II kolokvijum

PRAVO U SPOLJNOJ TRGOVINI, I DEO

1. POJAM SPOLJNE TRGOVINE

Pravo st je grana prava koja sadri pravne norme kojima se ureuje pravni poloaj subjekata spoljnotrgovinskog prometa i pravni odnos izmeu organa dravne uprave i domaih i stranih, pravnih i fizikih lica u vezi sa meunarodnom razmenom roba i usluga.A) TA UREUJE PRAVO SPOLJNE TRGOVINE?

Ureuje pravni poloa tj. uee privrednih subjekata u spoljnom prometu, odreuje pravila ponaanja(poslovanja).B) KADA SE POJAVILO PRAVO ST?

U periodu kada se pojavila meunarodna trgovina, kada se pojavio viak proizvoda. (u starom veku uporedo sa pojavom drzave).C) TA PROUAVA PRAVO ST?

Prouava optu i posebnu oblast. opti odnos je odnos izmeu privrednih subjekata RS. posebna oblast u su pravila spoljnotrgovinskog prometa, van granica RS.D) SA KOJIM PRAVOM JE POVEZANO PRAVO ST?

Sa meunarodnim javnim pravom i zakonodavnim pravom(unutrasnjim pravom).2. KOJI SU IZVORI PRAVA SPOLJNE TRGOVINE?

Temelje ovog prava ine 2 prava, to su domai propisi i medjunarodne konvencije. A) DOMAE PROPISE- ine nacionalni zakonodavni propisi rs, a kljuni zakoni za ovo su: zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju, zakon o stranim ulaganjima, zakon o koncesijama, zakon o carinskom poslovanju i tarifama, o deviznom poslovanju i o slobodnim zonama.B)MEDJUNARODNE KONVENCIJE-se donose od strane strunog tima koji ine eksperti iz odreene oblasti i oni daju predlog teksta me. konvecije imajui u vidu da li je nacionalni zakon u suprotnosti sa predlogom te konvecije. kada se me. konvecija ratifikuje i usvoji od strane nsrs, ona je vanija od svih zakona. me. konvecije se svuda u svetu primenjuju jednobrazno.3. DRZAVA KAO SUBJEKAT PRAVA I AUTORITET VLASTI, CARINSKA UNIJA KAO POSEBAN UGOVORNI ODNOS?

A) KAKO DRAVA UESTVUJE U ME. EKONOMSKIM ODNOSIMA? Drava uestvuje u me. ek. odnosima tako to svaka trai nain da pomogne svojoj privredi, u svakom segmentu poslovanja drava donosi konvecije kako bi pomogla.B) TA JE CARINSKA UNIJA?

CU je poseban ugovorni odnos izmeu drava koje su lanice unije i podrazumeva zajedniki prostor, a to je prostor svih lanica unije.C) KAKO DRAVE LANICE UNIJE REGULIU POSLOVE?

Tako to u okviru unije ne postoje nikakva carinska ogranienja, ve je slobodan protok robe i usluga. za lanice se donose zajednika prava, svi su podloni istim, postoji koncenzus (na pr. carinska osnovica za srb je 1% i to primenjuju sve zemlje u uniji).4. OUN ORGANIZACIJA UJEDINJENIH NACIJA?

Organizacija vlada na globalnom nivou koja sarauju na polju me. prava, me. bezbednosti, ekonomskog razvoja i socijalne jednakosti. sedite je u njujorku, danas ima 192 zemlje lanice. Ukoliko se pojavi problem, sve zemlje lanice dune su da deluju i spree sukobe. un su osnovane 1945.godine.A) CILJ OUN je odravanje me. mira i bezbednosti, odvijanje prijateljskih odnosa meu lanicama, potovanje ravnopravnosti, reavanje me. problema, socijalna jednakost i problem kulturne prirode.B) KOJI SU GLAVNI ORGANI OUN?-Generalna skuptina koja bira generalnog sekretara un na predlog saveta bezbednosti, ekonomski i socijalni savet, starateljski savet, me. sud pravde i sekretarijat.C) TA JE GENERALNA SKUPTINA UN? -To je jedna od 5 grana i ine je predstavnici svih zemalja lanica.D) TA JE ZADATAK SAVETA BEZBEDNOSTI UN? Odravanje mira i bezbednosti svih lanica ujedinjenih nacija.E)KAKO SE ZOVU ODLUKE UN? -Nazivaju se rezolucije!F) TA JE EKONOMSKO-SOCIJALNI SAVET UN? -To je organ oun koji se bavi socijalnim i ekonomskim pitanjima zemalja clanica un, a povezan je sa razvojem standarda u lanicama unije.5. MEDJUNARODNI SUD PRAVDE I SEKRETARIJAT PRI UN?

Me. sud pravde je jedini organ un koji nema sedite u njujorku ve u hagu.A) KOJI SU ZADACI I OVLAENJA ME. SUDA PRAVDE?

Poglavlje 14 povelje un- svaka lanica un mora potovati pravila me. suda pravde i njegove zahteve.B) KAKAV JE HIJERARHIJSKI ODNOS U UN?

Uzimaju se u obzir ije su odluke vaznije i koji je organ stariji.6. KONFERENCIJE OUN ZA TRGOVINU I RAZVOJ, KAKO FUNKCIONISU?

Konferencija un za trg.i razvoj je institucija koja ima specifican status. prva medjunarodna konferencija o trgovini je sazvana 1964 god.i od tada postoji kao institucija koja deluje kroz svoje organe:konferenciju clanica, odbor za trg.i razvoj i sekretarijat. Konf. funkcionisu ako to se donose odluke na nivou eksperata i strunjaka iz odreene oblasti i savetuju kako da svoj privredni razvoj usmere prema ciljevima, vre istrazivanja na teritoiji lanica un, savetuju u vezi trgovine..Sekretarijat vrsi administrativne poslove i pruza tehnicku pomoc u organizovanju konferencije i radu odbora.7. MEDJUNARODNA FINANSIJSKA ORGANIZACIJA, MEDJUNARODNA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ?

Meunarodna banka za obnovu i razvoj obuhvata odobravanje zajmova za finansiranje konkretnih projekata.A) KOJE ZAJMOVE BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ ODOBRAVA?

Srednjorone i dugorone sa rokom vraanja do 20 god (?)B) KOJI JE CILJ BANKE ZA OBNOVU I RAZVOJ?

Cilj je da finansira projekte koji su od znaaja za nacionalni razvoj jedne zemlje, da pomaze u obnovi i razvoju, da podstice privatne investicije, da deluje kao zajmodavac, garant, savetodavac, itd.C) ZATO SU POTREBNA VELIKA ULAGANJA ZA BANKU ZA OBNOVU I RAZVOJ?

Zato to privreda jedne zemlje nema takvu produktivnost da bi podmirila sve svoje potrebe i pokrivala sva potrebna ulaganja.D) DA LI BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ SMETA RAZVOJU MALE PRIVREDE?

Ne, jer mala privreda ionako ne moe da finansira velike projekte, zato to finansira drava.8. EU OSNIVANJE I ORGANI EU? KAKVA JE TO ZAJEDNICA?

To je zajednica 27 evropskih drava koje se ispoljavaju u mnogim sferama: politike, inostrane politike, monetarne politike,zdravstva.. EU je definisana kao federacija u monetarnim odnosima, agro kulturi i zatiti ivotne sredine. Kao konfederacija funcionie u unutranjoj politici i politici zatite potroaa, u spoljnoj politici funkcionie kao meunarodna organizacija.A) KOJE SU GLAVNE OBLASTI U KOJOJ FUNKCIONIE EU?

Jedinstveno trite, prostor, bazira se na uniji koja posluje na principu carinske unije, jedinstvena moneta koja je usvojena od strane 12 lanica, EU nije pravno lice, svoje aktivnosti ostvaruje kroz odreene organe evropske zajednice potujui sve institucije. EU je najvea zajednica ikada formirana sa aspekta unije.B) KOJI SU ORGANI EVROPSKE ZAJEDNICE?

1. Evropski parlament - sedite u strazburu, 732 lana, ima odreena ekonomska i pravna ovlaenja, ekonomska-saradnja u monetarnoj politici koja vae za zajednicu, a pravna-u zakonodavstvu 2. Savet EU - savet ministara, ima ih 27, iz svake zemlje lanice po jedan predstavnik, lanica zastupa interese svoje zemlje u pogledu donoenja ugovornih odnosa, propisa, prenoenja raznih ovlaenja3. Evropska komisija 27 lanova(20?)- moraju biti drzavljani drzava clanica4. Evropski sud pravde 27 lanova- sacinjava po jedan sudija iz svake drzave clanice5. Finansijski sud (revizorski) 27 lanova- organ racunovodstvene kontrole EU sa sedistem u Luksemburgu6. Ekonomski i socijalni komitet (ne vie od 350, broj lanova prema potrebama)7. Regionalni komitet- cine predstavnici regiona i lokalnih tela koji vrse regionalnu vlast.8. Evropska investiciona banka finansijska institucija eu sa svojstvom pravnog lica i sedistem u Luksemburgu.9. Ombudsman je organ administrativne kontrole eu ovlaen da prima albe od svakog graanina unije koji ima prebivalite na teritoriji lanice, a koje se odnose na sluajeve loe uprave u radu komunitarnih ograna sa izuzetkom suda pravde i prvostepenog suda u vrenju svojih funkcija. svake godine ombudsman podnosi izvetaj Evropskom parlamentu o rezultatima svojih istraga.9. PRIVREDNE ORGANIZACIJE KAO SUBJEKTI PRAVA SPOLJNE TRGOVINE?Ne postoji jedinstveni medjunarodni pojam preduzeca, u eu postoji organizacioni oblik preduzeca jedinstven za celokupno zajednicko trziste koji postoji uporedo sa nacionalnim organizacionim oblicima trg.drustva.A) KAKO SE STIE SVOJSTVO PREDUZEA?

Na osnovu nac. zakonodavstva svake drave upisom u javnu evidenciju, kod nas je to agencija za privredne registre. B) KOJI SE PRINCIPI MORAJU ZADOVOLJITI PRI OBAVLJANJU SPOLJNOTRGOVINSKOG PROMETA?

