SOCIOLOGIJA POSLOVANJA

NASTANAK I RAZVOJ SOCIOLOGIJESociologija je drutvena nauka koja za predmet prouavanja ima ljudsko drutvo.Sociologija je najoptija drutvena nauka. To znai da ukoliko se ostale drutvene nauke bave nekim posebnim aspektom drutvenog ivota, sociologija ima za cilj da prouava drutvo kao celinu tj. totalitet.

NASTANAK I RAZVOJ SOCIOLOGIJEPredmet sociologije moe biti svaka drutvena pojava, dakle i ona koja je predmet prouavanja druge drutvene nauke. Ali, nain na koji se sociologija bavi ovim pojavama je potpuno drugaiji od naina na koji se ovim pojavama bave druge drutvene nauke.

NASTANAK I RAZVOJ SOCIOLOGIJEPrema tome, sociologija se moe definisati na sledei nain: Sociologija je najoptija drutvena nauka koja ima za cilj da otkrije drutvene zakonitosti drutva u celini. Kad kaemo drutvene zakonitosti tada mi mislimo na drutvene pojave, drutvene odnose i procese koji se na zakonit nain pojavljuju u drutvu.

NASTANAK I RAZVOJ SOCIOLOGIJESociologija ne prouava ono to je specifino za neku konkretnu drutvenu pojavu, ve upravo tei da otkrije nain na koji je ova drutvena pojava povezana sa ostalim elementima drutvene celine, kako deluje na tu celinu, kako je nastala iz te celine, te kako se moe objasniti sa stanovita te celine koju zovemo drutvom. Zato kaemo da se sociologija pojedinanim fenomenima u drutvu bavi na takav nain da otkrije ono opte u njima.

POZITIVIZAM OGISTA KONTANijedan ovek, naravno, nije u stanju da utemelji itavu jednu oblast istraivanja - stoga ima mnogo onih koji su dali svoj doprinos ranoj sociolokoj misli. Posebno mesto, ipak, obino se daje francuskom autoru Ogistu Kontu (1798-1857), ako ni zbog ega drugog, onda zbog toga to je on zapravo izumeo re sociologija".

POZITIVIZAM OGISTA KONTAKont je eleo da napravi razliku izmeu svojih stavova i stavova drugih teoretiara, pa je skovao izraz sociologija", kako bi opisao predmet koji je hteo da utemelji. Svoje vienje nauke o drutvu Kont je izneo u delu Kurs pozitivne filozofije. Kont je istakao da se drutvene pojave, najsloenije i najpromjenljivije, najkasnije nastale u razvoju prirode, upravo zato i najtee mogu nauno tano saznati.

POZITIVIZAM OGISTA KONTAKont je nastojao da stvori nauku o drutvu koja bi mogla da objasni zakone drustvenog sveta isto onako kao to su prirodne nauke objasnile funkcionisanje fizikog sveta. Kont je obrazlagao da se drutvo podredjuje nepromenjivim zakonima na skoro isti nain kao to to ini fiziki svet.

POZITIVIZAM OGISTA KONTAOgist Kont je smatrao da je nauno znanje jedino istinsko znanje i teio je da NAUNI METOD proiri na prouavanje i opisivanje svih pojava, ukljuujui i ljudsko drutvo i psihologiju. Po analogiji sa teorijom evolucije, Kont je smatrao da je ljudska misao napredovala od teoloke faze, preko metafizike, do naune, i da je ova poslednja faza uinila prethodne dve zastarelim.

POZITIVIZAM OGISTA KONTAKao pozitivna nauka (a nauka je istinska nauka samo ako je pozitivna), sociologija treba da primenjuje pozitivne metode, ime Kont zasniva svoj nauno-filozofski pravac pozitivizam. Pozitivni metod uzima u obzir samo pozitivno utvrene injenice, tj. injenice date u iskustvu. Za objanjenje drutva nema potrebe pribei nikakvim spekulacijama: injenice su jasne, makar i ne bile proste. Stvarnost je data tako rei na dlanu treba samo dobro otvoriti oi.

POZITIVIZAM OGISTA KONTADakle, nauka je zamiljena da se bavi samo onim to se moe opaati i kvantifikovati, a pozitivizam je smatrao da je besmislena svaka propozicija koja se ne moe iskustveno ili matematiki prikazati. Pozitivistiki stav odgovara onom tipu duha koji tei i veruje u mogunost izvesnosti znanja, a istovremeno je ne tolerantan prema svemu to je abnormalno i misteriozno.

POZITIVIZAM OGISTA KONTAPozitivizam zastupa miljenje da bi nauka trebalo da se bavi samo injenicama koje su podlone posmatranju i koje su poznate direktno iz iskustva. Na osnovu ulnih zapaanja, ovek moe zakljuivati o zakonima koji objanjavaju vezu izmedu posmatranih fenomena. Razumevanjem uzronih odnosa izmedu dogaaja, naunici su u stanju da predvide budue dogaaje.

POZITIVIZAM OGISTA KONTAPozitivistiki pristup u sociologiji veruje u proizvodnju znanja o drutvu koje je zasnovano na empirijskim dokazima do kojih se dolazi na osnovu posmatranja, poreenja i eksperimentisanja.

SOCIOLOKO UENJE MAKSA VEBERAMaks Veber, nemacki sociolog, izneo je svoja teorijska shvatanja o drutvu i drutvenim pojavama u delima Privreda i drustvo, Protestantska etika i duh kapitalizma. U sredistu Veberove sociologije je drustvena pojava, drustveno ponasanje pojedinca.

SOCIOLOKO UENJE MAKSA VEBERAVeberovo shvatanje sociologije, istu posmatra kao kulturno istorijsku nauku iji je zadatak da prouava istorijske i kulturne inioce u njihovoj osobenosti. Stvarnost je heterogeni kontinuum, tj. nepregledno i raznoliko mnotvo pojava, smatra Veber. Dakle, stvarnost obuhvata sve to moe biti predmet neposrednog iskustva, pri emu ne postoji razlika izmeu prirodne i drutvene stvarnosti.

SOCIOLOKO UENJE MAKSA VEBERAKljuna taka Veberovog sociolokog sistema je pojam drutvenog delanja (rada). Veber razlikuje etiri idealna tipa delanja: (1) ciljno-racionalno; (2) vrednosno-racionalno; (3) afektivno, i (4) tradicionalno.

SOCIOLOKO UENJE MAKSA VEBERAVeber insistira, naroito na razlikovanju zajednice i drutva.U analizi drutvenog grupisanja, Veber istie dve osnovne karakteristike drutvene grupe: postojanje stareine grupe ili nekog upravnog aparata i postojanje normativnog poretka koji vai za lanove grupe.Drutvena grupa, prema Veberu postoji sve dok postoji verovatnoa da e nadleni organi delovati u konkretnom pravcu.

SOCIOLOKO UENJE MAKSA VEBERAVeliki deo svog shvatanja Veber je posvetio definisanju vlasti. Pojam vlasti (odnos vlasti i moi) obuhvata sledee: (1) Vlast postoji samo u okviru drutvene organizacije; (2) Vlast je institucionalizovani oblik potinjenosti; (3) Vlast postoji kada je raspodela prava i dunosti obostrana; (4) Vlast se kree u odreenim granicama, i (5) Vlast namee, odrava i titi drutvena organizacija.Veber, istovremeno, razlikuje i tri tipa vlasti. To su: racionalna, tradicionalna i harizmatska.Takoe, jedan od kljunih pojmova koji je bio predmet Veberovih prouavanja je i pojam birokratije.

