Opšta sociologija – predmet Predmet sociologije nauke:1.Razvoj nauke, struktura i odnosi u nauci i

među naukama2.Odnos i uticaj društva na nauku3.Uticaj nauke na društvo, prirodu i čoveka

Metod: analitičko – sintetički Osnovne kategorije:

1) Nauka – sistem objektivnog, jasnog, proverljivog i praktično korisnog saznanja o prirodi, čoveku i društvu

2) Cilj nauke je istina – potreba da se sagledaju i objasne prirodne i društvene sile

3) Najviši cilj nauke – otkriće naučnog zakona (zakonitosti razvoja pojava, poretka i strukture u prirodi i društvu)

4) Zakon – objektivan, nužan, opšti, trajan ili ograničen osnos među elementima, delovima, pojavama i tvorevinama u prirodi i društvu

Zakon određuje veze, ponašanje i tokove unutar pojava, procesa i odnosa u prirodi i društvu

Uzrok – posledica Opšti zakon pokriva širok spektar uzroka i

posledicaA.Dijalektički zakon (jedinstvo i borba

suprotnosti; prelazak kvantiteta u kvalitet i obrnuto; negacija negacije)

B.Matematički zakoni – red i poredak među pojavama

Logički zakoni u misaonom procesu (pojam, sud, zaključak; premisa, varijable)

Sociološki zakoni:a)Potrebe – pokretači društvenog razvojab)Društvene grupe određuju karakter društvac)Moć – poluga raspodele uloga, položaja,

bogatstva, dinamike i mobilnosti u društvud)Tehnologija i tehnika uslovljava društveni

razvoj Posebni zakoni - oblik ispoljavanja opštih

zakona u određenom prostoru i vremenu

Naučna teorija – skup opštih teorijskih postavki i stavova, smisleno i logički povezanih pomoću kojih se objašnjava neka činjenica, pojava, stanje, podaci

Naučna teorija je put od otkrića do objašnjenja naučnuh zakona:

1.Otkriće – uočavanje da se nešto dašava, da je prisutno, da se ponavlja, napreduje, širi

2.Naučno razumevanje – odgovara na pitanje šta se desilo i kako se desilo (namera, svrha, cilj delanja, pokretača, pravila.....)

3. Naučno objašnjenje – poznavanje strukture, uzroka, geneze, funkcija, formi i osobina neke pojave. Naučno objašnjenje odgovara na pitanje zašto se nešto dešava tako u kontinuitetu (dan-noć; zašto se ledi tečnost? šta uslovljava ekonomski rast? zašto se siromaštvo širi?)

Faze naučnog istraživanja:a)Određenje teme istraživanjab)Predmet i cilj istraživanjac)Hipotetički okvird)Prikupljanje naučne građee)Naučni opis pojave koja se istražujef) Naučno objašnjenje i proveravanjeg)Uključivanje rezultata u naučnu teoriju i

sistem nauke

Prema opštosti:1.Opšte2.Posebne 3.Pojedinačne Prema području istraživanja:a)Prirodneb)Tehničkec)Medicinske d)Društvenee)Humanističke

Sociologija nauke 20-tih i 30-tih godina XX veka

SSSR – nauka o nauci (naukovedenije) Razvoj SSSR-a – kriza Zapada Planski razvoj nauke u SSSR-u (prirodne,

tehničke, medicinske nauke) Nikolaj Buharin (političar i naučnik):a)Časopis – Socijalistička rekonstrukcija i naukab)Nauka pomaže razvoj planske privredec) Plansko uključivanje nauke u opšti tok razvoja

društva

Boris Hesen (1883-1939)• Delo: Društveni koreni Njutnovih principa• Uticaj nauke na kretanja u društvu i promene

shvatanja značaja nauke• Kao važan naučnik prihvaćen i na Zapadu

Džon Bernel – britanski teoretičar• Delo – Društvena funkcija nauke• Društveni preduslovi razvoja nauke• Kapitalizam – kriza• Socijalizam - razvoj

• Podela naučnih ustanova:a)Univerzitetsko-akademskeb)Državni organic) Privredne organizacije• Funkcije nauke:1)Psihološka (naučna radoznalost)2)Racionalna (razumevanje spoljnjeg sveta)3)Društveni cilj (čovekovo blagostanje)• Prema Bernelovom mišljenju, nauka u Britaniji

