Spisak Cveca

8/9/2019 Spisak Cveca

1/30

MIRABILIS JALAPA NOCURAK - Peruanski nourak, frajla

Obicna Kurika

Vinca minor L. - Katarantus

Campanula pyramidalis
http://www.bastovanstvo.rs/index.php?topic=214.msg1485#msg1485http://www.bastovanstvo.rs/index.php?topic=214.msg1485#msg1485


2/30

Oen!"era biernnis L# $ %e&ern'a 'a(r&e%ina) %e&ern'i 'a(lac) pupl'ka)

pupl'ica

Ja(rce%ina

Sedum

Dalija Crni Duh

Ca!alpa bi(nniides *Nana*


3/30

Vatreni Grm Narandasti - Pyracantha sp. ran!e

"n#eoska $ru%a &ela - 'atinski na(i)* &ru!mansia spp.


4/30

'upine Cr)ena - 'atinski na(i)* 'upine spp. +ed

rokus &eli &iser - 'atinski na(i)* Crocus /eanne Darc

&a0tenski Patuljak - 'atinski na(i)* "nacyclus pyrethrum1Garden Gnome1


5/30

&our - Paeonia

Lisian!"us eus!ma (randi+rum

G'2C2N2/"

,IKUS $ Ben'amin% dr%

DD3NDN - uino sta%lo


6/30

"splenium nidus

-IPLA-.NIJA

'jutiRanunculus Asia!icus


7/30

Albi/i'a0Albi/ia Julbrissin1

Os!espermum $ A2ri&ka mar(are!a

4ahonia a5uifolium
http://www.bastovanstvo.rs/index.php/topic,339.msg15670.html#msg15670http://www.bastovanstvo.rs/index.php/topic,339.msg15670.html#msg15670


8/30

/apanska skimija

36N2467 8$6N32 76N7P$

P6N67 '"6C3"767 9 'V V2:N/"

6(!oj i nje!aBiljka dobro podnosi sjenu, mada bolje uspijeva na sunanim poloajima. Trai dobro

dreniranu zemlju i ne podnosi vapnenac, u tom sluaju listovi dobiju ukastu boju.

Vrlo je zavalna biljka za ive o!rade obzirom da lijepo iz!leda kroz sva !odi"nja doba.

#reporua se visina o!rade od $%% do &%% cm sadnjom ' ( & biljke na jedan metar duljine.

Kao ivicu mlade biljke "i"ajte u visinu i "irinu kako bi potaknuli !rananje i z!usnuli nasad.

#rvi !odina, nakon sadnje, preporua se orezivanje u oujku i lipnju na nain da ostavite

novu visinu o!rade neki pet do deset cm, ovisno o napretku biljaka. Kad dosti!nete eljenu

visinu !rm samo odravajte "i"anjem i to u svibnju, nakon cvatnje, te jo" jednom u kolovozu

ili rujnu.

)lade !rane, koje kreu blie korijenu, skratite na polovicu da bi raz!ranali podnoje !rma

koje esto o!oli. *vaki, otprilike, pet !odina rasteretite sredi"te !rma kako bi !a prozraili.
http://rasadnikmanojlovic.com/euonimus-fortunei-sunspot/http://rasadnikmanojlovic.com/prunus-laurocerasus-lovor-visnja/http://rasadnikmanojlovic.com/euonimus-fortunei-sunspot/http://rasadnikmanojlovic.com/prunus-laurocerasus-lovor-visnja/


9/30

Listovi ipak mo!u stradati od ladni sjeverni vjetrova te na proljee dobiju mrlje sline

opeklinama, takve listove jednostavno odreite "karama. Bez bri!e mo!unost stradanja

o!raniena je samo na mla+e listove koji nisu dovoljno ovrsnuli do zime i to na vrlo niskim

temperaturama.

;


10/30

Clerdendrum bun(ei

Lan!ana

Ukrasni pasul'$ Lablab purpureus

7lje( 9 ;i%iscus syriacus


11/30

Pitosporum Pittosporum tobira

aluna ili )res

vaj ljupki zimzeleni polu!rm moe da izraste od '% do % centimetara. veta od kraja

av!usta do kraja oktobra, a deo cvetova se zadrava na biljci i tokom zime. vetovi kalune u

beloj, roze ili ljubiastoj boji zapravo su tanke cevice raspore+ene du stabljike. Kaluna je

veoma zavalna trajnica jer moe da prezimi bez za"tite.