SOCIOLOKO UENJE MAKSA VEBERAU sreditvu svih Veberovih sociolokih proavanja stoji kapitalizam kao celovit drutveno ekonomski sistem. Kapitalistiku privredu pre svega pokree orijentacija ka materijalnom interesu. Kapitalistiki sistem, smatra Veber, nije samo skup institucija i ustanova koje ine sistem, ve je njegov osnovni konstitutivni pricip kapitalistiki duh.

SOCIOLOKO UENJE MAKSA VEBERAVeber kae: Dananji kapitalistiki poredak je jedan udovian kosmos u koji pojedinac stupa roenjem i koji je za njega, bar kao pojedinca, dat kao faktiki nepromljenljiva ljutura u kojoj ima da ivi.Veber insistira na razlici izmeu modernog kapitalizma i politikog kapitalizma. Naime, dok moderni kapitalizam karakterie, pre svega, tenja za sticanjem dobiti koja se zadovoljava racionalnim radom, politiki kapitalizam odie izvesnim avanturistikim karakterom.

SOCIOLOKO SHVATANJE EMILA DIRKEMAPo E. Dirkemu drutvo je neto iznad i mimo pojedinca, odnosno, ovek kao individua nije u mogunosti da utie i uslovljava drutvena zbivanja, ve obrnuto, drutvena zbivanja oblikuju oveka i utiu na njegovu volju i reguliu njegovo ponaanje. Dakle, glavno podruje prouavanja sociologije jesu drutvene injenice, smatra Dirkem.

SOCIOLOKO SHVATANJE EMILA DIRKEMADrutvene injenice postoje mimo ovekove volje, razvijaju se van njegove svesti, one su prosto drutvena datost, koja se moe spoznati samo spoljanim posmatranjem. Skup verovanja i oseanja koja su zajednika svakom lanu jednog istog drutva, ine jedan sistem, koji ima svoj ivot; moemo ga nazvati kolektivna svest .

SOCIOLOKO SHVATANJE EMILA DIRKEMAPostoje tri grupe drutvenih injenica, koje ine kolektivnu svest superiornu u odnosu na pojedinanu svest oveka: 1. Pravna pravila i zakoni. 2. Masovne drutvene pojave. 3. Religiozne dogme.

SOCIOLOKO SHVATANJE EMILA DIRKEMAovek se raa, smatra Dirkem, kao izuzetno samoivo i sebino bie, koje se rukovodi linim interesima, a kolektivna svest mu prua mogunost da se podvrgne drutvenim zakonima i postane socijalizovana ivotinja. Takoe, po Dirkemu uvodi se razlikovanje normalnih od patolokih (bolesnih) drutvenih pojava na osnovu naunih kriterijuma.

SOCIOLOKO SHVATANJE EMILA DIRKEMAPojam anomije. Anomija kao stanje drutva u kojem nedostaje skup pravila i normi o ljudskom ponaanju.Anomija kao oseanje besciljnosti ili oaja, izazvano drutvenim promjenama (E.Gidens). Prinudne podele rada, ekonomske i socijalne krize, klasni sukobi, dovode do anomije. Najdrastiniji primer anomijskog stanja samoubistvo. Tipologija samoubistva: egoistiko, altruistiko, anomiko, fatalistiko.

SOCIOLOKO SHVATANJE EMILA DIRKEMADirkem je ljudsku istoriju podielio na dva perioda, odnosno razlikovao je dva istorijska tipa drutva: primitivno drutvo zasnovano na mehanikoj solidarnosti i civilizovano drutvo zasnovano na organskoj solidarnosti.Solidarnost je sauvana kada se pojedinci uspeno integriu u drutvene grupe i kada postupaju po jednom skupu zajednikih vrijednosti i obiaja. ist hedonistiki individualizam nikada ne moe dovesti do solidarnosti i meusobne povezanosti ljudi, smatra Dirkem.

SOCIOLOKO SHVATANJE EMILA DIRKEMAU svom delu O drutvenoj podeli rada, Dirkem kolektivnu svest opisuje kao - Skup verovanja i oseanja koja su zajednika, prosenom lanu jednog istog drutva i koja ine odreeni sistem koji ima svoj sopstveni ivot; moemo ga nazvati kolektivna svest. Iz drutvene podele rada proizilazi drutvena kohezija, na osnovu koje je mogue izvesti klasifikaciju drutava.

DRUTVENI DETERMINIZAM I TEORIJA HAOSADeterminizam (determinare-odrediti) je shvatanje o sveopstoj odredjenosti svih pojava. U svetu postoji opsta uzrocna (kauzalna) veza izmedju pojava, sto omogucava zakljucivanje o proslim stanjima prirode i drustva na osnovu sadasnjih znanja kao i predvidjanje buducih dogadjaja. Svaka pojava je drustveno odredjena.

DRUTVENI DETERMINIZAM I TEORIJA HAOSASuprotno stanoviste od determinizma je indeterminizam (teorija haosa), ucenje koje porice nuzni, uzrocni karakter prirodnih i drustvenih procesa, po kome i oveija volja apstolutno neodredjena i nepredvidiva.

DRUTVENI DETERMINIZAM I TEORIJA HAOSAU istrazivanju drustvenog determinizma najesce se koriste sledeci pojmovi: okolnosti, inioci, uzroci i povodi.

Okolnosti su uslovi iji uticaj na posmatranu pojavu nije ni neposredan ni presudan. inioci su bitni i delatni uslovi od kojih zavisi da li ce se neka pojava desiti ili ne.

Uzroci su najaktivniji inioci, dovoljni i neophodni uslovi koji neposredno proizvode neku pojavu.

Povodi su inioci koji neposredno prethode samoj pojavi, mogu biti vrlo malog znaaja i ak sluajni prethodnici.

DRUTVENI DETERMINIZAM I TEORIJA HAOSADrutveni zakon se definie kao jeziki iskaz o objektivno postojeoj, relativno stalnoj, opstoj i nunoj vezi izmedju drustvenih pojava i njihovog razvoja. On postoji i deluje relativno nezavisno od svesti ljudi, drutveni zakon ima karakter istorijski nuzne tendencije razvoja ljudsog drustva.Ideal svake nauke je otkrivanje sto vise zakona.Sociologiju interesuju i drutveni zakoni i odstupanja od istih.

DRUTVENI DETERMINIZAM I TEORIJA HAOSASociologiju, dakle, interesuje i odstupanje, sluajnost, ostatak. Pojedinacna odstupanja ne opovrgavaju determinisanost drustvenih pojava nego samo pokazuje da se u drustvu ne deava sve nuzno. Sociologija ne prihvata strogi determinizam. Pojedinacni dogadjaji i sigurni pravci drustvenog kretanja ne mogu da se predvide. Istorijski tok nije unapred u potpunosti determinisan i ne ostvaruje se sa fatalnom neizbeznoscu.

DRUTVO, DRUTVENE POJAVE I DRUTVENE TVOREVINEPojam drustvo se nije jasno razlikovao od pojma drzave. Tek u XVII i XVIII v. pojam drustva postaje znatno siri od pojma drzave kao pravno-politicke organizacije. Kont pod drustvom podrazumeva harmonicnu celinu velikog broja funkcija na osnovama podele rada. Spenser drustvo posmatra kao krajnju tacku bioloske evolucije. Drustvo je nadorganizam u kome vaze iste ili slicne zakonitosti iz organske prirode.

