SolidWorks 2008 - 01

1-1

Poglavlje 1

Uvod Osnovne napomene

Istorija i razvoj geometrijskog modelovanja zasnovanog na raunarima Parametarsko modelovanje zasnovano na osnovnim karakteristikama objekata Osnovne opcije i izbor jedinica mere Raspored elemenata na ekranu programa SolidWorks Screen Layout Korisniki interfejs i funkcije tastera mia Mreno dostupan sistem pomoi za program SolidWorks

1-2

SolidWorks 2008 Parametarsko modelovanje

UvodDrastine promene na polju inenjerstva upravljanog raunarima (Computer Aided Engineering - CAE) dovele su do izuzetnog napretka u inenjerskoj zajednici. Nedavna istraivanja dovela su do odreenih konkretnih rezultata vezanih za konkurentno inenjestvo. Inenjerstvo upravljano raunarima postalo je osnova konkurentnog inenjerstva, a njegov osnovni zadatak je smanjivanje vremena potrebnog za projektovanje, bra proizvodnja inicijalnih prototipova i postizanje boljeg kvaliteta proizvoda. Program SolidWorks je integrisani paket koji se sastoji od softverskih alata za projektovanje mainskih elemenata korienjem raunara, a proizvela ga je SolidWorks korporacija. SolidWorks je alat koji pojednostavljuje pristup zasnovan na konkurentnom inenjerstvu, kao i analizu zasnovanu na stresu mehanikih proizvoda. Raunarski projektovani modeli se mogu koristiti i u procesu proizvodnje mainskih elemenata, u mainskim centrima, na strugovima, mlinovima ili mainama za brzu izradu prototipova, u cilju fabrikovanja proizvoda. U ovoj knjizi emo posebnu panju posvetiti samo modulima vezanim za modelovanje geometrijskih tela, koji se primenjuju u procesu projektovanja i kreiranja skica. Inenjerstvo upravljano raunarima ( Computer Aided Engineering - CAE)

Projektovanje upravljano raunarima (Computer Aided Design - CAD)

Proizvodnja upravljana raunarima (Computer Aided Manufacturing - CAM)

Geometrijsko modelovanje

Izrada nacrta (tehniko crtanje)

Analiza zasnovana na metodi konanih elemenata

Razvoj geometrijskog modelovanja korienjem raunaraGeometrijsko modelovanje korienjem raunara je relativno nova tehnologija, koja je znaajno napredovala u poslednjih pedeset godina. Tehnologija modelovanja korienjem raunara je napredovala paraleleno sa razvojem raunarskog hardvera. Prva generacija CAD programa, koja je nastala pedesetih godina prolog veka, u najveoj meri nije pruala mogunost interaktivnog rada sa korisnicima; od CAD korisnika se zahtevalo da kreiraju programski kod za generisanje eljenih dvodimenzionalnih (2D) geometrijskih oblika. Inicijalno, razvoj CAD tehnologije je bio vezan najveim delom za potrebe univezitetskih istraivanja. Institut tehnologije u Masausestu (Massachusetts Institute of Technology MIT), Univerzitet Karnegi Melon (Carnegie-Mellon University) i Univerzitet u Kembridu (Cambridge University) bili su u to doba pioniri kada je re o razvoju CAD aplikacija. Ubrzo nakon toga, CAD tehnologija je poela vrlo brzo da se primenjuje u velikom broju najveih industrijskih kompanija, kao to su General Motors, Lockheed, McDonnell, IBM i Ford Motor Co., koje su, takoe, dale svoj veliki doprinos u razvoju interaktivnih CAD programa tokom ezdesetih godina prolog veka. CAD sistemi su prvobitno nali svoju primenu u automobilskoj industriji, avio industriji i vladinim agencijama koje su razvijale sopstvene programe posebne namene. ezdesete godine prolog veka predstavljaju i poetak razvoja metoda analize zasnovanih na konanim elementima i njihovu primenu na raunarima prilikom testiranja zasnovanog na stresu, kao i razvoja proizvodnje upravljane raunarima za potrebe generisanja mainskih proizvodnih procesa.

