Strana II

^arolija poljupcasa balkona

s u b o t a , 3 0 . a p r i l - u t o r a k , 3 . m a j 2 0 1 1 .

Spec

ijaln

i pril

og

KRALJEVSKO VENCANJE

^

DANAS na licu mesta u Londonu na svadbi veka

Izve{tavaju: Aleksandar Grbovi} i Milica Stojanovi} Princ Vilijem iKejt Midltonven~ali se ju~epred dve hiljadezvanica i dve milijarde tv gledalaca.

KraljicaElizabetaproglasilamladencevojvodom ivojvotkinjom od Kembrid`a.

Srpskikraljevski dompredstavljaoprincAleksandarKara|or|evi}.

Me|uzvanicama iambasadorSrbije dr DejanPopovi}

II K III Ks u b o t a , 3 0 . a p r i l - u t o r a k , 3 . m a j 2 0 1 1 . s u b o t a , 3 0 . a p r i l - u t o r a k , 3 . m a j 2 0 1 1 .

Ven~anica kreacija Sare Barton

Aleksandar Grbovi}SPECIJALNO ZA DANAS

London - Kona~no, dugo is~ekivano jutro 29.aprila 2011. je svanulo nad britanskomprestonicom. Nasuprot najavama obi~no veomapreciznih prognosti~ara Bi Bi Sija, a na sre}ubrojnih kampera, London ovog petka nije bioprekriven tmurnim ki{nim oblacima, ali jeodsustvo sun~evih zraka temperaturu vazduhaspustilo na, ipak podno{ljivih, petnaestak stepeni.Prethodna no} je za dvoje mladih ljudi,dvadesetosmogodi{njeg Vilijama i godinu danastariju Kejt, sigurno bila besana, ali i veomakratka. Mladine obaveze su, tako, po~ele ve} okopola sedam kada su u hotel Goring pristigli njenifrizeri koji su, da bi frizuru budu}e princeze u~inilinajlep{om na svetu, predano ve`bali prethodnatri meseca. Ne{to kasnije u njenu sobu je u{la idizajnerka ven~anice, ~ije je ime ovih dana bilanajstro`e ~uvana dr`avna tajna! Naime, bili supoznati svi, pa i najsitniji detalji glamurozneceremonije, ali kako izgleda sve~ana haljina i koju je kreirao znali su samo naju`i ~lanovikraljevske porodice. Oko 9 sati i svet je, napokon,saznao njeno ime: Sara Barton iz modne ku}epokojnog Aleksandera Mekvina.

Kako strogi protokol nala`e, bra}a prin~eviVilijam i Hari, obu~eni u sve~ane uniforme Irskegarde (mlado`enja u crvenoj, a kum u tamnoteget), su Klarens haus napustili u velikombakinom Bentliju ta~no u 10:10, da bi u Opatijupristigli pet minuta kasnije. Najve}i broj gostiju jeu to vreme ve} bio na svojim mestima, kaoBekamovi koji su do{li jo{ u 9:15 ili Elton D`on kojise sa svojim `ivotnim partnerom pojavio oko

10:05. Viktorija Bekam se, za razliku odve}ine drugih go{}i koje su nosileblejzere i suknje svetlih boja, pojavila utamnom kompletu i sa tamnim{e{iri}em na glavi, {to nije promaklobrojnim ovda{njim komentatorima.Nakon prin~eva su u Opatiju pristigli i~lanovi evropskih kraljevskih porodica,pa je oko 10:25, rame uz rame saAlbertom od Monaka, u sve~anoukra{enu salu u{etao i na{prestolonaslednik Aleksandar sasuprugom Katarinom. Kada su oko10:45 svoja mesta zauzeli princ ^arls i`ena mu Kamila, a pet minuta kasnije iKraljica, uzbu|enje je po~elo da raste

jer se ~ekao jo{ samo jedan akter velike fe{te:budu}a princeza Ketrin Elizabet Midlton.

Ta~no u 11 sati ispred Opatije je stao Rols RojsFantom iz kojeg je, u prelepoj ven~anici sa belimvelom, iza{la Kejt nose}i na glavu tiaru iz 1936.g.,li~ni dar kraljice Elizabete. Primetan gr~ nanjenom licu, u trenucima dok je mahalaodu{evljenoj masi, oslikavao je tremu i nervozumlade, ali i brojne neprospavane no}i tokomkojih su ona i Vilijam u~ili i uve`bavali sve detaljekomplikovane ceremonije. Jer, sve je moralo dabude savr{eno, {to zbog britanskog ponosa itradicije kraljevskih ven~anja hiljadu godina duge(oni su 38. par u istoriji), {to zbog o~ekivanjamiliona ljudi. I bilo je! U trenutku kad je sa ocemMajklom stala pored Vilijama i Harija ispred oltarai kad joj se pogled ukrstio sa prin~evim, izgledaloje da joj je veliki teret kona~no pao sa le|a.

Tokom same ceremonije, koju je vodionadbiskup dr Rouen Vilijams, ~inilo se da jeVilijam opu{teniji od svoje izabranice, mada je tajutisak, mo`da, posledica ~injenice da je Kejtizgledala vrlo ozbiljno i da se retko osmehivala, zarazliku od slika kojima je preplavljen London i nakojima se uvek mo`e videti njen prelepi, {irokiosmeh. Stavljanje burme napravljene od vel{kogzlata na Kejtin prst je zadalo malo muka princu,dokazuju}i da i on nije bio potpuno imun natremu. Za uvodnu i zavr{nu melodiju ceremonijemladenci su izabrali omiljene kompozicijeprinceze Dajane, „Guide me, O thou greatRedeemer“ i svadbeni mar{ „Crown Imperial“,`ele}i da i na taj na~in duh pokojne prin~evemajke bude uz njih u ovako va`nom trenutku.