DRUTVO, DRUTVENE POJAVE I DRUTVENE TVOREVINEDirkem je medju prvima koji drustvo posmatra kao posebnu celinu koja ima sopstvenu realnost. Po Dirkemu, drustvo nije prost zbir jedinki vec sistem koji je obrazovan u njigovim udruzivanjem. Marks je u odredjivanju pojma drustvo vise vrsta odnosa od kojih se u njegovim radovima izdvajaju dva: odnos ljudi prema prirodi i medjusobni odnosi ljudi.

DRUTVO, DRUTVENE POJAVE I DRUTVENE TVOREVINESvaku pojavu kao drutvenu injenicu, naime, mi moemo pokazati kao proizvod drutvenih procesa, te kao pojavu koja utie na drutveni ivot. Da li to znai da su sve pojave u drutvu u isto vreme i drutvene pojave?Drugim reima, u drutvu nema takvih pojava koje se ne mogu okvalifikovati kao drutvene.

DRUTVO, DRUTVENE POJAVE I DRUTVENE TVOREVINEPojmovi drutvene pojave, odnosa i procesa imaju svoju ulogu u sociologiji kao pojmovi koje koriste konkretni teorijski modeli, ili pak kada se precizno i jasno te pojave, ti odnosi i ti procesi dovode u vezu sa konkretnim drutvom. Na primer, kako objasniti stav da je narkomanija devijantna drutvena pojava. Osnovno to moramo da uradimo jeste da ovu pojavu objasnimo tako to emo ukazati koji je to drutveni mehanizmi proizvode. Tako npr. ukoliko pokaemo da se ova pojava vezuje za moderno drutvo, mi smo dali jednu socioloku odrednicu koja je jo uvek nedovoljna i opta.

DRUTVO, DRUTVENE POJAVE I DRUTVENE TVOREVINEDrustvena tvorevina (ustanova) je usvojen oblik ili nacin obavljanja neke drustvene delatnosti koji ima odredjen znacaj za odrzavanje i funkcionisanje drustvenog sistema ili nekog njegovog dela. Uskladjena je sa odgovarajucim vrednostima i normama.U drutvene tvorevine ubrajamo: brak, porodicu, drzavu, univerzitet, svojinu, vojsku, crkvu Svaka drustvena tvorevina pretpostavlja odredjene obrasce ponasanja.

DRUTVO, DRUTVENE POJAVE I DRUTVENE TVOREVINEDrustvene tvorevine pokrivaju siroko podrucje drustvenih i medjuljudskih odnosa, grupnih i individualnih ponasanja, za koje je drustvo posebno zainteresovano i nad kojima nastoji da uspostavi sto efikasnijnu drustvenu kontrolu.Organizacija je celina ljudi i stvari. Organizacija se definise kao radna celina strukturisana prema nacelima i metodama koje omogucuju maskimalnu efikasnost u ostvarenju oredjenog cilja. Organizacija se odnosi na sve drustvene oblike koji nastaju kao rezultat svesne namere i cilja, a mogu nastati i spontano iz razlicitih pobuda. Od nacina nastanka organizacije zavisi i stepen organizovanosti.

STRUKTURA DRUTVA I NJEN UTICAJ NA SOCIOLOGIJU POSLOVANJAU najopstijem znacenju pojma struktura podrazumeva relativno stabilan sistem odnosa izmedju elemenata koji cine jednu stvar, pojavu ili citavu oblast realnosti. Svako drustvo je jedna manje ili vise izdiferencirana, nehomogena celina relativno stabilnih drustvenih odnosa.

STRUKTURA DRUTVA I NJEN UTICAJ NA SOCIOLOGIJU POSLOVANJADrustvo se u svojoj opstoj strukturi sastoji od ljudi kao osnovnih materijalnih elemenata.U svakom drustvu postoji odredjen broj drustvenih uloga i drustvenih polozaja koji su relativno nezavisni od ljudi kao individua.Drustveni polozaj je mesto koje pojedinac zauzima u raspodeli materijalnog bogatstva, drustvene moci i drustvenog ugleda. Povezivanje mikroelemenata, ljudi i njihovih polozaja i uloga u slozenije celine dovodi do nastanka makrostrukture drustva. Ovo povezivanje moze da se posmatra u dva osnovna pravca: 1. Kao formiranje drustvenih grupa, klasa i slojeva 2. Kao formiranje organizacije i drustvenih podsistema.

STRUKTURA DRUTVA I NJEN UTICAJ NA SOCIOLOGIJU POSLOVANJADrustvena grupa je manji ili veci broj individua koje su medjusobno povezane trajnim ili privremenim odnosima.Postoje etiri uzroka koji dovode do stvaranja grupa: Potreba za obavljanjem neke delatnosti na zajednicki nacin. U zavisnosti od vrste delatnosti koja se u njima obavlja: radne grupe, politicke, kulturne.Zajednicki polozaj u drustvu. U ove grupe ubrajamo klase, kaste i staleze.Zajednicko drustveno-istorijsko poreklo(etnicke grupe, narodi, nacije)Potreba za zadovoljavanje nekih zajednickih interesa i sklonosti.

STRUKTURA DRUTVA I NJEN UTICAJ NA SOCIOLOGIJU POSLOVANJASa stanovista opste socioloske teorije, sagledavanju unutargrupnih odnosa doprinose sledecih pet obelezja:Prema stepenu formalizacije odnosa: formalne i neformalne grupe.Prema prisnosti i intenzitetu interpersonalnih odnosa razlikuju se primarne i sekundarne grupe. Primarne grupe su porodica, grupa vrsnjaka, prijateljska grupa. Sekundarne nastaju na osnovu zajednickih odnosa. Prema aktuelnom uticaju na clanove, grupe mogu da budu referentne i nereferentne.Prema stepenu raspodele drustvene moci u nacinu rukovodjenja na autoritarnim i demokratskim grupama.Na osnovu stepena kvaliteta povezanosti clanova, moguce je razlikovati skupove i zajednice.

STRUKTURA DRUTVA I NJEN UTICAJ NA SOCIOLOGIJU POSLOVANJAPorodica se odreuje kao primarna drutvena grupa. Ova drutvena grupa je primarna zato to je to prvo mesto na kome pojedinac ostvaruje svoju drutvenost. Porodica je drutvena zajednica zasnovana na braku, koja osim suprunika okuplja bliske srodnike koji se nalaze u direktnoj biolokoj reproduktivnoj vezi sa suprunicima.

STRUKTURA DRUTVA I NJEN UTICAJ NA SOCIOLOGIJU POSLOVANJAKlase su velike drutvene grupe koje nastaju kao proizvod odnosa prema svojini nad sredstvima za proizvodnju. Ovaj oblik drutvene grupe je karakteristian za marksistiki nain miljenja.

STRUKTURA DRUTVA I NJEN UTICAJ NA SOCIOLOGIJU POSLOVANJADrutveni slojevi i profesionalne skupine predstavljaju drutvene grupe koje nastaju po osnovu istog mesta u drutvenoj podeli rada. To znai da ono to pojedince u ovoj perspektivi identifikuje jeste isti status koji zauzimaju u drutvu, a koji je rezultat mesta u drutvenoj podeli rada koje ovi pojedinci zauzimaju.