Osnovne napomene

1-3

Sedamdesete godine prolog veka se smatraju godinama najznaajnijeg napretka u razvoju raunarskog hardvera, pre svega zbog razvoja mikroprocesora. Sa poveanjem raspoloive sirove snage raunara, razvijeni su novi tipovi trodimenzionalnih (3D) CAD programa, koji su bili jednostavni za korienje i u kojima je po prvi put primenjeno interaktivno korienje raposloivih opcija. CAD tehnologija je brzo uznapredovala, od veoma jednostavnog crtanja skica pomou raunara do veoma sloenog projektovanja korienjem raunara. Primena programa za kreiranje dvodimenzionalnih i trodimenzionalnih modela bila je prihvaena kao vodea tehnologija koja je mogla da povea produktivnost u industriji. Razvoj tehnologija za modelovanje povrina i geometrijskih figura bio je velikim delom dovren krajem sedamdesetih godina prolog veka, ali visoka cena raunarskog hardvera i programiranja usporila je razvoj tako sloene i zahtevne tehnologije. U to vreme su raspoloivi CAD sistemi zahtevali posebne prostorije opremljene mejnfrejm raunarima koji su bili izuzetno skupi. Osamdesetih godina prolog veka, sa poboljanjem performansi raunara i smanjenjem cene mejnfrejm i desktop raunara, CAD programi postaju dostupni iroj javnosti. Sredinom osamdesetih, CAD tehnologija je postala usmerena ka razliitim proizvodnim industrijama i bila je veoma konkurentna u odnosu na tradicionalne metode projektovanja i kreiranja skica. Tehnologija trodimenzionalnog modelovanja geometrijskih tela je u toku ovog perioda posebno napredovala, to je posebno proirilo primenu CAE tehnologije u industriji. Uvoenje pristupa parametarskog modelovanja geometrijskih tela zasnovanog na osnovnim karakteristikama krajem osamdesetih godina, postavilo je CAD/CAM/CAE tehnologiju na vii nivo. Tokom devedesetih godina CAD programi su evoluirali u mone alate za projektovanje, proizvodnju i upravljanje. CAD tehnologija je prela dug put razvoja, a za vreme svih tih godina razvoja, eme modelovanja su napredovale od dvodimenzionalnih (2D) ianih modela ka trodimenzionalnim (D) ianim modelima, modelima povrina, modelima geometrijskih figura i, konano, ka parametarskom modelovanju geometrijskih figura. Prvu generaciju CAD paketa inili su veoma jednostavni programi za dvodimenzionalno kreiranje crtea pomou raunara, a njihova funkcionalnost je bila priblina tablama za crtanje implementiranim na raunaru. Kada je re o samim modelima, primena ovih programa je zahtevala posebno kreiranje nekoliko razliitih pogleda na objekte, na isti nain kao to se to ini na tabli za crtanje. Trodimenzionalni projekti su ostajali u mislima projektanta, a ne u bazi podataka na raunaru. Mentalna translacija trodimenzionalih objekata u dvodimenzionalne projekcije bila je operacija koju je trebalo primenjivati prilikom korienja ovih programaskih paketa. Iako su ovi sistemi imali prednosti u odnosu na standardne table za crtanje, i dalje su bili veoma teki za korienje i bilo je neophodno uloiti dosta truda za kreiranje crtea. Bilo je logino da je neophodno kreiranje softvera za modelovanje trodimenzionalnih modela, zato to je primena paketa za dvodimenzionalno projektovanje bila veoma ograniena. Razvoj trodimenzionalnih ema za modelovanje poeo je sa trodimenzionalnim (3D) ianim modelima. iani modeli se sastoje od taaka i ivica, pri emu prave linije povezuju dve odgovarajue take. Ivice ianih modela se upotrebljavaju, slino linijama kod dvodimenzionalnih crtea, za predstavljanje prelaza izmeu povrina, odnosno za predstavljanje karakteristika. Takoe, upotreba taaka i linija je veoma efikasan nain za predstavljanje trodimenzionalnih projekata.