Tokom tradicionalne vo`nje otvorenim StejtLandau ko~ijama iz 1902. ka Bakingemskoj palati isunce se probilo kroz oblake, obasjavaju}inovope~ene Vojvodu i Vojvotkinju od Kembrid`akoji su, sad ve} potpuno opu{teni, otpozdravljalimasi koja je uzvikivala njihova imena i pozdravljalaih glasnim ovacijama. U jedan i dvadeset i pet Kejt iVilijam, pra}eni ostalim ~lanovima kraljevskeporodice i njenim roditeljima, su se pojavili na~uvenom bakingemskom balkonu, ispod kog jegomila od preko petsto hiljada ljudi eljnois~ekivala „prin~evski poljubac“. I on se desio!Vilijam se nekako naglo, pomalo nespretno,sagnuo i brzo poljubio svoju lepu enu. Sve jetrajalo toliko kratko da mnogi doga|aj nisu ni videli.Na povike iz mase da poljubac ponove, princ seokrenuo ka Kejt i poljubio je jo{ jednom! Ovog putabio je to poljubac dvoje ljudi koji se istinski vole i

DVAUMESTOJEDNOGPOLJUPCA

Ceremonija ven~anja uz omiljene kompozicije princeze DajaneSa TrafalgaraMilica Stojanovi}SPECIJALNO ZA DANAS

London - Pripadnici razli~itih naroda, po~ev odAmerikanaca i Kana|ana, preko [panaca i Italijana,do gra|ana zemalja Isto~ne Evrope, uklju~uju}i pot-pisnicu teksta, koji su ju~e pre svitanja po~eli da sti-`u na londonski Trafalgar skver, radosnim uzvicimapropratili su gotovo svaki detalj ceremonije ven~a-nja princa Vilijama i Kejt Midlton u Vestminsterskojopatiji koja je emitovana na ogromnim video bimo-vima raspore|enim svuda po ~uvenom trgu. Prisut-ni su ovacijama pozdravili prolazak kolone „bentlija“u kojima su se nalazili pripadnici kraljevske ku}eVindzor. Dolazak mlado`enje i kuma, princa Harija,u opatiju izazvao je suze radosnice kod pojedinih ,dok je prava euforija nastala kasnije, kada su iz au-tomobila iza{li kraljica Elizabeta Druga i njen suprugprinc Filip (koji je inspirisao pojedine gra|ane da sena Trafalgaru pojave nose}i maske sa njegovim li-kom).

Prisutni nisu {tedeli ni komplimente na ra~unneveste, koja je plenila {armom u elegantnoj ven-~anici kreatora Aleksandra Mek Kvina. „Tako divno,a tako jednostavno“, prokomentarisao je jedan mla-di Kana|anin na londonskom trgu. Pozitivni ko-mentari ~uli su se i kada je re~ o stilu holandske prin-ceze Maksime, te verenice kneza Alberta Drugog,[arlote Vitstok. Mada u mojoj blizini nije bilo Sr-ba sa kojima bih podelila ponos zbog ~injeni-ce da su se me|u uglednim zvanicama na{li iprinc Aleksandar Drugi Kara|or|evi} i njego-va supruga, princeza Katarina, aplaudiralasam kada sam ih ugledala na videobimu.

Dva poljupca mladenaca na balkonu Bakingem-ske palate podstakla su mnoge da {ampanjcem na-zdrave za sre}u i dug ivot novope~enih mladenaca.Ovo penu{avo vino slu`eno je iz plasti~nih ~a{a, bu-du}i da su mere bezbednosti predvi|ale da okuplje-ni ne mogu da na Trafalgar donesu staklenu amba-la`u, a sva alkoholna pi}a slu`ena su na ra~un gra-da Londona. Takva pravila pokazala su se delotvor-nim, budu}i da na slavnom trgu do zaklju~enja ovogizdanja Danasa nije zabele`en nijedan incident.

Narod na Trafalgaru i ostalim trgovima imao jeju~e priliku i da u`iva u odli~noj muzici lokalnih ben-dova, koji su izvodili svetske hitove. Sli~ne uli~ne za-bave bile su organizovene i u drugim delovima Lon-dona, kao i {irom Ujedinjenog Kraljevstva - od Inver-nesa na krajnjem severu [kotske, pa do primorskoggradi}a Istborna na jugu Engleske. Turisti koji su pre-plavili dr`avu proteklih nedelju dana i gotovo kaona hodo~a{}u obilazili sve lokacije od zna~aja zasvadbenu ceremoniju, mahali su ju~e britanskim za-stavicama, bez obzira na veru ili naciju.

U prilog tvrdnji da su stanovnici razli~itih dr`avado`iveli ven~anje britanskog princa „kao ne{to svo-je“ govori i doga|aj ~iji sam svedok bila 24. aprila ukrcatom avionu na letu iz Frankfurta za London.Tom prilikom jedan de~ak, uznemiren zbog turbu-lencija pitao je majku prilikom sletanja {ta se to do-ga|a. Ona ga je umirivala obja{njavajuci da su upra-vo sleteli u London. I tada, na op{te odu{evljenjesvih putnika mali{an zadovoljno zaklju~i: „Odli~no.Da se kona~no i mi ven~amo“!

Autor je profesor engleskog jezika i master ameri~ke knji`evnosti

LEGENDA KA@E DA SUU KU]I VINDZORAUVEK BILI VEOMAREZERVISANI PREMANOVOPRIDO[LIMPRINCEZAMA, A UNEKIM SLU^AJEVIMA^AK I VRLO NEPRIJATNI(KAO U DAJANINOM).ME\UTIM, PRI A SE DAJE KEJT, SVOJIM[ARMOM IKOMUNIKATIVNO[]U,OSVOJILA SVE ISMEK[ALA SRCE AK ISAMOJ KRALJICIELIZABETI.

„

Ven~anicu Kejt Midlton, dugu dva metra i 70centimetara, kreirala je Sara Barton, kreativnidirektor modne ku}e Aleksandar Mek Kvin. Izbritanskog dvora saop{teno je da se mladaodlu~ila za ovaj modni brend zbog lepotenjihovih kreacija i iz po{tovanja prema tradicijiru~nog rada i tehnologije izdrade ode}e - `elelaje ven~anicu koja }e biti spoj tradicije imodernog kroz umetni~ku vizijukarakteristi~nu za modele Aleksandar MekKvin. Ven~anica je od belog satena, sa ru~noheklanom ~ipkom u Kraljevskoj {koli ru~nihradova. Autorski tim Mek Kvina bio je zadu`en iza ru~no ra|ene mladine cipele. Kejt Midltonnosila je dijademu, rad Kartijea iz 1936, koju jekraljica Elizabeta Druga dobila od kraljicemajke na 18. ro|endan. Min|u{e u obliku listahrasta s kru{kom i dijamantom u sredini, radRobinsona Pelhama, mlada je dobila odroditelja. Modni kreator Karl Lagerfeld ocenioje ju~e da je ven~anica Kejt Midlton „elegantnai {ik“. Sara Barton kreirala je haljine za GvinetPaltrou, Kejt Blan{et, Lejdi Gagu.

