Spomenica Istorijskog arhiva SREM VOL. 7

Glavni urednik:Mr \or|e \uri}

Redakcija:Dr Nenad Lemaji}

Dr Qubodrag Dimi}Nada Simi}-Lemaji}

Lektor:Tatjana Pivni~ki-Drini}

Prevod rezimea:Slobodan Maksimovi}

Izdava~:Istorijski arhiv „SREM”

Tira`:500

[tampa:GRAFAMPROMET

Ruma, Jovana Suboti}a 33

ISSN: 1451-3676

SPOMENICA

ISTORIJSKOGARHIVA „SREM”

7

SREMSKA MITROVICA2008.

Ovaj broj ~asopisa „Spomenica Istorijskog arhiva SREM” {tampan je zahvaquju}i materijalnoj pomo}i

Pokrajinskog sekretarijata za kulturu.

SADR@AJCONTENTS

^LANCI I RASPRAVEARTICLES AND TREATISES

Sofija Boì}: Srbi u Sremu i parlamentarni izbori u Kraqevini SHS – Serbs in Srem ad par lia men tary elec tions in the King dom of the Serbs, Croats and Slovenes . . . . . . . . . . . . . . . 9

Radomir J. Popovi}: Sremci u protokolu {aba~kog magistrata – Cit i zens of Srem in the pro to col of the [abac mag is trate . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26

Sneàna Boàni}: Ravani~ka sela i sela velikog ~elnika Radi~a Postupovi}a ,,u Ma~vi” – Vil lages in ravanica re gion and the vil lages of the high of fi cial Radi~ Postupovi} ”in Ma~va” . . . . . . 34

Goran Vasin: Ktitorska delatnost patrijarha Georgija Brankovi}a u Sremskim Karlovcima – Patronal ac tiv i ties of the pa tri arch Georgije Brankovi} in Sremski Karlovci . . . . . . . . . . . 46

Boris Stojkovski: Ba~ki ùpan Vid – Vid, the ùpan of Ba~ka . . . . . . 62

PRILOZI I GRA\ACONTRIBUTION AND MATERIALS

Du{ko M. Kova~evi}: Inventari manastira [i{atovca i Petkovice iz 1919. godine – In ven to ries of mon as ter ies [išatovac and Petkovica of 1919 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75

Vladan Gavrilovi}: Obaveze provincijalnog Srema 1714. godine u porezu i ogrevu – Du ties of the pro vin cial Srem in 1714 in taxes and fire wood . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121

Aleksandar Kasa{: Zapisnici Mati~ne komisije za osnivawe Instituta za izu~avawe istorije Vojvodine pre ~etiri decenije –Minutes of the Com mit tee for found ing the In sti tute for stud ies of the his tory of Vojvodina four de cades ago . . . . . . . . . . . . . . . . . 127

ISTORIOGRAFIJAHISTORIOGRAPHY

Mihael Antolovi}: Srpska istoriografija o Nemcima u Vojvodini – Ser bian his to ri og ra phy on Ger mans in Vojvodina . . . . . . 149

Predrag Vajagi}: Istoriografija o Sremskom frontu – His to ri og ra phy of the Srem front . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166

PRIKAZI I BELE[KEREVIEWS AND NOTES

Goran Vasin: Sremska Mitrovica – grad vredniji od carske k}eri –Sremska Mitrovica – City worther than an em peror’s Daugh ter. . . . . . . 183

Mihael Antolovi}: Istoriografija pred izazovom postmoderne. Ri~ard X. Ev ans, U odbranu istorije – His to ri og ra phy at the Chal lenges of Postmodernism

Rich ard J. Ev ans, In De fense of His tory . . . . . . . . . . . . . . . . 188

Miroslav Pavlovi}: Historija Osmanske dràve i civilizacije,priredio Ekmeleddin Ihsanoglu – The His tory of the Ot to man State and

Civ i li za tion, Ed ited by Ekmeleddin Ihsanoglu . . . . . . . . . . . . . . . . 193

Boris Stojkovski: ôvek sredweg veka – The Man of the Mid dle Ages . . 199

IN MEMORIAM

Nenad Lemaji}: Akademik Slavko Gavrilovi} . . . . . . . . . . . . . . 203

^LANCI I RASPRAVE

ARTICLES AND TREATISES

UDK 324(=163.41)(497.1)"1920/1927"(093.2)329(=163.41)(497.5)"1920/1927"(093.2

Sofija Boì}Institut za noviju istoriju Srbije – Beograd

SRBI U SREMU I PARLAMENTARNI IZBORIU KRAQEVINI SHS

Saètak: Rad predstavqa prilog istoriji parlamentarizma ujugosloven skoj dràvi. Analizirani su rezultati parlamentarnih izbora1920, 1923, 1925. i 1927. godine (stepen izlaznosti bira~kog tela, izbornirezultati po srezovima, broj, politi~ka pripadnost, nacionalna stru -ktura, mesto prebivali{ta iza branih poslanika i drugo) na podru~juSrema, s posebnim akcentom na srpske stranke i wihove kandidate.

Kqu~ne re~i: Srem, Kraqevina SHS, Narodna skup{tina, Par la -ment, narodni poslanici.

Pre ujediwavawa Srba, Hrvata i Slovenaca 1918. godine Srem je biojedna od osam ùpanija na koje je bila podeqena teritorija Hrvatske iSlavonije u Habzbur{koj monarhiji i imao je, prema podacima iz 1910,397.103 stanovnika, od toga 103.988 Hrvata ili 26,2% i 183.156 Srba ili44,7%.1 Uredbom iz 1922. godine postao je jedna od 33 teritorijalno-admi -nistrativne oblasti u dràvi, sa sedi{tem u Vukovaru.2 Pri tome, Srem -ska oblast obuhvatala je isto podru~je koje je nekada bilo u sastavu Sremskeùpanije. Uredba, koja je stupila na snagu tek sredinom dvadesetih godina,vaìla je sve do dono{ewa Zakona o nazivu i podeli Kraqevine na upravnapodru~ja 3. oktobra 1929, kada je prostor Srema podeqen izme|u Dunavske,Drinske i Savske banovine, a Ustavom iz 1931. izme|u Dunavske i Savske.3

Sofija Boì} 9

1 Josip Lakatoš, Narodna statistika, Zagreb 1914, 21.

2 Slu`bene novine Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, br. 92, 28. april 1922.

3 „Zakon o nazivu i podeli Kraqevine na upravna podru~ja”, Slu`bene novineKraqevine Jugoslavije, br. 232, 4. oktobar 1929; Ustav Kraqevine Jugoslavije od 3.septembra 1931. godine, Beograd 1931. Pitawe pripadnosti Srema predstavqalo je jabukurazdora izme|u Srba i Hrvata otkada je otvoreno 1848–49. godine, pa je optere}ivalo isrpsko-hrvatske odnose u Kraqevini SHS/Jugoslaviji. Vi{e o tome: Vasilije \. Kresti},Srpsko-hrvatski odnosi i jugoslovenska ideja u drugoj polovini XIX veka, Beograd 1988, 83–109;Mira Radojevi}, „Sporazum Cvetkovi}–Ma~ek i pitanje razgrani~enja u Sremu”, Istorija 20. veka,

Prema rezultatima popisa stanovni{tva iz 1921. godine, prvog po -pisa koji je ra|en u jugoslovenskoj dràvi, na podru~ju Sremske ùpanijeìvelo je 389.098 stanovnika, od toga po veroispovesti 182.635 pravo -slavnih, 165.212 rimokatolika, 5.635 grkokatolika, 31.921 evangelik, 262muslimana, 2.503 „izraeli}ana”, 904 „drugih” i 26 „bez konfesije i nepo -znato”. Podaci o materwem jeziku popisane populacije kaù da je Sremskaùpanija imala 286.677 Srba ili Hrvata, 1.636 Slovenaca, 14.525 êho -slovaka, 4.352 Rusina, 195 Poqaka, 942 Rusa, 19.829 Ma|ara, 58.133 Nemca,63 Arnauta, 15 Turaka, 154 Rumuna (Cincara), 152 Italijana, 13 Francuza,12 Engleza i jo{ 2.400 pripadnika drugih naroda. U Zemunu je registrovano18.528 stanovnika, od toga 7.473 pravoslavnih, 9.653 rimokatolika, 33grkokatolika, 684 evangelika, 48 muslimana, 617 „izraeli}ana”, 15 „dru -gih” i 5 „bez konfesije i nepoznato”. Po materwem jeziku, Zemun je imao10.158 Srba ili Hrvata, 260 Slovenaca, 277 êhoslovaka, 3 Rusina, 26Poqaka, 533 Rusa, 451 Ma|ara, 6.631 Nemca, 11 Arnauta, 5 Turaka, 41 Ru -muna, 37 Italijana, 18 Francuza, 6 Engleza i 71 gra|anina koji je govorionekim drugim jezikom.4 Po{to pripadnost pravoslavnoj veri predstavqapouzdanu osnovu za odre|ivawe broja Srba, zna~i da je u Sremskoj ̀ upanijibilo 46,93% srpskog stanovni{tva i u Zemunu 40,33%.

Uo~i Prvog svetskog rata stranka s najvi{e pristalica kod Srba uSremu bila je Radikalna stranka, a sna`ne poku{aje da se i sama u~vrsti natom prostoru ~inila je Srpska samostalna stranka.5 Zato je politi~kiìvot Srema obeleàvalo pre svega suparni{tvo tih dveju politi~kihorganizacija.6 U tom pogledu ni{ta se nije promenilo ni u KraqeviniSHS u kojoj su strana~ke aktivnosti, zamrle tokom ratnog perioda, ponovooìvele odmah po wenom osnivawu. Po{to su sru{ene dràvne granicekoje su delile dve politi~ke stranke sli~ne programske orijentacije,radikali iz nekada{we Ugarske i Trojednice pri{li su radikalima izSrbije, nastavqaju}i da deluju u okviru jedinstvene strana~ke orga -

10 Srbi u Sremu i parlamentarni izbori u Kraqevini SHS

1–2/1992, 61–72; Mira Radojevi}, „Srpsko-hrvatski spor oko Vojvodine 1918–1941”, Istorija 20.veka, 2/1996, 39–72; Mira Radojevi}, „Srpsko-hrvatski spor oko Bosne i Hercegovine i Vojvodineu periodu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca / Jugoslavije”, Dijalog povjesni~ara-istori~ara 2,Zagreb 2000, 325–339.

4 Definitivni rezultati popisa stanovni{tva od 31 januara 1921 god., Sarajevo1932, 280–288.

5 La zar Raki}, Radikalna stranka u Vojvodini 1902–1919, Novi Sad 1983, 143;Gordana Krivokapi}-Jovi}, Srpska narodna samostalna stranka 1903–1914, Zagreb 2000,67.

6 Vasilije \. Kresti}, Istorija srpske {tampe u Ugarskoj, Novi Sad 1980, 329–340.

nizacije.7 Za razliku od radikala samostalci su u{li u novu, Demo kratskustranku u kojoj }e, nekoliko godina kasnije, do}i do raskola koji }erezultovati formirawem jo{ jedne, Samostalne demokratske stranke.8

Najzna~ajnije srpske politi~ke stranke u Kraqevini SHS redovno suizlazile na parlamentarne izbore, odràne 1920, 1923, 1925. i 1927. godine, isti~u}i svoje kandidatske liste i na podru~ju Srema. U ovom radu, kojipredstavqa prilog istoriji parlamentarne tradicije u Jugoslaviji (isto -vremeno i proverava stereotip o srpskoj dominaciji nad ostalim narodi -ma9), osvetli}emo izborne rezultate na tom delu dràvne teritorije, sposebnim akcentom na srpske stranke i wihove kandidate.

Na izborima za Ustavotvornu skup{tinu 28. novembra 1920. godine,prvim izborima koji su odràni u Kraqevini SHS, Srem je, sa svojih desetsrezova (Zemunski, [idski, @upawski, Vinkova~ki, Ilo~ki, Staropazo -va~ki, Mitrova~ki, Rumski, Iri{ki i Vukovarski), ~inio posebnuizbornu jedinicu. Procenat zastupqenosti Srba u nacionalnoj strukturistanovni{tva Zemunskog sreza, zajedno s gradom Zemunom, iznosio je64,88%; u [idskom srezu Srbi su u strukturi stanovni{tva u~estvovali sa44,66%, u @upawskom sa 6,22%, u Vinkova~kom, s gradom Vinkovcima, sa12,98%, u Ilo~kom sa 43,10%, u Staropazova~kom, zajedno s Petrovaradi -nom i Sremskim Karlovcima, sa 50,85%, u Mitrova~kom, zajedno s gradomMitrovicom, sa 74,66%, u Rumskom sa 52,49%, u Iri{kom sa 74,66% i uVukovarskom, s gradom Vukovarom, sa 36,05%. Od 81.074 bira~a Sremskeùpanije na izbore je iza{lo 56.254 glasa~a ili 69,65%. U Mitrova~kom iIri{kom izbornom srezu, gde je bilo najvi{e Srba, od 8.847, odnosno 5.503bira~a, glasalo je 5.805, odnosno 3.927 gra|ana, {to iznosi 65,61% i71,36%. Zemunski srez, sa 10.052 bira~a, dao je 6.446 glasa~a ili 64,12%, uRumskom srezu, sa 6.719 bira~a, bilo je 4.316 glasa~a ili 62,45%, uStaropazova~kom srezu, sa 11.605 bira~a, glasalo je 7.592 gra|anina ili65,42%; u [idskom srezu, sa 7.131 bira~em, glasalo je 5.297 gra|ana ili74,28%, u Ilo~kom, sa 5.700 bira~a, 4.146 gra|ana ili 72,73%, u

Sofija Boì} 11

7 L. Raki}, Nav. delo, 203. O Radikalnoj stranci u Kraqevini SHS i posebno na po -dru~ju Sremske ̀ upanije vid.: Gordana Krivokapi}-Jovi}, Oklop bez viteza: O socijalnim osnovama i organizacionoj strukturi Narodne radikalne stranke u Kraqevini Srba, Hr -vata i Slovenaca (1918–1929), Beograd 2002.

8 Podrobnije: Branislav Gligorijevi}, Demokratska stranka i politi~ki odnosi u KraljeviniSrba Hrvata i Slovenaca, Beograd 1970; Hrvoje Matkovi}, Svetozar Pribi}evi} i Samostalnademokratska stranka do {estojanuarske diktature, Zagreb 1972.

9 Na potrebu i zna~aj ovakvih istraìvawa ve} je ukazano u radovima prof. \or|aStankovi}a „Srbi u Slavoniji na izborima na Ustavotvornu skup{tinu 1920. godine”, Tokoviistorije, 1–2/2002, 45–66 i Istorijski stereotipi i nau~no znanje, Beograd 2004.

Vukovarskom, sa 8.120 bira~a, 6.530 gra|ana ili 80,41%, u Vinkova~kom, sa8.677 bira~a, 6.016 gra|ana ili 69,34% i u @upawskom srezu, sa 8.720bira~a, 6.179 gra|ana ili 70,86%. Najmawe glasa~a dao je Rumski srez, anajvi{e Vukovarski.

Glasa~i Sremske ̀ upanije opredeqivali su se izme|u osam kandi dat -skih lista: socijaldemokratske, komunisti~ke, radikalne, demokratske,zatim liste Saveza zemqoradnika, Hrvatske zajednice, Hrvatske seqa~kepu~ke stranke i Hrvatske pu~ke stranke. Na svakoj listi bilo je upisano po17 kandidata. Najmawe 10 kandidata sa socijaldemokratske liste i istotoliko sa komunisti~ke bili su Srbi, na radikalskoj listi i na listiSaveza zemqoradnika Srbi su bili svi kandidati, na demokratskoj jeistaknuto 13 Srba, dok se na listama hrvatskih politi~kih stranaka nijenalazio nijedan Srbin. Me|u kandidatima su bili i neki od najzna~ajnijih onovremenih politi~ara, poput Nikole Pa{i}a kao nosioca listeRadikalne stranke, dr @arka Miladinovi}a i dr Vojislava Jawi}a, tako|e radikala; kandidovali su se i Milorad Dra{kovi} (demokratska lista),Vitomir Kora} (socijaldemokratska lista), Nikola Grulovi} (komuni -sti~ka lista), dr Ladislav Poli} (Hrvatska zajednica), Stjepan Radi} i dr Juraj Krwevi} (Hrvatska pu~ka seqa~ka stranka) i drugi.10

U Mitrova~kom srezu ubedqivu pobedu odnela je Radikalna stranka,osvojiv{i 4.092 glasa. Sledili su, daleko zaostaju}i, Savez zemqoradnikasa 520 glasova i Demokratska stranka sa 430 glasova, a zatim Komunisti~ka i Hrvatska pu~ka seqa~ka stranka sa po 206 glasova, Hrvatska zajednica,Socijaldemokratska stranka i Hrvatska pu~ka stranka. U Iri{kom srezuradikali su pobedili isto tako nadmo}no, sa 2.746 osvojenih glasova. Izawih su bili socijaldemokrati sa 466 glasova, komunisti sa 345 glasova,demokrati sa 123 glasa itd. Sli~no je bilo i u Zemunskom srezu: prvo mestoosvojili su radikali sa 4.249 glasova, a daleko iza wih na{li su sedemokrati sa 942 glasa. I u Rumskom srezu, koji je tako|e imao apsolutnuve}inu srpskog stanovni{tva, radikali su bili u velikoj prednosti sa2.694 osvojena glasa prema 503 glasa za Hrvatsku pu~ku seqa~ku stranku, 453 glasa za socijaldemokrate, 306 za demokrate, 114 za komuniste, 113 zaHrvatsku zajednicu, 103 za Savez zemqoradnika i 31 za Hrvatsku pu~kustranku. Glasa~ima Staropazova~kog sreza najvi{e poverewa ulivala je,kao u ve} navedenim srezovima, Radikalna stranka, za koju je glasalo 3.945gra|ana, dok je 959 gra|ana glasalo za komuniste, 799 za Hrvatsku pu~ku


10 Statisti~ki pregled izbora narodnih poslanika za Ustavotvornu Skup{tinuKraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, izvr{enih na dan 28. novembra 1920. god., Beograd1921, £££ deo (Hrvatska i Slavonija).

seqa~ku stranku, 696 za Hrvatsku zajednicu, 650 za demokrate, 246 zasocijaldemokrate, 180 za Hrvatsku pu~ku stranku i 113 za Savez zemqo -radnika. [idski srez dao je 1.788 glasova radikalima, 760 komunistima,729 socijaldemokratima, 720 Hrvatskoj pu~koj seqa~koj stranci, 667Hrvatskoj pu~koj stranci, 348 demokratima, 242 Hrvatskoj zajednici i 38Savezu zemqoradnika. U Ilo~kom srezu 2.352 gra|anina glasalo je zaradikale, dok su sve ostale stranke za wima daleko zaostajale. U Vuko -varskom srezu vodili su radikali sa 2.891 glasom ispred komunista koji sudobili 1.209 glasova. U Vinkova~kom srezu najvi{e glasova osvojila jeHrvatska pu~ka seqa~ka stranka sa 2.548 glasova, a posle we su se na{leHrvatska zajednica sa 935 i Radikalna stranka sa 830 glasova. Hrvatskapu~ka seqa~ka stranka bila je na prvom mestu i u @upawskom srezu, sa 4.328glasova. Glasovi koje su politi~ke stranke osvojile u sremskim srezovimanavedeni su u tabeli:

IZBORNISREZ

Radika-lna lista

Hrvatska pu~ka

seqa~kastranka

Komuni-sti~kalista

Hrvatska zajednica

Demo-kratskalista

Hrvatska pu~ka

stranka(Jugosl.

klub)

Socijal-demo-

kratskalista

Savezzemqora-

dnika

Zemun %

4.24965,9

270,4

3315,13

3375,2

94214,6

330,5

4847,5

430,66

[id %

1.78833,75

72013,59

76014,34

2424,56

3486,56

66712,59

72913,76

380,71

@upawa %

711,14

4.32870,04

72311,70

4597,42

1191,92

4276,91

220,35

290,46

Vinkovci%

83013,79

2.54842,35

61210,17

93515,54

1953,24

76812,76

721,19

570,94

Ilok%

2.35256,72

42510,2

3167,62

4129,93

3528,49

1273,06

1323,18

280,67

Stara Pazova%

3.94551,96

79910,52

95912,63

6969,16

6508,56

1802,37

2463,24

1131,48

Mitrovica%

4.09270,49

2063,54

2063,54

1742,99

4307,40

510,87

1252,15

5208,95

Ruma%

2.69462,41

50311,65

1142,64

1132,61

3067,08

310,71

45310,49

1032,38

Irig%

2.74669,92

1132,87

3458,78

671,70

1233,13

401,01

46611,86

210,53

Vukovar%

2.89144,27

2133,26

1.20918,51

89813,75

5147,87

6519,96

280,42

1231,88

Sremskaùpanija

%

25.65845,61

9.88217,56

5.5759,91

4.3337,70

3.9797,07

2.9755,28

2.7574,90

1.0751,91

Broj poslanika 7 3 1 1 1 1 – –

Sofija Boì} 13

Broj glasova stranaka u Sremskoj ùpaniji na izborima 1920. godine

Ako rezultate glasawa uporedimo sa udelom Srba u stanovni{tvuizbornih srezova, utvrdi}emo da su u srezovima gde je srpski narod biozastupqen u velikom broju pobe|ivali radikali, dok su sve ostale strankezaostajale daleko iza wih. To vaì i za srpska mesta u srezovima s malimprocentom Srba, kao {to su Mirkovci u Vinkova~kom srezu, gde suradikali dobili 328 glasova, a ostale stranke od samo jednog glasa (zakomuniste) do najvi{e 25 glasova (za Hrvatsku zajednicu). Tamo gde je bilomalo Srba – u Vinkova~kom i @upawskom srezu – srpske stranke pro{le sulo{e (u @upawskom srezu utoliko gore jer je odziv srpskih bira~a bioslab), a glasa~i Hrvati opredeqivali su se prete`no za Hrvatsku pu~kuseqa~ku stranku. Ukupno uzev, u celoj Sremskoj ùpaniji na izborima zaUstavotvornu skup{tinu ubedqivu pobedu odnela je Radikalna stranka sa25.658 glasova, a sledile su Hrvatska pu~ka seqa~ka stranka sa 9.882 glasa,Komunisti~ka partija sa 5.575, Hrvatska zajednica sa 4.333, Demokratskastranka sa 3.979, Hrvatska pu~ka stranka sa 2.975, Socijaldemokratskapartija sa 2.757 i Savez zemqoradnika sa 1.075 glasova. Za narodneposlanike izabrano je 14 kandidata, od toga 7 s liste Radikalne stranke:pored pomenutih Nikole Pa{i}a, dr @arka Miladinovi}a, advokata izRume, i dr Vojislava Jawi}a, profesora bogoslovije iz Beograda, to su bili i Vlada Savi}, ratar iz Kamenice, dr Quba Popovi}, ~inovnik iz Ka me -nice, Mi lan Nedeqkovi}, penzionisani profesor iz Sremskih Karlo va -ca, i Mi lan Mladenovi}, sve{tenik iz La}arka, svi Srbi. S listeDe mokratske stranke izabran je samo Srbin Milorad Dra{kovi},ministar unutra{wih dela iz Beograda, a s liste Komunisti~ke partije


Radikalna lista

Hrvatska pu~ka seqa~ka stranka

Komunomunisti~ka lista

Hrvatska zajednica

Savez zemqoradnika

Demokratska lista

Hrvatska pu~ka stranka (Jug. klub)

Soc. dem. lista

Srbin Nikola Grulovi}, obu}ar iz Rume. Osim devet srpskih poslanika, uUstavotvornu skup{tinu u{lo je i pet Hrvata: Mato Leakovi}, seqak izBo{waka, s liste Hr vat ske zajednice; dr Janko [imrak, profesor izZagreba, s liste Hrvatske pu~ke stranke, i Stjepan Radi}, MatoBabogredac, ratar iz Bo{waka, i Karlo Hauzler, kwièvnik i „braniteq”iz Krièvca, s liste Hrvatske pu~ke seqa~ke stranke.

Slede}i parlamentarni izbori u Kraqevini SHS odràni su 18.marta 1923. U Sremu je birano 10 poslanika u 10 izbornih srezova, na 182glasa~ka mesta,11 a istaknuto je 11 kandidatskih lista: Radikalne stranke,Nezavisne radikalne – Proti}, Hrvatske republikanske seqa~ke stranke(HRSS), Demokratske stranke, Slovenske qudske i Hrvatske pu~ke stranke, Zemqoradni~ke, Socijaldemokratske, Srpske, Hrvatske teà~ke, Inva -lidske i Ratni~ke stranke.12 U celom Sremskom izbornom okrugu bilo je ubira~kim spiskovima ukupno 99.300 upisanih gra|ana, a na izbore jeiza{lo 82.011 glasa~a ili 82,58%, {to je bilo znatno vi{e nego 1920. UVinkova~kom izbornom srezu od 11.488 bira~a glasalo je 9.530 (83,0%), uVukovarskom od 8.654 – 8.686 (100,3%), u @upawskom od 8.591 – 7.992(93,0%), u Zemunskom od 12.439 – 9.615 (77,2%), u Ilo~kom od 9.540 – 5.906(61,9%), u Iri{kom od 6.523 – 5.093 (78,1%), u Mitrova~kom od 10.780 –7.744 (71,8%), u Rumskom od 11.636 – 9.773 (84,0%), u Staropazova~kom od11.944 – 10.717 (89,7%) i u [idskom od 7.705 – 6.955 (90,3%).13 I ovog putanajvi{e glasa~a dao je Vukovarski srez, gde uop{te nije bilo apstinenata, a najmawe Ilo~ki.

U Vinkova~kom srezu ubedqivo je pobedila Hrvatska republikanskaseqa~ka stranka sa 7.443 glasa, dok je drugoplasirana Radikalna strankaosvojila tek 911 glasova. HRSS je tako|e bila na prvom mestu i u Vuko var -skom srezu sa 3.411 glasova, ali ni Radikalna stranka nije mnogo zaostajala– imala je 3.321 glas. U @upawskom srezu HRSS je odnela jo{ jednuubedqivu pobedu sa 7.274 glasa, ostaviv{i daleko iza sebe Demokratskustranku sa 329 glasova, Hrvatsku pu~ku sa 171, Radikalnu sa 119 glasovaitd. Me|utim, u Zemunskom srezu pobedili su radikali sa 5.264 glasa prema1.308 glasova demokrata i 1.134 glasa HRSS-a. U Ilo~kom srezu HRSS jeodnela 2.160 glasova, a Radikalna stranka 1.564. Ukupno 2.759 glasovaradikali su osvojili u Iri{kom srezu, a najvi{e glasova posle wihdobili su socijaldemokrati – 1.009. Sa 3.706 glasova radikali su se na{li

Sofija Boì} 15

11 Statistika izbora narodnih poslanika Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenacaodrànih 18 marta 1923. godine, 1.

12 Isto, 2–3.

13 Isto, 8.

na prvom mestu i u Sremskomitrova~kom srezu, ispred Zemqoradni~kestranke sa 1.074 glasa i Demokratske stranke sa 867 glasova. Radikalnastranka odnela je pobedu i u Rumskom srezu sa 2.916 glasova prema 2.616glasova HRSS-a i 1.005 glasova socijaldemokrata. U Staropazova~komsrezu Radikalna stranka osvojila je 3.815 glasova, HRSS 2.981, Nema~kastranka 1.213, Demokratska 1.087 itd., dok je u [idskom srezu HRSS dobila 2.662 glasa, a Radikalna 1.891. Rezultati glasawa podrobnije su predsta -vqeni u slede}oj tabeli:14

IZBORNISREZ

HRSS RS DSSoc.dem

Nema-~ka

Srp-ska

Zemq.Hrv.

pu~ka

Nezav.radi-kalna

Inva-lidska

Ratni-~ka

Vinkovci%

7.44378,10

9119,6

4945,2

230,2

1521,6

1331,4

230,2

2712,8

340,4

460,5 –

Vukovar %

3.41139,3

3.32138,2

8639,9

180,2

2252,6

3464,0

1631,9

2272,6

310,4

810.9 –

@upawa%

7.27491,0

1191,5

3294,1

240,3

290,3

130,2

40,1

1712,1

50,1

240,3 –

Zemun%

1.13411,8

5.26454,7

1.30813,6

4104,3

9069,4

500,5

1701,8

190,2

941,0

2602,7 –

Ilok%

2.16036,6

1.56426,5

2293,9

60610,3

1312,2

79813,5

621,0

530,9

1151,9

480,8

1402,4

Irig%

59111,6

2.75954,2

2034,0

1.00919,8

180,3

3526,9

450,9

290,6

250,5

290,6

330,6

Sr.Mitrovica

%

5947,7

3.70647,8

86711,2

5687,3

1712,2

3845,0

1.07413,9

450,6

1982,5

1371,8 –

Ruma%

2.61626,8

2.91629,8

7938,1

1.00510,3

9519,7

7828,0

1241,3

600,6

4144,2

1121,2 –

St. Pazova%

2.98127,8

3.81535,6

1.08710,2

2442,3

1.21311,3

4844,5

4093,8

780,7

1681,6

1961,8

120,4

[id%

2.66238,3

1.89127,2

71210,2

96913,9

2143,1

781,1

550,8

2273,3

270,4

911,3

290,4

Sremski okrug %

30.86637,6

26.26632,0

6.8858,4

4.8765,9

4.0104,9

3.4204,2

2.1292,6

1.1801,4

1.1111,4

1.0241,3

2440,3

Broj poslanika 5 4 1 – – – – – – – –

Zapaà se izrazit porast uticaja Radi}evog HRSS-a kod hrvatskepopulacije u Sremu, pa je ta stranka osvojila najve}i broj glasova i dobilapet poslanika. Radikalna stranka je sa~uvala krug svojih pristalica kojije stvorila ve} uo~i izbora za Ustavotvornu skup{tinu, ali s obzirom naznatno pove}awe broja glasa~a, procentualno gledano ona je pro{la mnogolo{ije nego 1920: sa 45,61% osvojenih glasova pala je na 32%. Iz wenih


14 Isto, 103–105.

redova izabrana su 4 poslanika, dok je druga najja~a stranka u zemqi koja se,pored Radikalne, oslawala uglavnom na srpsko bira~ko telo, Demokra t -ska, u periodu izme|u dva parlamentarna izbora pove}ala broj pristalica(sa 7,07% na 8,4% glasa~kog tela), ali ne i broj poslanika. Sremski okrug uNarodnoj skup{tini je trebalo da predstavqaju demokrata SvetislavPopovi}, Srbin, dràvni podsekretar na raspolagawu, radikali BogdanMila{inovi}, advokat, Du{an Markovi}, sve{tenik, Mi lan Nedeqko -vi}, profesor, i dr Vojislav Jawi}, sve{tenik, svi Srbi, kao i radi}evci\uro Rajkovi}, zemqoradnik, Mato Babogredac, zemqoradnik, dr NikolaNiki}, advokat, Pavao Hauk, zemqoradnik, Hrvati, i Jakob [obloher(Schoblocher), „sitni~ar”, Nemac.15

U periodu izme|u drugih i tre}ih parlamentarnih izbora do{lo je do zna~ajnih pregrupisavawa na politi~koj sceni, budu}i da se SvetozarPribi}evi} s grupom pristalica 1924. odvojio od Demokratske stranke iosnovao Samostalnu demokratsku stranku. Formirawe nove stranke, na~ijem se ~elu na{ao najistaknutiji srpski politi~ar iz Hrvatske, zna~ajno se odrazilo na opredeqivawe srpske populacije demokratske orijentacijeizvan Srbije, na podru~ju nekada{we Habzbur{ke monarhije: ona je ostalauz svog vo|u, daju}i mu podr{ku na predstoje}im izborima za Narodnuskup{tinu, 1925. i 1927. godine.

Na tre}e parlamentarne izbore, odràne 8. februara 1925. godine,iza{lo je, od 111.391 upisanog bira~a u Sremu, 92.192 gra|anina ili 82,9%:

Sofija Boì} 17

40,00%

35,00%

25,00%

15,00%

5,00%

0,00%

30,00%

20,00%

10,00%

Broj glasovastranaka u Sremuna izborima 1923.

DS

Socijaldemokratska

HRSS

RS

Nema~ka

Srpska

Zemqoradni~ka

Hrvatska pu~ka

Nezavisna radikalna

Invalidska

? Ratni~ka

15 Isto, 163–167.

10.481 glasa~ od 12.366 u Vinkova~kom srezu (84,75%), 9.935 od 11.611 uVukovarskom srezu (85,56%), 8.260 od 9.725 u @upawskom srezu (84,93%),10.159 od 13.667 u Zemunskom srezu (74,33%), 6.443 od 7.640 u Ilo~kom srezu(84,33%), 5.791 od 6.836 u Iri{kom srezu (84,71%), 9.557 od 11.495 u Mitro -va~kom srezu (83,14%), 10.779 od 13.288 u Rumskom srezu (81,11%), 13.165 od15.833 u Staropazova~kom srezu (83,14%) i 7.622 od 8.930 u [id skom srezu(85,35%). Ponovo je najve}a izlaznost bira~a zabeleèna u Vukovarskomsrezu, a najmawa je bila u Zemunskom srezu. Glasa~i su se opredeqivaliizme|u lista HRSS-a ~iji je nosilac bio dr Vlatko Ma~ek, Srpske stranke(nosilac @ika Nikoli}), Radikalne stranke (Nikola Pa{i}), Socijal de -mo kratske (Vitomir Kora}), Zemqoradni~ke (Vojislav J. Lazi}), Hrvatskepu~ke stranke (dr Janko [imrak), Nema~ke (dr Georg Grasl), Samostalnedemokratske (dr Svetislav Popovi}), Hrvatske stra nke prava (GustavPer~ec), Radikalne disidentske (Mi lan Nedeqkovi}), Demokratske (drStevan Simeonovi} ôki}) i Hrvatske narodne stranke (dr \uro [ur -min).

HRSS je i ovog puta odnela ubedqivu pobedu u Vinkova~kom srezu,osvojiv{i 7.142 glasa (68,1%), dok je na drugom mestu bila Radikalnastranka sa 1.730 glasova (16,5%), a na tre}em Samostalna demokratska stra -nka sa 641 glasom (6,1%). U Vukovarskom srezu redosled je bio isti: HRSSsa 3.085 glasova (31,4%), Radikalna stranka sa 4.720 (48,1%) i Samostalnademokratska stranka sa 970 (9,9%). Ve}inu glasova HRSS je dobila i u@upawskom srezu – 6.134 (74,3%), Radikalna stranka 837 (10,1%) a Samo -stal na demokratska stranka 811 (9,8%). U Zemunskom srezu, me|utim,glasa~i su se opredeqivali potpuno druga~ije. Tu je ubedqivo pobedilaRadikalna stranka, sa 6.043 glasa (59,5%), iza we se na{la Samostalnademokratska stranka sa 1.625 glasova (15,9%), dok je tre}a bila Nema~kastranka sa 952 glasa (9,4%). Radikali su pobedili, sa 3.378 glasova (52,4%),i u Ilo~kom srezu, a sledili su HRSS sa 1.845 glasova (28,6%) i socijal -demo krati sa 440 glasova (6,8%). U Iri{kom srezu radikali su se tako|ena{li na prvom mestu, sa 4.055 glasova (70,0%), dok je na drugom mestu bilaSamostalna demokratska stranka sa 548 glasova (9,4%), a na tre}em HRSSsa 463 glasa (7,9%). Gra|ani Mitrova~kog sreza najvi{e poverewa imali suu Radikalnu stranku daju}i joj 6.305 glasova (66,0%), zatim u Samostalnudemokratsku stranku kojoj su dali 855 glasova (8,9%) i Zemqoradni~kustranku koja je dobila 805 glasova (8,4%). U Rumskom srezu pobedila jeRadikalna stranka sa 4.720 glasova (41,1%), dok je HRSS osvojila 1.981 glas(17,3%) a Samostalna demokratska stranka 1.424 glasa (14,1%). Isti redo -sled bio je i u Staropazova~kom srezu i [idskom srezu: radikali 6.087


glasova (46,2%), odnosno 3.254 glasa (42,6%), HRSS 2.715 glasova (20,6%),odnosno 2.517 glasova (32,9%), i Samostalna demokratska stranka 1.707glasova (12,9%), odnosno 654 glasa (8,6%). O rezultatima glasawa govoritabela.16

IZBORNISREZ

RS HRSS SDSNema-

~kaSoc.dem.

ZS HPS DS SSRad.

disid.HNS HSP

Vinkovci %

1.73016,5

7.14268,1

6416,1

3323,1

420,5

330,3

2122,0

1621,6

430,5

390,4

760,7

270,2

Vukovar%

4.72048,1

3.08531,4

9709,9

4144,2

480,5

1641,1

2842,9

170,1

720,7

200,2

660,6

390,3

@upawa%

83710,1

6.13474,3

8119,8

710,9

330,4

210,2

1922,3

160,2

370,5

100,1

570,7

380,5

Zemun%

6.04359,5

7677,6

1.62515,9

9529,4

1911,9

3093,1

490,5

1041,0

380,4

240,2

340,3

220,2

Ilok%

3.37852,4

1.84528,6

2894,5

1993,1

4406,8

651,0

360,6

290,5

1051,6

140,2

370,6

70,1

Irig%

4.05570,0

4637,9

5489,4

150,3

4437,7

540,9

190,4

981,7

300,5

220,4

210,4

230,4

Mitrovica %

6.30566,0

7107,5

8558,9

2192,3

3323,5

8058,4

330,4

390,4

2112,2

140,1

230,2

110,1

Ruma%

4.72041,1

1.98117,3

1.42414,1

1.30215,7

7476,5

1871,6

1000,9

900,9

1040,8

310,3

500,4

450,4

St. Pazova%

6.08746,2

2.71520,6

1.70712,9

1.36810,4

1150,9

2852,2

700,6

2231,7

800,6

4193,2

530,4

380,3

[id%

3.25442,6

2.51732,9

6548,6

2653,5

4946,5

841,1

2272,9

630,9

250,3

150,2

200,3

150,2

Srem. okrug%

41.12944,6

27.35929,8

9.52410,3

5.1375,5

2.8853,1

2.0072,2

1.2221,3

8410,9

7450,8

6080,7

4370,5

2650,3

Br. poslanika 6 3 1 – – – – – – – – –

Broj glasova stranaka u Sremu na izborima 1925.

Sofija Boì} 19

RSHRSSSDS

Nema~ka

HNS

DS

Rad. disid.

HPS

SS

ZS

HSP?

Soc. dem.

$$

$$

$ $$

$$

$ $$$$

$

16 Statistika izbora narodnih poslanika Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca odr -ànih 8. februara 1925. godine, Beograd 1926.

Me|u prve tri stranke sada se na{la, pored Radikalne i HRSS-a, Sa -mo stalna demokratska stranka, koja je ostavila daleko iza sebe Demo krat -sku stranku preuzev{i ve}inu wenih dotada{wih bira~a. U Parlament suu{la {estorica radikala, Srbi: dr Vojislav Jawi}, ministar na raspo -lagawu, Du{an Markovi}, prota, dr Jovan Radivojevi}, advokat, dr QubaPopovi}, novinar, Nikola Bi ngu lac, trgovac, i Nikola P. Pa{i}, pred -sednik vlade; trojica radi}evaca, Hrvati: Anton Babi}, zemqoradnik, drVladi mir Ma~ek, advokat, i Marjan Peuli}, zemqoradnik, i jedansamostalni demokrata, Srbin, dr Svetislav Popovi}, advokat.

