SOFTVERSKO INŽENJERSTVO - metropolitan.ac.rs · ISHODI UČENJA STUDIJSKOG PROGRAMA Studenti koji su završili Softversko inženjerstvo mogu da: 1. Koriste savremene alate za projektovanje

www.metropolitan.ac.rs

SOFTVERSKO INŽENJERSTVO


SOFTVERSKO INŽENJERSTVO

• Trajanjestudija:4godine• BrojESPB:240ESPB• Zvanje:Diplomiraniinženjersoftverskoginženjerstva• Polje:Tehničko-tehnološkenauke• Oblast:Softverskoinženjerstvo• Oblicistudiranja:tradicionalni(uprostorijamauniverziteta)ionlajn,prekoInterneta(e-učenje)

ŠTA JE SOFTVERSKO INŽENJERSTVO?

Softversko inženjerstvo je disciplina koja se bavi razvojem i održavanjem pouzdanih i efikasnih softverskih sistema. Značaj softverskog inženjerstva je porastao sa rastućim zahtevima za razvo-jem bezbednih aplikacija, tj. bezbednih softverskih sistema i sa većim značajem velikih i skupih softverskih sistema. Američko udruženje IEEE definiše softversko inženjerstvo kao “primena jed-nog sistematskog, disciplinovanog i kvantifikovanog pristupa za razvoj, rad, i održavanje softve-ra”. Softversko inženjerstvo integriše računarske nauke i inženjerske principe koji se primenjuju pri razvoja proizvoda u drugim oblastima inženjerstva (tehnike).Softversko inženjerstvo se bavi razvojem visokokvalitetnog softvera na jedan sistematski, upravl-jiv i efikasan način. U skladu sa tim, posebno se ističe značaj faza u razvoju softvera, tj.

• analize i evaluacije potreba za softverom, • specifikacije zahteva, • projektovanje softvera i • izrada i testiranje koda softvera.

Takođe, softversko inženjerstvo se vezuje za upravljanje procesom i kvalitetom, za kreativnost i inovacije, za standarde, za individualne veštine pojedinaca, ali i za sposobnost timskog rada i primenu pravila i iskustva iz profesionalne prakse.Da bi jasnije ukazali na razliku Softverskog inženjerstva u odnosu na druge discipline iz šire oblasti računarstva, koristićemo dijagrame na slici 1 (izvor IEEE/ACM).


Horizontalna osa pokazuje kretanje od teorije ka primeni računara. Vertikalna osa pokazuje kretanje od računarskog hardvera i njegove arhitekture, do organizacijskih pitanja u organizaciji u kojima se primenjuju računari.

Slika 1. Oblast znanja pokriveno studijama iz Softverskog inženjerstva (izvor: IEEE&ACM)

CILJ STUDIJSKOG PROGRAMA

Cilj studijskog programa „Softversko inženjerstvo“ je da osposobi studenta sa uspešno bavi pro-fesionalnim razvojem softvera, u skladu sa očekivanjima i potrebama kompanija koje se bave profesionalnim razvojem softvera.

Studijski program obezbeđuje znanja iz oblasti softverskog inženjerstva, prema kategorizacija-ma IEEE i ACM. Nastava ne samo da omogućuje sticanje znanja iz svih faza procesa razvoja soft-vera, nego i obezbeđuje sticanje fundamentalnih znanja iz računarskih nauka, što je neophodno svakome koji želi da se bavi razvojem softvera.

U ovom tekstu se nadalje daje opis programa Softversko inženjerstvo. U programu se daje na-glasak na sticanje praktičnih i primenjivih znanja i veština. Iz svakog predmeta se rade praktični projekti i veliki broj zadataka. Po završetku studija, student je potpuno osposobljen za uspešan rad u softverskoj industriji.


POSLOVI ZA KOJE SE STUDENTI OSPOSOBLJAVAJU

Studenti koji završe osnovne akademski studije iz softverskog inženjerstva osposobljeni su da rade na razvoju profesionalnog softvera industrijskog kvaliteta. Ti poslovi obuhvataju:

• Utvrđivanje potreba i zahteva korisnika softvera i njihovo prevođenje u inženjerske zahteve čije zadovoljenje obezbeđuje punu funkcionalnost softvera, ali i dostizanje profesionalnog kvaliteta softvera;

• Postavljanje arhitekture softverskog sistema, definisanje softverskih modula i komponenata, ako i njihovih međusobnih interfejsa;

• Projektovanje softverskog sistema, odnosno, projektovanje objektno-orijentisanog (OO) sistema, na osnovu postavljenog OO modela i primenom UML jezika za modeliranje OO siste-ma;

• Programiranje, tj. implementacija projektnog rešenja izradom softvera u jednom od pro-gramskih jezika, kao što su Java, C++ ili C#;

• Obezbeđivanje kvaliteta softvera i njegovo testiranje, kao i njegovo konfigurisanje u skladu sa postavljenom arhitekturom softverskog sistema;

• Rukovođenje projektima razvoja softvera, i dr.

NAJČEŠĆA RADNA MESTA DIPLOMIRANIH STUDENATA

Radna mesta na kojima rade stručnjaci za softversko inženjerstvo se različito zovu u različitim or-ganizacijama. Negde je uloga “softverskog inženjera” izjednačena sa poslom “programera”, “pro-jektanta softvera” i dr.

Studenti su osposobljeni da rade na svim poslovima razvoja softvera: analiza zahteva, definisanje arhitekture i projektovanje softvera, izrada softvera (kodiranje), testiranje i obezbeđenje kvalite-ta softvera, kao i održavanje softvera. Industrija razvoja softvera u Srbiji ima veliku mogućnost razvoja, naročito u vidu saradnje sa velikim proizvođačima softvera u svetu. Međutim, glavna prepreka je nedostatak profesionalno školovanih i sposobnih inženjera za razvoj softvera. Zato, diplomirani studenti ovog studijskog programa nemaju nikakav problem u nalaženju posla, i to, za naše uslove, vrlo dobro plaćenog posla.