Dodatak pripremile: Marija Stojanovi} i Jelena Tasi} Grafi~ko oblikovanje: Slobodan Srem~evi}

koji su se samo sat ranije jedno drugom zavetovalina ve~nu ljubav. Tako su Vilijam i Kejt u~inili ono {toniko pre njih na tom mestu nije, {to bi mogao dabude dobar znak i za Englesku i za kraljevskuporodicu, a naro~ito Kraljicu koja je ne tako davnodo ivela da joj se u istoj godini (1992) svo troje decerastanu od svojih partnera.

Legenda ka`e da su u Ku}i Vindzora uvekbili veoma rezervisani prema novoprido{limprincezama, a u nekim slu~ajevima ~ak i vrlo

neprijatni (kao u Dajaninom).Me|utim, pri~a se da je Kejt,svojim {armom ikomunikativno{}u, osvojila svei smek{ala srce ~ak i samojkraljici Elizabeti. Kako }e se njen `ivot ukraljevskim odajama odvijati u budu}nostiostaje da se vidi, ali i da bi Dajana bila veomaponosna na izbor svoga sina – u to nemanikakve sumnje.

Engleska je danas eufori~na i punaentuzijazma i ovi ose}aji }e njene gra|anedr`ati i narednih dana. A onda }e se po~etkomslede}e sedmice sve vratiti u „normalu“ i svi }ese okrenuti realnim `ivotnim problemima.

„Obi~ni“ gra|ani veruju da }e im dana{njidoga|aj dati dodatnu snagu kad se sa timproblemima uhvate u ko{tac. Ne mo`emo da sesetimo ni jednog razloga zbog koga ne bitrebalo da im verujemo. Jer, ova nacija ovimputem ide ve} ~itav jedan milenijum.

Tiara na nevestinoj glavi li~ni je dar kraljice Elizabete

V KIV Ks u b o t a , 3 0 . a p r i l - u t o r a k , 3 . m a j 2 0 1 1 .

London, Beograd - Prestolonaslednik Aleksandar,stare{ina Kraljevskog doma Kara|or|evi}, posleven~anja princa Vilijama i Ketrin Midlton - novogvojvode i vojvotkinje od Kembrid`a, izjavio je za Danasda je velika svadbena ceremonija protekla divno, ~emuje doprinelo i lepo vreme, uprkos pesimisti~nimprognozama meteorologa. Tokom dvodnevnogsvadbenog programa prestolonaslednik Aleksandarrazgovarao je sa kraljicom Elizabetom Drugom iprincom arlsom, a ju~e tokom svadbenog prijema uBakingemskoj palati sreo se i sa britanskim dr`avnimzvani~nicima sa kojima, kako ka`e, „ima veoma dobreodnose“.

- Ven~anje je bilo zaista veliko i divno. Kada smo u{liu Vestminster, gde sam kr{ten, bilo je puno ljudi. Doksmo i{li kroz opatiju uo~io sam mnogo lepog drve}a,kao dekoraciju. ekali smo princa Vilijama i Kejt. Prvoje do{ao Vilijam, zajedno s bratom princem Harijem.Oni su vrlo visoki mladi}i. Bili su u uniformama iizgledali su kao d`entlmeni. Kejt je do{la sa velom prekolica, {to je tako|e bilo interesantno. ekali smo dapodigne veo i kad je ona to u~inila, svi smo videli kako jelepa. Ceremonija je tako|e bila divna: lepa muzika, ljudisu pevali. Stajao sam nedaleko od kraljice Elizabete ivideo da je bila je vrlo sre}na, kao i princ arls - pri~aprestolonaslednik Aleksandar.

Na njega je najja~i utisak, ipak, ostavilo ~estitanjemladom vojvodskom paru u Bakingemskoj palati.

- Princ Vilijam me je gledao direktno u o~i i sna`nomi stegao ruku. Moja supruga i ja smo ~estitali, po`elelisve najbolje: dug ivot, dobro zdravlje i princ Vilijam jebio vrlo sre}an i radostan - ka`e prestolonaslednikAleksandar.

Prema prestolonaslednikovim re~ima, kraljicaElizabeta je uo~i ven~anja, u ~etvrtak uve~e priredila„intimnu ve~eru u nekada{njem Hajd park hotelu, sadahotelu Mandarin, za 250 zvanica iz kraljevskih domova,i nekoliko prijatelja“. U petak ujutru ~lanovi kraljevskihporodica zajedno su ~ekali na polazak na ven~anje urezidenciji pored Klarens hausa, gde je ranije ivelamajka kraljice Elizabete a sada je zvani~ni dom princa^arlsa i vojvotkinje od Kornvola Kamile, a od ju~e imladog prin~evskog para vojvode i vojvotkinje odKembrid`a. Prestolonaslednik Aleksandar isti~e da supripadnici kraljevskih porodica ju~e prvi put u crkvu i{liautobusima, zbog bezbednosnih razloga.

Posle prijema u Bakingemskoj palati, za 30-takkraljevskih ro|aka koju su ostali u Londonu, prijem susino} priredili i kum princa Harija gr~ki kraljKonstantin i njegov sin prin Pavle. Princ Hari, koji jeju~e bio kum svom bratu Vilijamu, sino} je organizovaozabavu za mla|e goste. Time je, prema re~imaprestolonaslednika Aleksandra, zavr{en svadbeniprogram „ven~anja veka“. On }e ostati u Londonu doutorka, kada ide u Njujork na dobrotvorni prijemFondacije princeze Katarine „Linija ivota“.

Princ Aleksandar je tokom boravka u Londonu razgovarao i sa princom^arlsom i sa kraljicom Elizabetom, za koju ka`e da je „divna kuma i da seuvek obraduje kad ga vidi“.

