1

Spoljna memorija

hard (tvrdi) disk

optiki diskovi

Fle memorije

SSD memorije

Memorijske kartice

Hard disk

hard disk tvrdi disk fiksni disk

Na njemu su smeteni operativni sistem i ostali sistemski

softveri, korisniki (aplikativni) programi i podaci.

Postoje razliite vrste diskova, ali se uglavnom koriste

EIDE, SATA i SCSI diskovi. EIDE i SATA diskovi koriste

se za PC raunare, dok se SCSI diskovi nalaze primenu

na serverima i raunarima kojima se pristupa preko

mree.

nalazi se u tvrdoj metalnoj kutiji

glavni delovi:

krune ploe (platters) premazane slojem magnetnog materijala; vei broj tih ploa povezan je na istu osovinu oko koje rotiraju

glave za itanje i pisanje fiksirane na pokretnim ruicama

Hard disk Hard disk

upisivanje podataka:

putem elektrinog signala koji prolazi kroz glavu za pisanje i itanje bitovi se pretvaraju u male magnetie (magnetne bitove) u magnetnom sloju na povrini ploe diska (diskete)

itanje podataka:

glava za itanje i pisanje registruje promene u orijentaciji magnetnih bitova, usled ega se indukuje elektrini signal, koji se pretvara u bitove

2

Spoljanji izgled hard diska Unutranjost hard diska

Svaka ploa ima dve glave za pisanje i itanje

po jednu sa obe strane ploe

Podaci se upisuju po krunim stazama

na svakoj strani svake ploe diska

3

Podaci se uvaju na povrini ploe u sektorima (eng. sectors) i stazama (eng. tracks).

Na ilustraciji su crvenom bojom obelezen izgled staza, a plavom izgled sektora. Sektor sadri nepromenljiv broj bajtova (npr. 256 ili 512).

Sektori su esto grupisani u klastere (eng. cluster), ili na nivou samog diska ili na nivou operativnog sistema.

ploe neprekidno se okreu oko osovine

savremeni diskovi okreu se brzinom od 7200 rpm (obrtaja u minuti) i vie (do 15000)

rotacija ploa stvara vazduni jastuk izmeu ploe i glave za itanje i pisanje

glava za itanje i pisanje lebdi na vazdunom jastuku iznad povrine ploe

ukoliko bi glava pala na plou, unitila bi magnetni premaz ploe

prilikom iskljuenja raunara, treba saekati par minuta pre ponovnog iskljuenja, da bi se ploe zaustavile (da ne bi dolo do oteenja diska)

Okretanje ploe i pokretanje glave za

itanje i pisanje (pogled odozgo)

4

Okretanje ploe i pokretanje glave za

itanje i pisanje (pogled sa strane)

Proizvoai hard diskova

Western Digital Transcend Toshiba Seagate Hitachi Samsung Maxtor

Optike memorije

optiki diskovi mali plastini diskovi presvueni tankim reflektujuim filmom (obino aluminijumom)

upisivanje podataka:

jaki laserski zraci svojom toplotom kreiraju zareze na disku (spaljena mikroskopski velika ulegnua)

Izgled staze:

kod magnetnih diskova

staze su krune

kod optikih diskova

staze su spiralne

5

Kompakt diskovi

audio disk to je kompakt disk koji je prvi uao u upotrebu slui za reprodukciju muzike

CD-ROM disk koji se moe samo itati slian je audio disku, razlikuju se samo po nainu organizacije podataka

CD-R (CD-Recordable) disk koji se nabavlja prazan na koji se CD-rezaem mogu samo jednom zapisati podaci

CD-RW (CD-ReWritable) disk kod koga se vie puta moe zapisati na istu povrinu mogu ih itati samo noviji ureaji viestruki itai (multiread)

kapacitet CD-a: 650MB

CD-ureaji

CD-ROM ita

CD-pisa ili CD-reza

(CD-Recorder, CD-Writer, CD-Burner)

viestruki CD-ita

(CD-RW ita)

6

DVD diskovi

Digital Versatile Disk digitalni mnogostrani disk

Digital Video Disk zbog prvobitne njihove namene snimanja filmova

laseri DVD-ureaja rade na manjoj frekvenciji nego kod CD-ROM ureaja to daje mogunost pravljenja manjih zareza poveava kapacitet

sloj sa podacima je duplo tanji nego kod CD-a, pa je mogue pisati u vie slojeva

spoljni sloj je poluproziran, pa laserski zrak, podeen na dva intenziteta, ita i sa donjeg sloja poreenje gustine zapisa kod CD-a i DVD-a

Vrste DVD-a

DVD-ROM

jednostrani, jednoslojni 4.7GB

jednostrani, dvoslojni 8.5GB (4.7+3.8GB)

dvostrani, jednoslojni 9.4GB (2x4.7GB)

dvostrani, dvoslojni 17GB (2x8.5GB)

DVD-R (Recordable) narezuje se samo jednom, kao i CD-R kapacitet mu je 3.9GB po strani

DVD-RW (ReWritable) kao CD-RW

DVD-RAM moe biti zapisivan i itan kao i hard disk (neogranien broj puta) najnovija generacija ima

kapacitet 4.7GB

DVD Video Disk diskovi koji se koriste za snimanje filmova u digitalnom formatu

7

USB flash ureaj (USB fle) je memorijski ureaj

koji u sebi ima flash memoriju. USB flash koristi

USB 1.1 ili noviji 2.0 interfejs za komunikaciju sa

raunarom koji je veoma praktian jer ne zahteva

nikakve dodatne drajvere za rad (za Windows XP i

novije). Trenutno se kapaciteti memorije kreu od

128 MB do 128 GB.

Zahvaljujui USB 3.0 interfejsu, prenos podataka je

do deset puta bri u odnosu na ureaje koji

podravaju samo USB 2.0, to ga ini pogodnijim za

kopiranje i uvanje velikih datoteka bilo koje vrste.