Uspešni završetak ovih studija omogućiće diplomiranim studentima da uspešno rade na raz-voju profesionalnih i kvalitetnih softverskih sistema, pre svega u specijalizovanim preduzećima za razvoj softvera, ili da rade kao nezavisni softverski inženjeri koji po ugovoru rade na razvoju softvera za potreba inostranih, ali i domaćih firmi koje se bave razvojem profesionalnog softvera, tj. softverskih proizvoda.


ISHODI UČENJA STUDIJSKOG PROGRAMA

Studenti koji su završili Softversko inženjerstvo mogu da:

1. Koriste savremene alate za projektovanje softvera 2. Koriste razvojna okruženja za programiranje3. Sofverska rešenja implementiraju koristeći adekvatne programske jezike4. Primenjuju tradicionalne i savremene metodologije za razvoj sofvera5. Razvijaju softver za mobilne aplikacije6. Definišu zahteve za izradu sofvera 7. Na osnovu zahteva za izradu sofvera dizajniraju softversko rešenje 8. U procesu razvoja softvera kreiraju svu potrebnu dokumentaciju 9. Definišu i sprovodu plan verifikacije i validacije softverskog rešenja koristeći odgovarajuće

metode i tehnike10. Planiraju i izvedu testiranje softvera11. Upravljaju zahtevima za promenom softvera i na osnovu toga kvalitetno održavaju softver12. Primene principe i postupke vođenja softverskog projekta i procene resurse za njegovu izradu

USAGLAŠENOST PROGRAMA SA MEĐUNARODNIM STANDARDIMA

Program je usaglašen sa najnovijim preporukama američkih profesionalnih udruženja IEEE i ACM (http://www.acm.org/education/education/curricula-recommendations).

Kao disciplina, Softversko inženjerstvo se oslanja na drugu računarsku disciplinu, Računarske nauke, koja daje neophodnu osnovu, tj. poznavanja programiranja, rada računara i operativnih sistema, ko-rišćenja veb i internet tehnologija, sistema baza podataka i dr. Ovo je nužno, jer se sposobnost razvoja profesionalnog softvera (softversko inženjerstvo) nadgrađuje na znanje i sposobnosti programiranja, korišćenju baza podataka, računarskih mreža, komunikacije čovek-računat , arhitekture računara i op-erativnih sistema (najveći deo disciplene: Računarske nauke).

Zbog toga, studijski program je usaglašen sa preporukama američkih profesionalnih udruženja IEEE i ACM, i to i za disciplinu Računarske nauke, i za disciplinu: Softversko inženjerstvo).


Program je usaglašen sa sledećim preporukama američkih profesionalnih udruženja IEEE i ACM:

• SoftwareEngineering2004-CurriculumGuidlinesforUndergraduateDegreeProgramsinSoft-wareEngineering,August23,2004,IEEEComputerSocietyandAssociationforComputingMa-chinery(http://sites.computer.org/ccse/)

• ComputerScienceCurricula2013–IronmanDraft(Version1.0),February2013,IEEEComputerSocietyandAssociationforComputingMachinery(http://ai.stanford.edu/users/sahami/CS2013/)

Studijski program obezbeđuje sticanje neophodnog znanja, tj. tzv. „korpus znanja“ (Body of Knowl-edge) u skladu sa oba navedena dokumenata, tj. ujedinjujući korpuse znanja definisane za oblast Računarskih nauka i oblast Softverskog inženjerstva, koji su opisani u sledećim dokumentima:

• GuidetotheSoftwareEngineeringBodyofKnowledge(2004Version)–SWEBOK,IEEEComputerSociety(http://www.computer.org/portal/web/swebok/htmlformat)

• TheGuidetotheSoftwareEngineeringBodyofKnowledge-SWEBOKGuide,Version 3, Appendix A - Knowledge Area Description Specifications, Draft 18 September 2011, IEEE Computer Society

• BaselineListofTopics,SWEBOKGuideV3(statusasof21/08/2012), IEEE Computer Society• ComputerScienceCurricula2013–IronmanDraft (Version 1., Appendix A: The Body of Knowl-

edge, IEEE Computer Society and Association for Computing Machinery (http://ai.stanford.edu/users/sahami/CS2013/)

Primenom najnovijih preporuka profesionalnih udruženja IEEE Computer Society i ACM pri izradi kurikuluma za OAS Softversko inženjerstvo, obezbeđeno je da studenti dobiju najsavremenija i stan-dardizovana znanja iz oblasti računarskih nauka i softverskog inženjerstva, u skladu sa međunarodno priznatim preporukama za kurikulume iz ovih oblasti. To obezbeđuje i međunarodno priznavanje stečenog znanja i diplome sa OAS Softversko inženjerstvo, te samim tim, i olakšano zapošljavanje diplomiranih studenata u inostranstvu.


ORGANIZACIJA PROGRAMA

Četvorogodišnji program iz Softverskog inženjerstva obuhvata ukupno 31 predmet, i to: 27 obavez-na, a 4 izborna.

Obavezni predmeti:

1. CS101 Uvod u objektno-orijentisano programiranje2. SE201 Uvod u softversko inženjerstvo3. MA101 Matematika 14. NT111 Engleski 15. CS102 Objekti I apstrakcija podataka6. CS323 C/C++ programski jezik7. CS115 Diskretne strukture8. NT112 Engleski 29. CS103 Algoritmi I strukture podataka10. MA202 Matematika 211. IT350 Baze podataka12. NT213 Engleski za informatičare13. CS220 Arhitektura računara14. IT250 Veb sistemi15. MA273 Verovatnoća i statistika16. NT310 Prоfеsiоnаlnа kоmunikаciја17. IT370 Interakcija čovek-računar18. CS225 Operativni sistemi19. SE211 Konstruisanje softvera20. SE311 Prојеktоvаnjе i аrhitеkturа sоftvеrа21. SE322 Аnаlizа zаhtevа zа sоftvеr 22. SE321 Obezbeđenje kvaliteta, testiranje i održavanje softvera23. IT390 Profesionalna praksa i etika24. IT381 Zaštita i bezbednost informacija25. SE325 Upravljanje projektima razvoja softvera26. SE490 Stručna praksa (4 meseca)27. SE495 Završni rad


Izborni predmeti:

