PREDGOVOR

Zbirka koju drz ite u rukama sadrz i tekstove iz pol iticke ekonomije koje sam objavio u periodu 2005-2009.1 Tekstovi su poredani po obrnuto hrono­loskom redosledu, tako da se pocinje od najnovijih, a zavrsava sa najstarij i­ma .2

Ze l im da u ovom Predgovoru i zbegnem deta ljan opis svakog teksta. Umesto toga, ukratko cu objasniti nacin na koj i razumem pol iticku ekonomi­ju, a potom tekstove iz ove knjige smesiti u tu pol iticko-ekonomsku perspek­tivu .

U ovoj knjiz i sam sakupio tekstove koj i, sa jedne strane, pokazuju nacin na koj i se danas maze razumeti jedna oblast savremene pol iticke ekonomi­je ( ote lovljena u teorij i javnog izbora), i koj i, sa druge strane, pokazuju kako neka saznanja iz pol iticke ekonomije mogu da se primene na empirijska po l i­t icka p itanja (kao sto su konso l idacija demokratskih ustanova) .

Prvih sest glava se pol itickom ekonomijom bave na jedan teorijski nac in . Prve dve glave definisu kl jucne pojmove. Smatrao sam da je potrebno da de­finisem nacin na koji se ja bavim pol it ickom ekonomijom, jer sam kod jednog dela a kademske zajednice u Srb ij i primetio tendenciju da se pol it icka ekono­mija izjednacava sa ekonomijom.3

Cela glava 1 , koja je napisana specija lno za ovu knj igu, posvecena je defi­n isanju pol iticke ekonomije i njenom odnosu prema teorij i javnog izbora i po­l it ickim ustanovama. Tamo tvrd im da je glavn i predmet istrazivanja pol it icke ekonomije skup uzroka koji podrivaju ekonomsku (Pareto) efikasnost i trz isnu ravnotezu.4 To, razume se, n ije jedin i nacin na koji j e moguce baviti se pol itic-

1 Jedini izuzetak je tekst iz Glave 1 ,Politicka ekonomija, javni izbor i politicke ustanove" koji prethodno nigde nije objavljen.

2 Svi tekstovi, osim teksta u glavi 10, nastali su u okviru projekta br. 149036 pod nazivom ,Podizanje kapaciteta politickih institucija" koje je u periodu 2006-2010. finansiralo Ministar­stvo nauke Republike Srbije. (Rukovodilac Projekta: Vukasin Pavlovic.)

3 Kada su saznali da na Fakultetu politickih nauka pocinjem da predajem politicku ekono­miju, cak troje mojih kolega su to prokomentarisali na ( otprilike) sledeCi nacin: ,Znaci, pocinjes da se bavis ekonomijom" iii ,Zasto sada prelazis na ekonomiju?11• Taj problem direktno razresa­vam u Glavi 2 koju sam zapoceo pitanjem da li je politicka ekonomija ekonomska iii politikoloska disciplina. Tvrdim da je to granicna disciplina koja zadire u obe naucne oblasti, te da politicki ekonomista mora da ima znanje kako iz ekonomije (pogotovo mikroekonomije i ekonomije javnog sektora), tako i iz politicke nauke (politickih ustanova, politicke teorije, i partijskog i izbornog ponasanja).

4 Ovo stanoviste pretpostavlja da je trziSte savrseno i da ce u odsustvu politickih Cinilaca uvek dati optimalne rezultate. Medutim, kako pokazujem u Glavi 1 (odeljak 8), to nije sasvim tacno: trziSte takode stvara felere, koji mogu nastati bez uticaja politickih uzroka.

10 Predgovor

kom ekonomijom, a l i sam ipak ze leo da naglas im da mene interesuju samo po­liticki uzroci narusavanja Pareto efikasnosti . Ako ste pol iticki ekonomista koga interesuje nacin na koji pol iticke ustanove uticu na ekonomske ishode, onda se bavite teori jom javnog izbora . Teorija javnog izbora pol it icke uzroke de l i na dve vel i ke ob lasti : (a) nacin na koji po l it icke ustanove sakupljaju (aggrega­te) pojed inacne po l it icke preferencije i (b) nacin na koji je po l it icke ustanove moguce ustrojiti da rade u javnom interesu (tj . da generisu javne po l it ike). U prvom s lucaju, po l it icka ekonomija bavi se (uglavnom) izborn im ponasanjem i izbornim ustanovama; u drugom se bavi nacinom na koji mogu biti ustrojene ustanove po l itickog s istema (zakonodavna, izvrsna i sudska v last), kao i mo­gucnostima da se one nadz iru i kontrol isu od strane tzv. cetvrte grane vlasti.

E sad, ono sto je kara kteristicno za pol it icku ekonomiju i specificno eko­nomsko u istrazivanju gorenavedenih pojava jeste teorijski pristup koji je ra­zvijen u m ikroekonomij i : to je teorija raciona lnog izbora .5 Raciona ln i izbor je danas dominantna teorijska parad igma u ekonomiji taka da je sasvim normal­no da mnogi ekonomisti koji rade unutar nje toga uopste n isu svesni . Buduci da u po l it ickoj nauci nema dominantne teorijske parad igme, vee je moguce rad iti unutar vise njih (biheviora l izam, struktura l izam, femin izam, postmoder­nisticki pristup, no vi instuciona l izam, marks izam it d . ), za pol itikologa je svest o teorijskoj osnovi od veceg znacaja nego za ekonomistu .6

Evo kako bi, u dve reci, trebalo da se razume teorija raciona lnog izbora primenjena na ekonomski problem, a kako na pol iticki. Kada potrosac ude u radnju, o n zel i da maksimizuje sopstvenu korisnost. Rukovodeci se princi­pom vise je bo lje, svaki potrosac zel i uvek vise potrosnih dobara, a ne manje. Potrosaci ce, medutim, u zavisnosti od budzetskog ogranicenja i sopstven ih preferencija , kupit i proizvode koji im omogucuju najvece zadovoljstvo (kori­snost) uz m in ima lan trosak. Kada se ta logika prenese na ob last po l itike, to b i znac i lo da se b ira ci na b ira l istima ponasaju na s l ican nacina kao i potrosaci u radnjama : u zimajuci u obzir sopstvene preferencije i budzetsko ogranicenje (koje je ovde s imbol ickog karaktera), biraci zele da maksimiziraju korisnost,

5 Teoriju racionalnog izbora ne treba brkati sa teorijom javnog izbora. Ovo prvo je jed­na teorijska paradigma; teorija javnog izbora je, za razliku od toga, oblast politicke ekonomije koja teoriju racionalnog izbora primenjuje na politicka pitanja i analizu politickih ustanova. Kao teorijska paradigma, racionalni izbor se moze upotrebiti u velikom broju politikoloskh disci­plina (komparativnoj politici, politickoj sociologiji, politickoj teoriji, medunarodnim odnosima, politickoj ekonomiji). Dakle, kada· kazete da je neko teoreticar racionalnog izbora, jos uvek ne znate kojom se oblasti politicke nauke on bavi. Za razliku od toga, teoreticar javnog izbora mora da se bavi politicko-ekonomskim pitanjima: on primenjuje teoriju racionalnog izbora na objasnjenje ekonomskih ishoda, ali je u toj primeni zainteresovan samo za nacin na koji politic­ke ustanove narusavaju trzisnu ravnotezu i Pareto efikasnost.

6 Za ekonomistu bi kurs iz teorijske metodologije verovatno trebalo da sadrzi samo dve oblasti: racionalni izbor i bihevioralnu ekonomiju. Za politikologa bi, medutim, broj teorijskih paradigmi mogao da dostigne deset.

Predgovor 1 1

glasajuci za stranke za koje veruju da ce im doneti najvecu korisnost aka budu izabrane.

S l icno maze da se kaze i za po l iticke stranke. Teorija javnog izbora na stranke i stranacke l idere gleda kao na preduzeca i preduzetn ike. Kao sto se preduzeca trude da maksimizuju korisnost obustavljajuci proizvodnju kada margina lni troskovi prekorace margina lnu debit, taka se i pol iticke stranke trude da biraCima ponude one ,proizvode" koj i dobra prolaze na trz istu i koji im omogucuju pol it icki profit. Entoni Dauns, jedan od rodonace ln ika teorije javnog izbora, tvrdio je da pol it icke stranke koriste pol iticke programe da bi pobedi le na izborima, a ne da pobeduju na izborima da bi sprovodi le svoje po l it icke programe (Downs 1957, 28) . Tom pri l ikom, one koriste ista sredstva kao i preduzeca : stranke se trude da kroz marketing ubede birace da je bas nj ihov proizvod najbolj i, cesto usvajajuCi izborne strategije koj ima nastoje da zahvate sto veci broj b iraca, krecuci se taka prema tzv. srednjem glasacu (me­dian voter).

To b i, u dve reci, b i le osnove teorije raciona lnog izbora u pol itickoj nauci . Vid i se odmah da je raciona lni izbor, u osnovi, teorija koja ustanovljava jednu zakonomernost koja pociva na veberovskoj ci l jnoj racionalnostF: po toj teo­rij i, svaki pojed inac nesto zel i da urad i samo aka mu to donosi vecu dobit od troskova . Aka su troskovi veCi, de lanje izostaje.

u prvih sest glava ove knj ige bavim se teorijskim pretpostavkama po l i­t icke ekonomije, odnosno teorije javnog izbora . U drugom delu knj ige (glave 7-1 a) bavim se naCin ima na koji se teorija javnog izhara maze primen iti na ob last konsol idacije demokratskih ustanova . Kako se del imicno vidi iz t ih tek­stova - a jos bolje iz knj ige Konsolidacija demokratskih ustanova posle 2aoo. godine, koju sam 2aa7. godine objavia sa S loboda nom Antonicem - teorija javnog izbora ima ogran icen uspeh u objasnjenju konsol idacije demokratskih ustanova . U Konsolidaciji Antoni( i ja tvrd imo kako vel iki uticaj na konsol ida­ciju imaju neinstituciona ln i c in ioci (posebno drustven i rascepi koji su domi­nantni u nekom drustvu), sto b i znac i lo da se teorija javnog izbora ne maze primenit i na tu oblast istrazivanja . Medutim, ana ima vel iku primenu u istrazi­vanju instituciona lnog d izajna i nacina na koj i ustanove stvaraju podsticaje za ponasanje, sto je takode predmet Konsolidacije i glava 7-1 0 ave knj ige .

l a ko vel iki broj faku lteta drustven ih nauka u Srbij i u svojoj ponud i ima kurs iz po l iticke ekonomije, istraz ivanja iz ob lasti po l iticke ekonomije b i l a su u ve l ikoj m eri zanemarena tokom 1 99a-ih go dina (iz ob lasti teorije javnog izbora uopste ih n ije b i lo ). Posl e 2aoo. god ine, stanje se znatno popravi lo, a l i su glav-

7 Veber pise: ,Ci ljno-racionalno dela onaj koji svoje delanje orijentise prema ci l ju, sred­stvima i propratnim posledicama i pri tom racionalno odmerava odnos sredstava prema ci ljevi­ma, ci ljeva prema propratnim posledicama i, najzad, medusoban odnos raz l icitih ciljeva" (Ve­ber 1 978, 1 7).

12 Predgovor

ni istraz ivacki radovi iz ove ob lasti uglavnom stvaran i u savet ima strucnjaka (think-thanks). U niverz itetska istraz ivanja iz oblasti pol it icke ekonomije i da lje zaostaju za istrazivanj ima iz osta l ih tradic ionalnih pol it ikoloskih d iscipl ina kao sto su po l it icka teorija , po l it icka sociologija i komparativna po l it ika. Nadam se da ce ova z birka tekstova doprineti da ljem unapredenju po l it icke ekonomije u Srbiji kako na teorijskom, tako i na istrazivackom nivou .

lnformacije 0 stampanim tekstovima

G lava 1 : prethodno n ije n igde objavljena. G lava 2: origina lna verz ija stam­pana je u Godisnjaku 2009 (Beograd : Faku ltet pol itickih nauka; 2009) . G lava 3 : prva verz ija stampana je u zborniku Drzava i demokratija (uredn ik M i lan Podu­navac; Beograd : Faku ltet pol itickih nauka; 2009). G lava 4 : prva verz ija objav­ljena je u zborn iku Savremena drzava ( uredn ik Vukasin Pavlovic; Beograd: Fa­ku ltet po l it ickih nauka i Cigoja stam pa; 2008). G lava s: prvobitno stampano u zborn iku Politicke institucije i demokratija (urednik Vukasin Pavlovic; Beograd: Fakultet pol it ickih nauka i Cigoja stampa; 2006 ). G lava 6 : prvobitno stampano u Socioloskom pregledu (br. 2/2009 ) . G lava 7: prethodno stampan u zborniku Pet godina tranzicije u Srbiji 2 (uredn ik Srecko Mihajlovic; Beograd : Socijalde­mokratski k lub i Fondac ija Fridriech Ebert; 2006 ). G lava 8: origina lna verzija stampana je u Socioloskom pregledu br. 2/2006 ). G lava 9: origina lna verzija stampana u Novoj srpskoj politickoj misli 3-4/2008. G lava 1 0: prethodno stam­pana u zborniku Politicke stranke u Srbiji; struktura i funkcionisanje ( urednik Zoran Lutovac; Beograd: Fridrich Ebert Stiftung; 2005).

lzjave zahvalnosti

Zahva ljujem Smi ljani Skibi sto je lektorisa la tekst i lvanu Stanojevicu sto je sred io b ib l iografiju .

Dusan Pavlovic, 18. oktobar 2009.

G lava 1

POLITICKA EKONOMIJA, JAVNIIZBOR I POLITICKE USTANOVE

1. Uvod

U tekstu govorim o vezi izmedu polit icke ekonomije, teorije javnog iz­bora i pol itickih ustanova . Tvrd im da je jedan od glavnih problema koj im se po l it icka ekonomija bavi ana l iza nacina na koj i pol it icke ustanove narusavaju efikasnu a lokaciju resursa i trzisnu ravnotezu. Potom se bavim p itanjem sta pol it icka ekonomija moze da kaze o efikasn ijoj a lokaciji resursa i ispravljanju trz isn ih neravnoteza.

l strazivanje pol itickih uzroka koji narusavaju efikasnu a lokaciju resursa n ije jedini predmet pol it icke ekonomije. Nacelno govoreci, pol iticka ekonomi­ja bavi se istrazivanjem uticaja neekonomskih c in i laca na ekonomske ishode. Postoji jedan vel iki deo pol iticke ekonomije koji se bav i uticajem socijalnih fak­tora na privredu . Takav pristup bio je dominantan u klasicnoj pol itickoj eko­nomiji, a prisutan je i danas. 1 U ovom radu, medutim, ja cu se usredsredit i na onaj deo po l iticke ekonomije koj im se istrazuje nac in na koj i politicke ustano­ve uticu na ekonomske ishode. Ta oblast pol iticke ekonomije naz iva se javni izbor (public choice). Teorija javnog izbora pokusava da odgovori na p itanje na koj i nacin je moguce ustrojiti pol iticke ustanove tako da one prib l izno ods l i­kavaju Pareto efikasnost. Pretpostavka na kojoj pociva teorija javnog izbora jeste da po l iticke ustanove nuzno narusavaju ravnotezu koja se uspostavlja na s lobodnom trz istu . U tom smis lu, po l iticke ustanove imaju endogen karak­ter: uko l iko se promene ustanove, promenice se i ekonomski ishod i, to jest t ip ekonomske pol it ike koj i pol iticke ustanove generisu.

Tekst je organ izovan na s ledeci nacin. U prvom delu iznosim osnovne pretpostavke trzisne ravnoteze ( odeljc i 2-6) i pokazujem kako je moguce izvesti a rgumente za drzavnu intervenciju ( odeljak 8) . Nakon toga, uvodim koncept drzavnih felera koj i predstavljaju g lavnu pretnju po trzisnu ravnote­zu (odeljak g), i zakl jucujem da se drzavni fel eri odrazavaju u dva prob lema: agregacij i preferencija i odnosu poverenika i poverioca (ode ljc i 1 0-1 1 ) . Te dve ob lasti cine najveci deo teorije javnog izbora i savremene pol iticke ekonomije u njenom razvoju posle Drugog svetskog rata . (Za istorijski razvoj d iscip l ine vid i glavu 2 . )

1 0 tome vld i detaljnije G lavu 2 ( odel jak 6 ) .

14 G lava 1

2. Komparativna pred nost

Zapoceeu sa dva jednostavna primera koj ima eu i l ustrovati s hvatanje po­l iticke ekonomije o kome eu raspravljati u ovoj glavi . Zamis l ite d a ste pekar koji ima macku i konja, a zivi u seoskoj kuei punoj m iseva . sta je racionaln ije: da upregnete macku da vuce kol ica koj ima raznosite brasno (koje ste kupi l i od ml inara), a konja uvedete u kucu da juri m iseve, i i i obrnuto? Ako izaberete prvu opciju bieete neefikasni : n it i cete moei da prevezete brasno, n iti cete po­hvatati m iseve. Sve to mozete da urad ite aka razmis ljate raciona lno i macku posa ljete da lovi m iseve, a konja upregnete u kol ica, jer efikasn ije je da svako rad i ono za sta je sposoban.

Zamis l ite sada jednu drugaciju situaciju koja je b l iza rea l nom zivotu (upravo, skoro da je preuzeta iz stvarnog z ivota). Profesor X sa Faku lteta Y,

koji predaje predmet Z, ima as istenta Q koj i vee vise od deset god ina p ise dok­torat. Asistent je, zapravo, vee vise od deceniju uglavnom nezainteresovan za akademsku karijeru, jer se okrenuo nekoj drugoj vrsti inte lektua lno-pol iticke de latnost i . Profesor X bi rado na njegovom mestu video nekog m ladeg cove­ka (recimo, tek svrsenog studenta i i i doktoranta) koji je pun e lana i za intere­sovan za ono sto se izucava na predmetu Z, c ime bi se predmet unapredio, a neko ko je voljan da rad i sa studentima dobio pri l iku za to. l pa k, asistent Q ne ze l i da napusti svoje radno mesto koje mu omogueava pristojnu zaradu uz min ima lan napor (koji podrazumeva ispunjavanje redovnih obaveza i nimalo rada na unapredivanju sopstven ih inte lektua ln ih sposobnosti) . Zbog radnog zakonodavstva koje stiti i one koji ma lo rade, profesor X ne moze da otpusti as istenta Q.

Osim toga - a to je jos vaznije za pol it icku ekonomiju - asistent Q se u po­slednj ih nekol iko godina zb l iz io sa jednom od v ladajueih po l it ick ih stranaka, taka da bi njegovo otpustanje verovatno izazva lo ma l i pol it icki s kandal . Na to racuna asistent Q kada razmis lja o tome kol iko jos da pro longira pocetak rada na svojoj doktorskoj tezi: pasta zna da ga pol iticka stranka neformalno stiti, nema potrebe da jos uvek zapocinje rad na tezi . To zna i profesor X koji, da bi izbegao neze ljeni skandal , izbegava da pokrene proceduru za otpustanje as istenta Q. Na kraju trpe nastava i studenti koj ima se ne posveeuje dovoljno paznje. Organ izacija na Fakultetu Y je neefikasna i i raciona lna, jer organ izacija na predm etu Z n ije takva da svako rad i ono za sta je kva l ifi kovan i u cemu je najbolj i . Profesor X i asistent Q postizu neki rezu ltat, a l i on je suboptimalan . Kada bi na m esto as istenta Q dosao as istent W (koji ima motiv da se posveti naucnom rad u i radu sa studentima), rezultati u nastavi b i l i bi jos bo lj i .

Ova dva primera i l ustruju z ivotne situacije u koj ima rad m oze biti taka organizovan da rezu ltati koj i se postizu ne odgovaraju punom potencija lu koj i pojed inac i i i grupa l judi mogu da post ignu kada nesto proizvode. Problem koj i ima pekar je cisto ekonomski . On u kazuje na sust inu ekonomske raciona lno-

Politicka ekonomija, javni izbor i pol iticke ustanove 15

sti . Ekonomija kao nauka, zapravo i s l uzi tome da nam objani kako raspoloz ive resurse mozerT)o da uposl imo na najefikasniji i najracionalnij i nacin. Drugi pri­mer je u osnovi pol iticko ekonomski . On pokazuje da mogu postojati s ituacije u koj ima postoje neki spol jni uzroci ( nezavisni od procesa proizvodnje) koji mogu uticati na podel u rada, a lokaciju resursa i neefikasnost u proizvodnj i . Ti spoljni uzroci su ono sto zanima pol iticku ekonomiju . Kada su ti uzroci pol it ic­keg karaktera, onda se nj ima bavi oblast pol iticke ekonomije koja se naziva teorija javnog izbora.

3· Oportun itetn i trosak2

Evo sada jednog s lozenijeg primera . Zamis l imo preduzece Brownet koje pro izvod i i prodaje kafu . Njega cine tri c lana: snagator (koj i nije previse inte­lektu lano obdaren), intelektualac (koji nije previse fizicki snazan) i l aki inva l id . Kako rasporediti zaposlene u ovom preduzecu da bi se proizvela i prodala optima lna kol icina kafe? Si lo bi ekonomski iraciona lno snagatoru dode l iti po­sao organizovanja posla prodaje. Umesto toga, njemu bi bi lo mudro dodel it i posao beraca kafe i nosaca vreca . l ntelektua lno obdarenom bi bi lo pamet­no dode l iti posao trgovca, tj . upravnika preduzeca . On bi mogao da ugovara pos love prodaje kafe sa vecim restornima koji kuvaju kafu. Konacno, i sam Brownet bi mogao da otvori ma lu kafedzinicu (pod imenom Brownet Cafe) u kojoj ce se prodavati ,kafa za nosenje" . Njome bi mogao da rukovod i laki inval id koji ce da kuva i s l uzi kafu .

Uz ovakvu pode l u rada unutar preduzeca, nazovimo je ALOKACUA A,

Brownet radi ekonomski efikasno, jer svako radi posao za koji je kva lifikovan, tj . posao koji najbolje zna . Medutim, podela u Brownetu maze da se organi­z uje i drugacije. Zamis l imo ALOKACIJU B U kojoj intelektualac bere kafu i vuce dzakove, a snagator ugovara prodaju . Sad a svako radi onaj posao u kame ne moze da pruzi svoj maks imum. ALOKACJJA B b i , prema tome, ima la efikasniju a lternativu U ALOKACIJI A.

Zasto je ALOKACIJA A efikasnija od ALOKACIJE B? Zato sto omogucuje da svak i zapos leni rad i posao koj i mu stvara min imaln i oportunitetni trosak. Ono sto intelektualac i snagator rade kada se opredele za ALOKACIJU A jeste spe­c ija l izac ija u onome u cemu su najbolj i . BuduCi da obojica imaju komparativ­nu prednost u onome sto rade najbo lje, ekonomski je raciona lno rasporediti resurse u skladu sa ALOKACUOM A. (U stvari, specija l izacija bi bi la ekonomski opravdana cak i kada bi jedan od njih dvoj ice imao apsolutnu prednost u abe

2 Moguce je da je ,oportunitetni trosak11 nepravi lan prevod engleskog termina opportu­nity cost. Verovatno je ispravnije reci ,trosak propustene pril ike11• Kod ekonomista se, medu­tim, vee odomaCio termin ,oportunitetni trosak11, pa ga stoga i ja koristim ovde.

1 6 Glava 1

aktivnosti . U ko l iko bi, recimo, inte lektua lac bio istovremeno fizicki razvijen kao snagator,.pode la rada u skladu s ALOKACIJOM A, gde bi intelektualac rad io samo inte lektua l no zahtevne poslove, i da lje bi ima la smis la . )

Ako bi podela rada bi la obrnuta ( a ko bi inte lektua lac brao kafu, a snagator sklapao ugovore), oportunitetn i trosak b i za oboj icu bio vel ik i . l nte lektua lac b i , beruci kafu, propustao da pruzi mnogo veci doprinos sklapanju ugovora, a Brownetu ne bi doprineo mnogo beranjem kafe. l sto tako, a ko bi snagator sk lapao ugovore, njegova dodata vrednost bila bi veoma ma la (mozda cak i negativna u ko l iko b i zbog niskih intelektua l nih sposobnosti sk lopio nekol iko stetn ih ugovora za Brownet), a l i bi, na drugoj stran i, zbog zauzetosti ugovara­njem, propustio pri l iku da pruzi mnogo veCi doprinos branjem kafe . Eto zasto je ALOKACIJA A bolja od ALOKACIJE s: kada vod i preduzece, inte lektua lac ima mali oportun itetn i trosak izrazen u obranoj kafi. Za raz l iku od njega, snagator bi, kada bi vodio preduzece, imao veliki oportun itetni trosak izrazen u bra­nju kafe . Pojed inac ima komparativnu prednost kada je oportun itetn i trosak proizvodnje nekog dobra n iz i za tog pojed inca od oportunitetnih troskova za osta le pojed in ce . Prema tome, podela rada je efikasna ako svi rade poslove koj i iz iskuju ma l i oportunitetni trosak.