Teritorijalni i personalni principi. Teritorijalni princip podrazumeva potovanje nac. Zakonodavstva i teritorije na kojoj je preduzee osnovano. Personalni princip podrazumeva da privredni subjekti moraju potovati propise zemlje porekla robe.10. PRAVNI REZIMI TRETMANA STRANIH PRIV.ORGANIZACIJA

Vrste pravnih sistema u medjunarodnom prometu roba i usluga, tretiraju se:1. Prema sistemu nacionalnog tretmana domaa drava obezbeuje stranim uesnicama ista prava kao i domaim uesnicama. Ovaj tretman se moe ustanoviti me. dogovorom, ali je ee rezultat jednostranog pravnog akta domae drave. 2. Prema sistemu otvorenih vrata kada drava omogui povlaeni poloaj svim stranim uesnicima u odnosu na domae3. Minimalni sistem skup pravila koja jedna ureena, civilizovana zemlja mora da obezbedi stranim subjektima u prometu roba i usluga, normalno poslovanje, a ako to ne moe da se obezbedi postvalja se pitanje dolaska stranog priv. subjekta.4. Preferencijalni sistem gde se privreda jedne zemlje stavlja u povlaeni poloaj u odnosu na druge, davanjem specijanih popusta, uslova itd..5. Sistem pravinog tretmana je poznat pod nazivom naelo nediskriminacije jer je jednak odnos prema svim uesnicima6. Tretman najpovlaenije nacije jedna zemlja je max izuzeta po svim odnosima trg. poslovanja7. Nacelo reciprociteta- jedno od osnovnih nacela medjunarodnog prava. postoje dve vrste uzajamnosti: formalni i fakticki reciprocitet.11. POSLOVANJE DOMACIH PREDUZECA SA INOSTRANSTVOM I NJIHOV PRAVNI POLOZAJ?

A) PREMA KOM ZAKONU SE ODVIJA OVO POSLOVANJE?

Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju vlada rs je duna da donosi odreene zakone, uredbe i mere koje blie odreuju zakon. Prema njemu se kaze da je slobodan promet robe koja se nalazi u inostranstvu, i pruzanje usluga u inostranstvu u kojima ucestvuje domace lice.B)KAKVIM RIZICIMA SU PODLONI ME. SUBJEKTI?

Komercijanim rizicima koji se pojavljuju i na domaem tritu (u veleprodaji da li e se ispotovati rok...), nekomercijalni rizici koji su skopani sa viom silom (elementarne nepogode) komercijalni rizici su subjektivne prirode, a nekomercijalni objektivne, i to je osnovna razlika medju njima.C) KAKAV JE PRAVNI POLOAJ DOMAIH PRIV. ORG. SA SA INOSTRANSTVOM?

Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju su posebno propisani :1. Direktno ulaganje u inostranstvu koje je osnivanje preduzea u ino. ogranka ili predstavnitva u ino. kupovina akcija u kapitalu stranog preduzea2. Investicioni radovi u inostranstvu projektantski, graevinski radovi, inenjerski poslovi i drugi radovi i usluge na objektima u inostranstvu.12. OSNIVANJE NOVOG ILI ULAGANJE U VEC POSTOJECE PREDUZECE U INOSTRANSTVU? KAKVA PRAVA OSNIVAC IMA PREMA OVOME?

Osniva ima pravo osnovati preduzee u inostranstvu, u pravnoj dravi i za ta ulaganja odgovara u visini svog uloga, moe otvariti predstavnitvo i ulagati sredstva u srbiji.A) KAKVE SU OBAVEZE OSNIVAA?

Da u roku od 30 dana od ulaganja u ino. ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom dostavi izvod iz registra sa overenim prevodom kao i izvetaj koji sadri poslovno ime i prebivalite domaeg lica, poslovno ime i sedite stranog preduzea, visinu uloga i line podatke o odgovornom licu.B) KAKO SE UTVRUJE DOBIT OVOG PREDUZEA?

Dobit se utvruje prema propisima zemlje u kojoj je preduzee osnovano. dobit ostvarenu ulaganjem u ino. domae lice unosi u zemlju u skladu sa zakonom o deviznom poslovanju.C) OBAVEZE PO OSNOVU STATUTA PREDUZEA?

Sve obaveze i promene kao da je preduzee osnovano u srbiji a dostavlja se ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj.D) NAIN OSNIVANJA PREDSTAVNITVA U INOSTRANSTVU?

Osniva ima pravo osnivanja predstavnitva koje nema svojstvo pravnog lica, vec posluje u okviru preduzeca.13. POSLOVANJE INOSTRANOG PRIVREDNOG SUBJEKTA NA DOMACEM TRZISTU?Strani ulaga na teritoriji rs ima ista prava kao i domai priv. subjekt osim u sluaju kada se radi o ulaganju u vojne ili sline svrhe.A) TA STRANI ULAGA MOE DA UNESE NA DOMAE TRITE?

Kapital, kadrove-znanje i iskustvo, tehnologiju.B) KO MOE ULAGATI STRANI KAPITAL U DOMAU PRIVREDU?

Strano fiziko lice, strano pravno lice, domae preduzee gde je veinski vlasnik strano lice, domae lice koje je na privremenom radu u inostranstvu. visina uloga je neogranicena.C) KOJA PRAVA IMA STRANI ULAGA?

Da uestvuje i upravlja u raspodeli sredstava, da prenosi prava i obaveze na druge ulagae, da uestvuje u dobiti i povraaj uloga, na udeo u neto imovini.D) KOJI SU OBLICI STRANOG ULAGANJA?

Ugovoni i statusno-pravni. ugovorni oblik je obligacionog pravnog karaktera gde duniko-poverilaki odnosi proistiu iz stvarnog prava. Pod statusno-pravnih oblikom podrazumeva se ulaganje u ve postojee praduzee i ulaganje u osnivanje novog preduzea.14. POSEBNI OBLICI STRANOG ULAGANJA SU:

KONCESIJA Koncesija je akt drzave kojim se nekom pravnom ili fizickom licu dodeljuju putem javnog tendera odredjena prava koja on ne bi mogao ostvariti bez tog odobrenja. Koncesija je sadrzina tog ovlascenja. Predhodno se utvrdjuje da li su ispunjeni uslovi za korienje prirodnog bogatstva, njegovog efikasnog funkcionisanja primalac koncesije plaa koncesionu naknadu a potpuno ili delimino koncesiju moe preneti na drugo lice ako se sa tim saglasi davalac koncesije (koncedent).BOT ULAGANJA Odnosi se na oblik stranog ulaganja u infrastrukturu zemlje gde ulaga moe max 30 god. da koristi taj objekat i da ostvaruje prava, a po isteku tih 30 god. isti postaje vlasnitvo drave.15. FIZICKA LICA KAO SUBJEKTI PRAVA SPOLJNE TRGOVINE?

Domaa fizika lica mogu u skladu sa propisima i u okviru registrovane delatnosti obavljati spoljnotrg. poslovanje za svoje potrebe. Domae fiziko lice koje obavlja drugu delatnost ili uslugu kao svoju profesionalnu delatnost, moze za obavljanje te delatnosti uvoziti u skladu sa propisima uvoza: sredstva za rad, zivotinje,reprodukcioni materijal i rezervne delove, ambalazu, potrosni i reklamni materijal. Takodje domaca i strana fizicka lica mogu slobodno unositi i primati iz inostranstva predmete licnog prtljaga, predmete za potrebe domacinstva, predmete za licnu upotrebu, putnicka vozila(pod posebnim uslovima vlade rs) itd.16. POJAM SPOLJNOTRGOVINSKOG PROMETA I POSTUPAK PRI OBAVLJANJU UVOZA/IZVOZA?Spoljnotrgovinski promet je promet roba i usluga izmedju privrednih subjekata ija se sedita nalaze na teritorijama razliitih drava. St promet se obavlja u skladu sa nacelima ekonomskog uredjenja drzave gde se delatnost poslovanja vrsi.A) NA KOJIM PRINCIPIMA JE ZASNOVAN SPOLJNOTRG. PROMET?

Na trinim principima, razgranienju ovalaenja/nadlenosti dravnih organa, liberalizacija svih aktivnosti, davanje zakonskih mogunosti subjektima da uestvuju u obavljanju spoljnotrg. prometa.B) TA JE IZVOZ/UVOZ ROBE?

Iznoenje robe iz rs na teritoriju bilo koje druge drave u skladu sa odreenim propisima, dok je svaki ulazak robe sa strane teritorije na rs predstavlja uvoz robe. C) TA JE TRANZIT?

Tranzit je prolaz kroz carinsko podruje rs odreene robe sa odreenom vrstom prevoza sa ciljem da dodje do destinacije druge zemlje. ova roba ne podlee carini osim u posebnim slucajevima, tj ako je nesto sumnjivo.17. VRSTE SPOLJNOTRGOVINSKOG OGRANICENJA?

Vlada na predlog ministarstva moe doneti ogranienja koja su skopana za izvoz/uvoz. (npr. koliinsko ogranienje gde je propisana odreena koliina robe koja moe da se uvozi/izvozi). najvaznija su: kolicinska ogranicenja, dozvole i mere zastite.A)KOLICINSKO OGRANICENJE- KADA MOZE DA SE UVEDE?

Koliinsko ogranienje se sprovodi kao mera zatite od prekomernog uvoza, u sluaju nestaice robe i u slucaju zastite prirodnih bogatstava.B)KADA SE PRIMENJUJE KOLIINSKO OGRANIENJE KAO MERA ZATITE OD PREKOMERNOG UVOZA?

Kada se dobiju dozvole odreenih ministarstva na osnovu odreenih procena.C)TA SU ANTIDAMPINKE DABINE?

Kada se uvozi roba po znatno niim cenama nego na domaem tritu dodaju se nove dabine i trokovi da bi se cena izjednacila i da bi bila konkurentna na domacem trzistu jer ta roba moze izazvati stetu domacoj proizvodnji.D)KAKO SE ODREUJE VISINA DABINA?

