Click here to load reader

Spisi iz političke ekonomije

  • View
    244

  • Download
    2

Embed Size (px)

Text of Spisi iz političke ekonomije

  • PREDGOVOR

    Zbirka koju drz ite u rukama sadrz i tekstove iz pol iticke ekonomije koje sam objavio u periodu 2005-2009.1 Tekstovi su poredani po obrnuto hronoloskom redosledu, tako da se pocinje od najnovijih, a zavrsava sa najstarij ima .2

    Ze l im da u ovom Predgovoru i zbegnem deta ljan opis svakog teksta. Umesto toga, ukratko cu objasniti nacin na koj i razumem pol iticku ekonomiju, a potom tekstove iz ove knjige smesiti u tu pol iticko-ekonomsku perspektivu .

    U ovoj knjiz i sam sakupio tekstove koj i, sa jedne strane, pokazuju nacin na koj i se danas maze razumeti jedna oblast savremene pol iticke ekonomije ( ote lovljena u teorij i javnog izbora), i koj i, sa druge strane, pokazuju kako neka saznanja iz pol iticke ekonomije mogu da se primene na empirijska po l it icka p itanja (kao sto su konso l idacija demokratskih ustanova) .

    Prvih sest glava se pol itickom ekonomijom bave na jedan teorijski nac in . Prve dve glave definisu kl jucne pojmove. Smatrao sam da je potrebno da definisem nacin na koji se ja bavim pol it ickom ekonomijom, jer sam kod jednog dela a kademske zajednice u Srb ij i primetio tendenciju da se pol it icka ekonomija izjednacava sa ekonomijom.3

    Cela glava 1 , koja je napisana specija lno za ovu knj igu, posvecena je defin isanju pol iticke ekonomije i njenom odnosu prema teorij i javnog izbora i pol it ickim ustanovama. Tamo tvrd im da je glavn i predmet istrazivanja pol it icke ekonomije skup uzroka koji podrivaju ekonomsku (Pareto) efikasnost i trz isnu ravnotezu.4 To, razume se, n ije jedin i nacin na koji j e moguce baviti se pol itic-

    1 Jedini izuzetak je tekst iz Glave 1 ,Politicka ekonomija, javni izbor i politicke ustanove" koji prethodno nigde nije objavljen.

    2 Svi tekstovi, osim teksta u glavi 10, nastali su u okviru projekta br. 149036 pod nazivom ,Podizanje kapaciteta politickih institucija" koje je u periodu 2006-2010. finansiralo Ministarstvo nauke Republike Srbije. (Rukovodilac Projekta: Vukasin Pavlovic.)

    3 Kada su saznali da na Fakultetu politickih nauka pocinjem da predajem politicku ekonomiju, cak troje mojih kolega su to prokomentarisali na ( otprilike) sledeCi nacin: ,Znaci, pocinjes da se bavis ekonomijom" iii ,Zasto sada prelazis na ekonomiju?11 Taj problem direktno razresavam u Glavi 2 koju sam zapoceo pitanjem da li je politicka ekonomija ekonomska iii politikoloska disciplina. Tvrdim da je to granicna disciplina koja zadire u obe naucne oblasti, te da politicki ekonomista mora da ima znanje kako iz ekonomije (pogotovo mikroekonomije i ekonomije javnog sektora), tako i iz politicke nauke (politickih ustanova, politicke teorije, i partijskog i izbornog ponasanja).

    4 Ovo stanoviste pretpostavlja da je trziSte savrseno i da ce u odsustvu politickih Cinilaca uvek dati optimalne rezultate. Medutim, kako pokazujem u Glavi 1 (odeljak 8), to nije sasvim tacno: trziSte takode stvara felere, koji mogu nastati bez uticaja politickih uzroka.