Efikasna a l okacija resursa se naz iva jos i Pareto optima lna a lokacija (po ital ijanskom inzenjeru Vilfredu Paretu iz 19. veka). Da bi se razume lo sta to znaci, predstavicemo dve a l ternativne a lokacije na crtezu 1. Tacka A predstav­lja maks im u m onoga sto zaposleni u Brownetu mogu da post ignu kada se raciona lno organ izuju i podele pos love, tj . kada se podela rada izvrs i u skladu sa ALOKACIJOM A. Tacka B predstavlja najvise sto moze da se dosegne ako se prihvati ALOKACIJA B. Vizue lno je da leko jasnije zasto je tacka B inferiornija U

odnosu na tacku A. ( l a ko je, recimo, superiornija u odnosu na tacku C.) Tacka A, u kojoj podela rada omogucuje maksima l nu efikasnost, takode

se naz iva Pareto efikasnost. Pareto efikasnost je svaka ona efikasnost nakon koje bi promene u pod el i rada dove le do manje efikasnosti . Recimo, tacka A je Pareto efikasna . Ako, nakon nekol iko meseci proizvodnje i trgovine na takav nacin, neko d onese od luku da snagator, intelektua lac i inva l id zamene mesta, ishod ce bit i tacka B. Ta tacka nije Pareto efikasna, jer je da l jom relokacijom res ursa moguce doseci tacku A, koja je efikasnija .

Sad a je m ozda jos l akse definisati c ime se bavi pol iticka ekonomija, i kako ju je moguce razgran iciti od ekonomije. Ekonomisti se bave tackom A, i nacini­ma na koji ju j e moguce dosegnuti . Pol iticki ekonomisti ispituju raz loge zbog kojih nastaje tacka B.

Pol iticka ekonomija, javni izbor i pol iticke ustanove 1 7

y

0 X

Crtez 1: Pareto efikasna alokacija

4· Jos neke neefikasnosti

Do sada sam govorio o samo jednoj vrsti neefikasnosti. To je ona vrsta neefikasnosti koja nastaje pre nego sto se otpocne sa proizvodnjom. Aka neko danese odluku da konj juri m iseve, a macka vuce kola, tesko se maze ocekivati da ce ishod procesa pro izvodnje b iti efikasan . Medutim, prob lem efi­kasnosti ne mora da nastane samo pre nego sto se zapocne sa proizvodnjom, vee i nakon sto je ona zapoceta . Zamis l ite da je uprava Browneta od luc i la da prihvati podelu rada utemeljenu u ALOKACIJI A, postizuci na taj nacin maks i­ma l nu efikasnost. Kada se nakon prodaje kafe zaradi neki novae, potrebno je doneti od luku kako da se on raspodeli. Drugim recima, potreban je mehan i­zam koji odreduje kol iki se dohodak razmenjuje za koji n ivo potrosn ih doba ra . To s e naz iva efikasnost u trgovini (efficiency in trade). D a b i s e takva efikasnost postigla, svaka jedin ica nekog dobra treba lo bi da pripadne potrosacu koji je za nju vol jan da p lat i najvise . Aka se taka postavi mehanizam trgovine, nece b iti neiskoriscenih mogucnosti za uzajamno korisnu trgovinu (Phe lps 1985 , 20 ). Postoji Citav niz nacina da se pojed inci osujete u zadovoljavanju svoj ih potreba, iako su za nj ih spremni da p late. U njih spadaju razl icit i obl ic i drzavne intervencije - porezi, drzavna kontro la cena, monopol i , drzavne subvencije, kvote itd . Sve to jeste predmet pol it icke ekonomije, al i teorija javnog izbora, kao jedna pol iticko-ekonomska ob last, interesuje se za ova ogran icenja samo

1 8 Glava 1

ukol iko su pos led ica de lovanja pol it ickih ustanova, tj. uko l i ko iza t ih ogran ice­nja stoji po l it icki (a ne ekonomski) rezon.

, Postproizvodnih" neefikasnosti ima jos. Da l i efikasnost postoji ako je raspode la nepravedna? Zamis l imo ponovo ALOKACJJU Au Brownetu . Jedna je stvar efikasno d efinisati pode lu rada da b i se nesto proizvelo; d ruga je stvar definisati nac ina na koji se de l i ono sto je pro izvedeno. 0 p itanju pravicne ras­podele a ktivno se raspravlja od 1971. godine kada je Dzon Rols objavio knj igu A Theory of Justice u kojoj je tvrdio da je pravicna raspodela samo ona koja omogucuje poboljsanje polozaja najbolje stojeCih pod us lovom da to pobolj­sanje istovremen·o omogucuje poboljsanje polozaja onih u los ij im polozajima. Rols je taj princ ip nazvao principom raz l ike (Rawls 1971 , 75-83), i pokusao je da ga izvede iz teorije raciona lnog izbora (koja danas c in i osnovu za razume­vanje po l it icke e konomije ), tvrdeci da su njegovi principi pravde istovremeno obl ik Pareto poboljsanja (Ibid. 67-69 ). Pitanje pravicne raspode le je vazno za pol it icku ekonomiju, jer ima m is ljenja da je nepravicna d istribuc ija takode je­dan od vidova neefikasne a lokacije resursa (Wolf 1988). Al i us led c injen ice da ono de l im icno zad ire i u pol iticku fi lozofiju, njime se ovde necu s ire baviti.

5· Uzroci

Vide l i smo da Pareto efikasnost omogucuje neku vrstu idea lne a lokacije resursa. Takode smo vide l i da u rea l nosti a lokacija nikada n ije idea lna, vee je samo prib l i zno efikasna. Koji s u moguci uzroci toga? G lavni je oskud ica (scar­city). Al i n i su sve oskud ice iste. Postoje dve vrste oskudice koje me ovde zani­maju . J edna je p ri rodna, druga drustvena. Drugim recima, jednu stvara priro­da; drugu stvaraju drustvene i po l iticke od lu ke.

Kako je poznato, n icega nema u izobi l ju. Kada bi se sve moglo nabaviti, mnoga p itanja kojima se bave ekonomisti i po l it icki ekonomisti n ikada se ne bi otvara l a . Oskud ica je sveprisutna i odnosi se na sve vrste resursa i doba­ra : uvek nam n esto nedostaje, od igle do lokomotive. N edostaje i resursa s koj ima se to m oze proizvesti . Svaka vrsta ekonomije bi , dakl e, treba lo da se zanima za nac in a lokacije resursa s obzirom na oskudicu koja v lada u prirod i (Phe lps 1985, g). U nasem primeru i z odeljka 2 to b i znaci lo da na mestu snaga­tora rad i inte lektua lac ( i i i obrn uto ), jer se na trzistu radne snage ne moze naci n iko ko je fizicki dovoljno snazan da b i obavljao taj posao . U svakoj ekonomiji l ista oskudn ih resursa ce biti drugacija. N ije moguce unapred reCi cega ima premalo, a cega ne.

Oskud ica je cesto drustveno, odnosno po l it icki generisana . U primeru sa profesorom Xi a sistentom Q ,oskudica" dobrih as istenata je po l it icki generi­sana, jer je strategija obojice - kako profesora, tako i asistenta - pod uticajem

Politicka ekonomija, javni izbor i pol iticke ustanove 19

po l itckih cinioca. S l i cno je u mnogim drugim zivotnim situacijama. Ako u ne­koj zajednici ni�o ne zna kako se pro izvode racunari, ta proizvodna zajednica ne moze da ih proizvede, osim ukol iko ne u lozi nekol iko god ina u skolovanje ! jud i koji ee to moCi da rade. Ako, s druge strane, svi znaju da proizvode racu­nare, al i nema ko da ih zapakuje i prenese do prodavnice gde ee neko m oei da ih kupi, znanje o pro izvodnji racunara bice bezvredno. Takva vrsta oskudi­ce ne mora nuzno biti prirodna, vee drustveno generisana. Donosioci od luka u jednoj privredi mogu od luciti da obrazuju vel iki broj racunarskih inzenjera, podsticuCi faku ltete da snizavaju uslove za upis. To ee smanjiti broj ,snaga­tora" koji Ce da p0m0gnu ,intelektua lc imaH da prodajU SVOj prOiZVOd, jer ee !jud i upis ivati fakultete i nakon nj ihovog zavrsetka biti manje motivisani da se zapos le kao fizicka radna snaga. M oguea je i obrnuta odluka. Aka donosi­oci od luka dozvole da ravnotezna cena visokog obrazovanja bude previsoka, ma l i broj ! judi ee sebi moCi da priusti visoko obrazovanje, te ee veeina biti mo­tivisana da potrazi posao na trzistu fiz icke radne snage. Tad a ee u pro izvodnoj zajednici b iti previse ,snagatoraH (tak0 StO Ce Se, recim0, ViSOkim porez ima podiei sko larine ), a ma l i broj onih koji umeju da nap rave racunar. Takva vrsta oskud ice je predmet interesovanja po l it icke ekonomije, jer odluke koje stva­raju takvu vrstu oskud ice donete su po nekom centra l istickom mehanizm u od lucivanja koj i j e najcesee pol itickog karaktera.

Nacelno uzevsi, po l it icka ekonomija bavi se svim moguCim uzrocima (kako prirodnim us lovima, tako i svim ob l ic ima ustanova) koji mogu da po­remete ravnotezu i efikasnu a lokaciju resursa. Teorija javnog izbora se bavi samo po l it ickim ustanovama kao uzrocima poremeeaja. Evo u cemu je raz l i ka. Po jednom sirem shvatanju koje iznose Marc i Olsen, ustanova predstavlja sve sto us lovljava i i i utice na drustveno ponasanje i m is ljenje (March & O lsen 1984; 1989). U tom smis lu , ustanova je ustavni sud, a l i i skup rel igijskih pravi la i i i d rustvenih normi. Zamis l imo, dakl e, da su dominantni raz lozi za neefikasnu privredu kulturni i i i re l igiozni. Kako je tvrd io Veber, rel igija je imala vel iki uticaj na razvoj kapita l izma. Za raz l iku od konfuc ijanstva iii h induizma, koji su pri­vi legova l i znanje i privrzenost kastama kao kulturne vrednosti (Veber 1997), protestantizam je bio spojiv sa osnovnim postu latima kapita l izma: radi mno­go, nemoj da potrosis ono sto zarad is, vee ponovo u loz i u proizvodnju (Weber 1989)

To bi , u jed nom sirem smis lu, mogl i da budu kulturni uzroci za neefikasan privredni s istem (iako, kako smo vide l i , Marc i O lsen i takve uzroke naz ivaju ustanovama). Zasto onda ne postoji d isc ip l ina pod nazivom kulturna ekono­m ija? Zato sto ku lturni raz lozi pre ii i kasnije dobijaju svoje otelovljene u zako­nima i politickim ustanovama, nakon cega prestaju da budu samo ku lturni. U poredimo, na primer, odnos prema radu koji postoj i u Americi sa onim koji postoji u Srbij i. Odnos prema radu je kako kulturno, tako i po l iticko p itanje. U Americi postoji jaka radna etika. To m aze da bude stvar kulture. Amerikanci

20 Glava 1

puna rade zato sto veruju da na pos lu mogu da napreduju, a l i i z ato sto, uko l i­ko se dovol jno ne trude, mogu da izgube posao. U Srbij i je, za raz l iku od toga, radna etika na n izem n ivou . N e samo da l jud i rade manje, vee cesto zabusava­ju. To je m enta l itet ljud i. Medutim, taj menta l itet n ije samo stvar kulture. On je us lovl jen ekonomskim i po l it ickim ustanovama u koj ima se radn ici nalaze. J avni izbor se os lanja na novi instituciona l izam u drustven im naukama koji ve­l iki znacaj prip isuje raciona ln im podsticaj ima koje stvaraju ustanove (Lane & Ersson 2000 ), cak i kada se rad i o kulturn im praksama (Bates 2007) . U Srbiji je po radnom zakonodavstvu, u poredenju sa Amerikom, pri l icno tesko izgubiti posao cak iako l ose rad ite. To motivise zaposlene da se manje trude. Kulturni menta l itet i ekonomski ucinak, prema tome, ponekad mogu bit i us lovljeni po­l it ickim u stanovama, tj . pol itickim okruzenjem. Ku lturn i raz loz i, nj ihova podrs­ka i i i borba protiv nj ih, pre i i i kasnije mogu postati predmet po l it icke borbe, a raz loz i za nj ihova ukidanje i i i opstanak pretvaraju se u po l it icke

6. Ravnoteza

U prethodnom ode ljku sam govorio o efikasnoj a lokac ij i resursa. U ovom ze l im da govorim o konceptu ravnoteze. On je vazan za razumevanje ono­ga 0 (em u ze l im da govorim u odeljcima 7-9· u zavisnosti od d rustvenog fe­nomena koji ze l imo da istraz imo, mozemo da govorimo o raz l icitim vrstama ravnoteze (H indmoor 2006, 20 ). Funkciona l isticka sociologija je, na primer, konceptu ravnoteze posveciva l a znacajno mesto u objasnjenju d rustvenih od­nosa koj i se ticu funkcionisanja drustvenog sistema (Wa l lace &Wolff 2005, 18). Koncepti ravnoteze postoje i u ps ihologij i, a l i tamo nema drustvenog poretka . U sociologij i ga ima, a l i jedan dobar deo sociologa prednost daje prinudnim drustven im strukturama koje ne ostavljaju mogucnost izbora ( Phel ps 1985, 6o ) .3 Bi lo kako b i lo, svaki koncept ravnoteze podrazumeva sk lad u funkcio­n isanju e l emenata neke strukture sve dok se ne pojavi neki spo ljn i ( eksterni) uticaj. M ene ovde interesuje poredenje ravnoteze koja nastaje na trzistu na kame nema spol jn ih c in i laca sa onom ravnotezom koja nastaje nakon delova­nja spol jn ih uticaja . Zel im da ispitam na koji nacin se uspostavlja nova ravno­teza i kakva su njena obe lezja .

Zam is l ite savrseno s lobodnu trzisnu ekonomiju u kojoj nema uticaja dr­zavne v lasti ( i i i b i lo kog drugog eksternog, neekonomskog cin ioca). Ljudi sva­kodnevno razmenjuju dobra rukovodeci se l icnim interesom. 0 tome je davno pisao Ada m Smit: , N e ocekujemo rucak od benevolentnosti m esara, pivara

3 Ova nije sasvim korektna tvrdnja jer se od kraja 1 970-ih godina pojavljuju socioloske te­orije koje eksplicitno naglasavaju izbor delatnika kao vazan sastavni element socioloske teorije (Giddens 1 979; 1 984; Archer 1 982; 1 995; Coleman 1990).

Pol iticka ekonomija, javni izbor i pol iticke ustanove 21

i i i pekara. Ne obraeamo se nj ihovoj covecnosti, vee njihovoj sebicnosti, i ne govorimo im n!kada o svoj im potrebama, vee o svojim korist imau (Smit 1998, knj . 1 , gl. 2, str. 40 ). Svi trguju iz l icnog interesa, a razmena koja s leduje odvija se bez upotrebe s i le.4 Ekonomski poredak se taka odrzava sam od sebe, a ravnoteza koja na njemu postoj i je samoodrzavajuea i samonameeuea.

S ustina odrzavanja ekonomske ravnoteze proiz i laz i iz ocekivanja aktera. Privreda je u ravnotezi ako su pokusaji pojed inaca da ostvare svoje p lanove u saglasju sa nj ihovim p lanovima i ocekivanjima (Phelps 1985, 6o ). Za razumeva­nje procesa koji generise ocekivanja vazna su uverenja. Ekonomski a kteri i z l a­ze na trziste sa uverenjem da ee prodati odreden broj proizvoda, tj. da ee na trz istu naCi odreden broj kupaca koji ee kupiti nj ihove proizvode. Na osnovu toga, oni svojim prozvodima dodeljuju neku cenu. Ako ispadne da su uverenja pogresna, tj. ako je broj kupaca veei i i i manji od ocekivanog, stvara se nerav­noteza. U nacelu, neravnoteza postoj i kada su ocekivanja i uverenja kupaca i prodavaca 0 tome kol iko ee nekih dobara kupit i i i i prodati pogresna.

Zamis l ite da Brownet Cafe ocekuje da ee u toku novembra meseca pro da­ti u proseku 400 so lja kafe dnevno. Ta ocekivanja uticu na strategiju prodaje, a strategija na ishod. Ako je ishod takav da povratno de luje na ocekivanja koja se neee promeniti u narednom mesecu (tj. ako i u decembru uprava Browneta ocekuje da proda u proseku 400 solja kafe dnevno ), onda znaci da postoji rav­noteza. S ledstveno tome, ravnoteza postoj i kad god akteri nisu motivisan i da promene svoja ocekivanja i uverenja nakon ishoda trz isne utakmice. Kako se vid i iz sheme ispod, ocekivanja uticu na strategije (nastupa na trzistu), strate­gije uticu na ishod, a ako je ishod u skladu sa pocetn im ocekivanjima, on onda povratno de luje i osnazuje in icija l na ocekivanja.

ocekivanja -+ strategija -+ ishod

Odavde jasno s leduje da ne postoj i samo jedna, jedinstvena ravnoteza. Moze postojati vise ravnoteza. Kada se narusi jedna, maze se uspostaviti d ru­ga. Zamislimo da je Brownet Cafe ocekivao da ee tokom novembra meseca prodat i u proseku 400 kafa za nosenje dnevno. Ako ispadne da je prosecno prodato samo 250 kafa dnevno, uprava Browneta maze da revidira svoja oce­kivanja i form ira novo uverenje da je, recimo, pad potrosnje kafe nastao us l ed

4 Kako s e vidi iz ove tvrdnje, ekonomija, kao i sociologija, pretenduje d a objasni karak­ter drustvenog poretka. Dok je kod funkcional istickih sociologa poredak, u krajnjoj instanci, prinudnog karaktera, po ekonomistima on se odrzava kao posledica slobodnog izbora . Za ista, za vel ik i deo pol iticke ekonomije utemeljenoj na teoriji racionalnog izbora koja naglasak stavlja na s lobodu izbora pojedinca, tj . na tvrdnju da se poredak omogucuje s lobodnim izborima po­jedinaca, poredak se stvara kao posled ica s lobodne interakcije pojedinaca . Za razl iku od toga, za vel ik i broj socioloskih teorija koje smatraju da s lobode nema, i i i da je ona uslovljena drus­tvenom strukturom, poredak je unapred dat, a akteri ulaze u interakcije sa svescu 0 njegovim strukturama i onome sto one zahtevaju (Spasic 1998, 8-1 1).

2 2 Glava 1

dub lje recesije koja je zahvati l a privredu, i i i us led novog poreza koji je drzava nametnu la na potrosnju svih nap itaka. Ako se, pak proda, 5 50 kafa u proseku dnevno, reviz ija je opet moguca - ovoga puta uz uverenje da je u oblasti gde se na laz i Brownet Cafe u pos lednjih par god ina otvoren ve l i ki broj ekspozitura banaka i os iguravajucih drustava, te da zaposleni u t im ustanovama polako sticu naviku da kupuju kafu na putu za posao i i i da u pauz i svrate na kafu. Uzocni l anac bi sada mogao da izgleda ovako:

ocekivanja � strategija � ishod --+ revidirana ocekivanja --+ revidirana strategija

Sada je potrebno da se razrese jos dva p itanja. Da l i je svaka postojeca ravnoteza bo lja od neke a l ternativne? Ako jeste, pod koj im us lovima to moze da se tvrd i? Za raz l iku od Hegel a koji je verovao kako je umno sve sto postoji, ekonomisti smatraju da je pogresno mis l iti kako je ravnoteza, samo zato sto postoji, pozel jna. Ponekad je bo lje da postoji neravnoteza, odnosno da se us­postavi nova ravnoteza . U Srbij i su ljud i u drugoj po lovin i 1993. godine svakog dana staja l i u red u za h leb i m leko. Tih neko l iko meseci postoja l a je ravnoteza izmedu ocekivanja kupaca i prodavaca da ce sva dobra b it i rea l izovana . Al i ma l i broj l jud i je b io zadovoljan sto je morao na takav nacin da zadovoljava svoje zivotne potrebe. Kako je poznato iz osnova mikroekonomije, ravnoteze koje otezavaju nabavku dobara stvaraju vel ik i oportunitetni trosak kod potro­saca, kao i tracenje resursa (Krugman & Wel l s 2005, 87). Otuda je, iz ekonom­skog ugla, u takv im s lucajevima bolje tragati za novim ravnotezama.

Od cega zavis i da l i je postojeca ravnoteza pozeljna? Nace lno, to zavisi od toga da li je uspostavljena nekom spoljnom intervencijom. Ako je nestasica h leba i m leka u Srbij i nasta la kao posled ica prirodne oskudice zivotnih resursa, onda bi narusavanje postojece ravnoteze moglo da dovede do jos vecih trzis­n ih d istorzija . Ako je pak oskud ica izazvana nekim prethodnim pol itickim odlu­kama i i i losom ekonomskom pol itiko��� onda je nova ravnoteza pozeljna.

Kako v id imo, moze postojati v ise ravnoteza, a l i normativni po l iticki eko­nomista s matra da je trz isna, dakle, ona koja je u nasem s lucaju nastupi la pre reviz ije uverenja, pozel jn ija . Otuda je glavn i problem za po l it icku ekonomiju kako da novonasta l a ravnoteza bude prib l izna prvobitnoj ravnotezi, tj . kako da ravnoteza koja je uspostavljena nakon drzavne intervencije bude s l icna onoj koja je postoja l a pre nje. Bi lo kako b i lo, privreda je u ravnotezi kada god njeni akteri sa izvesnoscu mogu da predvid� trz isne ishode, tj . kada su u ravnotezi ocekivanja i uverenja svih ucesn ika jedne privrede. Trzisna ravnoteza rezu ltira iz mnostva intera kcija pojed inaca koj i su rukovodeni sopstven im interesom i koj i u laze u svakodnevne interakcije sa istim takvim pojed incima . Ponasanje svakog pojed inca je us lovljeno ocekivanjima o ponasanju d rugih . Kada je ono stab i lno, smatra se da postoji trz isna ravnoteza (Phelps 1985, 65 ).

Pol iticka ekonomija, javni izbor i pol iticke ustanove 23

7. ldealni tipovi

Za jednu privredu je od sustinske vaznosti da odredi mehanizme koji omogucuju efikasnost u pro izvodnji i trgovini, kao i pravicnost u raspode l i . N ijedan od t ih mehanizama nije cisto ekonomski. Efikasnost u proizvodnji us lovljena je prirodnom oskudicom, a efikasnost u trgovini i raspode l i ideja­ma o tome sta je pravicno. Pol it icka ekonomija, prema tome, istrazuje kako jedno drustvo odreduje mehanizme koji determin isu proizvodnju, trgovinu, raspodelu i potrosnju. Drugim recima, po l iticka ekonomija prihvata Cinjen icu da su ekonomski principi (medu koj ima je najvaznija ekonomska efikasnost) samo bazicna l inija, tj . referentna tacka na osnovu koje je moguce eva lu i rati ekonomske ishode. Cisto ekonomski principi , kakvi se danas mogu naci na pocetku svakog uvoda u osnove ekonomije i i i m ikroekonomije, a koji se ob ic­no na laze pod naslovima , Deset principa ekonomije" i i i ,Kako razmis lja eko­nomista" (Gwartney et a/. 2003, 1-26; Mankju 2006, 3-35; Frank 2006, 3-26; Begovic et a/. 2008, 19-36) zapravo predstavljaju veberovske idea lne tipove koj ima se procenjuje kako b i ekonomska aktivnost trebalo da se odvija kada ekonomska raciona lnost ne bi b i la ometana raz l icitim preprekama i zab luda­ma (Veber 1978, 4-5).