/obro uspeva na suncu i u polusenci, a zemlja na kojoj raste treba da bude kisela, plodna i

dobro propusna. 0 periodu cvetanja preporuuje se +ubrenje kiselim +ubrivom 1za

rododendrone2 na svake dve nedelje. Kako bi zemlja uvek trebalo da bude pomalo vlana,

tokom leta i jeseni kalunu redovno zalivajte. 0koliko je zima suva, zalivajte je povremeno da

se ne bi osipali listovi, pupoljci i cvetovi. Krajem novembra ili tokom decembra kalunu treba

orezati za jednu treinu, tako "to ete odsei vrove cvetni !ranica 1sve do li"a ili mladi

izbojaka2. 3a ovaj nain odrava se !ustina buna, podstie rast novi izbojaka i cvetanje ve

krajem leta.

)e+u kalunama posebno je interesantna sorta alluna vul!aris 45old 6aze7, iji listovi u

zimskim mesecima poprimaju zlatnoutu boju.

Erika

0 jesen cveta 8rica !racilis, koja ima ruiaste i bele cvetove, a tokom zimski


12/30

meseci 8rica iemalis sa ruiasto- belim cvetovima koji podseaju na zvonie. be ove

vrste nisu otporne na ladnou i !aje se na temperaturama od do $ stepeni 1naje"e na

zastakljenoj terasi2. 0 prolee cveta 8rica 9imorel, a tokom leta 8rica ventricosa.

:a na"e podneblje interesantna je 8rica carnea jer moe da prezimi napolju, na niskim

temperaturama. To je mali zimzeleni

bun visine od $% do ' cm i "irine do % cm. ;ma zelene, i!liaste i veoma dekorativne

listove. :vonasti cvetovi sakupljeni su u cvastima ruiasto-crvene, tamnocrvene, bele, ute

ili boje lavande. vetaju u rano prolee, esto i pod sne!om, a kada je zima bla!a ve u

decembru.


13/30

Du!la(ija lat. Pseudotsu!a 4en(iesii

"%ies koreana

7i%irski edar - &or 7eme..

P"l4 panicula!a$"ybrid

SO,ORA $ Sp"ra 'apnica
http://biljnevrste.blogspot.com/2012/03/duglazija-lat-pseudotsuga-menziessi.htmlhttp://www.seeds-gallery.com/sr/sibirski-kedar-bor-seme.htmlhttp://biljnevrste.blogspot.com/2012/03/duglazija-lat-pseudotsuga-menziessi.htmlhttp://www.seeds-gallery.com/sr/sibirski-kedar-bor-seme.html


14/30

dr% 'a(da

Celsia ar(en!ea cris!a!a

5u&ika $ Lupinus plyp"yllus

-icen!ra 0-e%'a&k srce1
http://www.google.rs/url?sa=i&rct=j&q=&esrc=s&source=images&cd=&cad=rja&docid=vZhVBB4A4KYXOM&tbnid=pPAL_SeMmqUTJM:&ved=0CAMQjhw&url=http%3A%2F%2Fwww.cvijet.info%2Fforum%2Fforum_posts.asp%3FTID%3D970%26PN%3D11&ei=aunzUvDvNsXVswbLuIHAAg&psig=AFQjCNGSSn-wGqBvwA3mZo81WKBuH9qSnw&ust=1391803095574164http://www.google.rs/url?sa=i&rct=j&q=&esrc=s&source=images&cd=&cad=rja&docid=vZhVBB4A4KYXOM&tbnid=pPAL_SeMmqUTJM:&ved=0CAMQjhw&url=http%3A%2F%2Fwww.cvijet.info%2Fforum%2Fforum_posts.asp%3FTID%3D970%26PN%3D11&ei=aunzUvDvNsXVswbLuIHAAg&psig=AFQjCNGSSn-wGqBvwA3mZo81WKBuH9qSnw&ust=1391803095574164


15/30

Glo!i -photinia x fraseri red robin

2(ra(ito )isoke ili monumentalneperenek'e ras!u u c%e!nim masi%ima na %e6im park%skim p%r7inama)ili p'edina&n na !ra%n'acima