1. Izborni predmet 1

1.1. CS322 Programiranje u C#1.2. CS324 Skripting jezici


2.1. CS330 Razvoj mobilnih aplikacija2.2. OM350 Preduzetništvo


3.1. IT320 Savremene tehnološke platforme3.2. CS230 Distribuirаni sistеmi


4.1. SE401 Projekat razvoja softvera4.2. CS450 Klaud kompjuting4.3. IT331 Računarske mreže i komunikacije


Sеm

еstа

r

Rеd

ni b

rој Osnovne akademske studije

SOFTVERSKO INŽENJERSTVO 4 god. 240 ESPB

Školska 2014/15 godina ESPB

bоdо

vi Broj časova nedeljno

Prеd

аvаn

jа

Vеžb

е La

bora

tor.

vežb

e Dr

ugi o

blici

nasta

ve

1

1 CS101 Uvod u objektno-orijentisano programiranje 10 3 1 3 0 2 CS220 Arhitektura računara 8 3 1 2 0

3 MA101 Matematika 1 8 3 2 0 0

4 NT111 Engleski 1 4 2 1 0 0

2

5 CS102 Objekti i apstrakcija podataka 10 3 1 3 0 6 CS323 C/C++ programski jezik 8 3 2 0 0

7 CS115 Diskretne strukture 8 3 2 0 0

8 NT112 Engleski 2 4 2 1 0 0

3

9 CS103 Algoritmi i strukture podataka 10 3 1 3 0 10 MA202 Matematika 2 8 3 2 0 0

11 SE201 Uvod u softversko inženjerstvo 8 3 1 2 0

12 NT213 Engleski za informatičare 4 2 1 0 0

4

13 SE211 Konstruisanje softvera 8 3 1 2 0 14 IT370 Interakcija čovek-računar 8 2 1 2 0

15 MA273 Verovatnoća i statistika 8 2 1 1 0

16 CS225 Operativni sistemi 6 3 1 2 0

5

17 SE321 Obezbeđenje kvaliteta, testiranje i održavanje 8 2 1 2 0 18 SE311 Prојеktоvаnjе i аrhitеkturа sоftvеrа 8 3 1 2 0

19 SE322 Inženjerstvo zahteva 8 2 1 2 0

20 IT350 Baze podataka 8 3 0 2 0

6

21 SE325 Upravljanje projektima razvoja softvera 8 3 0 3 0 22 IT250 Veb sistemi 8 2 1 2 0

23 Izborni predmet 1 8 2 1 2 0


7

25 SE490 Stručna praksa (4 meseca) 8


27 IT390 Profesionalna praksa i etika 6 2 2 0 0

28 NT310 Prоfеsiоnаlnа kоmunikаciја 6 2 2 0 0

8 29 IT381 Zaštita i bezbednost informacija 8 3 1 2 0 30 Izborni predmet 4 8 2 1 2 0 31 SE495 Završni rad 12 0 0 0 0

Ukupno ESPB bоdоvа: 240


Sеm

еstа

r

Rеd

ni b

rој Osnovne akademske studije

SOFTVERSKO INŽENJERSTVO Izborni predmeti

4 god., 240 ESPB Školska 2014/15 E

SPB

bоdо

vi Broj časova nedeljno

Prеd

аvаn

jа

Vеžb

е La

bora

tor.

vežb

e Dr

ugi o

blici

nasta

ve

Izborni predmet 1

6 23 CS322 Programiranje u C# 8 2 1 3 1

23 CS324 Skripting jezici 8 2 1 3 1

Izborni predmet 2

6 24 CS330 Razvoj mobilnih aplikacija 8 2 1 2 0

24 OM350 Preduzetništvo 8 2 1 2 0

Izborni predmet 3

7 26 IT320 Savremene tehnološke platforme 8 3 0 2 0

26 CS230 Distribuirаni sistеmi 8 3 1 2 0 Izborni predmet 4

8 30 SE401 Projekat razvoja softvera 8 2 0 3 0

30 CS450 Klaud kompjuting 8 2 1 2 0

30 IT331 Računarske mreže i komunikacije 8 3 1 1 0

NAPOMENE:

1. Pored navedenih izbornih predmeta, na poseban zahtev, studentu se mogu odobriti i drugi predmeti sa svih studijskih programa osnovnih studija Univerziteta ili predmeti sa drugih univerziteta za koje se javno objavljuju svi materijali za učenje (tzv. MOOC)

2. Sem u specijalnim slučajevima, u slučaju da na izbornom predmetu ima manje od 5 studenata, nastava se drži samo preko Interneta (onlajn).


KRATAK OPIS SVIH PREDMETA

CS101 Uvod u objektno-orijentisano programiranje:

Predmet uvodi studente u osnovne koncepte programiranja iz perspektive objektno-orijentisa-nog programiranja. Nastavne teme obuhvataju jednostavne tipove podataka, upravljačke struk-ture, strukture podataka u vidu nizova karaktera i redova, algoritme, kao i upoznavanje sa pro-gramskim jezicima. Studenti se upoznaju sa osnovama objektno-orijentisanog programiranja: objektima, klasama, metodima, prenosu parametar, učauravanja, nasleđivanja i polimorfizma. Pored toga, studenti ovladavaju i osnovama sintakse i semantike programskih jezika: promenl-jive, tipovi, izrazi, dodeljivanje vrednosti, ulazno-izlazne instrukcije, uslovne i iterativne upravl-jačke strukture i strukturisane dekompozicija. Izlažu se principi softverskog inženjerstva i razvoja osnovnih veština programiranja u objektno-orijentisanim jezicima.

CS102 Objekti i apstrakcija podataka:

Predmet nastavlja uvođenje studenata u objektno-orijentisano programiranje započeto pred-metom CS101, pre svega u oblasti metodologije objektno-orijentisanog projektovanja softvera i programiranja. Predmet uvodi studente i u osnove komunikacije čoveka i računara, grafike, i društvenih implikacija primene računara, a sa posebnim naglaskom na softverskom inženjerstvu. Objašnjava se koncept virtualnih mašina i njihove hijerarhije, osnovnih algoritama u računarstvu, kao što su pretraživanja, sortiranja i rekurzije. Studenti se upoznaju sa metodima programiranje upotrebom događaja, kao i sa osnovnim fazama procesa softverskog inženjerstva: definisanje zahteva, projektovanje, kodiranje i testiranje.

