RELJEF ZEMLJE ČINE SVE NERAVNINE NA NJENOJ POVRŠINI.

OBLICI RELJEFA NA ZEMLJINOJ POVRŠINI NASTAJU NEPREKIDNIM I UZAJAMNIM DELOVANJEM UNUTRAŠNJIH I SPOLJAŠNJIH SILA.

UNUTRAŠNJE SILE SU ZEMLJINA TEŽA (GRAVITACIJA) I TOPLOTA ZEMLJINE UNUTRAŠNJOSTI. NJIH POKREĆE SAMA ZEMLJA.

TAKO FORMIRAN RELJEF DALJE MENJAJU SPOLJAŠNJE SILE.

Đerdapska klisura Dunava

Lavina

Rečno ostrvo - ada

GLAVNA POKRETAČKA SNAGA SPOLJAŠNJIH SILA JE SUNCE.

SUNCE POKREĆE VODU U REKAMA, MORIMA, NA KOPNU, LEDNIKE I VETAR.

VODA I VETAR UNIŠTAVAJU POSTOJEĆE OBLIKE RELJEFA I STVARAJU NOVE.

UNUTRAŠNJE SILE STVARAJU RELJEF.

Oblici reljefa nastali delovanjem eolske erozije

Veliki kanjon reke Kolorado, SAD

PROCES UNIŠTAVANJA I ODNOŠENJA STENOVITE PODLOGE NAZIVA SE EROZIJA A PROCES TALOŽENJA ERODIRANOG MATERIJALA AKUMULACIJA.

EROZIVNI I AKUMULATIVNI OBLICI RELJEFA NASTAJU DELOVANJEM

KRAŠKE FLUVIJALNE GLACIJALNE

EOLSKE EROZIJE TALASAI

KRAŠKA EROZIJA I AKUMULACIJA

VODA HEMIJSKIM PUTEM RASTVARA STENE MAHOM IZGRAĐENE OD KREČNJAKA STVARAJUĆI RAZLIČITE POVRŠINSKE I PODZEMNE KRAŠKE OBLIKE RELJEFA.

POVRŠINSKI OBLICI KRAŠKE EROZIJE SU ŠKRAPE, VRTAČE, UVALE I KRAŠKA POLJA.

PODZEMNI OBLICI KRAŠKE EROZIJE SU JAME I PEĆINE.

Pećinski nakit u Rajkovoj pećini – istočna Srbija

Vrtače na Kučaju u istočnoj Srbiji

Ulaz u pećinu

Jama

AKUMULATIVNI OBLICI KRAŠKE EROZIJE STALAGMITI, STALAKTITI, SIGE I BIGRENE KADE.SVI OVI OBLICI SE NALAZE U BROJNIM PEĆINAMA ISTOČNE I ZAPADNE SRBIJE.

ABRAZIJA

MORSKI I JEZERSKI TALASI SVOM SNAGOM UDARAJU U OBALE RAZARAJUĆI IH.

TAKO NASTAJU EROZIVNI OBLICI ABRAZIJE: KLIF (STRMI OBALSKI ODSEK) I TALASNA POTKAPINA.

Tombolo ili prevlaka Svetog Stefana u blizini Budve

Klifovi su strmi odseci obala iznad mora ili jezera

AKUMULATIVNI OBLICI ABRAZIJE SU TOMBOLO, LAGUNA, LIMANI A ZAVRŠNI OBLIK ABRAZIJE JE ŽALO, DIVNA PESKOVITA PLAŽA.

Ostrvce kao zaostali deo abrazije. U pozadini je žalo

Liman

Kanjon reke Tare, dubine oko 1 300 m

REČNA (FLUVIJALNA) EROZIJA

REČNA VODA SVOJOM SNAGOM RAZARA I ODNOSI OBALU MENJAJUĆI IZGLED KORITA U GORNJEM DELU SVOG TOKA.

TU SE STVARAJU EROZIVNI OBLICI KAO ŠTO SU REČNE DOLINE (KLISURE I KANJONI).

Kanjon reke Kolorado, SAD

TAMO GDE U REČNOM KORITU POSTOJE STEPENASTE PREČAGE I VERTIKALNI ODSECI REKA STVARA BRZAKE, SLAPOVE I VODOPADE.

Anđeoski vodopad – Venecuela, najviši vodopad na svetuViktorijini vodopadi na reci Zambezi, Afrika

Nijagarini vodopadi. Kanadska strana

Delta reke Dunav

U DONJEM DELU TOKA REKA TALOŽI ERODIRANI MATERIJAL STVARAJUĆI AKUMULATIVNE OBLIKE REČNE EROZIJE.