Po Veberu, mi uporedujemo empirijski tok aktivnosti (koji nikada nije sa­vrseno raciona lan) sa jednim idea ln im tipom a ktivnosti (koji je besprekorno rac iona lan) sa ci l jem da objasnimo zasto se nesto desi lo, to jest sta su uzro­ci nekog dogadaja . Recimo, ako je napolju poledica, c i ljna raciona lnost me obavezuje na paz lj ivu voznju i z imske gume. Ako u voznji tog dana ipak na­stradam, potrebno je istraziti sta me je spreci l o da budem raciona lan : mozda n isam imao vremena da s lusam vremensku prognozu i stavim z imske gume; i i i sam mozda verovao da ce nevreme zaobici deo grada u kome zivim. A mozda je neki drugi vozac bio nepazlj iv i izazvao sudar. B i lo kako bi lo, iako !j udi ze le da budu raciona lni , iraciona lno ponasanje je opsta karakters!tika d rustvene svakodnevice. Ljudska racionalnost cesto moze da bude ometena strascu, kratkovidoscu ( diskontovanjem buducnosti), uverenj ima, uobrazavanjem ze­l jenog (wishful thinking), magijskim mis ljenjem, samoobmanom, emocijama, i i i s ituacijama u koj ima se pojed inci mogu naci . U logu i racionalnog ponasanja u drustvenim odnosima u poslednj ih deset god ina u sociologiji i drustven im naukama pogotovo istice ana l it icka socio logija (Headstrom 2005; E lster 2007; Headstrom & Bearman 2009).

Ekonomski iraciona lno ponasanje n ije karakteristicno samo za svakod­nevni z ivot. Ono se cesto pojavljuje i u ekonomij i . (Kada ne bi bi lo tako, pol itic­ka ekonomija ne bi postojala.) Ovaj zaklj ucak posebno istice bihevioral na eko­

nomija, utemeljena u psihologij i, koja je u pos lednjih desetak god ina pocela da zad ire u sve druge oblasti mejnstrima ekonomske nauke (Schwartz 2008), kao sto su mikroekonomija (Frank 2006 ), javne finansije i ekonomska pol it ika

24 Glava 1

(Schwartz 1998; H i l lman 2009) i i i makroekonomija (Sch i l l er 2008; Krugman 2008). Konacno, odnedavno se psiho loska objasnj�nja mogu naCi i u pol itickoj nauci ( Parsons 2007). ·

· ' , ·

Ali , kako sam pomenuo vee par puta, pol it icku ekonomiju interesuju prvenstveno uzroci po l itickog karaktera, tj. razumevanje raz l icitih pol iticko­instituciona ln ih mehanizama koji ob l ikuju strukturu proizvodnje, to jest koji uticu na bogatstvo naroda, kako bi to rekao Adam Smit. Razumevanje nazi­varna poz itivnom pol it ickom ekonomij im. Ona se bavi uzrocima, a l i bez po­sebne rasprave o tome da li su oni dobri iii l osi. Medutim, tesko je zadrzati se iskl jucivo na poz itivnoj pol itickoj ekonomij i . To otuda sto se cesto postavlja p itanje sta b ismo dobi l i ako bismo postojeci instituciona ln i a ranzman zameni l i nekim a lternativnim: efikasniju i i i manje efikasnu privredu? l deja koja stoji u pozadin i normativne po l iticke ekonomije jeste da je, kroz promenu institucio­na lnog a ranzmana, uvek moguce poboljsati iii pogorsati privrednu efikasnost ( Phe lps 1985 , 28).

Medutim, sta generise po l iticke uzroke? Zasto se drzava bavi privredom i ne dopusta joj da bude apsolutno s lobodna? Zato sto apso lutno s lobodna pri­vreda sama stvara fe lere koj i opravdavaju drzavnu intervenciju . Tim felerima �avicrrse u narednom odeljku .

..-' 1 �

8. Trz isn i fe leri

Tvrdnja ( i zneta pred kraj odeljka 6) da je trzisna ravnoteza uvek pozeljna i da svaka nova ravnoteza mora da bude pribl izna inicija l noj trzisnoj ravno­tezi n ije sasvim tacna. Ta tvrdnja zasnovana je na uverenju da postoje samo ,trzisna cuda" . Postoje, medutim, i trzisni feleri (market failures). Ekonomija se razvija l a i n akon Adam a Smita (koji nije pridavao znacaj trz isn im fe lerima ), pa su ekonomisti dos l i do zakljucka da i samo trz iste ponekad stvara nerav­noteze koje zahtevaju spoljnu intervenciju (Stigl itz 1994; Przeworski 2003). To se desava u s lucajevima uvecavajucih povracaja, neriva l nosti u potrosnji (nesposobnost trzista da obezbedi javna dobra), eksterna l ija i informacione asimetrije . Razmotricu ukratko svaki od nj ih .

1. Uvecavajuci povracaji na vel icinu (increasing returns to scale) nastaju kada prosecni troskovi preduzeca opadaju sa apsolutnim porastom broja pro­izvoda koje preduzece proizvodi. Zamis l ite trziste elektricne energije koje je potpuno s lobodno. Na njemu postoje dve elektricne kompanije, velika i mala. Vel iko preduzece ima zanemarljiv margina ln i trosak kada zeli da prikljuci novog potrosaca. Nasuprot tome, proporcionalno gledano, malo preduzece ima vece troskove. To znaci da veliko preduzece ima prednost nad malim, pa moze da ga ,istisne" iz posla. To stvara ,prirodne" monopole, a monopoli predstavljaju

Politicka ekonomija, javni izbor i pol iticke ustanove 25

trzisni feler, jer monopolska preduzeca odrec1uju cenu svojih proizvoda iznad ravnotezn<?g nivoa, tako da drustvo ne moze da trosi sve sto bi moglo da trosi po ravnoteznim cenama.

2. Nerivalnost u potrosnji tice se nesposobnosti trzista da obezbedi javna dobra. Sva dobra o kojima je bilo reci na slobodnom trzistu iskljuciva su po svo­jim karakteristikama: ako ja popijem solju kafe, vi ne mozete da popijete tu kafu, nego morate da kupite drugu. To su privatna dobra. Postoje, mec1utim, dobra Ciju upotrebu ne mozete nikome zabraniti. Recimo, sistem odbrane zemlje ce da vas stiti cak iako to ne zelite. Osim toga, javna dobra imaju karakteristiku ne­rivalnosti. Vazduh mozete da udisete, bez obzira na to koliko ljudi.ga udise. Ako setate uvece Knez Mihajlovom, necete videti nista losije ako pored vas seta jos pedeset nepoznatih ljudi- svi podjednako mozete da koristite prednost ulicne rasvete. Mozete se suncati na plazi bez obzira na to koliko ljudi se sunca pored vas.s Nerivalnost dobra podrazumeva da je marginalni trosak koriscenja dodat­ne jedinice tog dobra jednak nuli. Sa stanovista troskova, nije vazno koliko I judi gleda RTS. Marginalni trosak, tj. trosak koji stvara svaki sledeCi gledalac koji bi kupio TV, uvek je nul a. Zasto te karakteristike javnih dobara stvaraju trzisne fe­lere? Zato sto stvaraju podsticaje za hvatanje krivina (free riding). Ako znam da niko ne moze da me iskljuci iz uzivanja javnih dobara, i ako znam da je marginalni trosak njihovog koriscenja nula, onda nemam motiv da doprinesem obezbec1i­vanju javnog dobra. A ako svi ne placamo javni prevoz, onda nema javnog pre­voza. Posto javna dobra po svom karakteru motivisu I jude da hvataju krivine, to stvara trzisni feler: javnih dobara cesto nema dovoljno, osim ukoliko drzava ne odluci da ih obezbedi.

3 · Negativne eksternalije nastaju kada delanje jednog privrednog subjekta ima negativne efekte na blagostanje drugog privrednog subjekta. Kao ilustra­cija se uzima sada vee klasicni primer zagac1enja prirodne sredine. Fabrika koja ispusta otpadne vode u reku iii nije ugradila filtere u dimnjake zagac1uje reku i vazduh u lokalnoj zajednici.6 Ronald Kouz je smatrao da ce, pod pretpostavkom da komuniciranje nista ne kosta, strane u sporu lako da se dogovore kako da rese problem eksternalija (Cease 1960 ). Ali komunikacija cesto iziskuje trosko­ve. Dogovor sa vozacem automobila iii motora koji brzo vozi kroz naseljena me­sta i tako ugrozava bezbednost, zagac1uje okolinu i stvara veliku buku, tezak je iii nemoguc. Ne mozete tek tako zaustaviti vozaca i dogovoriti se s njim kako da resite problem eksternalija koje stvara njegova;.voznja. Problem eksternalija se otuda resava unapred, zakonskom regulativom: propisivanjem o ugradnji filtera za zagac1ivace okoline, ogranicenjem brzine iii :iabranom prolaska kroz odrec1e-

' ne defove grada. Cilj ovakvih zakona je da pomogne ljudima da postignu resenja koja bi mogli da postignu kada bi bili u prilici da1se dogovore jedni s drugima.

i ,l

5 Necete svi podjednako pocrneti, a l i samo stoga sto vam pigmenti koze i zastitn i faktori ulja za suncanje nisu isti, a ne zato sto vas sunce nejednako greje.

6 Postoje i pozitivne eksternal ije, koje imaju pozitivno dejstvo na necije blagostanje. Ako se, recimo, u Beograd u jednog dana konacno izgrad i metro, oni koji z ive b l ize m etrou imace od njega vise koristi od onih koji z ive da lje od njega. Obicno ne postoje zahtevi za ispravljanjem pozitivnih eksterna l ij a .

26 Glava 1

4· lnformaciona asimetrija verovatno je jedna od najvaznijih odlika slobod­nog trzi�ta koja se javlja u nekim oblasti rna proizvodnje i razmene. Ona nastaje kada jedan pojedinac iii organizacija znaju nesto sto ostali ne znaju. Ako dode­te kod automehanicara zato sto vam se motor automobila gasi na semaforu, kako cete znati da popravka motora nije mogla da vas kosta duplo manje para? (Mozete da idete kod drugog automehanicara po ,drugo misljenje", ali to stva­ra nove troskove i nove probleme.) Ova praksa je rasprostranjena svuda gde postoji odnos poverioca i poverenika, tj. svuda gde prvi unajmljuje drugog da za njega obavi neki posao u kome drugi, zbog prirode po

,sla, ima vise informa­

cija od prvog. Recimo, uprava elektrodistribucije precizno zna koliki su troskovi proizvodnje jednog kilovat casa. Njeni vlasnici, medutim, mogu da imaju samo maglovitu ideju o t<?me. Uprava tada maze da iskoristi nedostatak informacija koje imaju vlasnici i naduva troskove, a visak koji taka nastane i za koji niko ne zna zloupotrebi. Ova vrsta felera nije sasvim trzisna, vee vise institucionalna, jer utice na delanje kako trzisnih, tako i netrzisnih subjekata (Connolly & Munro 1 999, 88). Otuda se informaciona asimetrija pojavljuje kao jedan od dva kljuc­na problema kontrole drzavne vlasti ( odnos principala i agenta) 0 kome sire raspravljam u odeljku 1 0 ovog teksta, a jos sire u glavi 3· Dva problema koje stvara informaciona asimetrija jesu moralni hazard i negativna selekcija (adver­se selection). U prvom slucaju onaj koji za vas radi neki posao ima podsticaj da se ponasa protivno vasem interesu ako nemate mehanizam da ga kontrolisete. (Recimo, ako kod osiguravajuceg drustva osigurate stan na 1 00%, nemate jak motiv da za sobom zakljucavate vrata.) U drugom, neko ko vam je nesto obecao ima podsticaj da ne ispuni obecanje ako zna da ne postoji nacin da ga pozovete na odgovornost. Tipican primer je situacija koja moze da nastane nakon izbora: pre izbora, politicari su u stanju da obecaju svasta; posle izbora malo toga zaista ispune. (U velikom broju slucajeva, medutim, nije moguce povuCi jasnu razliku izmedu moralnog hazard a i negativne selekcije.)

Ako se prihvati da s lobodno trziste ne a locira resurse uvek efikasno, i da postoje trz isni feleri, onda treba da se zakljuci kako svaki fe ler mora da se ispravi. U l oga ispravljaca trzisn ih felera dodeljena je drzavi, tj. v ladi. Vlada treba da vodi ekonomsku pol itiku koja je usmerena na isprav ljanje trzisn ih felera. To bi , u stvari, treba lo da bude najvaznija ekonomska funkcija drzave. Trziste treba da funkcionise s lobodno kad god je to moguce, a drzava da in­tervenise gde god je nuzno, uk lanjajuci monopole, obezbedujuci javna dobra, i ispravl ja juc i eksterna l ije. Medutim, kako je poznato, u v lad i (uglavnom) ne sede ekonomisti, vee po l iticari od karijere. Vlada stoga sebi uvek prisvaja visak funkcija, a njen i poslovi nada leko prevazi laze ekonomske poslove. Umesto da razbija monopole, obezbeduje javna dobra i uklanja eksterna l ije, v lada cesto stvara monopole, ne obezbeduje javna dobara i stvara eksterna l ije. Trzisni fe­leri nastaju kada sistem konkurencije ne uspeva da drustvu obezbedi Pareto efikasne ishode. Drzavni fe leri nastaju kada aktivnost d rzave vodi do Pareto neefikasnih i shoda. Odavde proizilazi sledeci zakljucak. Cinjenica da i slobod­no trz iste stvara fe lere i da drzava treba da ih ispravlja, ne znac i automatski

Pol iticka ekonomija, javni izbor i pol iticke ustanove 27

da drzava ne maze da ih stvori. Naprotiv. Upravo su pol iticki ( drzavni) fe leri,

koj ima eu se bqviti u narednom odeljku, predmet interesovanja pol it icke eko-

nomije .

g. Pol iticki fel eri

Sve sto je receno u prethodnim odeljcima predstavlja iznosenje skupa pretpostavki iz kojih se maze izvesti poseban predmet teorije javnog izbora. Za teoreticara javnog izbora problem je uvek u politickim ustanovama. Pro­b lemi koje pol iticke ustanove stvaraju ticu se: (a) nemoguenosti kontrole onih koj ima je de legiran neki posao i (b) nacina aregacije pojedinacnih preferencija u d rustvene.

Evo dva opsta primera koji mogu da nas uvedu u materiju. Zamis l ite da je drzava odluci la da kroz subvencije bankarskih kredita potpomogne razvoj neke nove industrije, jer procenjuje da ee proizvod i iz te oblasti dobra proei na medunarodnom trz istu. Na konkurs se javljaju dva preduzeea . Preduzeee A ima vee razradenu tehnologiju kojom maze da proizvodi dati proizvod, dok je preduzeeu B upravo potrebna nova tehnologija da bi moglo da pocne sa proizvodnjom. Za koga ee se vlada odluciti?

Mazda su veCina ekonomista koji sede u vl adi cita l i nesto iz oblasti di­jagnoze rasta Denija Rodrika (Rodrik 2007) . Oni odmah prepozaju da je pro­b lem u onome sto Rodrik naziva visokim troskovima finansiranja (high costs of finance) koji se uzimaju kao re levantni kada preduzeee zna sta treba da pro­izvodi, a l i za to nema dovoljno sredstava, te od lucuju da podrze preduzeee B. Tada je ce la privreda na dobitku, jer umesto jednog privrednog subjekta koj i maze da proizvodi, sada privreda ima dva. Al i, mazda u vladi ne sede nezavi­sn i ekonomisti ( i i i, aka se rad i o vladi Srbije, ne sede ekonomisti koj i su cita l i Rodrika), vee ekonomisti koji imaju snaznu partijsku pripadnost i koji od l ucuju da subvencionisu modernije i sposobnije preduzeee. Posta tom preduzeeu ne treba subvencija (jer ee se i bez n je snaCi na trzistu), vladin sl uzbenik koji od lu­cuje o subvencijama i upravnik preduzeea mogu da podele rentu koja nastaje t ime sto neee biti upotrebljena za proizvodnju. Preduzeee i regulator mogu da podele zaradu, a od javnosti sakriju cinjen icu da su to uradil i . To je Pareto neefikasna odluka, jer us led neefikasne a lokacije resursa sada umesto dva a k­t ivna privredna subjekta u industrijskoj gran i postoji samo jedan.

Navedeni pr imer i l ustracija je za jednu vrstu problema kojim se bavi pol i­t icka ekonomija: us led Cinjen ice da ne znamo na osnovu cega v lada odl ucuje kame ee dati kred it za nabavku novih tehnologija, v lada maze da danese od­l uku koja je suprotna javnom interesu (u ovom s l ucaju javni interes je efikasni-

28 Glava 1

ja i bogatija privreda). U pol it icko-ekonomskoj l iteraturi taj prob lem naziva se problemom p overen ika i poverioca (principal-agent problem).

Zamis l ite sada jed an potpuno drugaciji primer. U nekoj drzavi treba da se odrze izbori po veCinskom izbornom sistemu gde je osnovni princip da svako ko u izbornoj jed inici dobije vise od so% glasova nosi pobedu. Zamis l imo da postoji d eset izbornih jedinica u koj ima se bira po deset pos lan ika. (Ukupan broj pos lan ika u skupstini bice sto.) Zamis l imo jos da na izborima ucestvuju STRANKA ZELENIH i STRANKA CRVENIH. Nakon odrzanih izbora, prostim sabira­njem glasova, utvrdeno je da je STRANKA ZELENIH osvoj i la ukupno 51% glasova podrske u b irackom telu, a STRANKA CRVENIH 49%. l ntu itivno gledano, takav srazmer mandata treba lo bi da se pres l ika i u skupstinu : od ukupno sto mesta, ZELENI bi treba lo da dobiju 5 1 , a CRVENI 49· Medutim, vecinski izborn i sistem je u stanju da iskrivi takvu raspode lu . Zamis l imo da je opsta d istribucija glaso­va me3nje-vise precizno rapodeljena po izbornim jedinicama taka da u svakoj izbornoj jed in ic i ZELENI imaju otpri l ike 51%, a CRVENI otpri l ike 49%. Proporcio­na ln im izborn im sistemom ovaj odnos bi se preneo u skupstinu, a l i vecinski sistem ce dode l iti svih sto mesta STRANCI ZELENIH. To se ( in i nepravednim, jer stranka koja je osvoj i la 2% manje glasova od pobednika u skupstini nema ni jednog predstavnika . Al i to je i neefikasno, zato sto socija lne preferencije koje budu stvaran e u skupstini nece moci da uzmu u obzir preferencije 49% birac­kog te l a . Drugim recima, agregacija preferencija je fe l ericna, jer omogucuje pol it icke od l u ke koje jako odudaraju od rea l nog stanja. To se dogodi lo u Srbiji nakon prvih visestranackih izbora iz 1990. godine koji su odrzan i po cistom ve­cinskom sistemu . Socija l isticka partija Srbije osvoj i la je u kupno oko 45% glaso­va, a l i je zbog t ipa sistema u Skupstini Srbije dobi la oko 77% mesta.7 Distorzija koju su stvori l e po l it icke ustanove bi la je prevel ika .

U oba ova s lucaja moguce je videti kako pol it icke ustanove stvaraju nee­fikasnost. Ako ne postoje sistemi kontro le poverenika, moze se dobiti Pareto neefikasna a l okacija; ako su sistemi agregacije preferencija lose dizajnirani, moze se dob it i nerea lna socija lna preferencija . Ove dve teme prosirujem u naredn im ode ljc ima.

7 To ne mora da znaci da proporcionalni izborni s istem nuzno koriguje taj problem. Na parlamentarn im izborima iz 1 993. godine, koji su u Srbiji odrzani po proporcionalnom s istemu, SPS je dobio ukupno 36,7% glasova, sto mu je dalo 49,2% mesta u Skupstin i . l zbori iz 1997. godi­ne su za SPS 34% glasova pretvori l i u 44% skupstinskih mesta. U oba s lucaja rad i se o znacajnim razl ikama izmedu osvojenog broja glasova i broja mesta u skupstin i .

Politicka ekonomija, javni izbor i pol iticke ustanove 29

10. Poveren ici i poverioci

Kako sam vee pomenuo u odeljku 6, pozivajuci se na Vebera, trz isna eko­nomija predstavlja neku vrstu idea lne referentne tacke na osnovu koje mo­zemo da procenimo kako b i efikasna a lokacija resursa mogla da izgleda. Sva­ka privreda moze bolje i efikasnije, al i n isu raz loz i za privrednu neefikasnost uvek pol iticki. Recimo, ako vel iki uragan pogodi neki grad i i i region, loka lna privreda ce funkcion isati neefikasno us led prirodnih uzroka. Takvim uzrocima neefikasnosti se ne bavi pol iticka ekonomija. (Naravno, prirodna nepogoda postaje pol iticko pitanje ako vlada ne pokusa da predupredi posled ice kata­strofe ii i n ista ne rad i da pomogne pogodenima.)

Teza o pol itickim uzrocima neefikasnosti pociva na pretpostavci da tr­z isna razmena n ikada nije moguca bez nekog mehanizma pris i le koj i stoj i u pozadin i. Trziste je, drugim recima, uvek, vise i i i manje, regu l isano. Regulac ija proiz i laz i iz potrebe trzisnih aktera da dobiju garancije da ce se razmena odvi­jati i u buducnosti. Zamis l ite, recimo, da se vozite taksijem u gradu u kom e ak­tivno rad i vel iki broj taksista. Verovatnoca da cete u vremenskom rasponu od deset godina dva puta sesti u isto vozi lo veoma je ma la. Dakle, svaki korisn ik taksi us l uga ima motiv da, kada stigne do odredista, ne p lati voznju (svercuje se) bez straha da ce za to biti kaznjen. Da bi spreci l i svercovanje, taksisti mogu da ,unajme" pol icajca i sudiju koj ima ce dodel iti zadatak da sprece takve vr­ste prevara. Tada, medutim, nastaju novi problemi. Da biste plati l i po l icajca i sud iju koj i odgovaraju za red i primenu ugovora, morate da razrezete poreze, a to je od luka koju mora da danese neko centra l izovano te lo na nivou taksi udruzenja.

Po l icajac je tu da nadgleda primenu ugovora i garantuje da ce biti ka­znjen svako ko , ispa l i" drugu stranu nakon sto je ugovor potp isan. Ali tek sad dolazi kljucno pitanje: sta nam garantuje da ce pol icajac za ista raditi svoj posao? Sta nam garantuje da se pol icajac nece udruziti sa grupom putnika­svercera koji ce mu platiti da zazmuri na jedno oko svaki put kada putnik ne ze l i da p lati voznju?

Zasto b i treba lo da sumnjamo u to da ce se pol icajac ponasati onaka kako od njega ocekujemo? Zato sto iz osnovnih postu lata o l judskoj raciona lnosti s led i kako drzavni s l uzbenic i u obavljanju svojih poslova ne moraju da budu rukovodeni a ltruisticnim motivima, te da su svaka admin istracija i svaki apa­rat koj i ima pravo primene s i le sastavljeni od samoza interesovanih pojedinaca koji na prvom mestu ze le da unaprede l icni interes. Te premise proisticu iz teo­rije rac iona lnog izbora, teorijske parad igme koja lezi u osnovi pol iticke nauke ( Heap et a/. 1 99 2, 3-89; Parsons 2005, 8-1 8; Hind moore 2006, 14-1 5; Besley 2006, 38-39), sto znaci i pol iticke ekonomije kao pol itikoloske poddiscip l ine.

Po tom stanovistu, neophodno je ne verovati javnim s luzbenicima. U me­sto toga, potrebno je verovati u snagu instituciona ln ih ogran icenja. Uko l iko

30 Glava 1

njih nema, poveren ici ce se ponasati u l icnom interesu; aka su ustanove dobra dizajn irane, .ta ko da s luzben ic ima omogucuju ispravnu meru podsticaja i ogra­nicenja, veca je verovatnoca da ce svaki s luzben ik rad iti u javnom interesu.