CS103 Algoritmi i strukture podataka:

Nadovezujući se na predmete CS101 i CS102, predmet detaljnije upoznaje studente sa algorit-mima, strukturama podataka i sa softverskim inženjerstvom. Studenti izučavaju tehnike pro-jektovanja algoritama, rešavanja problema i primenjuju tehnike projektovanja algoritama u projektima srednje veličine, sa naglaskom na formalnim metodama testiranja. U okviru analize algoritama, studenti izučavaju metode asimptotaske analize , utvrđujući razlike među njima, klase standardne složenosti, metode empiričke merenja performansi, kao i usaglašavanja vre-menskih i prostornih zahteva u algoritmima. Pored izučavanja rekurzije, proučavaju se osnovni algoritmi računanja, kao što su: haš tabele, binarna stabla, grafovi, algoritmi najkraćeg puta i dr. U oblasti strukture podataka, izučava se upotreba pointera i referenci, povezanih struktura, upotreba stekova, redova čekanja i haš tabela, primena strategija rešavanja primenom grafova i stabala, kao i strategija za izbor odgovarajuće strukture podataka. Studenti se upoznaju i sa načinom upravljanja projektima razvoja softvera srednje veličine, s posebnim naglaskom na pri-meni efikasnih algoritama.


NT111 Engleski 1 Engleski jezik 1 je srednji kurs opšteg engleskog jezika sa elementima jezika struke. Cilj predmeta je naučiti, obnoviti i konsolidovati poznavanje i upotrebu gramatike i vokabulara na srednjem nivou engleskog jezika, kao i razvijati i uvežbavati sledeće jezičke veštine:

• govorenje, kojim se student osposobljava da usmeno komunicira u formi razgovora na sva-kodnevne i profesionalne teme, usmerene konverzacije, dijaloga i kraće usmene prezentacije;

• slušanje, kojim se student osposobljava da sluša, prati i razume kraće segmente govornog engleskog jezika;

• čitanje, kojim se student osposobljava da sa razumevanjem čita kraće stručne tekstove, kao i duže polustručne, novinske i beletrističke tekstove adaptirane na srednjem nivou;

• pisanje, kojim se student osposobljava da hvata beleške na engleskom jeziku, piše rezimee kraćih stručnih tekstova, kraća privatna i poslovna pisma, kraće stručne informativne tekstove (uputstvo, izveštaj, opis) i kraće odgovore na pitanja o zadatoj temi;

• prevođenje, kojim se student osposobljava da prevodi kraće stručne tekstove sa engleskog na srpski jezik;

• integrisanje gore pomenutih veština, kojim se student osposobljava da u stvarnim situacija-ma kombinuje različite veštine.

lansa, ovaj predmet pruža osnovna teorijska, metodološka i praktična računovodstvena znanja neophodna budućim menadžerima za obavljanje konkretnih poslova i rešavanje menadžerskih problema, naročito onih vezanih za odabrani smer, i predstavlja osnovu za razumevanje i praćen-je ekonomskih predmeta u narednim godinama studija.

CS323 C/C++ programski jezik:

Ovo je uvodni predmet u programiranje pomoću C i C++ programskog jezika. Studenti najpre uče proceduralno programiranje pomoću C jezika: struktura programa, blokovi, tipovi memo-rije, U/I fajlovi, redovi, nizovi karaktera, pokazivači, pozivi po referenci, pozivi po vrednosti, din-amička alokacija memorije, te na taj način razvijaju programe na proceduralni način. U drugom delu predmeta, studenti ovladavaju i primenom C++ jezika u razvoju objektno-orijentisanih pro-grama.


MA202 Matematika 2:

Na ovom nastavnom predmetu se izlažu teme koje predstavljaju nastavak kursa Matematika 1 (MA101), a u cilju da se student upozna, kako sa opštim, tako i specifičnim temama koje je neo-phodno da poznaje i primenjuje na studija ovakvog profila. U tom smislu, ovaj kurs počinje izuča-vanjem integralnog računa funkcije jedne promenljive, a nastavlja se izučavanjem realne funkcije više realnih promenljivih. Studentima se, nakon toga, izlažu teme u vezi sa višestrukim krivolini-jskim i površinskim integralima. Gradivo Matematike 2 sadrži i teme u vezi sa diferencijalnim jednačinama prvog i višeg reda. Veoma bitno mesto u ovom kursu zauzima nastavak izučavanja brojnih redova (iz Matematike 1), kao i obrada tema koje se tiču funkcionalnih redova, sa poseb-nim akcentom na stepenim i Furijevim redovima. Jedan deo predavanja se odnosi na teme koje su u vezi sa numeričkom matematikom i to na metode za numeričko rešavanje sistema jednačina i nelinearnih jednačina uz korišćenje numeričkog softvera.

CS115 Diskretne strukture:

Predmet ima dva osnovna cilja. Prvi je upoznavanje sa osnovnim konceptima i tehnikama koji se tiču diskretnih matematičkih struktura, posebno sa onim koje imaju neposrednu primenu u računarskim naukama. Drugi cilj je upoznavanje studenata sa metodama matematičkog i logičk-og zaključivanja. Ovaj predmet uključuje osnove matematičke logike, osnove teorije skupova, relacije, funkcije, algoritme, osobine celih brojeva, kongruencije, rekurentne relacije, teoriju gra-fova i algoritme sa njima, strukture za dinamičko skladištenje podataka, relacije uredjenja, mreže, matematičke strukture, linearne prostore i preslikavanja.

