Sociologija - - Skripta

  • View
    3.376

  • Download
    7

Embed Size (px)

Text of Sociologija - - Skripta

Sociologija Skripta za ispit(2.deo) 34. Pojam kultura Kultura (colere negovati, gajiti; lat.) ini oveka linou, a ne samo prirodnom jedinkom. Od jedinke se linost izgrauje, jedinka je pretpostavka za linost. U kulturi se stalno odvija borba erosa i tanatosa (lepo i runo). oveka od jedinke do ovenosti uzdie kultura, koju ine vrednosti, norme, simboliki oblici (kao to je jezik) kojima izraava svoje iskustvo i svest o sopstvenim mogunostima i granicama. ovekovo delovanje u kulturi ne zavisi od nagona nego od razumevanja i tumaenja situacija. On ui obrasce i stvara nove. Kultura oplemenjuje, povezuje ljude, zbliava ih. Kulturu jednog drutva ine verovanja, miljenja, ideje, vrednosti koje formiraju njen sadraj i objekti/simboli/tehnologije, kojima se izraava njen sadraj. Najire shvaena, ona obuhvata: postojee duhovne i materijalne vrednosti i proizvode koje je ovek stvorio kroz istoriju pogled na svet, i kakav jeste i kakav bi mogao ili trebao da bude (kroz umetnost, religiju, filozofiju..) oseanja i duevna stanja delanja i ponaanja kao proizvod znanja, iskustva, vetine.. naine i sredstva prenoenja verovanja, miljenja, ideja, vrednosti, znanja, vetina, kao i naine i sredstva komunikacije s prirodom, bogom, ljudima.. 35. Vrednosti Vrednosti su ivotni orijentiri, vodii ljudima u meusobnim odnosima i odnosu prema svetu. Sve to moe biti predmet ljudske potrebe, elje i sve

to se moe ostvariti a da nije protivno kulturi, jesu vrednosti. Vrednosti su merila za sve to se dogaa, a bez njih, ivot nema smisla. U ureenim drutvima, izdvaja se neka vrhovna vrednost, a sve ostale vrednosti se vrte oko nje. To je sistem vrednosti. Recimo, drutvo u kom je osnovna vrednost sloboda je liberalno drutvo. Svaki vaspitno-obrazovni sistem se zaasniva na vrednosnom sistemu okupljenom oko jedne vrednosti i taj sistem se vaspitanjem i obrazovanjem ugrauje u naredne generacije. Od toga zavisi i stabilnost i kvalitet ivota u drutvu. Svete ideje i vrednosti su istina, pravda, sloboda, ljubav, dobro, lepota, jednakost.. Vrednosti su uporina taka kulture. Vrednosni sud je na stav o nekoj pojavi (ne opis pojave). Za drutveni ivot su od velike vanosti vrednosne orijentacije, odnosno kategorije vrednosne orijentacije. ovek kao drutveno i kulturno bie slabi i gubi instinkte, a ove kategorije mu pomau da se orijentie u ivotu. One se javljaju u parovima (pozitivne i negativne) i smanjuju rizik u ivotu. Agne Heler daje klasifikaciju kategorija vrednosne orijentacije i deli ih na primarne, sekundarne i tercijarne. U primarne kategorije, Helerova uvrtava samo jedan par, dobro loe. Ovaj par se moe primeniti na sve druge kategorije (recimo, dobro ne mora biti prijatno, ali prijatno mora biti dobro). Primarna kategorija se primenjuje na sve sekundarne. Sekundarne kategorije se proteu u razliite oblasti ovekovog ivota: dobro zlo (moralna orijentacija) lepo runo (estetska) prijatno neprijatno (emocionalna) sveto svetovno (religiozna) korisno tetno (pragmatina) tano netano (praktina) uspeno neuspeno (ciljna) istinito lano (logika orijentacija) Tercijarne kategorije vrednosne orijentacije su parovi pristojno nepristojno (u okviru sekundarne orijentacije, odnosi se na par tano netano) i umetniko neumetniko (odnosi se na par lepo runo, ako gledamo kroz okvir sekundarne).