Na ~etvrtim parlamentarnim izborima 11. septembra 1927. godineglasalo je 82.518 ili 71,4% od 115.647 bira~a, na 201 glasa~kom mestu.Najve}a izlaznost bila je u Vukovarskom srezu, 9.668 glasa~a od 12.748bira~a ili 75,8%, a najmawa u Ilo~kom srezu, 4.915 ili 63,9% od 7.697. UVinkova~kom srezu glasalo je 9.427 gra|ana (75,1%) od 12.545 bira~a, u@upawskom 7.167 (73,3%) od 9.785, u Zemunskom 9.698 (69,3%) od 13.999, uIri{kom 4.494 (65,0%) od 6.919, u Mitrova~kom 8.392 (72,0%) od 11.656, uRumskom 10.623 (72,9%) od 14.579, u Staropazova~kom 11.333 (69,1%) od16.396 i u [idskom 6.792 (72,9%) od 9.323.17 Na ovim izborima istaknut jeve}i broj kandidatskih lista nego ikada do tada, ~ak 17. Pri tome, samoRadikalna stranka istakla je ~ak 4 liste (Boìdara @. Maksimovi}a,Vojislava Jawi}a, dr Qube Popovi}a i Dragi{e Stojadinovi}a). Nosilacliste Demokratske stranke bio je Mi lan \. Milojevi}, a nosilac listewenih disidenata Damjan Kere~ki. Na izborima su u~estvovale i Samo sta -lna demokratska stranka (dr Svetislav Popovi}), Zemqoradni~ka stranka(Dragi{a \. Zdravkovi}), Srpska stranka (Jovan Sevdi}), Nema ~kastranka (Jozef Vilhelm), Socijaldemokratska (Vitomir Kora}), Strankanezavisnih radnika (Quba Radovanovi}), kao i hrvatske stranke: Hrvatskaseqa~ka (dr Qudevit Ke`man), Hrvatska republikanska (Marko Do{en),Nezavisna hrvatska seqa~ka (dr Nikola Niki}), Hrvatska pu~ka (IlijaPetri~evi}) i Hrvatski blok (dr Al bert Bazala).18 U hrvatskim srezovimaVinkovci i @upawa glasa~i su se i daqe opredeqivali za Hrvatsku seqa -~ku stranku, dok su srpski glasa~i u ostalim srezovima ostali podeqeniuglavnom izme|u Radikalne i Samostalne demokratske stranke. Prista li -ce radikala odlu~ivali su se prvenstveno za radikalsku listu Boìdara@. Maksimovi}a, koja je odnela najve}i broj glasova u Sremskom okrugu iobezbedila 4 poslanika, Srbe: dr Bogdana Mila{inovi}a, advokata i


17 Statistika izbora narodnih poslanika Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenacaodrànih 11 septembra 1927, izradio D-r Laza M. Kosti}, Beograd 1928, 8–9.

18 Isto, 154–161.

kraqevskog javnog bele`nika, Boìdara Maksimovi}a, ministra naraspo lagawu, Emilijana Grbi}a, sve{tenika, i dr Jovana M. Radivojevi}a, advokata. Samostalna demokratska stranka na{la se po broju glasova natre}em mestu, {to joj je donelo 3 poslani~ka mesta koja su zauzeli Srbi drMi lan Kosti}, na~elnik u penziji, dr Nikola Radojevi}, advokat, i drSvetislav Popovi}, ministar na raspolagawu. Tri mandata dobila je iHrvatska seqa~ka stranka, koja je zauzela drugo mesto u Sremu; to su biliHrvati dr Qudevit Ke`man, novinar, dr Sigismund ̂ ajkovac, profesor, iSrbin dr Sekula Drqevi}, advokat.19 Izborni rezultati ostvareni 1927.detaqnije su prikazani u tabeli:

IZBORNI SREZ RS HSS SDS RS NS ZS SD HB RS

Vinkovci%

1.69718,0

4.44247,1

94610,0

2112,2

6627,0

470,5

470,5

3824,1

300,3

Vukovar%

3.17232,8

7487,8

1.65217,1

4594,8

5926,1

5455,6

520,5

8659,0

410,4

@upawa%

98613,7

4.00555,8

4656,5

1922,7

841,2

240,3

220,3

5547,7

150,2

Zemun%

2.55426,3

4594,7

2.71028,0

3904,0

9389,7

1.07711,1

1671,7

810,8

6196,4

Ilok%

1.30726,6

1.05021,4

4889,9

51510,5

2765,6

2134,3

3316,7

1442,9

511,0

Irig%

1.17226,1

3016,7

69115,4

78117,4

290,6

61613,7

56512,6

120,2

992,2

Mitrovica%

1.85922,2

4034,8

1.78321,3

1.54618,4

2222,6

1.70020,3

3133,7

640,8

240,3

Ruma%

2.31821,8

1.14810,8

1.64615,5

1.32312,5

1.82917,2

8247,8

8387,9

610,6

490,5

St. Pazova%

2.12618,5

2.09618,3

1.68914,7

1.1069,6

1.30011,3

7436,5

540,5

2191,9

1.40812,3

[id%

1.84927,2

1.72525,4

1.08215,9

3324,9

4046,0

2113,1

2543,7

1141,7

330,5

Sremski okrug%

19.04023,1

16.37719,8

13.15215,9

6.8558,3

6.3367,7

6.0007,3

2.6433,2

2.4963,0

2.3692,9

Broj poslanika 4 3 3 – – – – – –

Sofija Boì} 21

19 Isto, 363–368.

IZBORNISREZ DS NHS HP NR RS HR SS

DS(dis.)

Vinkovci%

650,7

3703,9

3643,9

800,9

180,2

360,4

200,2

80,1

Vukovar%

961,0

3563,7

2712,8

2432,5

5145,3

220,2

270,3

130,1

@upawa%

831,2

3575,0

1442,0

230,3

270,4

1622,3

160,2

170,2

Zemun%

2652,7

100,1

230,2

2382,5

1241,3

110,1

160,2

160,2

Ilok%

3948,0

90,2

310,6

380,8

80,2

100,2

370,8

140,3

Irig%

751,7

170,4

60,1

230,5

661,5

130,3

210,5

70,1

Mitrovica%

1251,5

931,1

120,1

1371,6

640,8

110,1

290,3

60,1

Ruma%

2172,0

1381,3

230,2

720,7

640,6

250,2

340,3

130,1

St. Pazova%

2071,8

960,8

350,3

1131,0

1231,1

200,2

570,5

850,7

[id%

4005,9

270,4

2684,0

500,7

80,1

160,2

110,2

80,1

Sremski okrug%

1.9272,3

1.4731,8

1.1771,4

1.0171,2

1.0161,2

3260,4

2680,3

1870,2

Br. poslanika – – – – – – – –


Kada uporedimo rezultate ostvarene na svim parlamentarnimizborima, uo~avamo da je srpsko bira~ko telo u Sremu u nacionalnom iideolo{kom pogledu uglavnom bilo homogeno, budu}i da se opredeqivaloza srpski pro gram Radikalne stranke, a u mnogo mawoj meri za Demokratsku / Samostalnu demokratsku stranku i wen jugoslovenski pro gram.

Analiza izbornih rezultata govori i o politi~koj i nacionalnojstrukturi poslani~kih kandidata. Godine 1920. izabrano je 14 kandidata,od toga 9 Srba, {to iznosi 71,42% ukupnog broja poslanika. Ako izuzmemoNikolu Grulovi}a s liste Komunisti~ke partije, koja je zastupala klasni,a ne nacionalni pro gram, udeo srpskih poslanika opada na 64,28%, {to je idaqe znatno vi{e od u~e{}a Srba u nacionalnoj strukturi Srema. Godine1923. izabrano je 10 poslanika, me|u wima 5 Srba ili 50%, {to je mawe negona prethodnim izborima i pribli`no u skladu sa strukturom stanov ni -{tva. Na izborima 1925. Srbi su dobili 7 od 10 poslanika ili ~ak 70%. Sobzirom na to da je jedan od wih pripadao Samostalnoj demokratskojstranci koja je pre{la u opoziciju, iz redova Radikalne stranke, optu -ìvane za politi~ku hegemoniju u dràvi, bilo je 60% izabranih srpskihkandidata. Godine 1927. u Parlament je u{lo ~ak 8 Srba ili 80%, ali jejedan od wih, Sekula Drqevi}, bio ~lan HSS-a i ne moè se ubrajati me|usrpske poslanike; trojica su bili iz opozicione Samostalne demokratskestranke, dok su samo ~etvorica (40%) pripadali Radikalnoj stranci.

RS HSS DS SDS KP HZ HPS

1920. 7 3 1 1 1 1

1923. 4 5 1

1925. 6 3 1

1927. 4 3 3

Ukupno: 21 14 2 4 1 1 1

Broj poslanika izabranih na parlamentarnimizborima u Kraqevini SHS

Do zanimqivih saznawa dolazi se i kada se ispita poreklo i stalnomesto prebivali{ta izabranih poslanika. Utvrdili smo da su iz Sremabila {estorica od 9 poslanika izabranih 1920: dr @arko Miladinovi} izRume, Vlada Savi}, dr Quba Popovi} i Mi lan Nedeqkovi} iz Kamenice,Mi lan Mladenovi} iz La}arka i Nikola Grulovi} iz Be{ke. Ro|eniSremci bila su trojica od 5 poslanika iz 1923, a ~etvorica su ìvela natom podru~ju: Svetislav Popovi} iz Zemuna, dr Bogdan Mila{inovi} iz

Sofija Boì} 23

Vinkovaca, Mi lan Nedeqkovi} i zemunski sve{tenik Du{an Markovi},rodom iz Mo{orina u Ba~koj. Srem je bio zavi~aj ~etvorice od 7 poslanikaizabranih 1925: dr Jovana Radivojevi}a iz Iriga, Nikole Bingulca izVukovara, dr Qube Popovi}a i dr Svetislava Popovi}a, a i sve{tenikDu{an Markovi} i daqe je ìveo u Zemunu. Godine 1927. u Parlament suu{la, od 8 izabranih, {estorica Srba sa stalnim prebivali{tem u Sremu:dr Jovan Radivojevi} iz Iriga, dr Mi lan Kosti} iz [ida, dr NikolaRadojevi} iz Sremske Mitrovice, dr Svetislav Popovi}, dr BogdanMila{inovi} i Emilijan Grbi}, sve{tenik u Rumi rodom iz Raji}a kodNovske. To zna~i da je oko 47% Srba u Sremu u Ustavotvornoj skup{tinipredstavqalo 42,85% poslanika s wihovog prostora ili, ako izuzmemokomunistu Nikolu Grulovi}a, samo 35,71%; godine 1923 – 40%, 1925 – 50% i1927 – 60%. Ako uzmemo u obzir samo „hegemoniste” radikale i demokrate,dolazimo do rezultata od 42,85% (1920), odnosno 40% (1923). Kada izrazmatrawa izuzmemo Samostalnu demokratsku stranku koja je u potowemperiodu ~inila zajedni~ki front s hrvatskim politi~kim snagama, i weneposlanike dr Svetislava Popovi}a, dr Milana Kosti}a i dr NikoluRadojevi}a, dobijamo rezultat od 40% (1925) i 30% (1927). Prema tome, udeosrpskih poslanika koji su pripadali tzv. hegemonisti~kim snagama, a kojisu bili domicilno vezani za Srem, u svim skup{tinskim sazivima bio jeispod procenta u~e{}a Srba u nacionalnoj strukturi sremskog stano v -ni{tva. U proseku, Srba „hegemonista” iz Srema bilo je ukupno 17 ili38,63%.

Ra{~lawavawem dostupnih podataka s parlamentarnih izbora povi{e kriterijuma, do{li smo do rezultata koji, iako se radi o jednom uèmdràvnom podru~ju, otvaraju pitawe utemeqenosti teze o tzv. „veliko srp -skoj hegemoniji” nad nesrpskom, posebno hrvatskom, populacijom u dràvi, koja je iz politi~ke sfere bila preneta i u nauku, optere}uju}i pre svegaistoriografiju o srpsko-hrvatskim odnosima. Po{to nam nije namera dadonosimo dalekose`ne zakqu~ke, re}i }emo samo kako istraìvawe ukazujena to da je slika pro{losti mnogo sloènija od nametnutih stereotipa, dase ona mora stvarati imaju}i u vidu sve nijanse i da se postoje}e predstave o minulim zbivawima moraju stalno preispitivati.


Sofija Boì}In sti tute for Mod ern His tory of Ser bia – Bel grade

SERBS IN SREM AD PARLIAMENTARY ELECTIONS IN THE KINGDOMOF THE SERBS, CROATS AND SLOVENES

SUMMARY

This pa per anal y ses the re sults of par lia men tary elec tions held in 1920, 1923, 1925, and 1927 (turn out lev els, elec tion re sults in srez ad min is tra tive units; thenum ber, po lit i cal af fil i a tion, na tional struc ture, place of res i dence of the electedmem bers of par lia ment etc.) on the ter ri tory of Srem, pay ing spe cial at ten tion toSer bian po lit i cal par ties and their can di dates. The pa per es tab lishes that the Ser bian elec tor ate mostly voted for the Rad i cal Party, and, to a much lesser ex tent, for theDem o cratic/In de pend ent Dem o cratic par ties. By break ing down the ac ces si bledata ac cord ing to sev eral dif fer ent cri te ria we reached the re sults (pro por tion ofSer bian MPs res i den tially con nected to Srem who be longed to the so-called he ge -mony forces amounted to 38.63%, and was be low the per cent age of Ser bian sharein the na tional struc ture of the pop u la tion of Srem – around 47%), which, al thoughper tain ing to a small re gion of the coun try, ques tion the foun da tions of the the sis of”Great Ser bian he ge mony” over non-Ser bian, par tic u larly Cro atian, pop u la tion inthe coun try. This the sis was trans ferred from the po lit i cal sphere into the sphere ofsci ence, bur den ing pri mar ily the his to ri og ra phy of Serbo-Cro atian re la tions.

Sofija Boì} 25

UDK 94(497.11)"1808/1812"(093.2) 94(497.113)"1808/1812":929(093.2)

Radomir J. Popovi}Istorijski institut Beograd

SREMCI U PROTOKOLU [ABA^KOG MAGISTRATA

Saètak: U ovom radu na osnovu Protokola {aba~kog magistratanavedeni su qudi iz Srema i wihove veze sa ustani~kom Srbijom, ponajvi{esa [aba~kom nahijom. Ve}ina podataka odnosi se na razna nov~anapotraìvawa proistekla iz imovinsko-pravnih i interesnih veza qudi saleve i sa desne strane Save, ali ima i podataka o doseqavawu u Srbiju iprepisci ustani~kih pograni~nih vlasti sa austrijskim.

Kqu~ne re~i: protokol, Sremci, [aba~ka nahija, Prvi srpskiustanak, obligacioni odnosi.

Protokol {aba~kog magistrata od 1808. do 1812. godine jedan je odretkih dokumenata koji osvetqavaju dru{tvene prilike u Srbiji u Prvomsrpskom ustanku. Rukopis Protokola koji se ~uvao u Narodnoj biblioteciizgoreo je u nema~kom bombardovawu Beograda 1941. godine. NikolaKrsti} priredio ga je i od{tampao, sre}om, u Glasniku Srpskog u~enogdru{tva.1 Protokol je vo|en od 1/13. aprila 1808. do 23. decembra 1811 / 4.januara 1812. godine. U rukopisu Protokol je imao 111 ispisanih listova inekoliko praznih na kraju, a u {tampanom obliku ima 222 stranice i 881protokolarni broj. Prire|iva~ Protokola N. Krsti} je u predgovoruistakao: „Protokol ovaj … jedan je od najznamenitijih pismenih dokume -nata iz vremena Kara|or|eva. Isti je protokol jedan jedini ove vrstepismeni spomenik iz vremena prvog srpskog oslobo|ewa. U wemu se nalazemnogi podaci, koji }e mo}i doprineti, da se rasvetle gdekoji tadawi

26 Sremci u protokolu {aba~kog magistrata

1 Protokol {aba~kog magistrata od 1808. do 1812. godine, Glasnik SUD, 2-gi odeqak, gra|a za noviju istoriju Srbije, 2-gi odeqak, Beograd 1868. Osim tog protokola iz Prvogsrpskog ustanka sa~uvana su jo{ dva: Dølovodnÿy protokolý odþ 1812. Maæ 21. do 1813.Avgusta 5. Kara-\or|a Petrovi}a, vrhovnogþ vo`da i gospodara naroda srpskogþ, GlasnikDru{tva srbske slovesnosti, 1848 – 9 listova, 224, 126; Delovodni protokol Kara|or|aPetrovi}a, prire|iva~i Mile Nedeqkovi} i dr., Kragujevac 1988; Protokolþ pisamaprote Mat¢e Nenadovi}a o ratovanõ kray Drine 1811, 1812 i 1813 god, priredio QubomirNenadovi}, Beograd 1861.

doga|aji. U wemu se nalaze obave{tewa o tome kako je na{e ota~estvo biloustrojeno-ure|eno u prvo vreme svoje slobode”. Taj izvor, naàlost, nije udovoqnoj meri kori{}en u istoriografiji.2

Izme|u Ma~ve i Srema, susednih srpskih oblasti u dvema dràvama,uspostavqene su mnogostruke i zna~ajne veze u vreme Prvog srpskog usta n -ka, o ~emu je najvi{e pisao Slavko Gavrilovi}.3

U Protokolu {aba~kog magistrata pomiwu se imena ìteqa [aba -~ke nahije na osnovu kojih se zakqu~uje da su poreklom iz Srema: JovanSrem~evi},4 Stanko Sremac,5 Savo Sremac,6 Rista Sremac,7 PetarSremac,8 Pavle Mijailovi} Sremac, ìteq [aba~ki,9 i SimaIriànin,10 ili se pored imena i prezimena ozna~ava mesto u Sremu izkojeg poti~u, kao {to su Dimitrije Stefanovi}, za kojeg se kaè da je izCesarije pre{ao,11 Rista Ristivojevi}, ìteq Mitrova~ki,12 Arsenije

Radomir J. Popovi} 27

2 Slavko Bogojevi}, Luka Lazarevi} u Protokolu [aba~kog magistrata i Delovo dnom protokolu Kara|or|a Petrovi}a, Zbornik br. 1 (2004), 37–46.

3 Slavko Gavrilovi}, Agrarni pokreti u Sremu i Slavoniji po~etkom H£H veka,SANU, Beograd 1960, 233; Vojvodina i Srbija u vreme Prvog srpskog ustanka, Institut zaizu~avawe istorije Vojvodine, Novi Sad 1974; Gra|a za dru{tvenu i privrednu istorijuSrema po~etkom H£H stole}a, Istorijski arhiv Autonomne Pokrajine Vojvodine, Srem -ski Karlovci 1958, H; Gra|a o Sremu i wegovim vezama sa Srbijom, izbor i obja{wewa S.Gavrilovi}, Istorijski arhiv AP Vojvodine, Sremski Karlovci 1965; Slavko Benovi},Sremski trgovci i Prvi srpski ustanak do 1809 godine, Zbornik MS za dru{tvene nauke 5(1953) 5–25; @ivan Se~anski, Gra|a o Ticanovoj buni u Sremu 1807. godine, Istoriskiinstitut, Beograd 1952, 195; Slavko Gavrilovi}, Janko Neme~ek (Teodor Pleme~kovi}),srbijanski uhoda u Sremu 1807, Zbornik MS za dru{tvene nauke 23 (1959) 87–96; DimitrijeDimi}, Prilozi za Ticanovu bunu u Sremu g. 1807.,Letopis Matice srpske 119 (1), 194(1876); Miodrag Kolari}, Dimitrije Puqevi}, trgovac iz Sremske Mitrovice i snabdeva~za vreme Prvog ustanka, Zbornik MS. Serija dru{tvenih nauka 7 (1954) 169–176; Rob ertPaulovi}, Sud bina srpskih izbeglica posle Prvog srpskog ustanka prema aktimaSlavonsko-sremske gene ralne komande u Petrovaradinu, Zbornik MS. Serija dru{tvenihnauka 7 (1954) 126–146.

4 Protokol {aba~kog magistrata, 22.

5 Isto, 24,

6 Isto, 27.

7 Isto, 119.

8 Isto, 119–120.

9 Isto, 135.

10 Isto, 154–155.

11 Isto, 9.

12 Isto, 19.

Mari}, ìteq Iri{ki,13 Sil ves ter izMitrovice iz Cesarije,14 Sima Pla v {i},biv{i iz Cesarije sela Kuzmina,15 NovakMilija{evi} iz Mi trovice,16 Pa ntaVra goli}, iz Divo{a,17 Pavle Lu ki} izRume,18 Stefan Romanovi}, ̀ iteq zemun -ski,19 i Vasa Staji} iz Rume.20

Po{to je Protokol pripadao sudu,to je i logi~no {to su u wemu najvi{e za -stupqeni podaci iz oblasti gra|anskogprava, to jest razna nov~ana potraìva -wa, poravnawa, izvr{avawe naplate, na -knade {tete, a u mawem broju nalaze sepodaci o dopisivawu ustani~kih vlastisa austrijskim vlastima i doseqavawuSremaca u Srbiju.

Na po~etku Protokola nalaze se trizabele{ke o izvesnom Petru Beloguzu iz

Rume, koji je bio duàn Isailu iz Cerovca, sela u Posa vo-Ta mnavi. Zbogtoga je magistrat u [apcu pisao magistratu u Rumi 29. aprila 1808.godine,21 traè}i da prona|e du`nika i po{aqe ga u Srbiju. Zahtev je unarednih mesec dana ponovqen jo{ dva puta i ne moè se saznati da li jeBeloguz do{ao na mitrova~ku skelu na sastanak sa svojim poveriocem i dali je uop{te isplatio dug.22 Pavle Luki}, iz Rume, kao du`nik nagodio se


Uro{ Kneèvi}, Laza Lazarevi},komandant [aba~ke nahije

13 Isto, 47.

14 Isto, 56.

15 Isto, 63.

16 Isto, 75–76, 78–79.

17 Isto, 90.

18 Isto, 90–91.

19 Isto, 100–101.

20 Isto, 166. Milivoje Vasiqevi} je iz Protokola izdvojio imena 565 Ma~vana i powemu je to „bio prvi ve}i popis stanovni{tva Ma~ve sa po~etka 19. veka” (Ma~va,istorija, stanovni{tvo, Bogati} 1996, 215).

21 Svi datumi u tekstu su po novom kalendaru, izuzev u citatima.

22 Isto, 6, 9.

28. decembra 1808. godine sa Nikolom ârkaxijom, {aba~kim ìteqem, iod danas da nema vi{e ni{}a Nikola traìti.23

U Protokolu od 1808. do 1810. godine ~esto se javqa ime trgovcaNovaka Milija{evi}a iz Mitrovice, koji je preko magistrata u [apcupotraìvao dugove. Tako je 1. oktobra 1808. godine traìo naplatu duga odVukosava Vukoti}a iz Uzve}a od 45 gro{a i 14 para, koji je priznavao svojdug i koji je tog dana poloìo polovinu sume, a ostatak da isplati osvetom Luki, bez svakoga odgovora. Sud je kasnije presudio da Vukoti}ostatak duga treba da isplati na skeli u Mitrovici 30. oktobra. Tih danasvoj dug Milija{evi}u priznavao je Petar Mati} iz pocerskog Metkovi}a, pa je magistrat u [apcu 4. oktobra 1808. godine obavezao da dug od 477forinti, koje je tu`ni dugovao od februara iste godine i koji je biospreman da isplati do 30. oktobra, radi verovawa, potpisuem svoje ime iru~ni krst polaèm.24 Ali, ni Mati} nije isplatio celokupan dug, pa jesud u [apcu 26. decembra 1808. godine doneo novu presudu po kojoj jepreostali dug morao da isplati do \ur|evdana 1809. godine.25 Dokaz da jeNovak Milija{evi} imao razgranate poslove u Ma~vi je i potvrda koju muje magistrat izdao da moè du`nike da poziva i sa wima sravwuje ra~une.26

Milija{evi} je umro 1809. ili 1810. godine i iz Protokola se ne vidi da li je naplatio svoja dugovawa u [aba~koj nahiji.27

Atanasije Aleksi} dugovao je 270 gro{a Milovanu Markovi}u izMitrovice, pa se 6. oktobra 1808. godine obavezao da }e isplatiti dug.Tekst te obaveze glasi: „Obligacija, kopija. No 393. sverhu 270 gr. i slovomvelim: dvesta sedamdeset gro{a, koji ja dolupotpisati primio jesam u pi}una Mitrova~koj skeli, od majstora Milovana Markovi}a iz Mitrovice, ida je vreme pro{lo termina da mu nisam isplatio, toga radi dajem danasobligaciju, i obavezujem se, da }u do 1. novembra 1808. isplatiti bez sva -koga odgovora, Boqeg radi verovawa potpisujem svojeru~no ime. U [a pcu,


23 Isto, 90–91.

24 Isto, 75–76, 80, 78–79.

25 Isto, 90.

26 „N° 424. Daje se od S.M.[. imenutom Novaku Milija{evi}u, cesarskom podajniku iz Mitrovice, da mu je slobodno po Ma~vi du`nike prizivati, { wima ra~une saver{avati.Toga radi preporu~ujemo gore imenutoga kmetom, u kom god selu bude svog du`nika na{ao,da i preslu{aju i nami pismeno po{aqu. Boqeg radi verovawa potvr|ujemo murom. 14.dekembra 1808. godine u [apcu”(Isto, 89).

27 U septembru 1810. godine Pantelija Drezgi} iz Dubqa tuìo je Ivana Kovi}a iz[a pca, ali Kovi} se izgovarao na neku ènu, po~iv{ago Novaka Milio{evi}a iz Mitro -vice. Sud je odlu~io da na mitrova~koj skeli suo~i Novakovu udovicu i parni~are i, akobi se koji od parni~ara odre|enog dana ne bi pojavio na skeli, taj bi bio kriv (Isto, 169).


Deo Protokola magistrata [aba~ke nahije

24. septembra 1808. Atanasije Aleksi}”.28 [aba~ki terzija Jovan Mili n -kovi} izdao je obligaciju na 489 gro{a za dug Risti Ristivojevi}u 18. maja1808.29 Izvesni Sil ves ter iz Mitrovice u ime Pani}a i Petri~evi}a, a naosnovu priznanice, tuìo je Ostoju Milo{evi}a iz [apca za dug, aMilo{evi} se obavezao da }e dug od 3.088 gro{a isplatiti do Mitrovdana1808. godine.30

U Protokolu se nalaze podaci o ortakluku izme|u ìteqa iz [a ba -~ke nahije i onih iz Srema. Tako je Sima Slo mo 30. maja 1808. godine pri -mio kaparu za neku dunavsku vodenicu od ortaka Jovana Radinovi}a izBelegi{a i Georgija ûdi}a iz Zemuna. Po{to Radinovi} i ûdi} nisubili zadovoqni vodenicom, oni su se pred {aba~kim magistratomrazorta~ili, tako {to je Slo mo isplatio ortake u iznosu od 1.000 gro{a, anovac je u magistratu primio Zemunac ûdi}.31 U ortakluku su bili Ze -munci Sima Dimitrijevi} (u Protokolu Sima Dimitriju), DimitrijuNikolaju i Cincar Janko Popovi} (Janko Binba{a). Zemunski trgovcimorali su se najpre zakleti u {aba~koj crkvi da }e ta~an trgova~ki ra~unpredati Cincar Janku, posle ~ega je ovaj pristao da im isplati 100 dukata,i drugo ostaje duàn, dok gore pomenuti ~ist ra~un po zakletvi ne po{aqu,i kad ra~un po{aqu nam u magistrat, onda }e sve novce poloìti. Boqegradi verovawa dajemo ovaj ekstrakt za sigurnost, i magistarskim murompotvr|ujemo.32

Srbi iz Srema su od po~etka ustanka prelazili u Srbiju i tu senastawivali, ukqu~ivali u ustani~ku vojsku ili zapo~iwali da se bavezanatima i trgovinom. Godina 1808. bila je mirna i to je jedan od razloga{to su te godine u Protokolu zabeleèni prelasci Sremaca u Srbiju.Arsenije Mari} iz Iriga do{ao je u [abac po~etkom jula 1808. godine,èle}i da pod kiriju uzme mehanu od Gavrila Prizrenca,33 a Sima Plav -{i} iz Kuzmina javio se {aba~kom magistratu 24. avgusta nameran ovdeostati posvem, i svoju decu ho}e dovesti.34 Izvesni Lazo @adani, za kojeg je navedeno da je iz Cesarije, verovatno iz Srema, bio je seiz Cincar Janka


28 Isto, 80–81.

29 Isto, 19. 112. N°6. Maya. Sa qubavqu namirio se g. Rista Ristivojevi} ìteqmitrova~ki iz Cesarije i Jovan Milinkovi} terzija, [ap~anin, za ra~un od Pe{te. IJovan~e ostaje duàn g. Risti 489 gro{a i dao obligaciju da 24. maja 1808. bez izgovoraisplati” (Isto, 19).

30 Isto, 56.

31 Isto, 25.

32 Isto, 67–68.

33 Isto, 47.

34 Isto, 63.

Po povi}a.35 Da je bilo netrpeqivosti izme|u starosedelaca i do{qakasvedo~i jedna presuda od 28. januara 1809. godine kada je Mladen Marja -novi}, momak Luke Lazarevi}a, dobio 25 batina zato {to „kav|io se igovorio, da }e Sremce ise}i” i uz to jednom Sarajliji oteo kapu, isekao je isebi novu napravio.36

Magistrat je izdavao paso{e za prelazak u Austriju, pa je tako 3. maja1808. godine izdat paso{ Gr. Pedikovi}u, cesarcu, radi prelaska granice,ali isto tako izdavane su putne isprave za putovawe od jedne do drugenahije. Biv{em dràvqaninu Austrije, za koga se ne zna odakle je ta~noporeklom, Jovici Markovi}u, dat je paso{ za prelazak iz [aba~ke uVaqevsku nahiju u selo \ur|evac.37

Ve} smo rekli da se u Protokolu pomiwu lica ~iji nadimci ili pre -zi mena ukazuju na wihovo srema~ko poreklo, ali su oni ve} bili gra|aniustani~ke Srbije. Tako se pomiwe napasnik Jovan Srem~evi}, koji je zapoku{aj silovawa dobio 50 batina, zatim Stanko Sremac, koji je zbogneizvr{ewa nare|ewa kneza Ilije Markovi}a, oborkneza [aba~ke nahije,ka`wen sa 11 batina, zatim hajduk Savo Sremac, koji je sa nekoliko drugovanapustio hajdu~ki ̀ ivot.38 Simu Iriànina tuìo je aprila 1810. godineSava Ra{i} iz Para{nice, danas dela Crne Bare, za dug od 80 gro{a, da bigodinu dana kasnije Simina udovica tuìla skelexiju Marka Radovano -vi}a za nekakvu orta~ku ba{tu.39

Dakle, u Protokolu {aba~kog magistrata Sremci se pomiwu u~etrdesetak protokolarnih numera (No 36, 51, 57, 60, 95, 100, 104, 112, 135,145, 153, 161, 259, 305, 332, 348, 349, 380, 382, 388, 389, 390, 392, 393, 424, 426,428, 429, 452, 457, 462, 503, 526, 527, 529, 581, 651, 688, 699, 722). Ta~an brojnezahvalno je iznositi jer verovatno postoje li~nosti koje su iz Srema, alieksplicite nije to navedeno. U svakom slu~aju, ovaj sudski dokumentosvetqava ̀ ive veze izme|u Srba s leve i s desne strane Save i omogu}ava dase makar i delimi~no spozna svakodnevni ìvot, na~in na koji sufunkcionisale privreda i uprava, kolike su bile cene namirnica, kakve subile kazne za razne prekr{aje, zatim da se spozna moral onda{wegnara{taja.


35 Isto, 119. Wega je tuìo sudu 15/27. marta 1809. godine @ivko Juri{i} iz Grabovcaza dug od 149 gro{a.

36 Isto, 100.

37 Isto, 8, 16.

38 Isto, 22, 24, 27.

39 Isto, 154–155, 176.

Radomir J. Popovi}In sti tute for His tory Bel grade

CITIZENS OF SREM IN THE PROTOCOL OF THE ŠABAC MAGISTRATE

SUMMARY

Cit i zens of Srem are men tioned in about forty pro to col para graphs in the Pro -to col of the Šabac mag is trate (N° 36, 51, 57, 60, 95, 100, 104, 112, 135, 145, 153,161, 259, 305, 332, 348, 349, 380, 382, 388, 389, 390, 392, 393, 424, 429, 452, 457,462, 503, 526, 527, 529, 581, 651, 688, 699, 722). It would be very dif fi cult to statethe ex act num ber be cause there might have been more cit i zens of Srem men tionedin the Pro to col who were not ex plic itly named as such. Nev er the less, this courtdoc u ment sheds light on the vi brant con nec tions be tween Serbs on the left and right banks of the river Sava and en ables us, if only par tially, to learn of the ev ery day life, func tion ing of the econ omy and ad min is tra tion, what the prices of goods were,what the sen tences were for dif fer ent vi o la tions, and what the mor als were of thegen er a tions at the time.


UDK 911.37:94(497.11)"13/14"091=163.41"1428/1429"

Sneàna Boàni}Odsek za istoriju – Filozofski fakultet Novi Sad

RAVANI^KA SELA I SELA VELIKOG ÊLNIKA RADIÂPOSTUPOVI]A ,,U MA^VI”

Saètak: Ubikacijom zemqi{nih priloga ,,u Ma~vi” koji su pripa -da li ravani~kom vlastelinstvu i wihovo pore|ewe sa prilozima ,,u Ma -~vi” iz poveqe despota \ur|a Brankovi}a velikom ~elniku Radi~uPo stupovi}u, dobija se potpunija slika o istorijsko-geografskom pro -storu uè Ma~ve, krajem H£¤ i po~etkom H¤ veka. Knez La zar je pokloniosvojoj zadu`bini, manastiru Ravanici, 14 sela ,,u Ma~vi”. Ravani~ka sela,,u Ma~vi” bila su locirana na desnoj obali reke Save, isto~no oddana{weg [apca. Na osnovu ubikacije ovih 14 priloga ,,u Ma~vi” dolazi se do zakqu~ka da su ona ~inila severnu granicu Ma~ve i Ma~vanske banovine. Des pot \ura| Brankovi} izdao je povequ 7 indikta 1428/29. godine kojompotvr|uje dobra i ba{tine velikom ~elniku Radi~u Postupovi}u. Naprostoru Ma~ve bilo je dodeqeno 19 priloga, koje su ~inili: 1 trg, 16 sela i2 seli{ta. Ova poveqa ujedno predstavqa potvrdu da je Ma~va 1428/1429.godine ulazila u sastav srpske dràve, od po~etka \ur|eve vladavine.Izvr{ena ubikacija zemqi{nih priloga ,,u Ma~vi”, na osnovu ovihpoveqa, upu}uje nas na zakqu~ak da se uà Ma~va u sredwem veku prostiralajugoisto~no od ̀ upe Bitve, du` Save prema u{}u Kolubare i dopirala je najug do Tamnave, a na zapad do reke Drine.

Kqu~ne re~i: Ma~va, Srem, granica, Ravani~ka hrisovuqa, knez La -zar, veliki ~elnik Radi~ Postupovi}, des pot \ura| Brankovi}, Sava,Kolubara, Tamnava, Bitva.

Manastirske poveqe pruàju neprocewive informacije o naseqima,stanovni{tvu, radnim obavezama i da`binama zavisnih qudi i daju slikuìvota na sredwovekovnom vlastelinstvu.1 Utvr|ivawe topograf -

34 Ravani~ka sela i sela velikog ~elnika Radi~a …

1 Manastirske poveqe, ponekad, sadrè i popise zavisnog stanovni{tva te su nezao -bilazne za demografska istraìvawa i istraìvawa etni~kih odnosa. Obaveze zavisnogstanovni{tva popisuju se u sredwovekovnim manastirskim poveqama u posebnom delu pod nazivom ,,Zakon Srbqem”. Obaveze Vlaha se pi{u u vidu ,,Zakona Vlahom”. Poveqe suzna~ajne za izu~avawe istorijske geografije. U wima se beleè imena sela, zaselaka,

sko-toponimijskog kontinuiteta naseqa, kroz ceo sredwi vek, od izuzetnog je zna~aja jer potvr|uje kontinuitet stanovni{tva na odre|enom prostoru.

Ubikacijom zemqi{nih priloga ,,u Ma~vi” koji su pripadali rava -ni~kom vlastelinstvu i wihovo pore|ewe sa prilozima ,,u Ma~vi” iz pove -qe despota \ur|a Brankovi}a velikom ~elniku Radi~u, dobija se potpunija slika o istorijsko-geografskom prostoru uè Ma~ve, krajem H£¤ ipo~etkom H¤ veka. 2

Pod pojmom Srem, u sredwem veku, podrazumevalo se znatno {ire po -dru~je nego danas, jer je Srem zahvatao i teritoriju ju`no od Save (,,ono -strani Srem”).3 Ma|arski izvori spomiwu ,,ovostrani” Srem (citeriorSirmia), severno od Save, i ,,onostrani” Srem (ul te rior Sirmia), ju`no od we.4

Uà Ma~va, prema rezultatima istraìvawa M. Dini}a, leàla je uzSavu jugoisto~no od Bitve prema u{}u Kolubare.5 Pod Ugarskom, to je biodistrictus de Ma cho u kojem se nalazio i grad (castrum) Ma~va, ~iji poloàj

Sneàna Boàni} 35

planina, reka, potoka, izvora, napu{tenih naseqa a me|e se u manastirskim poveqama, unajve}em broju slu~ajeva, precizno i detaqno navode, {to omogu}ava precizniju ubika -ciju naseqa.

2 Nu`no je ista}i da se postavqena tema prati sa stanovi{ta istorijske geografije.Prema op{tepoznatoj definiciji predmet istorijske geografije je geografska sredina i~ovek kao ~lan mawe ili ve}e zajednice u toku istorije. Istraùje se odnos izme|uprirodne sredine koja je nepromenqiva: poloàj, reqef, klima i qudske zajednice koje semewaju.

3 M. Blagojevi}, Pregled istorijske geografije sredwovekovne Srbije, Zbornik zaIMS 20 (1983), 75–76.

4 Geografske granice dana{weg Srema se u prostornom i teritorijalnom pogledurazlikuju u odnosu na sredwovekovne. Pod Sremom se danas podrazumeva oblast izme|uDunava i doweg toka Save, ~iju zapadnu granicu obrazuje nepravilna linija koja po~iweispod Daqa, a zavr{ava se vi{e u{}a Bosuta u Savu. Ovo je granica novijeg datuma, autvr|ena je tek posle osloba|awa Srema od Turaka i obnavqawem Sremske ùpanije.Sredwovekovna ùpanija Srem obuhvatala je, me|utim, samo isto~nu polovinu dana{weoblasti od linije Susek–La}arak, dok je zapadna polovina spadala pod Vukovskuùpaniju. Sem ̀ upanija ovoga imena, Sremom je u sredwem veku nazivana i oblast ju`no odSave, dana{wa Ma~va i pore~je Kolubare. Ova ~iwenica da je sredwovekovni Sremobuhvatao obe obale Save bila je davno uo~ena i zapaèna, ali se i posle toga prituma~ewu istorijskih izvora ~esto gubila iz vida, {to je dovodilo do odre|enih zabludai nejasno}a. M. Dini}, Sredwevekovni Srem, Glasnik ID u Novom Sadu £¤ (1931), 1; ¤£££(1935), 439–444.

5 Da se Kolubara ra~unala u Ma~vu, moè se na}i potvrda u ugarskim izvorima. Ve} jeK. Jire~ek upozorio da je jedna ugarska poveqa datirana 16. £H 1319. godine: ,,propreKalabar in Ma cho”. K. Jire~ek, Istorija Srba £, Beograd 1952, 201. U pitawu je rekaKolubara, pa i wena dol ina oko sredweg ili doweg toka, koja se po K. Jire~eku prostirala,,izme|u Beograda i [apca”; M. Dini}, Zapadna Srbija u sredwem veku, Srpske zemqe usredwem veku, priredio S. ]irkovi}, Beograd 1978, 47.

nije bliè poznat. Po tom gradu nazvana je i banovina: item cas tro Ma chonominato, unde Banatus Machoviensis denominatur.6

Od vremena vladavine ugarskog kraqa Bele £¤ (1235–1270) pomiwe se,ju`no od Save, ugarsko ma~vanski Banat (ma|. Ma cho, Machow, ~itaj Ma~ó),koji je obuhvatao ne samo malu dana{wu ravnicu Ma~vu kod [apca nego islivove reke Kolubare, Qiga, Tamnave i Uba, kao i planina sve do naspramZvornika na Drini.7 Postojao je i grad Ma~va, samo mu poloàj nijepoznat.8

Iscrpnom analizom istorijskih podataka i ubikacijom toponima naterenu, M. Blagojevi} je do{ao do zakqu~ka da se zapadna granica sred wo -vekovne oblasti Ma~va nalazila na Drini izme|u Loznice i Badovinaca,ili malo severnije. Isto~na granica se nalazila na desnoj obali Kolubare, izme|u Medo{evca i Konatice, a svakako i ne{to severnije od selaKonatice. Ju`nu granicu ~ini dol ina reke Tamnave, potom dol ina sredweg i doweg toka reke Jadar. Severna granica polazila je negde od Drine okoBadovinaca u pravcu Kitoga pa je i{la na Savu povi{e [apca, potomdesnom obalom Save do Beqina i onda mawe utvr|enim pravcem do u{}aKolubare.9

Knez La zar, kao ktitor, priloìo je manastiru Ravanici preko stopedeset sela, koja su se nalazila u Brani~evu, Peku, Zvi`du, Ma~vi i dru -gim oblastima, godi{wi prihod od 150 litara srebra ,,od ca rine u NovomBrdu” i druge nov~ane prihode.10

Pored sela, zaselaka, seli{ta, zabela, wiva i sl. koja su navedena saopisom svojih me|a u poveqi su navedeni i prihodi od pana|ura pored


6 Castrum Ma cho pomiwe se prvi put za vreme rata kraqa Milutina i Karla Roberta1319. godine: A. Hubera, Lud wig I. von Ungarn und die ungarischen Vasallenländer, Archiv fürösterreichische Geschichte, 66 (1885), 1; P. Markovi}, Odno{aji izme|u Srbije i Ugarske(1331–1355), LMS 221 (1903), 6; J. Radoni}, Sporazum u Tati i srpsko ugarski odnosi odH£££ do H¤£ veka, Glas SKA 187 (1941), 129.