Zavisi na ta se odnosi, na koju vrstu robe, odreuje se u visini koja je potrebna da se otkloni teta koja moe biti prouzorkovana dampingom i ne moe biti via od antidampinke mare, a antidampinka mara je razlika izmeu normalne vrednosti robe i cene po kojoj se ta roba izvozi u nau zemlju.E)TA JE SUBVENCIJA?-

To je doprinos koje drava daje nekom priv. subjektu da bi on sa tom pomoi mogao da oporavi svoju proizvodnju i da bi zapoeo novu proizvodnju i da bi stao na svoje noge. 18. ZASTITE VLADE RS OD PREKOMERNOG UVOZA I RAVNOTEZA PLATNOG BILANSA?MERE ZASTITE OD PREKOMERNOG UVOZA SU: A) KOLICINSKO OGRANICENJE UVOZA POJEDINE VRSTE ROBE B) UVODJENJE DODATNE UVOZNE DAZBINE NA UVOZ POJEDINE VRSTE ROBE.Ove mere se primenjuju onoliko koliko je potrebno da se spreci ili otkloni ozbiljna steta ili da se omoguci prilagodjavanje domace proizvodnje trzisnim uslovima,a najduze 4 godine od njenog uvodjenja. ako se kao zatita mera od prekomernog uvoza uvede koliinsko ogranienje, uvoz ne moe da se ogranii na koliinu manju od prosene kvote uvoza u trogodinjem periodu. ZATITA RAVNOTEE PLATNOG BILANSA se vri koliinskim ogranienjem uvoza koje se moe propisati radi zaustavljanja znatnog opadanja deviznih rezervi. mere zatite platnog bilansa se ne mogu primeniti na uvoz robe koja se uvozi radi zatite prava intelektualne svojine. o uvodjenju mera zastite odlucuje vlada rs na predlog ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom, ako su prethodno ispunjeni odredjeni uslovi.19. SUBJEKTI DEVIZNOG POSLOVANJA I KREDITNI ODNOSI SA INOSTRANSTVOM

Subjekti deviznog poslovanja i kreditnih odnosa sa inostranstvom su: rezidenti, nerezidenti, domace i strane poslovne banke, i Narodna Banka Srbije.A) TA JE DEVIZNO POSLOVANJE?

To je kupoprodaja i prenos stranih sredstava placanja, tj. zamena stranih sredstava placanja za dinar, i obrnuto:zamena dinara za strana ssredstva placanja.B) TA SU DEVIZE, A TA EFEKTIVNI STRANI NOVAC?

Devize su sva kratkorona potraivanja u inostranstvu koja glase na stranu valutu, a efektni strani novac je potraivanje u gotovini tj. papirni ili kovani novac koji glasi na stranu valutu.C) TA SU KREDITNI ODNOSI SA INOSTRANSTVOM?

Kreditni odnosi sa inostranstvom su oni pravni odnosi koji nastupaju zakljuenjem kreditnih poslova sa elementom inostranosti u zemlji i kreditnih poslova sa inostranstvom. kreditni poslovi sa ino. su krediti i zajmovi izmeu rezidenata i nerezidenata koji glase na devize.D) KOJI SU KLJUNI SUBJEKTI U KREDITNIM ODNOSIMA?

Rezidenti i nerezidenti. Rezidenti su pravna lica registrovana u zemlji gde je i sedite (pravnog lica)privrednog subjekta, a nerezidenti su svi drugi subjekti.E) TA SU DOMAE POSLOVNE BANKE?

To su akcionarska drutva sa seditem u zemlji koja imaju dozvolu za rad od narodne banke srbije na osnovu koje obavljaju depozitne, kreditne i druge bankarske poslove.F) TA JE NARODNA BANKA SRBIJE?

NBS je centralna i emisiona banka republike srbije, u oblasti deviznog poslovanja ima raznovrsne funkcije.20. PLATNI PROMET STRANIM SREDSTVIMA PLACANJA

A) TA JE PLATNI PROMET I KAKO SE VRI?

Platni promet sa ino. se vri preko domaih poslovnih banaka koje imaju ovlaenje nbs za obavljanje platnog prometa i kreditnih poslova sa inostranstvom. NBS propisuje uslove pod kojima domace poslovne banke otvaraju devizne racune i nacin vodjenja tih racuna i deviznih stednih uloga. Visina, nacin obracuna i placanje kamate, kao i valuta u kojoj se obracunavaju i placaju kamate i glavnica, utvrdjuju se ugovorom izmedju domace poslovne banke i rezidenta. Platni promet u zemlji vrsi se u dinarima,pa i kad su subjekti platvog prometa rezidenti, a moze i u devizama u odredjenim slucajevima, ugovaranjem tzv.valutne klauzule.B)TA SU TEKUI POSLOVI?

Tekui poslovi su oni pravni poslovi koji su zakljueni izmeu rezidenata i nerezidenata, a ija namena nije prenos kapitala.*Postoje i kapitalni poslovi, a to su pravni poslovi zakljuceni izmedju rezidenata i nerezidenata radi prenosa kapitala. (str. 59 i 60 ako zatreba)21. KREDITNI POSLOVI SA INOSTRANSTVOM

Kreditni poslovi sa ino. se zakljuuju u pismenom obliku. Domae poslovne banke mogu zakljuiti kreditne poslove sa ino. u svoje ime i za svoj raun, u svoje ime i za tu raun i u tue ime i za tu raun. Rezidenti-pravna lica uzimaju kredite i z ino. u svoje ime i za svoj raun, a rezidenti povezana drustva u svoje ime i za tudj racun.Za izvrsavanje obaveza iz zakljucenog ugovora o kreditnom poslu sa inostranstvom odgovoran je rezident koji zakljuci ugovor, kao i rezident po cijem ovlascenju i za ciji racun je ugovor zakljucen. Republika Srbija i NBS po pravilu ne garantuju za izvrsenje obaveze rezidenata i domacih poslovnih banaka po kreditnim poslovima sa inostranstvom.22. DEPOZITNI POSLOVI, ZASTITNE MERE I DEVIZNA KONTROLA