Prema znaaju i dominaciji nekog od parova sekundarnih vrednosnih orijentacija, odreuje se i karakter drutva (recimo, tamo gde dominira par sveto-svetovno, drutvo je verski orijentisano). Oslonac svih kultura su univerzalne vrednosti i norme. 36. Norme Na latinskom, norma znai: a) tesarov uglomer, b) merilo, c) pravilo. Danas ona oznaava merilo, pravilo, propis, model, uzor, standard, uputstva za ponaanje ljudi i odravanje reda u drutvu. Za razliku od vrednosti, koje su apstraktne, norme su konkretne. Iza svake norme je moralna vrednost, recimo iza moralne norme je dobro, iza pravne pravda. Norme mogu biti pisane (pravne) i nepisane (obiajne). One nastaju kada neko ponaanje ili odnos pone da se ponavlja i tako postane prihvaeno kao pravilo za budue ponaanje svih u zajednici. Prvo su nastale obiajne, pa religijske i moralne, i na kraju pravne norme. U starim drutvima ivot je regulisan obiajnim normama iz kojih je nastalo i obiajno pravo. Za drutvo je bitno da se norma usvoji, jer tada prestaje stalna kontrola drutva nad graanima, u vezi sa potovanjem normi. Norme unose red i normalizuju ivot. Sokrat: bolje umreti potujui norme, nego iveti krei ih! Danas su pravne norme i pravna prinuda najbitniji regulatori drutva. 37. Religija pojam i struktura Jedna zavrena i savrena definicija religije nije mogua jer nije do kraja mogue definisati pojavu koja se menja i koja ima istoriju. 1. Ako se religija odredi ili definie kao VEROVANJE U BOGA - kako emo onda postupati u sluaju religija bez Boga? 2. Ako se vera definie kao VERA U PRIRODNO ILI NEPRIRODNO odnosno kada se izjednaava religiozno sa verom u natprirodno ili neprirodno, kako emo onda postupati sa religijama koje ue da Bog nije iznad ili izvan religije, ve u samoj prirodi - deus sine natural - (Spinoza, Bog = priroda, panteizam i manenistike religije) ? 3. Ako se religija odredi kao VERA U SVETO ta emo raditi u sluajevima

kada natprirodno uopte nije sveto, a sveto natprirodno (npr. zli dusi, avoli ne doivljavaju se kao neto sveto) dok se ponekad svetim dri i ono to nije natprirodno (sveta krava, sveti mi...)? 4. Ako se religija odredi kao SISTEM IDEJA VEROVANJA I PRAKSE koji vernicima daje OKVIR ORIJENTACIJE u svetu punom zbrke, po emu onda filozofsko-etiki sistemi ideja ne bi bili religija? 5. Ako se religija odredi kao IDEALNA MOGUNOST oveka, zato bi ideal bio nuno religioznog karaktera? 6. Ako je religija PREVAZILAENJE EGZISTENCIJE, zar se svako bioloko nadilaenje moe smatrati religijom? 7. Ako se religijom smatra SVAKO SIMBOLIKO PREVAZILAENJE SMRTI (volja da se ne umre), onda se ne brie razlika izmeu religije i drugih simbolikih sistema jer su ti sistemi u krajnjoj liniji pokuaj poricanja smrti, takoe kada je u pitnju ova definicija, ta uiniti sa religijama koje nemaju ideju o zagrobnom ivotu? 8. Ako se religijom smatraju sva ona verovanja koja SMISLU IVOTA I SMRTI, onda se ne vidi zato filozofija i umetnost ne bi ule u pojam religije jer po toj definiciji ko god pita za krajnji smisao ivota i smrti, taj pita za Boga, pa su rasprave o tome da li Bog postoji ili ne potpuno suvine, jer je (ne)postojanje Boga isto to i (ne)postojanje smisla o ljusdkom ivotu is smrti? 9. Ako se religija odredi kao verovanje u NETO NEVEROVATNO, zar nema neverovatnih verovanja koja i po emu nisu religijske prirode? 10. Ako je religija verovanje u VII SMISAO IVOTA I SMRTI, onda marksizam i komunizam jesu religije. Svaka ideologija je u ovakvom odreenju religija. 11. Ako je religija POKUAJ IZGRADNJE JEDNOG SVETA REDA NASUPROT SVETU SMRTI (haos) onda bi gotovo sve ljudske delatnosti imale religijski smisao pa bi se izgubila svaka razlika izmeu religioznog i nereligioznog ponaanja. Drugim reima svaka nauka ima svoj pristup religiji (relativno sloena pojava). . Sociolog religije ne pita kao to pita filozof ~Da li Bog postoji?~ nego ako ljudi veruju u Boga, kakve to posledice ima po njihov ivot, ili kakve posledice verovanje ima po njihov ivot. . Sociolog religije ne pita da li uopte postoji ivot posle smrti, ve pita da ako ljudi veruju u zagrobni ivot, kako to verovanje utie na njihovo ponaanje u ovom ivotu? Pitanje ta je religija je filozofsko pitanje, drugim reima filozofiju interesuje sutina neke religije ili nekog verovanja. Filozofija definie religije odvajajui ono to je bitno od onoga to je nebitno za pojam religije. Filozofa religije ne