USB 3.0 kompatibilan je sa standardom USB 2.0.

USB flash ureaj USB flash ureaj

USB flash ureaj se sastoji od male tampane

ploe, na kojoj se nalazi flash memorija, zatvorene u

neko plastino ili metalno kuite. USB flash ureaj

je jedino aktivan kada je ukljuen u USB port koji

obezbjeuje i napajanje strujom.

Fle (flash) disk se sastoji od memorijskih modula (flash memorija) iji se sadraj ne brie kada ostanu bez napajanja strujom. Ovaj disk se esto naziva i USB disk poto se prikljuuje na USB prikljuak na raunaru.

1 USB utika

2

Upravlja pohranjivakog ureaja

3 Testne take

4 ip flash memorije

5 Kristalni oscilator

6 LED

7 Prekida za zatitu od zapisivanja

8

Neiskoriteni prostor za dodatni ip, koji bi eventualno poveao kapacitet

Unutranjost USB flash ureaja

Koriste se umesto diskova u prenosim raunarima, kao i umesto prenosnih eksternih diskova

Otporni su na potrese i bezbednije je ugraivati ih u prenosne ureaje

SSD ureaji

8

U digitalnim aparatima

Pametnim telefonima

Tabletima

SD kartice

Ostali periferijski ureaji

Monitor j izlazni uraj koji slui za prikaz podataka na kranu. Razlikujmo ih po: vliini krana:

kran s mri duinom njgov dijagonal

duinu izraavamo u inima (1 in =1=25,4 mm)

najd s korist monitori od 17, 19 ili 21 ina

thnologiji izrad: monitori sa katodnom cvi i monitori sa ravnim kranima

MONITORI

Glomazni su, tki, zauzimaju vdi prostor.

Proizvod ttno zranj (ako imaju na sbi oznaku TCO99 znai da zadovoljavaju vdski standard zatit od zranja)

Otrina slik j dobra Jftiniji su od TFT monitora

Monitori sa ravnim kranom Postoj tri vrst: LCD (Liquid Crystal Display) monitori - izmu dv ravn stakln povrin imaju tanak sloj tnih kristala. Stakln povrin s sastoj od mnotva tranzistora iji j broj jdnak broju piksla na kranu. Vrsta LCD monitora su TFT monitori. Gas plazma monitori (Gas Plasma

Display) - izmu staklnih povrina imaju mru mini sijalica napunjnih gasom (non ili ksnon u usijanom stanju plazmi).

LED (Light emiting

diode)

(

).

Osobin TFT monitora

Mala potronja struj Lagani su i tanki Pogodni su za prnosiv

raunar koji rad na batrij Lo karaktristik slika nij

uvk otra i cna im j visoka

http://www.besplatni-oglasi.net/pictures/04ab394d69a57d.jpghttp://www.panjokutch.com/Education/Computer/monitor.htmhttp://katalog.hgspot.hr/Katalog/25623.JPGhttp://www.google.rs/imgres?imgurl=http://www.mega-science.com/images/crt-monitor.gif&imgrefurl=http://www.vusb.hr/~mmartinovic/informatika-hor/Predavanje 3 - Ulazno-izlazne jedinice.pdf&usg=__NrHEw_FLZodVuQDQdO3fxp5TeIw=&h=391&w=350&sz=58&hl=sr&start=17&zoom=1&itbs=1&tbnid=uOUTv2Kq1w4f_M:&tbnh=123&tbnw=110&prev=/images?q=CRT+monitori&hl=sr&sa=G&gbv=2&tbs=isch:1

9

tampa j izlazni uraj koji podatk iz raunara prnosi na papir. Glavn osobin tampaa su: Kvalitt otiska rzolucija mri s brojm taaka (po jdnom inu) od kojih s formira otisak na papiru (dpi dots per inch) Brzina tamp mri s brojm odtampanih strana u minuti. Jninica mr je: ppm pages per minute

TAMPAI

Prma nainu izrad, thnologiji -

tampai s dl na:

Lasrsk tampa

INK-JET tampa

Matrin tampa

HP 1020 tampa lasrski; A4; rzolucija tamp 600dpi; 234 MHz procsor; 2MB; 14ppm;

Lasrski tampai

Lasrski tampa daj najkvalittniji otisak. Boja koju koristi za tampu zov s TONER (fini prah crn boj). Graa: Glavni dlovi su mu izvor lasrskih zraka, fotosnzitivni valjak i tonr. Nain rada: Lasrski zrak nalktri valjak tako da s stic boj zalp na njga. stic s rasporuju po valjku na osnovu signala iz kompjutra. Kada papir pro ispod valjka, na njmu ostaj odgovarajudi otisak. Postoj i lasrski tampai u boji, ali s najd korist jdnobojni jr su jftiniji. Rzolucij - 600 ili 1200 dpi Brzina - 10 do 25 ppm.

Ink - Jt tampai Oni korist mastilo za nanonj otiska na papir. Pomodu vdg broja cvica isputaju tanak mlaz mastila. Ovi tampai mogu da tampaju u crnoj boji i u koloru. Boja s nalazi u spcijalnim boicama koj s zovu krtridi. Ovi tampai imaju 2 krtrida jdan crni i jdan za kolor tampu. Sv karaktristik ovih tampa