A) DEPOZITNI POSLOVI- su ugovori o depozitu izmeu nerezidenata i domae poslovne banke, i izmeu rezidenta i strane banke. domaca poslovna banka moze bez ogranicenja drzati devize na racunima otvorenim kod stranih banaka, dok ostali rezidenti mogu deponovati devize u inostranstvu samo pod uslovima koje propise nbs. nerezident moze na racunu otvorenom kod domace banke drzati devize i dinare bez ogranicenja.B) ZASTITNE MERE I DEVIZNA KONTROLA- U sluaju nastupanja poremeaja u platnom bilansu, kada kretanje kapitala preti da prouzorkuje tetu na sprovoenje monetarne politike i politike deviznog kursa, vlada na predlog NBS moe uvesti razne mere zatite kao to su: ogranienje prenosa hartija od vrednosti,zlata, ogranienje obavljanja kreditnih poslova izmeu rezidenata i nerezidenata, ogranienje kupovine nepokretnih stvari u inostranstvu, ogranicenje davanja garancija i jemstava, zaloga i drugih sredstava obezbedjenja u korist nerezidenata, itd. organi kontrole deviznog poslovanja su: nbs, devizni inspektorat, carinski organi i svi drugi organi koji su ovlasceni da radi provere zahtevaju na uvid svu dokumentaciju neophodnu za deviznu kontrolu.C)ULOGA DEVIZNOG INSPEKTORATA je da vri kontrolu deviznog poslovanja rezidenata i nerezidenata. to je organ uprave u sastavu ministarstva nadelnog za poslove finasija. njime rukovodi direktor, a poslove iz nadleznosti devizne kontrole vrse devizni inspektori koji su duzni da pokazu sluzbenu dokumentaciju prilikom vrsenja kontrole.II DEOCARINE23.POJAM I VRSTE CARINATA SU TO CARINE? To su dabine koje drava naplauje prilikom prelaska robe (uvoza) preko carinske linije. Carina je uvek osnov za cenu robe. Fiskalni cilj nije primarni cilj, primarni cilj je zatita domae privrede. VRSTE CARINA: 1. Osnovne vrste carina su: uvozne, izvozne i tranzitne carine. najvanije su uvozne carine jer imaju funkciju da uvaju domau privredu. izvozne carine ne postoje, a tranzitne su ukinute.2. Prema svrsi kojoj je namenjena razlikujemo:fiskalne carine, ekonomske carine i socijalno-polotike. Fiskalne carine drava ubira da bi zatitila privredu. Ekonomske carine stimuliu domau proizvodnju i imaju za cilj da smanje uvoz. Socijalno-politike su retke i odnose se na deficitarne kategorije.3. Prema nainu visine carinske obaveze: carine prema vrednosti, carine prema koliini robe i meovite carine4. Prema nainu propisivanja: autonomne, ugovorne. ugovorne se propisuju putem meunarodnih konvencija, a autonomne su najstarije carine.5. Prema nainu ostvarivanja zatite: jednostrane i dvojne carine. jednostrane carine su carine gde se roba optereuje uvek istom carinskom stopom, a kad se roba optereuje razliitim stopama to su dvojne carine; diferencijalne stope razliite stope prema istoj robi.24. VRSTE DIFERENCIJALNIH CARINADiferencijalne carine mogu biti preferencijalne, prohibitivne, retorzivne, antidampinke, kompenzacione i egalizacione carine. PREFERENCIJALNE CARINE -ine povlaene carinske stope u odnosu na druge robe u spoljnotrgovinskom prometu. One se ureuju i dogovaraju u bilateralnim konvencijama izmeu zainteresovanih drava. PROHIBITIVNE CARINE- Su veoma visoke carine kojima se ekonomski onemoguava uvoz strane robe, i najee se primenjuju izmeu drava koje nemaju dobre diplomatske odnose. RETORZIVNE CARINE- Su takoe mere sukoba na dravnom nivou jer prilikom izvoza robe u drugu zemlju one postupaju retorzivno tj nepovoljno prema istoj. Ove carine se primenjuju u cilju pritiska na stranu zemlju da ne postupa vie na nepovoljan nain sa domaom robom prilikom izvoza. ANTIDAMPINKE CARINE- Uvode se radi otklanjanja posledica inostranih dampinkih cena i inostranog dampinga na domaem tritu. KOMPENZACIONE CARINE- Predstavljaju odstranjivanje posebnih pogodnosti koje se stranoj robi pruaju u dravi porekla u cilju ostvarenja to veeg izvozaEGALIZACIONE CARINE -Imaju osnovni cilj da cenu strane robe izjednae sa cenom domaeg proizvoda.25. CARINSKO PODRUJE, POGRANINI POJAS I CARINSKI PUTEVICARINSKO PODRUJE podruje, teritorija jedne zemlje na kojoj se primenjuju carinski propisi ukljuujui i meunarodne konvencije. u carinsko podruje ne ulaze bescarinske zone i konsignaciona skladita. carinsko podruje srbije obuhvat vezdzni prostor iznad rs, teritoriju rs (granina linija = carinska linija) i teritorijalne vode.CARINSKI POGRANINI POJAS je prostor u kojem su organizovane posebne mere nadzora. irina ovog pojasa je 15 km od carinske linije do ulaska u dubinu kopna, kod jezera je to 5 km u dubinu jezera.nadleni organi u pograninom carinskom pojasu mogu da vre kontrolu isto kao i na granici.CARINSKI PUTEVI TJ. PRELAZI su uredno ograniena mesta tj. prelazi za sve vrste transporta, oni su neprekidno otvoreni jer je prelaz non-stop otvoren.26. CARINSKA ROBA, SLOBODNE CARINSKE ZONE, CARINSKI NADZOR I CARINSKA SLUBACARINSKA ROBA stvari koje se unose ili iznose sa teritorije jedne drave na teritoriju druge drave ili se iz izvoze sa teritorije jedne na teritoriju druge drave.SLOBODNE CARINSKE ZONE su zone gde se primenjuju posebne carinske mere, nadzori i olakice u carinskom postupku. Podruje slobodne carinske zone se osniva po nalogu vlade RS. Tu se vri istovar, pretovar robe, uskladitenje, priprema za carinjenje, sortiranje, pakovanje...CARINSKI NADZOR je skup odreenih mera i radnji propisanih od uprave carine u odnosu na robu koja se uvozi ili izvozi sa/u teritoriju rs. carinska obeleja su carinska plomba, otisci carinskog iga ili carinskog peata. CARINSKA OBELEIJA su carinska blomba, otisci carinskog iga.CARINSKA KONTROLA Sprovoenje odreenenih carinskih radnji koje slue za utvrivanje da li se prevozi roba koja je u dokumentaciji (uzimanje uzoraka, pregled vizuelno, kontrola svih dokumenata koji prate robu). Od carinskog nadzora osloboeni su domai i strani vojni brodovi koji plove pod vojnom zastavom, brodovi koji prolove nekim rekama i njihov prolaz hje unapred najavjen itd.CARINSKA SLUBA je posebni dravni organ koji obavlje poslove carinjenja robe i carinskog nadzora i ostale poslove u vezi sa legalnim i nelegalnim uvozom i izvozom.UPRAVA CARINA je najvei carinski organ direkcija carina rukovodi svim carinskim punktovima i prelazima.27. CARINSKI DUG?Predstavlja obavezu lica (uvoznika) prema obraunu koji izvri nadlena carinska organ u skladu sa nacionalnim zakonodavstvima Republike Srbije. CARINU OPTEREUJU:- dabine vezane za carinsko evidentiranje,- posebne dabine na uvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda radi zatite domae industrije poljoprivredne i prehrambene proizvodnje.- naknade za odreene carinske usluge: kada se preda zakonski definisana dokumentacija, trokove vezane za trokove carinskih usluga (skladite, takse, carinsko evidentiranje, pregled kamiona, itd).- dabine vezane za akcize.AKCIZE predstavljaju odreene takse koje se naplauju u odreenom iznosu za proizvode koje propisuje Vlada RS i koje su vezane za akciznu robu. svaki proizvod koji se uvozi a podlee akcizama mora imati odgovarajuu nalepnicu (tzv akciznu markicu). Obaveze po osnovu pdv-a (razlika izmeu autputa i inputa). pdv se prilikom uvoza robe plaa automatski pri uvozu.OBVEZNIK PDV-A predstavlja lice koje uvozi robu tj lice koje se deklarisalo na ucd-u(uvoznoj carinskoj deklaraciji). CARINSKA OBAVEZA PRESTAJE izmirenjem obaveza, ako odustanemo od carinskog postupka, unitenjem robe od prelaska carinske linije do mesta gde se vri carinjenje (carinska ispostava), unitenjem robe u carinskom skladitenju i ako zastari zahtev za carinjenje.POVRAAJ NAPLAENOG CARINSKOG DUGA se vru u sluajevima kada se obraun carine uradi tako da je vii od carinske stope koja je propisana zakonom. zahtev za povraaj carinskog duga se moe izvriti u roku od 12 dana.28.CARINSKE POVLASTICETo su povlastice regulisane carinskim zakonima koje se daju u odreenim sluajevima koje propisuje vlada rs (povlastice koje imaju strana lica, konzulari, fizika lica sa privremenim radom u inostranstvu, povlaeni posao, cveni krst, efovi drava, itd).29.OBAVEZUJUA OBAVETENJA CARINSKIH ORGANAPodrazumeva odreena pravna akta koje donosi carinski organ u pismenoj formi a odnose se na carinsku tarifu ili obavetenja o poreklu robe. OBAVETENJA O SVRSTAVANJU ROBE PO CARINSKIM TARIFAMA?Zahtev se uvek podnosi od strane stranke obveznika carniskoj upravi. prilikom podnoenja zahteva moraju se dati svi podaci potrebni kako bi se mogla izvriti tana provera vezana za robu koja je tarifirana. TA SADRI ZAHTEV KOJI SE PO OSNOVU TARIFIRANJA PODNOSI?Zahtev se moe podneti za samo jednu vrstu robe i sadri:1. naziv i adresu podnosioca,2. detaljan opis robe i njen trgovaki naziv,3. detaljne podatke o sastavu robe i nainu dobijanja, ako to moe biti od uticaja na svrstavanje robe,4. uzorke, fotografije, planove, kataloge ili druge isprave koje mogu biti od uticaja na svrstavanje robe,5. predlog za svrstavanje robe,6. prevod isprava sa stranog jezika, 7. napomene o podatcima koje se smatraju poverljivim.OBAVETENJE O POREKLU ROBE?Zahtev se podnosi upravi carine na detaljno formulisanom obrascu. Sastoji se u tome da dobije obavetenje eur 1(dobija se uverenje da je roba sa domae teritorije i koristi se za izvoz).Ako se radi o uvozu robe, uvoznik mora imati eur 1 te drave iz koje dolazi.TA JE OBRAZAC FORM A?Ako drava u koju se uvozi na osnovu meunarodnog sporazuma trai da dokaete da je roba sa teritorije vae zemlje (npr Republike Srbije), mora se popuniti i predati ovaj obrazac (form a), pri emu je procedura ista kao i za eur. 130.POJAM ELEMENTI I METODE UTVRIVANJA CARINSKE VREDNOSTI?Pod carinskom vrednosti se podrazumeva vrednost robe koja slui kao osnov za utvrivanje carinske stope. Vrednost uvezene robe odreuje se na osnovu jedno od est metoda po hiararhijskom redu: 1. carinska vrednost na osnovu vrednosti robe, 2. na osnovu vrednosti indentine robe, 3. na osnovu vrednosti sline robe, 4. na osnovu jedinine vrednosti robe, 5. obrauna vrednosti robe, 6. na osnovu raspoloivih podataka.Od 2004. godine za svaku uvezenu robu ija vrednost prelazi 3000, uvedena je deklaracija o carinskoj vrednosti robe. Ova deklaracija se ne podnosi ako je roba nekomercialne prirode i uvozi je fiziko lice. Deklaracija se prilae uz svaku uvoznu jedinstvenu carinsku uspravu.DOKUMENTI ZA IZRAUNAVANJE CARINSKE STOPE? faktura inodobavljaa je faktura od onoga koga je roba nabavljena, drugi dokumenti su trokovi prevoza robe od inodobavljaa do krajnje destinacije i taj raun izdaje prevoznik. polisa osiguranja robe.31.POJAM CARINSKE TARIFE, CARINSKI TARARIFNI STAV, NOMENKLATURA I STRUKTURA NOMENKLATURE.Carinska tarifa predstavlja odreen spisak robe sa utvrenim stopama carina. carinske tarife sadre sistematske preglede robe koji podlee carini i carinskim stopama. Sva roba koja se izvozi/uvozi sa tj iz srbije podlee svrstavanju po carinskoj tarifi. PO KOJIM KRITERIJUMIMA SE RAZVRSTAVAJU PROIZVODI?proizvodi se razvrstavaju prema: 1. poreklu, 2. vrsti materijala, 3. stepena obrade, 4. privrednoj delatnosti, 5. nameni proizvoda. glavne grupe proizvoda koje se dele na podgrupe oznaavaju se ee brojem a ree slovima.STRUKTURA NOMENKLATURE?Carinski organi u republici Srbiji su izvrili klasifikaciju robe u carinskoj tarifi na bazi nomenklature koja se usaglaava sa eu(odeljci su i do xxii). Glave od 1 do 97 brojevi su etvorocifreni, tarifna oznaka etvorocifrena. Carinskim stopama se odreuje visina carine u % u odnosu na vrednost robe. Na robu koja se uvozi na carinsko podruije Srbije primenju se sve stope carina:1. stope carina utvrene zakonom o carinskoj tarifi(sa zemljama sa kojima je sklopljen ugovor).2. stope carina uveane za 70% (sa zemljama sa kojima nije sklopljen ugovor).3. preferencijalne stope carina,4. sezonske stope(ne sme biti vea od 20%)5. jedinstvena carinska stopa6. stope carina na osnovu jedinstvenih carinskih kontigenata,7. dodatne carine (za zemlje sa kojima nismo u dobrim odnosima).32. CARINSKI POSTUPCI U ZELEZNICKOM SAOBRACAJUcarinski postupak se sprovodi isto kao sto se vrsi redovno carinjenje robe. postoje odredjene obaveze kao npr. obaveza vozaca da najavi svoj dolazak radi pripreme carinjenja. Takodje prilikom carinjenja vrsi se i samokontrola putnika.OBAVEZE ZELEZNICKE STANICE?Zeleznica na granici je duzna da prilikom ulaska voza u stanicu prijevi voz granicnoj carinarnici i u prijavi da da podatke o: uvodjenju medjunarodnih vozova u medjunarodni saobracaj uz naznaku tacnog vremena polaska i dolaska, o svakom zakasnjenju medjunarodnih vozova