30-tih godina nije ispunjavala nijednu od ovih funkcija

Sociologija nauke od 30-tih do 50-tih godina XX veka

Robert Merton (1910-2003)• Nauka, tehnika i društvo u Engleskoj 17.

veka (doktorska disertacija)• Funkcionalizam u sociologiji nauke• Uloga religije u razvoju nauke i tehnike

(protestantizam)• Odnos teorije i empirije u sociologiji

Stanislav Osovski• “Nauka o nauci” – delo• Dva stanovišta nauke:A.Epistemološko – nauka kao način saznanja

svetaB.Antropološko – nauka kao deo ljudske

kulture

Rezime:1.Potreba za sociologijom nauke2.Funkcija nauke3.Društveni uslovi za razvoj nauke

(ekonomski, politički, kulturni.....)4.Veza sociologije nauke sa istorijom nauke5.Proučavanje uticaja prirodnih nauka i

tehnike6.Planski razvoj nauke7.Razvoj sociologije nauke u zemljama koje su

već imale elemente naučne organizacije

Šta je uslovilo pojačan interes za nauku?• Pojava atomskog oružja (“menhetn

program” – prva atomska bomba) • 6. avgust 1945. Hirošima i Nagasaki• Industrijalizacija i tehnološki razvoj• Povećanje izdvajanja za nauku iz državnog

budžeta• SSSR – kosmička istraživanja (1957. prvi

veštački satelit u zemljinoj orbiti)

• Evropa pokušava da razvije institucije za podsticaj razvoju nauke (OECD –evropska organizacija za saradnju i razvoj)

• UNESKO – briga za razvoj nerazvijenih zemalja

Robert Merton “Nauka i društveni napredak”(1942.);

“Sociologija nauke”(1952.) Vrednosno normativne osnove nauke –

nauka proširuje potvrđeno znanje

Vrednosti – norme: univerzalizam, komunizam, nezainteresovanost, organizovani skepticizam

Organizacija nauke i naučni sistem Osnov su akademske, “čiste”, temeljne

prirodne nauke Uloga genija ili genijalnog naučnika za

razvoj nauke Priznanje naučnicima za njihova dela Merton ne prihvata podele na sitne

discipline (“mikrosociološki” pristup u podeli sociologije)

Instrumentalizam, statističko proučavanje nauke – naukometrija

• Preciznost, merenje, kvantitativno predstavljanje rezultata naučnog rada

• Derek Prajs (1922-1983)- pokreće pitanje unutrašnjih odnosa u nauci

• Statističko-matematičko proučavanje veličine i zakona razvoja nauke (merenje količine radova, broja naučnika, izdvajanja materijanih sredstava za mnauku)

Sociologija nauke od 60-tih do 80-tih godina XX veka

• Empirizam i instrumentalizam – bežanje od ideologije i okretanje značaju prirodnih nauka

• Marksistički pristup – upravljanje naučno istraživačkim razvojem

• 70-tih i 80-tih godina pojavljuje se veliki broj naučnih instituta, naučnika, velika izdvajanja za nauku

• Uspon sociologije nauke u socijalističkim zemljama (osim Jugoslavije i Albanije)

• Izbegavanje konflikta nauke i politike, kao i nauke i ideologije (“naučna” ideologija)

Posebni teorijski pogledi na razvoj naukeA.Tomas Kun (1922-1996)Struktura naučnih revolucija (1962., 1970)Veliki uticaj na širenje sociologije naukeNjegovi učenici su Lakatoš i FajerabendCelovit teorijsko metodološki pristupNauka prolazi kroz različite faze u kojima se

naučna zajednica različito ponaša

Naučna zajednica – razlikuje se po veličini i sastavu

Naučna paradigma (obrazac, okvir, skup elemenata koje naučna zajednica prihvata kao polazne)

Paradigma naučne delatnosti“Zrela” nauka – prevladava podele na škole i

pravce, grana se na naučne discipline“Normalna” nauka, je rešavanje zagonetki,

daje prioritet paradigmi, otkriva nepravilnosti u nauci, podstiče nova naučna otkrića

Kriza nauke – promena naučne paradigme (naučna revolucija)

Kunova univerzalna paradigmaPostoje i opšte, teorijske i pojmovne

paradigmeŠta je opšta paradigma za sociologiju?