7 Na prostoru Ma~vanske banovine, od sredine H£££ pa do sredine H¤ veka, smewivala se ugarska i srpska vlast. Smewivawe srpske i ugarske vlasti ostavilo je duboke tragove ucelokupnom ìvotu na pomenutom prostoru.

8 M. Purkovi}, Odre|ivawe me|a, Etnologija 1–2 (1940), 65.

9 M. Blagojevi}, Naseqa u Ma~vi i pitawa srpsko-ugarske ugranice, Vaqevo, postanaki uspon gradskog sredi{ta, Vaqevo 1994, 88. U okvirima Ma~ve nisu se nalazile dobropoznate ùpe: Ub, Nepri~ava, Rabas, Pepeqevac, Qig, Toplica, Gorwa i Dowa Obna.

10 U vreme cara Du{ana (1331–1355) ratovalo se u vi{e navrata sa Ugarskom, a kada suposle smrti kraqa Lajo{a £ (1342–1382) u Ugarskoj izbile unutra{we borbe, knez La zar jeuspeo da pro{iri svoju vlast sve do Save. M. Spremi}, Jadar u sredwem veku, Jadar upro{losti £, Novi Sad 1985, 41–76 (=Prekinuti uspon: srpske zemqe u poznom sredwemveku, Beograd 2005, 3–42).

samog manastira i u vi{e mesta u severnoj Srbiji, koji su pripadaliRavanici. Pokloweni su prihodi od pana|ura koji se odràvao oSpasovdanu kod same Ravanice, zatim pana|ur svete Petke na Dunavu i dvapana|ura u Podgorici u Ma~vi (prole}ni i jesewi).

Izgubqeni orig i nal ove izuzetno zna~ajne sredwovekovne poveqeprenose nam tri raspoloìve kopije.11

Knez La zar je poklonio svojoj zadu`bini, manastiru Ravanici, 14 se -la ,,u Ma~vi”.12 To su slede}a sela: Podgorica, Popovac, Brekovica, Ovo{, Brekova, Staglovo, Vlasenica, Zvizd, Drugi Zvizd, âgaq, Brati{ince,Sopince, Grm i Luka.13

Od pomenutih sredwovekovnih priloga nisu sa~uvana imena za sle -de}a sela: Popovac, Ovo{, Staglovo, Brati{ince, Sopince, Grm i Luku.Ostali prilozi manastira Ravanice ,,u Ma~vi” sa~uvali su se do dana -{wih dana kao istoimena sela ili su wihova imena ostala u nazivu loka -liteta na tom podru~ju.

Selo Podgorica danas ne postoji, ali terenskim istraìvawimausta novqeno je da postoji lokalitet Podgorica, koji se nalazi u isto~nomdelu sela Dragojevac, severno od Debrca na reci Savi.14

Selo Vlasenica iz Ravani~ke hrisovuqe i danas postoji pod istimnazivom i locirano je 3 do 5 km jugozapadno od sela Debrc na Savi.15

Selo Brekovica je dana{wi lokalitet Brekovac koji se nalazi 6 kmseverozapadno od sela Debrc na Savi i oko 2-3 km zapadno od Prahova.

Sneàna Boàni} 37

11 Postoje Vrdni~ki, Bolowski i Ravani~ki prepis. O Lazarevoj ktitorskoj poveqi za Ravanicu pogledati: F. Bari{i}, O poveqama kneza Lazara i patrijarha Spiridona,Zbornik FF u Beogradu HH-1 (1974), 367–371.

12 F. Miklosich, Monumenta Serbica spectancia historiam Serbiae, Bosnae, Ragusii, Vienne1858, 196–200; V. Petkovi}, Starine – zapisi, natpisi, listine, Beograd 1923, 59; S.Novakovi}, Zakonski spomenici srpskih dràva sredweg veka, Beograd 1912, 769–770; S.Novakovi}, Bele{ke k istoriji [apca i {aba~ke vladi~anske stolice, GN^ 9 (1887), 2–5;S. ]irkovi}, Ravani~ka hrisovuqa, Manastir Ravanica, Beograd 1981, 69–82.

13 G. [krivani}, Ravani~ko vlastelinstvo, istorijsko-geografska istraìvawa, I^H¤£–H¤££, 1966–1967 (1970), 235–253; G. [krivani}, Ravani~ko vlastelinstvo, Ravanica1381–1981, Beograd 1981, 83–99; M. Purkovi}, Popis sela u sredwevekovnoj Srbiji,Godi{wak SFF £¤, 2 1939–1940 (1940), 66, 67, 83, 113, 122, 130, 142, 143, 156, za sela Bre -kovica, Ovo{, Brekova, Staglovo, âgaq, Grm, Brati{ince, Luka, Popovci i Sopincenavodi samo da se nalaze u Ma~vi, ali nije izvr{io wihovu ubikaciju.

14 M. Purkovi}, Popis sela u sredwevekovnoj Srbiji, 128. Selo Podgorica nalazilo senekoliko kilometara severnije od sela Prahova, koje je pripadalo vlastelinstvu velikog~elnika Radi~a.

15 M. Purkovi}, Popis sela u sredwevekovnoj Srbiji, 95, identifikuje ovo selo sa selomVlasenica u Postamnavskom srezu, kod Vladimiraca.

Selo Zvizd i Drugi Zvizd zauzimali su, svakako, prostor gde se nalazi dana{we selo Zvizd, 3-4 km severozapadno od Prahova i severno od De -brca.16

Selo ̂ agaq i danas postoji na terenu sa nepromewenim nazivom. Onoje locirano 6 km severno od Debrca i sela Prahova.17

Za sva ravani~ka sela u Ma~vi data je zajedni~ka me|a, {to upu}uje nazakqu~ak da su bila grupisana u jednom wenom kraju. Kao me|nici pomiwuse reka Sava, selo Popovac, selo Brekovica, Duboki potok, koji postoji idanas pod imenom Duboka reka, zatim selo Vlasenica i selo Prahovo, ali idrugi me|nici ~iji se poloàj nije mogao utvrditi i identifikovati naterenu.

Ravani~ka sela u Ma~vi bila su locirana na desnoj obali reke Save,isto~no od dana{weg [apca. Na osnovu ubikacije ovih 14 sela ,,u Ma~vi”dolazi se do zakqu~ka da su ona ~inila severnu granicu Ma~ve i Ma~vanske banovine.

Ispravom iz 1428/29. godine ,,blago~estivi i hristoqubivi gospodinSrbqem Gjurg i s bogodarovanimi sinovi gospodstva mi” potvrdio je veli -kom ~elniku Radi~u ,,u ve~nu ba{tinu” posede koje je imao pod despotomStefanom Lazarevi}em i neke koje je dobio od ugarskog kraqa @igmunda.18

Odredio je ,,da ih ima” do kraja ìvota, a posle svoje smrti moè ihostaviti kome èli. Darivani posedi ~elniku Radi~u nisu se moglioduzeti ,,ni za jedno sagre{enije krome nevere”.19

Poveqa ujedno predstavqa i najdragoceniji podatak o vladavinidespota \ur|a Brankovi}a Ma~vom. To je svetovna ba{tinska poveqakojom se potvr|uju ranije ste~ena prava svojine, tj. dràvnine, uìvawa,sloboda raspolagawa i naslednosti.20 Ova poveqa je od velike vrednosti za


16 V. Petkovi}, Starine – zapisi, natpisi, listine, 59, navodi postojawe sela GorwiZvezd i Dowi Zvezd; M. Purkovi}, Popis sela u sredwevekovnoj Srbiji, 95, navodi da danaspostoji selo Zvizdar kod Uba; M. Dini}, Zapadna Srbija u sredwem veku, Srpske zemqe usredwem veku, 46.

17 G. [krivani}, Ravani~ko vlastelinstvo, istorijsko-geografska istraìvawa, 250.

18 Q. Stojanovi}, Stari srpski hrisovuqi, akti, biografije, letopisi, tipici,pomenici, zapisi i dr., Spomenik SKA £££ (1890), 3–4; S. Novakovi}, Zakonski spomenicisrpskih dràva sredweg veka, 333–335.

19 M. Spremi}, Des pot \ura| Brankovi} i wegovo doba, Beograd 1994, 98, 116–119, 167,170–173, 185, 204, 339, 467, 529, 570, 588, 591, 632, 714, 722, 753, 762.

20 Svetovne ba{tinske poveqe ne sadrè odredbe kojima se reguli{u odnosi ba{tin -skih podanika prema vlastelinu u pogledu rada i uop{te davawa. U wima nema podataka orazgrani~ewu zemqi{nih priloga kao ni o kulturama koje su gajene na tim imawima.

istorijsku geografiju, jer sadrì preko 90 raznovrsnih sredwovekovnihgeografskih naziva i toponima, od kojih je znatan broj nepoznat po oblikui locirawu.21 Na prostoru Ma~ve ~elniku Radi~u bilo je dodeqeno najvi -{e poseda, ukupno 19 naseqa.22

êlnik ili veliki ~elnik Radi~ predstavqa izuzetno zna~ajnuli~nost na politi~koj pozornici sredwovekovne Srbije, po~etkom H¤veka.23 Prvi put u istorijskim izvorima pomiwe se 1413. godine kada ga jedes pot Stefan postavio za glavnog zapovednika srpskog vojnog odreda, koji je poslat da pomogne sultanu Mehmedu u ratu protiv brata, sul tana Muse.24

Od tada, on je bio aktivan u~esnik mnogih dru{tveno-politi~kih doga|ajau Srbiji.25 Prisustvovao je sklapawu ugovora u Smederevu izme|u Venecije

Sneàna Boàni} 39

Leksikon srpskog sredweg veka, priredili Sima ]irkovi} i Rade Mihaq~i}, Beograd1999, 529–532 (R. Mihaq~i}).

21 U Brani~evu je ~elnik Radi~ imao 11 naseqa, u Ku~evu 5, u Ma~vi 19, u Nekudimskojvlasti 1 selo, u Lepenici 2 sela, na podru~ju Rudnika 15 naseqa, u Ma~vi 19, u GorwojMoravi 7 naseqa, u {iroj okolini Kru{evca 3 sela, u Rasini 5 naseqa i na podru~juBelasice (Kopaonik) 2 sela. Posedovao je ,,delove” u rudnicima kod Novog Brda i naRudniku, zatim ,,ku}e” i druge zgrade.

22 S. Novakovi}, Zakonski spomenici srpskih dràva sredweg veka, 335 (£H).

23 O wegovom poreklu malo se zna. Po narodnom predawu, bio je sin vojvode Milutina,koji je poginuo u Kosovskom boju. Wegovo prezime bilo je Postupovi}. @ena mu se zvalaAna a po jednom turskom dokumentu pretpostavqa se da je imao sina Misaila. S.Novakovi}, Veliki ~elnik Radi~ ili Obla~i} Rade, Glasnik SUD 50 (1881), 122–164; M.Blagojevi}, Dràvna uprava u srpskim sredovekovnim zemqama, Beograd 1997, 6, 70–71, 84,239–242, 290.

24 Opisuju}i ovaj doga|aj u biografiji despota Stefana Lazarevi}a Konstantin Fi -lo zof beleì da ,,nad despotovim vojnicima be{e na~elnik Radi~, ~elnik, mu` naj hra -briji i najmudriji, a sa malo re~i mnogo svr{ava{e”. Konstantin Filozof, @itijedespota Stefana Lazarevi}a, preveo La zar Mirkovi}, Beograd 1936, 105–106.

25 Jedan od najteìh sukoba izme|u Dubrovnika i despota Stefana Lazarevi}a,najkrupniji ove vrste u srpsko-dubrova~kim odnosima, izbio je 1419. godine, kada je des -pot naredio da se uzapti jedan veliki karavan srebra koji je trebalo da krene iz Vidina.Tom prilikom je zapleweno 1.200 litara srebra. Dubrova~ka vlada se ̀ alila preko svojihposlanika despotu da im je on obe}ao da }e nadoknaditi {tetu. Kako je des pot Stefanumro, stvar nije mogla biti ure|ena i ostala je da je okon~a wegov naslednik, des pot\ura|. Ovaj spor se protezao ~itav niz godina. U pregovorima oko zaplewenog srebra kojije u istoriografiji zabeleèn kao ,,vidinska afera” jedan od aktivnih pregovara~a saDubrovnikom bio je i ~elnik Radi~. M. Dini}, Za istoriju rudarstva u sredwovekovnojSrbiji i Bosni ££, Beograd 1962, 54–55; U Srebrnici se desio veliki sukob 1427. godinezbog surove eksploatacije i nasilnih postupaka prema rudarima. ̂ elnik Radi~ aktivno je u~estvovao u pregovorima oko osloba|awa uhap{enih dubrova~kih trgovaca, koji suzatvoreni zbog u~estvovawa u pobuni u Srebrnici. M. Dini}, Za istoriju rudarstva usredwovekovnoj Srbiji i Bosni £, Beograd 1955, 62–68.

i despota \ur|a i pri tome je ~elnik Radi~ potpisan kao ,,co mes pa lati -nus”.26

Podigao je manastir Blagove{tewa na reci Grabovni~ici27 i mana -stir Sv. \or|a u Vra}ev{nici, osigurav{i im istovremeno i prihode zaizdràvawe.28 Bio je ,,drugi” ktitor manastira Kastamonita na Svetojgori.29 Darivao je i manastir Svetog Pavla na Svetoj gori.30

U samoj poveqi des pot \ura| isti~e da sela potvr|uje ,,u ve~nuba{tinu” ~elniku Radi~u. U nastavku poveqe isti~e da je navedene posede~elnik Radi~ drào u vreme despota Stefana, u ~iju dràvu je ulazila iMa~vanska banovina. Ova poveqa ujedno predstavqa potvrdu da je Ma~va1428/1429. godine ulazila u sastav srpske dràve, od po~etka \ur|evevladavine.31

Na prostoru Ma~ve bilo je dodeqeno 19 priloga, koje su ~inili 1 trg,16 sela i 2 seli{ta.32 Darivani su: trg Debrc, Prahovo, Stadinci, Bo -{waci, Trstenica, seli{te pusto Konatice, Dobra Glava, Medoeva Reka,Zagreb, Lu(ti{tic)a, [tira, druga [tira, tre}a [tira, Ti~arije, Batar,Podluìje, Ti{ica, Strelci i seli{te Razloe.


26 S. Qubi}, Listine o odno{ajih izme|u Ju`noga Slovenstva i Mleta~ke republike£H, Zagreb 1890, 80–85.

27 Des pot \ura| izdao je 1429/1430. godine povequ ~elniku Radi~u potvr|uju}i mu ,,uve~nu ba{tinu” crkvu Blagove{tewa pre~iste Bogorodice, koju je sazidao ,,svojimtrudom” na re~ici Grabovni~ici, desnoj pritoci Rasine. U pomenutoj poveqi des pot\ura| pored sinova spomenuo je i svoju suprugu Jerinu. Q. Stojanovi}, Stari srpskihrisovuqi, akti, biografije, letopisi, tipici, pomenici, zapisi i dr., 4; S. Novakovi},Zakonski spomenici srpskih dràva sredweg veka, 336–337.

28 I. Ruvarac, O Bogorodi~inom manastiru u Rade{ini u H¤ veku, GN^ 20 (1900),251–252; G. Babi}, Dru{tveni poloàj ktitora u despotovini, Moravska {kola i wenodoba, Beograd 1972, 146–147.

29 S. Novakovi}, Zakonski spomenici srpskih dràva sredweg veka, 548–553.

30 Des pot \ura| Brankovi} izdao je povequ kojom odobrava ~elniku Radi~u ,,da moèod svojih sela pokloniti manastiru Svetog Pavla Gorwu Pe{~anicu u Brani~evu”. Q.Stojanovi}, Stari srpski hrisovuqi, akti, biografije, letopisi, tipici, pomenici,zapisi i dr., 5; S. Novakovi}, Zakonski spomenici srpskih dràva sredweg veka, 531–532.

31 M. Spremi}, Des pot \ura| Brankovi} i Ma~vanska banovina, I^ HHH£££ (1976),23–36 (=Prekinuti uspon: srpske zemqe u poznom sredwem veku, Beograd 2005, 91–105).

32 Q. Stojanovi}, Stari srpski hrisovuqi, akti, biografije, letopisi, tipici,pomenici, zapisi i dr., 3–4; S. Novakovi}, Zakonski spomenici srpskih dràva sredwegveka, 335 (£H). Q. Stojanovi} u svom izdawu poveqe iz 1428/29. godine me|u prilozima~elnika Radi~a ,,u Ma~vi” navodi i selo Tre}a [tira kojeg nema u izdawu S. Novakovi}a.

Istraìva~i nisu uspeli da utvrde gde su se nalazila slede}a sela:Stadnici, Podlu`je, Strelci, Ti{nica33 i seli{te Razloe.34

Najpoznatiji prilog bio je sredwovekovni trg35 Debrc sa pana|uromtj. sajmom koji se odràvao svake godine na praznik Sv. Pantelejmona (postarom kalendaru slavio se 27. jula a po dana{wem 9. avgusta). Bitna razli -ka izme|u pana|ura i trga je privremenost pana|ura. U poznom sredwemveku, pana|uri su uticali na sta tus naseqa u kojem su se odràvali i doveli su do pojave ~itave kategorije mawih trgova.36

Danas postoji selo Debrc, na Savi, gde su bile i gradske ru{evine,jugoisto~no od [apca. To je bilo poznato sredwovekovno mesto. Na samojugarskoj granici kraq Dragutin podigao je stalnu rezidenciju u graduDebrc, na Savi.37 Arhiepiskop Danilo ££ beleì da se u Debrcu nalazio,,slavni dvor” kraqa Dragutina ,,u zemqi zvanoj Sremu” gde je on provodionajvi{e vremena.38 Kao grad, castrum Debrechen, spomiwe se Debrc u jednojpoveqi kraqa @igmunda iz 1392. godine.39

Uz trg Debrc pridodato je i selo Prahovo, koje je pripadalo trguDebrcu. To je dana{we selo Provo, severoisto~no od Debrca oko 5 km, nadesnoj obali Save.40

Selo Bo{waci sa~uvalo je naziv u imenima sela Veliki i MaliBo{wak, jugozapadno od Debrca, u dolini Tamnave.41

Sneàna Boàni} 41

33 O pretpostavkama u vezi sa ubikacijom naseqa Ti{nica pogledati kod: M.Isailovi}, Vaqevo i okolne oblasti u sredwem veku, Posebno izdawe Narodnog muzeja uVaqevu, kw. ¤, Vaqevo 1989, 104. Ovo selo nalazilo se najverovatnije na levoj obali Drine.

34 Pomenuta sela danas ne postoje ili su mo`da tokom godina promenila naziv, {to jemawe verovatno.

35 LSSV, 737–739 (D. Kova~evi}-Koji}).

36 LSSV, 488–489 (S. ]irkovi}). Ne moè se u svakom slu~aju gde se navodi trg sapana|urom tvrditi da je iz pana|ura nastao trg, kao {to je slu~aj i sa trgom Debrc sapana|urom u Ma~vi.

37 ISN £, Beograd 1981, 442.

38 Arhiepiskop Danilo ££, @ivoti kraqeva i arhiepiskopa srpskih – Slu`be, pripre -mili: Gordon Mak Danijel i Damwan Petrovi}, dana{wa jezi~ka varijanta: La zar Mir -kovi}, Dimitrije Bogdanovi} i Damjan Petrovi}, Beograd 1988.

39 M. Dini}, Zapadna Srbija u sredwem veku, Srpske zemqe u sredwem veku, 47.

40 M. Purkovi}, Popis sela u sredwevekovnoj Srbiji, 132. Danas postoji selo Provo, uPostamnavskom srezu kod Vladimiraca.

41 M. Purkovi}, Popis sela u sredwevekovnoj Srbiji, 65, pretpostavqa da je selo Bo -{wa ci, koje je pripadalo ~elniku Radi~u, dana{we selo Mali Bo{wak u Postamnavskomsrezu kod Vladimiraca; A. Hanxi}, [abac i wegova okolina u H¤£ veku, [abac 1970,201–202, 276, br. 88, 280, br. 89. U turskim dokumentima iz H¤£ veka zabeleèna su sela

Selo Trstenica i danas postoji pod istim nazivom, jugozapadno odObrenovca.42

Seli{te pusto Konatice je dana{we selo Konatice, jugoisto~no odObrenovca, izme|u sela Draèvca i Stepojevca. Seli{te predstavqazemqi{te sa ku}om i oku}nicom, naseqe, zaselak, selo, ali naj~e{}e se podwim u sredwovekovnom diplomati~kom materijalu podrazumeva napu{te -no naseqe.43 Seli{ta nastaju kao rezultat niza dru{tveno-ekonomskih ipoliti~kih promena. S vremenom su neka seli{ta prerasla u selo. Ne po -sredna veza seli{ta sa unutra{wom kolonizacijom ogleda se u prerastawuseli{ta, koje je bilo sa oku}nicom, u selo.

Selo Dobra Glava najverovatnije se nalazilo na dana{wem loka -litetu Dobra Glava, jugoisto~no od Obrenovca, u ataru sela Draèvca.44 Uneposrednoj blizini sela Dobra Glava nalazila su se sela Medojeva Reka iZagreb.45


Gorwi i Dowi Bo{wak. Po A. Hanxi}u, prvi odgovara selu Dragiwu, a drugi selu MaliBo{wak.

42 M. Purkovi}, Popis sela u sredwevekovnoj Srbiji, 150, beleì da danas postoji seloTrstenica kod Obrenovca. G. [krivani}, Vlastelinstvo ~elnika Radi~a Postupo vi}a,I^ 20 (1973), 132–133.

43 \. Dani~i}, Rje~nik iz kwièvnih starina srpskih £, Beograd 1863, 365, do{ao je dozakqu~ka da su ,,seli{te i selo isto”, po tome {to se uz seli{ta kao i uz selo spomiwu, usredwovekovnim poveqama, vodenice, vinogradi, vo}waci, wive, livade, pri ~emu je onizvodio zakqu~ak da je u wima bilo qudi; V. S. Karaxi}, Srpski rje~nik, 676, seli{teozna~ava kao ,,lo cus olim habitatus”; V. Maùrani}, Prinosi za hrvatsko pravno-povijesni rje~nik££, 1298, izjedna~ava seli{te sa selom. Prema wegovom mi{qewu to je ,,zemqi{ta s ku}om i ku}i{tem, gde stoji ratar, slobodan ili kmet, ili bi imao stajati, pak je prolazno pusto,ali po tom i mesto, gde je bilo selo”. T. Taranovski, Istorija srpskog prava u Nemawi}kojdràvi, £, Istorija dràvnog prava, priredio R. Mihaq~i}, Beograd 2002, 58, podseli{tem podrazumeva ,,mesto sa ku}om”; S. Novakovi}, Selo, Beograd 1943, 106–113,do{ao je do zakqu~ka da u poznijem srpskom diplomati~kom materijalu ,,seli{te nijebilo selo, nego ostavqeno i prazno selo, ali da ostavqeno selo u staro vreme nije bilo ono{to je danas, po{to u nestalnom ìvotu onoga vremena svaki ~as svako selo moglo seobratiti u seli{te a svako seli{te u selo”. Tako|e on dodaje da ,,seli{te doista zna~inapu{teno selo” i ta tvrdwa po ovom autoru ,,moè se razli~itim spomenicimaposvedo~iti”; Rade Mihaq~i}, Seli{ta, Zbornik FF u Beogradu 9, 1 (1967), 172–224(=Srpska pro{lost i narodno se}awe, Beograd 2001, 89–158).

44 P. @. Petrovi}, [umadijska Kolubara, Naseqa HHH£ (1949), 36; G. [krivani},Vlastelinstvo velikog ~elnika Radi~a Postupovi}a, 132, selo danas ne postoji ali jesa~uvan topografski naziv u jednom bregu sela Draèvca, jugoisto~no od Obrenovca.

45 Selo Medojeva Reka je najverovatnije dana{we selo Medo{evac, jugoisto~no odObrenovca a severoisto~no od Lazarevca. Selo Zagreb danas ne postoji ali mu je ime sa~u -vano u jednom topografskom nazivu, u ataru sela Utrine kod Velikog Borka, jugoisto~nood Obrenovca. M. Isailovi}, Vaqevo i okolne oblasti u sredwem veku, 102–106.

Na podru~ju Ma~ve, ~elniku Radi~u pripadala su i sela [tira,Drugi [tira i Tre}a [tira.46 Sela danas ne postoje, ali postoji re~ica[tira koja proti~e kroz Loznicu.47 M. Spremi} je izneo pretpostavku da,,mo`da dana{wa Loznica leì na mestu jednog od sela koje je nosilo ime[tira”.48 Postoje i tri potesa pod imenom [tira na ovom podru~ju. Jedan potes se nalazi u izvori{nom delu reke, izme|u Gorwe Borine, Kostajnikai Zaja~e, a drugi severno od Paskovca, u kraju gde se u [tiru s desne straneuliva re~ica [ermetovica. Tre}i se nalazi u selu Kraji{nici, izme|uputa Loznica–Zaja~a i same reke [tire.

U wihovoj blizini nalazilo se i selo Pti~arije.49 Terenskim istra -ìvawem, G. [krivani} je ustanovio da postoji Ti~ar poqe, u Lozni~kompoqu. Ti~ar poqe je ravan ,,na desnoj obali reke Drine, od Koviqa~e doLoznice i daqe do utoka reke Jadar”.50 Ti~ar poqe je opevano u srpskimjuna~kim pesmama. U H¤£ veku postojala je nahija Pti~ar na {irempodru~ju Loznice koja je obuhvatala planine Cer i Iverak.51

U neposrednoj blizini sela Trstenice nalazilo se sredwovekovnoselo Batar. Na samoj levoj obali Drine, izme|u Bawe Koviqa~e i MalogZvornika, danas postoji istoimeno selo.52

Sneàna Boàni} 43

46 M. Purkovi}, Popis sela u sredwevekovnoj Srbiji, 160, samo je zabeleìo da jepostojalo selo [tira u sredwem veku ali nije uspeo da izvr{i wegovu ubikaciju.

47 Re~ica [tira izvire ispod visa Glavica na planini Borawi i proti~e kroz Zaja~u, Paskovac, Vo}wak i Loznicu. M. Spremi}, Jadar u sredwem veku, Jadar u pro{losti £,Novi Sad 1985, 41–76 (=Prekinuti uspon: srpske zemqe u poznom sredwem veku, Beograd2005, 3–42).

48 M. Spremi}, Jadar u sredwem veku, 9; M. Barjaktarevi}, Jadar. Uvodne napomene,Glasnik Etnografskog muzeja u Beogradu 27 (1964), 12, nap. 5.

49 V. Kari}, Srbija. Opis zemqe, naroda i dràve, Beograd 1887, 631, pomiwe u svomdelu ,,razvaline od neke varo{i u poqu ispod Loznice”; M. \. Mili}evi}, KneèvinaSrbija, Beograd 1876, 526, zabeleìo je da ,,niè Loznice, u poqu ima ostataka kao od kakve goleme varo{i”.

50 M. \. Mili}evi}, Kneèvina Srbija, 522; G. [krivani}, Vlastelinstvo velikog~elnika Radi~a Postupovi}a, 132.

51 A. Handì}, Dva prva popisa Zvorni~kog sandàka (iz 1519. i 1533. godine), Sarajevo 1986,104; Nahiji Pti~ar 1530. pripadala su slede}a sela: Dowa i Sredwa @eravija, Trbu -{nica, Loznica, Klupci, Zapoqina, Kozjak, Lipnica, Gorwi i Dowi Dobri}, Gr n ~a ra,Trbosiqe, Bela Reka, Stupnica, Slatina, Dowe i Gorwe Nedeqice, Sredwi Br wac,Veliko Selo, Kukavi~i}, Trno{a, Dowa Badwa, Gorwa i Dowa Gra~anica, Cerova,Dvorska, Jarebice, Le{nica, Hur{a, Cernica, Pomija~a, Plavaw i Radol. M. Spremi},Jadar u sredwem veku, 41.

52 A. Aleksi}, Ma~va, Glasnik SUD 72 (1891), 48–52. Postoji i vodotok Batar koji ideod Drine do Zasavice. On proti~e izme|u dana{wih sela Glogovca i Sovqaka.

Prou~avaju}i geografski raspored sela koje je ,,u Ma~vi” drào ve -liki ~elnik Radi~, M. Blagojevi} ih je svrstao u ~etiri grupe. Prva grupasela nalazila se uz desnu obalu reke Save i grani~ila se sa selima ,,uMa~vi” koja su pripadala manastiru Ravanici. Druga grupa priloga bilaje locirana u dolini Kolubare, ju`no od Obrenovca, tre}a grupa u doliniTamnave, a ~etvrta du` desne obale Drine i to od Loznice na sever do CrneBare.53

Posedi velikog ~elnika Radi~a ,,u Ma~vi” nalazili su se na istomgeografskom podru~ju gde su bila locirana i ravani~ka sela. Ravani~kasela u Ma~vi bila su sme{tena na desnoj obali reke Save, isto~no od dana -{weg [apca. Na osnovu precizne ubikacije ovih 14 sela ,,u Ma~vi” dolazise do zakqu~ka da su ona ~inila severnu granicu Ma~ve i Ma~vanske bano -vine.

Ubikacijom priloga ,,u Ma~vi”, koji su bili dodeqeni manastiruRavanici, i wihovo pore|ewe sa prilozima ,,u Ma~vi”, koji su se nalaziliu vlasni{tvu ~elnika Radi~a, omogu}ava nam se da {to preciznije iden ti -fikujemo istorijsko-geografski prostor uè Ma~ve u sredwem veku.

Uà Ma~va se, na osnovu podataka iz Ravani~ke poveqe i podataka izpoveqe kojom je des pot \ura| 1428/29. godine potvrdio ba{tinske posede~elnika Radi~a, prostirala jugoisto~no od ̀ upe Bitve54, du` Save55 premau{}u Kolubare56, i dopirala je na jug do Tamnave57, a na zapad do Drine.58


53 M. Blagojevi}, Naseqa u Ma~vi i pitawa srpsko-ugarske ugranice, 83.

54 @upa Bitva obuhvatala je prostor sa obe strane meridijanskog toka Bitve, pro sti -ru}i se na zapad do Drine izme|u Badovinaca pa do wenog u{}a, a na istok do Save izme|u[apca i Drenovca, odnosno u{}a Bitve. Severnu granicu ~inilo je staro korito Save, napravcu zapadni deo Zasavice i uporedni~ki deo Bitve. Ju`na granica pribliàvala se[apcu, Kitogu i i{la daqe prema Drini do u visinu Badovinaca.

55 Reka Sava predstavqa hidrografski, prirodni i jasno vidqivi me|nik. Wena du -ìna celim tokom iznosi 940 km. Izvire u Julijskim Alpama kao dve reke koje se sastajukod Radovqice. Ona te~e kroz dana{wu Sloveniju i Hrvatsku, ~ine}i prirodnu granicuizme|u Hrvatske i Bosne pre nego {to u|e na teritoriju Srbije, gde se u Beogradu, uliva uDunav.

56 Kolubara je reka u zapadnoj Srbiji, desna pritoka Save, duga oko 123 km. Nastaje odObnice i Jablanice u Vaqevu. Ve}e pritoke su: Gradac i Qig, desne pritoke, i Tamnava,leva pritoka. Uliva se u Savu kod Obrenovca.

57 Tamnava je reka u Srbiji, najve}a pritoka Kolubare u koju se uliva kod sela De ̀ e -vica. Izvire na jugoisto~nim padinama planine Vla{i}a. Duga je 78,5 km.

58 Reka Drina je duga 329 km. Nastaje spajawem reka Tare i Pive, kod [}epan Poqa.Ve}e pritoke Drine sa leve strane su: Sutjeska, Bistrica, Pra~a, Driwa~a i Jawa, a sadesne: ]ehotina, Lim, Rzav, Qubovija i Jadar.

Sneàna Boàni}Fac ulty of Phi los o phy Novi Sad

VILLAGES IN RAVANICA REGION AND THE VILLAGES OF THE HIGHOFFICIAL RADI^ POSTUPOVI] ”IN MA^VA”

SUMMARY

De ter min ing the lo ca tion of land con tri bu tions ”In Ma~èva” which be longedto feu dal lords of Ravanica, and their com par i son to the land con tri bu tions ”InMa~va” from des pot \ura| Brankovi}’s char ter given to the high of fi cial Radi~Postupovi} gives us a more com pre hen sive pic ture of the his tor i cal and geo graph i -cal re gion of cen tral Ma~va at the end of the 14th and the be gin ning of the 15th cen -tury.

Prince La zar do nated 14 vil lages ”In Ma~va” to his en dow ment, Ravanicamon as tery. Vil lages be long ing to Ravanica ”In Ma~va” were lo cated on the rightbank of the river Sava, east of the pres ent-day city of Šabac. Upon de ter min ing thelo ca tion of these 14 con tri bu tions ”In Ma~va”, one can reach the con clu sion thatthey com prised the north ern bor der of Ma~va and Ma~vanska Banovina (prov i -nce).

Des pot \ura| Brankovi} is sued his char ter in the 7th indiction in 1428/29 inwhich he con firms goods and pos ses sions to the high of fi cial Radi~ Postupovi}. 19con tri bu tions were given in the re gion of Ma~va, in clud ing 1 square, 16 vil lages,and 2 set tle ments. The char ter fur ther in di cates that the high of fi cial Radi~ held theafore men tioned prop erty dur ing the reign of des pot Stefan whose state also in cor -po rated Ma~vanska Banovina. This char ter also con firms that in 1428/29 Ma~vawas a part of the Ser bian state, from the be gin ning of \ura|’s reign.

De ter min ing the lo ca tion of the land con tri bu tions ”In Ma~va” which wascar ried out from the two afore men tioned charters points us to the con clu sion thatthe cen tral Ma~va re gion stretched from Bitva ùpa (small ad min is tra tive unit) inthe south east, along the river Sava to wards the mouth of the river Kolubara, to theriver Tamnava in the south, and to the river Drina in the west.

Sneàna Boàni} 45

UDK 271.222(497.11)-726.1:929 Georgije, srpski patrijarh930.85(497.113 Sremski Karlovci)"1830/1907"

Goran VasinOdsek za istoriju – Filozofski fakultet Novi Sad

KTITORSKA DELATNOST PATRIJARHA GEORGIJA

BRANKOVI]A U SREMSKIM KARLOVCIMA

Saètak: Monumentalne i reprezentativne zgrade u Sremskim Kar -lovcima nastale su mahom u vreme patrijarha Georgija Brankovi}a. Ovajprvojerarh Srpske crkve po svojoj ktitorskoj i graditeqskoj delatnostispada u red najzna~ajnijih arhijerereja u istoriji Karlova~ke mitropolije. Ne mawe, patrijarh se istakao i u obnovi institucije Karlova~kebogoslovije, koju je poku{ao da uzdigne na rang fakulteta. Ciq ovog rada jeda u punoj meri prikaè kakav je i koliki zna~aj patrijarha Brankovi}a uoblikovawu i stvarawu Sremskih Karlovaca kakve danas znamo.

Kqu~ne re~i: patrijarh Georgije Brankovi}, ktitor, Sremski Kar -lovci, Patrijar{ija, Bogoslovski sem i nar, Stefaneum, Bogoslovija, Pro -po vedni~ki fond, Srpski Sion.

Li~nost i delo srpskog patrijarha Georgija Brankovi}a sagledavamone samo kroz wegovu politi~ku biografiju i ~iwenicu da je duè od ~etirii po decenije aktivno u~estvovao na politi~koj sceni Srba u Monarhiji,nego i kroz nemerqivu delatnost u graditeqskoj i zadu`binarskoj sferi.Gotovo da nema zna~ajnije srpske institucije koja ovog srpskog arhijerejane pamti kao svog dobrotvora. Gimnazije, Bogoslovija, mnogobrojne crkvei manastiri, dobrotvorna dru{tva, slikari i pesnici u liku GeorgijaBra nkovi}a imali su svog velikog mecenu. Nebrojeno dokumenata u arhiv -skom fondu svedo~i da su siroma{ni kmetovi sa Fru{ke gore i iz Srema,kao i bogati i ugledni trgovci, od patrijarha traìli blagoslov, mate ri -jalnu pomo} ili savet. Stari i iskusni politi~ar, patrijarh GeorgijeBrankovi}, nikoga nije ostavqao pred zatvorenim vratima, smatraju}i da}e ga wegovo delo u velikoj meri nadìveti. Pogled na Sremske Karlovcebez gra|evina koje je podigao ovaj srpski arhijerej dao bi sliku male va ro -{i koja sem Sabornom crkvom u centru ne bi imala ~ime da se podi~i.

Najmonumentalniji i najzna~ajniji, i ktitorski i gra|evinski, podu -hvat srpskog patrijarha Brankovi}a bio je Patrijar{ijski dvor u Srem -

46 Ktitorska delatnost patrijarha Georgija Brankovi}a …

skim Karlovcima. Ideja zidawa patrijar{ijsko-mitropolitskog dvora uKarlovcima nije bila nova. Jo{ su srpski mitropoliti u osamnaestomveku imali viziju da je potrebno podi}i reprezantativnu zgradu, koja }esluìti kao rezidencija. Ne moè se sa ta~no{}u ustanoviti kada jeizgra|en prvi slu`beni dvor. Pomiwe se dvor u vreme mitropolitaVi}entija Jovanovi}a, ali se zna da je on dvor zidao u Beogradu. U nekojvrsti dvora, koji je sam podigao, ìveo je patrijarh Arsenije Jovanovi}[akabenta. Pomenuti dvor je izgoreo u poàru 1788. Mitropolit StefanStratimirovi} osnovao je Fond za zidawe mitropolitske rezidencije.Poku{aja je bilo i kasnije 1878–79. kada je raspisan konkurs za zidawedvora, ali nije bio uspe{an.1 Kada je do{ao na ~elo Srpske crkve, patri -jarh Georgije je do{ao na ideju da podigne ve}i i komforniji dvor za svoje iop{te mitropolitske poslove. Kao arhitekta angaòvan je jedan od ono -vremenih najpoznatijih Srba te struke, Vladi mir Nikoli}.2

Goran Vasin 47

Dana{wa zgrada Bogoslovije u Sremskim Karlovcima

1 Du{an N. Petrovi}, Patrijarh Georgije Brankovi}, zadu`binar i prilo`nik, NoviSad 2006, 34–42.

2 Vladi mir Nikoli} je ro|en u Senti 13. juna 1857. Krstio ga je u srpskoj crkvi Sve -tog arhangela Mihaila kapelan \or|e Brankovi}, budu}i srpski patrijarh Georgije.Nikada u potpunosti nije razja{weno da li je Nikoli} dobio posao posle raspisanogkonkursa, pozivom ili dogovorom sa svojim kumom sa kr{tewa patrijarhom Georgijem(Donka Stan~i}, Arhitekt Vladi mir Nikoli}, Novi Sad 1999, 12).