duzih od 30 minuta, o svakom povecanju broja kola.Razlikujemo pravila u carinskom postupku,kod putnickog i kod zeleznickog saobracaja. Kod putnickog nakon ulaska voza u stanicu ovlascena lica carinskogorgana pristupaju carinskoj kontroli i sprovodjenju carinskih postupaka. Po zavrsetku pregleda voza obavetava se nadlena eleznika stanica sa tanim vremenom zavretka uz overu nadlenog lica.PREGLED TERETNIH KOLA?Kod ovog postupka sravnjuje se brojno stanje kola sa pratecom dokumentacijom (meunarodni tovarni list).Vrsi se pregled lokomotive,osoblja koje nadleznom organu dostavlje nadlena granina ispostava.Pregled robe se vrsi u kolima a u slucaju da to nije izvodljivo pristupa se istovaru tovara tamo gde odredi carinski organ.33. CARINSKI POSTUPAK U DRUMSKOM SAOBRACAJUSva vozila koja prelaze granicni prelaz u medjunarodnom drumskom saobracaju moraju se zaustaviti na granicnom prelazu bez obzira da li imaju ili ne robu za carinjenje. Ako je potrebno vrsiti pretovar robe vozac je duzan izvesti carinski organ koji ce ga uputiti na radnje neophodne za taj postupak.34. CARINSKI POSTUPCI U RECNOM SAOBRACAJUMedjunarodni brodovi mogu pristupiti samo u lukama otvorenim za medjunarodni saobracaj gde se i pristupa carinskom postupku.CARINSKI GAT?Prostor koji je vidno oznacen i obelezen tablom obojenom bojama drzavne zastave sa nazivom carinskog organa.Brodovi koji plove medjunarodnim plovnim rekama moraju imati brodsi manifest. To je dokument koji sadrzi sve podatke o robi i putuje sa njom od mesta utovara do mesta istovara.To je dokument koji carinska sluzba trazi na uvid radi kontrole,u vazusnom ili pomorskom saobracaju. U manifestu je iskazan popis putnika i svih posiljki .Brodovi koji nisu obavezni imati manifest su: brodovi sa vojnom zastavom brodovi za naucne svrhe brodovi za ribolov sportski brodovi i camciManifest se sacinjava po zavrsetku utovara robe u brod a najkasnije dva sata po isplovidbi broad iz luke.Carinski postupak se sprovodi nakon pasoske, sanitarne i fitosanitarne kontrole.Carinski pregled broad vrsi se u prisustvu ovlascenog predstavnika broad i sastoji se iz sledecih postupaka: pregled putnika i prtljaga pregled brodskih prostorija i sanitarne opreme i nadzora broda.Ako se posumnja u neregularnost carinski organi mogu narediti detaljnu kontrolu na osnovu koje se ispisuje detaljan zapis.Ako brod pristaje radi uzimanja goriva ili namirnica u tom slucaju brod je pod nadzorom i ne podleze kontroli.35. CARINSKI POSTUPAK U VAZDUSNOM SAOBRACAJUOvaj postupak se sprovodi u medjunarodnim aerodromima na odredjenom prostoru (tranzitna sala) koji je prilagodjen toj nameni u okviru aerodroma i tako osmisljen da putnici moraju proci tim prostorom. Svaki izlazak i ulazak putnika na ovaj prostor smatra se prelazak carinske linije i podloan je- carinskom postupku. u tranzitivnu salu mogu pored putnika uci samo ovlascena lica.Pregled vazduhoplova se zasniva na pregledu sravnjenja manifesta sa stanjem robe po kolicini i oznakama koleta.preglded vazduhoplovne posade i putnika vrsi ovlasceno lice.Vazduhoplov koji polece u inostranstvo postavlja se na carinsku platform 30 minuta pre poletanja,i od tog momenta do poletanja se nalazi po carinskim nadzorom.Vozar tj ovlaeno lice je duzno da pre poletanja aviona da carinskom organu manifest sa pratecom dokumentacijom,na osnovu koje je izvrseno carinjenje robe.CARINSKI POSTUPAK SA ROBOM KOJA NIJE DOSPELA SA PUTNICIMA?Prtljag koji nije dospeo sa putnicima vozar je odmah duzan da prijavi carinskom organu po sletanju aviona. Prtljag koji nedostaja upisuje u kintrolnik izgubljenog prtljaga. Kada se nadje smesta se u posebnu prostoriju centra sluzbe traganja gde moze biti najvise 6 meseci, ako se ne nadje vlasnik ustupa se carinskom organu.36. CARINSKI POSTUPAK U POTANSKOM SAOBRAAJUPrijemna pota je pota kojoj se predaju poiljke za inotranstvo gde se vri razvrstavanje da li poiljke podleu carinskoj kontroli ili ne. Za poiljke koje ne podleu carinskoj kontroli stavlja se nalepnicana kojoj pie:ne podlee carinskom pregledu i obrnuto. Radnje u poti, postupak carinjenja i upuivanja poiljke izmenino poti od ega se sainjava potanska propratnica u 4 primerka koje overava carinski organ, 2 primerka idu izmeninoj poti, 1 zadrava pota carinjenja a 1 uplatilac poiljke. Poiljke koje sadre carinsku robu podnose se na carinski pregled odmah po prijemu. Carinski postupak mora biti okonan u roku od 5 dana za obine tj. u roku od 24h ako su u pitanju ekspres poiljke.po okonanju carinskog pregleda obraunavaju se carinske dabine na odgovarajuem obrascu. Poiljka se uruuje nakon uplate carinskih dabina uz jedan primerak carinske deklaracije. U sluaju prigovora pota zadrava poiljku dok odluka carinskog organa ne postane konana. Ako primalac poiljke odbije prijem ona se vraa u inostranstvo poiljaocu. 38. POSEBNI CARINSKI POSTUPCI (POSTUPAK TRANZITA I POSEBNE ODREDBE ZA POSTUPAK TRANZITA)Postupak tranzita je kretanje robe izmeu dva mesta unutar carinskog podruja pod carinskim nadzorom i to: 1. roba domaeg porekla namenjena izvozu za koju je postupak carinjenja sproveden u carinarnici unutar zemlje2. roba stranog porekla koja ne podlee carinskim dabinama.Tranzit poinje deklarisanjem robe na ulaznoj carinarnici,a zavrava kada se na osnovu pratee dokumentacije dopremi odredinoj carinarnici. Lice odgovorno za tranzit u postupku tranzita je odgovorno:1. za predaju robe odredinoj carinarnici u nepromenjenom stanju i u roku koji odredi carinski organ uz mere za istovetnost robe2. da potuje odredbe tranzitaPosebne odredbe za postupak tranzita:Osoba koja je preuzela odgovornost za tranzit robe duna je da je poloi odrenu vrstu garancije za sve dabine koje bi mogle nastati u periodu tranzita (kaucija), a koja moe biti:1.pojedinana-za jedan tranzitni postupak2.generalna-za vie tranzitnih prelaza39. POSEBNI CARINSKI POSTUPCI-POSTUPAK CARINSKOG SKLADITENJA,POSTUPAK AKTIVNOG I PASIVNOG OPLEMENJIVANJATo je postupak kada se iz odreenog razloga roba smeta u carinsko skladite i dok je u skladu roba ne podlee plaanju carinskih dabina do momenta carinjenja osim dabine skladitenja. Roba je u skladitu pod carinskim nadzorom, smetena pod uslovima koje propisuje carinski organ. U skladitu se vode posebne magacinske knjige na osnovu kojih se otvara kartoteka za svaki artikl. Postupak otvaranja skladita,koja mogu biti javna i privatna, podleu posebnoj proceduri.Dralac skladita je odgovoran: 1.da se roba ne uzima i ne premeta bez carisnkog nadzora2. ispunjenje mera koje proizilazi iz carinskog postupka3. ispunjenje uslova koja su odobrenje o osnivanju propisanedranje robe u carinskom skladitu tokom voenja postupka nije ogranieno. roba se moe privremeno uneti u skladite pod posebnim okolnostima uz odobrenje carinskih organa ili premestiti iz jednog u drugo skladite.POSTUPAK AKTIVNOG OPLEMENJIVANJARadi se o postupku oplemenjivanja robe u jednom carinskom podruju sa 1 ili vie procesa i to na:1.carinskoj robi na koju se ne plaa carina i koja se nakon oplemenjivanja ponovo izvozi u oplemenjenom tj. doraenom stanju 2.kada se plaaju carinske dabine s tim to se moe plaati povraaj tog duga ako se roba iz tog carinskog podruja izvozi u obliku oplemenjenog proizvodaTA SADRI PROCES OPLEMENJIVANJA?To je postupak obrade, dorade, montae, demontae i sl. carinski organ na zahtev podnosioca odreuje rok u koje se dobijeni proizvod mora izvesti s tim da taj rok ne moe biti dui od 12 meseci.POSTUPAK PASIVNOG OPLEMENJIVANJA?To je postupak oplemenjivanja nad domaom robom koja se privremeno izvozi i one se mogu staviti u promet sa potpunim ili deliminim oslobaanjem uz plaanje uvozne dabine.KOJIM LICIMA SE IZDAJE ODOBRENJE ZA PASIVNO OPLEMENJIVANJE?Licima koje imaju sedite ili boravite u carinskom podruju kada se moe tano utvrditi da su dobijeni proizvodi nastali od izvezene robe i ako postoje ekonomski interesi.40. POSTUPAK PRERADE POD CARINSKOM KONTROLOM I POSTUPAK PRIVREMENOG UVOZAOvim postupkom se odobrava upotreba strane robe na carinskom podruju radi prerade kojom se menja njena priroda i izgled. U ovom sluaju se na plaaju carinske dabine osim u sluajevima kada se kao takvi stavljaju u promet.KOJIM LICIMA SE DAJE?1. licima sa seditem i prebivalitem u srbiji2.ako se roba moe prepoznati u preraenim proizvodima3. ako nije ekonomski opravdano da se roba vrati u prethodno stanjePOSTUPAK PRIVREMENOG UVOZAPostupak gde carinski organi uz odreene uslove odobrava privremeni uvoz radi ponovnog izvoza u nepromenjenom stanju osim uobiajenog habanja tj. amortizacije. Carinski organi odreuju rok za ovaj postupak nakon koga se mora izvriti produavanje ili konano carinjenje. uvozne dabine koje se delimino plaaju ne mogu prei vie od 3% vrednosti carine da se roba stavlja u slobodni promet.41. POSTUPAK CARINJENJA UVOZNE ROBE, PRIJAVLJIVANJE ROBE, PODNOENJE DEKLARACIJE I JEDINSTVENA CARINSKA ISPRAVAPostupak carinjenja uvozne robe je regulisan sledeim zakonima: 1.carinskim zakonom2.uredbom o carinskom postupku sa carinskom robom3.zakonom o pdv-u4.zakonom o akcijama i dr podzakonskim aktima.PRIJAVLJIVANJE ROBE CARINSKIM ORGANIMAkada roba ue u carinsko podruje Srbije podlee merama carinskog nadzora i voza je odgovoran za robu do predaje carinskoj ispostavi nadlenoj za sprovoenje carinskog postupka.PODNOENJE DEKLARACIJENakon dopreme robe carinskom organu se mora podneti saeta carinska deklaracija u propisanoj formi i na propisanom obrascuKO PODNOSI DEKLARACIJU?Lice koje uvozi robu na carinsko podruje srbije (uvoznik) ili lice koje je preuzelo tu odgovornost (meunarodni pediter). moe lice koje je ovlaeno za odobravanje ove radnje(agent)PODNOENJE JEDINSTVENE CARINSKE ISPRAVE(JCI)Roba na kojoj se sprovodi carinski postupak uvoznog carinjenja mora biti obuhvaena jci(sastoji se od 8 pojedinanih listova gde svaki ima svoju funkciju).KOME SU NAMENJENI LISTOVI?1. Carinarnici izvoznog carinjenja za automatsku obradu podataka i potrebe statistike2. poiljaocu-izvozniku robe3. odredinoj carinarnici za potvrdu prijema otpremnoj carinarnici ako nije sistemski uvezena4. uvoznoj carinarnici5. uvozniku robe.uz jci se podnosi sva neophodna dokumentacija koja je potrebna za postupak carinjenja(faktura, tovarni list, poreska izjava, sanitarni list, polisa deklaracije o carinskoj vrednosti robe i dr).PODNOENJE DEKLARACIJE O CARINSKOJ VREDNOSTI ROBE?Ova deklaracija se podnosi ako je vrednost robe vea od zakonski dozvoljene(3.000 evra) na zakonski utvrenom obrascu. Podnosilac deklaracije o carinskoj vrednosti odgovara za verodostojnost carionskih isprava na osnovu kojih se odreuje carinska vrednopst robe, on je u obavezi da prui sve dodatne informacije vezane za povezanost kupca i prodavca.Danas prihvatanje jci vae zakonski propisi na taj dan. Carinski organ po prijemu jci pristupa detaljnoj kontroli svih podataka koji su uneeni u obrazac i vri proveru istih.PREGLED CARINSKE ROBERadi oregleda robe i prevoznih sredstava carisnki organ moe narediti pregled robe. Ovlaeno carinsko lice vri kontrolu robe i uporeuje sa podacima na jci, uzima uzorke i sprovodi druge radnje koje su neophodne za carinski postupak. Carinski organi sarauju sa inspekcijskim slubama i drugim ovlaenim licima u skladu sa zakonom. Carinski dug je zbir svih obaveza carinskih obveznika ukljuujui sve administrativne i republike takse, pdv i akcize.NA OSNOVU KOJIH DOKUMENATA SE MOE NAPLATITI CARINSKI DUG?Po jci obrauna za robu koji sami putnicinose, uvoznoj potanskoj deklaraciji i reenju carinarnici. nakon plaanja svih dabina po datom obraunu uvoznik...plaanje se vri najkasnije za 8 dana.42. CARINSKI POSTUPAK U PUTNIKOM SAOBRAAJUPutnik je duan da prilikom prelaska carine prijavi line stvari i druge stvari koje nosi sa sobom. Carinski organ je duan da pregleda sve stvari, a po svom nahoenju moe izvriti pregled putnika. Carinski organi sarauju sa inspekcijakim slubama i drugim ovlaenim licima u skladu sa zakonskim propisima. Pored putnika, carinski organ ima pravo da izvri pregled vozila(sainjava se poseban zapisnik). ako uvozi robu za potrebe sopstvenog domainstva, vrednost robe ne sme biti vea od 3.000 evra. Putnici koji po osnovu privremenog boravka u inostranstvu mogu uneti stvari koje e koristiti za vreme boravka u zemlji. isti je sluaj i kod odlaska u inostranstvo, u oba sluaja se popunjava spisak koji podlee kontroli(laptop, fotoaparat, kamera).III deo1. POJAM TRITA POJAM TRITA I DEFINISATI SA 2 DO 3 ASPEKTA PROBLEM TRITA?