16/30

Campanula pyramidalis

P(dna 'e primena %i" perena na %e6im park%skim p%r7inama (de %i/ueln

ra/u8u'em /elene masi%e dr%e6a %im c%e!nim (rupama#

U ba7!ama) ka i na man'im p%r7inama dru(e namene) m9em i" primeni!i

sli!ern) !ak da na mirn' !ra%n' p%r7ini s%'im imp/an!nim blikm i

%eli&inm da'u ne&eki%an sna9ne e2ek!e#


17/30

Persicaria plymrp"a

:us!ina sadn'e 'e %de ; kmad p m


18/30

p"y!lacca americana %inb'ka

solanum burbankii

;i%ridna tuja Green !iant=

Gi!antska tuja(Thuja plicata -Thuja gigantea>
https://www.google.rs/search?q=solanum+burbankii&hl=sr&tbm=isch&tbo=u&source=univ&sa=X&ei=SQoHVIzKLcTIyAONhoCYDA&ved=0CB8QsAQ&biw=1280&bih=673https://www.google.rs/search?q=solanum+burbankii&hl=sr&tbm=isch&tbo=u&source=univ&sa=X&ei=SQoHVIzKLcTIyAONhoCYDA&ved=0CB8QsAQ&biw=1280&bih=673


19/30

$;6/" CC2D3N$"'27 C'64N"9 stu%asta tuja ???

$;6/" 23N$"'27 3'3G"N$27724"

Le'landski cempres

"l%i((ia juli%rissin Dur. 9 al%icija
http://rasadnikmanojlovic.com/thuja-occidentalis-columna/http://rasadnikmanojlovic.com/thuja-orientalis-elegantissima/http://rasadnikmanojlovic.com/thuja-occidentalis-columna/http://rasadnikmanojlovic.com/thuja-orientalis-elegantissima/


20/30

erria japonica - erija %unje

/im/elena Lnicera "alliana $ 'ap@n lnc

4aclura pomifera - Dr)o mo(ak 9 +trn sa!a ili+naran@asta sa!a
http://rasadniksmaragd.com/proizvodi/zbunje-2/kerija/http://rasadniksmaragd.com/proizvodi/zbunje-2/kerija/


21/30

,uksi'a Mind'u7ica

Sobno cvee fuksija ili mindjuica

Fuksija ili Mindjuica,latinski naziv(Fuchsia magellanica) je rasprostranjenaukrasnabiljka, poreklom

iz Perua, ilea i Argentine.Cvetfuksije lii na balerinu koja igra. Divno pada u cvetnim slapovima paje izuzetno zahvalna za dekoracije. Cvetovi nesvakidanjeg oblika, mogu biti dvobojni.

Uzgaja se najee kaosaksijska biljkakoja se leti, u toplim danima, dri u polusenovitim uglovima

vrta ili balkona, azimiukraava sveije prostorije kua ili stanova gde je zatiena od mrazeva na koje

je osetljiva.

Ima medjutim I nekih otprnijih sorti mindjuice koje zimi mogu uspevati I na otvorenom prostoru. Zato

je mindjuica i sobnocveeibatensko cvee.

Fuksija raste u vidu buna u visinu od 1, 5 pa ak do 2 I po metra. Cvet mindjuica je zvonastog

oblika, u najee roze boji, ali ima I onih koje cvetaju u boji lavande, beloj ili crvenoj

boji.Cvetanjemindjuice traje od prvih letnjih dana pa do perioda jesenjih mrazeva.

Nega fuksije

Mindjuica nije preterano zahtevna biljka kada sunegai ispravnogajenjeu pitanju. Dovoljno je obratiti

panju na njenu potrebu za vlagom u doba ege, ili zabrati joj mesto koje joj odgovara svetlo i bez

hladnih vetrova.

Mindjuici prijaju polusenovita stanita, a najbolje je da je drite na mestima koja su izloena

jutarnjem suncu ali dobro zatiena od vetrova i hladnoe.