  • 10 Predgovor

    kom ekonomijom, a l i sam ipak ze leo da naglas im da mene interesuju samo politicki uzroci narusavanja Pareto efikasnosti . Ako ste pol iticki ekonomista koga interesuje nacin na koji pol iticke ustanove uticu na ekonomske ishode, onda se bavite teori jom javnog izbora . Teorija javnog izbora pol it icke uzroke de l i na dve vel i ke ob lasti : (a) nacin na koji po l it icke ustanove sakupljaju (aggregate) pojed inacne po l it icke preferencije i (b) nacin na koji je po l it icke ustanove moguce ustrojiti da rade u javnom interesu (tj . da generisu javne po l it ike). U prvom s lucaju, po l it icka ekonomija bavi se (uglavnom) izborn im ponasanjem i izbornim ustanovama; u drugom se bavi nacinom na koji mogu biti ustrojene ustanove po l itickog s istema (zakonodavna, izvrsna i sudska v last), kao i mogucnostima da se one nadz iru i kontrol isu od strane tzv. cetvrte grane vlasti.

    E sad, ono sto je kara kteristicno za pol it icku ekonomiju i specificno ekonomsko u istrazivanju gorenavedenih pojava jeste teorijski pristup koji je razvijen u m ikroekonomij i : to je teorija raciona lnog izbora .5 Raciona ln i izbor je danas dominantna teorijska parad igma u ekonomiji taka da je sasvim normalno da mnogi ekonomisti koji rade unutar nje toga uopste n isu svesni . Buduci da u po l it ickoj nauci nema dominantne teorijske parad igme, vee je moguce rad iti unutar vise njih (biheviora l izam, struktura l izam, femin izam, postmodernisticki pristup, no vi instuciona l izam, marks izam it d . ), za pol itikologa je svest o teorijskoj osnovi od veceg znacaja nego za ekonomistu .6

    Evo kako bi, u dve reci, trebalo da se razume teorija raciona lnog izbora primenjena na ekonomski problem, a kako na pol iticki. Kada potrosac ude u radnju, o n zel i da maksimizuje sopstvenu korisnost. Rukovodeci se principom vise je bo lje, svaki potrosac zel i uvek vise potrosnih dobara, a ne manje. Potrosaci ce, medutim, u zavisnosti od budzetskog ogranicenja i sopstven ih preferencija , kupit i proizvode koji im omogucuju najvece zadovoljstvo (korisnost) uz m in ima lan trosak. Kada se ta logika prenese na ob last po l itike, to b i znac i lo da se b ira ci na b ira l istima ponasaju na s l ican nacina kao i potrosaci u radnjama : u zimajuci u obzir sopstvene preferencije i budzetsko ogranicenje (koje je ovde s imbol ickog karaktera), biraci zele da maksimiziraju korisnost,

    5 Teoriju racionalnog izbora ne treba brkati sa teorijom javnog izbora. Ovo prvo je jedna teorijska paradigma; teorija javnog izbora je, za razliku od toga, oblast politicke ekonomije koja teoriju racionalnog izbora primenjuje na politicka pitanja i analizu politickih ustanova. Kao teorijska paradigma, racionalni izbor se moze upotrebiti u velikom broju politikoloskh disciplina (komparativnoj politici, politickoj sociologiji, politickoj teoriji, medunarodnim odnosima, politickoj ekonomiji). Dakle, kada kazete da je neko teoreticar racionalnog izbora, jos uvek ne znate kojom se oblasti politicke nauke on bavi. Za razliku od toga, teoreticar javnog izbora mora da se bavi politicko-ekonomskim pitanjima: on primenjuje teoriju racionalnog izbora na objasnjenje ekonomskih ishoda, ali je u toj primeni zainteresovan samo za nacin na koji politicke ustanove narusavaju trzisnu ravnotezu i Pareto efikasnost.

    6 Za ekonomistu bi kurs iz teorijske metodologije verovatno trebalo da sadrzi samo dve oblasti: racionalni izbor i bihevioralnu ekonomiju. Za politikologa bi, medutim, broj teorijskih paradigmi mogao da dostigne deset.