- Moj san je da princ ^arls do|e u Srbiju. Ako to bude bilo zimi, proveo binekoliko dana na Kopaoniku i posle bi sledile i dobrotvorne posete. To bi bilodobro za na{ turizam. Pitao sam ga: „Kad }ete do}i u na{u zemlju“. On je rekao:

„Uskoro“. Ali, to je svakako pitanje za Forin ofis - napominje prestolonaslednikAleksandar.

On ka`e da se na prijemu u Bakingemskoj palati pozdravio sa predsednikomBritanske Vlade Dejvidom Kameronom, potpredsednikom vlade Nikom Klegomi ministrom inostranim poslova Vilijemom Hejgom, koji su bili vrlo ljubazni izainteresovani za stanje u Srbiji.

„Moj san je da princ ^arls do|e u Srbiju“Pi{e: Jelena Tasi}

Prestolonaslednik Aleksandar Kara|or|evi}, za Danas

KKRRAALLJJIICCAA EELLIIZZAABBEETTAA BBIILLAA JJEE VVEEOOMMAA SSRREE]]NNAAPotomci kraljice Viktorije

P restolonaslednika Aleksandra sa britanskim dvoromvezuju trostruke veze. I sa o~eve i maj~ine strane potomakje engleske kraljice Viktorije (1819-1901), kumovi na

kr{tenju bili su mu tada{nji engleski kralj D`ord` VI i njegovak}i Elizabeta sada{nja kraljica, ~iji mu je sin, princ ^arls bio i{kolski drug.

Dinastija Kara|or|evi} porodi~no se povezala sa britanskimdvorom ven~anjem kralja Aleksandra Prvog Ujedinititelja sa ru-munskom princezom Marijom iz kraljevskog doma Hoencolern.Njena majka rumunska kraljica Marija bila je }erka vojvode Alfreda,sina kraljice Viktorije i princa Alberta. Majka joj je bila ruskaprinceza Marija, k}i ruskog cara Aleksandra Drugog.

- Prestolonaslednik Aleksandar je po svojoj babi, rumunskojkraljici Mariji direktan potomak engleskih kraljeva od D`ord`aDrugog do kraljice Viktorije. Ako bi gledali prema nekim dalekodu`im lozama, on bi mogao da se pozove i na poreklo od en-gleskih kraljeva, odnosno kraljeva Angla iz 5. i 6. veka - obja{nja-va za Danas ~lan Krunskog ve}a Dragovim Acovi}.

Prestolonaslednikova majka kraljica Aleksandra, bila je po-tomak gr~kih i danskih monarha, preko kojih je bila u srodstvusa engleskom kraljicom Viktorijom

Kralj Petar Drugi i princeza Aleksandra od Gr~ke i Danskeven~ali su se u Londonu 1944. Da bi njihov sin Aleksandar, nasled-nik jugoslovenskog predstola, bio ro|en (17. jula 1945.) na ju-goslovenskom tlu, vlada Vinstona ^er~ila proglasila je apartman212 u londonskom hotelu Klerid`is jugoslovenskom teritorijom.Prestolonaslednika Aleksandra u Vestminsterskoj opatiji krstio jepatrijarh srpski Gavrilo Do`i}, a kumovi su bili engleski kraljD`ord VI i njegova }erka, tada{nja princeza Elizabeta, sada kralji-ca Elizabeta Druga.

Kralj D`ord` VI, na ro|enju princ Albert, praunuk kraljiceViktorije, na presto je do{ao posle abdikacije njegovog brataEdvarda VIII zbog braka sa Vali Simson. Filmska ekranizacijapri~e o kraljevoj borbi protiv mucanja i osloba|anja straha odobra}anja masama nagra|ena je ovogodi{njim Oskarom.

- Ni u jednoj dinastiji koja je na vlasti, odluke ne donosi samovladar, ve} je to uvek proizvod nekakve politi~ke odluke koja sedonosi na odgovaraju}em nivou. Kada se prihvati da neki ~lankraljevske porodice bude nekome kum, to zna~i da je na takvukraljevu odluku saglasnost dala i vlada. Na{ pojam kumstva netreba {iriti na druge, pri ~emu ne elim da ka`em da je za druge tone{to bezna~ajno - ka`e Dragomir Acovi}.

Baba prestolonaslednika Aleskandra, kraljica MarijaKara|or|evi} (1900-1961 ) bila je drugoro|ena k}i rumunskogkralja Ferdinanda Hoencelorna i rumunske kraljice Marije,princeze od Velike Britanije i Irske, sinovi}e engleskog kraljaEdvarda VII i unuke kraljice Viktorije. Njena baka po majci, ve-lika knjeginja Marija Aleksandrovna, sestra ruskog caraAleksandra III bila je ~uvena lepotica, a deda po majci bio jeAlfred, vojvoda od Edinburga, drugi sin kraljice Viktorije. Ubraku sa kraljem Aleksandrom Prvim Kara|orevi}em, kraljicaMarija izrodila je tri sina: kralja Petra Drugog i prin~eveTomislava i Andreja

Kraljica Viktorija (1819-1901), unuka kralja D`or`a III, na prestoje stupila sticajem tragi~nih porodi~nih okolnosti. Vladala je 63 go-dine, smatra se monarhom sa najdu`im vladarskim sta`om u bri-tanskoj istoriji. Njeni potomci danas se nalaze na ~elu vladarskihku}a Velike Britanije, Norve{ke, [vedske, Danske i [panije, kao isvrgnutih kraljevskih porodica Gr~ke, Srbije i Rumunije.

Na ven~anju, osim prin~evskog paraKara|or|evi}, bili su i knez Aleksandar ikneginja Jelisaveta Kara|or|evi} .

Prin~evski par Kara|or|evi} ju~e na ven~a-nju u Vestminsterskoj opatiji sedeo je u glav-nom oltaru, na sevenoj strani iza kraljice Eliza-bete i vojvode od Edinburga Filipa. PrincAleksandar nosio je sivi frak sa plavom krava-tom, dok je princeza Katarina bila u {ampa-njac zlatnom ansamblu sa {e{irom u istoj bo-ji. Britanski mediji predstavili su Kara|or|evi-}e kao „kraljevsku porodicu iz Srbije“.