Karl Poper (1902-1994) “Objektivno znanje”, “Logika naučnog izraza”, “Otvoreno društvo i njegovi neprijatelji”,

“Beda istoricizma” Problem empirizma i logičkih postulata Uticaj prirodnih nauka Kritika istoricizma – istorijsko predviđanje kao

cilj nauke Situaciona analiza Metodološki individualizam

Verifikacija hipoteze i falcifikat Pri kraju života je kritikovao većinu svojih

stavovaKarl Manhajm (1893-1947) “Ideologija i utopija” Kritičko proučavanje ideologije Totalni pojam ideologije:1.Egzistencijalno uslovljena znanja2.Gnoseološke konsekvence sociologije

znanja

Nauka između utopije i ideologije Da li je moguće racionalno saznanje u

društvenoj praksi čiji su koreni iracionalni Nauka – ne samo teorijska, akademska

pobuda za saznanjem, već traganje za izlazom iz krize građanskog društva

Ne rešavati krizu putem revolucije, već postepenom saglasnošću subjekata

Potrebno stvoriti jednu novu idejno-teorijsku sintezu naučnog znanja o savremenom društvu

“misao ne treba da sadrži ni manje ni više nego što sadrži stvarnost u čijem elementu se ona nalazi” (K.Manhajm)

Teorija saznanja (sociologija saznanja) – “to nije društveno iskrivljena, lažna misao o društvenim pojavama, procesima, već način, struktura i sadržaj mišljenja koje je društveno uslovljeno i koje se može razumeti samo ako se uzme u obzir njegova društveno istorijska geneza”

Ideologija – društveno uslovljeno mišljenje “Društveno uslovljena misao povezana s

osnovnim kolektivnim životnim iskustvom, htenjima i delovanjem nekih društvenih grupa”

Ulrih Bek (1944 - ) “Rizično društvo” Nauka stvara rizike Nauka i rizik menjaju društvene odnose i

strukture – u kom reciprocitetu?

Entoni Gidens (1937 -)• “Posledice modernosti”, “Odbegli svet”• Moderno društvo, postmodernizam ili

posledice razvoja modernosti• Kako obuzdati rizike?

Naučno znanje• Preciznost, tačnost, proverljivost• Istraživanje, argumenti, dokazivanje• Naučni zakon ↔ naučna teorija• Kritička dimenzija (posebno društvene

nauke)• Cilj nauke – istina• Između uitopije i stvarnosti (mogućnost

realnosti, promena i status quo)

Zdravoraumsko znanje Početak objašnjenja pojava u prirodi,

društvu i ljudskom mišljenju Zdravorazumsko i naučni napredak (instikt,

značaj u otkrićima, pobuna protiv novog) Zdravorazumsko i neukost Istrajnost zdravorazumskog saznanja

( sumnja u istinu, teret iskustva, vera u prosto i poznato, lakše prilagođavanje starom postupku, načinu, pravilima)

Religijsko znanje (saznanje)Obred, kult, magija,Religija kao sistem shvatanja → razumevanja

→učenjaReligijski monopol na znanje, objašnjenjeDogma i promena (osuda naučnih otkrića)Religija i istinaReligija ↔ veraVera → ideologija (vero)nauka ili (vero)ideologija (verokontrola)

Filozofija Poreklo znanja Mogućnosti saznanja Granice znanja

Ideologija i znanje Počiva na znanju, istraživanju Spor sa naukom oko metoda Utopija ↔ prizemna (puka) realnost (grube

činjenice)

Proverljivost i dokazivanje tvrdnji i stavova Jednostrana kritika (selektivnost) Izražava mišljenje grrupe koju predstavlja

(interese socijalnog subjekta) Istina kao crvena linija između nauke i

ideologije Postoji li “čista” nauka?

Iskustveno saznanjeo Značaj doživljenog, tradicionalnog,

razumnogo Iskustvo ↔ empirijao Provera teorijskog i empirijskogo Sporost saznanjao Uticaj praktičnog, zanemarivanje teorijskogo Malo novih znanja – više rutineo Improvizacija i snalaženjeo Problem inovacije i promene

Moral i znanje Iskonsko regulisanje odnosa u grupi,

zajednici, društvu Norme, pravila, vrednosti, sud, sankcije Čuvar znanja i nauke Moral i društvene promene Nauka i vrednosni sistem Umetničko saznanje Počiva na emocijama doživljaju

Osećanjima Talentu, Individualnom razumevanju Umetnička poruka i njena zagonetka Specifičnost umetničke kritike