1-4


Razvoj softvera za kreiranje trodimenzionalnih ianih modela je bio presudan korak u razvoju modelovanja zasnovanog na raunarima. Baza podataka programa za kreiranje trodimenzionalnih ianih modela sadri lokacije svih taaka u prostoru koordinata, a to je obino dovoljno samo za kreiranje jednog modela, ali ne i za kreiranje vie pogleda na jedan te isti model. Ovaj nezavisni trodimenzionalni model se nakon kreiranja moe po potrebi posmatrati iz proizvoljnog pravca. Najvei broj programa za kreiranje trodimenzionalnih ianih modela omoguava korisniku da keira odgovarajue linije/ivice trodimenzionalnih ianih modela. U poreenju sa drugim tipovima programa za kreiranje trodimenzionalnih modela, programi za modelovanje trodimenzionalnih ianih modela ne zahtevaju raunare velikih mogunosti, i u optem sluaju se mogu primenjivati u cilju postizanja prihvatljivo dobrih reprezentacija trodimenzionalnih modela. Meutim, poto definicija povrine nije deo ianog modela, kod svih slika ianih modela postoji nasleeni problem dvosmislenosti. Na sledeim slikama prikazana su dva primera takve dvosmislenosti.

Dvosmislenost ianog modela : Koji je ugao napred, A ili B?

Objekat iji se oblik ne moe shvatiti: iani modeli ne sadre definicije povrina.

Osnovne napomene

1-5

Modelovanje povrina je logian korak u razvoju modelovanja geometrijskih oblika korienjem raunara, ime se omoguava razvoj eme modelovanja trodimenzionalnih oblika korienjem ianih modela, organizovanjem i grupisanjem ivica koje definiu poligonalne povrine. Modelovanje povrina opisuje povrine odreenog dela crtea, ali ne i unutranjost tih povrina. Projektanti i dalje moraju da interaktivno definiu modele povrina da bi definisali koje su povrine susedne na modelu. Najvei broj koncepata koji se upotrebljavaju u programima za modelovanje trodimenzionalnih ianih modela i modelovanje povrina ugraeno je i u eme modelovanja vrstih tela, ali kao projektni alat, modelovanje vrstih tela prua najvie. U prezentacionoj emi koju prua modelovanje vrstih tela, primenjuju se vorovi, ivice i povrine, i to je potpuna i nedvosmislena matematika reprezentacija precizno definisane i ispunjene zapremine. Za razliku od metoda modelovanja povrina, programi za modelovanje vrstih tela startuju modelovanje od odgovarajueg geometrijskog oblika ili koriste topoloka pravila, da bi se na taj nain garantovalo da su sve povrine na pravi nain povezane jedna sa drugom. Dva dominantna metoda za reprezentovanje modela vrstih tela su konstruktivna geometrija vrstih tela (constructive solid geometry - CSG) i reprezentacija graninih linija (boundary representation - B-rep). Metod CSG reprezentacije moe se definisati kao kombinacija elementarnih trodimenzionalnih geometrijskih oblika. Ono to predstavlja primitivu zavisi od toga koji se softver koristi, ali su standardne primitive pravougaona prizma, cilindar, konus i sfera. Najvei broj programa za modelovanje geometrijskih oblika omoguava i samim korisnicima da definiu dodatne primitive, koji se formiraju na osnovu osnovnih geometrijskih figura koje korisnicima stoje na raspolaganju. Osnovni koncept CSG metoda reprezentacije je vrlo jasan i nedvosmislen; korisnik jednostavno dodaje primitivu na postojeu primitivu, ili je oduzima od postojee primitive. CSG pristup je poznat i kao mehanistiki pristup, poto se moe upotrebljavati za simuliranje procedura proizvodnje prilikom kreiranja trodimenzionalnih oblika. B-rep metod reprezentacije definie objekte na osnovu njihovih prostornih granica. Ovaj metod definie take, ivice i povrine konkretne zapremine, i/ili komande koje se izdaju kako bi se zamenile ili rotirale definisane povrine u treoj dimenziji i formiralo odgovarajue geometrijsko telo. Objekat je ovde predstavljen unijama prethodno definisanih povrina, tako da je u potpunosti i precizno definisana odgovarajua zapremina. Osamdesetih godina prolog veka nastala je nova paradigma konkurentno inenjerstvo. Konkurentno inenjerstvo podrazumeva da projektanti, projektni inenjeri, analitiari, proizvodni inenjeri i menaderi meusobno blisko sarauju, i to poevi od inicijalnih faza u razvoju samog projekta. Na taj nain, svi aspekti projekta mogu da se procenjuju i svi problemi mogu da se identifikuju vrlo brzo nakon to se pojave, kako na samom poetku projekta, tako i u toku samog projektovanja. Na osnovu primene principa konkurentnog inenjerstva, pojavila se nova tehnika modelovanja korienjem raunara. Ova tehnika se naziva tehnika prametarskog modelovanja zasnovanog na osnovnim karakteristikama. Glavna prednost tehnike parametarskog modelovanja zasnovanog na osnovnim karakteristikama je mogunost generisanja veoma fleksibilnih objekata. Izmene takvih projekata su veoma jednostavne, a alternativne varijante projekta se mogu procenjivati uz ulaganje minimalnih napora. Razliiti softverski paketi nude razliite pristupe za parametarsko modelovanje zasnovano na osnovnim karakteristikama, ali je konaan rezultat fleksibilan projekat koji je definisan projektnim promenljivama i parametarskim karakteristikama.