STRUKTURA DRUTVA I NJEN UTICAJ NA SOCIOLOGIJU POSLOVANJASubkulture su drutvene grupe koje nastaju izdvajanjem iz zajednikog drutvenog vrednosnog obrasca. Ove drutvene grupe identifikuju sebe kao neto posebno i izgrauju vlastiti sistem vrenosti i nain ivota koji iz ovoga proistie. Najee subkulture nastaju kao izraz jedne generacije koja u periodu svog saznanja ima potrebu da se samoidentifikuje negacijom vrednosnih obrazaca koji vlada u drutvu . u osnovi svaka subkultura je u latentnom konfliktu sa globalnom kulturom u drutvu.

STRUKTURA DRUTVA I NJEN UTICAJ NA SOCIOLOGIJU POSLOVANJASekundarne drutvene grupe nastaju kao rezultat posebnih oblika udruivanja izmeu pojedinaca, a na bazi zajednikog interesovanja vezano za neke posebne aspekte ivota. Karakteristika modernog- civilnog drutva jeste stalno povezivanje broja sekundarnih drutvenih grupa. To su npr. udruenje lovaca i ribolovaca, klubovi oboavalaca filmskih i estradnih zvezda, navijai nekog sportskog tima, poznata elitna udruenja itd.

STRUKTURA DRUTVA I NJEN UTICAJ NA SOCIOLOGIJU POSLOVANJAU sociologiji postoji jo jedna razlika izmeu drutvenih grupa a to je razlika izmeu formalnih i neformalnih drutvenih grupa. Formalne drutvene grupe podrazumevaju odreeni vid institucionalizacije grupnih aktivnosti, dakle, postojanje odreenog formalnog kriterijuma koji definie ove grupe. Druga vana karakteristika formalnih drutvenih grupa jeste trajnost. One su relativno trajnog karaktera u jednom duem periodu ivota drutva. One se odravaju sve dok postoje objektivni drutveni mehanizmi koji ove grupe generiu. Neformalne drutvene grupe nemaju institucionalni karakter trajnosti. Naprotiv, one nastaju sticajem okolnosti i njihov rok trajanja je ogranien na uslove iz kojih nastaju tj. svodi se na trajanje samih okolnosti koje dovode do njihovog formiranja.

STRUKTURA DRUTVA I NJEN UTICAJ NA SOCIOLOGIJU POSLOVANJAUkoliko pojedinac ne vidi sebe kao lana neke klase (ili neke druge drutvene grupe) postavlja se pitanje da li je smisleno uopte teorijski prihvatiti postojanje takvih drutvenih grupa? Ovo zato to drutveno ponaanje pojedinaca, ukoliko nije posredovano sveu o pripadnosti drutvenoj grupi o kojoj je re, nee izraavati sa stanovita lanstva te drutvene grupe. U oblasti poslovanja kao jednoj od delatnosti ljudi pojavljuju se u razliitim ulogama delovi svake od drutvenih grupa ije karakteristike nesumnjivo daju odreeni peat odreujui je na razliite naine.

DRUTVENE PROMENE I NJIHOVA DINAMIKAPojam drutvene promene oznaava proces u kojem se uspostavljaju novi oblici drutvenih odnosa izmeu pojedinaca i drutvenih grupa u odreenom vremenskom periodu. U tradicionalnoj sociologiji pojam drutvene promene posmatrao se kao deo tzv. drutvene dinamike, od koje se analitiki odvajala drutvena statika. U savremenoj sociologiji to je odvajanje uglavnom naputeno, jer se drutvene pojave najee odreuju kao istorijske to znai da njihova istorijska promenljivost to jest pokretljivost predstavlja temeljno svojstvo njihovih struktura.

DRUTVENE PROMENE I NJIHOVA DINAMIKADrutvo je dinamika kategorija, pa su samimi tim i drutvene pojave i drutvene promene dinamikog tipa. Ovaj stav se moe razumeti u tri znaenja. Prvo, drutvo je istorijska kategorija. Ono nastaje u konkretnim istorijskim uslovima, oblikuje sam istorijski proces i menja se posredstvom tog istorijskog procesa. Tako u istoriji drutva moemo razlikovati vie drutvenih tipova. Drugo, drutvo kao totalitet (struktura, sistem) se sastoji iz odreenih delova-elemenata. Izmeu ovih elemenata postoji trajna dinamika bilo u klauzulnom bilo u funkcionalnom smislu. Ovaj aspekt drutvene dinamike vai u okviru svakog drutvenog tipa posebno.

DRUTVENE PROMENE I NJIHOVA DINAMIKATrea dimenzija koja se tie dinamike jednog drutva odnosi se na odreene procese kretanja pojedinaca i drutvenih grupa u okviru svakog konkretnog totaliteta. Kada kaemo drutvena pokretljivost mi mislimo na upravo ovaj oblik drutvene dinamike.

DRUTVENE PROMENE I NJIHOVA DINAMIKAPrvi oblik drutvene pokretljivosti koji moemo identifikovati jeste geografska pokretljivost. Ovaj tip pokretljivosti znai da pojedinci ili drutvene grupe menjaju svoju geografsku destinaciju u okviru samog drutva. U istorijskom smislu, najdinaminije u ovom smislu je bilo nomadsko drutvo iji je nain ivota poivao na lovnoj i sakupljakoj privredi.

DRUTVENE PROMENE I NJIHOVA DINAMIKADrugi vid pokretljivosti koji se tie pojedinaca i drutvenih grupa jeste horizontalna pokretljivost. Ovaj vid pokretljivosti znai kretanje kroz drutvenu strukturu ali na istom statusnom nivou. Pojednostavljeno, ovo znai kada pojedinac menja delatnost kojom se bavi ali time ni na koji nain ne poboljava svoj status u drutvu u hijerarhijskom smislu.

DRUTVENE PROMENE I NJIHOVA DINAMIKATrei vid drutvene pokretljivosti kojim se sociologija bavi jeste vertikalna pokretljivost. Ovaj vid pokretljivosti je direktno povezan sa stratifikacijskom strukturom drutva. Vertikalna pokretljivost podrazumeva kretanje pojedinca kroz drutvenu strukturu, pri emu pojedinac menja svoj status. Promena statusa moe biti progresivna tj. ka viem statusu ili pak regresivna -ka niem statusu. Jasno je da je sasvim oekivano ponaanje pojedinaca da tee da u toku ivota ostvare to vii status.

DRUTVENE PROMENE I NJIHOVA DINAMIKAKonano, moderno drutvo se moe smatrati prilino otvorenim u pogledu vertikalne pokretljivosti (iako se ova injenica iz ideolokih razloga preuveliava). Poto moderno drutvo poiva na upravljanju modernom tehnologijom kako u sektoru proizvodnje, tako i u ostalim sektorima, osnovni faktor na osnovu koga pojedinac stie status jeste znanje i to struno i upotrebljivo znanje koje se stie obrazovanjem. Znai u ovom drutvu paradigmatian model vertikalne pokretljivosti postaje obrazovanje.

POJAM I KARAKTERISTIKE DRAVEU modernom svetu nije moguce postojanje drutva bez drave, oni su povezani i isprepletani, da ih je tesko zamisliti jedno bez drugog. Pojam drave je novovekovni moderan pojam, ije precizno znaenje nije lako odrediti.Dravu bi mogli odrediti kao politiku zajednicu koja poseduje unutranju i spoljanju priznatu suverenu vlast nad odredjenom teritorijom i stanovnitvom. Njeno kljuno svojstvo je suverenost, odnosno monopol nad legitimnom upotrebom nasilja i pravo da osigura postovanje zakona i pravila i kazni za njihove prekrioce.