Na samom kraju 1891. sazvana je komisija tim povodom,3 a prva sednica dràna je u januaru 1892, kada je pregledan i odobren predlog VladimiraNikoli}a.4 Odluku je doneo Saborski odbor na sednici kojoj su prisu stvo -vali patrijarh Brankovi}, Ilarion Ruvarac, To{a Nedeqkovi} i JustinKowovi}, a sednicu je zbog bolesti napustio Nika Maksimovi}. Konsta -tovalo se da Nikoli} sa prora~unom, honorarom, planovima i tro{kovima bude ispla}en u visini od 209.000 forinti. Vladi mir Nikoli} se preselio iz Beograda u Sremske Karlovce. Dobro se uklopio u novu sredinu. Pri -jateqi su mu bili episkop i budu}i patrijarh Lukijan Bogdanovi}, zatimwegov brat ginekolog Milo{ Bogdanovi}, slikar Uro{ Predi} i igumanimanastira Kru{edola i Beo~ina.5 Po sopstvenom svedo~ewu, nacrte je za -vr{io marta 1892. u Beogradu.6 Kraj zidawa planiran je za 1. oktobar 1893.Pre radova trebalo je da se stari dvor sru{i. Patrijarh Georgije osvetio je temeq budu}eg dvora u Sremskim Karlovcima 30. juna 1892.7 Tom prilikomu temeq je stavqena i Spomenica sa celokupnim istorijatom bitnihdoga|aja iz istorije Karlova~ke mitropolije od patrijarha Arsenija, kao i sa pojedina~nim detaqima koje smo spomenuli o prethodnim mitropolit -skim rezidencijama. Preduzima~i su bili Karl Lerer i Bela Peklo, koji su ve} u aprilu 1892. kupili i nabavili {ezdeset i pet hiqada cigala zadvor.8 Gradwa je napredovala relativno brzo. U toku 1893. dvor je izidan do prve plo~e, a do juna 1894. spoqa{wost je u potpunosti zavr{ena.9 Posta -vqene su ograde od kovanog gvo`|a, a u toku 1894. i osvetqewe, koje jeuradila firma Eger (Eger) iz Budimpe{te.10 U toku 1895. posa|ena je trava,zatim lipe i kestenovi (za sumu od 1.200 forinti), dok je ispred dvora bilopoplo~ano kamenom stazom. Godine 1897. ura|ena je staza ispred Sabornecrkve i dvora. Pre nego {to je stupio u novu Patrijar{iju, Brankovi} jedobio dozvolu od Magistrata i Gradske uprave u Sremskim Karlovcima.


3 Srpski Sion, br. 49, 1891, 795.

4 Srpski Sion, br. 15, 1892, 78.

5 Isto, 24.

6 Donka Sta~i}, Nav. delo, 21; Vladi mir Nikoli}, Odbrana u stvari gradwe novesrpske velike gimnazije novosadske, Sremski Karlovci 1900, 22.

7 Srpski Sion, br. 26, 1892, 434.

8 Donka Stan~i}, Nav. delo, 46.

9 Nikoli} je u toku 1895. podneo ra~un za prozore na dvoru koji su tada postavqani, uvisini od 1.607 forinti (ASANUK, S. O., 1729/609 za 1895).

10 Firma Eger postavila je 43 stuba na ogradu oko dvora (izve{taj: ASANUK, S. O.,1380, 788, 1077/1895).

Sve~ano useqewe obavqeno je 11. avgusta 1895.11 Dvor je toga dana i osve}en. Veliko osve}ewe je obavqeno na praznik Svetog velikomu~enika Dimitri -ja, kome je posve}ena dvorska kapela12 i koji je ujedno bio krsna slavapatrijarha Georgija.

Proslava je za onovremene uslove bila grandiozna. Slavilo se i osve -}ewe i krsna slava patrijarha Georgija. Patrijar{ija je u pravom smislure~i bila ukras Sremskih Karlovaca, ali i Mitropolije uop{te. Poziva -lo se na amanet koji je ostavio Stefan Stratimirovi}, a koji je ispuniopatrijarh Georgije. Bdeniju dan uo~i Mitrovdana su prisustvovaliarhimandriti beo~inski Platon Tele~ki i hopovski Mitrofan [evi},13

Goran Vasin 49

Patrijar{ijski dvor u Sremskim Karlovcima

11 Neposredno pre useqewa stigao je iz Be~a name{taj koji je napravio fabrikantJohan Klepfer (Johann Klopfer). Potraìvao je svotu od 5.338 forinti (ASANUK, S. O.,3436/1157 za 1895).

12 Dvorsku kapelu Sv. velikomu~enika Dimitrija ure|ivao je po ugledu na enterijerAja Sofije u Carigradu u neovizantijskom stilu (Donka Stan~i}, Nav. delo, 18). Kapelu jeoslikao poznati srpski slikar Uro{ Predi}, kome to ne}e biti jedini posao vezan za de -la tnost srpskog patrijarha, o ~emu }e biti re~i. Tro{kove oslikavawa je platio patri -jarh, a stolarski posao je ko{tao dvadest hiqada forinti.

13 Mitrofan [evi}, episkop ba~ki (1898–1918). Vid.: Sava, episkop {umadijski, Srp -ski jerarsi od devetog do dvadesetog veka, Beograd, Podgorica, Kragujevac 1996, 321–322.

protosin|el Lukijan Bogdanovi}, profesor bogoslovije Dimitrije Bran -kovi},14 kao i vladike pakra~ki Miron i vr{a~ki Gavrilo Zmejanovi}.Liturgiju je na sam praznik sluìo patrijarh uz sasluèwe arhimandritaTele~kog, protosin|ela Bogdanovi}a, prote Vu~kovi}a, rektora Bogo -slovije, i sve{tenstva. Kapelu je osvetio Brankovi} uz sasluèwe vladikeMirona pakra~kog. Od zvanica treba ista}i podbana Danila Stankovi}a,To{u Nedeqkovi}a, Ilariona Ruvarca, feldmar{ala Lemaji}a, kao imnoge druge. U sve~arskoj atmosferi re|ale su se zdravice, a hvaqeni suUro{ Predi} i Vladi mir Nikoli}. Predi}eve ikone i wegovo slikarstvobili su opisani do najsitnijih detaqa. Prvak liberala, Mihailo Po -lit-De san~i}, u svojoj zdravici u prvi plan je naglasio da nekada u Srem -skim Karlovcima nije bilo dostojne zgrade za srpskog patrijarha. Tadadolazi do sloge izme|u jerarhije i naroda. Istakao je da Georgije Bran -kovi} zna koje su patwe naroda i {ta je narodu potrebno, uz pozdrav daìvi patrijarh Georgije Brankovi}.15

Postavqene su biste patrijarha Brankovi}a i mitropolita Stra ti -mirovi}a. Ugra|ena su dva bela kamina, postojale su prostorije za WegovuSvetost i vladike, zatim sale za odràvawe sednica Sinoda i kasnije Sve -tog arhijerejskog sabora.16 Postojalo je vi{e trpezarija. U glavnoj su do -minirale velika kaqeva pe} i preko celog zida slika Paje Jovanovi}aSeo ba Srba.17 Lamperije visokog kvaliteta, stilski name{taj i orname n -talne dekoracije plafona bile su tako|e odlika dvora. U samom dvorupostojala je velika biblioteka sa 6.000 kwiga, 10.000 svezaka, 21 ruko pi -snom kwigom i 28 rukopisa Jovana Raji}a. Kompletna biblioteka Ila rio -na Ruvarca sa 2.432 dela tako|e je poklowena patrijar{ijskojbi blio teci.18 Posle re{avawa pitawa vezanih za novu zgradu Patrijar -{i je na red je do{lo pitawe na koji na~in omogu}iti mnogobrojnim u~e -


14 Dimitrije Brankovi}, episkop zadarski (1912–1920). Vid.: Sava, episkop {umadij -ski, Nav. delo, 162.

15 Srpski Sion, br. 46, 1896, 743–749.

16 Posle ujediwewa Patrijar{ije 1920, dvor je bio u funkciji. U wemu su stolovalisrpski patrijarsi Dimitrije (1920–1930) i Varnava (1930–1937) koji }e izgradwom zgradenove Patrijar{ije premestiti sredi{te u Beograd 1936. Od tada dvor je letwa rezidencija srpskog patrijarha, a danas sredi{te Eparhije sremske. U dvoru je posle Prvog svetskograta boravio i poglavar RZPC mitropolit Antonije.

17 Paja Jovanovi} je sliku Seoba Srba naslikao za potrebe Milenijumske proslave uBudimpe{ti 1896, da bi se Srbi reprezentovali na {to boqi na~in. Slike je ko{tala10.000 forinti. Posle izlo`be preneta je u Patrijar{ijski dvor u Sremskim Karlo v -cima.

18 Posle Drugog svetskog rata biblioteci Ilariona Ruvarca gubi se svaki trag.

nicima Bogoslovije, a na neki na~in i Bogosloviji, lak{e i boqefu n kcionisawe. O potrebi zidawa seminara za bogoslove je pisao i rektorBogoslovije prota Jovan Vu~kovi}. Da bi se na {to boqi na~in upoznao safunkcionisawem institucija sli~ne namene u pravoslavnom, ali i katoli -~kom svetu, Vu~kovi} je posetio mnoga mesta u Monarhiji i van we, Zadar iruske duhovne akademije, zatim Zagreb, Be~, Prag, Inzbruk, Berlin, Ti -bingen, ne{to je ~uo i o internatima u Engleskoj. Tada je prota izneo i svoje predloge o ure|ewu seminara.19 Proslava po~etka zidawa Bogoslovskogseminara bila je u znaku li~nosti patrijarha Georgija. Godine 1900. na -vr{ilo se deset godina od kada je Georgije Brankovi} stao na ~elo Srpskecrkve, a ujedno se ispunilo i sedamdeset godina wegovog ̀ ivota. Za praznik Svetog velikomu~enika Georgija – \ur|evdan, osve}en je kamen temeqac zaBogoslovski sem i nar. Sve je u Karlovcima bilo u znaku proslave jubilejasrpskog patrijarha. Dan uo~i praznika bila je bakqada, Brankovi}a jepozdravio Petar Stankovi}. Na \ur|evdan sluèna je sveta arhijerejskaliturgija sa episkopima Mihailom, Lukijanom i Mitrofanom. U oltaru je sve vreme bio i patrijarh. Posle liturgije litija je krenula na mesto gde jetrebalo da po~ne gra|ewe seminara. Kao i prilikom osve}ewa temeqaPatrijar{ije, tako je i ovom prilikom postavqena Spomenica. U woj jeopisan gest Save Tekelije iz 1842, kada je odredio da se druga tre}inakamate wegove zaklade odvaja za podizawe zgrade za srpske bogoslove, kao iistorijat ideje da se podigne zgrada. Govore su odràli Ilarion Ruvarac i prota Vu~kovi}. Na ovoj sve~anosti bili su i gosti iz Beograda u imemitropolita Inokentija.20

Patrijarh je za ovaj vaàn projekat ponovo angaòvao Vladimira Ni -koli}a. U pismu zetu Milanu, naglasio je da ne zna da li da zidawe poveriNikoli}u (Vladi), ili da raspi{e licitaciju. Bojao se da se „ne javi nekilola iz belog sveta, pa je boqe da se stvar preda Vladi, nego nekoj protuvi”.Nikoli} tada jo{ uvek nije bio zavr{io prora~un, jer mu je bila bolesnamajka.21 Ne{to kasnije Brankovi} i Nikoli} su potpisali ugovor o poslu,a gradwa je tekla bez problema. Patrijarh se nadao da }e sve za par mesecibiti gotovo. Do novembra zgrada je bila pod krovom, a u martu 1901. jemalterisana. Pitawe zelenila bilo je bitno pa je patrijarh morao da kupijo{ zemqi{ta. U pitawu je bila zemqa odre|enog Fridriha koji je plani -

Goran Vasin 51

19 Jovan Vu~kovi}, Predlog za osnivawe internata uz pravoslavno bogoslovsko u~ili -{te u Karlovcima, Bogoslovski glasnik, Sremski Karlovci 1904, 137–143.

20 Srpski Sion, br. 15, 1900, 244–245; Branik, br. 25, april/maj 1900.

21 Sava, episkop {umadijski, Pisma patrijarha Georgija Brankovi}a, Kragujevac 1994,15.

rao da na tom mestu podigne birtiju, pa su radikali tvrdili da je obaveznotu mora podi}i patrijarhu u inat.22 Na samoj zgradi postoji natpisPRAVOSLAVNI BOGOSLOVSKI SEMINAR, kao i re~i PATRIJARHGEORGIJE SRPSKOM NARODU. Veliko predvorje, plafoni bez ukrasa,jednostavna stepeni{ta, sve je delovalo mona{ki i asketski.23 Govorilo seda ukupna suma potrebna za zidawe prema{uje 230.000 kruna.24 Krajem 1901.patrijarh je sa ~lanovima saborskog odbora posetio skoro zavr{en sem i -nar. Zgrada je delovalo veli~anstveno, bio je utisak prisutnih.25 Sem i narje otvoren 2. oktobra 1904. (po{to su u toku 1902–1903. vr{eni velikiradovi na unutra{woj i spoqnoj dekoraciji, ~ime je zgrada dobila namonumentalnosti). U prvoj generaciji bogoslova koji su bili u novojzgradi Seminara bilo je i li~nosti26 koje su kasnije postale od velikogzna~aja po Srpsku crkvu. Upraviteq je bio Vikentije Vuji}.27

Zvani~no primawe pitomaca u Sem i nar po~elo je 17. avgusta 1904, asa radom se po~elo 19. septembra. Manastiri Grgeteg, Kru{edol, Beo~in,Hopovo, Rakovac i Velika Remeta dràli su bogoslove iz udaqenih krajevabesplatno do po~etka rada Seminara. Vrhovni nadzor nad Seminarom jeimao patrijarh Georgije. Disciplinarna pravila su potpisana 28. juna1904. Zanimqivo je ista}i, primera radi, da su pitomci u septembru, okto -bru, aprilu, maju i junu ustajali u pet u jutro, a u novembru, decembru,januaru, februaru i martu u pola {est. Posle jutrewa sledio je doru~ak,koji je trajao petnaest minuta. Predavawa su trajala do podne, da bi upetnaest minuta posle dvanaest po~eo ru~ak koji se zavr{avao oko jedan.Zatim je sledilo slobodno vreme do dva ili tri sata u zavisnosti odgodi{weg doba, da bi se poslepodne provelo u u~ewu. Obavezna je bila ive~erwa slu`ba, kao i ve~era posle we.28

Ni tada se nije zaustavio srpski patrijarh kada su Sremski Karlovciu pitawu. Tre}a zadu`bina koju je podigao bila je ne mawe reprezentativna,


22 Isto, 25.

23 Donka Stan~i}, Nav. delo, 136–138.

24 Srpski Sion, br. 21, 1901, 329–330.

25 Srpski Sion, br. 50, 1901, 837–838.

26 Svetozar Trlaji} (kasnije episkop gorwokarlova~ki kojeg su ubile usta{e 1941) iSvetislav Bradvarevi} (budu}i mitropolit crnogorsko-primorski 1947–1960. i velikistradalnik pod komunisti~kim reìmom); Du{an N. Petrovi}, Nav. delo, 92–95.

27 Vikentije Vuji}, episkop banatski (1936–1939). Vid.: Sava, episkop {umadijski,Srpski jerarsi, 76–77.

28 Nikola Gavrilovi}, Karlova~ka bogoslovija (1794–1920), Sremski Karlovci 1984,110–116.

ni mawe zna~ajne nego prve dve, a to je bila zgrada Crkveno-narodnih fo n -dova.29 Jo{ dok se zavr{avala gradwa Seminara, bila je uveliko u planuova zgrada, a po nacrtima arhitekte Nikoli}a zavr{avao se i urba nisti -~ki izgled centra Sremskih Karlovaca. Nastao je prob lem gde smestitiSaborski odbor, jer u Patrijar{iji nije bilo mesta. Jo{ u vreme kada jesazidao dvor, Nikoli} je po nalogu Saborskog odbora 1897. prou~avao mo -gu }nost da se prostorno dozida jo{ prostorija. Na sednici Odbora 1898. jesmatrao da to nije mogu}e, tako da je u toku 1899. predloìo da se zida upotpunosti nova zgrada.30 Odlukom Saborskog odbora da se podigne zgradacrkveno-narodnih fondova moralo se re{iti pitawe ku}e Petra i JovanaStankovi}a. Ku}a i zemqi{te su kupqeni 1896.31 Predra~un i projekat jeNikoli} napravio u decembru 1898, a 1899. u martu je uz mawe dopune i ko -misija usvojila re{ewe. Tro{kovi su ceweni na 235.000 hiqada kruna.Najpre je januara 1901. Mihailo Polit-Desan~i} sa~inio i potpisao gra -

Goran Vasin 53

Saborna crkva i Patrijar{ijski dvor u Sremskim Karlovcima

29 Od 1964. u toj zgradi se nalazi Bogoslovija svetog Arsenija Sremca u SremskimKarlovcima.

30 Donka Stan~i}, Nav. delo, 155–156.

31 ASANUK, MPA, S. O., 2982/1896.

|evinski ugovor sa Nikoli}em. Juna 1901. osve}en je temeq ove zgrade. Kaopo matrici, osvetio je zemqi{te i temeq patrijarh Georgije, poloèna jeSpomenica koju je pro~itao Laza Sekuli}, sasluìvale su i vladike Mi -ron, Lukijan i Mitrofan, a tu su bili i svi ~lanovi Saborskog odbora.32

Do avgusta se ve} dospelo do zidawa sprata. Grubi spoqa{wi radovibili su gotovi u jesen 1901. U junu 1902. bili su gotovi svi radovi, a u tokuseptembra Nikoli} je pisao da komisija jo{ uvek nije iza{la na licemesta. U oktobru su se ~inovnici po~eli useqavati. Godine 1903. Nikoli}je po blagoslovu patrijarha kupio i nov name{taj u vrednosti od skoro5.000 kruna. Nabavqen je i sto za predsednika i dve gvozdene pe}i. Radovina unutra{wosti zgrade i u samoj unutra{wosti trajali su jo{ nekolikogodina. Sala za sednice (Sabornica) morala se prepraviti tako {to jedozidana galerija, kao i neke prostorije. Fasada je izuzetno dekorisana,postoji pet kupola i veliki broj ukrasa. Mnoge od tih zanimqivih detaqaNikoli} je prihvatio u Be~u, gde se {kolovao. Za sam kraj postavqena je iograda u toku 1906–1907.

U znamenitosti Sremskih Karlovaca koje su pred lice javnosti do -{le u vreme patrijarha Georgija spada i Semeni{te manastirskih pito -maca – Stefaneum. Posle prestanka rada Mona{ke {kole u manastiruNovo Hopovo 1899. ubrzo je doneta odluka Patronata {kole, sa IlarionomRuvarcem na ~elu, da se {kola ponovo otvori. Na taj na~in je donesena iodluka da se u Sremskim Karlovcima podigne ustanova u kojoj bi mana stir -ski pitomci posle ukidawa Mona{ke {kole mogli nastaviti {kolovawe.Patrijarh Georgije je u tu svrhu poklonio zemqi{te na kojem se moglapodi}i zgrada u kojoj bi stipendisti-pitomci dobili besplatno stanova -we i sve osnovne potrebe. Zgrada je sazidana 1903.33 I za ovu zgradu je Vladi -mir Nikoli} uradio projekat, godinu dana ranije, 1902. Kada se poredi saostalim gra|evinama, koje su ra|ene po poruxbini patrijarha Brankovi}a,Stefaneum je najskromniji. Duga~ki hodnici, spavaonice, kabineti zanastavu muzike i pevawa, prostorije za u~ewe i spavawe. Semeni{te je po -~elo da radi, ali je posle izvesnog vremena u zgradu useqeno Blagodjejanije(Stefaneum koji je osnovao mitropolit Stefan Stratimirovi} 1798). De -


32 Du{an N. Petrovi}, Nav. delo, 102–103.

33 Na ulazu u zgradu Stefaneuma, stoji natpis: „Zdawe ovo nameweno semeni{tu mana -stir skih pitomaca podignuto je zajedni~kim prinosom srpskih pravoslavnih manastiraza vreme sre}ne vladavine Wegova C i Kr. Apost. Veli~anstva Frawe Josifa prvog icrkvene uprave Wegove Svetosti Georgija Brankovi}a aem i patrijarha srpskog godine1903” (Donka Stan~i}, Nav. delo, 168–170; Du{an N. Petrovi}, Nav. delo, 123–125).

fi nitivno je funkcionisalo od {kolske 1908/1909, u vreme srpskog pa tri -jarha Lukijana Bogdanovi}a.

Sremski Karlovci imaju tri pravoslavne crkve: Sabornu crkvu – Sv.oca Nikolaja, Dowu crkvu – Svetih apostola Petra i Pavla, i Gorwu –posve}enu Vavedewu presvete Bogorodice.34 Patrijarh Georgije Brankovi} je, na svoju zamisao a opet u dogovoru sa Vladimirom Nikoli}em, izveorekonstrukciju i obimnije radove na Gorwoj crkvi. Radovi su vr{eni uvreme prote Vasilija Konstantinovi}a,35 koji je o tome ostavio bele{ku.Tako on navodi da su 1897. u julu okre~eni crkva i oltar, zatim toraw i deodrvenarije u crkvi. Zid koji vodi iz uli~ice ka crkvi je prezidan, zanaknadu od 620 forinti. U periodu od avgusta do novembra 1903. crkva je upotpunosti renovirana. Ikonostas je o~i{}en, stolovi i zidovi iznutrasu prefarbani, postavqen je delom novi pod, stavqeni su novi prozori, asve po ̀ eqi patrijarha Georgija. Ceo posao je uradio arhitekta Vladi mirNikoli}. Crkva je na zna~aju dobila zahvaquju}i ~iwenici da je patrijarhGeorgije re{io da u woj bude sahrawen, {to je iziskivalo pravqewe kri -pte. Zbog toga je crkva i spoqa i iznutra u velikoj meri morala biti re -konstruisana, ali je Nikoli} uspeo da o~uva ve}i deo wene arhitekture izosamnaestog veka. Za ceo posao je izdvojeno 8.000 kruna. Tro{kove je po ve -}ala ~iwenica da je gradwa kripte morala da promeni koli~inu sve tlo stikoja dopire u crkvu, pa su stoga dozidani novi prozori. Sve fi nansijsketro{kove je podneo patrijarh Georgije.36 Crkva je osve}ena u novembru1903. na dan hramovne slave, Vavedewa presvete Bogorodice. Osvetio ju jearhimandrit Georgije Leti} uz sasluèwe prote Konstanti no vi}a. Li tur -giju je sluìo vladika budimski Lukijan, dok su patrijarh Georgije i vla -dika Gavrilo bili u oltaru. Sve~anost je zavr{ena ru~kom uPa tri jar{iji.37

Kao bitna ustanova kod Srba, u patrijarhovo vreme funkcionisala jei Karlova~ka bogoslovija.38 Uo~i smrti patrijarha Germana, ponovo je za

Goran Vasin 55

34 O samoj crkvi i wenom istorijatu vid.: Vojislav Mati}, Gorwa crkva u SremskimKarlovcima, Beograd 1983; Vojislav Mati}, Karlova~ke crkve, Beograd 2003.

35 Vasilije Konstantinovi} je bio katiheta, profesor bogoslovije i paroh Gorwecrkve od 1885. Pisao je o Sremskim Karlovcima. Najpoznatija su mu dela: Karlovci sawegovom okolinom, Sremski Karlovci 1882; Deset godina u parohiji kod Gorwe crkveVavedewa Presvete Bogorodice 1885–1895, Sremski Karlovci 1896.

36 Donka Stan~i}, Nav. delo, 182–184; Du{an N. Petrovi}, Nav. delo, 130–132.

37 Srpski Sion, br. 22, 1903, 701.

38 Bogoslovija u Sremskim Karlovcima osnovana je 1794. Prve {kole u Karlovcima suosnovali Rusi Maksim Suvorov i Emanuil Koza~inski. U vreme 1749–1768. osnivane su

rektora izabran Ilarion Ruvarac, ali je on to zvawe odbio. Kasnije je napredlog administratora episkopa Vasilijana za rektora imenovan Emili -jan pl. Radi}. Ve} u toku 1889–1890. pokrenuto je pitawe preure|ewa Bo go -slovije. Dolaskom Georgija Brankovi}a za patrijarha nastale su promene.U {kolskoj 1890/1891. Emilijan pl. Radi} je podneo ostavku. Rektor jepostao prota iz Be~eja Jovan Borota a profesori jeromonah MihailoGruji}, kasnije episkop gorwokarlova~ki, i Milutin Jak{i}, a pored wihtu su bili i Georgije Petrovi}, Ger man Opa~i}, Jovan @ivanovi} i Va -silije Vuji}. Disciplinarna pravila su doneta u novembru 1890 (zvani~nousvojena 1898). Marta 1891. za profesora je imenovan i Jovan Vu~kovi},koji je do tada bio profesor zadarske bogoslovije. U narednoj {kolskojgodini, 1891/1892, Bogoslovija je pre{la u novu zgradu, zadu`binu bra}eAn|eli} u kojoj su se nalazile i Karlova~ka gimnazija i Bogoslovija. Ovuzgradu je podigao sremskomitrova~ki prota Stevan An|eli} u spomen nabra}u An|eli}, patrijarha Germana i protu Stevana.39 Jedno krilo zgradeje koristila Bogoslovija, a drugo Gimnazija. êtiri u~ionice, zbornicu,biblioteku, prostoriju za rektora, Bogoslovija je namenski upotrebila. Urektoratu, gde se ujedno i zasedalo, bio je portret patrijarha Georgija.Zvani~no su u septembru 1891. za profesore imenovani Jovan Vu~kovi} iVladi mir Zeremski.40 Kao katiheta ra dio je i proto|akon Lukijan Bo gda -no vi}.41 Sredinom aprila 1892. za novog rektora je imenovan prota JovanVu~kovi}. Patrijarh Georgije je na predlog Nastavni~kog ve}a doneo od -luku da se od {kolske 1892/1893. poja~a nastava crkvenoslovenskog jezika.U toku 1894. profesor bogoslovije Ger man Opa~i} imenovan je za episkopaba~kog. Na predlog Sinoda do{lo je do povi{ewa plata profesora Bogo -slovije: povi{ica na sta` i{la je na svakih pet godina, a ne na deset, plusnaknada za stanarinu. Mitrofan [evi} je 1895. razre{an odlukom pa tri -jarha Georgija sa mesta profesora i postavqen je za nastojateqa manastiraHopovo. Na wegovo mesto je do{ao Dimitrije Brankovi}, nekada{wi u~e -nik zadarske i atinske bogoslovije. U toku 1895. Vasilije Vuji} je postaodirektor gimnazije, pa je za profesora umesto wega postavqen Radivoj Vr -


pokrovo-bogorodi~ine {kole, koje su naro~ito imale uticaja u vreme mitropolita Pavla Nenadovi}a. Osnivawu Bogoslovije prethodilo je osnivawe Prve srpske gimnazije u Kar -lovcima, 1792. Bogoslovija je osnovana 1. februara 1794.

39 Nekoliko dana nakon svog postavqena za srpskog patrijarha Georgije Brankovi} jeizvr{io ~in osve}ewa temeqa budu}e zgrade Gimnazije i Bogoslovije.

40 Vladi mir Zeremski, kasniji vladika gorwokarlova~ki Ilarion Zeremski(1920–1931). Vid.: Sava, episkop {umadijski, Srpski jerarsi, 196–197.

41 Nikola Gavrilovi}, Karlova~ka bogoslovija (1794–1920), Sremski Karlovci 1984,75–77.

hovac.42 Vu~kovi} je u zabele{ci za 1891–1892. primetio da je stawe u u~i -li{tu lo{e i da vlada op{te nepoverewe, na prvom mestu od stranepa trijarha i vladika prema nastavnicima, a ni me|u nastavnicima stawenije boqe. Veliku krivicu za ovakvo stawe snosili su i profesori. U~e ni -ci su se pona{ali lo{e, a neki od wih su ~ak i pretili profesorima ipona{ali se raskala{no. Smatralo se da su neki od wih u potpunosti ne -spo sobni. êsto se u~ilo iz tzv. Borotinih skripti, koje su generacijamaprepisivane. Ni crkveno pojawe nije bilo boqe, a u~ilo se po re~ima Jo -vana Danilovca (Jovana @ivanovi}a) na prepotopski i zastareo na~in.43

Sednica Arhijerejskog sinoda od 25. novembra 1897. protekla je uznaku usvajawa Statuta o ustrojstvu pravoslavnog bogoslovskog u~ili{tau Sremskim Karlovcima. Po Statutu najvi{a vlast je Sveti arhijerejskisinod sa srpskim patrijarhom na ~elu. Rektor i nastavni~ko ve}e vodili su u~ili{te. Patrijarh, kao vrhovni nadzornik, postavqao je privremeneprofesore i pomo}nike. Rektora postavqa Sinod na pe riod od tri godine.Profesori, redovni i privremeni, moraju biti sve{tena lica. [kolskagodina traje od praznika Uspewe Bogorodice pa do Vidovdana. Kada suzemni ostaci Vuka Stefanovi}a Karaxi}a preno{eni iz Be~a za Beograd29. septembra 1897, na stanici u Sremskim Karlovcima bili su prisutnisvi profesori Bogoslovije, a na sve~anosti u Beogradu Jovan @ivkovi} iDimitrije Brankovi}. Upravo je Brankovi}, odlukom patrijarha Georgija,pre{ao na novu du`nost igumana u Kuve`dinu, a sli~no je bilo i sa Ila -rionom Zeremskim koji je postao iguman Hopova.44 Na mesto Zeremskog kaoprofesor do{ao je Valerijan Pribi}evi}.45

Od 13. do 15 maja 1906. na sednici Sinoda pod predsedni{tvom epi -sko pa temi{varskog Georgija Leti}a do{lo je do promene Statuta. Bogo -slovsko u~ili{te je podignuto na rang bogoslovije.46 Formiran je SavetBogoslovije. Zvawa su postala: rektor, redovni profesori i vanredni pro -fesori, docenti i u~iteqi bogoslovije. Za kandidate su mogli biti pri -

Goran Vasin 57

42 Isto, 78–82.

43 Isto, 84–85.

44 Isto, 88–92.

45 Valerijan Pribi}evi} je bio ro|eni brat poznatog politi~ara Svetozara Pribi -}evi}a i vikarni episkop sremski u periodu 1940–1941. Vid.: Sava, episkop {uma dijski,Nav. delo, 48.

46 Fakti~ki je Bogoslovija postala neka vrsta fakulteta. Molba da se osnuje fakultetzvani~no je upu}ena vlastima sa sednice Svetog sinoda 1903. Do po~etka rata 1914, iako jeBogoslovija radila na visokom nivou, potvrda za fakultet bogoslovskih nauka nijastigla.

mqeni samo mladi}i sa zavr{enom gimnazijom ili realkom. Rektora je idaqe postavqao Sinod, od nastavnika u Bogosloviji (redovnih i van red -nih profesora i docenata) traìlo se da imaju akademsko obrazovawe. Zavanrednog profesora je bila potrebna disertacija, koju je vrednovao Savet. To je bila jedna od posledwih promena u Bogosloviji za ̀ ivota patrijarhaGeorgija.47 Jo{ jedna zanimqivost zavre|uje pa`wu. Odlukom Nastavnogve }a 17. avgusta 1895. re{eno je da se najboqi pismeni radovi u~enika po -~nu nagra|ivati. Prilozi za fond uzeti su od taksa za popravne i naknadneispite. Me|u nagra|enim u~enicima bili su: Radoslav Gruji} (u svojim{kolskim godinama 1896/1897, 1897/1898, 1898/1899), Dimitrije Vitkovi},Svetozar Trlaji} i Dimitrije Kirilovi}.48 O Karlova~koj bogoslovijiizneto je, me|utim, i nekoliko ne ba{ prijatnih konstatacija. Liberali susmatrali da bogoslovi nisu radili ni{ta, da su bili vrlo lo{e obu~eni,da su uvek mogli biti vi|eni u kr~mama, da su se ~esto tukli i tumaralino}u po ulicama, a neki su se druìli i sa odre|enom vrstom èna. Me|uwima nisu bile retke ni psovke.49 Verovatno da stawe u Bogosloviji nijebilo svaki put idealno, ali ~esto su od strane opozicije prikazanenegativne krajno sti. Patrijarh Georgije i pored po~etnog nepoverewa uprofesore, kao vrhovni nadzornik ove {kole, u~inio je da se ona ipakpodigne na vi{i nivo, ali realni propusti uvek su neminovni. PriKarlova~koj bogo slo viji bilo je 1894. osnovano dru{tvo Sv. JovanaMilostivog, koje je vodilo ra~una o siroma{nim i bolesnim u~enicimaBogoslovije. Svake godine Geo r gije Brankovi} je davao za fond 100forinti.

Moè se napomenuti da je patrijarh Georgije pomogao i osnivaweVatrogasnog dru{tva u Sremskim Karlovcima 1897. Osnovao je i Fond sve -tog Save 1894. Ciq formirawa ovog fonda je, u stvari, bio da se sta bili -zuju i probaju o~uvati srpske veroispovedne {kole, jer sama {kola je jedanod stubova srpske du{e, zajedno sa crkvom. Tako je sa ulogom od 10.000forinti osnovan fond Sv. Save 14. januara 1894. Stawe srpskih verois po -ve dnih {kola pod pritiskom ma|arizacije bilo je vrlo lo{e, tako da je ovobio zakasneli ~in, ali je ipak dao efekat.50

Brankovi} je osnovao i Propovedni~ki fond. Na neki na~in sve{te -nicima je trebalo pomo}i da se {to boqe i lep{e izraàvawu, a problemi


47 Nikola Gavrilovi}, Nav. delo, 96–98.

48 Isto, 147–155.

49 Prilog o lo{em stawu srpskog sve{tenstva izlazio je u tri nastavka u Braniku, br.80, 81, 82, 1891.

50 \oko Slijep~evi}, Istorija Srpske pravoslavne crkve, ££, Beograd 1991, 187.

s tim u vezi su postojali. Jo{ je mitropolit Vi}entije Jovanovi} 1732. pred sobom imao elaborat o stawu srpskog sve{tenstva u kojem su glavni pro -blemi bili sli~ni ovima iz vremena srpskog patrijarha Georgija. Prob -lem koji je s naro~ito velikim intenzitetom po~eo da se javqa bili suna zareni, ali i neke druge ideje koje je patrijarh okarakterisao kao so -cijalisti~ke, pri tome najvi{e imaju}i na umu neke od stavova srpskihradikala. Trebalo je sve{tenike spremiti da brane hri{}ansku veru ire~ima i delima. Zbog svega toga je za pedesetogodi{wicu svoje sve {te ni -~ke slu`be, na praznik Sv. Dimitrija 1905, patrijarh osnovao Pro pove -dni~ki fond sa ulogom od 20.000 kruna. Fond je prestao da postoji kad jepatrijarh umro. Nekoliko dana posle osnivawa ovog fonda pomogao je idelo Antonija Haxi}a koje je trebalo da Karlova~ku mitropoliju prikaèu slici i re~i. Za to je tako|e dao 20.000 kruna.51 U dobro~instva patri -jarha Brankovi}a mogu se ubrojati i materijalno pomagawe listovaBrankovo kolo, Srpski soko52 i Srpski p~elar, kao i finansirawe pokre ta -wa lista Srpski Sion.

Me|u velike proslave i jubileje vezane za ime patrijarha GeorgijaBrankovi}a u Sremskim Karlovcima ovom prilikom izdvajamo dve: 1900.godine proslavu sedamdeset godina ìvota patrijarha srpskog i desetgodina wegovog upravqawa srpskom crkvom, i 1905. godine pedeset godinasve{tenstva patrijarha. Patrijarh Srpski Georgije 13. marta 1905. na pu -nio je 75 godina ìvota. Iste godine ispunilo se i pedeset godina wegovesve{teni~ke slu`be, kao i jubilej od 15 godina kako je upravqao Srpskomcrkvom. Tim povodom Wegova Svetost je darovala sabornoj crkvi Sv. ocaNikolaja u Sremskim Karlovcima veliko zvono, koje je po dimenzijama ija~ini zvuka nadma{ivalo Sremske Karlovce. Izlivawe zvona je ko{talo13.500 kruna. Radove je izveo Anton Novotni iz Temi{vara, a zvono53 jeosvetio episkop ba~ki Mitrofan [evi}. Patrijarhov ro|endan prosla -vqen je relativno skromno, u Patrijar{ijskom dvoru. Prisutno je bilomona{tvo i sve{tenstvo. Posle dugog govora u patrijarhovo zdravqe i uime mnogogodi{we wegove slu`be na patrijara{kom tronu, kako je rekao

Goran Vasin 59

51 Georgije Magara{evi}, Pedeset godina, Sremski Karlovci 1905, 315–317.

52 Srpskim sokolima patrijarh je u Karlovcima poklonio ku}u za wihov dom.

53 Na zvonu se nalazio natpis: „U slavu Bo`ju i Svetog velikomu~enika Dimitrija, a uspomen 75. godine ìvota svoga, 50. godina sve{teni~ke i 23. godine arhijerejske slu`besvoje priloì zvono ovo katedralnoj Sv. Nikolajevskoj crkvi Karlova~koj Georgije Bra n -kovi}, Arhiepiskop karlova~ki mitropolit i patrijarh srpski, Wegovog veli~anstvacara i apostolskog kraqa Frawe Josifa Pravi tajni savetnik, kr. Ugarskog velika{kogdoma ~lan i vi{e Ordena ovo kavaqer, velekrstnik itd, godine 1904”.

arhimandrit manastira Koviq Georgije Vidicki, Brankovi} je odgovorioda }e kao i do sada raditi sve za Crkvu i narod. Liturgiju je sluìovladika budimski Lukijan i episkopi Gavrilo i Mitrofan. Odràno je iblago darewe za patrijarhovo zdravqe. Me|u zvanicama je bio prisutan igen eral Borojevi}.54 Patrijarha je za ru~kom pozdravio vladika vr{a~kiGavrilo. Govorili su i upravnik Tekelijanuma Stevan V. Popovi} i LazaSekuli}.55

Za 17 godina, koliko je bio na ~elu Srpske crkve u Monarhiji, pa tri -jarh Georgije Brankovi} je na poqu zadu`binarstva, na poqu obnove crkava i manastira i na prosvetnom planu u~inio dosta. Naro~ito je obim we go -vog dela vidqiv u duhovnoj prestonici Mitropolije Sremskim Karlo vci -ma. Nova reprezentativna zgrada Patrijar{ije, Bogoslovski sem i nar,zgra da Narodnih fondova, Stefaneum, poboq{awe rada Bogoslovije,obnova Saborne i Vavedewske crkve, rezultati su koje je postigao za vremesvog arhipastirovawa. Mnogobrojne kulturne institucije i dnevni li sto -vi tako|e su upamtili patrijarha kao svog dobrotvora. Sremski Karlovcisu od male i neure|ene varo{i zahvaquju}i wemu, po svom ure|ewu, postaliponos Srba u Monarhiji u predve~erje ukidawa srpske autonomije i si mbo -li~nog kraja Karlova~ke mitropolije nestankom i smr}u patrijarha Luki -jana Bogdanovi}a 1913.


54 Za patrijarha Georgija i generala Svetozara Borojevi}a vezana je zanimqiva pri~a.Jednom prilikom, kada je bio u poseti grani~nim trupama, Borojevi}a je u Sremskim Ka r -lovcima sve~ano primio patrijarh Georgije. Organizovan je bio sve~ani ru~ak u Pa tri -jar{iji sa mnogobrojnim zvanicama. Tada se dogodila neprijatna scena. Po{to jebla go slovio ru~ak, patrijarh je }utao gotovo sve vreme ru~ka. Po pravilu, niko nije smeoda govori pre wega. A }utao je jer se Borojevi} godinu dana ranije oènio Amalijom fon[tajnbah, u [tefansdomu u Be~u. Sinu je dao ime Franc. Patrijarh mu je, posle }utawa,pred svim zvanicama rekao kako bi za wega i Srpsku crkvu bila velika ~ast da sublagoslovili ovaj brak, ali se to nije dogodilo. Potom je nastupilo novo }utawe, koje jepotrajalo jo{ tri sata, a ceo ru~ak pro{ao je bez ijedne zdravice; Borislav Mihailovi}Mihiz, Autobiografije o drugima, Beograd 1986, 296–303.