1-6


Parametarsko modelovanje zasnovano na osnovnim karakteristikamaJedan od kljunih karakteristika SolidWorks programa za modelovanje korienjem osnovnih geometrijskih figura je korienje tehnike parametarskog modelovanja zasnovanog na osnovnim karakteristikama objekata. Pristup koji definie parametarsko modelovanje zasnovano na osnovnim karakteristikama objekata podigao je tehnologiju vezanu za modelovanje geometrijskih oblika do nivoa kada ova tehnologija predstavlja veoma koristan alat za izradu projekata. Parametarsko modelovanje omoguava automatizovanje procedura projektovanja i revizije projekta korienjem parametarskih karakteristika. Parametarske karakteristike definiu geometriju modela pomou projektnih promenljivih. Re parametarski znai da geometrijske karakteristike projekta, kao to su dimenzije, mogu da se menjaju u proizvoljnom trenutku u toku procesa projektovanja. Karakteristike su unapred definisani delovi ili konstrukcioni alati za koje korisnici definiu kljune parametre. Deo je opisan kao sekvenca inenjerskih karakteristika, koje se mogu aurirati/menjati u proizvoljnom vremenskom trenutku u toku rada na projektu. Koncept parametarskih karakteristika ini proces modelovanja bliim realnom procesu projektovanja i proizvoenja, u odnosu na metematike modele u programima za modelovanje geometrijskih figura. Tokom parametarskog modelovanja, modeli i skice se automatski auriraju u toku rada na projektu. Parametarsko modelovanje ima sledee prednosti: Poinje se sa jednostavim, konceptualnim modelima, uz prikazivanje minimalnog broja detalja; ovaj pristup se zasniva na projektnoj filozofiji tipa oblik pre dimenzija. Geometrijske relacije, dimenziona ogranienja i relacioni parametarski izrazi se mogu upotrebljavati u cilju definisanja osnovnih projektnih ciljeva. Mogunost auriranja celokupnog sistema, ukljuujui delove, sklopove i skice, i to jednostavnom izmenom vrednosti jednog parametra sloenog projekta. Jednostavno pregledanje i procena razliitih varijanti projekta i alternativa da bi se utvrdilo najbolje mogue projektno reenje. Postojei podaci se mogu ponovo upotrebljavati za kreiranje novih projekata. Jednostavno izvravanje znaajnih promena u samom projektu.