POJAM I KARAKTERISTIKE DRAVEDrava se od drugih drutvenih organizacija razlikuje po tome to raspolae posebnom vlau, a ta je vlast prema karakteristikama: drutvena, suverena i prisilna.

POJAM I KARAKTERISTIKE DRAVEIzuavajui predmoderne i moderne politike zajednice, kao i njihove nazive, Jelinek je zakljuio da se drava sastoji od tri elementa:DRAVNE TERITORIJE,DRAVNOG NARODA,DRAVNE VLASTI.

POJAM I KARAKTERISTIKE DRAVEStrukturu drave cini niz institucija koje pripadaju trima granama vlasti (izvrsnoj, sudskoj i zakonodavnoj) i njihova horizontalna i vertikalna organizacija, kao i mrea organa i tela odgovornih za sprovodjenje javnih politika.

POJAM I KARAKTERISTIKE DRAVEKljuna podela drava je na nedemokratske reime i manje ili vise demokratske poretke od izbornih demokratija do liberalno-demokratskih poredaka sa razvijenim elementima demokratije. U osnovi ove podele je mo ili nemo gradjana i organizacija civilnog drsutva da koriste mehanizme izbornog uticaja na formiranje vlasti.

POJAM I KARAKTERISTIKE DRAVEPo obimu drzavnih funkcija, demokartske drzave se mogu podeliti u tri grupe :U prvu grupu spadaju drzave sa minimalnim obimom funkcija. Ovde se radi, pored odbrane, reda, zakona i zastite vlasnikih prava, tek o pruzanju osnovnih javnih dobara, u oblastima bazicnog obrazovanja i zdravstvene i socijalne zastite. Cetvrtu grupu funkcija minimalne drzave cini kreditno-monetarna politika i bazini makroekonomski menadzment. Koncept minimalne drzave pripada klasino liberalnoj teoriji koja cuva proctor individualnih sloboda, kao i zaziranja od drzavnog intervencionizma.

POJAM I KARAKTERISTIKE DRAVEU drugu grupu spada srednji tip razvojne drzave koji razvija funkcije podrske strateskom razvoju, osiguranja i finansijske regulacije, kvalitetnije i obuhvatnije sisteme delovanja obrazovanja i socijalnog osiguranja, kao i zastite od ekoloskih rizika.

POJAM I KARAKTERISTIKE DRAVEU trecu grupu spada socijalna odnosno socijaldemokratska drzava koja se aktivno mesa u industrisjku politiku i vrsi redistribuciju bogatstva.Kraj 20.veka obelezila su dva fenomena vezana za karakter i funkcije drzave : sirenje demokartije i univerzalno prihvatanje liberalno-demokratskog modela kao uzora, ali i proces praznjenja drzave. Prazna drzava je rezultat delovanja tri procesa koji nagrizaju suverenitet nacionalne drzave. Globalizacija i prenosenje upravljanja na poddrzavne nivoe odraz su cinjenice da nacionalna drzava je postala premala i prevelika da optimalno resava odredjeni krug problema.

POJAM I OSOBENOSTI PRAVAOd samih svojih poetaka, pravo ima veliku civilizacijsku ulogu, koja je obeleena i nizom protivrenosti, koje pravo prate sve do dananjih dana. Pravo, sa jedne strane, jeste izraz politike volje koja ga stvara, ali je sa druge strane i sredstvo racionalnog regulisanja odnosa i sukoba, kao i sredstvo ograniavanja same politike volje. Pravo je po svojoj prirodi normativna kategorija, koja kazuje ta bi trebalo da bude, odnosno ta da se radi, a ta da se radi. Ipak, uprkos svom normativnom karakteru pravo ima veliku praktinu ulogu u tzv. pravnom ivotu.

POJAM I OSOBENOSTI PRAVAObino se pravo smatra nesumnjivo realnom pojavom, najee takozvanom drutvenom pojavom kao jednom vrstom realnih pojava. Realna pojava podrazumeva pojavu datu u vremenu i prostoru. Pri tom se pod pravom podrazumeva tzv. pozitivno pravo, to jest vaee pravo date drave u dato vreme. Nasuprot pozitivnom pravu stoji tzv. prirodno pravo, koje se shvata kao pojava suprotna realnoj pojavi, to jest kao idealna pojava. Dakle, pod idealnom pojavom se smatra pojava koja nije data u vremenu i prostoru.

POJAM I OSOBENOSTI PRAVAPostoji veliki broj definicija prava, ali se sve one mogu svesti na nekoliko osnovnih, uih ili irih, u zavisnosti od toga koji e se momenat u pravu uzeti kao glavni ili obeleavajui. Najee i najdue su one definicije koje pravo vezuju za fiziku silu, odnosno koje identifikuju pravo i dravu, koja raspolae ovom silom. Po ovoj definiciji pravo bi obuhvatalo sve ono to dravna vlast sprovede. Ova definicija stvara niz potekoa. Najpre ovako odreen pojam prava ne bi obuhvatao obiajno pravo, meunarodno pravo, kao ni pravo autonomnih grupa, a zatim, svi dravni propisi nemaju sankciju fizike prinude, pa se postavlja pitanje da li su oni pravni ili ne i da li su obavezni bez obzira to nisu zatieni ovom sankcijom.

POJAM I OSOBENOSTI PRAVAU drugu veliku grupu spadaju one definicije koje pravo odreuju pomou organizacije, bilo da su voljne ili prinudne, nezavisne i ravnopravne sa dravom ili autonomne u okviru nje. Jo ire su definicije koje pravo odreuju kao drutvenu svest, odnosno spoljanji autoritet. Po njima pojam prava obuhvata sve oblkike drutvenog, spontanog prava, kao i intuitivno pravo koje se pojavljuje kao opta svest. Po tradicionalnim (normativnim) shvatanjima, pojam prava se jednostavno svodi na pojam pravne norme (ili pravnih pravila ili pravnih propisa).

POJAM I OSOBENOSTI PRAVAPravo je, dakle, skup odreenih normi. Meutim pravna pravila su samo jedan od elemenata u sastavu prava kao drutvene tvorevine. Taj element nije nita znaajniji od takvih elemenata kao to su pravni subjekt, pravni akt, pravni odnos i pravni objekt. Osim toga, nijedan od ovih elemenata ne postoji sam za sebe i ne moe figurirati kao zamena za celinu u kojoj se nalazi, to jest samog prava. Ni sa pravno-filozofskog stanovita ne moe se prihvatiti da je pravo svaki skup normi iza kojih stoji monopol dravne prinude. Mora se zauzeti jedna kritika distanca prema pojmu pozitivnog prava.

MORALMoral je drutveni fenomen koji podrazumeva ukupnost vrednosti, ideala, oseanja, obiaja, pravila i uputstava, normi kojima se odreuje ta je dobro i ukazuje na to ta je ravo. Moralna linost je ona linost koja ima razvijena moralna oseanja, savest i koja se moralno ponaa iz svog unutranjeg oseanja dunosti a prema usvojenim moralnim normama i univerzalnim vaeim vrednostima i principima.