55 Georgije Magara{evi}, Nav. delo, 100–104.

Goran Vasin The His tory De part ment Novi Sad

PATRONAL ACTIVITIES OF THE PATRIARCHGEORGIJE BRANKOVI] IN SREMSKI KARLOVCI

SUMMARY

In the 17 years he spent as the leader of the Ser bian Church in the Mon ar chy,the Pa tri arch Georgije Brankovi} left be hind many en dow ments. He also did a lotin re con struct ing churches and mon as ter ies, as well as in the sphere of ed u ca tion.The en tire vol ume of his work can be seen, par tic u larly, in the spir i tual cap i tal ofthe Metropolitanate – Sremski Karlovci. The new rep re sen ta tive build ing of thePa tri arch ate, the sem i nary, Narodni Fondovi build ing, Stefaneum build ing, im -proved work of the Theo log i cal col lege, re con struc tion of the Ca the dral and of theChurch of the En trance of the Most Holy Theotokos into the Tem ple, are all the re -sults that Brankovi} achieved dur ing his lead er ship. Nu mer ous cul ture in sti tu tionsand daily news pa pers have also re mem bered the Pa tri arch as their bene fac tor.Sremski Karlovci grew from a small and dis or derly town to a place which, due to its or ga ni za tion, be came a mat ter of pride for Serbs in the Mon ar chy on the eve of theab o li tion of Ser bian au ton omy and the sym bol i cal end of the Karlovci Metropo -litanate af ter dis ap pear ance and death of the Pa tri arch Lukijan Bogdanovi} in1913.

Goran Vasin 61

UDK 94(439)"10" 321.17:929 Vid, ba~ki ùpan

Boris StojkovskiOdsek za istoriju – Filozofski fakultet Novi Sad

BA^KI @UPAN VID

Saètak: U radu se govori o verovatno prvom ba~kom ùpanu Vidu,bliskom saradniku ugarskog kraqa Solomona. On je u~estvovao u sukobimasa Pe~enezima, kao i u ratu sa Vizantijom 1071–1072. godine. Bio je jedan odnajbliìh saradnika kraqa Solomona, wegov najverniji savetnik koji jeimao svoju ulogu i u unutra{wim odnosima izme|u kraqa i wegove bra}e.Istoriografija je dosta negativno pisala o wemu, pozivaju}i se na izvorekoji su ga smatrali krivcem za izbijawe sukoba izme|u kraqa Solomona iprin~eva Geze i Ladislava. Za ovaj sukob verovatno i nije bio kriv, ali je,sude}i po hronikama i literaturi, bio vlastoqubiv ~ovek, a mo`da i odanisavetnik svoga vladara.

Kqu~ne re~i: ba~ki ùpan Vid, kraq Sol o mon, Ugarska, H£ vek.

Na teritoriji koja je u crkvenom smislu pripadala Kalo~koj, odno -sno Kalo~ko-ba~koj nadbiskupiji u sredwovekovnoj Ugarskoj, nastale suBa~ka, Bodro{ka i Sremska ̀ upanija. Nastanak ̀ upanija je bio dugo trajan proces, koji se u tradiciji pripisuje Svetom Stefanu, prvom ugarskomkraqu. Ba~ka ùpanija navodi se kod Salaija, koji se poziva na \ulu Pau -lera, me|u 45 najstarijih ùpanija.1 Na wihovom ~elu se od osnivawanalazio ùpan (co mes, ma|arski ispán) koji je u svojoj ùpaniji u kraqevoime obavqao administrativnu, sudsku i vojnu vlast. Zadràvao je za sebetre}inu prihoda, a druge dve delio saradnicima.

Takva je situacija bila i u Ba~koj ùpaniji na ~ijem se ~elu nalazioVid. On je na ~elu ùpanije bio u vreme kraqa Solomona (1063–1074).

62 Ba~ki ùpan Vid

1 Szent István (1001–1038), A mag yar nemzet története, Szalay József, átdolgozó BarótiLajos, Bu da pest 2002, internet izdawe URL: http://mek.oszk.hu/00800/00892, daqe: Szalay.

Poreklo i prvi pomeni

Izvori navode da je Vid bio de genere Gutkeled, odnosno iz roda Gut --Keled, roda koji je bio blizak sa [taufovcima.2 Evo {ta o poreklu ovogkraqevskog slu`benika kaè najva`niji izvor Ilustrovana hronika (Ké -pes krónika): De generatione ergo Gwth-Keled plura enarrantur sed pro certo perPetrum regem, dum idem fu git ad Henricum caesarem, in adiutorium sunt ei adiu -cti. De cas tro Stoph sunt exorti di Sueuia, unde im per ator Fridricus ortum habet.3

I drugi izvori, poput Poùnske hronike, navode da je rod Gutkeled pro -teran iz Svevije, iz zamka [tauf, odakle i car Fridrih vodi poreklo.4

Wegovo ime je, me|utim, o~igledno slovensko, {to nas moè uputitina to da je bio slovenskog porekla ili, ~ak, i Sloven. Sloveni su u velikombroju ìveli na teritoriji koju su Ma|ari 895. godine naselili, dakle napodru~ju Panonije, ukqu~uju}i i Ba~ku. Slo vene kao starosedeoce navodi i Petar Rokai u Istoriji Ma|ara,5 ali i ma|arska istoriografija.Sentkla rai, primera radi, jasno navodi da je u vreme doseqavawa slove n -ski el e ment bio veoma jak i da su Sloveni bili gusto naseqeni upravo uneka da {woj ju`noj Ma|arskoj, izme|u Mori{a, Tise i Doweg Dunava.6 Jo{jedan podatak koji ilustruje prisustvo Slovena u Panoniji jeste i taj da suMa|ari zate~ene Slo vene prodavali na obalama mora Vizantijskogcarstva (verovatno Crnog mora), o ~emu nas obave{tava i Ibn-Rusteh.7

Kako su postojali slovenski toponimi i u vreme kraqa Stefana (Svetog), apreuzimane su slovenske re~i i za neke dràvne funkcije,8 jasno je da jeSlovena bilo i kasnije, i da je slovenski el e ment bio izuzetno jak.9

Boris Stojkovski 63

2 A mag yar nemzet története, szerkesztí Szilágyi Sándor, Bu da pest 1894, internet izdaweURL: http://mek.oszk.hu/00800/00893, daqe Szilágyi; Szentpétery Imre, Scriptores re rumHungaricarum, vol. I, Bu da pest 1937, 369, fusnota 1, daqe SRH I.

3 Képes krónika (Dercsényi Dezsí, A Képes krónika és a kora, Csapodiné Gádonyi Klára, AKépes krónika miniatúrái, Mezei László, A Krónika latin szövege, Geréb László, A Krónika latinszövege), Bu da pest 1964, 91, daqe Képes krónika.

4 Szentpétery Imre, Scriptores re rum Hungaricarum, vol. II, Bu da pest 1938, 35, daqe SRH II.

5 Petar Rokai, Zoltan \ere, Tibor Pal, Aleksandar Kasa{, Istorija Ma|ara, Beo -grad 2002, 15, daqe Istorija Ma|ara; v. tako|e i 26–27. za slovenske toponime i leksikukoja je prodrla u ma|arski jezik, a vezana je za dràvnu upravu.

6 Szentkláray Jení, A szerb monostoregyházak történeti emlékei Délmagyarországon, Érteke -zések a történeti tudományok körébíl XXII, Bu da pest 1908, 3–4.

7 Békefi Remig, A rabszolgaság Magyarországon az Árpádok alatt, Bu da pest 1901, 5.

8 Up. fusnotu 5.

9 Jovan Radoni}, Srbija i Ugarska u sredwem veku, Vojvodina 1, Novi Sad 1939,128–129.

Slovenskog porekla je mogao biti i Vid. Wegov prvi pomen datira go -tovo 15 godina pre nego {to }e postati zna~ajan politi~ki faktor i glavni savetnik kraqa Solomona. Naime, 1055. godine osnovana je tihawska bene -diktinska opatija u kojoj se kao svedoci pomiwu ùpani Ernei, Anda{(Andrija), Marton, Vojteh i Vid.10 Vida kao jednog od svedoka prilikomizdavawa ove poveqe pomiwe i Sentpeteri; navodi se da se Vidovo imepomiwe u osniva~koj poveqi ove opatije reda benediktinaca.11

Slede}i trag o wemu je ve} iz doba kraqa Solomona, ~iji je bliskisavetnik i saradnik bio. Oko 1067. kraq Sol o mon je izdao povequ kojomosniva opatiju Zazty. U ovoj poveqi se kao svedoci navode palatin i ̀ upanRadovan, ̀ upan Ilija, kao i ̀ upan Vid (Co mes Wydus).12 Godine 1267. Bela£¤ je potvrdio ovu povequ. Kao {to se moè primetiti, sva imena su izra -zito slovenska, {to govori o velikom uplivu i zna~aju Slovena u dràvnojupravi. Vid je o~igledno bio vrlo zna~ajan upravo u ovim turbulentnimgodinama, kada od 1038. do 1077. traju unutra{we borbe u Ugarskoj i dina -sti~ka previrawa.

Wegov posed je bilo mesto Busija ili, kako ga jo{ izvori nazivaju,Buzija{. Ovde su 1071. upali Pe~enezi u Ugarsku, pre{av{i Savu.13 O tomeda je ovaj posed bio u rukama Vida istoriografija se slaè. Petar Rokaiovaj posed naziva Busija kod Zemuna, dodaju}i da je bila upravo vlasni{tvo ùpana Ba~ke Vida.14 Sa wim se donekle slaè i Sila|i, koji Buzija{sme{ta u Srem.15 Srem je lokacija Buzija{a, odnosno Busije, i poSentpeteriju. On vrlo konkretno kaè da je Buziás in comitatu Sirmiensi(Szerém), dakle, radi se o mestu u Sremskoj ̀ upaniji.16 Sremska ̀ upanija sesamostalno pomiwe tek 1096. godine,17 ali je Sentpeteri o~igledno

64 Ba~ki ùpan Vid

10 Rokay Péter, Salamon és Póla, Újvidék 1990, 61, v. i fusnote 10–14 na 66; Isti,Krónikatanulmányok, Debrecen 1999, 8.

11 SRH I, 371, fusnota 2, cuius (odnosi se na Vida, nap. B.S.) nomen iam a. 1055. indiplomate fundantionali Tihanyiensi inter tes tes legitur.

12 Wenzel Gusztáv, Árpádkori új okmánytár, Pest 1860, 24–27, izdata je cela poveqa; RokayP., Salamon és Póla, 62, v. i fusnote 18–30 za prate}u bibliografiju u vezi sa ovom poveqom; Isti, Krónikatanulmányok, 10–11.

13 Képes krónika, 125, Bisseni per Albam Bulgarima venientes transnataverunt flumen Zava incampum Buzias…

14 Istorija Ma|ara, 37.

15 Szilágyi, IV. Fejezet. Salamon és a herczegek. Az ország kiterjesztése.

16 SRH I, 369, fusnota 4.

17 Kristó Gyula, A vármegyek kialakulása Magyarországon, Nemzet és Emlékezet, Bu da pest1988, 457, daqe Kristó, A vármegyek.

pomiwe u odnosu na svoje vreme, jer je wemu bila poznata kao Sremska. On zaovaj posed navodi da ga je upravo Vid posedovao i da su se tamo nalaziliwegov dvor i imawe.18 \ula Pauler se tako|e slaè da je ovo mestopripadalo Vidu, ali ovo mesto stavqa bliè dana{wem Pa~etinu19 inaziva ga Buziás alio nomine Fulberfalva. Ono se pomiwe 1377. Po Pauleru,kako su Pe~enezi mogli pre}i samo Savu, a na ovom mestu se kao posednici u ùpi Vuki pomiwu Gutkeledi iz Srema, to je potvrda da se Buzija{ upravotu nalazio.20 Me|utim, ovo mi{qewe je usamqeno, i geografski iistorijski nema drugu potvrdu, dok su argumenti za stavove drugih autoraipak ja~i. Stoga, najverovatnije je da je posed Vida bio u Sremu, i to mogu}ekod Zemuna.

Pe riod upada Pe~eneza, zatim sukoba Ugarske i Vizantije irazmirica kraqa Solomona i hercega Geze, pe riod je kada Vid postajesavetnik kraqa Solomona i vaàn u~esnik u ovim doga|ajima.

Vid kao ba~ki ùpan i kraqevski savetnik i wegova uloga

Najverovatnije podstaknuti od Vizantije, ili ih je Ma|arska za tokrivila, Pe~enezi 1071. upadaju u Srem. Ma|ari opsedaju Beograd iSirmijum, a kraq Sol o mon gubi pod Beogradom svoj pe~at. Vizantinci subili pobe|eni i morali su se povu}i, ali ubrzo prelaze u protivnapad.Pe~enezima, koje su u pomo} pozvali Vizantinci, tada se suprotstavqaùpan Vid sa ba~kim ratnicima.21 Dakle, 1071. godina je granica kada jeVid najkasnije postao ba~ki ùpan. Ili kada bar po imenu znamo ùpanaBa~ke.22

Vida Duda{ Eden navodi kao ba~kog ̀ upana oko 1072. godine, smatraga za jednog od najmo}nijih qudi u dràvi, ~oveka ~ije se ime spomiwe vi{eputa u doba kraqa Solomona. Duda{ Vida navodi kao prvog ùpana napopisu ba~kih ùpana.23 U poveqama se, pak, ime ùpana spomiwe od 1111.godine.24 Ovu godinu uzima i I{tvan Bona, koji je vrlo sumwi~av u tome dase u ovom veku uop{te moè pomiwati Ba~ka ̀ upanija. On osnivawe Ba~ke

Boris Stojkovski 65

18 SRH I, 369, fusnota 4, cuius cu ria et mansio fuit in Wuziasloka.

19 Pauler Gyula, A mag yar nemzet története az Árpádházi királyok alatt I, Bu da pest 1893,151–152, v. i fusnotu 238. na str. 557–558.

20 Pauler, Nav. delo, str. 557–558, fusnota 238.

21 Képes krónika, 125–126.

22 Kristó, A vármegyek, 454.

23 Dudás Ödön, Bács és Bodrog fíispánok, Századok 5, Bu da pest 1871, 440.

24 Kristó, A vármegyek, 454, up. i fusnotu 197 na 591.

ùpanije sme{ta u kasnije doba, u doba kraqeva Ladislava i Kolomana.25

Ukoliko bi ovaj stav bio ispravan, Vid ne bi mogao biti ba~ki ̀ upan, kako ga navode izvori i prihvata istoriografija. Ve} smo rekli da se Ba~kaubraja u najstarije ùpanije, a ovo je jedini autor koji pobija postojaweùpanije u periodu u kojem je Vid bio aktivan.

Vidova pozicija kod kraqa Solomona je izuzetno va`na. Ferenc Mak, jedan od vode}ih ma|arskih medievista, naziva Vida najuticajnijim kra qe -vim savetnikom.26 Kraqev savetnik Vid je bio od 1071.27 Po Sentpete ri -jevom mi{qewu on je bio i najverniji kraqev savetnik.28 Nije nemogu}e daje tada postao i ̀ upan, mo`da upravo zbog poseda Buzija{ gde su upali Pe -~enezi kojima se, verovatno, suprotstavio. Po Radoni}u, Vid je imao tesneveze sa slovenskim, srpskim stanovni{tvom tih krajeva.29 Mo`da su toupra vo ba~ki vojnici sa kojima je ratovao.

Kada se okon~ao sukob sa Vizantijom i kada je Ugarska osvojila Beo -grad, zarobqeno je mnogo qudi. Solomonova bra}a Geza i Ladislav bili sumilosrdniji prema zarobqenicima od Solomona i vi{e im se qudi pre -dalo nego wemu. Geza je potom iz Vizantije dobio krunu, tzv. Krunu svetogStefana, dowi deo dana{we ma|arske krune.

Ma|arska tradicija, ali i nau~na javnost, imaju}i kao izvor Ilu -stro vanu hroniku, izuzetno negativno govori o Vidu. Naziva se zavidnimsavetnikom i zloduhom,30 a u Hronici se kaè da je bio i protiv Boga iprotiv qudi.31 Za \erfija on je spletkaro{.32 Ma|arska tradicija govorio tome da je Vid stalno nagovarao kraqa Solomona da se sukobi sa svojombra}om.33 Evo kako je to sve video hroni~ar iz H£¤ veka. Slu{aju}i saveteVida Sol o mon je odlu~io da se obra~una sa bra}om. Vid ga je savetovao daplen koji je zadobijen u Beogradu podeli na ~etiri dela. Vidu bi pripalajedna ~etvrtina, druga ~etvrtina bi pripala wegovom zetu Iliji, tre}a

66 Ba~ki ùpan Vid

25 Bóna István, Az Árpádok korai várairól, Debrecen 1995, 35.

26 Makk Ferenc, Salamon és I. Géza viszálya, A turulmadártól a kettískeresztig. Tanulmányoka mag yarság régebbi történelméríl, Szeged 1998, 153.

27 Ibid.

28 SRH I, 371, fusnota 2.

29 J. Radoni}, Nav. delo, 130.

30 Istorija Ma|ara, 37.

31 Képes krónika, 127.

32 Györfy György, Az új társadálmi rend válsága trónküzdelmek, Magyarország története tízkötetben, Elízmények és mag yar történet 1242-ig, I/1, Bu da pest 1987, 881–882.

33 Szilágyi, IV. Fejezet. Salamon és a herczegek. Az ország kiterjesztése.

vojnicima a ona preostala ~etvrtina Gezi.34 Ovaj podatak je vanrednovaàn jer nam ukazuje na to da je Vid imao sestru ili ~ak mo`da }erku, kao ina to da je wegov zet tako|e bio ̀ upan i jedan od kraqevih savetnika, a we -govo ime se pomiwe, kao {to je gore opisano, i u ranijim poveqama. Me|unizom minijatura Ilustrovane hronike koje ukra{avaju wene stranicenalazi se i jedna na kojoj je prikazana podela plena izme|u ~etvorice qudi.Jedan od wih je i Vid, koji je i predlagao podelu plena, a koji je nazvanqubimcem kraqa Solomona.35

Dobijawe krune od Vizantije, po Maku, u~inilo je da je Geza zako ra -~io ka tronu, da je wegova hercegovina (ducatus) time krenula protivkraqevstva, zbog ~ega je on pravi krivac za sukob, a ne Sol o mon ili wegovsavetnik Vid.36 Mak smatra da literatura gre{ku neopravdano pripisujeSolomonu i ba~kom ̀ upanu Vidu.37 Vid je, posle ovih doga|aja, predloìokraqu Solomonu da teritoriju princa Geze dodeli wemu. Hroni~ar navodi wegove re~i da dva ma~a ne mogu u iste korice, dràvom ne moète davladate vas dvojica.38 Postoji i ovakva minijatura, na kojoj Vid, koji senaziva tvorcem raspre Solomona i Geze, stoji desno od kraqa i u rukamadrì korice i dva ma~a.39 Chronicon Monacense XV veka navodi kako je Vidpodsticao Solomona da istera Gezu iz kraqevstva i pri tom navodi,tako|e, gorepomenute re~i da nam sicut duo gladii in una va gina simul esse nonpossent.40 ̂ ak navodi da je Vyd autem regebat regem, sicut ma gis ter disci pulum,in interitumque Geyse laborabat.41 Dakle, zahtevao je da vlada i da ima novutitulu. Autor Képes krónika-e kaè da je Vid otrovnim re~ima omamio kraqa Solomona i da je tako prekinuo prijateqstvo izme|u bra}e.42 Ova idejaùpana Vida je bila utoliko ~udnija i neobi~nija jer je teritorija bila

Boris Stojkovski 67

34 Képes krónika, 127–128; Makk F., Nav. delo, 153; Pauler Gy., Nav. delo, 154–155. Zbogovog predloga navedeni autori, ali i dobar deo ma|arske istoriografije, smatraju Vidakrivcem za izbijawe sukoba izme|u ugarskih prin~eva. O ovom doga|aju v. i Kristó Gyula, AXI. Századi hercegség története Magyarországon, Bu da pest 1974, 83. Kri{to ovde ~ak smatrada je kraq bio primoran da svojim savetnicima dopusti da rade kako su nameravali.

35 Képes krónika, 57, detaqan opis same minijature.

36 Makk F., Nav. delo, 153.

37 Ibid, up. i fusnotu 47 za dodatnu literaturu koja tako|e Vida smatra krivcem zaizbijawe sukoba Geze i Solomona, a koju ovom prilikom nismo koristili.



40 SRH II, 76.

41 Ibid.


deqena me|u ~lanovima kraqevske ku}e, tako da je Vidova ̀ eqa motivisana ja~awem jednog feudalnog gospodara i ciq je bio oduzimawe ducatus-aprincu Gezi.43

Kako su se stvari kasnije razvijale? Vid je bio poslat Gezi u ciquizmirewa dva brata Arpadovi}a, a, kako hroni~ar, izrazito naklowen Ge -zi, kaè, princ je bio oprezan jer se pla{io Vidovog lukavstva.44 Pro -gla{eno je primirje, a posle Boì}a je Vid sa jednim nema~kim vo|ompod sticao kraqa da napadne Gezu. Govorio mu je da odlu~no napadne ipobedi Gezu, da napadne do isteka primirja.45 Kako Sila|i kaè, kraq jepristao na zaveru svog savetnika, koji je vladao kraqem kao majstoru~enikom.46 Do bitke na skeli Kemej, severoisto~no od Solnoka, do{lo je26. februara 1073. godine. Vojska prin~eva se raspala, Sol o mon je pre{aoTisu i napao Gezu kod mesta Nagyfiaegyház, i ostala mu je samo jedna grupavojnika. Bitka je zavr{ena Solomonovom pobedom.47

Me|utim, Vid, koga hroni~ar naziva podlim, jadnim i zlim,48 save -tovao je kraqa da u trenutku kada se Gezina vojska raspada i dok su wegoviplemi}i zapla{eni, izvr{i odlu~ni napad i uni{ti ih. Kako je Geza po -zvao u pomo} i druge prin~eve i velika{e, me|u wima i one iz ̂ e{ke, Vid jerekao da }e ~e{ka vojska na}i smrt kod wega i ba~kih vojnika.49

@upan Erwei predlagao je kraqu mir i protivio se bratoubila~komratu, napadaju}i i Vida {to predlaè kraqu rat. Me|utim, po hronici,Vidove re~i su ipak vi{e uticale na kraqa nego predlozi miroqubivogErweija.50 Sredinom marta, 14. dana 1074. ujutru, u petak, izbila jeodlu~uju}a bitka blizu Pe{te, na brdu Mo|oro.51 Prva ~e{ka grupa

68 Ba~ki ùpan Vid

43 Makk F., Nav. delo, 153–154, ovde govori o Vidovoj zaveri, sa ciqevima koje smo ve}naveli. V. i Kristó Gy., A XI. Századi hercegség története Magyarországon, 84.


45 Ibid.

46 Szilágyi, V. Fejezet. Salamon bukása. I. Géza király.

47 Bitka je lepo opisana kod Sila|ija, v. prethodnu fusnotu i u Képes krónika, 130–131.

48 Re~ nyomorult u ma|arskom ima upravo ova zna~ewa, u latinskom on je vero detestabilis, Képes krónika, 132.

49 Ibid.

50 Ibid, i Sila|i se tako|e drì hronike, Szilágyi, V. Fejezet. Salamon bukása. I. Gézakirály, kao i Rokai, Istorija Ma|ara, 37.

51 Szilágyi, V. Fejezet. Salamon bukása. I. Géza király, hronologiju potvr|uje i IstorijaMa|ara, 37, kao i Makk F., Nav. delo, 155.

zgwe~ila je bednog Vida i wegove Ba~vane.52 Geza i Laslo su, kako autorhronike kaè, pobedili Bo`jom pomo}i a, dolaze}i s druge strane, tokombitke, Laslo (Ladislav) je spazio Vidov le{. Ladislav se ovom prilikomponeo hri{}anski (bar po hronici koja stoji ~vrsto na wegovoj i Gezinojstrani, a izrazito protiv Vida) i oplakao je le{,53 rekav{i pri tom kakopla~e za Vidom iako je bio protiv mira. U isto vreme Ladislav se ~udiokako je Vid, koji nije bio iz kraqevske ku}e, ̀ eleo da bude herceg. Tako|e jetada rekao kako vidi wegovo srce koje je za hercegstvom ùdelo i ma~emodse~enu glavu koja je krunu èlela.54 Potom ga je tamo sahranio.

Solomonova majka, spaziv{i sina koji se vratio iz bitke, rekla mu je,pla~u}i, kako nikada nije slu{ao wene savete, niti savete Erweija, ve}samo Vida, koji je wega i wegove (verovatno misli i na vojnike, ali i nawegovu bra}u) uni{tio.55

Zakqu~ak

Ovako je svoj kraj na{ao Vid, ba~ki ̀ upan i glavni savetnik ugarskogkraqa Solomona. Li~nih podataka o wemu nema, ne znamo ni wegovo mestoro|ewa, ni vreme. Prvi pomeni o wemu su jo{ iz 1055, {to nas moè navestina pretpostavku da je ro|en 20-ih ili 30-ih godina H£ veka. @upan je postaovrlo rano, a najkasnije 1071, i to prvi ùpan Ba~ke kojeg znamo po imenu,{to je mo`da i najva`nija stvar vezana za ovog ~oveka. Da je imao }erku ilisestru, znamo posredno, jer je imao zeta Iliju. Poreklom je, po hronikama,verovatno iz Nema~ke. Wegovo ime upu}uje na to da je Sloven, a slovenskogìvqa na teritoriji Ugarske je bilo od doseqewa 895. godine.

Ma|arska istoriografija, oslawaju}i se na kasnije izvore, Vidauzima za glavnog krivca za sukob koji je posle primirja izbio izme|u kraqa Solomona i wegove bra}e, Ladislava i Geze. Me|utim, Ferenc Mak dostaubedqivo pokazuje da je Geza, koji je bio protivkraq i krunu dobio odvizantijskog cara Mihaila Parapinaka, prouzrokovao sukob. Vid je, vrlomogu}e, ipak bio veoma vlastoqubiv. Po hronici, a nijedno istorio graf -sko delo tome nije suprotstavilo druge argumente, èleo je da bude herceg,odnosno da zavlada teritorijom kojom je upravqao Geza.

Vid je podsticao Solomona na obra~un sa Gezom. Bitku kod Keveja jedobio Sol o mon, ali je, opet po nagovor Vida, krenuo u novi obra~un i

Boris Stojkovski 69


53 Képes krónika, 134–135.

54 Ibid.

55 Ibid, 135.

izgubio. Gezi je pomogao brat Ladislav, Oto, ~e{ki velika{, i drugi.Upravo je izgleda u sukobu sa ~e{kim vojnicima, koje je sam èleo da uni -{ti, svoj kraj na{ao i Vid. Wegova vlastoqubivost mu je, izgleda, zana vek u ma|arskim hronikama i ogromnom delu istoriografije donela epitet ~o -veka koji je kriv za smrt velikog broja qudi, epitet spletkaro{a, zloduha,iako je, mo`da, samo bio odan svom kraqu. Za sukob prin~eva verovatno inije kriv. Me|utim, ukoliko je wegova te`wa za vla{}u i plenom makardelimi~no ta~no opisana u hronici, u toj wegovoj osobini treba traìti i wegov krah.

Posle bitke kod Mo|oroda, gde je ùpan Vid poginuo, zemqom iznu -renom sukobima i gla|u zavladao je kraq Geza, koji je umro 1077. godine. Navlasti se tada u~vrstio Ladislav.

70 Ba~ki ùpan Vid

Boris StojkovskiThe His tory De part ment Novi Sad

VID, THE @UPAN OF BA^KA

SUMMARY

The topic of this pa per is an at tempt at re con struc tion of the bi og ra phy of thefirst ùpan (chief tain) of Ba~ka whose name was Vid. Al though Ba~ka ùpanijawas per haps es tab lished as early as dur ing the reign of the first Hun gar ian kingStefan (Saint), Vid was the first ̀ upan of Ba~ka men tioned by sources and par tiallyac cepted in his to ri og ra phy. He was an as so ci ate, coun selor and one of the mostloyal peo ple to the Hun gar ian king Sol o mon who ruled from 1063 to 1074. Vid was in volved in the con flicts with Pechenegs, as well as in the war against By zan tiumfrom 1071 to 1072. He played an im por tant role in in ter nal af fairs in Hun gary, par -tic u larly in con nec tion with the con flict be tween King Sol o mon and princes Gezaand Ladislaus. Hun gar ian sources, i.e. chron i cles, are rather unan i mous in black en -ing Vid’s role and his per son. He is con sid ered a plot ter and the cause of the con flict be tween the king and the princes.

Al though Vid may have been power-hun gry, which prob a bly cost him hislife, per haps he was rather a man loyal to his king, but also a man who craved powerand the spoils.

Boris Stojkovski 71

PRILOZI I GRA\A

CONTRIBUTION AND MATERIALS

UDK 271.222(497.11)(497.113)-523/.4"1919"(093.2)

Du{ko M. Kova~evi}Odsek za istoriju – Filozofski fakultet Novi SadNedeqka Kova~evi}Novi Sad

INVENTARI MANASTIRA [I[ATOVCA I PETKOVICEIZ 1919. GODINE

(Senima Dragice i Milana Raji}a i jeromonaha Rafaila Mom~ilovi}a)

Saètak: U radu su prire|ena tri dokumenta koja ~ine inventar mana -stira [i{atovca od 30. marta / 12. aprila 1919. Prvi je pismo nastojateqamanastira Beo~ina Joakima ûpi}a episkopu Mironu Nikoli}u o primo -pre daji materijala sa ,,iskazom vrednosnih papira i ulo`nih kwiìcaimetka manastira [i{atovca”. Drugi dokument je zapisnik sastavqenprilikom primopredaje uprave nad manastirom [i{atovcem. Tre}i doku -ment ~ini sam inventar. Prvi deo inventara ide uz sam zapisnik i u wemu suzabeleèni zate~eno stawe sto~nog fonda, te zalihe hrane i drugih potre p -{tina. Potom dolazi drugi deo inventara od ukupno 829 stavki.

Kqu~ne re~i: manastir [i{atovac, manastir Petkovica, fru{ko -gorski manastiri, episkop Miron Nikoli}.

U Arhivu SANU u Sremskim Karlovcima me|u mnogobrojnim dokumentima~uvaju se inventari fru{kogorskih manastira sa~iweni razli~itim povodima,naj~e{}e prilikom postavqawa novog igumana. Dodu{e, u nekim slu~ajevima, kao{to je to slu~aj sa opisom iz 1753, inventari su nastali naredbom mitropolita.Na sli~an na~in nastao je inventar manastira [i{atovca i delom Petkovice,kada je ,,zamenik AEMitropolita” episkop pakra~ki Miron Nikoli} 5/18.januara 1919. dao ovla{}ewe da se povodom promene igumana izvr{i popis u obamanastira.

Potom je arhimandrit nastojateq manastira Beo~ina dr Joakim ûpi}obavestio 12/15. aprila 1919. episkopa pakra~kog Mirona Nikoli}a da je, naosnovu dobijenog ovla{}ewa, obavio ,,dne 30. marta (12. aprila) 1919. g. propisnoi inventarno primopredaju manastira [i{atovca na licu mesta od dosadawegprivremenog upraviteqa jerom. O. Neofita Sabado{a novopostavqenom priv.upravitequ patr. protosingelu Dr Petroniju Trbojevi}u”.

Du{ko M. Kova~evi} 75

Tako je nastao inventar koji donosimo u celini, i koji sadrì dragocenepodatke o stawu manastira. Naime, inventar beleì podatke o zemqi{nomposedu, manastirskim zdawima, crkvi, konacima, ekonomskim zgradama, re~ju, osvemu onome {to je ~inilo [i{atovac i Petkovicu i {to je u vreme Drugogsvetskog rata, u genocidnom pohodu Nezavisne Dràve Hrvatske protiv Srba iwihove duhovne ba{tine, gotovo sasvim uni{teno. Dodu{e, u inventaru jeizostavqena jedna preva`na stavka, kada je u odeqku o riznici i arhivi re~eno da,,sve dragocenosti i crkvene utvari kao i kwige nalaze}e se u arhivi posebno se ukwigama vode”. Dakle, u ovom inventaru izostavqen je popis riznice, {to jenenadoknadiv propust s obzirom na potowu zlu sudbinu koja je zadesila manastir.

Me|utim, da se o riznici i te kako vodilo ra~una, svedo~i izve{taj o stawumanastira iz 1911. godine. U izve{taju se o riznici, biblioteci i arhivi [i{a -tovca kaè: ,,Nalaze se u dve sobe nove u dowem hodniku spoqa zatvorene jakimgvozdenima vratima. Riznica je skinuta s kora i unesena u drugu sobu. Pojedine sustvari zgodno i lepo poname{tane. Kwige jo{ nisu po brojevima sloène. Nemainventara (treba 1000 kartona). Arhiva jo{ nije ure|ena, a dolazi u ustu sobu, gdei biblioteka. Uop}e riznica i biblioteka su u uzornom redu” (Arhiv Srpskeakademija nauka i umetnosti, Sremski Karlovci, Prezidijal arhidijaceze1912/236).

Inventar manastira [i{atovca, datiran 30. marta / 12. aprila 1919, imatri dela. Prvi se odnosi na pismo nastojateqa manastira Beo~ina Joakima ̂ upi -}a episkopu Mironu Nikoli}u o ,,primopredaji materijala” sa ,,iskazom vredno -snih papira i ulo`nih kwiìca korenita imetka manastira [i{atovca”; potom sledi drugi dokument – zapisnik sastavqen ,,o primopredaji uprave man [i{a -tov ca”, te, na kraju, tre}i dokument – sam inventar. Prvi deo inventara ide uz samzapisnik i u wemu je zabeleèno zate~eno stawe sto~nog fonda, zatim zalihe hranei drugih potrep{tina. Potom dolazi drugi deo inventara od ukupno 829 stavki ukojima je dat inventar crkve, konaka i pomo}nih zgrada.

Na kraju smo du`ni da kaèmo da se inventar manastira [i{atovca nalaziu Arhivu SANU u Sremskim Karlovcima u fondu Prezidijal arhidijaceze, podsignaturom 1919/193.

Dokumenti glase:

Wegovu Visokopreosve{tenstvu GospodinuMironu Nikoli}uepiskopu pakra~kom, zameniku AEMitropolita itd.

u Sremskim Karlovcima

Na temequ ovla{tewa i opunomo}ewa, dobivenog visokim otpisom od 5/18.januara 1919. br. 1/prez. arh. eh. 1919. obavio sam dne 30. marta /12. aprila/ 1919. g.propisno i inventarno primopredaju manastira [i{atovca na licu mesta od

76 Inventari manastira [i{atovca i Petkovice iz 1919. godine

dosadaweg privremenog upraviteqa jerom. o. Neofita Sabado{a novopostav qe -nom privr. upravitequ patr. protosingelu Dr. Petroniju Trbojevi}u i podnosimVa{omu Visokopreosve{tenstvu u u~tivosti uz priklop jednog primerka inve n -tara i odnosnog primopredajnog zapisnika ovaj svoj izve{taj.

Nakon predaje duhovne uprave, koja je izvr{ena u sv. hramu posle propisanog molebnog ~ina, pristupilo se odmah predaju materijalne uprave.

Vrednosne hartije i ul. kwige, koje se ~uvaju i koje su na|ene u gvozdenoj man.kasi, predane su novopostavqenom upravitequ po ta~no sastavqenom iskazu, kojije priloèn primopredajnom zapisniku.

Hranu je primio novopostavqeni upraviteq po ekonomskim kwigama; no,po{to izgleda da je fakti~ki mnogo mawe hrane, naro~ito je~ma, to je novopo -stavqeni upraviteq zapisni~ki izjavio, da }e dati svu hranu ponovo premeriti ionda fakti~ko stawe hrane utvrditi.

Ostale pokretnosti i nepokretnosti man. imutka predane su odnosnoprimqene potpuno po inventaru sastavqenom dne. 30 marta/12. aprila/ 1919. god.koji je tako|er primopredajnom zapisniku priloèn.

Najposle slobodan sam izvestiti Va{e Visokopreosve{tenstvo, da sam izblagajnice man. [i{atovca primio K. 40 – (40 kruna) u ime dve dnevnice.

Va{em Visokopreosve{tenstvuu Man. Beo~inu, dne 2/15. aprila 1919. godine. odani Dr. Joakim ûpi} arhimandrit-nastojateq

IskazVrednosnih papira i ulo`nih kwiìca korenita imetka manastira

[i{atovca.

Teku-}i

broj

Naziv Brojobvezniceili ulo`.kwiìce

Uz kojukamatu

Uloèna svota Primedba

K f

1. Obveznice za regal.od{tetu

604 4 ½% 3300

2. Obveznice za regal od{tetu 0535 4 ½% 1000

3. Obveznice za regal od{tetu 02693 4 ½% 200

4. Obveznice hrv.zemqorasperatnice

66 4% 200

5. Obveznice ugar. krunskerente

1311 4% 9100

6. Ulo`na kwiìca Sr.Karlova~ke zadr.

23 1500 22


7. Ulo`na kwiìca Sr.Karlova~ke zadruge

1415 2835 74

8. Ulo`na kwiìca centr.kred. zavoda

429/XXXVII 19.482 96


82/XXXVII 845 88


283/XXXVII 20154 13


342/XXXIX 4640


121/XXXXI 5796 95

13. ^lanska kwiìcasredoto~ne pecare

500

14. Obveznica £ ratn. zajma sakup

25336 5000

15. Obveznica ££ ratn. zajma sakup

460.388 1000


460.384 1000


460.385 1000


460.386 1000

19. Obveznica £££ ratn. zajma sakup

588.705 1000

20. Obveznica £££ ratn. zajma sakup

588.706 1000

21. Obveznica £¤ ratn. zajma sakup

1.094.944 1000

22. Obveznica £¤ ratn. zajma sakup

1.094.945 1000

23. Obveznica ¤ ratn. zajma sakup

1.279.137 1000

24. Obveznica ¤ ratn. zajma sakup

1.279.138 1000

25. Obveznica ¤£ ratn. zajma sakup

062.511 1000

26. Obveznica ¤£ ratn. zajma sakup

062.512 1000

27. Akcija Srp. banke u Zagrebu 7872 200





31. Sre}ka austr. crv. krsta 7 20

32. Sre}ka ugar. crv. krsta 91 10

33. Sre}ka italijan. crv. krsta 37 25 lira

34. Sre}ka bazilika serije 2124 5 10

35. Sre}ka bazilika serije 3916 43 10

36. Sre}ka Jassiv serije 4090 23 4





41. Obveznica ruska 15.274 2 100 rubaqa

42. Privre. ulog kod cetr.kred. zavoda u Novome Sadu

21.742

43. Jam~evina za zemqu odGavre Proti}a iz Divo{aul. kw. br. 113 srp. zemq.zadruge u Divo{u 26/¤£ 910

1360

U manastiru [i{atovcu 30. marta (12. aprila) 1919.

Predao: Primio:Neofit Sabado{ Dr. Petronije Trbojevi}jeromonah patr. protosin|el Pred nama:

Arhimandrit- nastojateqDr. Joakim ûpi}izaslanik zam. AEMitropolitaHaxi Arsenije Jeremi} jeromonahGer man Joji} jeromonahJero|. Matej ]iri}jerom. Isaija Stratimirovi}revizor man. ra~una

Zapisnik

sastavqen o primopredaji uprave man. [i{atovca, obavqenoj na licu me -sta 30. marta (12. aprila) 1919. godine iz ruku dosadaweg privremenog upraviteqajerom. o. Neofita Sabado{a, novopostavqenom privr. upravitequ patrijar {ij -skom protosingelu Dr. Petroniju Trbojevi}u u prisutnosti izaslanika Visoko -


preosve}enog Gospodina episkopa pakra~kog Mirona zamenika AEMitropolita,arhimandrita Dr. Joakima ûpi}a, nastojateqa man. Beo~ina na temequ odlukeod 5/18. januara 1919. br. 1/prez. arh. eh. 1919.

Prisutni potpisani:Po{to se bratstvo ~inoobu~eno iskupilo gore pomenuti izaslanik otvara

bratsku sednicu u prisutnosti novopostavqenog upraviteqa i poziva bratstvo usv. hram gde }e se sa amvona pro~itati spomenuti visoki otpis i predaja duhovneuprave izvr{iti. U sv. hramu u prisustvu izaslanika, novopostavqenog nasto jate -qa, podru~nog bratstva i man. |aka, pro~itao je izaslanik sa amvona spomenutivisoki otpis te je uz shodan govor u ime Visokopreosve}enog gospodina episkopapakra~kog Mirona, zamenika AEMitropolita razre{io od duhovne uprave ovogamanastira dosadaweg mu privremenog upraviteqa jerom. O. Neofita Sabado{a,te istu upravu predao novopostavqenom privremenom upravitequ patr. proto -sin gelu Dr. Petroniju Trbojevi}u i istoga prisutnom man. bratstvu prikazao kao novopostavqenog upraviteqa preporu~iv{i ovome poverenu mu sv. obiteq i bra -tiju, a bratiju opet u smislu poloènih zaveta i mona{kih pravila opomenuo ipozvao na du`nu bezuslovnu poslu{nost, potpuno po{tovawe i iskrenu odanostprema novopostavqenom upravitequ. Novopostavqeni upraviteq zahvaquje se na odlikovawu i poverewu Visokopreosve}enom g. episkopu Mironu zam. AEMitro -polita i poziva podru~no mu bratstvo, da ga u poverenom zadatku svesrdno pomo -gne i time je predaja duhovne uprave izvr{ena i zavr{ena.