Osnovne napomene

1-7

Osnove korienja programa SolidWorks

SolidWorks se sastoji od nekoliko softverskih modula (ovi moduli se esto nazivaju aplikacijama), koji dele jedinstvenu bazu podataka. U ovom tekstu, posebna panja je posveena modulima za modelovanje geometrijskih figura, koji se koriste u procesu projektovanja delova. Opte procedure, koje je neophodno primenjivati prilikom kreiranja modela vrstih tela, inenjerskih crtea i sklopova, ilustrovane su konkretnim primerima.

Nain na koji se pokree program SolidWorks zavisi od tipa radne stanice i konkretne softverske konfiguracije koju koristite. Na najveem broju Windows sistema, moete izabrati SolidWorks stavku u Start meniju ili SolidWorks ikonu na radnoj povrini. Konsultujte se sa svojim instruktorom ili osobom zaduenom za tehniku podrku ukoliko imate bilo kakvih problema sa pokretanjem softvera. Neophodno je neko vreme da bi se pokrenuo sam program, te imajte strpljenja.

Uputstvo prikazano u ovoj knjizi zasnovano je na pretpostavkama da koristite inicijalna podeavanja programa SolidWorks. Ukoliko je sistem koji koristite podeen prema nekim drugim potrebama, kontaktirajte osoblje za tehniku podrku da biste povratili inicijalnu softversku konfiguraciju.

1-8


Nakon to se program uita u memoriju, otvara se prozor SolidWorks programa. Ekran programa sadri liniju menija i panel zadataka. Linija menija sadri podskup najee korienih alata iz menija (komande New, Open, Save, itd.), SolidWorks menije, SolidWorks Search oval, i dodatni meni sa Help opcijama. Prema definiciji, meniji iz linije menija se ne prikazuju. Da biste prikazali ove menije, pomerite kursor iznad linije menija, ili pritisnite SolidWorks logo.

Ikona SolidWorks resursa

Linija menija

Inicijalne opcije

Panel zadataka

Ukoliko se panel zadataka ne pojavljuje sa desne strane ekrana, pritisnite SolidWorks Resources ikonu sa desne strane prozora. Ostali naini za otvaranje panela zadataka vezani su za korienje projektne biblioteke i eksplorera datoteka. Ikone za ove opcije se pojavljuju ispod SolidWorks Resources ikone. Da biste uklonili panel zadataka, pritisnite bilo gde u glavnoj oblasti prozora SolidWorks programa. Na raspolaganju vam stoje sledee dve osnovne opcije: New i Open. Opcija New omoguava otpoinjanje novog zadatka koji ukljuuje modelovanja. Opcija Open vam omoguava da otvorite postojeu datoteku koja sadri model. Ove dve komande se mogu izvravati iz Getting Started dijaloga u SolidWorks Resources panelu zadataka ili iz Menu Bar linije menija. Getting Started dijalog sadri i Tutorials opciju, koja omoguava da dobijete polazne informacije koje ilustruju funkcionalnosti i opte procedure koje se primenjuju prilikom korienja programa SolidWorks.

Osnovne napomene

1-9

Izaberite New ikonu iz Menu Bar linije menija, tako to ete jednom pritisnuti levi taster mia. Pojavljuje se New SolidWorks Document dijalog. Tri ikone se pojavljuju u New SolidWorks Document dijalogu. Izborom odgovarajue ikone omoguava se kreiranje nove Part, Assembly ili Drawing datoteke. Prvi tip datoteke definie model pojedinanog trodimenzionalnog (3D) geometrijskog tela. Delovi su osnovni gradivni blokovi koji se koriste pri modelovanju u programu SolidWorks. Sklop je trodimenzionalni raspored delova (komponenti) i/ili drugih sklopova (podsklopova). Skica je dvodimenzionalna reprezentacija dela ili sklopa.

Izaberite Part ikonu, kao to je prikazano na slici. Pritisnite taster OK u New SolidWorks Document dijalogu da biste otvorili novu datoteku za element.