interesuju razliite religije nego samo religija kao pojava. Istoriar religije bavi se poreklom religije ili nekog njenog verovanja u ovom ili onom drutvu ili nekoj drutvenoj epohi da pritom ne vodi rauna npr. o istinitosti tog verovanja. Drugim reima svaka posebna drutvena nauka pristupa religiji iz svog domena interesovanja. Primepr: psiholog religije kako religija utie na ovekov psihiki ivot i kakve posledice ostavlja na ovekov ego Jedan svestran istraiva religije moe da postavlja itav niz pitanja ali u svakom trenutku on treba da zna mogunosti i granice tih pitanja, odnosno ta moe dobiti kao odgovor a ta ne. Pitanja: 1. Ako je religija izraz neznanja kako onda napredak u ljudskom saznanju ne potisne religiju kao neznanje? Ako su religijski iskazi neistiniti, zato mnogi ljudi u njih ipak veruju? 2. Ako je religija stvarno ILUZIJA, da li je mogua stvarnost kojoj iluzije nisu potrebne? 3. Ako su religijski iskazi ISKAZI BESMISLENIH, zar onda ima smisla raspravljati o besmislenim stvarima? 4. Ako je religija OPIJUM NARODA, kako to da narod pored toliko stvarnih i efikasnih opijuma bira ba religiju? 5. Ako religija NE ZADOVOJAVA NIKAKVE BITNE LJUDSKE POTREBE, zato bi ona bila potrebna ljudima? 6. Ako religija NE ZADOVOLJAVA NIKAKVE POJEDINANE POTREBE, zato bi ona bila potrebna pojedincu? 7. Ako religija ne vri nikakve drutvene funkcije, kako to da se ona odrava u drutvenom ivotu? 8. Ako je religija PROTIVNA LJUDSKOM RAZVOJU, kako to da veina umnih glava iz nauke i filozofije nije nalazila suprotnosti izmedju religije i nauke? 9. AKO OVEK ZABORAVLJA BOGA, treba se pitati da li on zaboravlja starog a sledi nekog novog Boga? U svakoj religiji nailazimo na veru u neku MO potpuno razliitu od moi oveka bilo da je ova mo shvaena kao lina ili bezlina; vidljiva ili nevidljiva; imanentna ili transcedentna. Ba zato to se potpuno razlikuje od moi oveka i to je beskrajno zaobilazi, ona je za njega MISTINA. U odnosu na ograniene moi oveka, ova mo se za njega pokazuje kao neograniena ili apsolutna. Bez obzira na to da li je ova mo naklonjena oveku lili nije, da li joj se raduje ili se nje boji, ili i jedno i drugo, da li joj se pasivno pokorava ili je aktivno iskoriava (magija - aktivno iskoriavanje). ovek od nje ZAVISI tj. uzima je u obzir kako u svom telesnom, tako u duhovnom ivotu, tako da

n

Search related