  • Predgovor 1 1

    glasajuci za stranke za koje veruju da ce im doneti najvecu korisnost aka budu izabrane.

    S l icno maze da se kaze i za po l iticke stranke. Teorija javnog izbora na stranke i stranacke l idere gleda kao na preduzeca i preduzetn ike. Kao sto se preduzeca trude da maksimizuju korisnost obustavljajuci proizvodnju kada margina lni troskovi prekorace margina lnu debit, taka se i pol iticke stranke trude da biraCima ponude one ,proizvode" koj i dobra prolaze na trz istu i koji im omogucuju pol it icki profit. Entoni Dauns, jedan od rodonace ln ika teorije javnog izbora, tvrdio je da pol it icke stranke koriste pol iticke programe da bi pobedi le na izborima, a ne da pobeduju na izborima da bi sprovodi le svoje po l it icke programe (Downs 1957, 28) . Tom pri l ikom, one koriste ista sredstva kao i preduzeca : stranke se trude da kroz marketing ubede birace da je bas nj ihov proizvod najbolj i, cesto usvajajuCi izborne strategije koj ima nastoje da zahvate sto veci broj b iraca, krecuci se taka prema tzv. srednjem glasacu (median voter).

    To b i, u dve reci, b i le osnove teorije raciona lnog izbora u pol itickoj nauci . Vid i se odmah da je raciona lni izbor, u osnovi, teorija koja ustanovljava jednu zakonomernost koja pociva na veberovskoj ci l jnoj racionalnostF: po toj teorij i, svaki pojed inac nesto zel i da urad i samo aka mu to donosi vecu dobit od troskova . Aka su troskovi veCi, de lanje izostaje.

    u prvih sest glava ove knj ige bavim se teorijskim pretpostavkama po l it icke ekonomije, odnosno teorije javnog izbora . U drugom delu knj ige (glave 7-1 a) bavim se naCin ima na koji se teorija javnog izhara maze primen iti na ob last konsol idacije demokratskih ustanova . Kako se del imicno vidi iz t ih tekstova - a jos bolje iz knj ige Konsolidacija demokratskih ustanova posle 2aoo. godine, koju sam 2aa7. godine objavia sa S loboda nom Antonicem - teorija javnog izbora ima ogran icen uspeh u objasnjenju konsol idacije demokratskih ustanova . U Konsolidaciji Antoni( i ja tvrd imo kako vel iki uticaj na konsol idaciju imaju neinstituciona ln i c in ioci (posebno drustven i rascepi koji su dominantni u nekom drustvu), sto b i znac i lo da se teorija javnog izbora ne maze primenit i na tu oblast istrazivanja . Medutim, ana ima vel iku primenu u istrazivanju instituciona lnog d izajna i nacina na koj i ustanove stvaraju podsticaje za ponasanje, sto je takode predmet Konsolidacije i glava 7-1 0 ave knj ige .

    l a ko vel iki broj faku lteta drustven ih nauka u Srbij i u svojoj ponud i ima kurs iz po l iticke ekonomije, istraz ivanja iz ob lasti po l iticke ekonomije b i l a su u ve l ikoj m eri zanemarena tokom 1 99a-ih go dina (iz ob lasti teorije javnog izbora uopste ih n ije b i lo ). Posl e 2aoo. god ine, stanje se znatno popravi lo, a l i su glav-

    7 Veber pise: ,Ci ljno-racionalno dela onaj koji svoje delanje orijentise prema ci l ju, sredstvima i propratnim posledicama i pri tom racionalno odmerava odnos sredstava prema ci ljevima, ci ljeva prema propratnim posledicama i, najzad, medusoban odnos raz l icitih ciljeva" (Veber 1 978, 1 7).

  • 12 Predgovor

    ni istraz ivacki radovi iz ove ob lasti uglavnom stvaran i u savet ima strucnjaka (think-thanks). U niverz itetska istraz ivanja iz oblasti pol it icke ek

Search related