NT112 Engleski 2:

Engleski jezik 2 je viši srednji kurs – kombinacija opšteg engleskog jezika i jezika struke. Cilj pred-meta je razviti kompetenciju iz oblasti gramatike i vokabulara, kao i razvijati i uvežbavati sledeće jezičke veštine:

• govorenje, kojim se student osposobljava da usmeno komunicira na engleskom jeziku, sa odgovarajućim izgovorom, u stvarnim komunikacionim situacijama, u formi razgovora na svakodnevne i profesionalne teme, davanja stručnih uputstava, vođene konverzacije, dijalo-ga i kraće usmene prezentacije;

• slušanje, kojim se student osposobljava da sluša i razume govorni engleski jezik, na opšte teme i teme vezane za IT, odnosno poslovni engleski;

• čitanje, kojim se student osposobljava da sa razumevanjem čita kraće i duže stručne tekstove, kao i duže polustručne, novinske i beletrističke tekstove adaptirane na višem srednjem nivou

• pisanje, kojim se student osposobljava da hvata beleške na engleskom jeziku, piše rezimee kraćih stručnih tekstova, kraća privatna i poslovna pisma uključujući i CV, kraće stručne infor-mativne tekstove (uputstvo, izveštaj, opis) i kraće i duže odgovore na pitanja o zadatoj temi;


• integrisanje gore pomenutih veština, kojim se student osposobljava da u stvarnim situaci-jama kombinuje različite veštine, sa posebnim naglaskom na grupne aktivnosti rešavanja stručnih problema.


MA273 Verovatnoća i statistika:

Cilj ovog kursa je da omogući studentima da razumeju, adekvatno primenjuju i u praksi koris-ti statističke metode, kao i stečeno znanje iz teorije verovatnoće. Predavanja na ovom kursu započinju uvodom u matematičku verovatnoću koja predstavlja teorijski osnov za razumevanje i usvajanja gradiva iz statistike. Izlažu se empiriski prilazi pojmu verovatnoće, a zatim se preko ak-siomatskog pristupa dolazi do pojma uslovne verovatnoće. Narednim predavanjima se uvodi po-jam slučajne promenljive i izučavaju njihove numeričke karakteristike, a zatim se izučavaju neke od važnijih raspodela slučajnih promenljivih koje su od velikog interesa za praksu. Deo kursa koji je posvećen teoriji verovatnoće se završava graničnim teoremama. Kurs se, zatim, nastavlja uvodom u statistiku, statističkom analizom podataka, a zatim se izučavaju statističke metode za ocenu parametra (tačkasta ocena, intervali poverenja), parametarsko i neparametarsko testiranja statističkih hipoteza i analiza varijanse. Na kraju kursa se izučava prosta linearna regresija i korel-acija. Deo kursa na kome se izučavaju statističke metode, obuhvata i rad u nekom od statističkih paketa, kako bi studenti stečena znanja što bolje primenjivali u praksi.

NT213 Engleski za informatičare:

Engleski jezik 3 je viši srednji/napredni kurs engleskog jezika struke u oblasti informacionih teh-nologija. Cilj kursa Engleski jezik 3 je konsolidovati upotrebu gramatike na višem srednjem nivou, proširiti opšti, i naročito, stručni vokabular i uvežbavati njihovu upotrebu u različitim jezičkim funkcijama, kao i usavršavati i integrisati sledeće jezičke veštine:

• govorenje, kojim se student osposobljava da usmeno komunicira na engleskom jeziku, sa odgovarajućim izgovorom, u stvarnim komunikacionim situacijama, u formi razgovora na svakodnevne i profesionalne teme, davanja stručnih uputstava, grupnog rešavanja stručnih problema, dijaloga i kraće usmene prezentacije;

• slušanje, kojim se student osposobljava da sluša i razume govorni engleski jezik, naročito teme vezane za IT;

• čitanje, kojim se student osposobljava da sa razumevanjem čita kraće i duže stručne i naučne tekstove, kao i duže polustručne, novinske i beletrističke tekstove adaptirane na višem sred-njem i naprednom nivou

• pisanje, kojim se student osposobljava da hvata beleške na engleskom jeziku, piše rezimee kraćih stručnih tekstova, vodi kraće

• poslovne prepiske, piše kraća privatna i poslovna pisma, kraće stručne informativne tekstove (uputstvo, izveštaj, opis, pisana diskusija) i kraće i duže odgovore na pitanja o zadatoj temi;


• integrisanje gore pomenutih veština, kojim se student osposobljava da u stvarnim situaci-jama kombinuje različite veštine, sa posebnim naglaskom na grupne aktivnosti rešavanja stručnih problema.


CS220 Arhitektura računara:

Predmet uvodi studente u oblast arhitektura modernih računarskih sistema. Kurs pokriva teme kao što su sekvencijalna i paralelna izvršavanja instrukcija, sinkronizacija, cjevovode, vektorsko procesiranje. SIMD i MIMD mašine. Predstavljene su i mreže sa više stepena i računarske inter-konekcione mreže. Uvodi se pojam usmjeravanja i kontrole protoka u tim mrežama. Analiziraju se koncepti kao što su deljena memorija, sistemi multiračunara, keš memorija i koherencija keš memorije. Cilj predmeta je da upozna studenta s modernom arhitekturom računara. Studenti će se upoznati s organizacijom računarskog sistema, srodnim oblastima računarskih nauka, anali-zom performasi, metodama mjerenje performansi.

IT350 Baze podataka:

Baza podataka je centralno mesto svakog informacionog sistema, pa dizajniranje i implementaci-ja baza podataka zauzimaju centralno mesto u nastavnim planovima koji se izučavaju na studi-jama informatike širom sveta. U okviru predmeta studenti će savladati pravila normalizacije po-dataka, E/R tehnike za modeliranje baza podataka, postupak inverznog inženjeringa, sintaksu i semantiku SQL-a (naredbe SQL-a za pravljenje upita nad bazom, naredbama DDL-a - Data Defi-nition Laguage i DML-a - Data Manipulation Language). U okviru predmeta se takođe govori o zaštiti informacija u bazama podataka, integritetu baze podataka i obardi transakcija u bazama podataka. Po završetku kursa, studenti će biti osposobljeni da razviju konceptualni i fizički model baze podataka, izaberu odgovarajuće metode i tehnike za upravljanje informacijama pri reša-vanju određenih problema i budu u stanju da izaberu i implementiraju odgovarajuća rešenja koja se koriste pri upravljanju informacijama.