Podeavanje mernih jedinicaPrilikom kreiranja nove CAD datoteke, prvo to treba da uradite je da definiete merne jedinice koje elite da koristite. Mi emo upotrebljavati English opciju (engleske jedinice - stope i ine) u narednom primeru. Izaberite Options ikonu iz Menu Bar linije menija da bi se prikazao Options dijalog. (Options dijalog moe da se otvori i iz Tools padajueg menija).

1-10


Nakon to se otvori Options dijalog, System Options kartica postaje aktivna. Izbor jedinica mere obavlja se u Document Properties kartici. Izaberite Document Properties karticu, kao to je prikazano na slici.

Izaberite opciju Units sa leve strane menija, kao to je oznaeno na narednoj slici. Izaberite IPS (inch, pound, second) opciju u Unit system meniju. Izaberite .123 opciju u Decimals listi kada je re o jedinicama duine (Length units), ime se definie stepen preciznosti koji e se koristiti prilikom korienja jedinica mere. Pritisnite taster OK koji se nalazi u donjem delu Document Properties - Units prozora da biste potvrdili izbor vezan za jedinice mere koje ete upotrebljavati.

Osnovne napomene

1-11

Osnovni elementi radne povrine programa SolidWorksOsnovna radna povrina programa SolidWorks sadri liniju menija, Heads-up View paletu sa alatkama, FeatureManager projektno stablo, Features paletu sa alatkama (koja se standardno nalazi sa leve strane prozora), Sketch paletu sa alatkama (koja se standardno nalazi sa desne strane prozora), oblast za prikazivanje grafikih elemenata, panel zadataka (koji se nalazi sa desne strane oblasti za prikazivanje grafikih elemenata, na sledeoj slici), kao i statusnu liniju. Linija za brzo prikazivanje teksta pojavljuje se pored ikone kada postavite pokaziva mia iznad ikone. Dimenzije prozora za prikazivanje crtea u programu SolidWorks moete menjati pritiskanjem i prevlaenjem ivica prozora, a moete i izmeniti poziciju prozora pritiskanjem i pomeranjem naslovne linije prozora.Linija menija Heads-up View paleta sa alatkama

Feature Manager projektno stablo Sketch paleta sa alatkama

Koordinatni poetak

Features paleta sa alatkama Referentna trijada Statusna linija

Oblast za prikazivanje grafike

Menu Bar paleta sa alatkama

Podrazumevani nain za prikazivanje linije menija definie da se prikazuju samo opcije palete sa alatkama. Podrazumevana Menu Bar paleta sa alatkama sastoji se od podskupa veoma esto korienih komandi Menu Bar palete, to je prikazano na sledeoj slici.

1-12


Menu Bar padajui meniji Da biste prikazali padajue menije, pomerite pokaziva mia preko linije menija, ili pritisnite SolidWorks logo. Padajui meni sadri operacije koje moete da upotrebljavate za sve reime korienja sistema.

Heads-up View paleta sa alatkama

Heads-up View paleta sa alatkama vam omoguava da brzo pristupate esto korienim komandama vezanim za pregledanje crtea, kao to su Zoom, Pan i Rotate. Napomena: Ne moete da uklonite ili promenite sadraj Heads-up View palete sa alatkama. Features paleta sa alatkama

Podrazumeva se da je Features paleta sa alatkama prikazana vertikalno, sa leve strane SolidWorks prozora. Features paleta sa alatkama vam omoguava da brzo pristupate esto korienim komandama vezanim za karakteristike objekata, kao to su Extruded Boss/Base, Extruded Cut i Revolved Boss/Base. Sketch paleta sa alatkama

Prema osnovnim podeavanjima, Sketch paleta sa alatkama je prikazana vertikalno na desnoj ivici prozora SolidWorks programa. Sketch paleta sa alatkama sadri alate za kreiranje osnovnih geometrijskih oblika, koji se mogu upotrebljavati za kreiranje funkcionalnosti i delova.