MORALMoral kao psihiku pojavu izuava psihologija morala i to kako individualna tako i socijalna.Etika kao posebna filozofska disciplina, prouava moral procenjujui moralne vrednosti poreklo i naela moralnosti.Etika se deli na:1. teorijsku etiku (nauke u uem smislu, ali i neke filozofske discipline o moralu, kao to je metaetika.),2. normativnu etiku (postavlja idealan moral), i3. praktino-normativnu etikuIsto tako, etika predstavlja jedinstvo moralne dogmatike i normativne etike.U irem smislu etika obuhvata celu filozofiju morala ili sve filozofske discipline o moralu, a u uem smislu samo tzv. normativnu etiku.

MORALMoral se odreuje i kao oblik ljudske prakse, kao oblik delatnog, praktinog odnosa oveka prema svetu, drugim ljudima, kao i samom sebi i u tom smislu, moral se manifestuje u vrednosnom procenjivanju ljudskih postupaka i htenja kao pozitivno ili negativno vrednih (tj. nevrednih), pri emu se prvi odobravaju, a drugi osuuju.

MORALPostoji opta saglasnost da moral predstavlja sistem moralnih pravila, skup normi koje odreuju ovekovo ponaanje u drutvu i to prema drutvu u celini, prema drugim lanovima drutva i prema samom sebi. Kao skup pravila ponaanja, moral se zasniva na normama o dobru i zlu, a manifestuje se u vrednosnom procenjivanju ljudskih postupaka, u smislu koje je ponaanje dostojno oveka a koje nije, koje je vredno a koje se moe oznaiti kao bezvredno, koje se odobrava a koje se osuuje. U skladu sa moralnim normama, a u sklopu sloene komunikacije koja se odvija u drutvu, ljudi formiraju svoje linosti, karaktere i osobine, usmeravaju svoju motivaciju i delovanje, vrednuju i sude i sebi i drugima.

MORALMoral kao drutvenu pojavu treba shvatiti kao drutveni proces, kao duhovnu pojavu treba ga tumaiti kao normu ili skup znaenja a kao psihiku pojavu ga treba razumeti kao skup psihikih procesa miljenja i oseanja.

RELIGIJAPojam religija dolazi od latinskog glagola religio, religare, to u prevodu znai povezati. Religija se moe sresti u svakodnevnom ivotu, u tradiciji i obiajima, istoriji, umetnosti, politici, itd. U odgovoru na pitanje, gde je poreklo religije, mogu se razlikovati: Animistika teorija, koja smatra religiju kao posledicu ovekove emotivne potrebe. Naturistika teorija, koja religiju odeuje kao posledicu ovekovih intelektualnih potreba.

RELIGIJADefinicije religije su razliitog karaktera i oblika. Meutim, pored tih razliitosti mogu se uoiti dva elementa koji su sadrani gotovo u svakom definisanju religije: Upotreba simbola koji izazivaju oseanje strahopotovanja. Vrenje rituala i ceremonija u kojima vernici uestvuju organizovano.

RELIGIJAU svakom sluaju, kako god bila definisana, religija predstavlja sloen drutveni fenomen i jedan od elemenata ljudske svesti i duhovne kulture. Podela religije je u istoj meri, kao i njeno definisanje pitanje koje izaziva arolika shvatanja.

RELIGIJAPostoje razliiti tipovi religija, ali su etiri dominantna u istoriji civilizacije: - Animizam (lat. anima dua), predstavlja najstariji i najprimitivniji tip religije koji se sastoji u verovanju u duhove ili druga onostrana bia. Karakteristian je bio za period prvobitne ljudske zajednice Bitan princip animizma sastojao se u pripisivanju ljudskih osobina predmetima. - Totemizam, koji je nastao posle animizma i zasniva se na verovanju u totem, odnosno predstavu biljke ili ivotinje. Jedan totem vezivan je za jednu ljudsku zajednicu odnosno pleme. On titi pripadnike plemena. Uporedo sa totemizmom, razvija se i postojanje tabua. Tabu se odnosi na zabranu tetnog i opasnog ponaanja prema nekoj svetinji ili drutvenoj zajednici u celini. Dobar primer tabua je incest.

RELIGIJA- Politeizam (mnogobotvo), koje se uglavnom odlikuje sledeim obelejima: Bog je uvek telesna linost, ima natprirodne osobine i moi i ivi u izvanzemaljskom svetu. Kod starih grka i rimljana bogovi su bili antropomorfni, odnosno imali su ljudski oblik (verovanje u dvanaest bogova sa planine Olimp u Grkoj, od kojih je vrhovni Zevs, bog raja i zemlje). Politeizam je znaajan napredak u odnosu na animizam i totemizam. Bogovi su doivljavani kao regulatori razliitih oblasti drutvenog ivota.

RELIGIJA- Monoteizam (jednobotvo), predstavlja savremeni oblik religije koji se odrao u modernom dobu. Najmasovnije ovakve religije su: hrianstvo, islam, budizam i judeizam. Karakteristike ovih religija su njihova rasprostranjenost, spasilaki karakter i traenje savrenstva u zagrobnom ivotu (ivotu posle smrti). Svaka od ovih religija ima svog osnivaa (Isus Hrist, Buda, Muhamed, Mojsije). Takoe, svaka od njih poseduje apokaliptinost, odnsono verovanje u strani sud, po propasti zemaljskog sveta. Moe se rei da je ovaj stav najnagleeniji u hrianstvu.

RELIGIJATakoe, postoje i razliiti tipovi religijskih organizacija:- Crkva, kao velika, drutveno etablirana verska organizacija s formalnom strukturom verovanja, rituala i unutranje organizacije moi. Nije retkost da se crkava identifikuje sa dravom, da govori u im svih graana, a ne samo vernika. U naelu izmeu drave u crkve mogu vladati razliiti odnosi. Prvo, odnos u kome postoji dravna crkva (nekada dominantan model, danas zastupljen u V. Britaniji, Danskoj, Holandiji). Odvojenost crkve od drave je model odnosa koji je bio zastupljen u bivim socijalistkim zemljama (SSSR, Jugoslavija odnosno SFRJ, Bugarska, Rumunija, itd.). Kako je to neko lepo primetio, nevolja je bila u tome to se crkva odvojila od drave ali se drava nije htela odvojiti od crkve. U ovim reimima crkva je bila konstantno pod dravnom presijom. Trei model je saradnja u odnosima izmeu drave i crkve, koji postoji u svim zemljama u kojima se od strane drave uvaavaju verska oseanja njenih graana. Crkva je u istom statusu kao i sve druge drutvene organizacije i sme da obavlja poslove za koje ispunjava zakonom propisane uslove.

RELIGIJA- Sekta, relativno mala verska skupina koja se najee odvojila od crkve i u naelu odbacuje dominantne vrednosti i nain ivota u irem drutvu. Drugim reima sekta je zatvorena prema drutvu.- Denominacija, religiozna organizacija koja prihvata postojanje drugih religija i uglavnom je u saglasnosti sa vrednostima drutva, karakteristina za SAD, ali takoe, kao i sekta u znaajnoj meri, zatvorena prema drutvu.- Kult, kao manje organizovana i privremena skupina koja se ne temelji na nekoj razraenoj doktrini i ne postavlja velike zahteve lanovima. Iako sve religije, u najveoj meri i kao jednu od najveih ljudskih vrednosti propovedaju mir i toleranciju, one mogu biti i bile su izvor raznih oblika ugroavanja bezbednosti drave.