Regu l acija je dak le endogena: kakva ce ana biti zavisi od pos led ica koje bi regu lator mogao da ima ako odabere a lternativni nacin postupanja (Pr­zeworski 2003, 1 5) . Kako ce se drzavni regul atori trz ista ponasati zavis i od instituciona ln ih podsticaja sa koj ima se suocavaju. Podsticaji zavise od struk­ture ustan ova. Razmotrimo to na primeru budzeta Republ ike Srb ije u periodu 1990-2009 . U tom periodu, Vlada Srb ije je donosi la i trosi la budzet bez ikakve kontro le. Skupstina Srb ije bi samo potvrdi la budzet, a nakon toga vise ne bi ima l a n ikakav uvid u njega. N ije postojao skupstinski odbor koji bi raspravljao o tome kako se trosi novae iz budzeta, n iti je vi ada ima la obavezu da skupstini podnosi izvestaj o tome kako su potrosena budzetska sredstva. Osim toga, sistem javn ih nabavki bio je potpuno neregu l isan, taka da je V lada imala odre­sene ruke da nabavlja potrebna sredstva i dodeljuje pos love na namestenim konkurs im a. l sto tako, sve do kraja 2009 . god ine n ije postoja lo n ikakvo telo koje b i ima lo zadatak da vrsi racunovodstvenu revizij u budzeta . Sasvim oce­kivano, kada je u novembru 2009. godine objavljen prvi izvestaj Revizorske komis ije, otkriveno je da su min istri tros i l i budzetska sredstva, a da za mnoge s lucajeve n isu ima l i pokrice u v idu racuna.

Zamis l ite sada a lternativnu situaciju u kojoj sve te nedostajuce ustanove i mehanizmi postoje: skupstina preko svoga odbora redovno nadgleda budzet, vlada za sva ku nabavku mora da raspise javni konkurs, a na kraju godine mora da skupstin i i d rzavnoj revizorskoj instituciji podnese zavrsn i racun. Zapitajte se sada kako ce se v lad in i s l uzbenici ponasati u prvom, a kako u drugom s lu­caju. Prvi instituciona ln i d izajn ce najverovatnije generisati korupciju. (Za ista, prema indeksu korupcije koji god isnje objavi Transparency International, Srbija je u periodu 1 990-2009 . b i la jedna od najkorumpiran ij ih zemalja na svetu. S l ic­no je i sa osta l im zemljama u koj ima je instuciona lna kontro la trosenja javn ih finansija s l aba i i i je nema. ) S luzbenici ce zbog svojih d iskrec ionih ovlascenja biti podstakn uti da javna sredstva trace na zastitu privredn ih grupa koje imaju po l it icke veze sa v ladom. Taka ce doCi do istiskivanja privatnog bizn isa, trz is­nih neravnoteza i ekonomske neefikasnosti. U drugom s lucaju, v lad in i s luzbe­nici verovatno ce se ponasati potpuno drugacije. Posta ce ih neko drzati na oku, b ice primoran i da se ponasaju domacinski, tj. da svaki d inar opravdano trose, u l azuci ga u trz isno isplative poslove. To ce omoguCit i privrednu efika­snost. Prema tome, ponasanje regu latora uvek zavisi od podsticaja sa koj ima su suoceni, a podsticaje svaraju instituciona lne strukture: a ka se promeni in­stituc iona ln i d izajn, promenice se i ponasanje.

Primer sa budzetom pokazuje odnos v lade i gradana koji proizi lazi iz interesa gradana da nazd iru kako se trosi nj ihov novae za ostvarenje javn ih ci l jeva. Al i odnos v lade i gradana je samo jedan od moguCih odnosa povere-

Politicka ekonomija, javni izbor i pol iticke ustanove 31

nika i poveri laca. Nace lno govoreci, problem odnosa poverenika i poverioca stvara se svaki put kada : (a) izmedu poverenika i poverioca postoji as imetrija informacija; (b) ci ljevi poverenika i poverioca nisu isti; (c) besp latan nadzor a ktivnosti poveren ika n ije moguc (Connel ly & Munro 1 999, 138) . U predstav­nickim demokratijama moguce je uociti nekol iko para le ln ih procesa odnosa poverenika i poverioca koj i su od interesa za pol it icku ekonomiju i pol it icku nauku (vid i tabelu 1 .)

l zborno telo VI ada

Pol it icari Birokratija

Birokratija Regu l isan i sektori

M in istri Pomocnici ministara

S impatizeri partija Clanovi partija

Problem poverenistva (Preuzeto iz Connol ly & Munro 1999, 138).

Ova odnosa koja najvise interesuju pol it icku nauku jesu odnos izbor­nog tela i v lade, i odnos pol iticara i b irokrata . Primer sa kontro lom izvrsenja budzeta, naveden ran ije u ovom odeljku, ukazuje kako na sustinu prob lema odnosa izbornog te la (gradana) i vlade, tako i na nacin na koji je ta j prob lem moguce razresiti . Medutim, pogresno je misl iti da je odnos izmedu pol it icara i b irokrata manje problematican i da ne zahteva s l icno razresenje. 0 tome je medu prvima pisao Vi l ijam N iskanen. On je tvrd io kako birokrate, kada su su­ocene sa istom krivom potraznje u konkurentnim industrijama, uvek nastoje da ponude duplo veci autput od onog koj i se nud i na s lobodnom trzistu. To birokratij i omogucuje da maksimizuje svoj budzet, to jest da naduva trosko­ve preko tacke u kojoj se i zjednacavaju margina lna korist i margina lni trosak (N iskanen 1 971, 64). G lavna prednost birokrata u odnosu na pol it icare ( i gra­dane) jeste upravo informaciona as imetrija . Birokrate znaju nesto sto po l it i­cari ne znaju, usled cega budzet uvek moze da se uvecava sve do tacke kada po l it icarima postaje svejedno da l i ce b irokratija nastavit i da funkcion ise i i i ce se potpuno raspustiti, odnosno do tacke kada gradanima postaje svejedno da l i ce im javne us luge obezbed iti birokratija i i i ce javna dobra nabavljati bez nj ihove pomoci na s lobodnom trzistu gde su in icija lno skuplja .

Ranije u ovom odeljku vide l i smo da je kontrola glavni nacin da se regu­l ise odnos poverenika i poverioca i da poverenik rad i u korist poverioca . To, medutim, n ije jedini nacin (a cesto ne mora b it i ni najefikasnij i) . Od osta l ih mera koj ima j e moguce umanjit i stetu koja nastaje iz odnosa poverenika i po­verioca izdvajaju se mere koj ima se redukuje stepen asimetrije informacija i izjednacavaju ci l jevi poverenika i poveri laca:

32 Glava 1

• m ere koj ima se menjaju preferencije javn ih s l uzbenika ( u s luzbu se primaju uglavnom pojed inci kojima znace javne nagrade, a ne oni koji su rad i l i u privatnom sektoru );

• m ere koj ima se obezbeduje s lobodan pristup informacijama; • mere kojima se omogucuje takmicenje unutar birokratskih struktura

(Conno l ly & M unro 1999, 146-147).

1 1 . Politi cke ustanove i drustvene preferencije

U prethodnom odeljku opisao sam jednu oblast kojom se bavi pol iticka ekonomija : to su pol it icki ( drzavni) feleri koji nastaju us l ed neefikasno regul i­sanog odnosa principa la i agenta. Medutim, kako sam najavio sa primerom ve­cinskog izbornog sistema, postoji jedan indirektnij i nacin na koj i po l iticke usta­nove generisu d rzavne felere: to su demokratske procedure . Demokratija jeste obl ik v ladavine koji je mora ln ij i od drugih, jer svima omogucuje da ucestvuju u donosenju od luka koje ih se ticu . l pak, teorija javnog izbora ima mnogo toga da kaze o nesavrsenostima demokratije, pogotovo o njen im institucionalnim nesavrsenost ima koje generisu Pareto neefikasne od luke. G lavno pitanje koje se postavlja jeste da li je demokratija sistem ustanova koj i je u stanju da na od­govarajuci nacin od pojedinacnih preferencija generise drustvenu.

Vrat imo se ponovo na primer sa taksi udruzenjima iz prethodnog ode lj­ka . Kako ce taksisti biti s igurn i da od l uka o porezima (koj ima bi se obezbed io novae za sud i po l ic iju) verno ods l ikava preferencije svih taksista? Mazda je nacin od l ucivanja veCinski, a vecina od luci da unajmi samo po l icajca, bez su­d ije. I I i, sta ako je princ ip od lucivanja konsenzus? Tada oni koji sami mogu da rese pro blem svercovanja (tako sto ce se l icno fizicki obracunati sa sverceri­ma), i n e zavise od suda i po l icije, imaju motiv da svoj g las zamene za neke druge beneficije (recimo, mogu da traze nejednak tretman u p lacanju poreza u odnosu na one taksiste koj i n isu dovoljno fizicki jaki da sami resavaju proble­me svercovanja).

Kako vid imo, nacini agregacije i procesu iranja pojed inacn ih preferencija mogu b it i raz l iciti . Svaki od njih maze da stvori neki poseban problem. Sve avo pominjem jer demokratski pol iticki poredak maze da pati od s l icn ih institucio­na ln ih p ro blema. l ako demokratija omogucava svim gradan ima da ucestvuju u donosenju od luka, ta mogucnost nam jos uvek n ista ne kazuje o tome kako ce se g lasovi svih sabrati. Pojednostavljeno prikazano, demokratija izgleda ovako: g lasaCi, rukovodeci se l icnim preferencijama, daju input, tj. izjasnjavaju se na izborima sta ze le da bude javna pol itika . Ta ze lja (preferencija) potom pro laz i kroz demokratske ustanove. Na kraju, ana , iz lazi" iz sp leta ustanova u v idu javne po l itike.

Politicka ekonomija, javni izbor i pol iticke ustanove 33

Input (glasaci) � demokratski proces (unutar ustanova) � lshod (javna politika)

Pitanje koj im se ovde bavi teorija javnog izbora moze da se farmu l ise na s ledeci nacin : da l i ishod u vidu javne pol itike odgovara pocetnom inpu­tu? Drugim reCima, da l i demokratske ustanove na odgovarajuci nacin vrse agregaciju pojed inacnih preferencija i pretvaraju ih u drustvenu preferenciju (javnu po l itiku)?

Ovde se javlja neka l iko pitanja . Prvo je zasto uopste glasati? U demokrat­skim drzavama kaje imaju vel iki broj glasaca (a sve drzave danas su takve) pajed inacn i uticaj na ishad glasanja je jako ma l i . Mozda ste skeptik po priradi . Aka znate da je vas uticaj ma l i, mozda je bol je da ostanete kod kuce. Mazda jeste zainteresovan i da krajnji ishod glasanja bude poreska pol itika koja ce smanjiti paresku stopu na stedne u loge sa 20% na 1 0%. Da bi to bi la moguce, potrebno je da glasate za stranku A. Al i mozda ipak mis l ite da ce taj posao za vas abaviti drugi glasaci; neka ani cekaju u redu na bira l istima, vi cete kod kuce da gledate igran i fi lm. Tearija javnog izbora smatra da ce takav stav dovesti do defarmacije pol itickag procesa, jer konacn i ishod (drustvena preferencija) nece verna odsl ikati sve rel evantne pojedinacne preferencije.

Jedan deo pol itiko laga smatra da ovo n ije ispravno predstav ljanje pra­'secnog glasaca . G lasaci n isu uvek raciona lne racundzije. Oni cesto glasaju ( i i i u cestvuju u po l it ickom procesu na neki drugi nacin) iz duznosti, obaveze, zel je da potvrde svoj identitet i i i iz ponesenosti emociona lnim ush icenjem. Marc i Olsen to naz ivaju logikom adekvatnosti, koju suprotstavljaju logici kon­sekvenci koja je izvedena iz teorije raciona lnog izbora (March & O l sen 1 989, 23) . Na neke od ovih protivargumenata teorija raciona lnog izbora nema pravi odgovor. Ljudi koj i glasaju iz duznosti i i i da bi potvrd i l i svoj identitet ponekad mogu da glasaju cak iako znaju da ne mogu da uticu na konacan ishod izbora . Osim toga, neka istraz ivanja pokaza la su da a pstinencija nije resenje cak n i z a one l jude koji n a glasanje gledaju iskljucivo raciona lno (Green & Shapiro 1 994). Medutim, kada se radi o emociona ln im motivima, po l iticki ekonomisti bas u tome mogu da vide prob lem: mogu l i l judi koji su vodeni emocijama rea l no da sagledaju stvari? N e samo to . Smatra se da vecina l judi danas nije u stanju i i i nema vremena da do kraja isprati po l iticku ponudu jedne prosecne izborne kampanje. Ljudi cesto koriste precice u razmisl janju (heurist ika dostupnosti; heuristika reprezentativnosti) i sakup ljaju samo onol iko podataka kol iko im je neophodno da donesu od l uku, a to ne mora uvek biti dovoljna kol ic ina poda­taka (S imon 1 957; Elster 2007). Aka nemate sve raspalozive informac ije, vasa od luka moze biti pogresna . (Recimo, da su Nemci odmah zna l i da je H it lerava namera da pobije Jevreje, mozda ga ne bi podrza l i na izborima.)

Ljud i, as im toga, cesto glasaju strateski, pogresno predstavljajuCi svoje preferencije . Zamis l ite da je vasa prvobitna preferencija da glasate za stranku B, a l i samo ako procenite da ce ona moCi da ude u skupstinu i i i v ladu. Ako

34 Glava 1

procenjujete da neee preei cenzus, mazda eete glasati za stranku c koja ee sa strankom A napraviti v ladu. Drustvena preferencija u tom smis l u ne ods l ikava verna privatn e preferencije.

Demokratija, kako vid imo, podrazumeva problematicnu motivaciju gra­dana koji bi treba lo da glasaju. Za teoriju javnog izbora n ista manje nisu pro­b lematicne same demokratske ustanove. To se vidi iz paradoksa glasanja (vidi glava 2, odel jak 7). Kako je pokazao Kenet Erou u Social Choice and Individual Values, demokratsko od lucivanje n ije uvek deo resenja, vee deo problema. Umesto da pro izvede pol it icku od luku, demokratsko glasnje u kame svi poje­dinci imaju jedan g las maze da narusi princip tranzitivnosti d rustvenih prefe­rencija po kam e ako je A>B, a B>C, onda mora i da je A>C. Demokratsko odlu­civanje u ovom treeem koraku cesto maze da ima obl ik C>A, sto nije logicno, jer narusava princip tranzitivnosti preferencija (Arrow 1 95 1 , 3). To iskrivljuje drustvene preferencije i uda ljuje nas od ravnoteze i Pareto efikasnosti.

Ovakvi prob lemi mogu da se rese na nekol iko nacina: d iktatorskom od lu­kom; man ipu l isanjem dnevnog reda, to jest skidanjem s dnevnog reda pitanja koja potencija lno mogu da vade u paradoks (to su obicno pitanja koja imaju dvovrsne i i i visevrsne preferencije).

Paradoksu glasanja b l izak je i prob lem troskova od lucivanja. Kako su pokaza l i Bjukenen i Ta lok, najdemokratskije od lucivanje je konsenzua lno gde je svaki g las potreban da bi se donela od luka (Buchanan & Tu l lock 1 962). Al i takvo glasanje je jako skupo jer maze dugo da traje i i i da se n ikada ne zavrsi usled cinjen ice da svaki ucesnik u odl ucivanju ima podsticaj da opstru ira gla­snje i i i u lozi veto na njega sve dok se ne prihvate svi njegovi us lovi . Moguee je smanjiti procenat potrebnih glasova da bi se donela od luka, a l i tada se otvara druga vrsta prob lema: nadmoe veeine koja ne mora da uzme u obzir zahteve manj ine, sto takode dovodi do neefikasnosti u utvrdivanju d rustvenih prefe­rencija . ( 0 ovome takode vidi vise u glavi 2, ode ljku 7 ove knjige .)

Konacno, kako je vee pomenuto u odeljku 9, na agregaciju preferencija mogu da uticu izborne ustanove, dok na ekonomsku po l it iku koju ce vodit i v lada (fiska l na po l itika, javna potrosnja, monetarna po l it ika) maze da utice t ip rez ima (parl amentarna i i i predsednicka demokratija ).

1 2 . Zakl jucak

G lavni c i l j ovog rada bio je da se pokaze nacin na koji po l iticka ekonomija, posebno teorija javnog izbora, gleda na uticaj po l itickih ustanova na ekonom­ske ishode. U prvom de lu pokusao sam da pokazem kako po l iticko-ekonom­ski prob lem nastaje svaki put kada neekonomski cinioci naruse efikasnost, od­nosno posebn u vrstu efikasnosti koju naz ivamo Pareto efikasnost. Pol iticka

Pol iticka ekonomija, javni izbor i pol iticke ustanove 35

ekonomija se interesuje za one ishode koji su Pareto neefikasni, to jest koji imaju a lternatiyu u Pareto poboljsanju.

U drugom delu sam se usredsredio na po l iticke ustanove kao uzroke na­rusavanja Pareto efikasnosti . Tvrdio sam kako su dva osnovna instituciona l na uzroka problem poverenika i poverioca i instiuciona ln i d izajn za agregaciju preferencija .

G lava 2

POLIT I CKA EKONOMI JA - STAN JE DISC I PLI NE

1 . Uvod

U ovoj g lavi ze l im da iz lozim glavne raz l ike izmedu klas icne i savremene po l iticke ekonomije. Najvaznija raz l ika tice se preferencija pojedinaca, to jest nacina na koj i se one ob l ikuju . Pocinjem sa k lasicnom pol it ickom ekonomijom. Pokazujem da je za nju karakteristican pristup po kome vrednost robe ne za­visi od ponude i traznje, vee od objektivnog karaktera procesa rada (radna teorije vrednosti) . To je ima lo znacajne reperkusije na ran i razvoj d iscipl ine, pa je na svom pocetku po l iticka ekonomija ima la vise socio loski kara kter. Klasicni po l iticki ekonomisti tvrde da preferencije pojedinaca zavise od njihovog me­sta unutar pode le rada, odnosno nj ihovog mesta unutar d rustvene strukture. Po tom shvatanju, pojed inac je determinisan socijano i objektivno, za raz l iku od savremenog ekonomskog shvatanja, po kome je determ inisan psiholoski i subjektivno.

Sa neoklas icnom pol itickom ekonomijom, koja uvodi margina lnu anal izu i teoriju raciona lnog izbora, nastaju osnovi savremene po l it icke ekonomije, d iscipl ine koja istrazuje (a) kako je ekonomskom logikom moguce objasniti po l iticke fenomene i (b) kako ekonomski rezu ltati zavise od po l itickih ustano­va. G lavna promena izvrsena je na nivou shvatanja preferencija . Prvo, prefe­rencije pojed inaca imaju presudnu u logu na formul isanje ekonomskih zakona. Drugo, savremena po l iticka ekonomija koja se os lanja na novi institucional i­zam u drustven im naukama drugacije gleda na proces ob l ikovanja preferen­cija : one se sada ob l ikuju pod uticajem ustanova i autonomne l ogike po kojoj ustanove funkcidnisu .

2 . Politicka ekonomija kao podd isciplina politicke nauke

Pre nego sto predem na s ire iz laganje o stanju disc ip l ine, ze l im da dam doprinos razresenju jednog p itanja : da l i je po l iticka ekonomija ekonomska i i i po l it iko loska d isc ip l ina, tj . da l i spada u ekonomsku i i i po l it icku nauku? Pol i­ticka ekonomija je danas disc ip l ina koja se na laz i na gran ici : ona je podjedna­ko ekonomska, kol iko i pol it iko loska . Ona je takva jer je, kako cemo videti iz odeljaka 4 i 5 , za bavljenje po l itickom ekonomijom neophodno ekonomsko znanje (pogotovo znanje iz ob lasti mikroekonomije), a l i i po l it iko losko znanje

Pol iticka ekonomija - stanje discipl ine 37

(pogotovo iz oblasti pol itickih ustanova, pol itickih stranaka i izbornog pona­sanja). U ostatku ovog odeljka usredsredicu se na pol iticku ekonomiju kao pol it ikolosku discip l inu .

Prema Preporuci Evropskog konzorcijuma za pol iticku nauku (koja je po­sta la sastavni deo Bolonjske deklaracije), po l it icka ekonomija spada u tzv. kor d isc ip l ine pol iticke nauke, a svaki d rzavni faku ltet na kome se izucava pol iticka nauka, a koji se na laz i u zemlj i-potpisn ici Bolonjske deklaracije, obavezan je da u ponudi, izmedu osta log, sadrzi najmanje jedan kurs iz pol iticke ekonomije . Tako je danas pol iticka ekonomija d iscip l ina koja se na lazi u nastavnoj ponudi najveceg broja zapadnoevropskih fakulteta zajedno sa trad iciona ln im i nes­pornim pol itikoloskim d iscipl inama kao sto su pol it icka teorija, komparativna pol it icka ana l iza (comparative politics), pol iticka sociologija it d. (Ki ingemann 2007).

Klasifikacija pol iticke nauke koju preporucuje Evropska komisija po svoj pri l ici je inspirisana strukturom A New Handbook of Political Science (Goodin & Klingemann 1 996 ). A New Handbook je vazna knj iga za razvoj pol iticke nauke jer je, prema klasifikaciji pol itikoloskih d iscipl ina iz lozenoj u njoj, Oxford University Press u periodu 2006-2009. na trziste izbacio desetotomnu enciklopediju pod nazivom The Oxford Handbook of Poltical Science (generalni urednik Robert G u­din ), u kojoj je jed an od tom ova, pod nazivom The Oxford Handbook of Political Economy, pripao pol itickoj ekonomiji (Weingast & Wittman 2oo6a ).1

Razume se, A New Handbook je samo potvrdila postojece stanje stvari pre­rna kame se pol iticko-ekonomske anal ize sve vise pojavljuju kao pol itikoloska l iteratura . Tendencija da se politicka ekonomija uvrsti u politicku nauku javi la se pre 1 996. godine. U jednom broju stud ija objavljenim u prvoj polovini 1 990-ih (Ait & Shepsle 1990; Persson 1990; Persson & Tabel l in i 1994ab; Banks & Hanu­sek 1 995), nailazimo na precutno razumevanje pol iticke ekonomije kao sastav­nog de la pol iticke nauke. Buduci da se pol iticka ekonomija kao posebna pol iti­koloska d iscipl ina ne pominje u devetotomnoj Handbook of Political Science iz 1 975· godine\ maze se pretpostaviti da je konsenzus oko toga da je pol it icka ekonomija pol itikoloska discipl ina nastao negde izmedu 1975. i 1 996. godine.

BuduCi da koristi znanje pol it icke nauke i ekonomije, pol iticka ekonomija je jedna hibridna discipl ina . To ne treba da iznenaduje, jer je i sama pol iticka nauka danas vel ikim de lom jedna hibrid na nauka: svaka politikoloska discip l i­na danas je nemoguca bez znanja iz drugih nauka (Dogan 1 996). Otuda ovaj odeljak zakljucujem tvrdnjom kako je pol iticka ekonomija podjednako eko­nomska kol iko i po l it ikoloska d iscip l ina. Obilje dokaza za to moze se naC i u tekstu koji s ledi.

1 Sazetak svih deset tomova moze se naCi u Goodin 2009. 2 U njemu se ipak mogu naci tekstovi koji pominju pol iticku ekonomiju i jed an broj tema i

pitanja koja se obraduju u ovom tekstu (Taylor 1 975; Kramer & Hertzberger 1975).

Glava 2

3· Klasicna pol iticka ekonomija

Pol iticka ekonomija danas se dosta raz l ikuje od pol iticke ekonomije iz 18 . i 19 . veka (kada je nasta la ) i perioda pre Drugog svetskog rata . Otuda u upo­trebi nazivi k lasicna i savremena pol iticka ekonomija . U ovom odeljku zel im da poka zem kako postoji znacajna raz l ika izmedu onaga sto naz ivamo ,klasic­nomtt i ,savremenomu pol itickom ekonomijom i pokazem u cemu se sastoji promena}

U k las icnu pol iticku ekonomiju ubrajamo radove a utora koji se pol itic­kom ekonomijom bave od njenih samih pocetaka u 18 . i 1 9 . veku, pa sve do Drugog svetskog rata . U prve radove iz ob lasti po l iticke ekonomije ubrajaju se radovi koji u svom nas lovu pominju pol iticku ekonomiju . Tu spadaju delo Dejvida Rikarda iz 1 817 . godine The Principles of Political Economy. l sti naziv nosi i de lo Dz . Stjuarta M i l a iz 1 848. godine. Podnas lov M arksovog Kapitala iz 1 867. godine glasi Kritik der politischen Okonomie. Jedno od vaznij ih dela klas icne po l iticke ekonomije u cijem se nazivu ne pominje po l it icka ekonomija jeste The Wealth Of Nations Adama Smita, iz 1 776. godine, a l i se to de lo cesto uzima kao prvo de lo iz po l iticke ekonomije .