Nakon toga pristupilo se predaji odnosno primawu pokretnog i nepo kret -nog imutka manastirskog novopostavqenom nastojatequ.

Najpre se pristupilo predaji blagajnice po stawu, koje je danas prona|eno.Kqu~ od blagajnice, koja ima po propisu tri kqu~a, predao je izaslaniku ovoma -na stirski namesnik O. Arsenije Jeremi} to je izaslanik otvoriv{i i pre gledav -{i kasu, na{ao u istoj gotovinu od K 21.000.00, a kod namesnika u ru~noj kasi K951.82.

Prema blag. kwizi prihoda i rashoda vi{ak je K 22.197.67 do~im se u kasinalazi K 21.951.82, ostatak pak od K 245.85 duguje ovoman. blagajni ovda{wi bratjerom. Ger man Joji}, koji se dug u ime odluke Upravnog odbora br. U. O. 623/278 eh.1918. u mese~nim obrocima otpla}uje.

U man. blagajni nalazio se i ~uvao jedan zlatni lanac krst sa krunom, noisti se sada nalazi na upotrebi kod Vpreosv. gosp. episkopa vikara IlarionaZeremskog.

Najposle na|ene su i predane novome upravitequ vrednosni papiri iulo`ne kwiìce u iskazu koji se % ovam primopredajnom zapisniku prilaè.

Arhiva je predana bez inventara, kako se nalazi {to u biblioteci, {to opetu odajama upraviteqevim i u kancelariji namesnikovoj.

Man. kwi`nica i riznica predane su po posebnim popisima, koji se uistima nalaze.

Zatim je novopostavqenom upravitequ predan, kao {to sledi:


£. Hrane i semewa

1. P{enice . . . . . . . 715 q 20 kg2. Zobi . . . . . . . . . . 102 q 34 kg3. Je~ma . . . . . . . . . . 94 q 03 kg4. Kukuruza . . . . . . . 756 q 73 kg u klipu5. Kukuruza okruwena . . . 4 q 69 kg6. So~iva . . . . . . . . . . 3 q 68 kg7. Deteline. . . . . . . . . . . 05 kg8. O~inaka . . . . . . . . 10 q 01 kg

Sve ovo primio je novopostavqeni upraviteq po stawu ekonomskih kwiga,no fakti~no }e se stawe utvrditi naknadno novim premeravawem.

££. Sena:

Sena se nalazi oko 15 vozova.

£££. Marve:

1.) kowa:1. kobila od 7–9 god . . . . . 2 kom.2. kowa od 7–9 godina . . . . 2 kom.

2.) rogate marve:1. volova do 6. god . . . . . . 2 kom.2. volova od 6 do 8 god . . . 18 kom.3. krava matori . . . . . . . 8 kom.4. krava vremeni . . . . . . . 2 kom.5. krava junica . . . . . . . . 9 kom.6. bikova . . . . . . . . . . . 1 kom.7. teladi . . . . . . . . . . . 2 kom.8. junaca od 1–4 god . . . . . 20 kom.

svega 62 kom.

3.) sviwa:1. nerastova. . . . . . . . . . 1 kom.2. krma~a. . . . . . . . . . . 11 kom.3. krma~a nazimadi . . . . . 6 kom.4. braova . . . . . . . . . . . 14 kom.5. prasica mu{ki . . . . . . 22 kom.


6. prasica ènski. . . . . . 14 kom.svega 69 kom.

4.) ovaca:1. ovnova . . . . . . . . . . . 1 kom.2. ovnova jagawaca . . . . . 33 kom.3. ovaca jagawaca . . . . . . 73 kom.4. ovaca {iqeàdi . . . . . 42 kom.5. jagawaca ènski . . . . . 31 kom.6. {kopaca . . . . . . . . . . 1 kom.

svega 181 kom.

£¤. Vina:

Vina se prema registru pi}a nalazi 7 hk 14 l no fakti~no je na|eno 386litara.

¤. Rakije:

Ima 584 litre.

¤£. Viktualije:

1. masti . . . . . . . . . . . . . 350 kg2. {unki. . . . . . . . . . . . . . 20 kom.3. slanine . . . . . . . . . . . . . 18 kom.4. pasuqa bela . . . . . . . . . . 100 kg5. pasuqa ùta . . . . . . . . . . 60 kg6. krumpira . . . . . . . . . . . 400 kg7. kupusa ribana . . . . . . . . . . 2 akova8. bela bra{na . . . . . . . . . 100 kg9. lebna bra{na . . . . . . . . . 800 kg10. mekiwa . . . . . . . . . . . . 300 kg11. luka crna . . . . . . . . . . 180 kg12. luka bela . . . . . . . . . . . . 8 venaca13. pekmeza . . . . . . . . . . . . 90 kgOstale pokretnosti i nepokretnosti ovoman. imutka predane su odnosno

primqene, potpuno po inventaru sastavqenom u dva ravnoglasna primerka dne 30.marta/12. aprila 1919. u man. [i{atovcu; jedan se od ova dva primerka inventarauva|a u ekshibitni protokol ovoman. uprave pod br. 34-eh 1919. i ostavqa napohranu u man. arhivu, a drugi se primerak prilaè pod ½ ovom primopredajnomzapisniku.


Nakon toga je obavqena fakti~na predaja materijalne uprave time {to jedosada{wi privremeni upraviteq jerom. O. Neofit Sabado{ predao kqu~eve odsvih prostorija i ormanova novopostavqenom upravitequ u prisustvu izasla -nika i bratstva.

Izaslanik razre{ava posle toga u ime Vpreosv. Gosp. episkopa pakra~kogMirona za. AVMitropolita dosadaweg privremenog upraviteqa od do sada mupoverene uprave man. [i{atovca i predaje ovu novopostavqenom upravitequpatr. protosingelu Dr. Petroniju Trbojevi}u, predstavqaju}i mu ujedno i svezvani~ne pe~ate kako one od manastirske uprave, tako i one od man. parohijskogzvawa.

Zakqu~eno i potpisano:

Predao: Primio:Neofit Sabado{ Dr. Petronije Trbojevi}jeromonah patr. protosin|el

Pred nama:Arhimandrit nastojateqDr. Joakim ]upi}Izaslanik zam. AEMitropolita

Ger man Joji}Jeromonah

Haxi Arsenije Jeremi}jeromonah

joro|. Matej ]iri}

perovo|a:jerom. Isaija Stratimirovi}revizor man. ra~una


Zemqi{ni posed

Ime op{tine u kojojnepokretnost leì

Ozna~ewezemqi{ta po

vrstiobra|ivawa

(kultura)

Ozna~enakoli~inapovr{ine

îstprihod pokatastru

jut. p.hv. K. F.

1. Manastir [i{atovac 1 Oranica 555 306

2. ” ” 1 Vrtova 17 1224

3. ” ” 1 Livada 37 1386

4. ” ” 1 [ume 530 312

5. ” ” 1 Vo}waka – –

6. ” ” 1 Pa{waka 80 1015

7. ” ” 1 Neplodno 11 1393

8. ” ” 1 Grobqe – –

9. ” ” 1 Vinograda 4 1434

10. ” ” 1 Ritine – –

ukupno 1238 607 6350 52


jo

rb

in

deR

jo

rB

go

nvot

nurg

ni

~aN

awav

oku

rij

iè

r jot

itsalv

U

ab

dem

ir

Pa

mis

ipt

op as a

ki

nsi

paZ a

narts a

wde

lso

P


18

12

2 2 10 44

1

1

3

3

6

2

2

1

1

4 2 6

2 1 1 6 10

1

1

1

1

1

1

3 3

1 1 8

2 2 4

1 1 2

6

4

10

Za{to se upotrebquje

redni broj

pr

edm

et

broj grunt. ulo{ka

soba

trapezarija

hodnika

basamaka

arhiva – Biblioteka

komora

kujni me{aonica

praonica

su{aonica

zahoda

{tala

{upa

za

kola

{upazadrva

magacina

rakixinica

podrum

~ardak

kova~nica

kal{na

CrkvaiKonaka

dvori{te p. hv.

Vrednost u krunama

1C

rk

va p

res

v. B

ogo

ro

di

ce

1 1 1 1 1 1 1 1

114

1330

0.00

0

300.

000

200

00.0

500

0.0

3.00

0

100

.0 250

0. 250

0.

589

000

.

2”

”

Par

ask

eve

1

205

3K

amen

i n

a go

bq

u

1

4M

anas

tir

sko

zd

awe

n

a sp

rat

1159

5

pr

ize

mn

o

6K

u}a

u p

rw

avo

ru

194

7M

anas

tir

ski

maj

ur

8M

anas

tir

ski

sal

a{

9

ukup

no

1 1

1 1

1 1

2 1 3

1 1 2

za stanovawe ~eqadi i za sv.molitve i bogosluèwa

jel

in

asp

rat

ui

li

pr

ize

mn

o

Man

asti

rsk

o z

daw

e

Zd

awa


Tabela sa pregledom gra|evina na imawu


Posledwa strana inventara sa potpisima

red.broj

Ime op{tine ukojoj nepokret-nost leì

Imenovawepovlastice

koli-~ina

Vrednost Na~inruko-vawa

Primedba

K F.

1. Manastir[i{atovac

vodenica 1 10.000 -

2. ” ” vodenica 1 3.000 - izdaje sepod zakup

3. ” ” privilegije 2 ûva se u arhivi

Od W. Vel. Marije Terezije

4. ” ” privilegije 1 ” ” Od W. Vel. Josifa ££

5. ” ” privilegije 2 ” ” Od ruskog caraPetra £

6. ” ” privilegije 1 ” ” Od kwaza ruskogTeodora [...

ukupno 13.000

Ostale pokretnosti

teku}ibroj

Predmet Brojkomada

Vrednost Primedba

K f

£. Pokretnosti crkve i kapele

a) crkve:

1 âsna trapeza od mermera 1 500

2 Krst okovan sa kamewem 1 60

3 Ru~nih okovanih krstova 2 60

4 Drvenih ru~nih krstova 5 25

5 Evan|eqe u crvenoj kadifi 1 60

6 Srebrna darohranilnica u wojsrebrna kutija i zlatna ka{ika

3 60

7 Antimins od god. 1731. 1 10

8 Komad srp. platna u kome jeantimins

1 60

9 Prestolnih ~iraka od srebra 4 80

10 Sud za sv. miro 1 4

11 Srebrna tacn za mumakaze 2 10

12 Velikih gvozdenih ~iraka 6 24

13 Srebrnih kandila 9 196

14 Analogija 3 18


15 Amvon 1 8

16 Petohqebnica od kina-srebra 1 50

17 Orman za petohqebnicu 1 2

18 Drvenih astal~i}a 2 8

19 Stolica sa platnom presvu~ena 1 1 60

20 Drveni sanduk za vosak 1 1

21 ]ivot sa sv. Despotom Stefanom [tiq.

1 1000

22 Odjejanija sv. Despota Stefana[tiq.

2 500

23 Pojas od crvene svile 1 25

24 Kruna na sv. Stefanu[tiqanovi}u

1 100

25 Pe~at 1 25

26 Izobraènije 1 100

27 Izobraènije Bogorodice 1 50

28 Krst u ruci sv. Stefana[tiqanovi}a

1 60

29 Krst o vratu sv. Stefana[tiqanovi}a

1

30 Kolajna sv. Stefana[tiqanovi}a

1

31 Prstewa sv. Stefana[tiqanovi}a

4

32 Krst u futroli od smaragda 1

33 Mali }ivot 1 20

34 Srebrna da{~ica sa 8 sv.~astica

9 25

35 Krst sa ~asnim drvetom 1 15

36 Ikona sv. Bogorodice 1 20

37 Kutija od pleha 1 3

38 Stari pokrov od tila 1 20

39 âr{av od ~ipaka 1 1

40 Polijelej sa 6 sve}a 1 30

41 Kadionica srebrnih 2 80

42 Srebrnih ibrik 1 10

43 Bakarni ibrik 1 80

44 Od srebra pozla}en putir 1 20

45 Od srebra pozla}en diskos 1 15


46 Od srebra pozla}ena zvezdica 1 10

47 Zlatna ka{ika 1 30

48 Kopqe 1 2

49 Britva za nafore 1 40

50 Guba ? 1 60

51 Vozduh (darci) 3 36

52 Zavesa na dverima 3 18

53 Tepiha razne veli~ine 6 24

54 Barjaka novijih 2 120

55 Barjaka starijih 2 40

56 Drvenih ~iviluka 2 2

57 în ? u rami 1 2

58 Diptihon u rami 1 1

59 Srebrni tawir za nafore 1 25

60 Kesa za prosfore 3 1 20

61 Drvena spomenica na zidu 1 3

62 Tablica 4

63 Celiva}i ikona razne veli~ine 57 228

64 Obi~nih venaca za ven~awe 2 80

65 Nov felon od bele svile na grane sa celim priborom

1 700

66 Crvenkastih felona s’ celimpriborom

3 300

67 Crnih felona s’ celimpriborom

2 80

68 Stari crni felon 1 20

69 Stari crni epitrahiq 1 6

70 Ubrusa za pre~est 15 15

71 Pokrova za kivor od srp. platna 3 9

72 Pokrova bordo na grane 1 20

73 Pokrova od crvena somota 1 10

74 Pokrova na kivot od belogatlasa

1 6

75 Pokrova na kivot od crnogatlasa

1 3

76 Pokrova na analogije 2 8

77 Pokrova od bordo pli{a 1 12

78 Pokrova od crna somota 1 6

79 Starih svilenih ~ar{ava 2 4


80 Velikih prestolnih ~ar{ava odsrp. platna

17 51

81 Malih ~ar{ava od srp. platna 17 34

82 Velikih pe{kira za ruke 19 19

83 Sve{teni~kih stihara 12 78

84 \akonskih stihara 9 36

85 Stari diskos 1 3

86 Stari vazduh 1 1

87 Starih narukvica pari 5 4

88 Bakren pribor za mironosawe 1 1 20

89 Bakren kotli} 1 3

90 Makazice 1 30

91 Mala |a~ka analogija 1 1 20

92 înija od nikla za vodu 1 3

93 Plehana kutija za dràwe ìta 1 20

94 Tasova 2 40

95 Pleh piksli za novac 3 3

96 Crni krst za decu 1 4

97 Velika ikona Spasiteqeva 1 12

98 Velika ikona Bogorodice 1 12

99 Uramqenih prokimena 2 4

100 Ikona-polagawa Hrista u grob 1 3

101 Arhijerejski èzal 1 10

102 Igumanski èzal 1 6

103 Drvenih celivaonika 3 12

104 Velikih starih ikona 9 9

105 Mineja 24 240

106 Veliki tipik 1 20

107 Raznih molbenih kwiga 6 18

108 @itija svetih 4 80

109 Nov trebnik od Nikolajevi}a 1 5

110 Novih paskalija 3 12

111 Sluèbnika 3 18

112 Starih oktoiha 4 40

113 Raznih kwiga 6 36

114 Apostol 1 10

115 Akatist 1 20

116 Psaltira 2 25


117 Mesecoslov 1 5

118 Srbqaka 2 20

119 âslovaca 3 12

120 [tap za paqewe polijeleja 1 30

121 [tap za ga{ewe polijeleja 2 2

122 Sud od pleha za vodu 1 2

123 Fla{ica za vodu i vino 2 40

124 Meovi 1 1 20

125 Zvonce 1 60

126 Plehana kutija za tamjan 1 40

127 [iroka daska 1 1 20

128 Drvenih pquca 3 2 40

129 Tigaw za vatru 1 40

130 Gvozdenih vatraqa 2 40

131 Bakrena krstionica 1 30

132 Drvenih klepala 2 2

133 Maqiva za klepala 1 10

134 Gvozdena zve~ka 1 4

135 Mali tepih na crkv. vrata 1 60

136 Gvo`|e za brisawe nogu 1 1 20

137 âsna trapeza na koru 1 6

138 Antimins 1 6

139 Stari stakleni orman 1 4

140 Stari }ivot sv. Despota Stev.[tiqanovi}a

1 8

141 Starih drvenih ikona 12 12

142 Starih pla{tanica 2 3 20

143 Gvozdenih kov~ega 3 6

144 Drveni kov~eg za pla{tanice 1 2

145 Staro srebrno kandilo 1 3

146 \akonskih stihara 4 96

147 Orar vezen sa zlatom 1 16

148 Starih felona 2 48

149 Raznih ~ar{ava 15 30

150 Neupotrebqivih epitrahiqa 2 4

151 Neupotrebqivih felona 3 8

152 Sve{teni~kih stihara od platna 18 36

153 Felona od srp. platna 4 8


154 \a~kih stihara od srp. platna 11 13 20

155 Neupotrebqivih |akonskihstihara

6 12

156 Ko`nih futrola za krstove 13 13

157 Staro zvonce 1 40

158 Raznih crkvenih kwiga 7 14

159 Pleh kalafa za mitru 1 1

160 Zvona na torwu 2 32

b) kapele:

161 âsna trapeza zidana 1 6

162 Antimins 1 2

163 Starih ~ar{ava 1 1

164 îrak na prestolu 1 40


166 Starih zavesa na dveri 3 1

167 Stari epitrahiq 1 1

168 Drveni celivaonik 1 1

169 Drveni ikonostas 1

170 Drvene nogare 1 1

171 Starih drvenih ikona 6 6

172 Starih drvenih stolova 16

v) crkve man. Petkovice:

173 âsna trapeza zidana 1 6

174 Antimins 1 1

175 Drveni ikonostas 1

176 Stara plehana petohlebnica 1 2

177 Stari ~irak na sv. prestolu 1 60

178 Plehana kutija 1 40

179 Stara kadionica 1 2

180 [tap za ga{ewe polijeleja 1 40

181 Tasova 4 80

182 Starih zavesa na dveri od {tofa 3 3

183 Drvenih ikona 8 8

184 Polijelej stakleni 1 12


185 Drveni celivaonik 1 3


187 Drvene merdevine 1 1

188 Drvenih stolova 19

189 Drvenih pevnica 2

190 Srebrnih kandila 2 12

191 Pleh. piksla za novac 2 2

192 Male drvene merdevine 1 1

Pokretnosti }elijskog zdawa:

a) prvi sprat.

£. Patrijara{ko odelewe.

Prva spava}a soba:

193 Politiran krevet 1 16

194 Pro{ivena slamarica 1 2

195 Madrac 1 10

196 Belih jastuka 3 18

197 Jorgan 1 12

198 Pli{ani pokriva~ (kopertuh) 1 8

199 Vand-tepih 1 4

200 Betforlag 1 2

201 No}ni orman~i} 1 14

202 Umivaonik politiran 1 20

203 Niski sve}wak 1 1

204 Politiranih {ifonera 2 60

205 Stol sa pli{anim stolwakom 2 16

206 Otoman pli{ani 1 24

207 Stolica prevu~enih sa crven.{tofom

3 18

208 Ikona ,,Izobraènije carskihdveri lavre Hilendarske”

1 4

209 Jastuk i roletna u prozoru 2 3

210 Komad crvenog tepiha i 1linoleum

2 3

211 Ikona matere Bo`je 1 1

212 Behalter za ~etku 1 1


Druga spava}a soba:

213 Krevet (alt-classich-matt) 1 30

214 Feder madrac 1 24

215 Madrac u 3 dela 1 18

216 Jastuka 3 18

217 Jorgan (stari) i letwi jorganbordo

2 24

218 Zeleni pokriva~ (kopertuh) 1 4

219 Vand-tepih 1 2

220 Betforlag 1 2

221 No}ni orman~i} u wemu no}nisud

3 16

222 Niski sve}wak 1 1

223 Zelena firanga na prozoru 1 10

224 Jastuk i roletna s’ ~ipkom uprozoru

2 4

225 Dvokrilni {ifoner (matt) 1 4

226 Pe} od kaqeva 1 30

227 Politiran klajder{tok 1 8

228 Stol sa zelenim stolwakom 2 14

229 Pli{ano kanape sa uzglavqem i2 jastuka

3 30

230 Stolica pli{om prevu~ena 3 36

231 Vuneni posluàonik za fla{una stolu

1 1

232 Ikona ,,Arapska majka Bo`ja” 1 1

233 Ikona ,,sv. Sava blagosiqasrp~ad”

1 10

234 Va{kastn sa crnom mramornomplo~om i ogledalom na wemu i uwemu roza boje bokal i lavor sadve ~inijice za ~e{aq i sapun

6 40

235 îviluk za pe{kir 1 1

236 Kibla za vodu 1 2

237 Linoleum pred va{kastnom 1 1

238 Bela pquca 1 1

Tre}a pisa}a soba:



240 Firange grao boje 2 24

241 Roletne sa ~ipkom i 2 jastuka uprozorima

4 8

242 Pisa}i stol /matt/ gore zeleneboje sa pet fioka i na wemu jedna mastionica sa dve ~a{e i upija~sve od kino-srebra

5 28

243 Na pisa}em stolu kwiga zakupqewe priloga fondu sv. Save

1 2

244 Na pisa}em stolu pritiskiva~ sa likom patrijarha Georgija

1 1

245 Zelena jagwe}a koà pod pisa}im stolom

1 2

246 Naslowa~a pred pisa}im stolom 1 4

247 Politiran etaèr za kwige 1 4

248 Slika Petra \urkovi}a 1 2

249 Slika cara i kraqa V. Josifa £ 1 10

250 Slika patrijarha Georgija 1 10

êtvrta. Salon soba:


252 Firange od kupferpli{a 3 48

253 Roletna sa ~ipkom i 3 jastuka uprozorima

6 24

254 êtverono`ni stol i na wemu~ojani stolwak

2 8

255 Salonsko kanape otkupferpli{a sa jastukom

1 36

256 Naslowa~a (foteqa) odkupferpli{a

6 96

257 Vel. ogledalo (matt) save{ta~kim cve}em

1 50

258 Ve{ta~ke palme u balkonima odmajolike

2 4

259 [tendera za ve{ta~ke palme 2 8

260 Slika, raznih vladara (jedneveli~ine)

8 16


261 Portre patrijarha Georgija upotpunom arhijerejskom ornatu

1 30

262 Portre patrijarha Germana 1 15

263 Slika episkopa Nikanora(ni{kog)

1 1

264 Veliki crveni tepih kroz svihpet soba

1 24

265 Nastojateqski èzao 1 4

266 Veliki luster 1 100

Peta. Spava}a soba:

267 Firanga roza boje 1 10

268 Roletna sa ~ipkom i jastukom uprozoru

2 4

269 Krevet (alt-deittcsh-matt) 1 32

270 Federmadrac 1 24

271 Madrac u tri dela 1 18

272 Jastuka 3 18

273 Jorgan 1 10

274 Dupli svileni pokriva~(kopertuh)

1 12

275 Betforlag 1 2

276 Vand-tepih 1 2

277 Umivaonik sa mramornom crnom plo~om i ogledalom i u wemuporculanski {areni lavor ibokal sa tawiri}ima za sapun i~e{aq

5 32


279 Pquca od porculana 1 1

280 Linoleum pred umivaonikom 1 1

281 No}ni orman~i} sa kamenomplo~om i u wemu no}ni sud

3 16

282 îviluk za pe{kir 1 1

283 Otoman sa svilenim uzglavqem ubojama

1 28

284 Svilene foteqe u jednakoj boji 2 16

285 Vand-tepih uz otoman 1 2

286 Trono`ni stol~i} 1 6


287 Dvokrilni {ifoner (matt) igore mawa vrata

1 32


289 Tepih pod stolom 1 6


291 Ikona, majke Bo`je 1 2

292 Slike ,,Hercegova~ki rawenik” 1 15

[esta. Soba za kafu i pu{ewe:

293 Karniene na prozorima odùtoga mesinga sa draperijama

2 12

294 Dve roletne sa ~ipkom i dvajastuka u prozorima

4 8


296 Predpe}wak sa ma{icama 1 4

297 Sanduk za drva od pleha 1 5

298 Ve}i stol za izvla~ewe sa dvema{inare

3 24

299 Ko`nih stolica 5 40

300 Drvenih stolica 7 28

301 Stol~i} na ~etiri noge u }o{ku 1 4

302 Plehana vise}a lampa 1 16

303 Ko`no kanape sa ko`nimjastu~etom

1 32

304 Zeleno {tofano kanape 1 24

305 Vel. kredenc sa crnim mermerom, orman~i}ima i fiokama

1 50

306 Porculanske vazne na kredencu 2 4

307 Staklena dvofla{a u kredencu i lopatica za mrve

2 2

308 Ma{ina za tej u kredencu 1 5

309 â{a za prawe gro`|a ukredencu

1 1

310 U kredencu: fla{a {arena 1 1

311 U kredencu: {arena tacn 1 1 60

312 U kredencu: {arena ~a{a 1 60

313 U kredencu: srebrniposluàvnik

1 12


314 U kredencu: {oqice od metala za jaja

2 1 20

315 U kredencu: staklenih slanika 2 80

316 Plehana pquca 1 1


318 Slika: Majska skup{tina uKarlovcima

1 2

319 Slika: Zbor nastojateqa u man.Grgetegu

1 1

320 Slika: Srp. Narod- crkvenisabor u Karlovcima

1 2

321 Slika: Srpski vladari 1 2

322 Slika: Man. [i{atovac 1 1

Sedma. Soba do kafecimera:

323 Veliki stakleni orman 1 24

324 Bela gvozdena furuna 1 16

££. Nastojateqsko odelewe:

Prva soba spava}a:

325 Pe} od kaqeva (krem) 1 30

326 Karnisne od mesinga sa crvenimdraperijama

2 8

327 Dve roletne s ~ipkom i dvajastuka u prozorima

4 16

328 Krevet (alt-deittsch-matt) 1 28

329 Feder-madrac 1 24

330 Jastuci od perja 3 12

331 Jorgan (fri) 1 16

332 Dupli pokriva~ (kopertuh)bordo na grane

1 16

333 Vand-tepih 1 2

334 Betforlag od jagwe}e koè 1 5

335 No}ni orman~i} sa no}nimsudom

2 12

336 Dvosve}wak 1 1


337 Dvokrilni {ifoner za rubqe 1 32

338 Gvozdeni klajder{tok 1 10

339 Otoman sa uzglavqem, bordo nagrane

1 28

340 Foteqe kao i otoman 2 16

341 Vand-tepih uz otoman 1 6

342 Tepih pred otomanom 1 6

343 Mali jastuk 1 1

344 Zeleni tepih kroz svih pet soba 2 60

Umivaonica:

345 Tu~ana pe} 1 4

346 Dvokrilni orman za haqine irubqe (matt)

1 28

347 Orman za ru~nu apoteku 1 8

348 îviluk za rubqe 1 1

349 Pleh va{ti{ 1 4

350 Kada za prawe nogu 1 4

351 Linoleum pred va{kastnom 1 1

352 Roletna sa ~ipkom u prozoru 1 1

353 Klozet 1 12

354 Behalter za ~etke 1 2

355 Mali crveni tepih u zahodu 1 50

Druga. Soba pisa}a:

356 Pisa}i stol sa fiokama, gorezelena ~oja

1 28

357 Mastionica sa tacnom 1 3

358 Feder{tih 1 20

359 Podmeta~ i upija~ 2 60

360 Ko`na naslowa~a pred pisa}imstolom i ko`nim jastu~etom

1 8

361 Politiran stela` za kwige 1 5

362 Korpa za papir 1 1

363 Dvokrilni orman zakancelarijski pribor

1 24

364 Gvozdena kasa sa tri kqu~a 1 70



366 Zelena pe} od kaqeva 1 50

367 Predpe}wak, àra~, vatraq ima{ice

4 5

368 Salonsko kanape, bordo pli{ 1 30

369 Salonske foteqe, bordo pli{ 2 24

370 Telefonski stroj 1 10

371 êtvorono`ni astal~i} 1 10

372 Zidni sat sa tri kugle 1 16

373 Slika, W. Veli~. Kraqa F.Josifa £

1 6

374 Termometer na salonskimvratima

1 60

375 Bordo crvena koà pred{rajbigi{em

1 2

376 Tepih od vrata do pisa}eg stola 1 1 60

377 Tepih pred ~etvorono`nimastal~i}em

1 6

378 Karnisna od mesinga sadraperijama

1 6

379 Roletna sa ~ipkom 1 4

380 Jastuk u prozoru 1 1

Tre}a. Soba salon

381 Ikona ,,Molitva Hrista uvinogradu”

1 12

382 Slika ,,Hercegova~ko robqe” 1 12

383 Slika ,,Bosanski begunci” 1 12

384 Ikona sv. Nikola na kredencu 1 12

385 Ogledala sa konzolima odmramora i dve staklene vazne zacve}e

4 30

386 Stol na dve noge sa rezbarijama 1 12

387 Stolwak od kupfer pli{a 1 32

388 Salonsko kanape od kupferpli{a

1 32

389 Salonske foteqe od kupflerpli{a

6 72

390 Veliki tepih pod stolom 1 24


391 [igendera sa dve biste cara ikraqa F. Josifa

1 14

392 Kredenc sa mramornom plo~om i u wemu: od stakla i alpaka tacna, jedan porculanski bokal bezpoklopca za tej, jedna ~a{a zaprawe gro`|a, jedan staklnibuterhalter, jedan srebrniposluàvnik sa dva ibrika, jedna cukerpiksla sa ma{icama za{e}er od srebra

14 70

393 Pe} od kaqeva (krem) 1 90

394 Predpe}wak, àra~, vatraq iva{ice

4 10

395 Plehana korpa za drva 1 6

396 Ofen{irm od pleha 1 6

397 Luster, lampa sa 9. sve}a 1 16

398 Korpica za vizitkarte na stolu 1 1

399 Srebrni trosve}wak kodogledala

1 16

400 Srebrni dvosve}wak kodogledala

1 12

401 Karnisne drvene sa crvenimdraperijama i belim zavesama

2 32

402 Dve roletne s’ ~ipkom i 2.jastuka u prozoru

4 8

êtvrta soba. Gostinska:

403 Pe} od kaqeva (braun) 1 30

404 Krevet sa federmadracem i sa 3.kratka madraca

3 50

405 Tri jastuka, jorgan, jastu~i} ikrevetski zastira~ {areni svena krevetu

5 30

406 Vantepih u tepih pred krevetom 2 5


2 14

408 îrak od kina-srebra 1 16

409 Staro kanape sa jastu~etom 24

410 Stolice prevu~ene 3 24


411 Trono`ni astal~i} sa malimpokriva~em

1 5


413 Porculanska pquca 1 1

414 Plehani va{ti{ sa kompletservizom belo-{aren

1 10

415 Ogledalo nad va{ti{em 1 6

416 Kibla od pleha za vodu ilinoleum

2 2

417 Slika ,,Seoba Srba” 1 16

418 Karniena od mesinga sa crvenimdraperijama

1 16

419 Roletna s’ ~ipkom i jastu~e uprozoru

2 4

Peta. Soba gostinska:

420 Krevet s’ federmadracem i 3.kratka madraca

1 50

421 Tri jastuka, crveni jorgan,jastu~i} zastira~ na grane sve na krevetu

5 30

422 Vandpih i tepih crveni poredkreveta

2 5


1 14

424 îrak od kina-srebra 1 16

425 îviluk za haqine 1 2

426 Kanape od bordo ~oje na grane sjastu~i}em

1 28

427 Stolice prevu~ene kao i kanape 3 18

428 êtvorono`na astal~i}a sastolwakom i ogledalom

2 16

429 Va{kastn sa lavorom i bokalom 1 10

430 Linoleum 1 1

431 Plehana kibla za vodu 1 1

432 Ogledalo na zidu 1 6

433 Slika ,,Hercegova~ko ma~evawe” 1 16


435 Karniena od mesinga sa crvenomdraperijom

1 14


436 Roletna sa ~ipkom i jastu~e uprozoru

2 4

437 Tepih plavo-crven pod stolom 1 6

Hodnik u patrijar{kom odelewu:

438 Crveni lauftepih ,,kokus” 1 48

439 Sanduk za drva 1 12

440 Pquca 2 1 80

441 Drveni klajder{tok 1 2

442 Raznih slika na zidu 23 25

Hodnik u nastojateqskomodelewu:

443 Stol za izvla~ewe s’ pokriva~em na grane

1 8

444 Crveni lauftepih ,,kokus” 1 30

445 Gvozdeni stub s fewerom 1 10

446 îviluka 2 2

447 Raznih slika na zidu 15 17

448 Sanduk za drva 1 12

449 Pquca 1 1

450 Crveni kokus tepih naskalinama

3 16

Bratsko odeqewe:

Prva. Soba bratska:

451 [ifoner jednokrilni 1 16

452 Veliki orman za paroh. zvawe saodnosnim kwigama

1 16

453 Kanape prevu~eno crnom koòmstaro

1 20

454 Politiran ataèr 1 4

455 Drveni stolica 1 2

456 Ogledalo 1 12

457 Gvozdena pe} 1 8

458 Roletna u prozoru 1 3


Druga. Gostinska soba


460 Polovni krevet s’federmadracem i gorwimmadracem

1 18

461 Tri jastuka, ùti jorgan izastira~

5 30

462 Umivaonik sa lavorom ibokalom

1 6

463 Ogledalo 1 4


465 Sto sa crvenim stolwakom 1 10

466 Kanape od zelena {tofa staro 1 16


468 Ikone: sv. Pantelija i sv.Varvara

2 6

469 Roletne od platna u prozoru 1 3

Tre}a. Gostinska soba:


471 Krevet drveni sa slamaricom imadracem

1 16

472 Tri jastuka i zastira~ krevetski 4 24


474 Staro plavi~asto kanape 1 16

475 Va{kastn 1 6


477 Stol sa crvenim stolwakom 1 6

478 Vjeruju uramqeno 1 2

479 Roletna od platna u prozoru 1 3

480 Ogledalo 1 5

êtvrta. Bratska soba


481 Politiran krevet s’federmadracem i tri pro{ivenajastuka

1 12

482 Tri jastuka od perja i bordojorgan

4 25


484 Stol sa stolwakom 2 8


486 Stolica pletena 1 2

487 Vandepih 2 4

488 Ikone: ,,Vjeruju” i ,,Bogorodice” 2 2

489 Tri bunde, fusak i }ebe 5 174

490 Stol sa stolwakom 1 7

491 Roletne od platna u prozorima 2 6


b) Prizemqe:

Trapezarija:

493 Veliki stol 1 24

494 Mawih stolova 1 6

495 Makih stolova 2 6

496 Dvokrilni ormana zaporculansko posu|e

1 24

497 Stakleni ormana za staklenoposu|e

1 12

498 Orman sa tri fioke politiranza trapez. rubqe

1 18

499 Kredenc 1 28

500 Nalowa sa belim ~ar{avom zaìtije svetih

1 6

501 Ve{ta~ke palme 2 4

502 Klajder{tok gvozdeni 1 6

503 Velika tu~ana pe} 1 32

504 Korpa za drvo 1 4

505 Stolica 18 44

506 Pquca 2 2

507 Visa}a lampa sa {irmom 1 25

508 Zidni sat pokvaren 1 4


509 Roletne stare u prozorima 4 8

510 Raznih ve}ih i mawih tepiha 12 30

511 Stolwaka-vikejajvanda 3 2

512 Ikona: sv. Stevana u graduMorovi}u deli narodu hranu

1 6

513 Ikona: Mati Bo`ja i Ro`destvopresvete Bogorodice i Raspjatije

3 6

514 Portre: kraq. F. Josifa i kraq.Jelisaveta

2 26

515 Portre: ep. Vikentije Popovi}(Vr{a~ki)

1 8

516 Portre: pukovnik Josif odMonasterlija

1 8

517 Portre: pukovnik SekulaVitkovi}

1 8

518 Portre: mitropol. PavleNenadovi}

1 8

519 Portre. Mitropol. Stefan odStratimirovi}

1 8

520 Portre: patrijarh ArsenijeJovanovi} ([akabend)

1 8

521 Portre. patrijarh MojsejPutnik

1 8

522 Slika: patrijarh Josif Raja~i} 1 1

523 Slika: Patrijarh GeorgijeBrankovi}

1 1

524 Slika: episkop VasilijanPetrovi}

1 1

525 Slika: episkop LukijanMu{icki

1 1

526 Portre: mitropol. StefanStankovi}

1 8

527 Portre: arhiman. LukijanMu{icki

1 8

528 Portre: arhiman. PahomijeJovanovi}

1 8

529 Portre: arhiman. GavariloStefanovi}

1 8

530 Portre: arhiman. IlarionRuvarac

1 1


531 Portre: iguman Amfilohije pl.Jeremi}

1 8

532 Portre: iguman mitrofanPavlovi}

1 8

533 Srebrnih ka{ika za jelo 17 55

534 Srebrnih noèva 13 30

535 Srebrnih viqu{aka 12 50

536 Srebrnih malih ka{ika za belukafu

4 17 50

537 Srebrnih malih ka{ika za crnukafu

3 20

538 Srebrnih vel. ka{ika za supu 1 12

539 Srebrnih vel. ka{ika za varivo 3 24

540 Srebrnih vel. ka{ika za mleko 2 10

541 Obi~ne ka{ike, viqu{ke,noèvi, male ka{ike i,t,d. zasvagdawu potrebu

50

542 Posluàonika 4 15

543 Stakleno posu|e 120

544 Porculansko posu|e 100

Kuhiwa:

545 Veliki {tedwak 1 8

546 Veliki stol 1 16

547 Mawi stol 1 14

548 Malstol i tri stolice 5 15

549 Dvokrilni orman sa stelaìjama 1 20

550 Veliki stela` za sudove 1 16

551 Bure za vodu od 7. akova 1 12

552 Okovan sanduk za drva 1 10

553 Klupe male za prawe sudova 2 4

554 Daska za se~ewe hleba 1 2

555 Orman~i} za ejscajg 1 40

556 Emajlirano kuhiwsko posu|e 70

557 Porculansko posu|e 39

558 Ve{alica za razne modle 1 14

558 Hak{tok 1 6

560 Lampa 1 1 20


561 Ostale razne kuhiwske stvarimawe vrednosti kao: cedila,piksle, trenice, itd. nalaze uopisu kod namesnika

80

Kuhiwski {pajz:

562 Drveni duga~ak sto 1 14

563 Veliki duga~ki stela` 1 16

564 Kavez sa re{etkom za meso i saorman}i}em

1 18

565 Daska za razvijawe testa 2 2 40

566 Hak{toka 2 12

567 Decimal-vaga 1 8

568 Ribeà za kupus 2 16

569 Ma{ina za seckawe mesa 1 4

570 Sanduk za varivo sa tri odeqka 1 17

571 Mawi stol za ce|ewe sira 1 6

572 Ostale razne mawe stvari nalazese u popisu kod namesnika

20

Veliki {pajz:

573 Velika stelaà 2 100

574 Emajlirani kanti za mast 6 120

575 Sanduk za belo bra{no 1 16

576 Gvozdeni raàw 1 40

577 Buter-fas 1 7

578 Pletenih fla{a-demijon 2 6

579 [pric za ruè 1 5

580 Satara stara 1 20

581 âbrica za sir 11 66

582 Kada za pekmez 1 220

êqadska soba:

583 Pe} gvozdena 1 6

584 Drveni krevet 1 12

585 Stolica prosta 1 2


586 Stol 1 4

587 Lampa 1 1

588 Ikona ,,Hrista Spasiteqa” 1 1

589 Ikona ,,Majke Boìje” 1 1

Kuhiwski podrum:

590 Buradi sa {rafovima za kupus 2 32

591 Krastav~ara 1 2

592 Putuwe od cin-pleha za vodu 2 20

593 Korito za {urewe debelih sviwa 1 12

594 Rem 1 4

595 Samar 1 5

Namesnikove sobe:

596 Slika patrijarha Raja~i}a 1 1

597 Portre patrijarha Lukijana 1 2

598 Portre episkopa [evi}a 1 2


600 Pe} od kaqeva (braun boje) 1 24

601 Podpe}wak 1 1

602 Pisa}i stol ùto obojadisan 1 10

603 Orman politiran sa ovalnimstaklom

1 12

604 [ifoner flodrovan dvokrilni 1 8

605 Stol ùto obojadisan 1 6

606 Stol mali 1 4

607 Ogledalo 1 4

608 Plehana kutija za ki{obrane 1 1

609 Crvenih tepiha pa pod 2 12

610 Stari pisa}i sto 1 6

Riznica i arhiva:

611 Veliki stakleni orman sastelaàma za kwige

3 120

612 Pisa}i politirani stol 1 16


613 Pisa}i stol na ~etiri noge ùto obojadisan i na wemu zelena~oha

1 8

614 Stolica drvena 1 4

615 Duple male stela` merdevine 1 6

616 Plehana piksla za mape 1 6

617 Dva velika staklena ormana zadragocenosti i odjejanija

2 320

618 Sve dragocenosti i crkveneutvari kao i kwige nalaze}i se uarhivi posebno se u kwigamavode

Isku{enikova soba:

619 Raspjatije 1 3


621 Drveni krevet sa slamaricom ijastukom

1 6

622 Plehani va{ti{ sa lavorom ibokalom od pleha

3 4

623 Dvokrilni flod. orman za ve{ ihaqine

1 4

624 Orman~i} flod. sa tri fioke 1 3

625 Raf za odelo 1 1

626 Ikone: sv. Jovana, Ilije i majkeBoìje

3 1

627 Stolica drvena 1 2

Op{ta man. kancelarija:

628 Pisa}i stol 1 16

629 Na stolu: staklena mastionica,feder{til i drveni upija~ saravnalom od pleha

4 3

630 Stol za otvarawe savikelajvandom

1 6

631 Pisa}i orman (pult) 1 12

632 Stolica drveni 3 18

633 Telefonski stroj i ko`napo{tanska torba

2 16


634 Crveno kanape 1 24

635 Gvozdeni klajder{tok 1 6

636 Od drota ~iviluk za kqu~eve 1 60

637 Ikona sv. Nikola 1 6

638 Slike patrijarha Georgija iLukijana

2 4

639 Pe} bela od kaqeva 1 8

Soba do kancelarije:

640 Velika stelaà za {peceraj 1 12

641 Sanduk za {e}er 1 2

642 Plehana piksla za {peceraj 5 10

643 Pu{ka dvocevka stara 1 6

\a~ka soba:

644 Gvozdeni kreveta 2 12

645 Dve pro{ivene slamarice sa 2.jastuka

4 20

646 Stol i drvena stolica 2 6

647 Vandtepiha 2 4


649 Drveni stari umivaonik salavorom i bokalom

3 3

650 Ikone: sv. Raspjatije, ]irila iMetodija

2 2

[pajz bra{nara:

651 Veliki sanduk za bra{no sa 3odeqewa

1 40

652 Stari orman i stela` za raznestvari

2 20

653 [priceva za preonosporu i zasumporisawe

6 67

654 Gvozdena pe} za peglawe 1 6

655 Kantar kila{ i sanduk za sol 2 4

656 \upa za vinograd 4 2 40


657 Lanac za merewe 1 10

658 Motika za va|ewe bra{na 1 60

659 Stol sa tri gvozdene i dvedrvene klupe u park

6 46

660 \er~iva nova za prozore 2 20

661 Bardak za olaj u korpi 1 4

662 Istresaqka za med 1 12

663 Dve velike kante za med (jednastara) od pleha

2 9

Kuvari~ina soba:

664 Drveni krevet i slamarica 2 4

665 Stol~i} i stolica 2 6


667 Orman~i}, va{ti{ i lavor 3 6

668 Staro {tofano kanape 1 16

669 Iskona sv. Stefana arhi|akona 1 1

Ve{erkina soba:

670 Slika Patrijarha StefanaStratimir.

1 2

671 Drveni krevet i slamarica 2 4

672 Astal 1 6

673 Orman~i} i va{kastn 2 6


Peraonica i peglaonica:

675 Duga~ki stol za peglawe 1 24

676 Dva bureta za vodu, korito inogare

4 28

677 Tu~ani veliki lonac 1 6

678 Bakrena oranija i gvozdenenogare

2 60

679 Pegli za ugaq i {togl 2 6

680 \ebe za peglawe 1 6

681 Ampera 2 6


682 Stolna rubenina 150

683 Krevetska rubenina 260

684 Uè za su{ewe rubqa 8

Me{aonica hleba:


686 Klupa, nogare, na}ve i jastuk 4 12

687 Pet sa}urica i pet krpa zahlebac

10 20

688 Sito, grnalo i lopata 3 4

689 Zastira~ beo na na}ve 1 6

Parakuvari~ina soba:


691 Krevet gvozdeni 1 6

692 Drvena klupa i lampa 2 2

693 Ikona sv. Sava 1 50

Drvara:

694 Ru~na testera, sekira, drvenenogare i lopata

4 5

Pokretnosti podruma:

a) vinski podrum

695 Ba`darenih buradi: 1. od 674 l, 1 od 688 l, 1, od 692, 1, od 685, 1, od687, 1, od 692, 1, od 635, 1, od 604,1, od 686, 1, od 325, 1, od 346, 1,261, 1, od 152, 1, od 177, 1, od 158,1, od 105, 1, od 119, 1, od 59, i 2,od 60 l.