Princ Aleksandar Kara|or|evi} sa suprugom Katarinom na svadbenim sve~anostima u Londonu

Mladenci ju~e ko~ijama se odvoze ka Bakingemskoj palati, posle ven~anja u Vestminsterskoj opatiji

V en~anja pripadnika dinastija Obrenovi} i Kara|or|evi} s kraja 19. ipo~etkom 20. veka bila su doga|aji o kojima se u Srbiji i {ire dugopri~alo. Istori~ari i letopisci ostavili su zanimljiva svedo~anstva o

`enidbama „krunisanih glava“ poput kneza Mihaila Obrenovi}a, kraljaPetra Prvog Kara|or|evi}a, kralja Aleksandra Obrenovi}a i kraljaAleksandra Prvog Kara|or|evi}a.

Biografi kneza Mihaila Obrenovi}a zabele`ili su da se on zaljubio tokomboravka u Be~u u svojstvu ceremonijal majstora na dvoru KolmanaHunjadija u mladu groficu Juliju Hunjadi, po majci rodom iz plemi}keporodice Zi~i i ubrzo zatra`io saglasnost svog oca, knjaza Milo{a, da seo`eni njome. Posle dobijanja o~evog blagoslova knez je zaprosio Juliju umaju 1853, a ven~ali su se na Svetog Iliju iste godine, posle zaklju~enjabra~nog ugovora. Ceremonija ven~anja organizovana je u ruskoj ambasadiu Be~u, sve~ani obred je obavio ruski arhimandrit, a kumovao je ruskiposlanik Boran Majendorf. Pa`nju zvanica privukao je i knjaz Milo{, sve~anoobu~en i raspolo`en, a kasnije se pojavio i izaslanik cara Franje Josifa.

Dolazak Kara|or|evog unuka Petra na Cetinje i njegova veridba saknjeginjicom Zorkom, k}erkom knjaza i potonjeg kralja Crne Gore NikolePetrovi}a Njego{a, u leto 1883, nisu bili po volji protivnicima dveju dinastija,

dok su njihove pristalice s rado{}u prihvatile tu vest. Povodom veridbe listGlas Crnogorca objavio je umesto uvodnika pripovetku Sime Matavulja,pisanu prema porud`bini knjaza Nikole, u kojoj se veli~a Kara|or|e i izra`avaradost zbog predstoje}eg ven~anja.“ Vrijeme je, dakle, da se i dugoprijateljstvo izme|u dviju na{ih kne`evskih porodica osve{ta takojem~inom. Taj veseli doga|aj blizu je. Prvoro|eni unuk heroja topolskog vjeriose sa prvoro|enom k}erju na{ljednika svetog vladike“, navodi se u tekstu.

Na dan ven~anja, 30. jula 1883, u knja`evoj ba{ti postavljena je trpezaza 2.000 gostiju iz Cetinja i ostalih delova Crne Gore. Dopisnici suizve{tavali o velikom veselju i odu{evljenju, a lokalni pesnici takmi~ili suse ko }e napisati najlep{e delo o tom doga|aju, o ~emu svedo~i i du`apesma u desetercu „@enidba knjaza Petra Kara|or|evi}a sa knjeginjicomZorkom“. Posle ven~anja mladenci su oti{li na svadbeni put u Pariz.

Vest o veridbi kralja Aleksandra Obrenovi}a, sina kralja Milana, i DrageMa{in, objavljena 8. jula 1900, izazvala je o{tre reakcije dela javnosti u Srbiji,budu}i da patrijarhalni Beograd nije bio spreman da prihvati za novukraljicu enu koja je 12 godina starija od kralja, uz to i udovica. Izme|uostalih, svoje protivljenje takvom ~inu izrazili su ministar policije \or|eGen~i}, koji je prona{ao dokumenta o Draginim navodnim ljubavnicima i

majka kralja Aleksandra, kraljica Natalija, dok je njegov otac, biv{i kraljMilan, u znak protesta napustio Srbiju i otputovao u Bukure{t.

Uprkos brojnim kritikama izre~enim na ra~un svoje verenice, kraljAleksandar Obrenovi} ven~ao se Dragom 23. jula 1900. Na dan ven~anjapred Draginom ku}om pojavilo se nekoliko hiljada gra|ana, koji su nosilinjene fotografije i klicali joj. Crkveni obred obavljen je u Sabornoj crkvi,slu`bu su obavila dva mitropolita, episkopi i 26 arhimandirata. Po~asnupratnju ~inili su oficiri sprske vojske. Mlado`enja je nosio vojnu uniformu,sa epoletama i odlikovanjima, a nevesta ven~anicu od bele ~ipke sabrilijantskom dijademom na glavi. U ve~ernjim satima odr`an je bal, ajedno kolo koje je tom prilikom odigrano po `elji kralja Aleksandranazvano je „Kolo kraljice Drage“.

Veridba kralja Aleksandra Prvog Kara|or|evi}a i rumunske princezeMarije Hoencolern-Sigmaringen zvani~no je objavljena 9. januara 1922. ukraljevskom dvoru u Sinaji. Crkveni obred obavljen je u Sabornoj crkvi 8.juna iste godine, a ven~ani kum bio je kralj Velike Britanije D`ord` Peti, kogaje zastupao sin princ Albert. Mlado`enja je nosio sve~anu generalskuuniformu, a nevesta belu ven~anicu sa dugim velom. Na glavi je imalamladena~ki venac od mitre, oko vrata dijamantsku ogrlicu, a preko ramenalentu Belog orla. Mladenci su primali ~estitke zvanica na dvoru, nakon ~egaje obavljen sve~ani ru~ak. Iste ve~eri Aleksandar I Kara|or|evi} i kraljicaMarija otputovali su na medeni mesec na Bled. M. S.t.