Osnovne napomene

1-13

FeatureManager projektno stablo/PropertyManager/ConfigurationManager/ DimXpertManagerFeatureManager projektno stablo PropertyManager kartica

ConfigurationManager kartica

DimXpertManager kartica

Levi panel prozora SolidWorks programa koristi se za prikazivanje FeatureManager projektnog stabla, PropertyManager podeavanja, ConfigurationManager podeavanja i DimXpertManager podeavanja. Ove opcije se mogu birati selektovanjem odgovarajue kartice koja se nalazi u gornjem delu panela. FeatureManager projektno stablo obezbeuje pregled aktivnog elementa, crtea ili sklopa u skraenoj formi. Ovo stablo se moe koristiti za prikazivanje i skrivanje izabranih funkcionalnosti, filtriranje sadraja i upravljanje pristupom funkcionalnostima, odnosno njihovo auriranje. PropertyManager kartica se automatski otvara prilikom izvravanja komandi ili prilikom izbora entiteta u prozoru za prikazivanje grafike, a koristi se u procesu selektovanja, unosa vrednosti i prihvatanja komandi. Configuration Manager karticu moete koristiti prilikom kreiranja, selektovanja i pregledanja veeg broja konfiguracija delova ili sklopova. DimXpertManager kartica sadri funkcionalnosti vezane za toleranciju, definisane korienjem DimXpert for parts alata programa SolidWorks.

1-14


Oblast za prikazivanje grafikih elemenata

Ugao za potvrivanje

Koordinatni poetak

Referentni sistem

Oblast za prikazivanje grafikih elemenata je oblast u kojoj se prikazuju modeli i crtei. Referentni sistem Referentni sistem se pojavljuje u oblasti za prikazivanje grafikih elemenata prilikom prikazivanja dokumenata koji sadre delove i sklopove. Zadatak referentnog sistema je da pomogne korisniku da na pravi nain orijentie modele, i slui samo kao referenca. Koordinatni poetak Koordinatni poetak predstavlja (0,0,0) koordinatu u modelu ili skici. Koordinatni poetak modela prikazuje se plavom bojom; koordinatni poetak skice prikazuje se crvenom bjom. Ugao za potvrivanje Ugao za potvrivanje predstavlja alternativnu varijantu za prihvatanje izvravanja odgovarajue akcije. Grafiki kursor ili konanice Grafiki kursor prikazuje lokaciju pokazivaa u prozoru za prikazivanje grafikih elemenata. Za vreme geometrijske konstrukcije, koordinata kursora se prikazuje u Status Bar oblasti (oblasti statusne linije), koja je locirana u donjem delu ekrana. Izgled kursora zavisi od toga da li je selektovana komanda ili odgovarajua opcija. Linija poruka i statusna linija

Message and Status Bar oblast prikazuje opis komande koji se sastoji od jedne linije, a prikazuje se onda kada korisnik pree kursorom preko ikone komande. U ovoj oblasti se prikazuju i informacije koje se odnose na aktivnu operaciju. Na prethodnoj slici, u ovoj oblasti se prikazuju koordinate pozicije na kojoj se nalazi kursor, pri emu je trenutno aktivan Sketch reim rada.

Osnovne napomene

1-15

Tasteri miaU programu SolidWorks intenzivno se koriste tasteri mia. Prilikom upoznavanja sa interaktivnim radnim okruenjem programa SolidWorks, znaajno je da razumete osnovne funkcije tastera mia. Levi taster mia Levi taster mia se koristi prilikom izvravanja najveeg broja operacija, kao to je selektovanje menija i ikona, ili biranje odgovarajuih grafikih entiteta. Ukoliko jednom pritisnete levi taster mia, moi ete da selektujete ikone, stavke menija i formi, odnosno da izaberete odgovarajue grafike elemente. Desni taster mia Desni taster mia se koristi za prikazivanje dodatnih opcija koje stoje na raspolaganju, a koje se nalaze u dodatnom iskauem meniju. Ovi meniji sadre preice za komande koje se veoma esto upotrebljavaju. Srednji taster mia / toak Srednji taster mia / toak se moe upotrebljavati za izvravanje operacija Rotate (drite pritisnut toak mia i pomerajte mi), Pan (drite pritisnut toak mia i pomerajte mi, istovremeno drei pritisnut Ctrl taster) ili Zoom (drite pritisnut toak mia i pomerajte mi, istovremeno drei pritisnut Shift taster) u realnom vremenu. Okretanje toka mia vam omoguava da se brzo pribliite poziciji na kojoj se nalazi kursor. Omoguava brzo izvravanje operacija Pan, Zoom i Rotate. Slui za prikazivanje dodatnih raspoloivih opcija.