20 453

696 Neba`darenih buradi: 1, od 750,2, od 600, 2, od 650, 1, od 740, 1, od 660, 1, od 250, 1, od 270, 1, od 150.

10 279

697 Kada, ~abrova, vrtaqa i levkova 13 120

698 Vezionica od 260 l 2 24


699 Kadica, kapuwa, ru~ka i vizir 4 9

700 Presa komplet i rebler zagro`|e

2 68

701 Slavina od mesinga 1, od drveta4

5 6

702 Natega~a staklena i lanac zaburad

2 1 60

703 Drvena maqica 1 60

704 âbrenika 2 2 40

b) rakijski podrum:

705 Ba`darenih buradi za rakiju: 1,od 323, 1, od 58, 1, od 327, 1, od236, 1, od 265, i od 120 l

6 78 80

706 Neba`darenih buradi za rakiju:1, od 1100, 1, od 650, 1, od 500, 1,od 150, i 1, 120 l

5 220 20

707 Otvoreno bure od 1100 l 1 60

708 Frtaqa 1, ~obawe 2, levak 1,grad za rakiju 1

5 18

Pokretnosti {tala:

a) kowska {tala:

709 Par sersana paradni 1 120

710 Dva para sersana za radne kowe 2 120

711 Ko`ni i prteni ular 2 8

712 Ular sa lancima na jaslama 2 8

713 Dvoje vile, dve lopate i dve~e{agije

6 13 60

714 ]ebeta kom. 3 26

715 Lampa 1 1 60

716 Kreveta 2 8

717 Gurtna 2 3 20

718 Jedan francuski i dva obi~nakajasa

3 36

719 Dvoje trezle sa `valama i 4{vajdrekla

6 7



721 Duga~kih lanaca 2 7 80

722 Sanduk za dràwe obroka 1 4

Pokretnosti ostalihnuzgrednih zgrada;

a) {upa do {tale

723 Drveni orman za stvari 1 6

724 Crne karuce kupe kola i{tajervagn

3 1800

725 Obi~ni gvozdeni kola 2 440

726 Saonice bele paradne i parpraporaca

2 84

727 Podiza~ za karuce 1 3

728 Plet za karuce, letwi 1 3

729 êze i dvoje duga~kih lotri 3 48

730 Ogrqaka od lanaca 2 9

731 Trapova od kowskih kola 1 12

732 Ram za hamove 1 4

Ka~ara:

733 Ma{ina za grabqewe strwike ilivade

1 24

734 Ma{ina za ravnawe livada 1 30

735 Seja~ica za ve{ta~ko |ubre,,Vestfalia”

1 700

736 Seja~ica za kukuruze ,,Kvadratsmo”?

1 400

737 Cirkular testera 1 246

738 [parta~ za kukuruze 1 3 10

739 êtiri velike kade i 2 starabureta

6 264

740 Starih tu~anih plugova sakole~kama

6 60

741 Saonice proste 1 15

742 Dvostruke merdevine 1 6

Magacin:


743 Vetrena~a 1 24

744 Trier 1 20

745 Decimalna vaga 1 24

746 Vika i merica 2 5 80

747 Powava (cirada) 2 1 60

748 Xakova 20 40

749 Lopate 2 3 20

Gasara:

750 Kanta mawa i ve}a za gas 2 5

751 To~ir 1 1 20

752 Pumpa za gas 1 1 80

753 Buradi praznih od gasa 2 10

Ba{tovanski alat:

754 Svrdla za udarawe koqa 3 6

755 A{ova 2 24

756 Motika 2 16

757 Grabaqa malih 2 9

758 Makaze za rezawe 1 1 40

759 [nur 1 1 80

760 Korpa crna 1 3

ârdak:

761 Kruwa~a 1 240

762 Korpe crne 3 9

763 Daske 2 2

Pokretnosti na sala{u:

a) volovska {tala

764 [trawki za volove 24 72

765 ê{agije 3; lopate 4; vila 5 12 24

766 Kolica za |ubre 1 50


767 Lampa 1 1 20

b) kravska {tala:

768 Vile 1; lopata 1 2 4

769 Lampa 1 1 20

770 [tranki za krave i klepetu{a 1 20 60

771 Muzlica i kanta za mleko 2 8

772 Stol~i} za muèwe 1 2

v) ov~iji naslon

773 Jasala 3 30

774 Vile 1 3

775 Muzlica i kanta za mleko 2 8

776 Krila od ostava 12 72

777 Valova za solewe 2 4

g) {upa:

778 Seja~ice „Unimu Drill” od 16 do24 reda

2 1895 50

779 Se~karica ,,Beuttalle” 1 500

780 Se~karica ,,Fromell” za repupokvarena

1 103

781 Prekrupa~a ,,Mniverr-all” 1 300

782 ,,Goppol” pokvaren 1 370

783 Kosa~ice ,,Miloame i Corme” 2 2200

784 Kosa~iva za travu 1 500

785 Taslemilijal u {tali 1 186

786 Gvozdenih volovskih kola 5 2400

787 Ora}i plugova sa kole~kama 10 1200

788 Ora}i plugova sa 4. brazde 2 340

789 Ora}i plugova za bregove 2 170

790 Kultivatora 2 264 27

791 Kopa}i i zagrta}i plugova 6 48

792 Lan~ana dqa~a te{ka 1 164 56

793 Obi~nih drqa~a 6 144


794 Vaqaka drveni 3 30

795 Jarmova 12 72

796 Ojladi predwi i stra`wi 12 36

797 @drep~anika 2 12 20

798 Duga~kih lotri za vozidbu 12 96

799 Secer za sijawe kukuruza 1 120

800 Merdevine duga~ke 1 12

801 Tocilo za o{trewe noèva nakosa~icama

1 30

802 Lanaca za kola 3 5 10

803 No` za seno i slamu 1 5 20

804 Dvoroge vile 1 1

U manastiru [i{atovcu 30. marta (12. aprila) 1919.

Prilikom primopredaje uprave man. [i{atovca, obavqen je 30. marta (12.aprila) 1919. pregledano, sa fakti~kim stawem sravweno, u redu prona|eno i ucelosti predano:

Predao: Primio:Neofit Sabado{ Dr. Petronije Trbojevi}jeromonah patr. protosin|el

Pred nama:

Arhimandrit Dr. Joakim ûpi}kao izaslanikHaxi Arsenije Jeremi} jeromonahGer man Joji} jeromonahJero|. Matej ]iri}Jerom. Isaija Stratimirovi}revizor man. ra~una


Du{ko M. Kova~evi}The His tory De part ment Novi SadNedeljka Kova~evi}Novi Sad

INVENTORIES OF MONASTERIES ŠIŠATOVAC AND PETKOVICAOF 1919

SUMMARY

The pa per con sists of an in tro duc tion with com ments and three doc u mentswhich re fer to the in ven tory of Šišatovac mon as tery, dated March 30 / April 12,1919. The first doc u ment is a let ter by the cus to dian of Beo~in mon as tery Joakimûpi} to the bishop Miron Nikoli} on trans fer of ma te rial with a state ment of se cu -ri ties and mort gage re cords of Šišatovac mon as tery. The other doc u ment bringsnotes taken dur ing the trans fer of man age ment over Šišatovac mon as tery. The third doc u ment com prises the in ven tory it self. The first part of the in ven tory goes alongwith the notes and it re cords the num ber of live stock, food stock, and other ne ces si -ties. The sec ond part of the in ven tory holds 829 items in to tal. The items give the in -ven tory of the church, res i dences and aux il iary build ings. Un for tu nately, thein ven tory of the trea sury was not taken at that time. The sig nif i cance of these in ven -to ries lies in the fact that dur ing the World War II, the mon as tery was pil laged andde stroyed by Ustaše, so these in ven to ries pres ent a price less source for re con struc -tion of the state the mon as tery was in.


UDK 94(497.113 Srem)"17"(093.2)336.2(497.113)"1714"(093.2)

Vladan Gavrilovi}Odsek za istoriju – Filozofski fakultet Novi Sad

OBAVEZE PROVINCIJALNOG SREMA 1714. GODINEU POREZU I OGREVU

Saètak: Habzbur{ka monarhija je do{la u posed Srema u dva na vra -ta. Prvi put jedan deo (ve}i) Srema pripao je Monarhiji posle Karlova~kogmira 1699. godine a drugi put je, posle Poàreva~kog mira 1718. godine,Srem u celini pripao Monarhiji. Srem je u po~etku dodeqen kao donacijaplemi}u Liviju Odeskalkiju, da bi carske vlasti uskoro odlu~ile daOdeskalkiju bude dodeqen samo jedan deo, dok bi drugi zadràle za sebe,odnosno stvorile komorska naseqa. Obaveze prema dràvi – poreze, imalisu i jedni i drugi, {to je prikazano u ovom radu.

Kqu~ne re~i: porezi, Srem, Odeskalki.

Od pada Beograda pod Turke 1521. godine turske trupe su zapo~ele da upadajuu Srem, da bi posle ugarskog poraza na Moha~u 1526. Srem, kao i ju`ni icentralni delovi Ugarske, potpao pod tursku vlast. U Turskoj carevini Srem jebio sve do Velikog be~kog rata kao jedna od pokrajina u dubokoj pozadinicarstva.1 Po~etak Be~kog rata (1683) za Srem i wegovo stanovni{tvo zna~io jekraj mirnih vremena; po~ela su stalna razarawa, prolasci vojski, beàwa savekovnih ogwi{ta.2 U toku rata, koji je zavr{en Karlova~kim mirom 1699.godine, Srem je vi{e puta mewao gospodare da bi na kraju ostao podeqen na„austrijski” i „turski” – u oba slu~aja pod tu|inskom vla{}u.3

U leto 1697, malo pre ~uvene bitke kod Sente (11. septembra) koja je donelapotpunu pobedu u ratu Habzbur{koj monarhiji, desio se jedan vrlo vaàn doga|aj,doga|aj koji }e umnogome odrediti daqu sudbinu Srema. Bilo je to davawe

Vladan Gavrilovi} 121

1 Slavko Gavrilovi}, Srem od kraja H¤££ do sredine H¤££££ veka, Novi Sad 1979, 17.

2 Isto.

3 O Velikom be~kom ratu i Karlova~kom miru dosta je duga~ak spisak lit er a ture.Spomenu}emo samo neka dela: Vasiq Popovi}, Isto~no pitawe, Sarajevo 1965;Aleksandar Fori{kovi}, Tekelije, Novi Sad 1966; Gligor Stanojevi}, Srbija u vremeBe~kog rata, Beograd 1976; Du{an J. Popovi}, Srbi u Vojvodini, kw. ££, Novi Sad 1990;Aleksa Ivi}, Istorija Srba u Vojvodini, (ponovqeno izdawe), Novi Sad 1996.

donacije na Srem (30. juna 1697) papinom ro|aku, knezu Liviju Odeskalkiju, na ime pozajmqene sume od 325.000 forinti caru Leopoldu £ za vo|ewe rata s Turcima.4

Po{to opasnost od Turaka jo{ nije minula, car je ipak sebi, odnosno dràvi, uposebnom ugovoru u julu 1697. rezervisao pravo na tvr|ave Petrovaradin,Slankamen i Zemun sa miqom prostora oko wih, ~ime je ve} na po~etku okrwio„Odeskalkijev Srem” i postavio temeq za komorske (dràvne) provizorate uwemu.5 Kako se na teritoriji Srema 1702. godine formirala Podunavska vojnagranica i deo Posavske vojne granice, Odeskalkijev Srem je jo{ vi{e smawen, {to je dovelo do stalnih rasprava Odeskalkija i wegovih namesnika, s jedne strane, icarskog dvora s druge strane.6

Istorija Srema do rata 1716. moè se posmatrati iz dva ugla: kroz istorijuPetrovaradinskog komorskog provizorata i naseqa u wegovom okviru i krozistoriju smawenog Odeskalkijevog spahiluka. Ipak, postojao je i niz dodirnihta~aka, pogotovo zbog toga {to je Komora imala pravo na desetinu, rabotu, ca rine i sa Odeskalkijevog spahiluka, a isto tako u sremske prilike se stalno me{alavojska sa svojim {tabom u Petrovaradinu.7 Zbog takve situacije do{lo je 1714. donovog ugovora izme|u carskih vlasti i Odeskalkijevog spahiluka, u kojem jeznatno promewena prva ta~ka ugovora iz 1697. o dodeli celog Srema knezu LivijuOdeskalkiju. Ugovor je izmewen s obja{wewem da se Darovnica odnosi samo najedan deo Srema, ~ija vrednost odgovara pozajmqenoj sumi od 325.000 forinti.Time je u Odeskalkijev spahiluk bilo ukqu~eno 36 naseqa, od ~ega 16 u gorwem a 20u dowem Sremu, kao i 56 pustara (44 u gorwem i 12 u dowem Sremu). Centarspahiluka postao je Ilok.

*

Habzbur{ka monarhija je do{la u posed celog Srema tek posle austro-tur -skog rata 1716–1718. godine. Te nove teritorije, tzv. „turski Srem”, stavqene supod komorsku upravu, a iz wih su se 1728. razvili Zemunski, Mitrova~ki iKarlova~ki spahiluk.8 Bez obzira na ove promene, Ilo~ko vlastelinstvo(Odeskalkijevo) 20-ih i 30-ih godina H¤£££ veka bilo je najve}e u Sremu i tada jeimalo u svom sastavu 35 naseqa.9 Ono je 1737. podeqeno na dva dela, na Ilo~ko

122 Obaveze provincijalnog Srema 1714. godine u porezu i ogrevu

4 Porodica Odeskalki poti~e od stare plemi}ke porodice Erba, ~iji je rodo na~el -nik Hen rik Erba 1165. bio carski vikar u Milanu. Od Nikanora Erba, markgrofa odBenedeta, i wegove ène Lukrecije Odeskalki, potekao je rodona~elnik ku}e Odeskalki,Livije Erba Odeskalki, praded istoimenom Liviju, kojem je dodeqen Srem 1697 (Du{an J.Popovi}, Plemstvo, Vojvodina ££, b.g., 114).

5 Slavko Gavrilovi}, Nav. delo, 22.

6 Isto, 53.

7 Isto, 38.

8 Isto, 72.

9 Du{an J. Popovi}, Plemstvo, 114.

(Gorwosremsko) i Iri{ko (Dowosremsko) vlastelinstvo. Ilo~ko vlastelinstvoje brojalo 16 naseqa a iri{ko 19.10 Do novih promena u okvirima spahiluka uSremu do{lo je 1745. kada su mnoga naseqa inkorporisana u novonastalu Vojnugranicu, a druga naseqa, iako pod Komorom ili pod spahilukom, na{la su se unovoformiranoj Sremskoj ùpaniji, zadràvaju}i svoj raniji sta tus u okvirimaspahiluka ili Komore.11 Na ta naseqa su razrezivane sve feudalne, podlo`ni~keda`bine, od kojih su posebno va`ne bile porez ili kontribucija, kao i ogrev ipal i sade za vojne garnizone i tvr|ave.

*

Provincijalni Srem morao je da 1714. godine preda 15.087 palisada, 14.176forinti u novcu kontribucije i 847 hvati garnizonskog ogreva. Deo ogrevauzimale su vojno-komorske ustanove u Petrovaradinu, 24 hvata su dobijali tamo -{wi jezuiti a 18 hvati frawevci. Ogrev je razrezivan prema kontribuciji: na 100forinti kontribucije po 6 hvati drva.12

Godine 1714. to je iznosilo:

kontribucija – forinti ogrev – hvati

– Komorska naseqa 3.232 194– Dowi Srem 7.974 478– Gorwi Srem 2.970 175

14.176 847

Pojedina naseqa su davala:

Komorska naseqa:

kontribucija – forinti ogrev – hvati

Poroniz (Bukovac) 200 12Carloviz 1.000 60Kerzedin 400 24Slankamen 600 36Cameniz 400 24Ledeniz 300 18Beuczin 300 18


10 Isto.

11 Prikqu~ewem mnogih naseqa i pustara Vojnoj granici znatno je smawena veli~inaspahiluka u Sremu a samim tim i opseg Sremske ùpanije, koja }e teritorijalno bitinajmawa me|u slavonskim ùpanijama (Slavko Gavrilovi}, Nav. delo, 459–461).

12 Arhiv Hrvatske, Zagreb, Slavonska generalna komanda, 19/1714.

Patka 32 23.232 194

Dowi Srem:Gruschentool (Kru{edol) 400 24Irrick 1.800 108Neradin 350 21Riviza 240 14Verdnik 360 22Jassak 600 36Steanovaz 400 24Pessenova 550 33Schulyom 340 20Gregoreovaz 400 24Nandiolos (Man|elos) 500 30Radinaz 340 20Vysnefze 54 4Paulovaz 250 15Porkovaz 120 7Schnatinaz 120 7Kukinas 150 9Maradik 300 18Pesska 450 27Csortanovaz 250 15

7.974 478

Gorwi Srem:Svilos 40 2Grabova 80 4Susseck 120 7Illok 120 7Luba 100 6Soth 80 4Molovin 60 3Pakladin 100 6Pazinaz 300 18Martinaz 150 9Ladiarak 200 12Erdevik 600 36Divoss 300 18Remete 100 6Lessimir 240 14Pinkula 100 6

2.970 17513


13 Isto.

Na osnovu izloène tabele moèmo utvrditi da su Karlovci (SremskiKarlovci) bili najve}e komorsko naseqe koje je davalo 1.000 forinti poreza i 60hvati ogreva.14 U okvirima Odeskalkijevog spahiluka u dowem Sremu najve}anaseqa su bila Irig, koji je na osnovu toga davao 1.800 forinti poreza i 108 hvatiogreva, i Jasak sa 600 forinti i 36 hvati.15 U gorwem delu Srema, tako|e u okvi ri -ma Odeskalkijevog spahiluka, najve}e naseqe je bio Erdevik (600 forinti poreza i 36 hvati ogreva), potom Susek (400 forinti, 24 hvata), Pa~inac (Ba~inci) i Di -vo{ sa 300 forinti i 24 hvata, pa tek daleko iza wih Ilok sa 120 forinti i 7 hvati ogreva.16


14 Isto.

15 Isto.

16 Isto.

Vladan Gavrilovi}The His tory De part ment Novi Sad

DUTIES OF THE PROVINCIAL SREM IN 1714 IN TAXESAND FIREWOOD

SUMMARY

Af ter the Karlovac Peace Treaty of 1699, a (larger) part of Srem was in cor po -rated into the Habs burg Mon ar chy, and the en tire Srem was in cor po rated into theMon ar chy af ter the Poàrevac Peace Treaty of 1718. In the be gin ning, Srem wasdo nated to a no ble man Livije Odeskalki, how ever, be fore long the im pe rial autho -ri ties de cided to give him only a small part of it, and keep the rest where they cre -ated cham ber set tle ments. In 1714 the im pe rial au thor i ties col lected taxes anddu ties in fire wood from Odeskalki’s spahiluk (Up per and Lower Srem), and fromau thor i ties of the cham ber set tle ments, which is the topic of this pa per.


UDK 94(497.113):001.32"1968"(093.2)

Aleksandar Kasa{Odsek za istoriju – Filozofski fakultet Novi Sad

ZAPISNICI MATI^NE KOMISIJE ZA OSNIVAWEINSTITUTA ZA IZUÂVAWE ISTORIJE VOJVODINE

PRE ÊTIRI DECENIJE

Saètak: U radu se objavquje {est originalnih zapisnika sa sasta na -ka Mati~ne komisije za osnivawe Instituta za izu~avawe istorije Vojvo -dine 1968. koji je imao osnovni zadatak da, pored Katedre za istorijuFi lo zofskog fakulteta u Novom Sadu, razvija istorijsku nauku na vojvo -|an skom prostoru i da, stvaraju}i nau~ni potencijal preko raznih proje -kata – od arheologije do savremenog doba, do kraja HH veka, u wemu budenapisana sinteza istorije Vojvodine. Na ~elu te Mati~ne komisije bio jedekan Filozofskog fakulteta dr Bo{ko Novakovi}, a sekretar akademikêdomir Popov.

Kqu~ne re~i: Mati~na komisija Instituta za izu~avawe istorijeVoj vodine, osniva~ki zapisnici, istorija institucija, istorija Vojvodine, Filozofski fakultet u Novom Sadu.

Da i danas postoji Institut za izu~avawe istorije Vojvodine, ove jeseni biobeleìo ~etiri decenije od svog osnivawa u kojima su nau~nu i stru~nu karijeruotpo~eli mnogi vojvo|anski istori~ari i arheolozi, i pro{log i ovog veka.

Rade}i na jednoj nau~noj monografiji o razvoju vojvo|anske istoriografijei wenih institucija do{ao sam do nekoliko vrednih dokumenata o osnivawu iformirawu Instituta za izu~avawe istorije Vojvodine – tj. do Zapisnika Mati -~ne komisije ~iji je osnovni zadatak trebalo da bude formirawe ovog instituta.Institut je trebalo da okupi postoje}i kadar i formira novi kadar koji bi krozzajedni~ki nau~ni rad i projekte do kraja HH veka napisao monografsku sintezuistorije Vojvodine a, kasnije, ispostavilo se, i sintezu istorije radni~kog ikomunisti~kog pokreta ove pokrajine, posebno Narodnooslobodila~kog rata irevolucije 1941–1945.

Po~etkom 50-ih godina u Novom Sadu je postojao Ogranak Filozofskogfakulteta iz Beograda – Grupa za istoriju, jedna od najstarijih grupa pri Filo -zofskom fakultetu koju je ~inio relativno mali broj istori~ara iz Novog Sada avi{e wih iz Beograda. Prva generacija studenata na ~etvorogodi{we studijeistorije u Novom Sadu upisana je 1954, kada je Filozofski fakultetu u NovomSadu tek osnovan u sastavu Filozofskog fakulteta u Beogradu. Prva generacija

Aleksandar Kasa{ 127

svr{enih novosadskih istori~ara iza{la je 1958, a na Fakultetu je kao asistentostao samo êdomir Popov na predmetu Op{ta istorija novog veka kod Petra I.Popovi}a. On }e, zajedno sa svojim profesorom, biti jedan od osniva~a budu}egInstituta za istoriju Vojvodine u Novom Sadu.

Prilikom obeleàvawa decenije rada Instituta za istoriju Vojvodine1 usvom obra}awu prisutnima M. Pali} je rekao: „Proces stvarawa Instituta zaistoriju u Vojvodini otvoren je jednim savetovawem o stawu u vojvo|anskoj isto -riografiji u Pokrajinskom komitetu Saveza komunista Vojvodine 1966. godine.Na ovom savetovawu je ro|ena ideja o osnivawu jedne nau~ne institucije za isto -riju u Vojvodini. Pri tome se imala u vidu mogu}nost okupqawa grupe nau~nihradnika koji su tada radili u raznim ustanovama u Vojvodini i izvan we, od kojihi nekolicina u tada postoje}em Istorijskom arhivu Pokrajinskog komi tetaSaveza komunista Vojvodine koji su do tada radili na prikupqawu podataka izistorije radni~kog pokreta i ~iji su dotada{wi rezultati ukazivali namogu}nost pisawa i jednog broja tema iz istorije radni~kog pokreta i KPJ (SKJ)u Vojvodini”.

Ovi nau~ni i politi~ki razlozi osnivawa jednog posebnog Instituta zaistoriju Vojvodine morali su tada pro}i kroz odre|ene pro ce dure. Slede}i korak u~iwen je iste godine, 1966, u Skup{tini Vojvodine prilikom utvr|ivawa stawanau~nog rada iz oblasti istorije Vojvodine kada je konstatovano „da je insti -tucionalna baza slaba, naro~ito u oblasti dru{tvenih nauka”, pa je preporu~enoda se preispita mogu}nost osnivawa Instituta za izu~avawe istorije. Iz ovoga je1967. proiza{la odluka da se formira grupa nau~nih radnika sa zadatkom dana~ini potreban elaborat za osnivawe instituta za istoriju.

U jesen iste godine elaborat je razmotren „na dva savetovawa nau~nih i dru -{tveno-politi~kih radnika na kojima je preovladalo mi{qewe da treba osni -vati institut, ali zbog nemogu}nosti da se u wemu, kao stalni radnici, odmahangaùje ve}i broj nau~nih radnika, da to najpre bude ustanova sa mawim brojemstalnih radnika, ali sa znatno ve}im brojem tzv. spoqnih saradnika iz Vojvodinei izvan we, a na prvom mestu sa Katedre za istoriju Filozofskog fakulteta uNovom Sadu, koji su se, u ono vreme mogli okupiti i angaòvati u vidu dopunskograda”.2 Pored navedenih razloga, za budu}i institut nije bilo dovoqno doktora i magistara nauka pa je u tom smislu angaòvawe sa Filozofskog fakulteta i tekako bilo potrebno i zna~ajno.

Skup{tina SAP Vojvodine se saglasila da se osnuje Institut za istoriju uNovom Sadu i da wegov osniva~ bude Filozofski fakultet u Novom Sadu, uz ne -malu finansijsku pomo} Pokrajinskog fonda za nau~ni rad Vojvodine.

Decembra 1966. godine Savet Filozofskog fakulteta doneo je odluku oosni vawu Instituta i formirawu Mati~ne komisije sa osnovnim zadatkom da os -nu je Institut i da raspi{e konkurs za prijem stalno zaposlenih radnika.

128 Zapisnici Mati~ne komisije za osnivawe Instituta za…

1 Rad M. Pali}a, tada{weg direktora Instituta za istoriju Vojvodine, povodomdecenije postojawa Instituta objavqen je u Godi{waku Dru{tva istori~ara Vojvodine,Novi Sad 1978,19–275.

2 Isto.

ZAPISNIKPrve sednice Mati~ne komisije Instituta za izu~avawe istorije Vojvo di ne,

odràne 18. januara 1968. godine u 10 ~asova3

Prisutni svi ~lanovi Mati~ne komisije, sem dr I{tvana Selija, koji jeopravdano odsutan.

Dnevni red sednice:1. Konstituisawe Komisije (izbor predsednika)2. Raspisivawe konkursa za popunu osam stalnih radnih mesta u Institutu3. Dogovor o izradi Programa rada InstitutaU vezi sa prvom ta~kom dnevnog reda Komisija se konstituisala na taj na~in

{to je za predsednika jednoglasno izabran dr Bo{ko Novakovi}, dekan Filozof -skog fakulteta. Posle iscrpnije razmene mi{qewa oko formulisawa konkursa,Komisija je jednoglasno odlu~ila da se konkurs raspi{e za slede}a radna mesta:

a) jednog saradnika za praistorijsko-anti~ki pe riod pro{losti Vojvodineb) tri saradnika za noviju istoriju Vojvodine (pe riod 1690–1918)v) ~etiri saradnika za savremenu istoriju Vojvodine (pe riod 1918–1965)Konkurs se raspisuje za sva nau~na zvawa: nau~ni savetnik, vi{i nau~ni

saradnik, nau~ni saradnik i asistent.Komisija je konstatovala da se rad na pripremawu programa rada Insti -

tuta mora odmah otpo~eti i zavr{iti do po~etka marta. Pro gram treba da budedu go ro~an (za narednih sedam-osam godina) i konkretan za 1968. godinu. U ciqupri premawa nacrta Programa na sednici je imenovana i posebna komisija usastavu: dr Petar Popovi}, dr Slavko Gavrilovi}, dr Josip Mirni}, dr BogdanBrukner, êdomir Popov.

U vezi sa radom na Programu odlu~eno je da se najpre obave {iroke konsul -tacije sa ve}im brojem nau~nih radnika na ~iju saradwu Institut ra~una u slede -}im godinama. Odlu~eno je da se na konsultativni sastanak u petak 26. januara1968. godine pozovu: svi ~lanovi Katedre za istoriju Filozofskog fakulteta, za -tim dr Arpad Lebl, dr Nikola Ga}e{a, dr Boìdar Kova~ek, dr I{tvan Seli, drRadoslav ûri}, dr Bogdan Brukner, Rajko Nikoli}, Aleksandar Fori{kovi},Danilo Keci}, Kalman êhak, La zar Raki} i \er| Gal, svi iz N. Sada; dr Sima]irkovi}, dr Andrija Radeni}, dr Rajko Veselinovi}, Nikola Popovi}, dr JovanMarjanovi}, dr Bogumil Hrabak, dr Jovan Mili}evi}, dr Vasilije Kresti}, drJovanka Kali}-Miju{ovi}, Pero Damjanovi} i dr Branko Petranovi}, svi izBeograda i dr Kosta Milutinovi} iz Zadra.

Sastanak je zavr{en oko 12,30 ~asova

Zapisni~ar PredsednikSekretar Mati~ne komisije Mati~ne komisijeêdomir Popov, s.r. Dr Bo{ko Novakovi}, s.r.


3 Originali Zapisnika se nalaze u registraturi Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

ZAPISNIK

Vo|en na sastanku posve}enom izradi programa rada Instituta za istorijuVojvodine odrànom 26. januara 1968. godine u zgradi Filozofskog fakulteta.Prisutni: dr Petar Popovi}, dr Slavko Gavrilovi}, dr Rajko Veselinovi}, drKosta Milutinovi}, dr Arpad Lebl, dr Branko Petranovi}, dr BrankoVrane{evi}, dr Bogdan Brukner, dr Du{anka Dini} Kneèvi}, dr NikolaGa}e{a, dr I{tvan Seli, Kalman êhak, Danilo Keci}, La zar Raki}, VasaVojvodi}, Ksenija Ga|anski i êdomir Popov.

Dnevni red sednice1. Diskusija o dugoro~nom i kratkoro~nom programu rada InstitutaDr Bo{ko Novakovi} otvorio je sastanak i pozdravio prisutne u~esnike

diskusije.Dr Petar Popovi} obrazloìo je ciqeve i zadatke sastanka upoznav{i

prethodno u~esnike sa do sada izvr{enim pripremnim poslovima, sa po~etkomrada Instituta.

Dr Arpad Lebl iznosi svoj predlog tema sa podtemama za istraìva~keradove Instituta (Vidi prilog)4

Dr Slavko Gavrilovi} smatra Leblov predlog kao op{ti zadatakInstituta

Dr Josip Mirni} poziva Lebla koji je wegov li~ni konkretni plan zasednicu, ili nekoliko slede}ih godina.

Dr Slavko Gavrilovi} daje obja{wewe o tematskim okvirima u kojima bitrebalo da se kre}e rad Istorijskog instituta Vojvodine mo`da u prvoj, ali inarednoj godini rada. Gavrilovi} pomiwe neke teme koje mogu biti ra|ene uokviru Instituta; drugarica Zirojevi} iz turskog perioda obradila bitrgova~ki promet fru{kogorskih manastira itd., drug Radevi} bi prihvatio rado vojvo|anskim intelektualcima u Srbiji do 1878; dr Kresti} ve} radi istorijunarodnosti, a verovatno }e raditi neka politi~ka pitawa iz perioda Bahovogapsolutizma; srbijansko-vojvo|anskim vezama u 19. veku rukovodi}e drStojan~evi}. Mi lan Petrov prijavi}e svilarstvo Vojvodine u doba Bahovogapsolutizma, Fori{kovi} – seoba Srba u Rusiju i neke druge teme o politi~komìvotu Vojvodine u 18. veku; ocewuju se i teme Nikole Petrovi}a, JovanaMili}evi}a i drugih. Dr Popovi} treba u najkra}e vreme prijaviti konkretnepomenute teme.

A. Radeni} }e prijaviti temu seqa{tvo Ba~ke i Banata pred prvi svetskirat.

Dr Nikola Ga}e{a napomiwe da }e se baviti agrarnom problematikom. Od1968//69.5 Napomiwe da }e pored agrarne reforme u Ba~koj, Banatu i Sremu izme|udva rata, nastaviti istraìvawa i posle drugog svetskog rata. Za daqu


4 Do wega u Registraturi nismo do{li, a ovaj Zapisnik je pisan rukom ^. Popova.

5 Verovatno je gre{ka u Zapisniku jer se Nikola Ga}e{a bavio periodom od 1918. do1949.

perspektivu Ga}e{a predlaè izu~avawe nema~ke nacionalnosti u Vojvodiniizme|u dva rata; privredni, politi~ki i kulturni aspekt.

Dr Branislav Vrane{evi}. Treba otpo~eti sa serijom monografija najve -}ih industrijskih preduze}a. Druga op{tija tema nacionalni razvitak i pokretipojedinih nacionalnosti. Odmah treba (konkretno) uzeti u plan razvitak svihpartija u Vojvodini od 1849. do 1890. Treba obraditi i istoriju svih vojvo|anskih manastira, a ne samo sremskih. Najzad, trebalo bi nastaviti ediciju Prvisocijalisti u Vojvodini.

Dr Kosta Milutinovi}, potrebno bi bilo uspostaviti kontakt sa Insti tu -tom dru{tvenih nauka u Beogradu koji namerava da prou~ava istoriju Vojvodine utoku prvog svetskog rata i to naro~ito sa osvrtom na 1918. Druga tema: razvojjugoslovenske misli u Vojvodini; tre}a tema: uloga Vojvodine u Isto~nom pita -wu. Treba prou~avati veze Vojvodine sa drugim jugoslovenskim krajevima (tu imaniz tema). Za najkonkretniji plan: Vojvodina i Dalmacija u 19 veku.

Dr Bogdan Brukner, predlaè Praistorija Vojvodine, rok tri godine. Natemi }e raditi dva arheologa iz Beograda.

Dr Rajko Veselinovi}, ra dio bi pe riod od 16. do kraja 18. stoqe}a. Radi te -me koje su zajedni~ke sa Vojvodinom i druge oblasti Jugoslavije (biv{a Karlo va -~ka mitropolija. Prva konkretna tema „Zadu`bine nepokretnih imawa od 16 do 19 st.” (broj, raspored, fizi~ka i pravna lica, wihova ekonomska i socijalna snaga,od nos seqa{tva i wihova aktivnost na tim imawima, ne samo {to je stvoreno po -sle turskog perioda. Za pe riod 1968/72. plan za ovu godinu istraùje u SremskimKarlovcima. U kontekstu ove teme – testamentarne ostavine do konca 1969.

Perspektivne teme: Narodno-crkveni sabori – wihov politi~ki zna~aj zaformirawe nacionalne svesti; fondovi i fondacije u Karlova~koj mitropolijido prvog svetskog rata; manastirski prwavori (socijalno-ekonomska studija).

Danilo Keci} Institut moè do kraja 1975. imati deset monografija izistorije radni~kog pokreta Vojvodine, predvi|ene studijskim projektom izistorije SKJ. Institut bi trebalo da se angaùje i na pripremawu nau~nog skupaposve}enog pedesetogodi{wici SKJ. Teme projekta su ve} re~ene a razdobqe od1868. do 1950.

Pespektivne teme: Profa{isti~ke i fa{isti~ke organizacije u Vojvodiniizme|u dva svetska rata.

Konkretna tema: Radni~ki revolucionarni pokret u Vojvodini u periodu1918–1921. Rok 1968–1970.

La zar Raki} Radikalna stranka u Vojvodini do prvog svetskog rata (pe riodrada (1968–1970).

Kalman êhak Konkretna tema: Radni~ki pokret u Banatu 1868–1890 (rok1968–1969).

Dugoro~ni poslovi: Delatnost SDP Ugarske i radni~ki pokret uVojvodini do 1919.

Dr Branko Petranovi}, zalaè se za obradu tema iz zavr{nog perioda rata i neposrednih godina posle rata. Na tim temama treba raditi dokumentaristi~kiali i na konkretnim temama. Predlaè teme: Narodni front od sredine 1944 dokraja 1945, Srem socijalno-politi~ka struktura revolucije (1941–1946). Pre -


dlaè da se jo{ obradi sudbine nema~ke narodnosne grupe u toku drugog svetskograta.

