Sociologija detinjstva - skripta

  • View
    75

  • Download
    3

Embed Size (px)

Text of Sociologija detinjstva - skripta

6

SOCIOLOGIJA DETINJSTVA SKRIPTA

Prof. dr Dragan Kokovi

SADRAJ

Detinjstvo: odreenje i istorijska perspektiva 2Kulturni obrasci i vaspitanje dece 3Kulturne promene i promene u vaspitanju dece 5Obrazovanje i uspeh u kolovanju 10Koncept nadoknaujueg obrazovanja

15Obrazovanje i kultura siromatva

20Dete bie igre

24Vaspitanje za ekologiju

29Ekologija duha deteta

33Obrazovanje i devijantni obrasci ponaanja

35kola kao mehanizam socijalne kontrole

37Pretpostavke za eliminisanje devijantnog ponaanja kod dece 39Obrazovanje i ideologija nasilja

41Postmoderno obrazovanje

46Dosada najgori pedagog

49Dete i kultura psovke

34

Virtuelno doba i detinjstvo

55Donald C. Pennington: Kako su se mijenjala shvaanja djetinjstva

59V. H. O. mit: Antropologija deteta

63arko Trebjeanin: Meusobni odnos dva narodna modela razvoja deteta.70I.S. Kon: Etnografija detinjstva i psiholoka antropologija 74Entoni Gidens: Detinjstvo

81Karl Jaspers: Vaspitanje

82arko Trebjeanin: Kultura bez autoriteta i vaspitanje bez zabrana

86Dord Bernard o: Roditelji i deca

89Mihail Eptejn: Deke i bake

90Radomir D. orevi: kolska potkultura - renik

92an Reicki an-Lik Girtner: Kompjuter i dete pitanja vaspitanja

93Brajan Saton-Smit: Antropologija igrake

97Debora Tanen: Zajednica i nadmetanje: suprotstavljeni stavovi

102Pjero Zanini: Igra znaenja granice

107Detinjstvo: odreenje i istorijska perspektiva

Detinjstvo je omeena i odreena faza u ivotu. Decu obino razlikujemo od beba i tek prohodale deice. Detinjstvom smatramo doba od odojeta do adolescencije. Shvatanje detinjstva dramatino se promenilo u poslednjih nekoliko stotina godina. Deca se vie ne shvataju kao mali odrasli. Prema francuskom istoriaru Filipu Arijesu (1973), detinjstvo kao posebna faza razvoja nije postojalo u Srednjem veku

Na slikama iz tog doba u Evropi deca su predstavljana kao starmali, sa zrelim licem i stilom oblaenja starijih

Ona su uestvovala u radovima i drugim aktivnostima odraslih i nisu imala neke posebne igrake ili igre to mi danas smatramo normalnim

Pre 18. veka, sa decom se (kako bi nam se danas inilo) postupalo vrlo grubo

Decu su esto tukli, trebali su da stoje u prisutnosti odraslih

Davali su im se opijati kako bi se maksimalno potinili

Terali su ih da napuste dom sa 6-7 godina, kako bi radili kao sluge

Ovako vaspitanje dece tumailo se pomou tri inioca:

Uticaj puritanaca koji su verovali da se detetova volja treba slomiti kako bi se iskorenio greh

Visokom stepenu mortaliteta (pre 1750. godine, samo 25% dece u Londonu doivelo je dob od 5 godina)

To je odbijalo roditelje od stvaranja jake emocionalne privrenosti prema svojoj deci Neinformisanost: uverenja kako decu treba odgajati uglavnom su bila proizvod praznoverja, narodnih uverenja i verske dogme

Uopteno govorei, detinjstvo je tada bilo grubo, nesretno doba

Pojedinci i odrasli su ga se esto seali kao takvog

Puno toga se promenilo, zahvaljujui ponajvie uticaju dvojice filozofa Dona Loka i an-ak Rusoa

Lok je (kraj 18. veka) podupirao blai, racionalni i vie vaspitni pristup

Pogledi ove dvojice prilino dramatino su se razlikovali

Lok je smatrao da je celokupno ponaanje proizvod iskustva (dete kao tabula rasa), stoga se deca nisu smatrala uroeno grenim

Ruso je smatrao da bi deca trebalo da rastu onako kako je to priroda odredila Detinjstvo: odreenje i istorijska perspektiva Mislio je da od dece ne bi trebalo oekivati da razmiljaju logiki, sve dok nisu spremna razviti takvu sposobnost

Nauni pristup prouavanju dece poeo je tek sa Darvinovom knjigom Poreklo vrsta est je bio uporedni pristup koji je poredio ljudski razvoj sa razvojem ivotinja

Njen uticaj je bio dvojak: 1) svaki prikaz deijeg razvoja trebao je integrisati objanjenje biolokih inilaca, posebno instinkata; 2) komparativni pristup je bio mogu; uporeivani su ljudi sa ivotinjama (obino sa onima koji su visoko na stablu evolutivnog razvoja)

Ova prouavanja su stvorila osnovu za bihejvioristiki pravac u psihologiji, koji je na razvoj i ponaanje deteta gledao kao na iskljuivi proizvod podravanja i kazne koje je dete doivljavalo u ranom ivotu Bihejvioristi su na decu gledali kao na male odrasle

Ovaj koncept je postao sve manje odbranjiv u 60-tim godinama (XX veka) kad se socijalizacija poela posmatrati u razvojnim fazama

Deca su bila predisponirana za uenje odreenih stvari u odreenim razdobljima svog ivota

Ova promenljiva shvatanja dovela su do toga da se sredite panje premestilo od istraivanja na ivotinjama na ljudski i drutveni razvoj