TO SU ALUVIJALNE RAVNI, DELTE I REČNA OSTRVA (ADE)

Meandar nizijske reke

NIZIJSKE REKE ČESTO MEANDRIRAJU (KRIVUDAJU). PO NEKAD VODA SVOJOM SNAGOM PRESECA MEANDAR OSTAVLJAJUĆI IZA SEBE MRTVAJU (SA VODOM) ILI STARAČU (BEZ VODE).

Satelitski snimak delte reke Nil, Afrika

Sahara, najveća pustinja na svetu, Afrika

Oaza je plodno mesto u pustinji gde podzemna voda izbija na površinu

EOLSKA EROZIJA ( EROZIJA VETRA)

VETAR JE OSNOVNA SPOLJAŠNJA SILA U PUSTINJAMA.

SVOJOM SNAGOM VETAR MENJA RELJEF. NA JEDNOJ STRANI IZDUVAVA PESAK DOK GA NA DRUGOJ STRANI TALOŽI.

EROZIVNIM DEJSTVOM STVARA EOLSKE POTKAPINE.

AKUMULACIJOM STVARA DINE ILI BARHANE.

Dine i barhani pustinje Sahare mogu biti visoki i do 200 m i imati površinu od nekoliko hiljada kvadratnih kilometara

LEDNIČKA (GLACIJALNA) EROZIJA

NA VISOKIM PLANINAMA IZNAD SNEŽNE GRANICE DOLAZI DO FORMIRANJA STALNOG SNEGA I LEDA.

POD DEJSTVOM GRAVITACIJE I SOPSTVENE TEŽINE LEDNICI SE POČINJU SPUŠTATI NA NIŽE UNIŠTAVAJUĆI POSTOJEĆI I STVARAJUĆI NOVI RELJEF.

LEDNICI SA SOBOM NOSE OGROMNE KOLIČINE MORENSKOG MATERIJALA – ŠLJUNKA, SITNOG ILI KRUPNOG KAMENJA.

Lednik u Alpima, Evropa

SNEŽNA GRANICA JE OBLAST IZNAD KOJE VIŠE SNEGA PADNE NEGO ŠTO SE ISTOPI U TOKU JEDNE GODINE.

CIRK – MESTO NA KOME NASTAJE LEDNIK.

VALOV – LEDNIČKA DOLINA KOJOM SE LEDNIK SPUŠTA. IMA OBLIK LATINIČNOG SLOVA U.

Morene

TERMINALI BASEN – MESTO OTAPANJA LEDNIKA ISPOD SNEŽNE GRANICE.

MORENE MOGU BITI ČEONE, PODINSKE, BOČNE . . .

DA PONOVIMO

- Reljef nastaje neprekidnim i uzajamnim delovanjem unutrašnjih i spoljašnjih sila.

- Unutrašnje sile pokreće sama Zemlja i one stvaraju različite oblike reljefa.

- Tako stvoren reljef dalje oblikuju spoljašnje sile.

- Glavna pokretačka snaga spoljašnjih sila je Sunce.

- Sunce pokreće vetar, vodu u rekama, jezerima, morima i led.

- Proces uništavanja i odnošenja stenovite podloge naziva se erozija.

- Proces taloženja erodiranog materijala naziva se akumulacija.

- Erozivni i akumulativni oblici reljefa nastaju delovanjem:

- Kraške erozije i akumulacije.

- Abrazije.

- Rečne erozije i akumulacije.

- Eolske erozije i akumulacije.

- Ledničke erozije i akumulacije.

Ona predstavlja hemijsko rastvaranje stena.

Erozivni i akumulativni oblici nastali udarnim dejstvom talasa.

Čini je erozivno dejstvo vode u rekama.

Vetar je glavni erozivni i akumulativni faktor.

Lednici u visokim planinama grade razne erozivne i akumulativne oblike.

DOMAĆI ZADATAK:

1. Šta rade spoljašnje sile postojećim oblicima reljefa?

2. Objasni pojmove erozija i akumulacija.

3. Po čemu se kraška erozija razlikuje od ostalih vrsta erozija?

4. Poveži erozivne i akumulativne oblike sa erozijom koja ih pravi:

__ cirk, valov, morene 1. rečna erozija i akumulacija

__ dine, eolske potkapine 2. kraška erozija i akumulacija

__ delte, ade, klisure 3. lednička erozija i akumulacija

__ klif, žalo, tombolo 4. abrazija

__ vrtače, škrape, jame 5. eolska erozija i akumulacija

5. Zadatak plus. Napravi svoju rečnu eroziju (na času tehničkog obrazovanja)

Potreban materijal:

- veća, plića kutija ,

- plastična folija,

- pesak, šljunak, kamenje i zemlja,

- flaša vode,

- kanta

Uputstvo za izradu:

Dno kutije prekriti plastičnom folijom pa preko nje poređati pesak, šljunak, kamenje i zemlju.

Kutiju postaviti u nagnuti položaj i sa vrha izliti flašu vode.Višak vode skupljati u kanti. Pratiti i objasniti promene.