KULTURAPojam kulture je jedan od najsloenijih i najkontrovenznijih pojmova u sociologiji i drutvenim naukama. Po nekim autorima postoji 160, a po drugim ak i preko 250 razliitih definicija kulture. Tako se pod vieznanim pojmom kultura podrazumeva:

KULTURA- ukupnost promena i tvorevina u prirodi, drutvu i ljudskom miljenju koje su nastale kao posledica ljudske delatnosti,a iji je smisao i cilj: olakanje odranja, produenja i napretka ljudske vrste. U sastav kulture, tako ire shvaene, ulaze materijalna (orua, instrumenti, posue, odea, ornamenti) i duhovna (obiaji, drutvene i politike institucije, religija, umetnost i umetnika dela, jezik, igra, nauka, pronalasci, otkria, itd.) - samo duhovna kultura;

KULTURA- razvitak odreenih sposobnosti ljudskog duha ili tela odgovarajuim vebanjem, negovanjem, odgajanjem (na primer, fizika kultura, muzika kultura, matematika kultura), pa i karakter linosti formirane tim procesom obrazovanja, odnosno sam proces obrazovanja koji je dao taj karakter.

KULTURAPod masovnom kulturom, najee, se podrazumeva pribliavanje kulturnih tekovina jednog drutva preko sredstava masovnih komunikacija. Umesto kulturnih sadraja, sredstva masovnih komunikacija ire propagandne sadraje. Samim tim stanovnitvo jedne drave preputeno je uticaju sredstava informisanja i masovnih medija te postaje pasivni objekt kojim se manipulie prema tuim interesima.

ETAPE RAZVOJA DRUTVA I NJIHOV UTICAJ NA POSLOVANJE Svi vani sociolozi su se bavili problemom drutvenog razvoja analizirajui razliite drutvene tipove koji su postajali na istorijskoj lestvici. Pri tome, ima dosta neslaganja u pogledima razliitih teorija, ali se ini da su ova neslaganja prvenstveno rezultat razliite teorijske perspektive s jedne strane, te te korienja drugaije terminologije sa druge strane.

ETAPE RAZVOJA DRUTVA I NJIHOV UTICAJ NA POSLOVANJE To znai, da svako drutvo postoji u najmanje dve dimenzije. Prva dimenzija jeste aktualitet, tj. onakvo kakvo danas jeste. Druga dimenzija jeste upravo istorijska dimenzija. Zato je ova istorijska dimenzija vana, zar nije za sociologiju dovoljno da ostane na nivou prouavanja drutva koje danas postoji? Zato to drutvo na aktuelnoj ravni izrasta iz predhodnog drutvenog oblika, a ovo iz nekog predhodnog itd. Na aktuelnoj ravni drutvenog postojanja su imanentno sadrani razliiti elementi predhodnog-ih drutava.

ETAPE RAZVOJA DRUTVA I NJIHOV UTICAJ NA POSLOVANJEPrvi oblik drutvenog ivota bilo je nomadsko drutvo. Osnovna karakteristika ovog drutva jeste da njihovi pripadnici nisu bili trajno situirani na jednoj teritoriji. Oni su esto menjali mesto boravka u odreenim geografskim granicama. Model ekonomskog ivota jeste lov, ribolov i sakupljaka privreda.

ETAPE RAZVOJA DRUTVA I NJIHOV UTICAJ NA POSLOVANJEPrvo, istorijsko drutvo je zajednica. Za opis ovog tipa drutva se koriste razliiti termini kao npr.: drutvo inkoherentne homogenosti (Spenser), nediferencirano drutvo (Funkcionalizam), drutvo mehanike solidarnosti (Dirkem), prvobitna ljudska zajednica (Marks) itd. Mi smo preuzeli termin iz formalistike kole sociologije (Tenis i Zimel), zato to nam se ini da je najiri i najpogodniji, a ne zato to smatramo da je sutinski bolji od termina koji koriste ostali teoretiari.

ETAPE RAZVOJA DRUTVA I NJIHOV UTICAJ NA POSLOVANJERobovlasnike imperije predstavljaju prvo klasno drutvo u istoriji. Osnovna karakteristika ovog drutva jeste klasna diferencijacija koja je nastala podelom rada na umni i fiziki. Ova podela rada se deava u jednom istorijskom trenutku kada zajednica poinje da proizvodi vie nego to joj je potrebno za njen opstanak. Ovaj viak prisvaja jedna gupa (oligarhija) koja se poinje baviti samo umnim radom.

ETAPE RAZVOJA DRUTVA I NJIHOV UTICAJ NA POSLOVANJESledei tip drutva koji emo opisati odrediemo kao tradicionalno poljoprivredno drutvo. U najveem broju sluajeva ovo drutvo se definie kao feudalno drutvo, zato to je feud osnovni oblik ekonomske organizacije. Ono nastaje rastakanjem velikih robovlasnikih imperija, i stvaranjem malih teritorijalnih jedinica- feuda na kojem suvereno vladaju pojedine porodice tj. feudalni gospodari.

ETAPE RAZVOJA DRUTVA I NJIHOV UTICAJ NA POSLOVANJETradicionalno srednjevekovno drutvo se veoma sporo menjalo. Ipak, pritisnuto tokom istorije ono se poelo da preobraava u kapitalizam. Prva faza razvoja kapitalizma je razvoj trgovine.

ETAPE RAZVOJA DRUTVA I NJIHOV UTICAJ NA POSLOVANJEOsnovni pravac u kome se kretao kapitalizam jeste anglomeracija tj. rast i razvoj. Ovaj proces prvenstveno podrazumeva rast industrijske proizvodnje shodno tome nastanak velikih privatnih preduzea korporacija. Rast preduzea direktno utie na rast industrijske proizvodnje. Sastavni deo ovog procesa je rast i razvoj trgovine. Ova dva mehanizma dovode do razvoja velikih gradova metropola, koji postaju centar ekonomskog, drutveno-kulturnog i politikog ivota.

ETAPE RAZVOJA DRUTVA I NJIHOV UTICAJ NA POSLOVANJERazvijeni kapitalizam reava odreene protivurenosti tipine za liberalnu fazu. U osnovi razbija se dvovalentan model klasne stratifikacije kao uzrok trajne nestabilnosti sistema. Tako se za ovo drutvo moe rei da je pre vieslojno stratifikovano nego klasno diferencirano. Zatim, relativiziraju se zakoni trita koji su doveli vie puta u pitanje opstanak itavog drutva. Drava preuzima na sebe veliki broj zadataka koje je ranije ispunjavalo slobodno trite. Zatim, pod pritiskom radnikih organizacija, podignut je ukupan kvalitet ivota graana. Ovo je omogueno trinom redistribucijom tj. fiskalnim merama drave. Razvija se besplatno kolstvo, besplatno zdravstvo, sistem socijalne zatite itd. Takoe, drava razvija i one grane privrde koje su vane za ukupno funkcionisanje drutva a za koje ne postoji interes privatnog ulaganja. Razvijeni kapitalizam je tako doao do istorijske raskrsnice, a ova raskrsnica se zove put u postindustrijsko drutvo.