Da bi se ovo sprovelo, koriene su nove metode i tehnike (longitudinalna istraivanja i grupna poreenja) Longitudinalna istraivanja su ona u kojima se grupa dece posmatra u vie navrata tokom odreenog vremenskog razdoblja

Grupna poreenja koriste dve ili vie grupa dece razliitog doba za poreenje ponaanja

Drugo, studije pojedinanih sluajeva (case study) ovde se jedna osoba intenzivno istrauje kroz znaajno vremensko razdoblje

Tree, znaaj kulturnih uticaja na ponaanje, ali i meukulturnih i subkulturnih

Prvo daje informacije kako razlike izmeu drutava i kulture utie na drutveno ponaanje i drugo daje informacije kako razliiti uticaji unutar drutva i kulture utiu na ponaanjeKulturni obrasci i vaspitanje dece

Ukratko, promenjena shvatanja detinjstva dovela su ne samo do promena u shvatanju dece, nego i do razvoja naunog pristupa u prouavanju dece Savremeni pogled na razvoj dece uzima u obzir tri komponente: bioloke uslove (snage), kulturne i subkulturne uticaje, iskustvo pojedinca

U bilo kojem prikazu razvoja deteta, moraju se razmotriti bioloki, psiholoki i kulturni uticaji

U razvoju deteta, moe se govoriti o tri vrste determinizma

Genetiki determinizam polazi od nasledstva i u osnovi tvrdi da su mnoge manifestacije pojedinca stvar naslea i onoga to su nam ostavili nai preci (narav, karakter, temperament, isl.).

Psiholoki determinizam tvrdi da su obrasci ponaanja deteta rezultat onoga to su nam uinili roditelji Vaspitanje i iskustvo iz detinjstva sutinski predodreuju razvoj linosti i njenu karakternu strukturu

Rano iskustvo individue ima odluujue i trajno delovanje na njeno ponaanje

Ako se dete plai da bude predvodnik grupe, to je, izmeu ostalog, rezultat roditeljskog vaspitanja Dete koje se osea strano krivim kada pogrei, sea se emocionalnog scenarija iz vremena kad je bilo ranjivo, osetljivo i zavisno

Na njega moe uticati i eventualno kanjavanje u kojem su trpele njegove emocije, odbacivanja i podcenjivanja, poreenja sa drugima kad nije bio na visini oekivanja Ambijentalni determinizam u osnovi tvrdi da na razvoj pojedinca (deteta) mogu uticati ekonomska situacija, dravna politika, okruenje, obrazovanje roditelja, struktura porodice, itd.

Slina iskustva kojima su izloene individue imaju tendenciju da formiraju slinu konfiguraciju linosti

Tehnike koje se upotrebljavaju u nezi i vaspitanju dece su modelirane od kulturnog sistema i sline su u svim porodicama odreenog drutva

Kulturni obrasci vaspitanja dece variraju od drutva do drutva Zbog toga lanovi nekog drutva (deca), budui da imaju slina rana iskustva, imaju i slinu strukturu linosti koja je karakteristina za to drutvo Mogue je razlikovati dva obrasca u vaspitanju dece: vebanje zavisnosti i vebanje samostalnosti.

Vebanje zavisnosti podstie poslunost u provoenju zadataka i podstie (podupire) dranje pojedinca unutar grupe; taj obrazac je obino povezan sa proirenim porodicama koje unutar istog domainstva sadre nekoliko zajednica mu, ena, dete. Takve zajednice se najee susreu u drutvima sa privredom koja je utemeljena na obraivanju zemlje. Vebanje zavisnosti pomae da se pod kontrolom dre potencijalni problemi i ovaj obrazac ukljuuje mogunost podrke i kazne. U okviru podrke, maloj deci se najee ugaa; to se moe protumaiti kao nagraivanje deteta koje trai podrku unutar porodice. U podrku se ubraja i to to se deci relativno rano zadaje vie zadataka oko uvanja dece ili u kuanskim poslovima, a sve to je znaajan i vidljiv doprinos dobrobiti porodice. Dakle, svi lanovi porodice rade aktivno, kako bi pomogli jedan drugome. U okviru kazne, ponaanje koje odrasli protumae kao agresivno, bie energino suzbijano. Odrasli su osim toga, skloni da zahtevaju potpunu poslunost, to dovodi do potinjavanja pojedinca grupi. Ta kombinacija podsticanja i ograniavanja stvara osobe koje su poslune i spremne na saradnju, bez elje za takmienjem. Takve osobe su odgovorne i uvek e delovati unutar obrasca koji ne dovodi do sukoba i razdora. Sama definicija takve osobe (self) proizlazi iz njene pripadnosti grupi, a ne iz potvrde njene individualnosti. Vebanje samostalnosti obuhvata vaspitne postupke kojima se podstie detetova samostalnost, oslanjanje na sopstvene snage i lina postignua. Ona je suprotna prethodnom obrascu i obino je povezana sa drutvima u kojima su ue porodice, a sastoje se od mua, ene i njihove dece. Veba samostalnosti je naroito karakteristina za savremena industrijska drutva poput SAD-a, u kojem su samopouzdanje, lini uspeh naroito mukaraca, bitni za egzistenciju. I ovaj model ukljuuje podsticanje i ograniavanje. Tako npr. u SAD-u, ljudi vole uspostaviti red to ranije. U okviru ovog obrasca deca ne dobijaju onoliko panje kolika je esta u manje razvijenim industrijskim zemljama. U SAD-u npr. majka 20% svog vremena koristi za nenost prema svom petnaestomesenom detetu, a preostalih 80% vremena dete je manje vie preputeno sebi. Takoe se ne podstie kolektivna odgovornost kada su u pita