Rasko{ne svadbe Obrenovi}a i Kara|or|evi}a

Vuk Dra{kovi}, predsednik Srpskog pokreta obnove

Britanija je i ovom prilikom svetu pokazala atraktivnost,savremenost i dr`avotvornost svoje tradicije i Krune.Posmatraju}i tu ceremoniju, razmi{ljao sam o tragi~nimposledicama nasilnog ukidanja takve tradicije kod nas. Da Krunanije sru{ena, Jugoslavija bi opstala i odavno bi bila u Evropi, uporodici njenih kraljevina i mi bi smo ovde pratili ven~anja na{ihprin~eva sa istim ose}anjima kao i Englezi, a ne bi smo gledali„Farme“ i pratili bizarna ven~anja peva~ica i kriminalaca, kao {toradimo. Da je Kruna obnovljena i posle sloma Jugoslavije,Kosovo bi ostalo u srbiji,a Srbija bi ve} bila u EU.

Tanja Stevanovi}portparol i maketing menad`er Teatra i opere Madlenianum

- Zadivljuju}a je ~injenica koliko je u Velikoj Britaniji jakatradicija monarhije. Iz ugla posla kojim se bavim - marketingi odnosi s javno{}u, ovo ven~anje je pravi het-trik za dobruzaradu i turizam.

Predrag Koraksi} Koraks, karikaturista

Nisam gledao ven~anje. Ne zanima me. To je spektakl zamalogra|ane.

Dragana Milovanovi}, Liga za za{titu privatne svojine i ljudskih prava

Ven~anje sam pratila preko televizije. Utisak je pozitivan, jernegovanje tradicije pokazuje povezanost i solidarnost kruna.Njihove rodbinske, kumovske i stale{ke veze imaju velikogzna~aja. Monarh ni u kom slu~aju ne mo`e biti {tetan podru{tvo, ve} mu mo`e dati samo pozitivan doprinos. Njegoveveze u svetu garancija su za sticanje prijatelja. Niko ne mo`e

da bude van sveta, kome se treba probli`itina sve na~ine, a ovo je jedan od njih.

^edomir Anti}, istori~ar

U Velikoj Britaniji monarhija je deoidentiteta i nacionalne kulture. Zanimljivoje da je pri stvaranju EU i razgovora odefinisanju stubova evropskog identitetabilo je predloga iz Velike Britanije daengleska kraljica dobije takav status, {tonije prihva}eno. Dinastiji Vinzor, kojasada vlada, dugo je trebalo da stekneop{te poverenje i podr{ku, ali britanskamonarhija je i danas u naj{iromslojevima stanovni{tva vrlo popularna.Ako je pet od sedam milijardi ljudimoglo da gleda ven~anje princaVilijama i Ketrin Midlton, zna~i da jeto doga|aj od globalnog zna~aja i dabritanska monarhija prevazilazi nesamo Englesku, nego i okvire Evropeu i dr`ava Komonvelta. Ovo

ven~anje nije prvi takav fenomen. @enidba princa ^arlsa,koja je politi~ki i formalno imala ve}i zna~aj, jer je re~ oprestolonasledniku, u vreme kada mada mediji nisu biliovoliko mo}ni, preno{ena je ~ak i u socijalisti~koj Jugoslaviji.

Se{ka Stanojlovi}spoljnopoliti~ka novinarka

- Bio je to spektakularan doga|aj, impresivan i za Londonce iza Britance generalno koji su osetili ponos i nadu u obnovureputacije monarhije. Ogromno interesovanje svetskejavnosti je potpuno opravdano u ovom slu~aju.

Neboj{a Jovanovi}psiholog

Zainteresovanost ljudi iz razli~itih delova sveta za ven~anjebritanskog princa tuma~im kao njihovu potrebu i elju da seidentifikuju sa svojim idolima. Oni koji pasionirano prate takvedoga|aje verovatno poku{avaju da oboje sopstveni ivot.

Predrag Simi}profesor Fakulteta politi~kih nauka

- Ceremonija ven~anja demonstrirala je ljubav Britanacaprema monarhiji te njihovu ujedinjenost oko krune.Tako|e, taj doga|aj bio je zna~ajan i za imid` VelikeBritanije na me|unarodnoj sceni kao najstarijeparlamentarne monarhije na svetu koja propagira „mekusilu“. Takav utisak nije umanjilo ni odsustvo ameri~kogpredsednika Baraka Obame.

VI K VII Ks u b o t a , 3 0 . a p r i l - u t o r a k , 3 . m a j 2 0 1 1 . s u b o t a , 3 0 . a p r i l - u t o r a k , 3 . m a j 2 0 1 1 .

M oram, za po~etak, da priznamda sam bio vrlo uzbu|en i ob-radovan kad sam shvatio da se,

me|u desetinama poziva na razna de{a-vanja koje mi u Ambasadi Republike Srbi-je u Londonu nedeljno dobijamo, nalazi ipozivnica za „ven~anje veka“, kako gamnogi nazivaju, odnosno svadbu najstari-jeg sina britanskog prestolonaslednika,princa Vilijama, i Ketrin Midlton.

Vrlo zahtevne procedure protokola, ododela do drugih pojedinosti, oti{le su u dru-gi plan pred zna~enjima ovoga doga|aja.

Najkra}e re~eno, ju~e, ja sam sa broj-nim ambasadorima akreditovanim nadvoru Sejnt D`ejmsa, i drugim zvanicama,

pratio ven~anje u Vestminsterskoj opatiji,nakon ~ega smo oti{li na sve~ani prijem uLankaster haus, gde nam je doma}in biobritanski ministar spoljnih poslova, VilijamHejg. Naravno, za mene je ova prilika bilakoliko sve~ana toliko i radna, jer je pozna-to da u profesiji diplomate ne postoji onau kojoj se ne pri~a o poslu. No, s drugestrane, bilo mi je veliko zadovoljstvo da,kao prvi ambasador Srbije u UjedinjenomKraljevstvu nakon devedeset godina,predstavljam svoju zemlju na ovako va-`nom skupu, budu}i da to zna~i da Srbijaopet ponosno stoji, rame uz rame, sa dru-gim nacijama.

Upravo me je taj utisak sna`no pro`i-mao ju~e dok sam pratio ven~a-nje, bivaju}i i svedokom i u~esni-kom doga|aja koji po mnogo ~e-mu ve} ulazi u istoriju.