Trite je prostor gde se posredstvom novca ispoljavaju zahtevi kupaca i potroaa, to je socijalni prostor gde se vri razmena proizvoda i usluga posredstvom novca,i gde se ispoljavaju slozeni odnosi, odnosno odakle se zahtevi potencijalnih kupaca za odredjenim prozivodima manifestuju kao traznja. trite je sukob ponude i tranje. ponuda i tranja definiu cenu proizvoda na tritu. Trite je veza izmeu prodavaca i kupaca. KAD JE NASTALO TRITE?

Nije postojalo oduvek vec je nastalo kad i viak proizvoda,a pod viskom proizvoda podrazumevamo onbaj deo proizvedenih stvari koji je preostao nakon sto je njegov proizvodjac zadovoljio svoje potrebe.TA SU USLOVI (PODELA RADA TR.) I, II I III ?

Prva podela rada i razmena proizvoda odvijala se meu zemljoradnikim stanovnitvom onda kada se prelo na stoarstvo i primitivnu zemljoradnju. Druga drutvena podela rada bila je praena veom specijalizacijom i uslovila je proizvodnju direktno namenjenu razmeni, proizvode se razliiti proizvodi koji vie nisu bili namenjeni samo zadovoljavanju sopstvenih potreba nego i razmeni jer se javlja viak proizvoda, i to nazivamo odvajanje zanatstva od poljoprivrede. Trea velika podela rada podrazumevala je pojavu trgovaca.Znacaj podele rada je u tome sto njeno postojanje uslovljava nastanak i funkcionisanje trzista.KAKVA JE ORGANIZOVANOST I UREENOST TRITA?

Uvek sa aspekta sueljavanja ponude i tranje. trite predstavlja oblik razmene proizvoda i usluga posredstvom novca, redovan odnos izmeu ponude i tranje, mesto na kome se obrazuje cena.Organizovanost i uredjenost trzista znaci da postoje unapred odredjena pravila ponasanja kojih se pridrzavaju svi ucesnici razmene.TA JE EKONOMSKI INTERES? Na strani ponude su prodavci koji svojom proizvodnjom ili nekom drugom delatnosti osuguravaju zadovoljenje pojedinanih ili optih potreba, a na strani potranje su kupci koji kao nosioci novanih sredstava pretvaraju svoje potrebe u efektivnu trinu snagu. DEFINISANJE POJMA PONUDE I POTRANJE SA OVOG ASPEKTA?

Ponuda je ona koliina robe ili usluga koju su ponuai spremni prodati u datom momemntu na datom tritu po postojeoj ceni. Pod potranjom roba i usluga podrazumevamo one koliine koje su kupci spremni da nabave po onim cenama koje se formiraju na tritu.2. KLASIFIKACIJA TRITA I TRINA STRUKTURA

POVEZANOST PROIZVODNJE I POTRONJE?

Osnovana uloga trita je povezivanje proizvodnje i potronje. ovu osnovu ine 4 konkretne trine funkcije a to su informativna, selektivna, alokativna i distributivna.KOJE SU KONKRETNE FUNKCIJE?

INFORMATIVNA - svaki uesnik na tritu mora biti adekvatno informisan o tom tritu, stie se opta informacija o stanju ponude i tranje za pojedinim robama i uslugama. to je zapravo saznanje o visini cene.SELEKTIVNA - meusobno takmienje priv. organizacija pri emu efikasniji i produktivniji priv. subjekti budu nagraeni opstankom na tritu, oni subjekti koji imaju nie trokove e imati veu zaradu; u procesu proizvodnje uvek su bolji oni proizvodi sa dobrom produktivnou rada, niskim trokovima ALOKATIVNA resursi se u datom momentu usmeravaju u one delatnosti u kojma je mogue ostvariti najveu dobit kako bi se na najbolji nain iskoristili. tj. usmeravanje procesa proizvodnje u resurse (prirodna bogatstva) koja su u zemlji zastupljenija. uvek je jeftiniji proizvod sa domaim nego sa uvezenim stranim resursima DISTRIBUTIVNA odnosi se na primarnu raspodelu drutvenog proizvoda i nacionalnog dohodka, a vri se realizacija cene ija visina je pokazatelj u kojoj meri je ulaganje faktora proizvodnje vrednovano. za funkcionisanje trita je od znaaja mobilnost faktora proizvodnje, roba i usluga, dobre saobraajne i telekomunikacione veze, infrastruktura itd.POJASNITI KRITERIJUME ZA KLASIFIKACIJU TRITA? !!!

1. Prema geografskom podruju razlikuju se lokalno, regionalno, nacionalno i meunarodno/svetsko trite2. Prema predmetu razmene postoje trite roba i usluga, traite faktora proizvodnje i trite novca, trziste hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata.3. Prema nainu cirkulacije robe izmeu proizvodnje i potronje trite direktne realizacije i trziste indirektne realizacije4. Prema stepenu slobode delovanja mehanizama trita - slobodna i kontrolisana5. Prema svojstvu trinih uesnika trite kupaca i prodavaca6. Prema tipu trinih veza i odnosa trite savrene i nesavrene(nepotpune) konkurencije7. Prema istovetnosti predmeta kupovine homogena i heterogena tritaKOJI SU NAJZNAAJNIJI FAKTORI KOJI UTIU NA TRINU STRUKTURU?

1. Broj prodavaca i kupaca koji vre tr. transakcije, 2. Stepen otvorenosti trita tj mogucnost pristupa novih konkurenata na dato trziste3. Postojanje, brojnost i savrenost supstituta proizvoda koji se na tr. prodaju i kupuju odnosno homogenost i heterogenost proizvoda, 4. Mobilnost trinih subjekata i 5. Informisanost kupaca o ceni, osobinama i kvalitetu proizvoda, uslovi prodaje i sl.3. POJAM KONKURENCIJE (SAVRENA KONKURENCIJA)

POJAM KONKURENCIJE?