C in i se da je termin po l iticka ekonomija stariji i od termina ekonomija . Nj ih je po prvi put izjednacio Alfred Marsa l koji je 1 890 . godine objavio svoje Principles of Economics, koristeci na izmen icno termine ,ekonomija" i ,pol i­ticka ekonomijau u istom znacenju (Marsha l l 2006, 1 ) . Neki a utori smatraju da je tek s Marsa lovom knjigom ekonomija kakvu znamo danas dobi la takav status (Cannan 1 929), te da je ono sto danas nazivamo ,ekonomija" nekada nazivano ,po l iticka ekonomijau (Drazen 2000, 3) . Cini se da se dugo vremena smatra lo da i zmedu ta dva termina i nema sustinske raz l ike i i i da je, kako je to svojevremeno p isa lo u New Shorter Oxford English Dictionary, pol iticka eko­nomija ,grana ekonomske nauke koja se bavi ekonomskim probl emima sa koj ima se suocava v ladau (Brown 1 993, 782) .

l a ko se klas icna pol iticka ekonomija raz l ikuje od savremene, moze se reci da postoji jedna n it koja povezuje sva shvatanja pol it icke ekonomije. Svaka verz ija po l it icke ekonomije bavi la se (na raz l icite nacine) p itanjem kako oprav­dati (ne)mesanje drzave u ekonomske pos love i privrednu sferu, to jest u ob last proizvodnje i raspode le ekonomskih dobara .

Kod Adama Smita na lazimo dva argumenta koja inspirisu savremenu po­l iticku ekonomiju . Prv i se odnosi na samoregulaciju trzista . l ako je Smit, reci­mo, smatrao da je po l iticka ekonomija grana nauke koja treba da obezbedi neophodno znanje kojim b i se uveca lo bogatstvo naroda, a suverenu omogu­ci l i prihod i, tvrd io je da je najbol je da se drzava sto manje mesa u ekonomsku

3 Kako ce se videti iz odeljka 6, ova tvrdnja je samo us lovna. Postoji jedan pravac savre­mene pol iticke ekonomije koji vuce korene iz klasicne pol iticke ekonomije.

Pol iticka ekonomija - stanje discipl ine 39

aktivnost. Ekonomska efikasnost ne proiz i laz i iz p lanske organizacije drzave i po l it ickih ustanova, vee iz nenameravanih posled ica mnostva individua ln ih radnj i pojed inaca koji se svakodnevno susreeu na trzistu.

K lasicni pol iticki ekonomisti smatraju da je trziste na kome se sreeu s lo­bodn i pojedinci da b i razmenjiva l i dobra i us luge dovoljno da omoguCi zado­voljenje privatnih i drustvenih ci ljeva . Drustveno dobra po tom shvatanj u n ije n ista do skup privatnih dobara; ako nj ih zadovolj imo, postigl i smo i opste do­bra (Caporaso & Levine 1 992, 38) . Pri tome, klasicari ne spore da svi koji se nadu na trzistu nece proci idea lno, a l i problemi koj i mogu nastati iskljucivo su individua ln i . Recimo, moguee je da pojedinac, us led nedovoljne traznje, n ije u stanju da na trz istu rea l izuje sva dobra koja je nameravao da proda. Al i to je samo ind ividua ln i problem: iako postoje pojed inci koji ne mogu da na trz istu prodaju sve sto naume, trziste ee ostati stabi l no; na njemu ee se, agregatno gledano, rea l izovati sva dobra i us l uge. Rikardo je, recimo, verovao kako ni je­dan covek ne proizvod i a da istovremeno nema nameru da nesto kupi . Otuda, ,n ije moguee da ee [pojed inci ] neprekidno proizvoditi dobra za koj ima nema traznje" (Ricardo 1 951 , 290 ) . Takvo uverenje kulminira lo je cuvenim Sejovim zakonom po kome je s istemski trz isni fe ler logicka nemoguenost (Ibid. 292).4

Klasicari n isu verova l i da je moguee da dade do nedovoljne agregatne traznje, jer su bi l i ubedeni u to da ce l judi uvek u lagati u proizvodnju, te da ee se sva pro izvodnja rea l izovati. Uverenje je pociva lo na s ledeeem: n ije stvar u tome sta pojedinci ze le, vee da l i mogu da zadovolje potrebe drugih (Capora­so & Levine 1 992, 4 1 ) . Taka su prvi pol iticki ekonomisti veroval i da sve sto se proizvede mora da se potrosi, jer je neciji autput uvek neciji input. Obim pro­izvodnje (kol iko ee se cega proizvod iti) zavisi od l judskih zelja koje su pos le­d ica podele rada. Posta je neciji output uvek necij i input, ono sto neko maze da pro izvede uvek zavisi od toga sta proizvode drugi. Stolar maze da napravi sto samo ukol iko pre njega neko nasece drva, obrad i drvo, pro izvede Iepak, l ak, farbu itd. Dakle, pro izvodnja je, na neki nacin, objektivno determin isana . Ako pro izvedem i prodam pertle, one n isu samo moj pro izvod kojim zaradu­jem za z ivot - one su istovremeno input koji koristi pro izvodac cipe la . Sel jak moze da pro izvodi krompir, a l i i on mora da sl usa radio ( da bi znao kakvo ce vreme b it i sutra kada krene na njivu); tako ce vlasnik fabrike radio-aparata prodavati rad io-prijemnike, a za taj novae ee od seljaka kupovati krompir da bi se p rehranio.

K lasicna pol it icka ekonomija (koja se, podsetimo se, dugo nije odvaja la od ekonomije) samu sebe je doz ivljavala kao nauku o raspode l i materija l n ih

4 U stvari, k lasicari nisu tvrdi l i da trziste ne moze da podbaci, a l i su m is l i l i d a je to mo­guce samo usled nekog spoljnjeg cin ioca - recimo, mesanja vlade u trzisne interakcije. Kada je , nasuprot tome, trziste prepusteno samo sebi, ono ne moze da pogresi ( Caparoso & Levine 1992, 41).

40 Glava 2

dobara sa c i l jem materija l nog zadovoljenja zelja pojed inaca . l ako klasicni pol i­ticki ekon�misti koj i su rad i l i unutar ove matrice ne spore da se obezbedenje materij a ln ih potreba m aze obavljati vise i i i manje uspesno, sustina ekonom­ske nauke sastoji se u tome da omoguCi takvu a lokaciju resursa koja, kroz proizvod nju i c irku laciju dobara, obezbeduje zivotne potrebe svih pojedinaca. Pol iticka ekonomija je, prema tome, d iscipl ina koja omogucuje da se proizvo­di ono sto je lj ud ima potrebno, omogucujuci kretanje dobara od onih koj i ih pro izvode ka an ima koj ima su ona potrebna, da bi svako d obio ono sto mu je za ista potrebno i mogao da odrzava z ivot ( Ibid. 24-25).

Ovakav podtekst k las icne pol iticke ekonomije ne iznenaduje ako se zna da su prvi po l it icki ekonomisti, pored toga sto su bi l i ekonomisti, istovremeno bi l i po l it iko loz i i socio lozi (Vasi l jevic 2008, 6 ) . To je vid lj ivo iz nacina na koji kla­s ica ri shvataju kako radna teorija vrednosti odreduje rel ativne cene proizvo­da . Svi k lasicari ( od Rikard a, preko Smita do Marksa) smatra l i su da cena ne­kog proizvoda odrazava srazmerno u lozen rad u njegovu pro izvodnju . Cena jedne robe (koja iz laz i kao a utput) uvek je, dakle, b i la izrazena u ceni neke d ruge robe (koja je u laz i la u proces proizvodnje kao input). Ako je, na primer, neophodno deset sati da bi se pro izve la jedna sto l ica i dvadeset sati da bi se pro izve l a jedna jakna, onda cena jakne izrazena u ceni sto l ice iznosi dva ( dve sto l ice za jedn u jaknu). To ima reperkusije na proces formiranja trz isn ih cena. Po klas icarima, n ije bi lo vazno ko l ika je za ista potraznja za sto l icama i jakna­ma, jer se cene ne odreduju na osnovu zakona traznje, vee na osnovu objek­tivnih kriterijuma . Pro izvodni proces, a ne spremnost kupca da p lati proizvod, determinise kol iko ce sta da kosta . Svaka cena mora da (a) sadrzi komponen­tu kojom se pokrivaju troskovi proizvodnje i (b) bude konz istentna sa cenama proizvoda koji su upotrebl jeni kao input (Caparoso & Levine 1 9 92, 48). S l icno je i sa shvatanjem potrosnje, pogotovo potrosnje radne snage. Danas se sma­tra da l jud i trose na osnovu svoj ih preferencija . K lasicari su smatra l i da potro­saci imaju neke objektivne potrebe koje moraju da zadovolje, te da na osnovu njih treba da se odredi ko l ika ce biti njihova potrosnja ( Ibid. 49). Klasicari su, u stvari, smatra l i da je trziste samo jedan od socija ln ih mehan izama koj ima drustvo zadovoljava svoje potrebe ( Ibid. 39) .

Radna teorija vrednosti je kljucna od l ika klasicne po l it icke ekonomije, koja pokazuje znake posustajanja tek 1 870-ih god ina sa do laskom neoklas icne teorije koja insistira na subjektivnim ciniocima odredenja cene (Wolff 2001, 649 ). 0 njoj ce bit i v ise reci u narednom odeljku. Sad a b ih hteo da se pozaba­vim pitanjem kako k lasicni i savremeni pol iticki ekonomisti vide odnos prema preferenc ijama . Nj ihova stanoviste po tom pitanju us lovl jeno je radnom teo­rijom vrednosti .

Za savremene pol iticke ekonomiste karakteristicno je, na primer, da se ne pitaju o poreklu preferencija (Tu l lock 1 972, [1 0]; Buchanan 1 990, [281 ]) . Za klas ica re je poreklo preferencija, medutim, b i lo veoma vazno. K las icari su od-

Pol iticka ekonomija - stanje discipl ine 41

bija l i subjektivnu vrednost koju potrosaci pripisuju proizvodima, insistirajuCi na objektivnom karakteru rada. Posta rasprava o tome sta odreduje cenu dugo n ije mogla da se razresi (Wolff 2001, 650 ), marksisticki teoreticari odu­sta l i su od te rasprave, a l i su, pozivajuci se na Marksa, zadrza l i radnu teoriju vrednosti . Kako je poznato, po Marksu, koj i svoj Kapital zapocinje raspravom o radnoj teorij i vrednosti, svaka roba se sastoji od u lozene vrednosti - koja je neophodna za reprodukciju radne snage i vraca se radn iku u obl iku nadn ice - i viska vrednosti koji prisvaja kapita l ista . Time kapital ista eksploatise radn ika . Sada do lazi najvaznij i deo. Prvo, smisao marksisticke pol iticke ekonomije bio je upravo u tome da se objasni s lozen socijalni sistem koj i omogucuje takvu vrstu eksp loatacije (Wolff 2001, 651 ) . Drugo, za marksisticke klasicne po l itic­ke ekonomiste preferencije su zavisne od mesta pojedinca unutar drustvene strukture (Marks bi rekao unutar klase) . Ne mozete preferirati dobra, tj . ne mozete birati izmedu nekol iko raz l icitih opcija, vee su dobra proizvod vase klasne svesti; vi morate njima da zadovoljite neke potrebe. Po tom shvata­nju, pojedinac je determin isan socijano i objektivno, za razl iku od savremenog ekonomskog shvatanja , po kame je determinisan psiholoski i subjektivno.

Jed ina tacka gde se Marks razi l az io sa osta l im klas icarima svog doba bi lo je p itanje odnosa drzave i trz ista. Dok su Rikardo i Smit smatra l i kako trziste uvek mora da bude prepusteno samo sebi da bi se doslo do efikasne a lokacije resursa, Marks je smatrao da je neophodno da se drzava umesa u regu l isanje trzista . To proiz i laz i iz Marksovog shvatanja u loge trzista . Dok je po drugim klasicarima ci l j trz ista bio da uveca privatno b lagostanje pojed inaca, Marks je smatrao da je u loga trz ista da kapita l istima omoguci aproprijaciju viska vred­nosti i akumulaciju kapita la (Kapita l , glava 7). U loga drzave je logicno proiz i la­z i la odat le : posto logika trz isne ekonomije omogucuje eksploataciju radn icke klase i bogacenje kapital ista, takvo stanje maze da se spreci iskljucivo drzav­nom intervencijom. Dok je u kap ita l izmu drzava b i la ogledalo klasnih odnosa i s l uz i la da pomogne kapita l istickoj k lasi koristeCi sredstva prinude, u novom drustvu ona ce pomagati radn ickoj k lasi, a l i sa ci l jem da jednog dana odumre i ustupi m esto pravednom drustvu.

K lasicna pol iticka ekonomija izgubi la je na svojoj atraktivnosti zbog nes­posobnosti da predvidi i objasni kretanje poslovnih ciklusa i izade na kraj sa vel ikom depresijom iz 1 929 . godine. Bi lo kako bi lo, nacin na koj i su k lasicari posmatra l i odnose izmedu drzavne intervencije i privredne delatnosti maze se sazeti ovako:

• javno dobra uvek je skup privatnih dobara; ako zadovol j imo sva pri­vatna dobra, doCi cemo i do ostvarenja opsteg dobra;

• ostvarenje privatnih dobara uvek je najbol je kada su pojedinci prepu­steni iskljucivo trzistu; trziste ce uvek biti najbolj i sudija koji ce odredi­ti efikasnu a lokaciju; svako mesanje drzave je pogubno;

42 Glava 2

• potrosnja pojedinaca od reduje se na osnovu objektivnih potreba, a ne na osnovu nj ihovih (subjektivnih) preferencija;

• cene proizvoda se ne odreduju na osnovu ponude i potraznje, vee na osnovu kol ic ine rada u lozenog u njihovu proizvodnju .

4. N eoklasicna politicka ekonomija

U metodo loskom smis lu , temelji savremene po l it icke ekonomije udareni su neoklas icnom sko lom po l iticke ekonomije. (Metodoloski temelj i o koj ima govorim u ovom i narednom odeljku raz l ikuju se od sadrzajn ih (tematskih) temel ja savremene po l iticke ekonomije o koj ima govorim u odeljcima 7 i 8.) Kljucna promena nastaje sa uvodenjem subjektivizma i margina l izma u pol i­ticku ekonomiju .

Za pocetak neoklasicne pol iticke ekonomije obicno se uz ima knjiga Alfre­da Marsa la Principles of Economics iz 1 890 . godine. Od pojave Marsa love knji­ge, teorija vrednosti osl anja se na intenzitet subjektivnog oseeanja koje utice na l icne preferencije pojed inaca, dok se odnos izmedu coveka i potrosnje de­finise na osnovu subjektivne procene korisnosti dobra , odnosno njegove ret­kosti (Vasi l jevie 2008, 7). Marsa lova knjiga je znacajna zato sto u ekonomsku ana l i zu uvod i koncept margina l izma kao metodo loskog oruda pomoeu koga se maze ustanoviti kada je nesto korisno, a kada stetno (Ca paroso & Levine 1992, 79; Vas i l jevie 2008, 17).5

N eoklasicna po l iticka ekonomija pociva na shvatanju ekonomije kao ekonomske racunice. Nace lno receno, po tom shvatanju ekonomija se bavi istraz ivanjem i razumevanjem ponasanja ! judi s ozbirom na nj ihove pokusa­je da zadovolje sopstvene ci ljeve u oko lnostima spol jn ih ogra nicenja. Glavno ogran icenje su retki resursi . Oko nas se na lazi mnogo manje resursa nego sto je dovol jno da zadovolj i zelje svih pojedinaca. Pojedinci pokusavaju da a loci­raju ( rasporede) resurse taka da maksimizuju korisnost. Po l iticka ekonomija je otuda nauka koja se bavi nacinima na koje mozemo maksima lno da ostva­rimo svoja zadovol jstva, praveei izbor u ogranicenim us lovima . l zbor je uvek ogran icen ne samo budzetom koji svaki pojed inac poseduje, vee i oskudnoseu resursa koji se traze.

5 l ako se Marsa l u pripisuje najvise zasl uga za koncept margina l izma, on se u politickoj ekonomij i pojavio u del ima pol itickih ekonomista koja su objavljena pre 1 8 go. godine. U njih spadaju Dzevonsova Theory of Political Economy iz 1871 godne, Mengerova Grundsiitze der Volkswirtschaftslehre iz 1 871 . godine i Va l rasova Elements d'economie politique pure, ou theorie de Ia richesse sociale i z 1 874. god ine (Vasi ljevic 2008, 7). lma mis ljenja po kojima se koncept margina l izma u ekonomiji javio jos ranije ( Petridis 2001, 788).

Pol iticka ekonomija - stanje discipline 43

N eoklasicna pol iticka ekonomija pociva na ovakvom margina l istickom shvatanju racunice koja se odnosi na maksimizovanje korisnosti u ogranice­nim us lovima, odnosno postizanju efikasne a lokacije. res ursa. lz ovakve pre­mise proizas lo je shvatanje da neoklasicna pol iticka ekonomija treba da ispi­tuje u kojim uslovima logika ogranicenog izbora ne uspeva efikasno da a locira resurse (tj . ne postigne Pareto optimum). Trziste je samo jedna oblast gde je moguce maksimizovati b lagostanje; oblast pol itike je druga. Prema tome, po­l iticka ekonomija bavi se ekonomskim i pol itickim ustanovama koje ogranica­vaju maksimizaciju korinosti ( Caparoso & Levine 1 992, 86 ) . Odavde se razvio jedan odreden skup p itanja koj im su pol iticki ekonomisti poce l i da se bave, a koji i danas predstavlja predmet nj ihovog interesovanja : svojinska prava, ek­sterna l ije, obezbedivanje javnih dobara, monopol i i o l igopol i ( Ibid. 78-86 ) . Taj skup pitanja posledica je ubedenja ekonomista da svaka privreda mora da se procenjuje s ozbirom na sposobnost da u raspode l i postigne Pareto optimum. Ako trz iste n ije sposobno da postigne efikasnu alokaciju, neoklasicna ekono­mija pred laze da a lokaciju obavi drzava . U loga drzave je, dakle, opravdana u svim onim oblastima u koj ima trziste samo ne moze da postigne a lokativnu efikasnost. Pol iticka ekonomija je, po neoklasicnoj teoriji, sinonim za drzavnu intervenciju sa c i l jem ispravljanja trzisnih felera (market failures) (Ibid. 9 8).

s . Ekonomska racun ica kao temelj svih drustvenih odnosa

Pocetkom 20. veka, sve vise se briSe raz l ika izmedu ekonomije i po l iticke ekonomije i sve vise biva jasno kako su predmet interesovanja ,pol itickih eko­nomista" cisto ekonomska pitanja . Termin ,pol iticka ekonomijaH privremeno nestaje iz upotrebe da bi se ponovo vratio tek pos le Drugog svetskog rata.

Pocetak pol iticke ekonomije (koju iz lazem u odeljcima 7 i 8) nastaje onda kada razumevanje ekonomije kao ekonomske racunice prevazi laz i samu eko­nomiju . To je uCinjeno sa Lajonelom Robinsom koji je u svom delu An Essay on the Nature and Significance of Economic Science iz 1 932. godine napisao da je ,ekonomija nauka koja istrazuje lj udsko ponasanje kao odnos izmedu c i lj eva i oskudnih res ursa koj i imaju a lternativnu upotrebu" (Robbins 1 945, 1 6 ) .

Postoj i nekol iko znacajnih impl ikacija ove definicije kako za razvoj savre­mene ekonomske nauke, taka i pol iticke ekonomije. lz Robinsove definicije proizi laz i kako se ekonomija bavi jednim posebnim obl ikom drustvenog pona­sanja koje je usmereno na uvecanje b lagostanja i efikasnosti u zadovoljavanju l icn ih i drustvenih potreba. Ta definicija ekonom ije obuhvata sve oblike d rus­

tvenog ponasanja, a ne samo ekonomsko (Caporaso & Levine 1 992, 23). Kada je Robinsova definicija prihvacena, ekonomija je pocela da pre laz i u

d ruge ob lasti drustvenog zivota, pa time i u druge naucne oblasti, sto je neke

44 Glava 2

pol it icke ekonomiste navelo da takvu tendenciju proglase ,ekonomskim im­perija l i zmomu (Tu l lock 1 972) . Bi lo kako bi lo, ekonomiju od Robinsa naovamo odl ikuje jedan poseban nacin razmisl janja koj im se iz laz i na kraj sa cinjenicom oskudnost i res ursa bez obzira na to kakav je karakter t ih res ursa . Drugim reci­ma, ekonomija je nauka koja nam maze reci nesto 0 tome sta je raciona lno po­nasanje kada jedna privreda ze l i da pro izvede optima lnu kol ic inu dobara. Al i mnoge d ruge s ituacije zahtevaju ekonomsku raciona lnost pri l ikom upotrebe oskudn ih res ursa koji imaju a lternativnu upotrebu. Recimo, lekar koj i je do sao na bojno polje nakon zavrsetka b itke vrlo brzo se, kao i b i lo koj i privrednik koj i razmisl ja o tome kako da efikasno uposl i sve faktore pro izvodnje, suocava sa problemom a lternativne upotrebe oskudnih resursa (Sowel l 2007, 6). Razmi­s ljanje l eka ra u tom pogl edu n ije n ista drugacije od razmis l janja preduzetn ika i i i bankara . Ova je vazan uvid, jer ce jedino iz takvog shvatanja ekonomije biti moguce i zvesti shvatanje po kame po l it icka ekonomija predstavlja primenu ekonomske logike na funkcion isanje pol it ickih ustanova.

l ako ima m is ljenja da se ovakav ekonomski pristup neekonomskim tema­ma maze primetiti vee kod Hjuma i Smita (Tul lock 1972, [7-8]), ekonomija je tek od Robinsa pocela da se shvata kao nauka koja istrazuje okolnosti pod kojima pojedinac donosi od luke pri l ikom izbora bracnog partnera, prijatelja, fakulteta koji ce up isati, poslovne karijere, i i i kupovine automobi la, sapuna i sampona itd. To shvatanje je s ire od shvatanja da se ekonomija bavi iskljuc ivo ana l izom berze, inflacije i i i proizvodnje i potrosnje materija ln ih dobara koj ima se zadovoljavaju materija lne potrebe. Otuda se maze govoriti o ekonomij i l jubavi, ekonomij i vre­mena, ekonomij i z locina i kazne, kao i ekonomij i materija ln ih dobara; sto je glav­no, to n isu neke posebne ,ekonomijeu. Svaka od tih ,ekonomijau utemeljena je u istom opstem skupu ana l it ickih oruda (Johnson 1 991 , 1 7).

6. N ova l evica i po l iticka ekonomija

Kako sam spomenuo ran ije, savremena pol it icka ekonomija pocinje da se razvija pos le Drugog svetskog rata . U istom periodu, medutim, para le lno po­cinju da se razvijaju najmanje dve koncepcije pol it icke ekonomije. Prva, koja se os lanja na ekonomsku logiku ( o kojoj cu vise govoriti u odeljc ima 7 i 8), i druga, koja se razvija sa pol it ickim usponom nove levice u Evropi sred inom 1960-ih i 1 970-ih godina i neomarksistickom i kriti ckom teorijom u akadem­skim krugovima, a koja se nadovezuje na sociolosku osnovu klas icne pol it icke ekonomije, pogotovo na njenu marks isticku verz iju . l ako se u intelektua lnoj trad icij i nove l evice pojmovi pol it icka ekonomija i ekonomija odvajaju, ovaj na­ucn i pravac na obnovu pol it icke ekonomije gleda kao na novi pokusaj krit ike m ejnstrim ekonomije koja pociva na ekonomskoj rac ionalnosti.