Me|utim, i da nisam bio zvani-ca na toj doista glamuroznoj cere-moniji, ne bih mogao da izbeg-nem uzbu|enje koje je, poput gro-znice, zavladalo celim gradom, pai zemljom - najraznovrsniji suveni-ri sa likovima mladenaca ve} sumesecima bili sveprisutni u Londo-nu, televizijske stanice su gotovoneprekidno emitovale pri~e {to oovom, {to o pro{lim kraljevskimven~anjima, a i prvi od takozvanih„superfanova“ britanske kraljevskeku}e ve} je u ponedeljak bio zau-zeo svoje mesto pred Vestminster-skom opatijom, gde je, prekrivenzastavicama i najrazli~itijim suveni-rima sa likovima kraljevske loze,kampovao do ju~e, ne bi li sebi ta-ko obezbedio mesto u prvom reduposmatra~a. Tik do njega, kao i najo{ nekoliko mesta u gradu, mno-gobrojne ovda{nje i strane televi-zijske ekipe postavlile su svoje ka-mere. Neki od 8.000 akreditovanihnovinara iz celog sveta ve} od po-~etka nedelje svakodnevno su iz-ve{tavali iz Londona. Taj entuzija-zam, skoro bez presedana, obele-`io je i ju~era{nji dan. Za odu{evlje-nje ogromne ve}ine britanskihgra|ana zaslu`na je njihova veza-nost za tradiciju, ~iji je jedan od naj-ve}ih simbola upravo monarhija.

Kraljevsko ven~anje je u Ujedi-njenom Kraljevstvu svakako pred-stavljalo doga|aj godine, te je ko-~ije mladenaca na ulicama Londo-na pozdravilo oko milion posma-tra~a. ^ar ovog ven~anja, baremdelimi~no, le`ala je u bajkovitosticelog doga|aja - ne samo {to je le-pi princ o`enio devojku iz naroda,ve} je taj princ i sin tragi~no pogi-nule princeze.

RESPEKTZA SRBIJU

K raljevska ven~anja u Britaniji bila su, potradiciji, prilika za okupljanje - trenutakkad na{a kraljevska porodica postaje

Realnost. Ovog puta, vi{e nego ikad ranije, zbogprinca Vilijama koji je izborom neveste izi{ao iz-van granica aristokratije, Britanci su u svoj svo-joj raznolikosti statusa i porekla (moja dr`ava jesada dom 270 razli~itih nacionalnosti) ujedinje-ni u uzbu|enju i i{~ekivanju.

Petak 29. april bio je progla{en za nacionalnipraznik {irom Ujedinjenog Kraljevstva, pa suprijatelji i susedi proslavili ven~anje kod ku}e, upabovima i na `ivopisnim uli~nim zabavama.Hiljade ljudi pohrlile su u London da upiju at-mosferu,poku{aju da vide kraljevski par i ~akpodele magiju njihovog poljupca na balkonu!Bio je to dan radosti i zabave. Sedmicama predana ven~anja prodavnice u Britaniji rasproda-le su zastavice, {olje za ~aj i servijete s likovimaVilija i Kejti.

Kao novopostavljeni britanski ambasador uSrbiji - predao sam akreditive predsedniku Tadi-}u u januaru - smatram ovaj dan jedinstvenom{ansom da podelim na{u proslavu sa srpskim na-rodom koji je tako toplo do~ekao moju suprugui porodicu. Jedna od prvih stvari koje sam zapa-zio po na{em dolasku u avgustu, kada smo pro-veli ~etiri meseca kao inkognito stanovnici Senja-ka, bilo je to kako Srbi vole zabave.

Ju~era{nji dvadesetdeveti april bio je moja{ansa da kao izaslanik kraljice slavim sa srpskimprijateljima, kolegama i ambasadorima Komon-velta. Pripreme za proslavu kraljevskog ven~anjatrajale su u na{oj rezidenciji nekoliko sedmica.Ku}a u stilu 1950-ih i 1960-ih ukra{ena je tradici-onalnim zastavicama i zastavama sa likovima Vi-lijama i Kejt. Nova zastava naru~ena je za central-nu kapiju. Srpski poslasti~ari posvetili su se pra-vljenju izvanredne svadbene torte na tri sprata.Svaki sloj imao je druga~iji ukus i bio je ukra{enkraljevskim {lagom na kojem su se nalazile mi-nijaturne britanske zastave, svadbenim cve}em ikraljevskim grbom. Poput svega {to smo napra-vili za svadbeni doru~ak (sviobroci se nazivaju doru~ak,bez obzira na doba dana ukojem se odr`avaju), torta jepredstavljala jedinstvenume{avinu srpske kreativno-sti i britanske tradicije. Na{glavni kuvar, Aca, udahnuoje lokalni ukus na{im tradi-cionalnim jelima, koja suuklju~ivala Ballotines deCanard sauce Cumberland,prvi put slu`en na ven~anjukraljice Viktorije 1840, kao iomiljeno jelo kraljice majke,Oeufs Drumkilbo, koji su senalazili na svadbenim me-nijima princa Endrjua iprinceze Ane.

Na{i gosti po~eli su dasti`u u 11 sati i 30 minuta

da bi na vreme po~eli da prate prenos ven~anja izVestminsterske opatije, koji je po~eo u podne posrpskom vremenu. Poslu`eni su tradicionalnimbritanskim letnjim pi}em pod nazivom Pimm’s,jedinstvenom kombinacijom d`ina, limunade,jagoda, ju`nog vo}a i krastavca. Ovo osve`avaju-}e pi}e konzumira se na tri doga|aja tokom na{e

letnje sezone: na Vim-bldonu, Henli kraljevskojregati i na Glindeburn opera festivalu. U 13 satiposlu`en je kraljevski doru~ak, posle ~ega je izve-den svadbeni ples „na travi“ koji je do~arala rom-ska plesna grupa Grab (Grubb), pod pokrovitelj-stvom Rpoint-a, pre odlaska na nastupe u Kana-

di i Velikoj Britaniji.Ta~no u 14 sati i 50 minuta

obavljeno je izvla~enje nagradalutrije Royal Raffle, u kojoj jepolovina prihoda oti{la u do-brotvorni fond kraljevskog pa-ra, a polovina lokalnim huma-nitarnim organizacijama u Sr-biji. Posle toga odr`ao samzdravicu u ~ast sre}nog para idoneta je svadbena torta koja jeceremonijalno ise~ena kraljev-skim ma~em.