TEORIJA PRAKSA TEORIJA

(autonomija (autonomija (nove činjenicePolazište) delovanje) korekcija)

EMPIRIJA TEORIJA EMPIRIJA

(praksa kao (susret starog (potvrda,Potvrđeno- i novog –sinteza) korekcija,Iskustvo) promena)

DRŽAVA DRŽAVA DRAŽAVA (teorija) (praksa) (“nova” teorija)

OBRAZOVANJE Obrazovanje Obrazovanje (teorija) (praksa) (“n.” teorija)

Demokratija demokratija demokratija (praksa) (teorija) (“nova” praksa)

Teorijska osnova Metodološki principi Naučna teorija Znanje kao svrha Problem prenosa i širenja znanja Veština kao posrednik između teorije i

prakse Veština prenosa znanja

FUNDAMENTALNE NAUKE – teorija (biologija, molekularna biologija, genetika,

fizika, astro-fizika)

VEŠTINA (medicina, farmacija, stomatologija, vasionski brodovi)

PRAKSA (hirurgija, lrkovi, plombe, satelitski program, odlazak u kosmos)

Menadžment Stataistika Marketing Komunikacije

Dve posledice neravnoteže nauke i veštine:1.Zatvaranje u teorijske okvire2.Prihvatanje samo veštine i praktičnog rada

Posledice neravnoteže između nauke i prakse:1.Scijentizam (svemoć nauke)2. Instrumentalizam (dominacija instrumenata i

tehnike u istraživanju i nauci) SOCIOLOGIJA TEHNIKE Odnos nauke i tehnike Odnos tehnike i društva Patenti i naučni radovi Nauka i tehnika (razaranje i uništavanje) Sociologija tehnike i sociologija nauke

Nauka pokreće društveni razvoj:1. ubrzava,2. usporava, 3.širi komunikacije Naučnici:a)Kako se postaje naučnik?b)Broj naučnika razvijenost društvac)Komunikacije i dostupnost naučnog rada

Zadatak naučnika:1.Čuvati se uticaja i uplitanja ideologije2.Da se protivi zloupotrebi nauke (nuklearna

istraživanja, hemijski i biološki agensi, genetski inžinjering)

3.Biti svestan pripadnosti društvu (određenoj zajednici)

Intelektualci Šta podrazumeva pojam intelektualac? Intelektualac - naučnik

Zadatak sociologa:1.Postavljati granice (paradigmatske i

diskurzivne) da bi ih dostizali i prelazili2.Širiti duh nauke u društvu

Naučna politika Posreduje između društvenih uslova i

naučne delatnosti

Šta obuhvata naučna politika?a)Podsticanje razvoja naukeb)Izdvajanje finansijskih sredstava za razvoj

naukec)Stvaranje optimalnih uslova za razvoj nauked)Planiranje naučnog razvojae)Uvažavanje i korištenje naučnog znanjaf) Institucije za brigu o razvoju nauke

Naučni potencijal Rezultat naučne politike Šta sadrži naučni potencijal?1.Organizacija nauke2.Postojeće naučno znanje3.Metode naučnog istraživanja4.Tehnike i veštine za primenu nauke5.Nova naučna otkrića6.Brzina usvajanja naučnih znanja7.Univerziteti i naučni instituti

Društvo kao objektivno stanje Šta je zatečeno Šta se menja Dinamična i statična društva Društvena funkcija nauke (domaća i

međunarodna komunikacija) Ekonomski uslovi Razvijena ekonomija Društveni standard Izdvajanje iz budžeta za nauku

Veza nauke i ekonomije Nauka kao prioritetTehnička razvijenost Tehnika i društvene promene Odnos prema tehnici Nauka stvara tehniku “domaća” i “uvezena” tehnika Tehnika proširuje nauku (opremljenost

instituta i naučnih centara)

Socijalni uslovi Bogatstvo ili siromaštvo Socijalna struktura Radno i nezaposleno stanovništvo Socijalne grupe, interesi, nauka Živeti od nauke Živeti za nauku “odliv mozgova” (neokolonizacija putem

nauke, koliko nobelovaca su Amerikanci?)

Kulturni uslovi Tradicija Odnos prema znanju, nauci, obrazovanju Razvijena i otvorena kultura podstiče nauku Obrazovanje i nauka Politički uslovi• Politički sistem, vlast, autonomija, nauka• Političke borbe i krize• Politika potiskuje nauku iz javnog prostora