Politicka ekonomija - stanje discipl ine 45

u Introduction to Political Economy, jednoj od najpoznatij ih knj iga ove teorijske orijentacije, autori tvrde kako ze le da upoznaju citaoce sa on ime sto oni naz ivaju ,po l it ickom ekonomijom" koja je po nj ihovom shvatanju ,raz l i c i­ta od glavn ih tokova ekonomije koja domin ira kapita l istickim drustvom" (Sac­krey, Schneider & Knoed ler 2005, vii , 1 ) . Autori dominantan koncept ekono­mije definisu kao nauku koja pociva na model ima koji su: (1 ) ,usko shvacen i"; (2) ,kvantitativni i izrazeni kroz slozene matematicke termine"; i (3) ,zasno­vani na restriktivnim pretpostavkama o tome kako se l judi ponasaju i kako ce se uvek ponasati" (Ibid. 1 ) . Za raz l iku od toga, nj ihova shvatanje ,po l it icke ekonomije vise se bavi odnosom privrednog sistema i njegovih ustanova sa ostatkam d rustva i drustvenim razvojem" ( Ibid. 4). S l icno shvatanje pol it icke ekonomije na laz imo i u The ABC's of Political Economy: A Modern Approach, u kojoj Robin Hanel pise kako se ,pol iticki ekonomisti, za raz l iku od klasicn ih ekonomista, uvek trude da proucavaju ekonomiju unutar si reg projekta razu­mevanja funkcionisanja drustva" (Hahne! 2003, 1 )

Kako vidimo, pored kritike ekonomske raciona lnosti kao ekonomskog metoda, ovaj pravac pol iticke ekonomije vise je usmeren na kritiku postoje­ceg kapita l istickog s istema sa ci l jem da izmen i kako pristup, tako i sad rzaj ekonomske nauke. To je imalo uticaja i na un iverzitetske kurseve ,na koj ima studenti koj i su tokom 1 970-ih god ina pohacla l i kurs iz pol it icke ekonomije n isu mogl i da cuju n ista o nevidlj ivoj ruc i trzista, ekonomij i blagostanja i kompara­tivnoj prednosti, vee [samo] 0 monopolskom kapita l izmu, d istribucij i dohotka i mu lt inacina ln im kompanijama" (Atkinson 1 996, 703). Na takvim kursevima obicno se, pored klasicara pol it icke ekonomije koje sam pomenuo u odel jku 3 , pominju teoreticari kao sto su Veblen, Kejnz i Ga lbrajt. Takvo shvatanje po l it ic­ke ekonomije, koje se takocle razvija pos le Drugog svetskog rata, da leko je od nepopularnog i i i prevaz iclenog. Naprotiv, ono je i da lje prisutno u nastavnim programima mnogih unverz iteta s irom sveta . l pak, to n ije shvatanje savreme­ne po l iticke ekonomije kakvo ja ze l im da iznesem ovde .

7· Razvoj po l it icke ekonomije pos l e Drugog svetskog rata

Savremena pol it icka ekonomija koju zel im da predstavim u ovom radu os lanja se d irektno na neoklas icnu pol it icku ekonomiju i zapocinje svoj razvoj ubrzo posle Drugog svetskog rata . Moze se reci da je klas icna pol iticka ekono­mija ,sahranjenatt kada je Kejnz 1 936 . godine objavio General Theory, te da se za prvo de lo iz savremene pol iticke ekonomije uzima tekst Dankana B leka iz 1 948 . godine . u periodu izmeclu 1 948 . i 1 971 . godine pojavi lo se nekol iko vaz­n ih de la koja, os im perioda objavlj ivanja, povezuje jedan jed instven teorijski pristup, tj . metodo logija o kojoj sam govorio u odeljku s: sva su utemeljena u

Glava 2

ekonomskoj ana l iz i po l it ickih usta nova i procesa, odnosno u mikroekonom­skoj teorijskoj parad igmi po kojoj se glasaci shvataju kao potrosaci, a pol iticari kao preduzetn ici (Tu l lock 1 987, [ 1 6 ] ) . Ta teorijska parad igma je dan as poznata pod imenom teorija raciona lnog izbora (rational choice theory). U ovom ode lj­ku kratko cu predstaviti neka od najvaznij ih utemeljujuc ih de la savremene po­l it icke ekonomije.

Smatra se da je prvi rad iz savremene pol it icke ekonomije objavio Dan­kan B lek, 1 948 .· god ine, pod nazivom ,On the Rationa le of G roup Decision­Making" (Tu l lock 1 99 1 ) . U tom tekstu on dokazuje da je, pod odreden im okol­nost ima, moguce doci do najmanje jednog stanja u kome postoji jasna vecina za po l it icko od l ucivanje. Te okolnosti pretpostavljaju jednovrsne preferencije (single-peaked preferences) koje su rasporedene oko jednod imeniz ionalnog pol it ickog pol ja . Rezu ltat toga je stanje ravnoteze koje odgovara trz isnoj rav­notezi . Kasn ije se pokazalo da je us lov jednovrsne preferencije vazniji nego sto se m is l i l o, te da, kad god taj us l ov ne vazi, ne mora da se dade do glasacke ravnoteze. Umesto toga dolaz i do cik l icnog glasanja, odnosno paradoksa gla­sanja (Arrow 1 950 ).

Do ovih uvida u karakter demokratskog glasanja pre B leka su dosl i vee neki m atematicari koji su rad i l i u 1 8 . veku (Zan-Sari Borda i Markiz Kondorse), a l i je tezu popularisao Kenet Erou svojom knjigom Social Choice and Individual Values, c ije se prvo izdanje pojavi lo 1 951 . godine. Erou n ije otkrio n ista sto vee nije b i lo poznato, a l i forma l izovao uvid u teorij u i izneo zakl jucke o tome pod koj im us lov ima je paradoks glasanja moze da se razresi . Evo kako izgleda pa­radoks glasanja .

Zamis l imo tr i glasaca koji treba da odaberu jednog od tri kandidata za drzavne poz ic ije . Svaki kandidat izjasnjava se samo o jednom p itanju, recimo o tome za ko l iko treba pod ici poreze. (Situacija se dosta kom pl ikuje ukol iko kand idati moraju da se izjasne o vise od p itanja .) Svaki od glasaca mora da kaze na koj i nacin rangira sve tr i pozicije, a ne samo jednu . Pretpostavimo da glasac 1 najvise vrednuje (preferira, P) opciju kandidata a, od njega manje vrednuje kand idata b, a najmanje kand idata c. Glasa( 2 najvise vrednuje opciju b, potom a, a na pos lednjem mestu c. Konacno, glasac 3 takode na prvo me­sto stavlja kandidata a, a iza njega kandidate b i c. l ako su preferencije rangira­ne ord ina lno (sto znac i da se ne zna za kol iko je jedna preferencija pozeljn ija od druge), p retpostavimo da svaki kandidat koji zauzme prvo m esto dobija tri poena, drugi dva, a treci jedan . G lasanje maze da se predstavi ovako:

G l asa( 1 : aPbPc

Glasa( 2: bPaPc

G lasac 3: aPcPb

Pol iticka ekonomija - stanje discipl ine 47

u ovom s lucaju, l ake je odrediti sta je drustveni ( demokratski) izbor. To je kandidat a koji je skupio najvise glasova - osam. Drustveni izbor b i dak le bio: aPbPc. Medutim, pretpostavimo da je glasanje izgledalo ovako:

G lasa( 1: aPbPc

G lasa( 2: bPcPa

G lasa( 3: cPaPb

Sada je, umesto bPaPc, redosled preferencija glasaca 2 bPcPa, dok je kod glasaca 3, umesto aPcPb, redosled cPaPb. Sta ovde treba da bude drustvena od luka? Svaki od kandidata osvoj io je podjednak broj glasova, tj . n ijedan kan­d idat nema dovoljan broj glasova da bi , samo na osnovu glasanja, moglo da se kaze kako je drustvena od luka superiorna i demokratski nesporna, odnosno kako postoji jedinstvena funkcija drustvene korisnosti. To otuda sto se glasa­njem us ia u cikl icnost. Vecina preferira a u odnosu na b ( aPb) i b u odnosu na c (bPc). To bi po nace lu tranz itivnosti treba lo da znaci da vecina mora preferira a u odnosu na c (aPe). Medutim, veCina preferira c u odnosu na a (cPa)! Sa drustvenog stanovista, to je nekoherentno, jer je u suprotnosti sa nace lom tranzitivnosti . Na irne, a ko aPb, bPc, onda aPe, a ne cPa. Pobednika, kako vidi­mo, nema, pa je otuda drustvena od luka koja b i resi la ko ce od kandidata b iti izabran na izborima nemoguca . To je paradoks glasanja.

Kako je vee receno, Erou je samo formal izovao na laze do koji su pre nje­ga dos l i Borda, Kondorse i B lek (H indmoor 2006, 84 ) . Medutim, Eurovljev do­prinos sastoji se u odredenju nekol iko uslova pod koj ima je moguce izaci iz ci­k l icnosti u koje nas uvodi demokratsko glasanje. To su : nerezervisani domen; tranz itivnost; povezanost (potpunost); nezavisnost od ire levantnih alternati­va; suverenost gradana; i odsustvo d iktatora (Arrow 1 963, 22-33).

Erouvljevi zakl jucci su pri l icno sumorn i za demokratiju . l z nj ih proiz i laz i i i i da demokratija nema smis la i i i da nas ona u krajnjoj instanci uvodi u d iktaturu, jer da bismo izasl i iz c ik l icnog kretanja vecina i done l i od luku, neophodno je da se neko ko stoj i van demokratskog procesa umesa u proces i danese ,d ik­tatorskuu odluku (Arrow 1 963, 30 ). M edutim, neki kasnij i teoreticari javnog iz­bora (grane pol it icke ekonomije) pokaza l i su da demokratske ustanove retko (ako ikada) dopustaju da se dade do b lokada o koj ima govori Erou . Cesto se desava da je u demokratskim tel ima - odborima, zakonodavnim i i i izvrsn im te­l ima - nekom akteru dodeljeno ovlascenje kontro l isanja dnevnog reda. , Kon­tro loru moze da manipu l ise dnevn im redom taka sto ce promenit i redos led po kome se opcije razmatraju . Time on moze da eliminise is hod koji bi b lokirao demokratsku od luku. Ponekad intervencija pre glasanja n ije potrebna. Svako ko glasa (b i l i to b iraci i i i c lanovi neke skupstine) maze da, iz razl ic it ih raz loga, glasa strateski (tj. da ne glasa u sk ladu sa sopstvenim preferencijama), c ime

Glava 2

se znacajno smanjuje mogucnost nastanka paradoksa glasanja . Naposletku, pol it icari cesto u po l iticki prostor uvode nove teme o koj ima se moze glasati, c ime se uvecava broj tema za raspravu sto takode smanjuje mogucnost para­doksa g lasanja ( H indmoor 2006, 88-89). (Podsetimo se, paradoks glasanja naj lakse nastaje ako postoji samo jedno pitanje oko koga se glasa i ako je broj stranaka koje se nadmecu za glasove biraca ma l i. )

Naredn i korak u razvoju po l iticke ekonomije dosao je sa knjigom Ento­nija Daunsa An Economic Theory of Democracy (Downs 1 957). Radovi B leka i Eroua ana l iz ira l i su l ogiku donosenja od luka unutar odbora i k l ubova . Dauns je celu stvar preneo na vaninstituciona l no okruzenje, tj . na ponasanje biraca na izborima .

J ako je An Economic Theory napisao devet godina pos le B lekovog tek­sta, Dauns verovatno nije bio upoznat sa njegovim uvidima, n iti sa znacajem srednjeg g lasaca6 (Rowley 2008, 4). Osnovna tvrdnja Daunsove ekonomske teorije demokratije veoma je jednostavna. Dauns kaze: zamis l imo pol iticki kontinuum na kame se na laze sve pol it icke vrednosti u jednom drustvu. Na desnoj stran i na laze se desne pol iticke stranke, na levoj leve, a oko sredine su skoncentrisane stranke levog i desnog centra . Stranke j e moguce predstaviti graficki d uz a pcise na crtezu 1 . Kakva god da je d istribucija glasova (bez obzi­ra na to da l i ima vise glasaca koji podrzavaju desne i i i I eve stranke ), uvek ce postojati tzv. srednj i glasac (median voter), tj. glasac koj i se na laz i na sredin i pol it ickog n iza i ,po lovi" n iz na dva jednaka de la (u smis l u da se podjednak broj glasaca na laz i s njegove leve i desne strane). Ono sto Dauns hoce da kaze jeste da stra nke imaju tendenciju da se pribl izavaju srednjem glasacu.7 Ako, recimo, zamis l imo da se trenutno dve stranke na laze u tackama A' i B' ( crtez 1 ), one ce se, po Daunsu, kretati na desno, sve dok se obe ne budu na lazi le na tacki gde se na laz i srednji glasac. Daunsova teorema o srednjem glasacu ne podrazumeva samo da ce strank� konvergirati ka srednjem glasacu, vee i da ce usvojiti s l icne po l iticke p latforme (Downs 1 957, 1 1 6-1 1 7) .

6 Srednji glasac n ije bas precizan, vee prilagoden prevod izraza median voter. Radi se, zapravo, o statistickom izrazu medijana, koja se razl ikuje od statisticke sredine i i i modula. Ako zamisl ite niz b rojeva, medijana je onaj broj koji se na lazi na sredini, tj . koji ,polovi" niz na dva jednaka de la; (statisticka sredina je zbir svih brojeva podeljen s ukupnim brojem brojeva; dok je modu l vrednost koja se u nizu najvise pojavljuje). U svakom slucaju, rad i se o glasacu koji, duz pol itickog kontinu uma, ,polovi" niz svih mogucih politickih vrednosti na dva jednaka dela.

7 Da b i pokazao dominantan uticaj srednjeg glasaca na ishod izbora i ponasanje stra­naka, Dauns, u stvari, koristi teorijsku matricu Haralda Hotel inga (Hotel l ing 1 929; Downs 1957, 1 1 5) koji je primenjuje na ekonomsku konkurenciju . Hoteling se pita: ako zamisl ite ul icu u kojoj su kuce poredane jedna pored druge (nesto kao sokaci u vojvodanskim sel ima), gde je najraci­ona ln ije za prodavca da otvori prodavnicu? Prema ekonomskoj logici, to ce biti upravo sredina u l ice, jer je prodavac tad a podjednako udaljen od oba kraja sokaka, to jest od svih kuca koje mu se na laze sa leve i desne strane.

Broj glasaca koji glasaju za leve i

desne stranke

Leva

Pol iticka ekonomija - stanje discipl ine

Srednji glasac Stranka A' Stranka B'

Crtez 1: Dvopartijski pol iticki sistem sa standardnom distribucijom glasova

49

Des no

Dauns ponavlja B lekovu tezu po kojoj su pol iticka trzista u sustini stabi l ­na i uvek odrazavaju dominantan uticaj srednjeg glasaca. Daunsova teorema moze da vaz i samo u situacijama u koj ima su zadovoljene neke pretpostavke medu kojima su najvaznije te da u stranackom sistemu postoje samo dve par­tije, da je pol iticki prostor jednodimenziona lan (tj . da postoji samo jed no po l i­t icko pitanje oko koga se stranke nadmecu), da su stranke iskljucivo zaintere­sovane za maksimizaciju koristi (to jest da nude pol iticke programe da bi b i le izabrane, a ne da ze le da budu izabrane da bi sprovod i le pol iticke programe), da na po l itickom trz istu postoji savrsena informisanost i da su preferencije glasaca fiksirane (H indmoor 2006, 27). Osim mazda u SAD i Vel ikoj Britan iji, ta­kve pretpostavke se cine preoptimisticn im, te Daunsova teorija, kao i bi lo koja ekonomska teorija koja je utemeljena na konceptu ekvi l ibrijuma, vise s l uz i kao idea Ina referentna tacka za razumevanje pol itickih procesa i objasnjenje zbog cega ravnoteza nije moguca (Ibid. , 32).

S ledeca vazna knjiga koja se takode bavi primenom ekonomske raciona l ­nosti na pol iticke procese jeste Rikerova The Theory of Political Coallitions (Ri­ker 1 962). I Rikerova teza je veoma jednostavna. On istrazuje us love nastan­ka po l itickih koa l icija nakon izbora i tvrd i kako ce se pol iticari uvek trud iti da oforme onol iko vel iku v ladajucu koa l icij u kol iko je potrebno da bi se osigura l a neophodna vecina u parlamentu. Riker to naziva minimalnom pobedn ickom koa l icijom (minimum winning coallition), u smislu da bi iz lazak jedne stranke iz koa l icije doveo do njenog raspada (R iker 1 962, 32). Razume se, praksa je mno­go puta do sada potvrd i la da se prave koa l icije koje su vece od minima ln ih, kao i to da su moguce manjinske vlade (H indmoor 2006, 56-57). Stavise, koa­l ic ije koje su vece od minima ln ih cesto je moguce pravdati upravo raciona ln im rezonom, za koji je Riker smatrao da nuzno vod i do minima lne pobednicke

so Glava 2

koa l icije . Recimo, po l iticka razboritost vas moze navesti da pravite koa l icije vece od min ima ln ih kako biste spreci l i da se koa l ic ija raspadne ukol iko se jed­na stran ka povuce iz nje (Strom & Nyblade 2007).

B lekove, Erouvljeve i Daunsove ideje inspirisa le su raz l icite skole pol iticke ekonomije. Ponasanje b iraca najvise je b i lo istrazivano u tzv. rocesterskoj sko­li po l it icke ekonomije cij i je zacetn ik upravo Riker, a koja je kom binova la pozi­tivnu i normativnu pol iticku nauku, sa vel ikim uticajem primene matematickih modela na istrazivanje izbora, stranackih strategija , man ipua l isanja dnevnim redom, grupn ih interesa, stvaranja koa l ic ija, ponasanja zakonodavnih tela i birokratskog ponasanja (Rowley 2008, 7).

N eke od ideja koje su do sada pomenute u ovom odeljku postaju okosni­ca tzv. C ikaske sko le u pol itickoj ekonomij i koja zapocnje Stiglerovim tekstom ,The Theory of Economic Regulation" (Stiegler 1 971 ). Pripadnici c ikaske skole najvise su se bavi l i poredenjima izmedu ravnoteze na privatnom i pol itickom trzistu, i sp itujuci pod koj im us lovima je moguce ,ciscenje trz istau . Zakljucci su uvek is l i ka tome da su pol iticki de latnic i preuz imatelj i cena (price-takers); da n iko nema dominantnu i diskrecionu moe na po l it ickom trzistu; da cene odsl ikavaju sve re levantne informacije; da su trzisni ishod i u skl adu sa optimi­zacijom preferencija pol itickih delatnika, i tako da lje (Crowley 2008, 8).

U prvoj decenij i razvoja savremene po l iticke ekonomije, istrazivanja su se uglavnom bavi la primenom ekonomske l ogike na parlamentarnu demokra­tiju britanskog tipa i i i americku demokratiju . Pol it icka ekonomija se po prvi put premesta na bezkontekstua ln i n ivo kada su 1 962. godine Bjukenen i Ta lok objavil i The Caulculus of Consent (Buchanan & Tul lock 1 9 62). Njih dvojica su pripada l i tzv. v irdzin ijskoj sko l i po l iticke ekonomije koja je posta l a poznata po kritici po l it ickih trzista i po l itickih fe l era (Rowley 2008, 9-1 0 ) .

G l avni ci l j ova dva autora jeste da pokazu da pojedinci, na ustavnoj rav­ni (kada u laze u pol iticku zajednicu da bi obezbed i l i javna dobra ), preferiraju pravi l a koja umanjuju zbir ocekivan ih troskova kolektivnog od l ucivanja (Bu­chanan & Tul l ock 1 962, 43-46). Medutim, ci l j koji se na laz i u pozadini njiho­ve stud ije jeste da pokazu na koj i nacin t ipovi gl asanja (pogotovo vecinsko glasanje) mogu da se shvate kao Pareto poboljsanja po l itickog odlucivanja (Johnson 1 99 1 , 1 61) . Pre njih, tim problemom se bavio i Knut Viksel, svedski pol it icki ekonomista, poznat po svoj im rad ovima iz ob lasti novca, marginalne produktivnost i i kap ita la . U svom delu ,A New Princip l e of Just Taxationu iz 1 896 . godine, Viksel je uvideo da vecinsko glasanje moze dovesti do situacije koja veCin i omogucuje da kroz oporezivanje primeni po l itiku ci ju cenu placa manj ina . Otuda je naj logicn ije da se za odl ucivanje o porezima p ropise jedno­glasje. Al i i takav nacin od lucivanja ima svoje mane: jednoglasno odlucivanje skupo je, jer svakom pojedincu daje mogucnost strateskog glasanja, sto moze da rezulti ra u neobezbedivanju javnih dobara (Ibid. ).

Pol iticka ekonomija - stanje discipl ine 51

Ovo primecuju Bjukenen i Ta lok koj i ispituju koje su posledice jednogla­snog od l ucivanja, utvrdujuCi dve vrste troskova koji nastaju pri l ikom donose­nja ustava. Prvi t ip su troskovi pregovaranja (bargaining costs). Takvi troskovi pokazuju da jednoglasno od lucivanje oduzima puno vremena. Pogledajmo crtez 2 : kriva BC pokazuje da troskovi pregovaranja rastu kako raste broj on ih koji treba da se dogovore oko toga kakva ce b it i od l uka . Osim toga, zahtev da svi m oraju da ucestvuju u od lucivanju moze da rezu ltira strateskim ponasa­njem pojedinaca i l azn im predstavljanjem preferencija kako bi se izvukla l i cna korist. Recimo, ako se s lazete sa veCinskom preferencijom, to i da lje ne mora da znaci da vam nece pasti na pamet da kazete da se ne s lazete i tako sebi dignete cenu .

Drugi t ip troskova su ekstern i troskovi, tj. troskovi koji proiz i laze iz po­stupaka drugih . Pretpostavima da ad luku a parezima danese 1% birackag te la , dak preasta l ih 99% treba sama da se s lazi . Aka spadate u anih 99% koji sam a treba da prihvate od luku ( a u njenam danasenju n iste ucestvaval i), vel i ke s u sanse da od l uka nece b it i u skladu s vasim preferencijama. Kaka s e pracenat onih koji treba da odobre od luku povecava, eksterni traskavi se za vas sma­njuju . Recima, ako se zahteva da 100% gradana danese od luku, vise ne morate da brinete za eksterne troskove (tj. nesta sta vam stvara stetu i i i umanjuje karisnost), jer cete, uka l ika vam se pred lag ne svidi , moCi da u lozite veto i od luka nece biti danesena. �aka pakazuje kriva VE, ekstern i traskavi se u ta­kvam s lucaju prib l izavaju nu l i .

·::;: 0

� >(/)

_g ·c: ro > :52 Q)

>U 0

A

Procenat neophodan da bi se donela odluka

Crtez 2: Troskovi donosenja odluke, ekstern i troskovi i ukupni troskovi. (Adaptirano prema Buchanan & Tul lock 1962, str. 65, 70, 71 .)

Ove dve vrste troskova cesto su pavezane. Ako pojed inac ocekuje visoke eksterne troskove, on moze zahtevati jednoglasno od lucivanje; u ko l iko pak

52 Glava 2

smatra da ga ocekuju n iski eksterni troskovi, moze pristati i na vecinsko od­lucivanje (Buchanan & Tul lock 1 962, 65-6 ) . Bi lo kako b i lo, zb ir ave dve vrste troskova Bju kenen i Ta lok nazivaju drustvenim troskovima meduzavisnosti (social interdependence costs) i zakl jucuju da ce pojed inci uvek pokusati da min imizuju takve troskove (Ibid. 46 ) . (Kriva AA pokazuje zb ir jed nih i drugih troskova, sa zakl juckom da moze da se pronade optima Ina veCina koja u ovom s l ucaju moze da bude 70%.)

Bju kenen i Ta lok takode su doprine l i razvoju pol iticke ekonomije svoj im konceptom trgovanja glasovima (logrolling) . U glavi 9 The Calculus of Consent ani pokazuju da pojedinci cesto mogu da glasaju protiv svoj ih preferencija (recimo, podrzavajuCi neki predlog sa koj im se u pocetku nisu s laga l i), ukol iko je preferencija protiv tog pred loga s labija, ukol iko zauzvrat neko drugi podrzi nj ihov p red log prema kome je preferencija jaka .