Slui za selektovanje ikona, menija i grafikih elemenata.

[Esc] taster Prekidanje izvravanja komandi[Esc] taster se u programu SolidWorks upotrebljava za prekidanje izvravanja komande. [Esc] taster je lociran blizu gornje leve ivice tastature. Pokenad je neophodno i dva puta pritisnuti taster [Esc] da biste prekinuli izvravanje komande; to zavisi od toga gde se nalazite u procesu izvravanja sekvence komandi. [Esc] taster se za neke komande koristi da bi se napustila odgovarajua komanda.

1-16


Mreno dostupan sistem pomoiU toku rada u programu SolidWorks u svakom trenutku imate na raspolaganju nekoliko tipova mreno dostupnih sistema pomoi. Program SolidWorks obezbeuje veliki broj funkcija u mreno dostupnom sistemu pomoi, kao to su: Help meni: Izaberite Help opciju u Menu Bar meniju da biste pristupili SolidWorks Help sistemu menija. (Napomena: Postavite kursor iznad SolidWorks logoa u Menu Bar meniju da bi se prikazale opcije padajueg menija). SolidWorks Help opcija obezbeuje opte informacije, kao o su spiskovi opcija komandi i objanjenja pojedinih komandi. SolidWorks Tutorials opcija predstavlja kolekciju uputstava koja prikazuju na koji nain se izvravaju razliite operacije u programu SolidWorks. SolidWorks Tutorials opciji moete pristupiti i iz SolidWorks Resources panela zadataka, koji se nalazi na desnoj ivici ekrana, tako to selektujete opciju Tutorials.

SolidWorks Help opciji moete pristupiti i pritiskanjem ikone Help koja se nalazi na desnoj strani Menu Bar menija.

Naputanje programa SolidWorksda biste napustili program SolidWorks, levim tasterom mia pritisnite File na vrhu prozora SolidWorks programa, a zatim izaberite Exit stavku iz padajueg menija. (Napomena: Pomerite kursor iznad SolidWorks logoa u Menu Bar liniji menija da bi se prikazale opcije padajueg menija).

Osnovne napomene

1-17

Kreiranje direktorijuma koji sadri CAD datotekeSmatra se dobrom praksom da se kreira poseban direktorijum u kome se smetaju CAD datoteke koje se kreiraju. Svoje CAD datoteke ne biste smeli da snimate u isti direktorijum u kome su locirane datoteke SolidWorks aplikacije. Mnogo je jednostavnije da organizujete i bekapujete datoteke svojih projekata ukoliko se te datoteke nalaze u posebnom direktorijumu. Kreiranje dodatnih direktorijuma, za razliite tipove projekata, omoguie vam da jo bolje organizujete svoje CAD datoteke. Prilikom kreiranja CAD datoteka u programu SolidWorks, posebno se preporuuje da snimate svoje CAD datoteke na disk raunara. Da biste kreirali novi direktorijum u Windows okruenju, neophodno je da izvrite sledee operacije: 1. U My Computer, ili pokretanjem Windows Explorer programa iz Start menija, otvorite direktorijum u kome elite da kreirate novi direktorijum. 2. U File meniju, izaberite opciju New, a zatim selektujte opciju Folder. Pojavie se novi direktorijum, sa odgovarajuim privremenim nazivom.

3. Unesite eljeni naziv za kreirani direktorijum, a zatim pritisnite taster ENTER.

1-18


BELEKE:

Documents

SolidWorks 2008 - 01