SOCIOLOKE KARAKTERISTIKE DRUTVA I POSLOVANJA Socioloke karakteristike drutva i poslovanja pokuaemo da sagledamo kroz uporedni prikaz klasne strukture industrijskog i postindustrijskog drutva. Stratifikacioni model svakog drutva vrlo dobro ocrtava njegovu sutinu. Industrijski kapitalizam je sinonim za dvoklasni model drutva. Na jednoj strani se nalaze vlasnici nad kapitalom a na drugoj radnici koji svojim radom stvaraju vrednosti. Utoliko je klasni konflikt oigledniji i jednostavniji, utoliko se odvija u drutvenom oktuenju u kome postoje samo dve klase.

SOCIOLOKE KARAKTERISTIKE DRUTVA I POSLOVANJA U modernom drutvu klasna struktura drutva se menja. U odnosu na predhodnu epohu sama radnika klasa nije jedna i jedinstvena kao to je to bio sluaj u liberalnom kapitalizmu. U modernim uslovima proizvodnje sama radnika klasa biva razbijena na niz podslojeva u hijerarhijskom smislu. To se deava zato to sloen tehnoloki proces zahteva razliite nivoe strune osposobljenosti samih radnika. Razlike u toj strunosti se reflektuju i na razjedinjavanju radnike klase na podslojeve.

SOCIOLOKE KARAKTERISTIKE DRUTVA I POSLOVANJA Za moderno drutvo je takoe karakteristino da su socijalne razlike manje nego to je to bio sluaj u industrijskom razdoblju. Kao dokaz za ovu tezu naveemo nekoliko statistikih pokazatelja. 60% Amerikanaca je 1950. godine imalo manji prihod od 5000 dolara godinje, dok je 7% imalo prihod vei od 10 000 dolara. Godine 1965. samo 33% Amerikanaca je imalo prihod manji od 5000 dolara, dok je 25% imalo prihod vei od 10 000 dolara.[1] [1] Jeean Jackuers Servan Sehreiber, ameriki izazov, Epoha, Zagreb, 1968, str. 56

SOCIOLOKE KARAKTERISTIKE DRUTVA I POSLOVANJA Ekspanzija srednje klase, koja se esto uzima kao paradigma modernog drutva, moe se vrlo precizno empirijski identifikovati. Za sedamnest godina, od 1947-1965. broj srednjih slojeva je porastao za 9,6 miliona a broj radnika je opao za 4 miliona, tako da je ve 1965. godine ukupan broj srednjih slojeva u odnosu na radnike bio vei za 8 miliona[1]. Govorei o srednjoj klasi i njenoj ekspanziji W. Mils smatra da e se tendencija njenog rasta nastaviti. Ono to je znaajno za ovu klasu po njemu je injenica da srednji slojevi stoje kao tampon izmeu rada i kapitala ime se ublauje bazini klasni sukob.[2] [1] Podaci uzeti prema navodu J.K.Galbrajta, Nova industrijska drava, Svijet savremene stvarnosti, 1970, str. 237, fusnota 7[2] Upor. Wright Mils, Bijeli ovratnik, Naprijed, Zagreb, 1979, str. 264

SOCIOLOKE DETERMINANTE PREDUZETNITVARe preduzetnitvo potie od francuske rei entreprendre to znai preuzeti, uraditi neto. Preduzetnitvo je drutvena funkcija kreiranja i stvaranja novih vrednosti putem kreativnog kombinovanja poslovnih resursa.

SOCIOLOKE DETERMINANTE PREDUZETNITVAPreduzetnitvo u najirem smislu prema etimolokom znaenju rei, znai sposobnost da se pokrene neka akcija, da se neto preduzme u svrhu postizanja odreenog cilja. Ovome treba dodati da se ovde ne radi samo o znanju, ve pre svega, o preduzetnikom mentalitetu, kakav se kroz generacije razvija u odreenom drutvu. Preduzetnitvo je prisutno u svim oblicima poslovanja gde dominantan uticaj imaju ljudi koji znaju i koji su spremni i sposobni da posao pokreu i stvaraju iz sopstvenih ideja, slede intuiciju, ulaze u direktnu borbu, rade ve poznate stvari na nov ili drugaiji nain.

SOCIOLOKE DETERMINANTE PREDUZETNITVAPreduzetnitvo predstavlja kompleksan, multidimenzionalni okvir koji naglaava pojedinca, okruenje, organizaciju i sam preduzetniki proces. Da bi ovek bio dobar preduzetnik neophodno je da zna osnovne determinante razvoja preduzetnitva koje ine sutinu preduzetnitva, a to su misija, vizija, cilj, strategija, taktika. Generalno posmatrano preduzetnitvo predstavlja irok okvir za povlaenje raznih poslovnih poteza unutar kojih se odvijaju preduzetnike aktivnosti. Kako e se razvijati preduzetnike aktivnosti i da li e one kao krajnji ishod imati pozitivan ili negativni rezultat, zavisi od velikog broja faktora koji determiniu razvoj aktivnosti.

SOCIOLOKE DETERMINANTE PREDUZETNITVAPreduzetnitvo se raa i razvija na temelju raspoloivih poslovnih informacija. U tim informacijama se raaju ideje o moguem poslu, nainu na koji se obavi i ta se moe iz toga oekivati. Pored toga i samo stvaranje, prenoenje, osposobljavanje za korienje i samo korienje informacija i raspoloivih komunikacija predstavlja vrstu preduzetnitva. Dakle informativno-komunikacijski sistem predstavlja plod preduzetnitva.

SOCIOLOKE KARAKTERISTIKE POSLOVNIH KOMUNIKACIJA Povezanost izmeu preduzetnitva i komunikacija je takva da se iste mogu posmatrati kao odluujua determinanta poslovanja.Svakodnevno komuniciramo sa ljudima. Komuniciramo sa prijateljima, kolegama u koli, na fakultetu, na poslu, sa prodavcima u radnjama, bibliotekarima, lekarima... Ipak treba imati na umu da je komuniciranje je vetina i moe se nauiti, uvebati i usavriti.

SOCIOLOKE KARAKTERISTIKE POSLOVNIH KOMUNIKACIJA Komunikacija je stalan proces u kome se neprekidno vri slanje i primanje informacija, verbalno ili neverbalno a sve u cilju razmene ideja. Ostvarenje ovog cilja ponekad zahteva i uvebavanje tehnika i metoda komunikacija

SOCIOLOKE KARAKTERISTIKE POSLOVNIH KOMUNIKACIJAPoslovna komunikacija se koristi u sluajevima kada:-potroa eli da napie albu poslovodstvu traei povraaj sredstava;-menader prodaje eli da napie izvetaj direktoru sa informacijama o prolomesenoj prodaji uz predlog buduih akcija;-osoba zaduena za sigurnost treba da sasatavi podsetnik (memo) za sve rukovodioce podseajui ih da e vebe protivpoarne zatite biti odrane sledeeg petka u popodnevnim asovima;-potroai mogu da poalju potvrdu faksom za neku hitnu porudbinu koju su ve traili putem telefona; - zaposleni u centrali mogu da poalju email zaposlenom koji se nalazi u drugom gradu traei od njega neku hitnu informaciju...

SOCIOLOKE KARAKTERISTIKE POSLOVNIH KOMUNIKACIJAKomuniciranje je ne samo osnovna ljudska potreba, ono je i pokreta ovekova razvoja i napredovanja. To vredi i za svet savremenoga poslovanja koji se u ovo informaciono-komunikaciono doba zapravo vrti oko posedovanja prave informacije u pravo vreme.