Po osta l im pitanj ima, virdzinijanci, koje predvode Bjukenen i Ta lok, ne­maju tako ruzicastu s l iku trz ista kao pripadnici c ikaske sko le po l iticke ekono­mije. Po nj ima, n isu svi akteri na trzistu preuzimatelj i cena. Virdzinijska skola po l it icke ekonomije pociva na s ledecim pretpostavkama : postoje trz isni ak­teri koji imaju d iskrecione m oci; akteri i donosioci od luka cesto nisu savrseno informisani i ne mogu da oforme raciona lna ocekivanja u bud ucnosti, itd . Pri­padn ici virdz in ijske skole nisu se previse bavi l i izborn im ponasanjem, glasac­kom m otivacijom i paradoksom glasanja. Umesto toga, an i su se usredsredi l i na ponasanje zakonodavnih tela, birokratije, izvrsne vlasti, interesnih grupa i sudstva . Te ana l i ze su retko kada pokaziva le delatnike na po l itickom trzistu u lepom svet lu ( Rowley 2008, 1 0 ) .

U n utar virdz in ijske sko le pol iticke ekonomije nastao je Citav niz studija o efektima drzavne intervencije u privredi (Rowley 2008, 1 0 ) . N ajveCi broj tih studija predstavlja reakciju na tendenciju koja se mogla zapaziti u periodu 1 945-1 9 57. godine kada je poceo da se javlja vel iki broj ekonomista koj i su napada l i min ima lnu drzavu, zagovarajuCi drzavnu intervencij u , sa argumen­tom da trz iste stvara trzisne fe lere koji mogu da se otk lone samo drzavnom intervencijom .

Virdz in ijanc i su smis l i l i term in trazenje renti (rent-seeking), jedan od sredisnj ih koncepata koj im se ukazuje na drzavne fe l ere . K lj ucni temelj ovoj ob lasti istaz ivanja udaren je Ta lokovim tekstom ,The Welfare of Costs of Ta­riffs, M onopo l ies and Theft" iz 1 967. godine u kome Ta lok pokazuje ko l iki je trosak trazenja renti .8 Pogledajmo crtez 3 na kame horizonta l na l in ija pred­stavlja kol ici nu proizvoda koj i se pro izvodi, a vertika lna l in ija cenu i troskove. U savrseno konkurentnoj privredi bice proizvedena ko l ic ina Q po ceni P (pri

8 Sam termin rent-seeking nije smis l io Ta lok, vee En Krugman u jednom svom kasnijem tekstu (Krugman 1 974). Tek nakon tog teksta i privlacnog naziva, oblast trazenja renti postala je popularna medu pol itickim ekonomistima (H indmoor 2006, 161) .

Pol iticka ekonomija - stanje d iscipl ine 53

cem u je P za preduzeee koje pos luje u konkurentnoj privredi uvek jednako margina l nom trosku). Po takvoj ceni, potrosaci p laeaju manje nego sto su ina­ce vo ljni da p late odakle se stvara potrosacki v isak (trougao APD na crtezu 3) .

Pretpostavimo da preduzeee dobije monopolski status. Da bi maksimizovao profit, monopol ista mora da smanji ponudenu kol icinu na Q1 i poveea cenu na P . Sada se prodaje manje proizvoda po vecoj cen i . Odatle su proistekle dve 1 pos ledice: prvo, potrosacki visak se smanjuje mereno trouglom BCD; d rugo, vrsi se transfer prihoda od potrosaca ka monopol isti (pravougaonik P1BCP).

Cena/trosak

p

0

I I

_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ J _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ : c o : I I I

Q Crtez 3: Trosak efikasnosti monopola

Autput

Pre Ta loka gubitak koji stvaraju monopol i merio se tzv. Harbergerovim trouglom (Harberger 1 954). Nakon Ta lokovog teksta smatra se da je ukupan gubitak Harbergerov trougao p l us Ta l okov pravougaonik. Ta lokov je zakl ju­cak takode da v lada ne stvara monopole sama od sebe, vee da je uvek pod udarom raz l icitih lob ija i grupa za pritisak koje pritiskaju v ladu da stvori mo­nopole . Nakon Ta lokovog pravougaon ika moguce je izracunati ko l iko je neko preduzece spremno da u lozi da bi steklo monopolske privilegije - otpri l i ke onol iko kol iko iznosi Ta lokov pravougaonik. Drugim recima, da bi od drzave dobio monopol, potencija ln i monopol ista ee bit i spreman da u lozi vrednost ob lasti P1BCP. Ta lok izvodi jos jedan zakljucak: on kaze da su resursi koji su u l o­zeni u lobiranje za sticanje monopolskih privil egija sa drustvenog stanovista protraeeni : ,oni nisu potroseni na povecanje bogatstva, vee na pokusaj da se izvrs i i i i spreci transfer bogatstva" (Tu l l ock 1 967, 227) .

Znacaj konce pta tra zenja renti za savremenu pol iticku ekonomiju i po­

l it icku nauku bio je da lekosezan iz najmanje dva raz loga. Prvo, cinjen ica da trazenje renti predstavlja karakteristiku svakog pol itickog sistema inspirisa­lo je mnoga empirijska istrazivanja sirom sveta (H indmoor 2006, 1 61 ) . Drugo,

54 Glava 2

trazenje renti potvrd i lo je jos jed nom neke od pretpostavki na kojima pocivaju teorija raciona l nog izbora, metodoloski individua l izam i savremena pol iticka ekonomija - da se pojedinci, pogotovo po l iticari, uvek rukovode l icnim inte­resom kada se kand iduju za javnu s luzbu i da izjave pol iticara t ipa ,Meni bav­ljenje po l it ikom samo nanosi stetu; mnogo mi je bi lo bol je dok sam se bavio privatnim bizn isom", treba uzeti sa rezervom.

Pos lednje de lo koje spada u utemeljivacke radove savremene pol iticke ekonomije jeste knjiga Mankura O lsona The Logic of Collective Action koja se bavi prob lemom kolektivnog de lanja. Ta knj iga je iz osnova promeni la nacin na koji po l it ikolozi i socio lozi koji prihvataju metodoloski ind ividua l izam gleda­ju na d rustveno ponasanje. Osnovna ideja koju iznosi O lson jeste da ce svako kolektivno de lanje biti optereceno prob lemom hvatanja krivina (free riding), us led cega je d rustvene grupe (tj . nj ihove c lanove), cak i kada su organizova­ne, veoma tesko motivisati na de lanje.

O lson tvrd i kako se cesto mis l i da je za ko lektivno de lanje dovoljno samo da postoji skup l jud i koji imaju zajednicki interes. Medutim, izmedu postojanja interesa i de l anja koje rea l izuje taj interes ne mora nuzno da postoji uzrocnost. To se najbol je vid i na primeru obezbedivanja javnih dobara . To su po Olsonu dobra koja su svima od koristi, to jest iz cije upotrebe n ikoga n ije moguce is­kljuciti (O lson 1 965 , 1 2).9 BuduCi da u obezbedivanju takvih dobara svaki poje­d inac m oze da mis l i kako je njegov udeo beznacajan, on moze da odl uci da ne ucestvuje u nj ihovom obezbedivanju. ,Svako ze l i da neko drugi p lati trosak da bi se dobra obezbedi la , a onda ze l i da uziva u njihovoj upotreb i bez obzira na to da l i je podneo trosak i i i ne" ( Ibid. , 21). To se naziva fenomen hvatanja kri­vina . (Tip ican primer hvatanja krivina je svercovanje u gradskom prevozu: da biste se uspesno svercova l i, potrebno je da svi osta l i p lacaju kartu.) U glavi I l l , Olson razmatra nemogucnosti kolektivnog de lanja na primeru vel ikih radnic­kih s ind ikata : iako je u interesu vecine radnika da ucestvuju u radu sindikata, s ind ikati su cesto s labi i nesposobni da motivisu c lanstvo na akt ivnije ucesce u ci l ju ostvarenja interesa od koj ih b i koristi ima l i svi radn ici (Ibid. 66-97).

O lson se cesto dozivljava kao autor koj i je tvrd io kako zbog fenomena hvatanja krivina n ije moguce organizovati grupnu de latnost. To nije tacno. l ako je tvrd io da d rustvene grupe imaju problem u de lanju, O l son takode na­vod i na koji nacin je moguce prevazici hvatanje krivina ( H indmoor 2006, 1 02). Recimo, grupe koje nude nagrade u zamenu za aktivnost i i i one koje su dovolj­no ma le da ponasanje svakog pojedinca moze lako da se nadzire i kontrol ise mogu lakse da motivisu svoje c lanove da se ponasaju u skl adu sa ci ljevima organ izacije (Olson 1 965, 53-65) .

9 Javna dobra po Olsonu imaju samo karakteristiku neiskljucivosti (Olson 1965, 1 4-1 5). Cini se da Olson ne uzima u obzir drugu njihovu karakteristiku - nerivalnost.

Pol iticka ekonomija - stanje discipl ine 55

8. Savremene tendencije i ob lasti istrazivanja

Od kada su 1 984. godine Marc i O lsen objavi l i tekst o novom instituciona­l i zmu, u drustven im naukama do laz i do obnavl janja interesa za funkcion isanje ustanova (March & Olsen 1984; 1 989) . Ponovo otkrice ustanova, u smis l u nji­hovog endogenog karaktera i uticaja koje one vrse na ponasanje pojed inaca, izvrs i lo je u drustvenim naukama pravu malu revoluciju : od kraja 1 980-ih godi­na istrazivanje ustanova postaje centra lna tema u drustvenim naukama (Ha l l & Taylor 1 996; Goodin 1 9 96; Peters 2005; Rhodes, Binder & Rockman 2006; Peters & Piere 2007; Pierre, Peters & Stoker 2008).

Kako je pomenuto, interes za ustanove n ije nov. On je postojao i pre, a l i se sad a insistira na endogenom karakteru ustanova. Drugim recima, dok je tzv. stari instituciona l izam (recimo, onaj kakvog je zagovarao Aristotel ) ustanove video kao skup ogranicenja koje pojedince usmerava ka boljem zivotu i v is im c i ljevima ( Peters 2005, 3) i i i kao odraze drustvenog zivota, to jest obrasce de lanja koj i se mogu menjati samo sa promenama u drustvenim strukturama ( Ibid. 8), novi instituciona l izam smatra da ustanove imaju sopstvenu dinam iku koja ne mora da bude odraz promena u drustvenoj strukturi. Po starom in­stuc iona l i zmu, formiranje preferencija uvek je bi lo egzogen proces (pojedinc i unose preferencije u ustanove iz spol jnog sveta); novi instituciona l izam, na­suprot tome, smatra da je formiranje preferencija endogene, tj. da ustanove ob l ikuju preferencije ( Ibid. 26 ).

N ovi instituciona l izam u drustvenim naukama pominjem da bih podvu­kao znacaj istraz ivanja ustanova za sve oblasti drustvenih nauka od sred ine 1 980-ih god ina . Otuda i najnovija istraz ivanja iz oblasti pol iticke ekonomije ( od pocetka 1 980-ih do dan as) treba razumeti kao istraz ivanja o funkcion isanju po­l it ickih ustanova, to jest kao pol itlcku ekonomiju ustanova.10 Razvoj po l it icke ekonomije posle Drugog svetskog rata, ukratko predstavljen u prethodnom odeljku, pokazuje da su prvi radovi iz oblasti savremene pol iticke ekonomije precutno pretpostavlja l i znacaj ustan�va. Pol iticki ekonomisti su brzo uhvati l i prikl jucak s novim inst ituciona l izmom i iskrista l isa l i instituciona l izam rac iona l ­nog izbora (Weingast 1 996; 2002; Calvert 1 995; Sheps le 2006) kao jedan od pravaca novog instituc iona l izma (Peters 2005, 47-70; Rhodes, B inder & Rock­man 2006 ) . Kada dan as po l iticki ekonomisti istrazuju pol iticko ponasanje, on i ga u ve l ikoj meri v ide kao posled icu uticaja pol itickih i ekonomskih ustanova koje pojed incinia pomazu da razrese i prevaz idu probleme razmene, kolek­tivnog izbora i kolektivnog de lanja (Ait 2002, 149). l nstituciona ln i pristu p u pol itickoj ekonomij i izveden je iz cinjen ice da tek ma l l deo ekonomskih ishoda

1 0 Cambridge University Press pokrenuo je pocetkom 1 990-ih godina ediciju nazvanu ,Pol itica l Economy of Institutions and Decisions" u kojoj je objavljeno preko 30 studija od kojih su neke citirane u ovom tekstu .

Glava 2

zavisi samo od prirodnih faktora proizvodnje, tj. da ekonomsk�ostignuca uvel iko zav.ise od instituciona ln ih mehanizama koje drustvo izabere da bi mo­tivisa lo i koorid in isa lo drustvene aktere koj i ucestvuju u ekonomskom zivotu . ,Po tom shvatanju, pol iticka ekonomija istrazuje efekte raz l i citih mehaniza­ma, i s istema mehanizama, koje drustvo koristi da bi upravlj a lo privredom" (Phe lps 1 985 , 27).

Unutar ob lasti po l iticke ekonomije ustanova moguce je izvrsiti podelu na teoreticare koji ustanove vide kao pravi la , procedure i mehan izme izbora koj i su posledica postignute ravnoteze medu pojedincima ( u tom s lucaju, ustano-ve nastaju kao pos ledica neke drustvene igre), i one koj i ustanove vide kao preegzistirajuca pravi la, procedure i mehanizme izbora (1.b.i!L. 2002, 1 50 ). Po- M stoje takode teoreticari kod koj ih tu granicu n ije moguce jasno povuCi . Otuda se po l it icka e konomija ustanova maze podel iti na tri de la :

(a) istrazivanja o endogenom karakteru pol itickih ustanova (pitanje na­stanka i evolucije ustanova, odnosno njihove promene u zavisnosti od podstica­ja, izbora i strategija pojedinaca);

(b) istrazivanja o egzogenom karakteru pol itickih ustanova (pitanje o tome kako ustanove uticu na ponasanje aktera i ekonomske ishode, pogotovo na vlad inu ekonomsku politiku);

(c) istrazivanja koja kombinuju ova dva pristupa (Shepsle 1 986; Weingast 1 996, 1 67; 2002, 661; Alt & Alesina 1996, 645-646).

a) Endogenost ustanova

Endogenost po l itickih ustanova ima poseban znacaj za savremenu po­l iticku ekonomiju, jer je na a na l iz i endogenosti ustanova moguce jasnije raz­gran iciti po l it icku ekonomiju od ekonomije, sto ce mi pomoci da prevazidem jednoznacje ova dva termina koje je dugo vremena v lada lo u akademskim krugovima (Atkinson 1996, 702), a l i i da pruzim podrsku a rgumentu da je po­l iticka ekonomija po l itikoloska d isc ip l ina (odeljak 2). U tu svrhu posluzicu se argumentom koji u jednom svom tekstu iznosi Dzejms Bjukenen .

Sustina ekonomske nauke jeste proucavanje izbora izmedu raz l icitih a l ­ternativa unutar raz l icitih instituciona ln ih ogranicenja u koj ima izbori mogu da se vrse. Recimo, u svakom udzbeniku iz mikroekonomije vee se standar­dno m ogu nac i teme kao sto su potrosacev izbor, opadajuca marginalna korisnost potrosaca, izbor koji preduzece mora da napravi kada od lucuje o proporc ij i faktora pro izvodnje ( da l i da upotrebi vise kapita l a i i i radne snag e), iii strateski izbor kome mora da se posveti svako preduzece koje se bori za svoje mesto na o l igopolskom trzistu ( Frank 2004; Pindyck & Rubinfe ld 2005). Koncept izbora n ije n ista manje prisutan n i u makroekonomij i , jer svaka vlada u sprovodenju ekonomske pol itike mora da izabere jedan od suprotstavljenih

Pol iticka ekonomija - stanje discipl ine 57

ekonomskih c i ljeva kao sto su inflacija i i i nezaposlenost, u laganje u infrastruk­turu i i i zdravstvo, obdanista i sko le i i i domove za penzionere itd . Ogran icenja koja se namecu ekonomisti kada razmis lja o ovakvoj vrsti izbora su egzoge­na (spoljna): ana mogu biti pro izvod istorije, nekih pros l ih od luka, drugih ! ju­di , zakona, instituciona ln ih aranzmana i i i cak obicaja i konvencija (Buchanan 1 990 , [281 ]) .

Za raz l iku od toga, po l it icka ekonomija se sustinski bavi proucavanjem izbora izmectu raz l ic itih institiciona ln ih aranzmana. (0 takvoj vrsti izbora, re­c imo, govori knj iga The Calculus of Contents o kojoj je b i le reci u prethodnom odeljku). U tom s lucaju, medutim, ustanove se vise ne mogu shvatati egzo­geno (kao spoljasnje ogran icenje), jer je sada moguce uociti kako ljudi b iraju sopstvena ogranicenja, to jest kako ih sami sebi namecu. Kao sto l judi mogu sam i sebi nametnuti d ijetu i i i prekinuti s pusenjem, tako svoje ponasanje mogu organ ic iti i uspostavljanjem ustanova . l zbor ogran icenja bi, dakle, treba lo da cel u stvar premesti iz ob lasti ciste ekonomije ( koja se ne pita o porekl u ogra­n icenja) u oblast po l it icke ekonomije koja se bavi upravo raz lozima za nasta­nak instituci.ona ln ih ogranicenja . Medutim, ono sto celu stvar i da lje ostavlja u ob lasti ekonomije jeste cinjenica da l judi namecu ogranicenja i i i postavljaju ograde u ocekivanju da ce uspeti da nesto razmene. l nterakcija koja nastaje kada pojedinci zele da se uzajamno obavezu na ogranicenja (recimo, donesu ustav koji ce ogran iciti v last) ana logna je trgovanju robama i us lugama, te po­staje mnogo s lozen ija od pojed inacnih samoogranicenja koja namecemo sebi (kao kada ze l imo da prestanemo sa pusenjem ). U takvim s lucajevima, ana l iza drustvenog ponasanja automatski se pomera sa individua lne na javnu i i i po l i­t icku ravan (Buchanan 1 990, [282]) .

b) Zatvorenikova d i lema

Za dokaz ivanje endogenost i po l itickih ustanova od kljucnog je znacaja da se pokaze kako ustanove mogu da budu samonamecuce (self-enforcing), odnosno kako akteri imaju motiv da se podvrgnu ustanovama, kako su za inte­resovani da ih odrzavaju, te kako je takve ustanove tesko promeniti (Weingast 1 996, 1 75; Alt & Alesina 1 996, 66o ) . NajveCi broj po l itickih ekonomista potrebu za ustanovama i us love nj ihovog nastanka objasnjava time sto su one korisne za pojedince; ustanove resavaju mnoge prob leme koj i nastaju u drustvenoj interakcij i ' (kao sto su paradoks glasanja i c ik l icne vecine, d rustvena d i lema, as imetrija informacija it d . ) Kada se nista ne bi b ira lo glasanjem, cikl icne veC ine ( o kojima je govorio Erou) n ikada ne bi nastaja l e; kada se n ikada ne b i javl ja­la drustvena d i lema, ne bi b i le potrebno da se bavimo problemima komun i­kacije, koordinacije i saradnje; kada b i postojao pristup svim informacijama, specij a l izac ija i delegiranje n ikada ne b i stvori le troskove poverenistva (agen-

ss Glava 2

cy costs). Posta svi ti prob lemi postoje, pol iticki ekonomisti se usredsreduju na to kako u stanove uklanjaju iii redukuju sve te prob leme kroz uvecavanje predvid lj ivosti, smanjenje neizvesnosti i indukovanje stab i lnosti u drustvenim odnosima (Alt & Ales ina 1 996, 647).

J edan od kljucnih ( i verovatno najuticajnij ih) koncepata za razumevanje endogenosti ustanova jeste zatvorenikova d i lema. Di lema ima mnogobrojne varijacije . Ovde cu se po l uz iti ob l ikom kojim je Denis M i ler objasnio nastanak drzave, to jest pol it ickih ustanova. Po njegovom shvatanju, osnovni raz log uspostavl janja pol itickih ustanova jeste potreba za obezbedenjem javnih do­bara; to su dobra koja pojedinci samosta lno (tj . u prirodnom, nedrzavnom stanju) ne m ogu da obezbede. 11 Zamis l imo zajednicu stocara (A) i vocara (B) koje raz mis ljaju o tome da uspostave sistem bezbednosti koj im bi stit i le svoje resurse . Sami ne mogu da se odbrane, a l i ako svako odvoji deo novca za placa­nje oruzan ih snaga, onda te snage mogu da rade taj posao umesto njih .

Obezbedivanje javn ih dobara intuitivno pretpostavlja saradnju medu po­jed inc ima. M edutim, to ne mora nuzno da bude tako . Kako vidimo na crtezu 4, pojedinc ima se vise moze isplatiti da ukradu resurse onog drugog i time izbegnu ucestvovanje u saradnji, a pri tom budu na jos vee em dobitku ( okviri 2 i 4).

Strategija B

Saraduj Ukradi

4

.5' to

1 0,9 � 7 , 1 1 <( co

co (/)

::" 0> Q) ...... co '-

Ci5 2 3

:0 1 2,6 co '-

.::.:. 8,8

:::>

Crtez 4: Drustvena di lema. (Preuzeto iz Muel ler 2007,8).

Prob lem koji tada nastaje moguce je dobiti poredenjem okvira 1 i 3 · Ako obe zajed ice pokusaju da kradu ( okvir 3), zavrsavaju u suboptima l nom isho­du; ako saraduju, prolaze bo lje (okvir 1 ). Ako se uspeju d ogovoriti da se obe

11 Javna dobra mogu bit i svez vazduh, voda, skloniste (zastita), bezbednost, umetnicka dela itd. Ukratko, javna dobra su sva dobra koja su neiskljuciva (ne mozete nekom zabraniti da udise vazduh) i nerivalska (granicni trosak od svakog narednog koriscenja jednak je nul i) (Vasi­ljevic 2008, 211-212). Javna dobra su ona koje tdiste me moze da obezbedi. Ona se razl ikuju od bazicnih dobara koja su svima neophodna da bi mogli da zive svoje zivote.

Pol iticka ekonomija - stanje discipl ine 59

uzdrze od krade i saraduju, moguc je pomak iz hobsovskog prirodnog stanja u pol iticko stanje. Okvir 1 u tom s lucaju predstavlja Pareto poboljsanje za sve c lanove zajednice (Muel ler 2007, g). Pol iticke ustanove otuda imaju svrhu da prevazidu prob leme kolektivnog de lanja, odnosno zastite pojedince od sa­rnoporazavajuce raciona lnosti, sebicnosti i nepoverenja koji ih vode u subop­t ima lan ishod (Wea le 2004, 86-88) .

Deo pol itickih ekonomista ima optimistican stav prema prevaz i lazenju poteskoca koje generise drustvena d i lema, jer veruje da ustanove koje se uspostavljaju nakon prevaz i lazenja imaju pozitivan uticaj na ponasanje i sa­radnju a ktera . Medutim, kako su pokaza l e studije koje detaljnije isp ituju za­tvorenikovu d i lemu i njene posled ice, prevazi lazenje d i leme je moguce samo pod odredenim okolnostima, tacnije u igrama sa v ise ponavljanja, odnosno u igrama u koj ima prethodni ishodi igre mogu da uticu na ponasanje pojedinaca u narednim igrama (Axelrod 1984; Taylor 1987).

c) Egzogenost ustanova

Veci deo istrazivanja iz oblasti pol iticke ekonomije istrazuje strukturu po l it ickih ustanova i nacine na koje pol iticke ustanove uticu na ponasanje a k­tera i ishode, pogotovo u ob lasti ekonomske pol itike (Weingast 2002, 661 ; Pr­zeworski 2003, 1 5) . Zamis l ite predsednicki i i i po lupredsednicki sistem u kome izvrsna vl ast ima pravo neke vrste veta nad od lukama zakonodavne v lasti . Zakonodavno telo treba da odluci koju pol itiku treba da odobri u narednih nekol iko godina . Na kontinuumu se na laze moguce poz icije koj ima mozemo da oznacimo novu v ladinu po l itiku ( crtez s).

Leva Desno

Q z Crtez s: Zakonodavna i izvrsna vlast i status quo. (Preuzeto iz Weingast 2002,662).