Preporuuje se da mindjuicu prihranjujete djubrivom sa visokim sadrajem azota i to poev od aprila,

jer ete tako podstai razvoj listova. Moete koristiti i djubrivo za pospeivanje cvetanja, takodje od

aprila.
http://saznajlako.com/2014/10/26/lokvanj-egzotika-u-vasem-vrtu/http://saznajlako.com/2014/03/13/mirta-zimzelena-ukrasna-biljka-uzgoj-i-odrzavanje/http://saznajlako.com/2014/03/13/mirta-zimzelena-ukrasna-biljka-uzgoj-i-odrzavanje/http://saznajlako.com/2014/02/22/narcis-saveti-za-negu-i-uzgoj/http://saznajlako.com/2014/03/03/erika-zimzelena-ukrasna-biljka/http://saznajlako.com/2014/02/21/nevestin-veo-saveti-za-negu-i-uzgoj/http://saznajlako.com/2014/02/22/narcis-saveti-za-negu-i-uzgoj/http://saznajlako.com/2014/02/22/narcis-saveti-za-negu-i-uzgoj/http://saznajlako.com/2014/02/22/narcis-saveti-za-negu-i-uzgoj/http://saznajlako.com/2014/03/06/dragoljub-bastensko-cvece/http://saznajlako.com/2014/03/06/dragoljub-bastensko-cvece/http://saznajlako.com/2014/02/17/prkos-saveti-za-gajenje-u-basti-i-na-balkonu-u-saksijama/http://saznajlako.com/2014/02/17/prkos-saveti-za-gajenje-u-basti-i-na-balkonu-u-saksijama/http://saznajlako.com/2014/02/22/narcis-saveti-za-negu-i-uzgoj/http://saznajlako.com/2014/02/22/narcis-saveti-za-negu-i-uzgoj/http://saznajlako.com/2014/10/26/lokvanj-egzotika-u-vasem-vrtu/http://saznajlako.com/2014/10/26/lokvanj-egzotika-u-vasem-vrtu/http://saznajlako.com/2014/10/26/lokvanj-egzotika-u-vasem-vrtu/http://saznajlako.com/2014/03/13/mirta-zimzelena-ukrasna-biljka-uzgoj-i-odrzavanje/http://saznajlako.com/2014/02/22/narcis-saveti-za-negu-i-uzgoj/http://saznajlako.com/2014/03/03/erika-zimzelena-ukrasna-biljka/http://saznajlako.com/2014/02/21/nevestin-veo-saveti-za-negu-i-uzgoj/http://saznajlako.com/2014/02/22/narcis-saveti-za-negu-i-uzgoj/http://saznajlako.com/2014/03/06/dragoljub-bastensko-cvece/http://saznajlako.com/2014/02/17/prkos-saveti-za-gajenje-u-basti-i-na-balkonu-u-saksijama/http://saznajlako.com/2014/02/22/narcis-saveti-za-negu-i-uzgoj/http://saznajlako.com/2014/10/26/lokvanj-egzotika-u-vasem-vrtu/


22/30

Sadnja mindjuice

Najbolje vreme za sadnju mindjuice je jun mesec. Fuksiju sadite u drenirano zemljite, slabokisele

PH vrednosti. Preporuljiva je dazemljaza sadnju bude meavina kupovne zemlje za cvee I

batenske zemlje.

Zalivanje

Mindjuica tokom vrelih letnjih dana trai dosta vode pa je tada obilno zalivajte. Nikako ne smete

dozvoliti da se busen fuksije osui. Fuksijama leti takodje prija povremeno oroavanje listova. Ne

oroavajte samo fuksiju, ve i okolno zelenilo.

Ako su temperature previsoke, listovi mindjuice postaju oputeni.

Zalivanjefuksije postepeno smanjujte poetkom septembra.

Fuksija zimi

Posle prvog mraza, lie fuksije poee da opada. Tada korenov vrat biljke treba prekriti malom

(korom drveta) ili suvim liem i to do 20 cm. visine. Kada prodju mrazevi i hladnei dani, skinite ovu

zatitu. U istom periodu je poeljno iorezivanjemindjuice do jedne treine visine biljke.

Razmnoavanje

Kada fuksiju u prolee oreemo, zarazmnoavanjebiljke koriste sereznice. One se mogu uiliti akoih stavite u vodu ili u rastresiti supstrat.

Kad reznice puste korenie, reznice treba posaditi u saksije. Koristite zemlju koja je zapravo dve

treine glina, a jedna treina batenske zemlje.

Izdancifuksije cvetae jo iste godine. Da biste podstakli grmolik oblik biljke, dok su fuksije jo mlade,

uklanjajte izrasle vrhove.