NT310 Prоfеsiоnаlnа kоmunikаciја:

Usvajanje relevantnih saznanja iz komunikologije koja omogućavaju adekvatno delovanje u poslovnom okruženju. Student upoznaje: značaj svih elementa u procesu komunikacije, različite vrste komuniciranja, prepreke u komunikaciji i načine njihovog otklanjanja, veštine verbalne (us-mene i pisane) i neverbalne komunikacije. Osposobljava se za uspešno vođenje prezentacija i poslovnih razgovora i kreiranje poslovne prepiske. Razvija veštine asertivnog ponašanja, reša-vanja konflikata i timskog rada. Upoznaje pojam, značaj i vrste odnosa sa javnošću i načine krei-ranja vizuelnog identiteta, kao osnove predstavljanja organizacije na tržištu. Uz usvajanje po-trebnih saznanja, student se osposobljava za korišćenje komunikacionih veština u praksi, razvija svoju sigurnost i osećaj odgovornosti i svoju sposobnost za rad u grupi.


IT370 Interakcija čovek-računar:

Cilj ovog predmeta je da studente upozna sa konceptima i teorijom interakcije između čove-ka i računara. Studenti treba da shvate značaj ljudskog faktora, kognitivnih procesa, okruženja i obuke korisnika u razvoju, implementaciji i korišćenju korisničkog interfejsa. Predmet se bavi i problemima analize performansi i upotrebljivosti korisničkog interfejsa. Sadržaj predmeta: Ljud-ski faktori (kognitivni principi, razumevanje korisnika, projektovanje za ljude, fizička ergonomi-ja, kognitivna ergonomija, sedam stadijuma akcija), HCI aspekti aplikacionog domena (tipo-vi okruženja, interfejs veb aplikacija, interfejs za mobilne uređaje, glasovni korisnički interfejs, veza između korisničkog interfejsa i korisničkog poznavanja aplikacionog domena, kognitivni modeli), Evaluacija za čoveka (heuristička evaluacija, testiranje upotrebljivosti, standardi upo-trebljivosti), Razvoj efektivnog interfejsa (razumevanje korisničkog iskustva, stilovi interakcije, Grafički korisnički interfejs, ne-grafički korisnički interfejsi, lokalizacija i globalizacija, razvojni ala-ti, metode za razvoj prototipova korisničkog interfejsa), Dostupnost (biometrika, sindrom stresa izazvan ponavljanjem, zakoni i preporuke), Nove tehnologije (alternativni ulazni uređaji, alterna-tivni izlazni uređaji, alternativni displeji, mobilno računarstvo, wearable računarstvo, integrisano računarstvo, mreže senzora).

CS225 Operativni sistemi:

Proučava se projektovanje i implementacija operativnih sistema uključujući stanja procesa i sink-ronizaciju, strategije upravljanja memorijom, raspoređivanje procesora, multiprocesorska obra-da, paralelna obrada, hardverske organizacija, disk raspoređivanje i upravljanje datotekama. Cilj predmeta: Razumevanje šta su operativni sistemi, šta rade, kaka to rade, kako se mogu oceniti, i kako se mogu uporediti.

IT390 Profesionalna praksa i etika:

Usvajanje relevantnih saznanja iz poslovne prakse i etike koja omogućavaju adekvatno delo-vanje u poslovnom okruženju. Student upoznaje: osnove etike kao nauke o moralu, radni moral kao oblik morala, osnove poslovne etike, odgovornost u poslovanju, etičke vrline u poslovanju, određenja profesionalizma, značaj etičkih kodeksa, najčešće etičke dileme i nedoumice u poslo-vanju, načine ispoljavanja mobinga i mogućnosti njegove prevencije i otklanjanja, pojam i značaj preduzetništva, značaj etike u međunarodnom poslovanju, društveni kontekst računarstva, po-jam intelektualne svojine, privatnost i građanske slobode, osnove računarske etike, načine is-poljavanja i mogućnosti prevencije i otklanjanja računarskog kriminala. Student razvija smisao za etičko prosuđivanje u poslovnom odlučivanju i delovanju. Uz usvajanje potrebnih saznanja, student se osposobljava za korišćenje etičkih principa u praksi, razvija svoju sigurnost i osećaj odgovornosti i svoju sposobnost za rad u grupi.


IT381 Zaštita i bezbednost informacija:

Na ovom predmetu se uvode razni aspekti bezbednosti računara i mreža uključujući, ali ne ograničavajući se samo na javnu i privatnu kriptografiju, autentifikaciju, digitalne potpise, bez-bednost mejlova, bezbednost IP protokola, web bezbednosne tehnologije, zaštitni zidovi i vi-rusi. Osnovi koncepti bezbednosti računara i mreža su dati u kontekstu savremenih računarskih sistemas i servisa.

SE325 Upravljanje projektima razvoja softvera:

Cilj predmeta je da se student upozna sa upravljanjem projektima razvoja softvera: definicija, koncepti, sistemski pristup. Na predmetu će biti obrađene sledeće teme: ciklus razvoja softvera, osnove planiranja i logički okvir projekta, mrežno planiranje i PDM, PERT, CPM, alokacija resursa, GERT, predviđanje troškova i budžetiranje projekta, upravljane rizikom u realizaciji projekta, kon-trola realizacije IT projekta, evaluacija, izveštavanje i završavanje projekta, organizaciona struktu-ra i finansiranje projekta, uloge, odgovornosti i autoriteti na projektu, rešavanje konflikata, uspeh i neuspeh projekta.

SE211 Konstruisanje softvera:

Cilj je da se student osposobi da primenjuje niz tehnika i inženjerskih/računarskih alata za kon-struisanje softvera, a specijalno kod detaljnog dizajna softvera. U okviru SE211, studenti rade projekat, da bi demonstrirali da mogu da izradjuju aplikacije uz upotrebu alata i tehnika za kon-struisanje softvera. Na predmetu se izučavaju sledeće teme: Uvod u konstruisanje softvera i IEEE standardi, Detaljni dizajn, Softverski modeli, i CASE alati, Dizajn algoritama, Dijagrami tranzicije stanja, Domain Specific Language, i BNF (Bakus-Naur forma), Jezički dizajn, Primeri konstruisanja softvera, Metodologija softverskog dizajna, Individualni dizajn klase, Konstruisanje klase, Midiv-er, protokoli, i konkurentnost, Formalni modeli softvera, i OCL, Integracija softvera, i razvojno testiranje, Defanzivno programiranje, i Debugging.