Konkurencija je rec latinskog porekla koja potie od rei concurrentia koja oznaava takmienje, nadmetanje, suparnistvo.. Konkurencija podrazumeva utakmicu meu tritnim subjektima iste ili bar slicne interesne sfere od kojih svako nastoji da prati sopstveni interes da pretekne drugoga, bez obzira na posledice koje ce to imati po konkurente. pod konkurencijom podrazumevamo ponaanje tr. subjekata u razmeni, i uslove pod kojima se formira ponuda i tranja. *Takmienje - oblik delovanja zakona vrednosti??? - kakav je dezen, kvalitet, cena, dugotrajnost, nain servisiranja...TA SU KLJUNI USLOVI ZA POSTOJANJE KONKURENCIJE?

Moraju postojati min. 2 ponuaa, tj dva trzisna subjekta koji nude ili prodaju istu ili slicnu robu. sto ih je vie, to je za potroae bolje.TA UTIE NA RAZVOJ KONKURENCIJE?

Uticu faktori kao sto su: ravnopravnost, ekonomska samostalnost( autonomija volje-sloboda) i privatna svojina.SAVRSENA KONKURENCIJA je cista, slobodna konkurencija.KOJE USLOVE JE POTREBNO ISPUNITI NA TRITU DA BI SAVRENA KONK. BILA PRISUTNA?

Osnovne karakteristike trzista savremene konkurencije su: brojnost ucesnika, homogenost roba i usluga, potpuna informisanost trzisnih subjekata i neogranicena sloboda ulaska i izlaska iz privredne grane.-Postoje brojne podele konkurencije na osnovu razlicitih kriterijuma. neke vaznije su:savrsena, nesavrsena, cista, lojalna, nelojalna, domaca, inozemna, dopustiva, nedopustiva, cenovna, necenovna, efektivna, potencijalna konkurencija, itd.4. POJAM NESAVRENE KONKURENCIJE

TA JE TRITE NESAVRENE KONKURENCIJE?

Nesavrena konkurencija je tip konkurencije koji postoji onda kada ponuda i potranja nisu atomizirane ve su raspodeljene na tr. subjekte iji trini udeo nije zanemarljiv, te ima daje mo uticaja na cene sopstvenom aktivnoscu.KOJI SU IZVORI NESAVRENE KONKURENCIJE? Izvore nesavrsene konkurencije trazimo u:1. Trokovnim uslovima( savremena prozivodnja u velikim razmerama omogucuje znacajne ustede) 2. Postavljanju prepreka za slobodan ulazak na trziste- privrednu granu( nastupaju usled pravnih ogranicenja koje namece drzava)KAKVE PREPREKE MOGU BITI?

Prepreke za ulazak na trziste mogu biti:a) Pravne- to su one prepreke postavljene od drzavnih organa, donosenjem pravnih propisa i akata kojima se nesto regulise ili zabranjujeb)Ekonomske- one se definisu kao razlika izmedju cene kostanja i trzisne cene do koje privredni subjekt moze da podigne svoje prodajne cene, a da ne dovede do ulaska potencijalnih konkurenata u granu.KOJI SU FAKTORI KOJI OGRANIAVAJU SAVRENU KONKURENCIJU I DOVODE DO NESAVRENE KONK.?

Koncentracija i centralizacija kapitala, dravne intervencije, meusobno sporazumevanje konkurenata. kartelni sporazumi su odreena sporazumevanja izmeu priv. subjekata-konkurenata, kojima se regulisu delovanja slobodne konkurencije.TA MOE BITI PREDMET KARTELNOG SPORAZUMA? To mogu biti: visina cena, obim proizvodnje, podela trita, uslovi prodaje i dr. ucesnici kartela se mogu sporazumevati o svim ili samo o nekim elementima kontrole trszista. Karteli su u mnogim pravnim sistemima zabranjeni jer nanose stetu kupcima, ali i tamo gde nisu javno mnjenje je prema njima negativno opredeljeno.PREPREKE SLOBODNOM IZLASKU SA TRITA?

Prepreke tj sprecavanje slobodnog izlaska sa trzista se ostvaruju na nekoliko naina : zabranom ili ogranienjem izvoza deficitiranih ili drugih roba, sporazumom o podeli trita, imobilnou krupnog kapitala, lobiranjem vlasti ili drugih centara moi da se nastavi sa obavljanjem privredne delatnosti na teritoriji neke drave, promaenim investicijama itd. vrste trzista nesavrsene konkurencije su: duopol, oligopol i monopolisticka konkurencija.5. DISKRIMINACIJA CENA I POSTAVLJANJE PREPREKA ZA ULAZAK NA TRITE

Diskriminacija nikad nema pozitivan efekat. to je jedan od najefikasnijih nepostenih nacina potiskivanja stvarnog konkurenta sa trzista. TA JE POJAM DISKRIMINACIJA? Kada jedan proizvoa za istu robu odreuje razliite cene razliitim kupcima. po pravilu se ova re uvek izgovara u negativnom kontekstu.NA KOJA DVA NAINA SE VRI DISKRIMINACIJA? Potpuna-perfektna i imperfektna. perfektna diskriminacija cenama postoji onda kada se svakom kupcu ponaosob odreuje za isti proizvod razliita i to najvia mogua cena koju je on spreman da plati da bi pribavio proizvod. kupci se formiraju u grupe prema razliitim kriterjumima. imperfektna oznaava da se prema segmentiranju trita, na odvojenim tritima za isti proizvod naplauje razliita cena.POSTAVLJANJE PREPREKA ZA ULAZAK NA TR.? ** OVO JE ISTO KAO GORE POD BR.4

Pravne, ekonomske. pravne prepreke su prepreke postavljene od strane dravnih organa donoenjem zakona i drugih pravnih propisa. njima se moe zabraniti ulazak proizvoaa u neku privrednu granu ili obavljanje delatnosti na neko prostoru. ekonomske prepreke su stroije i definiu se kao razlika izmeu cene kotanja i trine cene do koje priv. subjekt moe da podigne svoje prodajne cene, a da to ne dovede do ulaska potencijalnih konkurenata u granu.6. POJAM I VRSTE MONOPOLA

TA ZNAI POJAM MONOPOLA?

Rec monopol potice od grcke reci monopolion sto znaci sam, jedan, jedini.Monopol je takva trina situacija u kojoj se na strani ponude nalazi jedan subjekt nasuprot mnotva kupaca na strani potranje. U uslovima monopola jedan trzisni subjekat raspolaze celokupnom ponudom na trzistu. Takva privredna drutva koja imaju m. stiu ekstra profit. u interesu monopoliste je da prilagodi proizvodnju i prodaju svoje robe tako da za sebe postigne najvei neto prihod, za funkionisanje monopola se moe rei da monopolsko preduzee poput svakog drugog preduzea nastoji da maksimizira profit.POJASNITI NOVI ZAKON ZATITE KONKURENCIJE / KAZNE ZA MONOPOLISTE?

Drava u okviru nac. zakonodavstva, zakonom o zatiti konkurencije, odreenim radnjama pomou odreenih strunih tela sankcionie monopoliste. to obavlja komisija za zatitu konkurencije, koja dobija nova ovlaenja (mogunost sankcionisanja / kanjavanja do 5000 , spreavanje tr. utakmica, kazne... **sreditiSrbija od novembra 2009. primenjuje novi zakon o zatiti konkurencije koji, prema oceni meunarodnih institucija, sadri elemente koji bi trebalo da obezbede zatitu konkurentnosti.Najznaajnije novine tog zakona su davanje veih ovlaenja komisiji da izrie kazne, koje mogu biti i do 10 odsto ukupnog godinjeg prometa uesnika na tritu koji je prekrio zakon. Napredak je i u nainu izbora lanova komisije, jer ih nee imenovati vlada ve e se o kandidatima izjanjavati skuptina. Pravo zastite konkurencije je grana prava koju cini skup pravnih normi kojima se regulise zastita konkurencije od narusavanja aktima restriktivne poslovne prakse.DEFINISATI VRSTE MONOPOLA?

1. IST MONOPOL. - na tritu samo jedan ponua a drugi proizvoai nemaju pristup2. MONOPSON - nasuprot jednom kupcu na strani potranje postoji mnotvu ponuaa, npr. drava jedna, kupaca oruja mnogo, ptt u kupovini ptt pribora, eleznica za ine3. UNILATERALNI MONOPOL - 1 proizvoa u odnosu na vie kupaca ili 1 kupac u odnosu na vie ponuaa4. BILATERALNI MONOPOL - i na strani ponude i na strani potranje postoji samo jedan tr. uesnik (prof. je samo ova 4 nabrojao i objasnio, ovi ostali mogu samo da se nabroje)5. PARCIJALNI MONOPOL najcesce prisutan u praksi. tu se radi o postojanju jednog dominantnog i vise manjih preduzeca na tom trzisnom podrucju koji su tako male trzisne moci da nicim ne mogu uticati na poslovanje dominantnog preduzeca.6. KVAZI MONOPOL- postoji onda kada umesto mnostva na suprotnom trzisnom polu postoji nekoliko subjekata vece trzisne snage7. PRIRODNI MONOPOLnastaje kao posledica monopola nad nekim prirodnim resursima(sirovine)8. EKONOMSKI MONOPOLI su rezultat koncentracije i centralizacije kapitala9. OKTOPODSKI MONOPOLI - su kombinacija ekonomskih i prirodnih monopola10. PRAVNI MONOPOL on je uslovljen zakonom, a njegova posebna vrsta je drzavni monopol 11. STVARNI ILI FAKTICKI MONOPOL- postoji kada u priv.grani ili podrucju nema drugih preduzeca koja bi mogla da konkurisu monopolisti.PRAVO ZATITE KONKURENCIJE pravo zatite konkurencije (antimonopolsko pravo) je grana prava konkurencije koju ini skup pravnih normi kojima se regulie zatita konkurencije od naruavanja aktima restriktivne poslovne prakse. Pod restriktivnom poslovnom praksom se podrazumevaju akti ili ponaanje preduzea kojima se kroz formalne, neformalne, pisane ili usmene sporazume meu preduzeima, preuzimanja i zloupotrebu dominantnog poloaja i trine moi ograniava pristup tritima ili na drugi nain neopravdano ograniava konkurencija to ima ili moe imati nepovoljan efekat na slobodnu trgovinuODNOS ANTIMONOPOLSKOG PRAVA I DRUGIH GRANA PRAVA

Antimonopolsko pravo je grana prava konkurencije koja sadrzi pravne norme kojima se: regulise zastita konkurencije i b) propisuje zabrana zloupotrebe dominantnog polozaja na trzistu.Ovo pravo je povezano sa vise grana prava: a) Sa upravnim pravom- oba pripadaju javnom pravu, i organi nadlezni za primenu antimonopolskog prava su u stvari organi uprave osnovani radi zastite javnog interesa.b) Sa privrednim pravom- oba prava uredjuju pravne odnose izmedju privrednih subjekatac) Sa pravom spoljne trg- obe grane pripadaju oblasti javnog prava (oba povezana sa carinama)7. KARTELI I NEDOZVOLJENO SPORAZUMEVANJE

Karteli podrazumevaju razliite forme sporazuma preduzea sa ili bez pravne snage koje imaju za cilj ili posledicu spreavanje, ograniavanje ili ometanje konkurencije. karteli ne smeju biti javni, ne sme biti papira, to je usmeni dogovor. ukoliko nadlean organ primeti pisani trag to je za njih neoboriv dokaz, i tada je lako prepoznati kartel. POJAM PRAVNOG REGULISANJA KARTELA?

