanja i bliskostiPruanje pomoi i usmeravanjaPruanje oseanja pripadnostiPruanje mogunosti za raznovrsnu stimulaciju

Doprinos vrnjakih odnosa razvoju

Doprinos psihosocijalnom razvoju

Doprinos intelektualnom razvoju

Doprinos vrnjakih odnosa intelektualnom razvojuIstraivanja vrnjake saradnje pokazuju da deca koja se suoavaju sa saznajnim problemom u grupi uspenije dolaze do reenja nego ako se sa problemom suoavaju kao pojedinci, u oblasti matematike, muzikog komponovanja, fizike, moralnog rezonovanja itd. Aktivnom diskusijom i razmenom ideja, deljenjem nepotpunih perspektiva o reenju problema, deca dolaze do reenja.

Poloaj u vrnjakoj grupiOmiljen ili ne?Voa ili sledbenik?Prihvaena ili odbaena?Traena od strane drugih ili bez prijatelja?Sociometrijska tehnika je najee korien postupak za procenu statusa u grupi

SociometrijaDecu moemo pitati Sa kim bi najvie voleo da se igra? i Sa kim ne bi voleo da se igra?

2. Moemo pitati decu za svako dete Koliko bi voleo da se igra sa ..... ili Koliko ti se svia....

3. Decu moemo posmatrati na primer na igralitu i beleiti ko stupa u interakciju sa kim i koliko esto deca trae kontakt sa odreenim detetom

Vrste sociometrijskog poloajaOmiljeni (popularni): veina dece eli da se igra, drui sa njimaOdbaeni : veina dece ne eli da se igra, drui sa njima, veina navodi da im se ta deca ne svidjajuKontroverzni: neka deca veoma vole da se drue sa njima, dok sa druge strane druga deca izjavljuju da ne ele da se drue sa njimaZanemarena, izolovana deca: drugovi ne izraavaju ni veliku elju da se igraju sa njima ni da se ne igraju sa njimaProsena deca: deca ih uglavnom prihvataju, ali ih uglavnom ne biraju za najomiljenijeg druga za igru

Sociometrijski simboli

Osoba mukog polaOsoba enskog polaIzborUzajaman izbor

Osobine povezane sa vrstama socijalnog statusaOmiljena deca: pozitivni, veseli, stupaju esto u dijadne interakcije, esto uestvuju u saradnikoj igri, spremni da dele, poseduju dobre pregovarake vetine, uspene voe, ispoljavaju malo agresijeOdbaena deca: ispoljavaju mnogo ometajueg ponaanja, skloni svai i antisocijalnom ponaanju, ekstremno aktivni, preterano priljivi, ispoljavaju malo saradnike igre, nisu spremni da dele, ispoljavaju mnogo usamljenike aktivnosti, neprikladno ponaanje, agresivnostZanemarena deca: stidljiva, retko agresivna, povlae se pred tuom agresijom, nisu prodorni, esto se bave usamljenikim aktivnostima, izbegavaju dijadne interakcije

Osobine povezane sa socijalnim statusom ukljuivanje u igruOmiljena deca pristupaju samopouzdano i pitaju da li mogu da se prikljue, zapoinju razgovorOdbaena deca pokuavaju da se ukljue na ometajui nainZanemarena deca ostaju po strani

Socijalni status i prilagoenost na starijim uzrastimaOmiljena deca: visok stepen drutvenosti i kognitivnih sposobnostiZanemarena deca: manje drutveni i donekle pasivni, ali retko u patolokoj meriOdbaena deca: odbaena agresivna deca su sklonija agresivnosti, nasilju i delinkvenciji; odbaena ekstremno povuena i inhibirana deca sklonija anksioznosti, depresivnosti.

Socijalna kompetencija

Sposobnost efikasne komunikacije, razumevanja sebe i drugih, prihvatanja moralnih normi, emocionalne regulacije i prilagoavanja normama

Faktori koji utiu na socijalnu kompetencijuKognitivni faktori: procena socijalne situacijeOpaanje socijalnih naznaka (npr. prijateljski gest, iritiranost)Tumaenje naznaka (npr. prijateljski gest se tumai kao napad ili pretnja)Traganje za odgovorom (npr. ne zna ta da uini kada mu se neko prijateljski obrati)Procena efikasnosti i posledica odgovora (npr. da li da uzvrati mahanjem ili da je zagrli)Izvoenje odgovora (zahteva verbalne i motorne vetine, npr. nije adekvatno uzvratiti na mahanje slabim, zaravnjenim Zdravo)

Faktori koji utiu na socijalnu kompetencijuPorodini odnosiU situaciji kada dete treba da se ukljui u grupu zaigrane dece, majke omiljene dece im sugeriu efikasne strategije, a majke izolovane dece im sugeriu da se skoncentriu na materijal igreSigurna nesigurna emocionalna vezanostPodsticanje razvoja empatije kod deceHladni, kanjavajui roditelji imaju agresivniju decu

estoro jevrejske dece koja su izgubila roditelje u gasnim logorima i smestena na uzrastima od 6 do 12 meseci u dom u okviru koncentracionog logora. Nakon dve godine, lpgor je osloboen. Frojd: Deija pozitivna oseanja su bila usmerena iskljuivo unutar njihove grupe. Bilo je uoljivo da su brinuli veoma jedni o drugima i ni o kome i ni o emu vie. Postajali bi uznemieni kada bi bili odvojeni jedni od drugih ak i na trenutak i stalno se raspitivali o tome gde su drugi. U poetku su deca bila neprijateljski orijentisana prema odraslima, ali postepeno su izgradili pozitivnije odnose prema negovateljima. *