SE311 Prојеktоvаnjе i аrhitеkturа sоftvеrа:

Detaljna analiza procesa projektovanja (dizajniranja) softvera s akcentom na primenu postojećih uzoraka (pattern), okvira (framework) i arhitektura dizajna o čemu su studenti u toku prethodnih kurseva stekli samo globalna saznanja. Pored detaljne analize kataloga uzoraka dizajna i okvira koji se mogu primeniti pri projektovanju softverskih rešenja, u okviru kursa su predstavljene i postojeće middleware arhitekture i opisana njihova primena na sisteme distribuirane kako u lo-kalnom tako i u globalnom okruženju. Nakon završetka ovog predmeta studenti će biti u stanju da u procesu projektovanja različitih softverskih rešenja primene postojeće uzorke i okvire dizaj-na i da softver projektuju i implementiraju korišćenjem različitih tehnologija tzv. srednjeg novoa softvera (middleware) koje povezuju korisnike sa pozadinskim aplikacijama i bazama podataka..


SE322 Аnаlizа zаhtevа zа sоftvеr:

Cilj ovog predmeta je predstaviti procese izbora, analize, validacije u upravljanja zahtevima za izgradnjom kompleksnih softverskih sistema koji se zajedno smatraju procesom inženjeringa zahteva. Prvih nekoliko predavanja je fokusirano na pitanje „šta” je obuhvaćeno inženjeringom zahteva dok se u ostalim predavanjima govori „kako” se u okviru svakog od ovih procesa mogu primeniti specifične tehnike. O inženjeringu zahteva se diskutuje u kontekstu šireg procesa in-ženjeringa sistema koji se odnosi na razvoj sistema kao celine (softvera, hardvera, procesa). Na kraju će biti reči o organizaciji dokumentacije vezane za zahteve; biće jasno opisani standardi koji se koriste u ovoj oblasti i date smernice za pisanje jasnih i konciznih zahteva. Cilj ovog premeta je da upozna studente sa procesima definisanja jasnih, preciznih, nedvosmislenih zahteva i da ih nauči tehnikama koje se mogu koristiti za njihovo prikazivanje kako bi se eliminisali osnovni problemi razvoja softverskih sistema. Uobičajeni problemi koji se odnose na kašnjenje u isporuci softvera, prevazilaženje planiranog budžeta, nemogućnosti korisnika da iskoriste sve raspoložive servise sistema su najčešće vezane za nedovoljno precizne, konfliktne i nekompletne zahteve sistema.

SE321 Obezbeđenje kvaliteta, testiranje i održavanje softvera:

Predmet uvodi osnove pojmove kvaliteta softvera kao i njegove specifičnosti u odnosu na druge proizvode. Izučavaju se atributi i mere kivaliteta kao i standardi koji se primenjuju. Student up-oznaje obezbeđenje kvaliteta softvera kroz testiranje kao i propisivanje i primenu procedura testiranja. Izučavaju se osnovne tehnike testiranja softvera bez izvršavanja koda (tehnike crne kutije) kao i tehnike sa izvršavanjem koda (tehnike bele kutije). Posebna pažnja se posvećuje organizaciji testiranja softvera. Izučavaju se statističke metode praćenja, merenja i predviđanja kvaliteta softvera.

CS230 Distribuirani sistemi:

Ovaj predmet uvodi načela i prakse na kojima se bazira dizajn distribuiranih sistema, kako Inter-net bayiranih i tako i drugih sistema. Glavne teme uključuju komunikacije izmedju procesa i dal-jinsko pozivanje, distribuirano imenovanje, distribuirani sistem datoteka, replikacija podataka, mehanizmi distribuiranih transakcija i distribuirani zajednički objekti, bezbedne komunikacije, autentifikacija i kontrola pristupa, mobilni kod. Projekat predmeta uključuje izradu distribuirane aplikacije krišćenjem savremenih jezika, alata i okruženja.


CS324 Skripting jezici:

Skriptni jezici se koriste u raznim kontekstima, uključujući i ekstrakciju podataka iz dokumena-ta, stvaranje i oblikovanje dinamičkih web stranica, prikupljanje podataka sa Web-stranicama, opis vrste podataka koji se koriste u dokumentu, brzu izrada interfejsa ili jednokratne aplikacije i stvaranje instalacionih skriptova. Savremeni skriptni jezici obezbeđuju interfejs u sistemskom programiranju, multimedskim projektima, u grafičkom interfejsu, mrežnim i Web aplikacijama. Oni su dinamični, prenosni, lako se razvijaju te se mogu integrisati na drugim alatima kao što su Web pretraživači, Web serveri, igre, i inženjerske aplikacije. Nastavne teme: Uvod u skriptne jezike, priroda i uloga skriptnih jezika, pregled popularnih skriptnih jezika, poređenje sa drugim programskim jezicima, sintaksa i semantika skriptnih jezika, zajedničke strukture skriptnih jezi-ka, dinamičke karakteristike skriptnih jezika, interpretacija i kompilacija, performanse skripting mehanizama, skriptovi ljuski, pristupi bazama podataka, skriptovi servera i klijenata, procesiranje teksta i regularnih izraza, skriptovi multimedia i igara, razvoj aplikacija za desktop i Web-bazirana okruženja pomoću odgovarajućih jezika, biblioteka i alata i budućnost skriptnih jezika. Rad sa različitim skriptnim jezicima, uključujući Perl, Python, Ruby, Haskel, JavaScript.

CS322 Programiranje u C#:

C#, u stvari Visual C#, specifičan programski jezik koji obuhvata vizuelno programiranje tj. vizu-elne alate, tj. vizuelno razvojno okruženje (Visual Studio, Toolbox objekti, Property Window) za pravljenje grafičkih aplikacija kao i .NET Framework. Cilj ovog predmeta je da osposobi studenta da koristi sve bitne elemente jezika C# tj. Visual C#, i da se osposobi da pravi grafičke aplikacije pomoću Visual C#, da primenjuje o.o. programiranje u Visual C#, kao i da koristi vizuelno razvo-jno okruženje Visual Studio i vizuelne alate za Visual C# programiranje. U okviru CS322, svaki student radi svoj projekat, koji se sastoji u izradi i dokumentovanju male grafičke aplikacije. Na ovom predmetu se izučavaju sledeće teme: Uvod u C# i .NET Framework, Prva grafička aplikacija u visual C#, Kodiranje grafičke aplikacije u Visual C#, Objekti u Toolbox-u, Osnovno C# kodiranje, i prva konzolna aplikacija, Funkcije, i logičke strukture, Specijalne varijable, i specijalni parametri, Klase i objekti u Visual C#, Nasledje klasa, Vidljivost članova klase, Debugger, i ostali alati u Visual Studio, Tehnika izuzetaka i validacije, i ostale tehnike u C#, Baze podataka u Visual C#, ADO.NET, i DataGrid, C# na Internetu, i ASP.NET Web aplikacije.

