POPULARNOST Sokrat (469-399) Nije uopšte pisao, jer kaže da knjiga ćuti

ako je nešto pitamo. Svoju filozofsku delatnost razvijao je

vodeći dijaloge na atinskim trgovima i ulicama.

Njegovu filozofiju znamo iz svedočanstva njegovih učenika Ksenofona i Platona , kao i iz Aristotelovih dela.

Nije putovao kao sofisti, šta više , nije nikada napustio svoj grad.

VRLINA JE SMISAO ŽIVOTA

Smisao čovekovog života je vrlina i poštovanje zakona, umerenost,samosavlađivanje, usavršavanje.

"Upoznaj samog sebe!" Zabrinut je zbog opadanja morala sugrađana, jer oni teže bogatstvu, zadovoljstvima i častima , a ne vrlinama, razboritosti i istini.

FILOZOFIJA VASPITAČICA Sokrat želi da popravi društvo, da

prevaspita sugrađane, da ih usmeri prema idealima.

On pita, prekoreva i nagovara, dosađuje Atinjanima.

Svima redom pokazuje da ne znaju ono što bi trebalo da znaju i što misle da znaju.

Tako se mnogima zamerio, sve u nastojanju da ljudima pomogne u samoosvešćivanju kako bi postali bolji i plemenitiji.

OPTUŽBA, OSUDA I SMRT protivnik demokratije - vlasti neobrazovane

većine pristalica aristokratije kao "vladavine najboljih" najbolji su oni koji znaju omladina voli mudrog , duhovitog i plemenitog

učitelja nadmudruje ne samo sofiste, nego i ugledne

atinske građane i stiče mnoštvo neprijatelja. Oni su ga optužili "da ne veruje u bogove u koje veruje država i da kvari omladinu", a demokratija ga je osudila na smrt.

DOSLEDNA I HEROJSKA LIČNOST

Po presudi Sokrat sada i praktično sprovodi svoj princip poštovanja zakona, pa odbacuje mogućnost bežanja iz zatvora.

Sedamdesetogodišnji filozof sam ispija namenjenu mu čašu otrova, pa iz života odlazi spokojno, dostojanstveno i nadmoćno.

Njegova herojska smrt postaje tako njegova najveća pobeda i slava.

ČOVEKA ODLIKUJE UMNI UVID

Sokrat nije tradicionalista. U svom vaspitačkom nastojanju potvrđuje nov duh vremena, ističući odgovornost pojedinaca.

Mera svega za čoveka je umni uvid, mišljenje, saznanje,

jer onaj ko zna ne greši. Neko može biti zao i grešiti samo iz neznanja.

VRLINA JE ZNANJE Ko je mudar, ko zna šta je dobro, taj deluje dobro i postiže sreću i blaženstvo.

Dobar je onaj ko zna. Nemoguće je da čovek zna šta je dobro a da čini zlo.

VRLINA JE ZNANJE etički intelektualizam i optimizam

znati, hteti i činiti dobro jedno je te isto

isticao je vrline: umerenosti, razboritosti, samosavlađivanja, usavršavanja, poštovanja zakona

nepravdu je bolje podnositi nego nanositi

ZNANJE JE SAZNANJE POJMOVA Znanje i saznanje po njemu

mogući su samo o etičkim pitanjima.

Tražeći znanje, ono što vredi za sve, našao ga je u pojmovima, u saznanju onog opšteg.

Tako je on prvi odredio suštinu mišljenja kao saznanja opšteg, kao pojmovno saznanje.

SOKRATSKA METODA: IRONIJA I MAJEUTIKA Sokratova metoda je metoda

traženja. Rečitosti, umišljenoj obrazovanosti i

sveznanju sofista Sokrat se suprotstavlja duhovitim zahtevom da mu na pitanja odgovaraju kratko i jasno, jer je, kaže, zaboravan.

Pronicljiv i mudar, Sokrat tvrdi: "Ja znam da ništa ne znam!"

IRONIJA U tom prividnom paradoksu

sadržan je princip Sokratove metode: osvešćavanje neznanja prvi je stepen i početak znanja.

Prvi, "negativni" korak Sokratove metode razgovora bila je ironija, onaj ko je tvrdio da nešto zna suočavao bi se sa vlastitim neznanjem i uviđao koliko je znanje teško.

MAJEUTIKA U daljem toku razgovora dobro

usmerenim uzastopnim pitanjima Sokrat pomaže svom sagovorniku da dođe do istine, da je sazna i iznese na svet, da iskaže, da porodi ono što u sebi već svako nosi.

Taj drugi "pozitivni" stepen svoje metode Sokrat zove "majeutika" ili babička veština.

SOKRAT Sokrat je nesumnjivo jedan od

presudnih mislilaca naše civilizacije.

On je Platonov učitelj, a Platon je Aristotelov učitelj.

Veliki je njegov uticaj na celokupnu istoriju zapadne civilizacije i kulture uopšte.

Istorija ga slavi kao pravog velikana.