Tacka Q na kontinuumu oznacava status quo (to je ona pol it ika s kojom b i se nastavi lo kada se n ista ne bi promeni lo ). Tacka I oznacava preferenciju iz­vrsne v lasti, dok tacka Z predstavlja preferenciju zakonodavne vlasti . l dea l no gledano, nova pol itika treba lo bi da se nade na tacki Z, a l i s obz irom na to da zakonodavac mora da uzme u obz ir pravo veta, tesko je ocekivati da ce nova po l it ika zavrs iti negde b l izu tacke Z. Da bismo videl i efekte veta, razmotrimo na crtezu 6 sta se dogada u ko l iko zakonodavna vlast predlozi pol it iku koja se na laz i des no od tacke 1 ( Q). U tom s lucaju, izvrsna vlast moze da u lozi veto.

60 Glava 2

Tada zakonodavna v last maze da pred lozi pol it iku koja se na laz i na tacki I (Q), koju bi prihvati l i i jedni i drugi, jer predstavlja kompromis.

Leva Desno

Q I(Q) z

Crtez 6: Efekat predsednickog veta.

I z ovog primera jasan je uticaj ustanova na ponasanje: u zavisnosti od pol it ickog d izajna, odnosno ustrojenosti ustanova, zavise pol it icki i ekonom­ski ishod i, odnosno ponasanje de latn ika . (Recimo, ishod b i mogao da bude drugaci j i kada izvrsna v last ne bi ima la pravo veta . ) Egzogenost ustanova zna­ci samo to da ce ponasanje pojed inaca biti pod uticajem ustanova, dok se, za raz l i ku od istrazivanja o endogenosti ustanova, ne postavlja p itanje kako ustanove nastaju. Oba pristupa, kako vidimo, podrazumevaju da ustanove oblikuju ponasanje, te da se sa promenom d izajna ustanova menjaju kako po­nasanje, taka i ishodi .

J straz ivanje o egzogenosti ustanova ima nekol iko ob last i istrazivanja. Najvazn ija se tice odnosa princ ipa la i agenta (Drazen 2ooo; Prezeworski 2003; Besley 2006 ) . Model se sustinski izvod i iz cinjenice trz isn ih , odnosno drzavn ih fel era . Kako je poznato, fenomeni kao sto su (pozitivne i negativne) ekster­na l ije, mora ln i hazard, as imetrija informacija i nemogucnost obezbedivanja javn ih dobara stvaraju trzisne fe lere, jer pomeraju privredn i s istem izvan trzis­ne ravnoteze (Stigl itz 1 994; Frank 2006, 587-678; Pindyck & Rubinfeld 2005, 579-674 ). Otuda, za raz l iku od Adam a Smita, sve veci broj ekonomista za­kl jucuje kako trz iste, a ka ostane prepusteno samom sebi, ne maze da dade u ravnotezu, te da potraga za sopstvenim interesom pre vodi u neefikasnost (Stigl itz 1 9 94; Bryant 2oog).

To je jednom de lu ekonomista b lagostanja (welfare economists) pruzi lo argum e nte za pravdanje drzavne intervencije i uvodenje ekonomskih i soci­ja ln ih funkcija d rzave (Vasi ljevic 2008, 212-216). Medutim, vrlo brzo se videlo kako fe le re m aze da generise i drzava . Pareto efikasnost, to jest trzisna rav­noteza ponovo je klju cna referentna tacka po kojoj se procenjuje eva luacija pol it ick ih od lu ka . Drzava interven i�e u privredu menjajuci strukturu podstica­ja i kazn i za trz isne a ktere, sto dovodi do deformacija efikasne a lokacije koja je karakterist icna za us love decentra l izovane i s lobodne razmene. To stvara drzavne felere. E sad, drzavn i fel eri zavise od instituciona lnog okruzenja, to jest od strukture podsticaja sa koj ima se suocavaju drzavn i s luzbenici koj i re­gu\isu trziste . To znaci da je regulacija endogena : ka kva ce ona biti zavisi od

toga da l i se regu lator suocava s pos ledicama uko l iko preduzme a lternativni

Politicka ekonomija - stanje discipl ine 61

pravac de lanja (Przeworski 2003, 1 5) . Prema tome, pravo pitanje za po l it icku ekonomiju jeste sta se desava kada drzavnom intervencijom vlada pokusa da otklon i trzisne fel ere, tj . ,sta nam garantuje da drzava nece pogresit i , a ko je t rz iste pogresi lo?" ( Ibid. 41) . U tom smis lu, pol it icka ekonomija pokusava da objasni na koji nacin je moguce eva l uirati u logu drzave tako da a lokac ija koja se postize uz drzavnu intervenciju priblizno odgovara efikasnoj a lokaciji u us lovima u koj ima nema drzavne intervencije.

Pitanje odnosa princ ipa la i agenta, koje je preuzeto iz ekonomske teorije o korporativnom upravljanju (Laffont & Martimort 2001; Laffont 2001; Bolton & Dewatripont 2005), cini vel ik i deo teorije javnog izbora . Jedan od najvecih doprinosa razvoju teorije javnog izbora dao je Denn is M i ler (americki po l it icki ekonomista austrijskog porekla) svojom knjigom Public Choice.12 Ova knjiga doz ivela je tri izdanja ( Mue l ler 1 979; 1 989; 2003), a 2007. godine prevedena je i na hrvatski jez ik. Da b i istrazio da l i pol iticke ustanove omogucuju efektiv­nu kontro lu nad onima koji v ladaju, tj . da li ustrojenost ustanova omogucuje efektivno resenje problema principa l a i agenta, M i ler ana l iz ira ustanove kao sto su referendum, federa l izam, bikamera l izam, izvrsna vlast ( i njeno formira­nje), sudska vlast, mehanizmi a lokacije i dis itribucije resursa, privatna svoj ina, d iktaura, b irokratija itd.13

l straz ivanje o uticaju ustanova na ishode u l iteraturi je odnedavno poce­lo da se pojavljuje pod naz ivom ,nova pol it icka ekonomija" (Drazen 2000 ). Ovde pominjem dve ob lasti nove pol it icke ekonomije: uticaj pol it ickih ustano­va - kao sto su izborni s istem i i i t ip rezima - na zaduzivanje i budzetski deficit, i teoriju o pol itickim pos lovnim cik lus ima (political bussines cycles) .

Rana l iteratura iz ob lasti pos lovnih cikl usa (business cycle) identifikova la je dve vrste cikl usa: tzv. oportun isticki cikl us po kome pol iticari pre svakih izbora ,stimu l isu" privredu ekspanzivnom javnom potrosnjom sa ci l jem da dob iju naredne izbore (Nordhaus 1 975); tzv. stranacki cik lus (partisan cycle) u kome l eve partije na v lasti suzbijaju nezaposlenost po cenu visoke inflac ije, dok desne suzbijaju infl aciju po cenu visoke nezaposlenosti (H ibbs 1 977). Oba mode la su zasnovana na trad iciona l nom shvatanju ponasanja pol iticara koje je u ekonomij i b i lo dominantno pre do laska modela raciona lnih ocekivanja, po kome biraci, uko l iko po l iticari pokusavaju neumereno da eksploatisu infor­macionu prednost u stimu l isanju privrede, umeju na vreme da se pri lagode strategiji po l iticara i kazne vladajucu garnituru na narednim izborima (Ait &

Alesina 1 996, 661-5).

1 2 Prema M ileru, ,javni izbor se moze definisati kao ekonomsko istrazivanje o netrzisnom nacinu od lucivanja i i i jednostavno kao primena ekonomije na pol iticku nauku. [ . . . ] Savremena teorija javnog izbora koristi ana l iticka oruda ekonomije" (M uel ler 2007, 1 ).

1 3 Razume se, rezimski okvir u kome teorija javnog izbora funkcionise jeste demokratski poredak. Svoju koncepciju javnog izbora M i ler je primenio na demokratski poredak u jednoj svojoj manje poznatoj knjizi pod nazivom Constitutional Democracy (Muel ler 1 996).

62 Glava 2

Za ranu l iteraturu iz oblast i odnosa pol itickih ustanova i budzetskog de­ficita karakterist icna je teorija ravnomernih poreza (tax smoothing theory) po kojoj se budzetski deficit i suficit koriste da bi umanj i l i po privredu poremecu­juce efekte oporezivanja (Barra 1 979) . Od osta l ih se mogu nabrojati teorija fiska lne i l uz ije, po kojoj glasaci precenjuju beneficije koje dobijaju od danasnje preve l ike potrosnje, a potcenjuju efekte buduceg veceg zaduz ivanja i visih po­reza (Buchanan & Wagner 1 977; Buchanan, Rowley & To l l i son 1 986), te teorije koje naglasavaju drustveno-pol iticke sukobe, stranacku pol it iku i fragmentira­nost v ia de kao determinante javnog duga i budzetskog deficita (Ait & Alesina 1 996, 6 68) .

U pos lednj ih neko l iko decenija i z ob lasti nove pol it icke ekonomije iskri­sta l i sa la su se dva prob lema u oblast i uticaja ustanova na ponasanje aktera . Studije monetrane po l it ike najvise su b i le zaokupl jene prob lemom vremen­ske nekonz istentnosti ( time-inconsistency problem), odnosno mogucnoscu monetarn ih v last i da dos ledno sprovode monetarnu pol i t iku . Opsti zakl jucak jeste da veca neazavisnost monetarn ih vlast i od pol it ickih de latn ika omogu­cuje kon z istentn iju monetarnu po l it iku (Ait 2002, 1 51 -1 59) . Studije o fiskal­noj po l it ic i bavi l e su obimom potrosnje i fiska ln im ba lansom. N acelno pravi lo koje objasnjava visoku javnu potrosnju i budzetski deficit odnos i se na pro­b lem zajedn ickih resursa (common-pool resource problem) . Problem nastaje kada su po l it icari u pri l i c i da trose novae svih poreskih obvezn ika na posebne po l it icke p rograme (na primer, porez p lacaju svi stanovn ic i , a on se trosi na infrastrukturu samo u jednom regionu zato sto je, rec imo, premijer iz tog regiona) . V lada se l ako od lucuje za neumerenu javnu potrosnju jer svaki od n a ktera interna l izuje samo 1/n troskova finansiranja dodatne jedin ice javne potrosnje. sto je vise a ktera u procesu od lucivanja, to je veca heterogenost, sto maze da vodi do vece javne potrosnje i i i , pak, do potpune b lokade u od­l ic ivanju . J edan od zak l jucaka jeste da smanjenje broja a ktera koji ucestvuju u od l uc ivanju i/i l i centra l izovanje budzetskog procesa smanjuju javnu potros­nju ( Ibid. 1 60 ).

Ve l i ki doprinos istrazivanjima o tome kako ustanove uticu na ekonom­sku po l it iku, pogotovo na budzetski deficit i javnu potrosnju, da l i su evropski autori Torsten Person i Gvido Tabel in i koji su tokom 1 99 0-ih god ina objavi l i mnostvo zajedn ickih tekstova i stud ija . U Political Economics (2000) oni tvrde da je glavni c i l j nj ihove knj ige da objasne raz l ike u ekonomskoj po l itici s obzi­rom na raz l icite s isteme po l it ickih ustanova u raz l ic it im drzavama (Persson & Tabel l i n i 2000, 1 ). Person i Tabel in i postavljaju nekol iko p itanja : zasto neke drzave imaju v isoke poreze, a neke niske?; zasto neke puna trose ( u odnosu na BOP), a neke ma lo?; zasto neke imaju visok budzetski deficit (kao procenat od BOP), a neke n izak?; zasto je negde lako otpustiti radn ika iz privatnog pre­duzeca, a negde tesko?; zasto neke drzave imaju ogroman a neke veoma mal i javn i sektor?; zasto je u nekim drzavama percepcija korupcije veoma visoka,

Pol iticka ekonomija - stanje discipl ine

a negde veoma niska? itd . Autori smatraju da deo odgovora na ova p itanja moze da se nade u ana l iz i po l it ickih ustanova .

Person i Tabel in i izdvajaju s ledece oblasti unutar koj ih istrazuju kako po­l it icke ustanove uticu na ekonomsko odlucivanje: red istributivna po l it ika, fi­ska lna pol itika, po l it ika rasta (koja ukljucuje javni dug, penzije, kapita lno opo­rez ivanje) i monetarna pol it ika. U svojoj narednoj knj iz i, The Economic Effects of the Constitutions (2003), autori detaljnije razmatraju samo jedan aspekat odnosa pol itickih ustanova i ekonomskih ishoda: kako ustavne odredbe koje se t icu izbornog sistema i t ipa rez ima uticu na fiska lnu pol it iku (posebno jav­nu potrosnju i budzetski deficit), trazenje renti, korupciju i privredni razvoj. N eki od zakljucaka do kojih dolaze jesu da su po l iticki rezimi koj i su utemeljen i na proporcionalnom izbornom s istemu i parlamentarnoj vladi skl on ij i vecoj javnoj potrosnji i budzetskom deficitu ( ekspanzivnijoj fiska lnoj pol it ic i), visem n ivou korupcije, te da su po l iticari u takvim sistemima sklonij i trazenju renti (Persson & Tabel l in i 2003, 1 1-34). Knjiga pociva na obi lnoj empirijskoj gradi, uzorku od go drzava i podacima koj i su pracen i u periodu 1960-1999 . godine .

e) Endogeno i egzogeno

Jed nom kada se utvrd i kako ustanove nastaju, potrebno je da se vid i kako se one menjaju, odnosno kako se ta promena moze objasniti kroz interakciju uticaja ustanova na ponasanje aktera i pokusaja aktera da menjaju ustanove. Drugim recima, iako je dist inkcija endogeno/egzogeno vazna za k las ifikaciju pol it icko-ekonomskih istraz ivanja, nju n ije moguce utvrd iti u svakom sl ucaju . Jedan broj pol iticko-ekonomskih istrazivanja ukazuje na isprepletenost endo­genog i egzogenog karaktera ustanova .

Veci broj takvih istraz ivanja usredsredio se na ana l izu parlamentarn ih te la , pogotovo americkog Kongresa (Cox & McCubbins 2005; 2007; Cox 2006 ). Da bi se istraz i lo na koj i nacin ustanove uticu na ponasanje, deo istraz ivanja bavi se odnosom ustanova i pol itike koju vod i v lada ( Laver & Shepsle 1 99 6; Laver 2006) i i i nacinom na koji se pol it ika via de menja sa razl icitim t ipovima izborne promene ( Krebhie l 1 998; 2006 ) . U sust in i, ovaj deo istraz ivanja bavi se ana l izom nacina na koj i raz l icite ustanove mogu da ut icu na raz l ic ite ishode (Weingast & Wittman 2oo6b; 7 ; Krehbiel 2006; Cutrone & McCarty 2006)

Jedan deo istraz ivanja bavi se nacinom na koj i ustanove uklanjaju ne i­zvesnost. Ta istraz ivanja po laze od tvrdnje da postoji endemska neizvesnost u pogledu odnosa izmedu po l itka koje vlada maze da vodi i ishoda primene po l it ika. Da b i se ta napetost uk lon i la , zakonodavac moze da pokusa da uveca strucno znanje kroz uspostavljanje strucnih te la unutar zakonodavnog te la i i i kroz saradnju sa ekspertima iz privatnog sektora . Al i takva vrsta investicije moze da stvori informacionu as imetriju, to jest da strucnjac ima omoguCi da

Glava 2

od de la javnosti sakriju vazne informacije koje mogu da se iskoriste za z lou­potrebu po lozaja (Weingast 1 996, 1 82). N apetost izmedu pri ncipala i agenta koja se stvara us led as imetrije informacija maze da dovede do promene insti­tuciona lne strukture .

J ed an deo istraz ivanja o intera kciji po l itickih preferencija i po l itickih usta­nova (ka ko preferencije ob l ikuju ustanove i kako ustanove ob l i kuju preferen­cije) obraden je u teoriji javnog izbora . Za teoriju javnog izbora karakteristicno je pitanje kako se kroz pol iticke ustanove obavlja agregacija p rivatn ih prefe­rencija u socija lne preferenc ije, te kako se putem pol it ickih ustanova omogu­cuje raz resenje odnosa princ ipa la i agenta. Teorija javnog izbora se, prema M i leru, bavi prob lemom otkrivanja socija l ih preferencija ( i i i kako b i se trad icio­na ln im po l it iko loskim jezikom rekl o - otkrivanjem narodne vol je). Kada Mi ler istrazuje izbor pravi l a glasanja, vecinsko glasanje, a lternative vecinskom gla­sanju, federa l izam, neposrednu demokratiju, vrste stranackog s istema ( dvo­stranacki; visestranacki), (Mue l ler 2007, 40-193; M ue l ler 1 996, 77-174), on to uvek c in i sa stanovista agregacije preferencija, to jest pokusaja da pokaze da l i izborn i, part ijski i po l iticki s istemi omogucuju ispravno otkrivanje veCinskih preferencija .

Posebno vazno pitanje koj im se pol iticki ekonomisti sve vise bave u po­slednje vreme jeste p itanje odnosa raciona lnog neznanja biraca i temelja demo­kratije . Kako je poznato iz ana l ize Herberta Sajmona, l judi sve manje imaju po­trebu da se potpuno informisu o ponudi na pol itickoj sceni. Posto je prikupljanje podataka skupo (u smis lu vremena koje ono oduzima), l judi se zadovoljavaju ogran icen im informacijama (Simon 1957, 1 96-206; Shepsle 2006, 33). Biraci prihvataju odsustvo osnovnih informacija o pol itickoj ponudi, zamenjujci cesto raciona lno prosudivanje na osnovu ana l ize troskova i koristi ( o kakvom je pi­sao Dauns) emociona ln im rasudivanjem (Marcus 2002). Taka se doslo do teze o mitu o raciona lnom glasacu (Cap lan 2007) i sumnj i u to da l i je takvo gradanstvo jos uvek u skl adu sa idealom demokratije u kojoj preovladavaju vrl i i obavesteni gradan i (Weingast & Wittman 2oo6b, 1 1-1 7; Ansolabehere 2006 ) .

U ticaj koji je teorija javnog izbora izvrs i la na ob last po l it ickog ponasanja tol iko je vel i ki da je raciona ln i izbor poceo da zad ire i u ob last po l it icke socio­logije koja je trad iciona lno polaga l a pravo da se bavi objasnjenjem pol itickog ponasanja kroz k lasnu strukturu ( Papp i 1 996; Carmins & Huckfe ldt 1 996; Dal­ton & Kl ingemann 2007; Sn iderman & Levendusky 2007). To se vid i u sve vecoj vaZnosti fenomena glasanja o pojed inaCni� i!a;j�7�oja ne moraju nuZno da imaju veze sa drustvenom strukturom (issu - o ng). Takva vrsta glasanja podrazumeva da p itanja koja se pojavljuju na izborima igraju vazniju u logu u oprede lj ivanju b iraca od njihove k lasne i i i etn icke pripadnosti, odnosno pol i­ticke ident ifikacije.

Politicka ekonomija - stanje discipl ine

g. Zakljucak

U ovom radu pokusao sam da pokazem put koj im se pol iticka ekonomija razvija la od svog pocetka do danas i transformaciju koju je na tom putu doz i­vel a . Osnovna tvrdnja je da se savremena pol iticka ekonomija od klas icne po l i­t icke ekonomije raz l ikuje kako po p itanj ima koj ima se bavi, taka i po teorijskoj parad igmi iz koje ana l iz i ra ta p itanja.

Dok se klasicna po l iticka ekonomije vise bavi la nacinom na koj i drustve­na organizacija utice na pol iticke i ekonomske ustanove (Marks) i i i nac inom na koji svaka roba na lazi svoga kupca, ne u lazeci u nacin nastanka po l it ickih ustanova, savremena pol iticka ekonomija se bavi, sa jedne strane, nastankom po l it ickih ustanova, a sa druge strane povratnim uticajem t ih ustanova na po­nasanje pol itickih i privrednih de latnika .

Da b i to b i lo moguce, savremena pol it icka ekonomija je cvrsto uteme­l jena u teoriji raciona lnog izbora koja se najbolje savladava sticanjem znanja iz mikroekonomije. To znaci da je osnovna l ogika koja rukovodi pojed ince u nj ihovom ponasanju ekonomska, tj . ona koja podrazumeva da ce pojedinac p reduzeti neku radnju samo ako margina lna korisnost nadmasuje margina ln i trosak.

Dusan Pavlovic

S P I S I v

I Z PO L IT I C K E E KO N O M I J E

v

" ll. �· _,_ .....,..• �.. iiiiiiiii �JP; F P N

SADRZA J

Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 l nformacije 0 stampanim tekstovima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 2

l zjave zahvalnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12

G lava 1 Pol iticka ekonomija, javni izbor i politicke ustanove

1. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 2. Komparativna prednost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 3· Oportunitetni trosak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 4. Jos neke neefikasnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 5 · Uzroci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 8 6. Ravnoteza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . � . 20 7· l dealni tipovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 8. Trzisni feleri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 g. Politicki fe leri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 1 0. Poverenici i poverioci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 1 1 . Politicke ustanove i drustvene preferencije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 1 2. Zakljucak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34

Glava 2 Politicka ekonomija - stanje discipl ine

1. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 6 2 . Politicka ekonomija kao poddiscipl ina pol iticke nauke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 3· Klasicna politicka ekonomija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 4· Neoklasicna politicka ekonomija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42 5· Ekonomska racunica kao temelj svih drustvenih odnosa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 6. Nova levica i pol iticka ekonomija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 7. Razvoj politicke ekonomije posle Drugog svetskog rata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 8. Savremene tendencije i oblasti istrazivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55

a) Endogenost ustanova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 b) Zatvorenikova di lema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . � . . . 57 c) Egzogenost ustanova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ! . � • • • • • • • • • • • • • • • • 59 e) Endogene i egzogeno . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63

g. Zakljucak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . · . . . . . 65

Glava 3 Drzavni poverenici i drzavni poverioci

1. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 2. Neke premise ovog poglavlja . . . . . . . . . . . � . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 3· Problem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69 4· l zvodenje koncepta ustavne (predstavnicke) demokratije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70

6 Sadrzaj

5· M ora ln i hazard . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74 6. I nformacion� asimetrija i princip odgovornosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77 7. Zakljucak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78

Glava 4 Kako nastaju demokratske ustanove

1. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80 2. Obavezivanje u institucionalnom vakuumu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81 3 · Novi institucional izam u politickoj nauc i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83 4· Drustvena d i lema: racionalni izbor i i i demokratija? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85 5 · Konsol idacija demokratskih ustanova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89 6. Kada nemamo razloga da saradujemo? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92 7. U mesto zakljucka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93

G lava 5 Kakva vrsta ravnoteze je neophodna za demokratiju?

1. Dva kriterijuma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95 2. l zborn i autoritarizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98 3· Ravnoteza u izbornom autoritarizmu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100 4. Sta je demokratska konsolidacija? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103 5· Zakljucak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107

Glava 6 Socioloske osnove novog institucionalizma u politickoj nauci

1. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 08 2. Novi i nstituciona lizam u drugim naukama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109 3 � Stari i novi institucional izam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 1 1 4. Novi institucional izam i drustveno ponasanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 1 2 5. Novi instituciona l izam - opste karakteristike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 1 5 6. Normativni institucional izam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 16 7. Obl ikovanje preferencija � . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . : . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 20 8 . Primena institucionaln ih normi i dobre ustanove . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . 122 9· Zakljucak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124

Glava 7 Zarobljena drzava

1 . Definicija . . . . . . . . . . . . � . . . . . . . . . . . . • . . • . . . . . . . . . . . . . • . . . . . . . . . � . . . . . . . . . 125 2 . Tunelovanje . . . . . . . . . . . . . . . � . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126 3 · Ekvi l ibrijum parcija lnih reformi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . � . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 4· l nsajderi, tajkun i i monopoli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130 5· Razvoj privatnog sektora nakon 2000. godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134 6. Zakljucak . . . . . . . . . . . · . . . . ' . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137

Glava 8 Socijalna cena tranzicije

1 . Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138

Sadrzaj 7

2. Kontekst l stocne Evrope . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138 3· Kontekst Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140 4. Socioekonomska pol itika za vreme Mi losevica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 43 5· Socioekonomska pol itika posle Mi losevica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 44 6. Socioekonomska pol itika posle £>indica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 47 7. Ekvi l ibrijum parcija lnih reformi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 52

Glava 9 Konsol idacija demokratije u Srbiji posle 2000. godine

1 . Pomak posle 2000. godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 55 2. Upravljanje, vladavina prava, korupcija: primeri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 57

Glava 10 Polarizacija stranackog sistema nakon 2000. godine

1 . Stabi lnost i konkurencija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 61 2. Stanje u Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 62 3· Antisistemske partije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 64

Citirana l iteratura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 66