Pravno regulisanje kartela se odnosi na zabranu kartela koji su zapravo sporazumi preduzeca sa ciljem sprecavanja ili ometanja konkurencije. Borba protiv kartela je jedno od najvanijih podruja delovanja svih vlasti na svetu, to nije lak posao. Kompanije koje formiraju kartele su u potpunosti svesne da je njihovo ponaanje u suprotnosti sa zahtevima pravnih normi kartelnog prava, zato oni funkcioniu u tajnosti i posveuju panju prikrivanju kartela da ih nadleni organi ne bi otkrili.KOJI SU OBLICI NEDOZVOLJENOG SPORAZUMEVANJA?

To su sporazumi izmeu preduzea, odluke udruenja preduzea i usaglaena praksa-utanaenje (dogovorno ravnanje).KAKVE SU ODLUKE KARTALNOG UDRUENJA?

Obavezujue za one koji su ih doneli, obavezujue sa aspekta broja uesnika u kartelu.DA LI POSTOJI IZUZEE IZ KARTEL ZABRANE?

Nije kanjivo kad se odnosi na dobro potroaa.8.PRAVNO DEFINISANJE DELA NELOJALNE KONKURENCIJE (GENERALNA KLAUZULA)

Nelojalna konkurencija je radnja trgovca koja je protivna dobrim obiajima i posovnom moralu i kojom se nanosi ili se moe naneti teta drugom trgovcu, drugom pravnom licu, odnosno potroau.TA JE SUELJAVANJE PRIVREDNIH SUBJEKATA?

Sve radnje u cilju zarade, a nisu na lojalnom principu (pravinost).TA SU RADNJE TRGOVACA, PROTIVNE DOBRIM OBIAJIMA?

Kada je radnja trgovca protivna dobrim obiajima je najsloenije pitanje u vezi nelojalne konkurencije na tritu. ne postoji precizna definicija dobrih obiaja ali se smatra da oni ne smeju biti suprotni zakonskim i drugim pravnim normama, to su nepisana pravila ponaanja koja su vremenski i prostorno promenljiva.KAD POSTOJI NELOJALNA KONKURENCIJA?

Nelojalna konkurencija postoji samo onda kada se radnjom trgovca preduzetom u poslovnom prometu radi privredne utakmice nanosi ili moze naneti steta konkurentu ili drugim trzisnim ucesnicima.Obeleja radnje dela nelojalne konkurencije podrazumeva da:1. Radnja trgovca mora biti preduzeta u poslovnom prometu2. Radnja trgovca mora biti preduzeta radi trine utakmice3. Radnja trgovca mora biti protivna dobrim obiajimaTA JE UZRONO-POSLEDINA VEZA IZMEU RADNJE TRGOVCA SA ASPEKTA TETE?

Uzrono posledina veza je odnos izmeu dela nelojalne konkurencije i njene posledice koja se ogleda u nastanku tete ili mogunosti njenog nastanka. Uzrono poslednika veza je direktan ishod ocene injeninog stanja kojom se prilikom utvruje osnovni dogaaj po vanosti nastanka tetne posledice. Utvrivanje up veze izmeu radnje nelojalne konkurencije i tete upuuje na odgovornost trgovca koji je preduzeo nedoputenu radnju.9. DELA NELOJALNE KONKURENCIJE PREMA ZAKONU O TRGOVINI

1. REKLAMIRANJE OGLAAVANJE, ili nudjenje robe navodjenjem podataka ili upotrebom izraza kojima se moe stvoriti zabluda na tristu o toj robi2. IZNOENJE NEISTINA,ili ocrnjavanje drugog trgovca koji tete njegovom ugledu i poslovanju,3. PRODAJA ROBE SA LANIM OZNAKAMA stvara se zabluda o poreklu robe, kvalitetu...4. PRIKRIVANJE MANA ROBE ili dovodjenje kupca u zabludu na drugi nain5. PREDUZIMANJE RADNJE USMERENE NA RASKIDANJE POSLOVNOG ODNOSA izmeu drugih trgovaca ili radi spreavanja. odnosno oteavanja zasnivanja takvog odnosa; 6. OGLAAVANJE PRIVIDNE RASPRODAJE koja se izvodi na laan nain i dovodi u zabludu kupac ili potrosac (zabludu u pogledu cena)

7. NEOVLAENA UPOTREBA zakonom zatienih spoljnih oznaka drugog trgovca (naziv firme, ig, znak porekla i dr.)8. DAVANJE DRUGOM TRGOVCU OVLAENJA za korienje svojih spoljnih obeleja ako se tim stvara ili se moe stvoriti zabluda na tritu,9. NEOVLAENO KORIENJE USLUGA TRGOVAKOG PUTNIKA, trgovakog predstavnika ili zastupnika drugog preduzea,10. PRIDOBIJANJE KUPACA ili korisnika usluga davanjem ili obeavanjem nagrada ili neke druge imovinske koristi ili pogodnosti cija vrednost znatnije prevazilazi uobicajene reklamne poklone.10. NELOJALNA REKLAMA, NEISTINA I PREVARA

Delo nelojalne reklame je predvieno u veini zakona o suzbijanju nelojalne konkurencije kao posebno delo. Reklama je izraz kojim se posredstvom razliitih sredstava i medija prenose propagandne poruke stvarnim i potencijalnim potroaima sa ciljem da ih informie o proizvodima oglaivaa, a radi njihove prodaje. KAKVE F-JE IMA REKLAMA?

Funkcija reklame je dvosturka, da informie potroae o svojstvima pojedinih proizvoda i usluga na tritu i da ih navede da se opredele za kupovinu tih proizvoda ili usluga.KAD JE PROPAGANDNA PORUKA OBMANJUJUA?

Propagandna poruka je obmanjujua ukoliko je podobna da kod potroaa izazove zabludu u pogledu bilo kog svojstva ili cene sopstvene ili tue robe ili usluge.TA JE POJAM OCRNJIVANJA?

Prenoenje podataka o drugim priv. subjektima kako bi ih omalovaili (ocrnili sa iznoenjem neistina) u oima potroaa i da bi oni odustali od kupovine. 11. PRAVO ZATITE POTROAA

PRILIKOM KUPOVINE KOJA SU ZAKONSKA PRAVA U TRENUTKU OBMANE?

1. PRAVO NA ZADOVOLJAVANJE OSNOVNIH POTREBA dostupnosto najnunijih proizvoda, hrane, odee, zdravstene zatite, obrazovanje2. PRAVO NA SIGURNOST - zatita proizvoda i usluga tetnih po ivot i zdravlje3. PRAVO NA INFORMISANOST raspolaganje injenicama od zanaaja za pravilan izbor4. PRAVO NA IZBOR mogunost izbora izmeu vie proizvoda i usluga5. PRAVO NA GLAS POTROAA zastupljenost interesa potroaa u procesu odluivanja6. PRAVO NA OBRAZOVANJE POTROAA sticanje osnovnih znanja i sposobnosti potrebnih za pravilan izbor proizvoda i usluga7. PRAVO NA ZDRAVU IVOTNU SREDINU ivot i rad u okruenju koje ne predstavlja opasnost po zdravlje potroaa- DAVANJE NETANIH PODATAKA O SVOJOJ ROBI (KVALITET, POREKLO, I NAIN PROIZVODNJE);

Radi sticanja ekonomskih prednosti na trzistu u odnosu na konkurentsko preduzece ili radi postizanje sto vece zarade desava se da privredno-pravni subjekti obelezavaju robu koju proizvode ili distribuiraju, netacnim oznakama. Privredni subjekt koji je netacno obelezio robu je najcesce proizvodjac. Medjutim, to moze biti i onaj trzisni ucesnik koji se bavi prometom robe u oblasti unutrasnjeg ili spoljnotrgovinskog poslovanja:komisionar koji prodaje tudju robu u svoje ime. Netacne oznake na robi se mogu odnositi na poreklo robe, proizvodjaca, nacin proizvodnje te robe, kolicinu, kvalitet ili na druga svojstva robe koja su od bitne vaznosti za tu robu. Najvise stete zbog netacnog oznacavanja robe trpe potrosaci u cijoj se svesti na osnovu iskustva u upotrebi te robe stvorila predstava o njenom kvalitetu. - ZATITA LOJALNE KONKURENCIJE.

Ona je raznovrsna i visestruka. moze biti: PRAVNA( gradjansko-pravna, krivicno-pravna i upravno-pravna) i AUTONOMNA (institucionalizovana i neinstitucionalizovana)Zastita lojalne konkurencije se odnosi na zastitu prava i interesa neposrednog konkurenta ili grupe konkurenata i jednog ili vise potrosaca.- TA ZNAI ZLOUPOTREBA DR. PRIV. SUBJ. I PODMIIVANJE;

Spoljna obeleja koja slue za identifikaciku privredno-pravnih subjekata i njihovih proizvoda na tritu su poslovno ime, robni ili usluni ig, znak kvaliteta, znak porekla robe, uzorci ili modeli. neovolaena upotreba tuih spoljnih obeleja se odnosi na upotrebu istih ili slinih spoljnih obeleja koja su podobna da potroae dovedu u zabludu u pogledu identiteta proizvoaa. Podmiivanje predstavlja davanje ili obeanje pokolona ili druge koristi u cilju postizanja preimustva u privrednom prometu na tetu drugog priv. subjekta.15