Mandevilla, Dipladenija ili Brazilski jasmin

Napisao/la Alka evo, dipl.ing.agr. on Stu 13, !1! in "enja#i$e i pokriva#i tla %1 komentara
http://saznajlako.com/2014/03/08/japansko-drvo-novca-feng-shui-ili-krasula/http://saznajlako.com/2014/03/08/japansko-drvo-novca-feng-shui-ili-krasula/http://saznajlako.com/2014/03/08/japansko-drvo-novca-feng-shui-ili-krasula/http://saznajlako.com/2014/02/21/nevestin-veo-saveti-za-negu-i-uzgoj/http://saznajlako.com/2014/10/30/rododendron-prelepi-bastenski-ukras/http://saznajlako.com/2014/10/26/lokvanj-egzotika-u-vasem-vrtu/http://saznajlako.com/2014/10/29/simsir-odlican-za-zivu-ogradu/http://saznajlako.com/2014/10/29/simsir-odlican-za-zivu-ogradu/http://saznajlako.com/2014/03/13/paprati-sobno-bilje-nega-i-uzgoj/http://www.horti-kultura.hr/author/Alka/http://www.horti-kultura.hr/category/clanci/penjacice-i-pokrivaci-tla/http://www.horti-kultura.hr/mandevilla-dipladenija-ili-brazilski-jasmin/#commentshttp://saznajlako.com/2014/03/08/japansko-drvo-novca-feng-shui-ili-krasula/http://saznajlako.com/2014/02/21/nevestin-veo-saveti-za-negu-i-uzgoj/http://saznajlako.com/2014/10/30/rododendron-prelepi-bastenski-ukras/http://saznajlako.com/2014/10/26/lokvanj-egzotika-u-vasem-vrtu/http://saznajlako.com/2014/10/29/simsir-odlican-za-zivu-ogradu/http://saznajlako.com/2014/03/13/paprati-sobno-bilje-nega-i-uzgoj/http://www.horti-kultura.hr/author/Alka/http://www.horti-kultura.hr/category/clanci/penjacice-i-pokrivaci-tla/http://www.horti-kultura.hr/mandevilla-dipladenija-ili-brazilski-jasmin/#comments


23/30

&va vrlo otporna i lijepa penja#i$a spada u porodi$u zimzelena'Apocynaceae(. )me je do*ila po *ritanskom vrtlaru +enrju -onuMandevillu koji je donio u . Britaniju prve primjerke vrste Mandevillala0a. Naziv Dipladenija potje#e iz starogr#kog jezika 'diploos2duplo iaden2lijezda( po istaknutim dvostrukim lijezdama na ru*u tu#ka.

Na +rvatskom tri4tu Mandevilla se u ve5oj koli#ini pojavila prije nekolikogodina i od tada odu4evljava mnoge lju*itelje vrtnog i *alkonskog $vije5asvojom ljepotom.rlo je zavalna *iljka koja $vijeta tijekom $ijele godine, sve doktemperature ne padnu ispod 1678.Sta*ljike dosegnu duljinu od 1,6 sve do 9m, ovisno o vrsti, listovi suelipti#ni na vru za4iljeni i sjajni, $vjetovi su ljevkasta o*lika, *ijele,rui#aste ili ute *oje, a neke vrste imaju mirisne $vjetove npr. Mandevillala0a. Mlije#ni sok ove vrste kojim je ispunjena sta*ljika vrlo je otrovan pa*i tre*alo prilikom o*rezivanja za4tititi ruke.


24/30

UVJETI UZGOJA

"o4to je Mandevilla tropska *iljka 've5ina vrsta potje#e iz june Amerikeoko 9! vrsta i iz $entralne Amerike 1 vrsta(, odgovara joj topla tropskaklima i visoka vlaga zraka. Smjestite je na polusjenovito mjesto. )dealnatemperatura za njeno $vjetanje je oko !78, a od listopada do velja#eodgovara joj temperatura od 16 78 kada se unosi u ku5u, kako se ne *ismrznula. Na Mediteranu moe prezimiti i na otvorenome. :ada jeunesete u zatvoreni prostor moe se dogoditi da joj po#ne opadati li45e.Ne o#ajavajte, u tom slu#aju samo je nastavite pomalo zalijevati 'nikako

previ4e( i odstranjujte odumrle listove kako *i sprije#ili razvoj *olesti. Naprolje5e 5e se ogoljele grane pomladiti, malo 5ete i porezati i *iljka 5eopet do*iti lijep izgled ukoliko je zimi niste previ4e zalijevali ili presu4ili.