CS450 Klaud kompijuting:

Ovaj predmet obuhvata niz savremenih klaud kompjuting tehnologija, uključujući tehnologije za virtuelizaciju, infrastrukturu kao servis, platformu kao servis, softvera kao servis usluge, i fizički sistem kao uslugu. Biće predstavljeni različiti slojevi računarstva u oblaku, teorijska i praktična rešenja firmi kao što su Google, Amazon, Microsoft, SalesForce.com. Predmet se sastoji od preda-vanja, gostujućih predavanja i prezentacija studenata. Projekat je važan element ovog predmeta koji uključuje praktičan rad i istraživanja u oblasti postojećih tehnologija kao i u oblasti razvoja novih tehnologija klaud kompjuting.


SE401 Projekat razvoja softvera:

Osposobljvanje studenta za organizaciju, planiranje i izvođenje projekta razvoja softvera , osećaj za pravila rada u timu i koordinaciju aktivnosti članova tima. Sticanje osećaja za menadžment aktivnosti unutar tima kao i za menidžment odnosa sa spoljnim činiocima - korisnici softvera , sponsor projekta i izdavač.

IT250 Veb sistemi:

Предмет уводи студенте у основне концепте веб програмирања. Студент треба да научи да интегрише различите веб технологије попут HTML5, CSS3, JS, web сервисе, АЈАX и друге са Web Java технологијама и MySQL базом података. Кроз овај предмет ће бити демонстрирани напреднији wеб базирани шабони пројектовња. Неки од њих ће директно да се користе у креирању web апликација а неки ће да се користе кроз веб базирани структурни оквир (framework). Користиће се један од најнапреднијих wеб базираних оквира Tapestry. Један од основних циљева предмета је да студент уме самостално да направи један мањи информацион систем базиран на Tapestry Java Framework-u, који би користио MySQL базу података и који би био потпуно функционалан у смислу заштите страна, ауторизацију, вишејезичност, итд.

CS330 Razvoj mobilnih aplikacija:

Predmet uvodi studente u programiranje mobilnih uređaja smart telefona i tableta. U okviru predmeta će biti obrađena teorija programiranja aplikacija za mobilne platforme, ali i konkretno programiranje za uređaje. U okviru predmeta će biti obrađeno: Rad sa MVC arhitekturom, rad sa osnovnim grafičkim komponentama, rad sa grafikom, animacije, rad sa ekranom na dodir, rad sa promenom ekrana sa uspravnog na položeni položaj, životni ciklus mobilnih aplikacija, rad sa slikama, rad sa web sadržajem, prikaz podataka u tabelama, snimanje i učitavnje podataka u memoriju mobilnog uređaja, rad sa nitima, rad sa lokacijama i mapama, rad sa notifikacijama, rad sa podacima u oblaku, rad sa web servisima, i dr. Kao rezultat rada na predmetu student je osposobljen da kreira mobilne aplikacije na najsavremenijim mobilnim uređajima, mobilnim telefonima i tabletima.

OM350 Preduzetništvo:

Ovladavanje osnovnim teorijskim i praktičnim znanjima vezanim za preduzetničko poslovanje i mali biznis. Definisanje mesta i značaja preduzetničkog poslovanja u okviru celokupnog poslo-vanja i uticaja preduzetništva na ekonomski i društveni razvoj. Sposobnost objašnjavanja i ana-lize tedencija u preduzetništvu, perspektive i značaja malog biznisa u kontekstu razvoja ukupne ekonomije i društva uopšte.


OM350 Preduzetništvo:

Ovladavanje osnovnim teorijskim i praktičnim znanjima vezanim za preduzetničko poslovanje i mali biznis. Definisanje mesta i značaja preduzetničkog poslovanja u okviru celokupnog poslo-vanja i uticaja preduzetništva na ekonomski i društveni razvoj. Sposobnost objašnjavanja i ana-lize tedencija u preduzetništvu, perspektive i značaja malog biznisa u kontekstu razvoja ukupne ekonomije i društva uopšte.

IT320 Savremene tehnološke platforme:

Osnovni cilj ovog predmeta je da student samostalno savlada razvoj aplikacija i sistema na konk-retnim vendorskim platformama. Student treba da demonstrira da ume da primeni naučeno gradivo na fakultetu na konkretnu vendorsku platformu.

SE495 Završni rad:

U svom završnom radu, student treba da pokaže da je ovladao tehnikama softverskog inženjer-stva. On treba da razvije softver kojim se rešava određeni problem, pri čemu treba da pokaže primenu svih faza u razvoju softvera.


PRIKAZ SVIH PROGRAMA OSNOVNIH AKADEMSKIH STUDIJA

OSNOVNE AKADEMSKE

STUDIJE

INFORMACIONE TEHNOLOGIJE (240 ESPB)

INFORMACIONE TEHNOLOGIJE (180 ESPB)

SOFTVERSKO INŽENJERSTVO (240 ESPB)

INŽENJERSKI I OPERACIONI MENADŽMENT (240 ESPB)

BIZNIS I MARKETING (240 ESPB)

GRAFIČKI DIZAJN (240 ESPB)

Modul: Marke�ng

Modul: Menadžment u sportu

RAČUNARSKE IGRE (240 ESPB)

DIZAJN INTERAKTIVNIH MEDIJA (240 ESPB)

MODNI DIZAJN (240 ESPB)

INFORMACIONI SISTEMI (240 ESPB)

Documents

SOFTVERSKO INŽENJERSTVO - metropolitan.ac.rs · ISHODI UČENJA STUDIJSKOG PROGRAMA Studenti koji su završili Softversko inženjerstvo mogu da: 1. Koriste savremene alate za projektovanje