U svom kratkom svadbenomgovoru naglasio sam specijalnuvezu izme|u na{a dva naroda izahvalio na{im gostima na u~e-{}u u doga|aju za koji se nadamda je predstavio ono najbolje odBritanaca u kombinaciji sa je-dinstvenim dodirom Srbije.

AMBASADOR DEVENPORT

Majkl Devenport

ambasador Velike Britanije

u Srbiji, za Danas Dr Dejan

Popovi}ambasador Srbije

u Velikoj Britaniji, za Danas

ju~e u svojoj rezidenciji u Beogradu nazdravlja mladencima, a princeza Linda Kara|or|evi} ma~em se~e tortu pred brojnim gostima

rekli su

Svadba, a u BeograduBeograd - Majkl Devenport, ambasadorVelike Britanije u Srbiji, priredio je ju~e pri-jem u svojoj rezidenciji na Dedinju povo-dom ven~anja britanskog princa Vilijamai Kejt Midlton. Me|u prisutnim gostima,koji su na video bimu pratili prenos svad-bene ceremonije u Vestminsterskoj opati-ji, vi|ena je Borka Pavi}evi}, direktorkaCentra za kulturnu dekontaminaciju, So-nja Liht, predsednica Spoljnopoliti~kogsaveta Ministarstva spoljnih poslova Srbi-je, kao i predstavnici diplomatskog kora,ambasadorka SAD Meri Vorlik, ambasadorKanade D`on Morison, Norve{ke Nils Rag-nar Kamsvag, Holandije Loran Stokvis,Izraela Artur Kol i Japana To{io Cunozaki,te pripadnici brojnih nevladinih organiza-cija u Srbiji.

U rezidenciji Nj. E. Devenporta, koja jeza specijalnu priliku bila oki}ena britan-skim zastavicama i fotografijama princa Vi-lijama i Kejt, poljubac mladenaca na videobimu bio je ispra}en gromoglasnim aplau-zom i povicima odu{evljenja. Zvanice u Mi-lo{a Sav~i}a 1 u`ivale su u tradicionalnimbritanskim jelima i {irokom spektru pi}a, aatmosferu je upotpunila romska plesnagrupa Grab (Grubb) pod pokroviteljstvomRPointa, koja je uz vesele muzi~ke taktovedo~arala svadbeni ples. Nakon izvla~enjanagrada lutrije Royal Raffle, princeza LindaKara|or|evi} je kraljevskim ma~em, koji jeza specijalnu priliku doneo norve{ki amba-sador, isekla svadbenu tortu na tri sprataoki}enu britanskim zastavicama.

M. Koj~i} Kejt Midlton nosila je Barberi u Belfastu, 8. marta 2011. DANAS objavljuje tekst i foto uz odobrenje centrale Barberija iz Londona

Barberi uslavu Kine

„Volim kreativnost, `ivost i istoriju Ki-ne, sa uzbudljivom i dinami~nom energi-jom i velika je privilegija predstaviti Brita-niju u veli~anstvenom gradu Pekingu, ko-ji }e u~initi da na{e globalne zajednice za-jedni~kim snagama proslave sve ono {toBarberi predstavlja - od muzike, do nasle-|a i inovacije“.Kristofer Bejli, glavni kreativni direktor Barberija

Kristofer Bejli }e biti doma}in najino-vativnijeg doga|aja u dosada{njoj istorijibrenda, koji se organizuje u slavu Barbe-rija, britanskih vrednosti, muzike i tehno-logije u Kini.

Taj doga|aj, koji }e biti vrhunska pro-mocija brenda, demonstriraju}i sva licaBarberija od emocije do vremenskih pri-lika, organizuje se u Televizijskom cen-tru u Pekingu, na zvu~noj bini povr{ine200 metara kvadratnih, odakle se organi-zuju TV prenosi za 90 miliona ljudi sva-kog dana.

Barberi }e postati prvi luksuzni brendkoji }e koristiti novu tehnologiju za pre-nos slike, kombinuju}i ive modele sa ani-miranim snimcima i hologramima kojiverno prikazuju stvarnost, ~ime }e vrhun-ska audio, vizuelna i senzorna iskustva bi-ti povezana sa fizi~kim i digitalnim.

Taj doga|aj koji se organizuje 13.majabi}e u`ivo preno{en na Burberry.com ipartnerskim sajtovima, kao i u vi{e od 50Barberi prodavnica {irom sveta.

Prvi put u Kini, vode}i britanski bendKin nastupi}e na tom doga|aju, ~ime }ebiti proslavljene dugogodi{nje veze Bar-berija sa britanskom muzikom.

„Upoznao sam Kristofera Bejlija pre ne-koliko godina. On je veliki obo`avalac ben-da Kin, a ja sam veliki obo`avalac onogo{to on radi za Barberi, tako da smo uspo-stavili odli~an odnos. Kristofer je predlo`ioda udru`imo snage kako bismo stvorili ne-verovatan doga|aj, kombinuju}i muziku,novu tehnologiju i modu u jednom od naj-`ivljih i najzanimljivijih gradova sveta,Pekingu. Bi}e to na{e prvo putovanje u Ki-nju i nadamo se da }emo predstaviti ono{to }e iznenaditi i o~arati narod te fasci-nantne i brilijantne dr`ave“.Tom ^aplin, vokal benda Kin

Ova proslava bi}e organizovana i u sla-vu nedavnog otvaranja tehnolo{ki najbo-lje opremljene prodavnice Barberija uSparkl Rol Plazi u Pekingu, povr{ine12.500 stopa kvadratnih, koju je dizajni-rao Kristofer Bejli.

U toj novoj prodavnici sme{teni su d`i-novski videobimovi na kojima se emitujemultimedijalni sadr`aj brenda i emitujudoga|aje i tokom no}i.

Barberi trenutno poseduje 57 prodav-nica u Kini i planira da udvostru~i taj broju nekoliko narednih godina.

Barberi, ~ije sedi{te je u Londonu i ima de-onice na Londonskoj berzi, osnovan je 1856.

NARODNI PRAZNIKFo

to: St

efana

Savi}