25/30

SUPSTRAT I ZALIJEVANJE:

Supstrat za sadnju Mandeville tre*ao *i *iti umusno ; propusni i vlaan,a voda se ne *i smjela zadravati u $vjetnom lon$u ili podlo4ku jer topospje4uje razvoj gljivi#ni o*oljenja.


26/30

najmanje ! dana.Nadalje potre*no je preventivno poprskati *iljku insekti$idom 4irokogspektra ili nekim *io ; preparatom z*og o*rane od lisni u4iju, grinja i$rvenog pauka. "rije nego pupovi previ4e narastu *ilo *i do*ro za4tititi*iljku i =ungi$idom jer kada se *iljka ve5 raz*oli o*i#no je kasno zaprskanje, pa je *olje preventivno prskanje prije po#etka $vatnje.

RAZMNOAVANJE:

Mandevilla se razmnoava sta*lji#nim rezni$ama, naj*olje u prolje5e ililjeto.Sta*lji#ne rezni$e duine oko 1! $m, umo#e se u ormone zazakorjenjivanje, utisnu u mje4avinu treseta i pijeska 'u jednakomomjeru(, malo se zaliju i ostave na sjenovitom mjestu 'naj*olje natemperaturi od 678 i visokoj vlazi( da miruju. ezni$e se uzimaju o4trim

noem, ree se ispod do*ro razvijenog koljen$a, a donji listovi seodstrane. ezni$a ne *i tre*ala imati vi4e od #etiri lista, z*og preveliketranspira$ije.@koliko imate jo4 kakvi pitanja, kontaktirajte nas u ru*ri$i pitanja iodgovori pa 5emo vam poku4ati pomo5i da va4a Mandevilla *ude 4toljep4a 'najljep4a u kvartu(?Sretno s uzgojem, promatrajte svoju Mandevillu pa 5ete i sami uo#iti 4tojoj odgovara, a 4to ne po4to je ipak svaka *iljka razli#ita.

VRSTE I KULTIVARI

@ svijetu postoji preko 1!! vrsta Mandevilla, no kod nas se moe na*avitisamo mali *roj vrsta.o su naj#e45eCMandevilla splendenssa velikim roza ; *ijelim $vjetovima,Mandevilla sanderikoja ima $vjetove u paru, roza *oje sa utomsredinom, a uzgojeni su i mnogi i*ridi ove vrste,

Mandevilla boliviensissa *ijelim $vjetovima ute sredine,


27/30

Mandevilla laxa sa potpuno *ijelim $vjetovima koja se naziva i #ileanskijasmin

te dvije novije sorte na tri4tu Sundaville'registrirana marka japanskogproizvo>a#a Suntor EloFers Gimited( i Troidenia'registrirana markavi$arskog proizvo>a#a -Hrga Meera( koje imaju gra>u korijenaprilago>enu za preivljavanje su4nog razdo*lja *ez puno zalijevanja.Na alost nemamo slike pa potraite na Fe*u, moda i uspijete na*avitineku od ovi vrsta?

Kalan"'a /imska rads! u s%akm dmu


28/30

Kalanhoja, latinski naziv (Kalanchoe Blossfeldiana)jesobna biljkakoja je iz svog

prirodnog stanita Madagaskara, doneta u Evropu sredinom prolog veka. Ubrzo je

postala omiljena kod ljubitelja cvea koji gaje i napolju, na balkonu i terasama, ali

samo kada uslovi to dozvoljavaju.

Srednjeg je i zbijenog rasta, a krase je mnogobrojni pljosnati dekorativni listovi i

cvetovi koji variraju po boji od ute, ciklame, naradaste pa sve do jarko crvene.Kada je u toku cvetanje Kalanhoje, cvetii su vrlo atraktivni, imaju kratke drke i

gusto su poredjani.

Ovo sobno cvee je jednostavno za uzgoj i odravanje.

Razmnoavanje kalanhoje

Kalanhoja se razmnoava semenom i reznicama od izboja ili listova. Ako elite da

ovaj proces traje krae, izaberite razmnoavanje reznicama jer je bre. Za reznice

se koriste vrhovi a ako nam nisu na raspolaganju, mogu se upotrebiti i listovi koje je

potrebno samo neno otkinuti od biljke. Kada su u pitanju reznice, one se sade u

pesak i oekujte da e brzo oiveti.

Gajenje

Kalanhoji prija zemlja koju ine dva dela listovke, dva dela klijaline i 15 posto istog

peska. Kada jezalivanjeu pitanju vano je znati da je prevelika vlaga tetna za

koren kalanhoje, na ta se mora naroito obratiti panja tokom hladnih zimskih dana.

Kalanhoji je potrebno dosta svetlosti i toplota u rasponu od dvanest do 15 stepeni.

Ukoliko se uva na hladnom pa jo i vlanom mestu, nastupiebolestiod kojih su

najee one gljivine od kojih biljka moe da ugine.

Podstaknite cvetanje tehnikom zamraivanja

Kalanhoja je poznata kao biljka kratkog dana, to znai, da zavrava rast i poinje da

daje pupoljke onda kada nastupe kratki dani a to je na naim podrujima novembar

i decembar, a zatim sledi vreme cvetanja tokom februara, marta i aprila.

Ovi uslovi za cvetanje se mogu napraviti i na vetaki nain tako to ete mesto gde

se nalazi biljka zamraivati 16 sati dnevno, a tek 8 sati je izloiti svetlosti. Tehniku


29/30

zamraivanja moete poeti da primenjujete onda kada je biljka dobro razvijena pri

normalnom svetlu.

Vrste kalanhoje

Postoji vie vrsta kalanhoje, a najpoznatije su: Kalanchoe blossfeldiana, koja se

odlikuje velikim cvetnim titovima i izgleda savreno u saksijama, i Calanchoehybride Feuerblute koja se dosta razlikuje od osnovne vrste. Ima bujni rast,

takodje cvetne titove ali su neki cvetovi rasporedjeni i na drkama. Poto po branju

cvetovi dugo ostaju svei, ova vrsta se koristi u cvearstvu kao rezani cvet. Iva vrsta

je otpornija na hladnou a posebno je atraktivna jer su joj cvetovi intenzivno crvene

boje.

Cvetovi svih vrsta kalanhoje su inae dugotrajni i ivopisnih boja pa tako unose

vedrinu u svakki prostor. Ljudi je esto dre u kui jer cveta kada veina drugihkunih biljaka miruje.

Nega kalanhoje

Nega kalanhoje je jednostavna i slina nezi kaktusa dakle minimalna. Idealan je

izbor za sve one koji vole cvee, ali nemaju dovoljno vremena da mu se posvete, ili

su esto na dui period odsutni od kue.

Kalanhoji odgovara svetlo mesto pa je zato i zimi treba drati na osvetljenom mestu,

ali udaljenu od izvora toplote. Optimalna temperatura je oko 15 stepeni. Inae, ne

bojte se ako u stanu imate centralno grejanje, jer to ovoj biljci ne smeta zato o joj

odgovara suv vazduh.

Nemojte preesto zalivati kalanhoju jer je re o vrsti sukulenta koju uva vlagu u

svom liu. Najbokjeje zalivati je umereno i to odstajalom vodom, tek kada se zemljaosui, na svakih 12 do 15 dana zimi ili 7 do 10 dana tokom leta. Ne zalivajte je preko

cvetova niti listova.

Iako su kalanhoje viegodinje biljke, neretko se bacaju kada prestanu sa cvetanjem.

Kada cvetovi ponu da blede, treba uraditi njihovoorezivanje, saksiju sa biljkom

staviti na hladnije mesto i ne zalivati.

Kada se pojave novi pupoljci, iznesite biljku na svetlo mesto i ponite sa zalivanjem i

prihranjivanjem koristei gnojivo za kaktuse.


30/30

Tokom cvetanja, reovno odstranjujte precvale suve cvetie, a kad se sezona zavri,

oreite biljku odstranjivanjem cvetova sa sve stablom i suvo lie- Nakon toga

sledipresadjivanjeu vee saksijeza jedan broj.

Crassula ovata -japansko drvo

Documents

Spisak Cveca