Dr Josip Mirni}, po{to se Institut ne}e ograditi od studijskog projektaIstorije SKJ, Institut Vojvodine bi trebalo da se u~lani u Zajednicu institutaza prou~avawe istorije Vojvodine. U Pro gram instituta treba ukqu~iti i radovena istoriji Sente i Subotice koje se ve} rade, ili da se bar sara|uje na ovimmonografijama. Uspostaviti {to te{wi kontakt sa ustanovama koje rade napitawima istorijske nauke (Matica srpska, Arhiv APV u Sr. Karlovcima).

Dr Du{anka Dini}-Kneèvi} podràva Mirni}evu ideju u smisluargumenata dr Popovi}a da se poslovi odvijaju posle stabilnijeg Instituta.Dugoro~na tema: Vojvo|ansko podru~je u gra|i dubrova~kog arhiva u 16. i 17. veku(ona ili Kreki}).

Dr Petar Popovi} u vezi Vojvodine sa ostalim jugoslovenskim oblastimapredlaè temu: Vojvodina i Crna Gora u 19. veku (kulturno-prosvetne veze) – trigodine.

Vasa Vojvodi}: Politi~ka dru{tvena delatnost Ujediwene omladinesrpske; Kulturno-prosvetne veze Vojvodine i Bosne i Hercegovine u 19. veku do1878; Vojvo|anski Srbi prema ustanku 1875–1878; Pomo} Srbije vojvo|anskimSlovacima i Buwevcima da se odupru ma|arizaciji (1968).

Dr Slavko Gavrilovi}: Civilni Srem 1775–1815 (tri godine) – ve} sadapo~iwe da radi razdobqe 1775–80; Srem i Slavonija u prvoj polovini 18. veka (pet godina); Banatski manastiri u 18. veku; Potiski di{trikt do 1848.

Boriti se da Institut dobije izdava~ku delatnost. Odnosi i saradwaInstituta i Matice srpske bi}e sigurno uspe{no ostvareni.

Dr Petar Popovi}: Izbe}i ponavqawe tema i raditi na pokretawuizdava~ke delatnosti.

^. Popov, s.r.


ZAPISNIK

êtvrte sednice Mati~ne komisije Instituta za izu~avawe istorijeVojvodine, odràne 29. avgusta 1968. u 12 ~asova. Sednici su prisustvovali svi~lanovi Komisije izuzev: dr Branislava Bukurova, dr Stevana Josifovi}a i drJosifa Mirni}a.

Dnevni red:1. Primawe zapisnika sa tre}e sednice.U vezi sa ovom ta~kom dr Bo{ko Novakovi}, koji nije prisustvovao

prethodnoj sednici, povoqno se izrazio o novom na~inu vo|ewa zapisnika, a drPetar Popovi} i dr Slavko Gavrilovi} konstatovali su da je zapisnik zabeleìo sve najva`nije momente sa tre}e sednice.

Odluka: Zapisnik tre}e sednice Mati~ne komisije usvaja se jednoglasno.2. Dr Bogdan Brukner – izbor za nau~nog saradnika.Na po~etku diskusije dr Novakovi}, kao predsedavaju}i, izrazio je ̀ aqewe

{to sednici ne prisustvuje ni jedan od referenata o dr Brukneru, tim pre {to jejedan od referenata i jedan ~lan Mati~ne komisije (dr Stevan Josifovi}). Ali,bez obzira na to, dodao je dr Novakovi}, mi danas moèmo pristupiti izboru drBruknera jer je referat o wemu veoma jasan, precizan i podroban, te daje dostaelemenata za dono{ewe merodavne odluke. Dr Petar Popovi} je mi{qewa da re -fe rat lepo potvr|uje utisak koji smo mi i do sada imali o dr Brukneru: da je onzreo, vredan i sposoban nau~ni radnik. Dr Boìdar Kova~ek smatra da je ovajizbor dr Bruknera ustvari samo formalnost, jer je on nedavno biran za hono rar -nog docenta na Filozofskom fakultetu, kada su ~lanovi ove Komisije ve} glasali za wega. Uzimaju}i re~ u diskusiji dr Sl. Gavrilovi} je podvukao da je u dosada -{wem radu Brukner ispoqio nekoliko prvorazrednih kvaliteta: izvan redan jepoznavalac na{eg terena, jer se godinama bavio terenskim istraì va wima, bilokao saradnik Vojvo|anskog muzeja, bilo kao drugih vrlo autori tativnih istra -ìva~kih ekipa; Brukner osim toga ima smisla za sintezu, a pokazao je da je u{ao uvrlo {iroke probleme svoje nauke; kao inteligentan, agilan i predu zimqivradnik Brukner }e sigurno biti jedan od najkorisnijih saradnika Instituta zaistoriju Vojvodine. Na predlog dr Selija i dr Novakovi}a pristupilo seglasawu.

Odluka: dr Bogdan Brukner izabran je jednoglasno za nau~nog saradnikaInstituta za izu~avawe istorije Vojvodine na du`nost }e biti postavqen 1.septembra 1968.

2. Dr Nikola Gavrilovi} – produàvawe ugovora o honorarnom radu.êdomir Popov je obavestio da je dr Nikola Gavrilovi} konkurisao za sa -

ra dnika na{eg Instituta, ali da }e postupak oko wegovog izbora trajati sigurnojo{ oko dva meseca. Po{to mu 1. septembra isti~e ugovor o honorarnom radu kodnas, on bi se do eventualnog izbora u Institut na{ao bez posla. Zato bi trebaloproduìti ugovor o honorarnom radu s wim za jo{ dva meseca. Dr Bo{ko Nova ko -vi} i dr Boìdar Kova~ek su mi{qewa da bi ugovor vaqalo produìti jo{ za trimeseca, jer se moè desiti da izborna procedura ne bude okon~ana za dva meseca.Ovom predlogu pridruìo se i dr Slavko Gavrilovi}, da je dosada{wim vrednim


istraìva~kim radom dr Nikola Gavrilovi} opravdao poverewe koje mu jeukazano s na{e strane. On je izneo i molbu dr Nikole Gavrilovi}a da mu se odobri petnaestodnevno odsustvo radi putovawa u Francusku sa jednom delegacijomprosvetnih radnika. êdomir Popov je predloìo da se ovo odsustvo odobri,obzirom da on ove godine nije iskoristio ni godi{wi odmor koji mu zakonskipripada. Na pitawe dr Selija iz kojih se sredstava ispla}uje honorar drGavrilovi}u, ̂ . Popov je odgovorio da je to od akontacije od 50.000 dinara koja jeInstitutu odobrena jo{ krajem pro{le godine. Seli je tada rekao da i u Upravnom odboru Pokrajinskog fonda za nau~ni rad postoji povoqno mi{qewe o ugovoruInstituta sa Nikolom Gavrilovi}em i o wegovom honorisawu upravo iz oveakontacije.

Odluka: ugovor o honorarnom radu s dr Nikolom Gavrilovi}em produùjese jo{ za tri meseca; odsustvo od 15 dana odobrava se u vreme kada mu budepotrebno.

4. Teku}a pitawa.a// êdomir Popov je upoznao Komisiju sa izve{tajem Upravnog odbora

Pokrajinskog fonda za nau~ni rad o dodeqivawu sume od 330.000 n. dinara Insti -tutu. Ovom svotom Fond finansira sedam projekata Instituta: Praistorija Voj -vodine, Etni~ki odnosi na teritoriji Vojvodine u praistorijskom i anti~komperiodu i u doba seobe naroda, Ju`na Ugarska pod turskom vla{}u, Privredna idru{tveno-politi~ka istorija Vojvodine od kraja 17. v. do 1861, Vojvodina i weni susedi u 19. veku, Vojvodina krajem 19. veka i po~etkom 20. veka, Najnovija istorija Vojvodine. Osmi projekat – Istorija radni~kog pokreta i NOB-a u Vojvodini,koga Institut preuzima od Istorijskog arhiva PK SKS za Vojvodinu finansirase jo{ i ove godine iz Fonda za kulturu. Po{to jo{ nisu ra{~i{}ena pitawadaqeg finansirawa ovog projekta, Fond za nau~ni rad nije jo{ odobrio Insti -tutu 145.000 din. Koliko bi on ko{tao. Zbog toga ~etiri saradnika, koliko bibilo angaòvano na wegovoj realizaciji, ne}e mo}i da bude postavqeno na radnamesta u Institutu i ako budu izabrani, sve dok se ova sredstva ne dobiju. [to seti~e prvih sedam projekata oni }e dobijenim sredstvima mo}i da se uspe{norealizuju bez znatnijih reducirawa i pored toga {to su ta sredstva za 70.000 dinmawa od traène sume. Dobijena sredstva bi}e preba~ena na teku}i ra~un Insti -tuta ~im se Upravnim odborom Pokrajinskog fonda bude potpisan ugovor. Pot -pi sivawe ugovora mo}i }e se obaviti za nekoliko dana, jer sekretar Instituta uzajednici sa rukovodiocima projekata upravo zavr{ava prikupqawe dokumenta -cije za taj ugovor.

Posle kra}e razmene mi{qewa o finansijskom poloàju Instituta, u kojojsu u~estvovali svi prisutni, Komisija je prihvatila informaciju stru~nogsekretara.

b/ ̂ edomir Popov obavestio je komisiju i o razgovoru koji je vodio sa sara -dnicima Centra za politi~ke studije Vojvodine o mogu}nosti privremenog sme -{tawa Instituta u prostorijama ovog Centra (biv{a Vi{a {kola politi~kihnauka). ̂ lanovi Komisije odobrili su ovu inicijativu i preporu~ili sekretaruInstituta da ih uskoro i okon~a, kako bi se znala situacija ustanove u pogledusme{taja.


c/ Komisija je prihvatila odluku sekretara Instituta i administrativneslu`be o honorarima ~lanova referentske komisije za kandidate koji su se javilina konkurs za saradnike za Savremenu istoriju Vojvodine. Ova odluka je doneta zavreme raspusta. Razmotreno je i pitawe honorara ~lanovima ostale dve refere nt -ske komisije. Na predlog dr Novakovi}a i ^. Popova odlu~eno je: ~lanovimakomisije koji su pisali referat za dr Bogdana Bruknera isplati po 100 novihdinara. ̂ lanovima komisije koji su pisali za dr Kostu Milutinovi}a, A. Fori -{kovi}a, K. êhaka i [. Mesaro{a isplati po 300 n. dinara.

Sednica je zavr{ena u 13,30 ~asova

Predsednik Mati~ne komisije Zapisni~arDr Bo{ko Novakovi}, s.r. êdomir Popov, s.r.


ZAPISNIK

Pete sednice Mati~ne komisije Instituta za istoriju Vojvodine, odràne28. septembra 1968. u prisustvu svih ~lanova osim dr Du{anke Dini}-Kneèvi}(opravdano odsutna). Sednica je po~ela u 12,10 minuta.

Dnevni red:1. Prijem zapisnika ~etvrte sedniceDr Bo{ko Novakovi} otvorio je sednicu izraàvaju}i zadovoqstvo zbog

uspe{nog toka poslova oko po~etka rada Instituta i dobro rada same Mati~nekomisije, ~ije se delovawe bliì zavr{etku. Zatim je postavio pitawe primawazapisnika sa prethodne sednice.

Dr Stevan Josifovi} je zamolio da se ovoga puta zapisni~ki konstatuje dana pro{loj sednici nije prisustvovao – {to je tako|e u{lo u zapisnik – jer je biona slu`benom putu u inostranstvu. Dr Josip Mirni} dao je istu informaciju osvom izostanku sa prethodne sednice. ̂ lanovi komisije priznali su oba izosta n -ka kao opravdana.

êdomir Popov zamolio je ~lanove Komisije da uvaè izvesne ispravke kojetreba uneti u poziv za ovu sednicu. U poziv je naime, pogre{no uneto da se vr{i iizbor Mesaro{ [andora, kao {to su pogre{no nazna~ena i zvawa u koja sepojedini kandidati biraju.

2. Izboria/ Kosta Milutinovi} za nau~nog savetnika. Dr Bo{ko Novakovi} izjavquje da je ~itao referat i neke Milutinovi}eve

radove koji su na wega ostavili dobar utisak. I pored toga {to je svoje zama{nodelo opteretio velikim brojem publicisti~kih radova, Milutinovi}, po mi -{qe wu dr Novakovi}a dobro radi nau~ni posao. Mnogi wegovi zakqu~ci imajupunu nau~nu vrednost i doprinose istoriografiji Vojvodine. Kao primer soli -dnog nau~nog rada dr Milutinovi}a, on navodi studiju o Svetozaru Markovi}u.Dr Novakovi} konstatuje da referat o kandidatu nije ulazio o podrobnosti ianalize pojedinih radova K. Milutinovi}a, ali iz sasvim razumqivih razloga:tih razloga je zaista mnogo i o wima se i mogao dati samo jedan op{ti sud. Naosnovu svega dr Novakovi} zakqu~uje da }e Kosta Milutinovi}, kao dobarpoznavalac pro{losti Vojvodine biti koristan i na{em Institutu.

Dr Slavko Gavrilovi} ̀ eli samo da ponovi ono {to je ve} rekao na jednoj od predhodnih sednica Komisije kad je bilo re~i o izboru referenata za dr KostuMilutinovi}a. Za wega Milutinovi} je vrlo vredan i produktivan nau~niradnik; u velikom broju svojih radova on je dao i takvih koji su od nesumwivenau~ne koristi i vrednosti. Ali Kosta Milutinovi} je i brzopisac kod koga su imnogi zakqu~ci brzopleto izvedeni. On se u svome radu sluì gotovo iskqu~ivosekundarnim izvorima, a radovi mu ostavqaju utisak velike razlivene pri~e ukojoj ima malo stvarnih rezultata. Milutinovi} ima sklonost da o svemu isva~emu pi{e i da svuda objavquje. Wemu se doista mora priznati da je velikipopularizator nauke ali su mu zato radovi povr{ni i bez specifi~ne teìnekarakteristi~ne za ozbiqno nau~no stvarala{tvo. U Institutu Kosta Miluti -


novi} mo}i }e da koristi mla|im saradnicima svojim poznavawem bibliografije i uvidom u op{tiju problematiku vojvo|anske pro{losti, ali ne i svojim nau -~nim metodom. [to se ti~e referata o dr Kosti Milutinovi}u, Slavko Gavri lo -vi} misli da je on pisan u superlativima, da se ~uvao svakog prigovora kandidatui da je zbog toga nekriti~an i neobjektivan. Po{to misli da Institut ne bi odprisustva dr K. Milutinovi}a imao nikakve {tete, ali ni koristi – zbog wegoveorijentacije na mawe parcijalne teme – dr Slavko izjavquje da }e se uzdràti odglasawa za dr Kostu Milutinovi}a.

Uzimaju}i ponovo re~, dr Bo{ko Novakovi} podse}a da ni jedan kriti~kisud Qubomira Nedi}a nije ta~an, ali je ovaj pisac i nau~nik ipak veliki zbogsvoga stava i svoje osobenosti. Uostalom, nije bilo nau~nika, ~ak i onih najve}ih,koji nije gre{io i koji se nije u~io na tim gre{kama. Mada to izgleda parado -ksalno, nekada i te gre{ke mogu imati zna~aja za nau~no stvarala{tvo.

Dr Petar Popovi} smatra da referatu ne treba prigovarati {to detaqnijenije ulazio u stvarala{tvo dr Koste Milutinovi}a jer je broj wegovih radovazaista veliki. Ima opravdanih prigovora na kvalitet nekih Milutinovi}evihradova, ali je sigurno da me|u wima ima i vrlo vrednih. Osim toga, o Miluti no -vi}u su do sada (prilikom wegovih izbora za vanrednog i redovnog profesoraFilozofskog fakulteta u Zadru) dva puta pisali referate i tako eminentninau~nici kao {to su akademici Grgo Novak i dr Vaso Bogdanov, tako da ovo nijebilo prvo ocewivawe wegove nau~ne li~nosti. U na{ Institut Kosta Milutino -vi} ne dolazi da bi bio unapre|en, ve} dolazi u nau~no zvawe koje ve} ima. Najzad,Kosta Milutinovi} je publikovao i publikuje svoje radove u vrlo uglednimdoma}im i stranim edicijama, {to je tako|e potvrda izvesne vrednosti wegovihradova. Svojom vredno{}u i {irokim poznavawem Vojvodine, Kosta Milutino -vi} }e svakako koristiti istorijskom institutu Vojvodine, pa }e stoga i dr Petar Popovi} glasati za wegov izbor u predloèno zvawe.

Dr Josip Mirni} smatra da je u toku svog vrednog i priqe`nog dugogo di -{weg istraìvawa u Milutinovi}a dosta i takvih radova koji mu ne}e ~initi~ast. Mnogo toga uradio je nesolidno, a umeo je da bude i subjektivan u ocewivawuqudi i doga|aja iz pro{losti (na primer, pi{u}i o Vasi Staji}u). Istina, ve}ibroj wegovih radova ima i niz va`nih pitawa u kojima sitne faktografske gre -{ke gube zna~aj, ali utisak o wegovoj nesolidnosti kao nau~nika i istraìva~aostaje i moè se potvrditi na vi{e primera. Mirni} je izneo primere o Milu -tinovi}evom radu na prikupqawu gra|e o Vasi Pelagi}u i Lazi Nan~i}u. Mir -ni} se pridruùje Gavrilovi}evoj konstataciji da Milutinovi} radi parcialneteme i pi{e mnogo malih radova, ali veruje da bi Institut mogao uticati na wegada se poduhvati i rada na nekoj ve}oj i ozbiqnijoj monografiji.

S tim u vezi dr Petar Popovi} kaè da }e orijentacija svakog saradnikaInstituta, pa i Koste Milutinovi}a, zavisiti koliko od wega samog, tako i odprogramske orijentacije ustanove, pa se stoga ne treba bojati da }e neko u Insti -tutu iscrpqivati svoj rad na mawim prilozima.

Dr I{tvan Seli: te{ko mu je da govori o Milutinovi}u jer wegove radovene poznaje. On nema nikakvog razloga da ne veruje dr Slavku Gavrilovi}u i dr Jo -sipu Mirni}u, ali isto tako ni dr Novakovi}u, dr Popovi}u i, kona~no, refe ra -


tu potpisanom od uvaènih stru~waka. Posle ovakve diskusije, on se samo pla{ida bi eventualnim dolaskom dr Milutinovi}a u Institut tamo mogli nastatiodnosi nepovoqni za mirnu i stvarala~ku atmosferu. No bez obzira na to on jeodlu~io da se opredeli za referat i da glasa za Milutinovi}ev izbor u Institut.

Dr Petar Popovi} izraàva uverewe da razlike u gledi{tima iznete ovde oMilutinovi}evom delu ne}e uop{te uticati na li~ne i me|uqudske odnose u In -stitutu i da radna atmosfera tamo ne}e biti poreme}ena. Ovo mi{qewe dr Po po -vi}a potvrdili su i dr Gavrilovi} i dr Mirni}, izjavquju}i da je KostaMi lutinovi} pogodan za saradwu i prijatan u li~nim odnosima.

Dr Branislav Bukurov je o~ekivao vi{e potpuno formiranih nau~nika iboji se da }e se konkurs Instituta javiti samo mla|i jo{ nedovoqno afirmisaninauni radnici (asistenti) i da je po sredi neko neprincipijelno uticawe na qudeda se ne javqaju na konkurs. Ba{ zato {to se javilo malo formiranih nau~nika, aina~e zbog svog znawa i poznavawa istorije Vojvodine, Kosta Milutinovi} }ebiti nesumwivo od velike koristi mladom Istorijskom institutu. Milutinovi} je potpuno zreo da bude biran za savetnika u Institutu, a dr Bukurov se pomalo i~udi da on ho}e da napusti jedno sigurno mesto na Filozofskom fakultetu u Zadru i do|e u jednu ustanovu koja je na staklenim nogama, {to se ti~e materijalneobezbe|enosti. U svakom slu~aju dr Bukurov }e glasati za Milutinovi}ev izbor.

Dr Petar Popovi} opovrgava sumwe dr Bukurova oko ne~istih poslova okokonkursa. On navodi primer dvojice na{ih istori~ara (dr Rajka Veselinovi}a iNikole Petrovi}a) o ~ijem se dolasku u Institut govorilo, ali koji se iz li~nih,porodi~nih ili nekih drugih vlastitih razloga ipak nisu odlu~ili dakonkuri{u. Nikakve agitacije i intervencije doista nije bilo.

Posle ovog obja{wewa dr Bukurov izjavquje da povla~i svoju sumwu.êdomir Popov dao je kratko obja{wewe povodom mi{qewa dr Bukrova da

Institut jo{ nije materijalno obezbe|en. On je rekao da se ovaj institut nalazi upoloàju kao i druge sli~ne ustanove u Vojvodini, pa i Jugoslaviji: ni jednomsamim osnivawem nije za ve~ita vremena obezbe|ena egzistencija. Wihov opstanak i razvoj, zavisi}e pre svega, od wihovih programa i nau~nih rezultata koje os -tvaruju, a dabogme od materijalnih mogu}nosti dru{tvenih zajednica koje ihizdràvaju.

Na poziv dr Bo{ka Novakovi}a pre{lo se na glasawe o izboru dr KosteMilutinovi}a.

Odluka: Sa {est glasova za i dva uzdràna dr Kosta Milutinovi} izabranje za nau~nog savetnika Instituta za istoriju Vojvodine. Na du`nost u Institutdr Milutinovi} bi}e postavqen od 1. decembra 1968. s tim da mu se dopusti rad naFilozofskom fakultetu u Zadru do 1. februara 1969. godine.

b/ Aleksandar Fori{kovi} za asistenta.Dr Slavko Gavrilovi} izjavquje da on smatra Aleksandra Fori{kovi}a

~ovekom najve}e erudicije me|u istori~arima Vojvodine. Marqivim radom jepostigao {iroko obrazovawe, koncepcijsko gledawe na pro{lost. To su izvan re -dni preduslovi za daqi nau~ni razvitak. Kombinovana sa savesnim istra ̀ i va -wima i minucioznim analizama, Fori{kovi}eva erudicija da}e uskoro trajnenau~ne rezultate. O ba{ ovakvom pravcu Fori{kovi}evog razvoja svedo~i wegov


svakodnevni marqivi istraìva~ki rad u Arhivu APV u Sremskim Karlovcima.Fori{kovi} ima i veliko metodolo{ko znawe koje je stekao kod Radovana Sama r -xi}a na studijama tre}eg stepena. Ako ne nastanu te{ko}e objektine prirode (ne -pristupa~nost sovjetskih arhiva) Fori{kovi} }e u dogledno vreme zavr{itite zu. U slu~aju ovakvih te{ko}a Fori{kovi} }e se morati opredeliti za nekudrugu istoriografsku temu. Na osnovu svega {to je izneto, dr Gavrilovi} mislida je Fori{kovi} zasluìo pozitivniji referat od ovoga koji je dobio, jer }enesumwivo biti jedan od najmarkantnijih saradnika Instituta.

Dr Boìdar Kova~ek misli da je nasuprot brzopiscu dr Milutinovi}u okome se malo~as govorilo, Fori{kovi} sporopisac. Zato se wegova prava vred -nost i ne moè meriti volumenom wegovih radova. Jedna od pozitivnih osobinaFori{kovi}evih je da on poseduje jedan vredan nau~ni entuzijazam koji nije zama -gqen nekriti~no{}u prema problematici kojom se bavi. To pokazuje wegov rad oSavi Tekeliji koja je najboqa sinteza napisana o ovoj li~nosti. Fori{kovi} jenau~nik sa stavom i koncepcijom, te }e Institut u wemu dobiti korisnog ivrednog saradnika.

Dr Petar Popovi} je iznena|en uzdràno{}u referata, budu}i da svi znamo Fori{kovi}a kao sposobnog, vrednog i darovitog mladog istori~ara. O wemunajboqe mi{qewe ima i sredina u kojoj je do sada ra dio, a u prvom redu wegovdosada{wi direktor dr Jorjo Tadi}. Pored svih iznetih kvaliteta wega u na{Institut preporu~uje i wegovo zvawe magistra.

Dr Stevan Josifovi} postavqa pitawe za{to je Fori{kovi} tako dugostudirao – oko deset godina.

êdomir Popov obja{wava da je Fori{kovi} u tim godinama bio jednovreme zaposlen, a da je i bolovao.

Posle diskusije pre{lo se na glasawe o kandidatu.Odluka: Aleksandar Fori{kovi} izabran je jednoglasno za asistenta In -

sti tuta za izu~avawe istorije Vojvodine. Na du`nost Fori{kovi} }e biti po -stavqen 1. novembra 1968. Dr Petar Popovi} izvesti}e i formalno Istorijskiinstitut u Beogradu o Fori{kovi}evom izboru u na{ Institut.

c/ Kalman êhak za asistenta.U vezi sa ovim izborom dr Josip Mirni} èli da pokrene jedno na~elno

pitawe kojim }e biti obuhva}eni i ostali kandidati koji sada rade u Isto rij -skom arhivu PK SKS za Vojvodinu. Re~ je o qudima sa dugim radnim staòm koji usvojoj sada{woj ustanovi imaju zvawe „Samostalnog istraìva~a”. To je zvawevisoko u na{im ustanovama – mo`da i u rangu vanrednog profesora. Svi ti qudiimaju preko 40 godina ìvota i takvo zvawe su i zasluìli svojim radom. To suva`ne stvari na koje bi i ova Komisija morala da obrati pa`wu. Svi ovi qudiimaju dosta veliki broj radova: êhak ima dosta objavqene gra|e, a i radova;Keci} je objavio preko hiqadu stranica teksta, Pali} preko nekoliko radova,ima i kwigu o Albusu koja bi mogla imati i rang doktorske teze; Veg ima radova.Svi dakle imaju izvesnu afirmaciju. Istupali su i na raznim nau~nim skupovimai simpozijumima. To je i referente povuklo da ih predloè izri~ito za asistente.Oni sada postavqaju pitawe, a Mirni} s wima duboko deli mi{qewe, mogu li sesloìti s tim da budu birani samo za asistente. Oni ne èle da budu asistenti.


Bili bi i materijalno i moralno o{te}eni jer su suvi{e stari da budu birani zaasistente. Zato Mirni} predlaè da budu izabrani za vi{e stru~ne saradnike.Tada bi imali iste plate kao i sada, ako ne i vi{e a prema wima bi bio u~iwenjedan hu man gest. Za takav gest ima osnova i u zakonu i u referatima.

Dr I{tvan Seli misli da wihov izbor u zvawe vi{ih stru~nih saradnikane}e biti ba{ tako lako. Osnovno pitawe je za koja zvawa je konkurs raspisan i zakoja su se oni zvawa javili.

Dr Petar Popovi} smatra da Mirni}ev predlog vodi jednom presedanu, jernas ve} na prvom koraku tera da odstupimo od ranije donetih odluka i usvojenihkriterijuma. Mi smo se ranije dogovorili da }emo uzimati samo saradnike zanau~na zvawa a ne i za stru~na i da }emo prilikom svakog izbora dràti nau~nekriterije vrlo visoko.

Dr Mirni} tvrdi da se ne radi niokakvom presedanu. Samo u ovom slu~aju jetakva situacija i ona se kasnije ne}e ponavqati. Mi sada samo imamo posla sagrupom zrelih nau~nika koji su do sada postigli visoke nau~ne rezultate, a kojinisu stekli formalnu kvalifikaciju – doktorat, samo iz objektivnih razloga.

êdomir Popov osporava Mirni}evu tvrdwu da bi izbor ~etvorice kandi -da ta u zvawe vi{eg stru~nog saradnika bio Zakonski osnovan, ~ak i da se bez ika -kve rezerve uzmu sve tvrdwe o kvalitetima i dometima pomenutih kandidata. Evoza{to: danas zapravo i ne postoji ni jedan zakonski akt o organizaciji nau~nograda. Stari op{ti zakon iz 1958. prestao je da vaì jo{ aprila 1965, jer nije bla -govremeno usagla{en sa novim Ustavom. Qudi su dodu{e u nau~nim ustanovamapostupali po wemu ali }e zato morati da revidiraju sve odluke donete poslewegovog prestanka, tj. posle aprila 1965. Postupati po tom zakonu, danas kad si -guro znamo, da on ne vaì bilo bi u najmawu ruku neobazrivo. Novi republi~kizakon o organizaciji nau~nog rada koji treba da se donese do kraja ove godine, unacrtu izri~ito kaè da se u nau~noj ustanovi mogu birati i stru~ni radnici,ali „za vr{ewe stru~nih poslova u istraìva~kom radu”. Poznato je me|utim dami od Fonda za nau~ni rad nismo dobili ni jedan di nar za vr{ewe stru~nihposlova i da }e svi na{i saradnici obavqati iskqu~ivo nau~ne poslove.

Dr Josifovi} i dr Mirni} misle da su tu u pitawu formalnosti prekokojih se mirne du{e moè pre}i.

êdomir Popov, me|utim misli da bi to bila neka vrsta svesne malver za -cije i obmane Fonda za nau~ni rad, na koju se sigurno niko od prisutnih ne bitako lako odlu~io. Ako ve} treba da u~inimo ustupak onda birajmo pomenute kan -di date za nau~ne saradnike, a oni }e kako su sami govorili, uskoro doktorirati itime preduhitriti stupawe na snagu novog zakona koji ovakav izbor onemogu}uje.

Dr Petar Popovi} je rekao da to ne dolazi u obzir, a Mirni} kaè da nikone moè garantovati da }e ti qudi u tako kratkom roku doktorirati.

Dr Bo{ko Novakovi} misli da je onda najboqe da ne pravimo nikakvaodstupawa od pre|a{we odluke jer bismo mogli lako izgledati u najmawu ruku dasmo nepredostro`ni.

Dr Seli ponavqa da se izbor moè vr{iti samo za zvawa za koga je konkursraspisan. Mirni} tada predlaè da se pomenutim kandidatima sta` proveden u


Istorijskom arhivu PK prizna kao sta` u nau~noj ustanovi da bi dobili ve}ili~ni dohodak.

^. Popov obja{wava da se to moè regulisati budu}im pravilnikom oli~nim dohocima Instituta.

Mirni} zahteva da se wegov predlog usvoji kao preporuka Mati~nekomisije Komisiji za pravilnik o li~nim dohocima, koji }e biti sastavqen jo{na ovoj sednici.

Posle kra}e razmene mi{qewa, Mati~na komisija usvojila je Mirni}evzahtev, pa je on odustao od predloga da se ̂ ehak, Keci}, Pali} i Veg biraju za vi{estru~ne saradnike.

Posle toga Mati~na komisija odlu~uje da jednovremeno glasa za sva ~etiripomenuta kandidata, na osnovu predloga dr Bo{ka Novakovi}a.

Odluka: Kalman ̂ ehak, Danilo Keci}, Milenko Pali} i [andor Veg jedno -glasno su izabrani za asistente Instituta za istoriju Vojvodine. Postavqaweove ~etvorice asistenata, obavi}e se onda kad Institut dobije finansijskasredstva za realizaciju projekta u izu~avawu istorije radni~kog pokreta i SKJ,na kome ovi qudi rade.

Dr Nikola Ga}e{a za nau~nog saradnika.Dr Bo{ko Novakovi} postavqa pitawe ovog izbora uz konstataciju da ovde

imamo pred sobom jedan vrlo pozitivan referat i jedan sasvim jasan slu~aj.Dr Petar Popovi} dodaje da je kandidat koji se bira svima poznat kao

izvanredno priqeàn, sposoban i ~estit nau~ni radnik i ~ovek s kojim je velikozadovoqstvo sara|ivati.

Oceni dr Popovi}a pridruùje se i dr Gavrilovi}, pa predsedavaju}i,po{to je slu~aj sasvim jasan, poziva odmah na glasawe.

Odluka: Dr Nikola Ga}e{a izabran je jednoglasno za nau~nog saradnikaInstituta za izu~avawe istorije Vojvodine. Na du`nost se dr Ga}e{a postavqaodmah, tj. 1. oktobra 1968. godine.

3. Razno: Dr Petar Popovi} i ̂ edomir Popov dali su obave{tewe ~lanovima Komi -

sije o Ugovoru i drugim uslovima za kori{}ewe prostorija u Vi{oj {koli dru -{tveno politi~kih nauka (ulica Sutjeska br. 1), budu}em Centru za politi~kestudije Vojvodine. Pored obaveza prihva}enih Ugovorom, predstavnici Insti -tuta prihvatili su i zahtev vlasnika prostorija da se kod nas u slu`bu primi je -dna sprema~ica koja je do sada bila na radu u Vi{oj {koli dru{tveno politi~kihnauka. Za uzvrat Institut }e dobiti pet vrlo lepih radnih prostorija, sa jednimhodnikom i sanitarnim ~vorom. Useqavawe u prostorije moè po~eti odmah.

^lanovi Komisije odobrili su sklopqeni Ugovor i druge uslove, povoqnooceniv{i rad predstavnika Instituta na re{avawu pitawa prostorija.

Raspisivawe konkursa za radno mesto sprema~ice.Na predlog Petra Popovi}a Komisija je jednoglasno odlu~ila da se takav

konkurs odmah raspi{e. ̂ . Popov obja{wava da se konkurs ne mora raspisivati u{tampi ve} oglasom na oglasnoj tabli u zgradi Vi{e {kole politi~kih nauka.

Odluka: Odmah raspisati konkurs za radno mesto sprema~ice i to objavomna oglasnoj tabli u zgradi u Sutjeskoj br. 1.


c/ Dr Petar Popovi} iznosi predlog da se dva stalna saradnika, koja smo dosada izabrali i postavili na rad u Institutu, kooptiraju za ~lanove Mati~nekomisije kojoj sad predstoji jo{ da donese normativne akte Instituta.

Dr Mirni} misli da nije potrebno wihovo kooptirawe u Mati~nu komi -siju ve} da je dovoqno da ako se oni ukqu~e u rad komisije tih normativnih akata.

êdomir Popov je uveren da je vrlo dobro ako ih kooptiramo ba{ u Mati~nu komisiju, iako }e oni raditi i u posebnim komisijama za pisawe ovih akata.Po{to jo{ ne mogu da se formiraju samoupravni organi Instituta, dobro je daone stalne ~lanove koje smo do sada izabrali i postavili ukqu~imo u dono{ewesvih merodavnih odluka od ̀ ivotne va`nosti za Institut. Takve merodavne odlu -ke donose se ba{ u Mati~noj komisiji. Zato ne treba oklevati s wihovim koopti -rawem jer }e upravo wihov rad najvi{e zavisiti od normativnih propisa koji seovde donesu.

Odluka: dr Bogdan Brukner i dr Nikola Ga}e{a kooptiraju se za ~lanoveKomisije.

d/ Formirawe Komisija za dono{ewe normativnih propisa.Na predlog êdomira Popova formiraju se dve komisije: za Statut i za

Pravilnik o li~nim dohocima.Odluka: U Komisiju za Statut imenuje se: dr Petar Popovi} (za predse dni -

ka), dr Slavko Gavrilovi}, dr Nikola Ga}e{a, êdomir Popov i @ivan @iva -novi}.

U Komisiju za pravilnik o li~nim dohocima imenuju se: dr Josip Mirni}(za predsednika), dr Boìdar Kova~ek, dr Bogdan Brukner, Aleksandar \or|evi}i Hel ena Mehdjih.

e/ Dr Petar Popovi} informi{e Komisiju da uprava Instituta predvi|aradni dogovor sa svim rukovodiocima projekata i pojedinim saradnicima In -sti tuta o zakqu~ivawu ugovora za po~etak rada i finansirawa usvojenih nau~nihprojekata. Komisija odobrava ovu inicijativu i aùrnost uprave Instituta.Sednica je zakqu~ena u 14,15. ~sova.

Predsednik Zapisni~ar

Mati~ne komisije sekretar Mati~ne komisije(Dr Bo{ko Novakovi}), s.r. (êdomir Popov) s.r.


ZAPISNIK

Vo|en na [estoj sednici Mati~ne komisije Instituta za izu~avaweistorije Vojvodine, odrànoj 14. oktobra 1968. u prisustvu svih ~lanova, osimBranislava Bukurova.

Sednica je po~ela u 10,10 ~asova.

Dnevni red: 1/ Usvajawe Zapisnika sa prethodne sednice.U vezi sa zapisnikom dr Bo{ko Novakovi} ̀ eli da iznese jedan predlog i da

saop{ti jedan svoj utisak. Prvo, predlaè da se i na budu}im sednicama Mati~nekomisije, iako je wen rad pri kraju, kao i u radu Instituta, uvede praksareferisawa o izvr{enim odlukama i zakqu~cima sa predhodne sednice. Tim se nesamo kontroli{e rad izvr{nih organa Instituta, ve} se sti~e i najboqi uvid uwegov celokupni rad i u ostvarqivost usvojenih re{ewa. Drugo, dr Novakovi}smatra da su zapisnici sa sednica Mati~ne komisije primer kako ih treba voditii u fakultetskim organima, a i u budu}im organima Instituta. Samo pomo}uovako iscrpnih, a istovremeno preglednih i preciznih zapisnika, moè sedobiti prava slika o radu tih organa i o delovawu cele ustanove. On misli da i tona ovoj sednici treba konstatovati.

Dr Josip Mirni} smatra da je zapisnik sa prethodne sednice zaista iscr -pan, ali nije ba{ siguran da ga je trebalo ba{ tako voditi. On ne kaè da je zapi -snik neta~an, ili da je u wega u{lo i ne{to {to na sednici nije re~eno. Prob lemje u tome {to nije ni moglo u}i sve: iz zapisnika se ne ose}a atmosfera i {timung u kojima su pojedini sudovi i ocene izricani, pa ovako ogoqeni mogu ostavitipogre{an utisak o toku sednice. Tako na primer iz zapisnika proizilazi da su sesamo Slavko Gavrilovi} i on izja{wavali negativno o dr Kosti Milutinovi}u,a me|utim bilo je i drugih replika koje zapisni~ar nije mogao da uhvati. Da stvarbude gora posle se taj zapisnik iznosi i na javnost, iako bi sve ono {to je re~enona sednici Mati~ne komisije trebalo da bude na{a interna stvar. Zbog svega togaMirni} kaè da bi on svoju diskusiju napisao da }e ono gotovo u celini bitiuneta u zapisnik. Po wegovom mi{qewu zapisnik bi ipak trebalo voditi malosaètije i u op{tijim konstatacijama.

Dr Petar Popovi} se slaè s Mirni}em da u zapisnik ne moè da u|e ba{sve, jer mi nemamo ni magnetofon, niti stenografa. Ali on misli da su i poredtoga zapisnici sa na{ih sednica vrlo dobri, da je u wih zapisni~ar uneo ono {toje najbitnije i da ba{ ovakvo vo|ewe zapisnika vaqa nastaviti, jer samo takomoèmo dobiti potpunu sliku o radu Mati~ne komisije.

êdomir Popov ne èli da brani svoj zapisnik niti smatra da je savr{en.On je jo{ na drugoj sednici Komisije kad je odlu~eno za op{irniji zapisnikskrenuo pa`wu na nemogu}nost da se u wega unese sve i da }e to biti pomalo isubjektivan izbor onoga {to na sednicama bude re~eno. Jedino {to sada moère}i to je da se svojski trudio da prilikom toga izbora bude {to pouzdaniji i {toobjektivniji. Ina~e, on se ne slaè sa Mirni}em da treba zazirati od onoga {to je na sednicama re~eno. Naravno mi ne moramo praviti reklamu u javnosti na{ih


sednica, ali sve ono {to je do sada re~eno na sednicama Mati~ne komisije bilo jei principijelno i po{teno, pa se od toga ne moramo ni stideti.

Odluka: Usvaja se zapisnik sa pete sednice Mati~ne komisije.2/ Dr Nikola Gavrilovi} – izbor nau~nog saradnika Instituta.Ukazuju}i na javnost i odre|enost referata o dr Nikoli Gavrilovi}u, dr

Bo{ko Novakovi} poziva prisutne referente da i usmeno izloè svoje stavove oovom kandidatu, ukoliko to smatraju za potrebno.

Dr Slavko Gavrilovi} ponavqa ono {to je u referatu napisano – da onsmatra Nikolu Gavrilovi}a vrlo korisnim budu}im ~lanom Instituta. Zato {to se opredelio za jedno retko obra|ivanu i malo poznatu problematiku, zato {topoznaje solidno nekoliko jezika i zato {to je vrlo ozbiqno shvatio {ansu koja muse ovoga puta pruìla za nesmetani nau~ni i stvarala~ki rad, {ansu koju ranijenije imao, on }e sigurno dosta doprineti radu Instituta. Jedino {to bi hteo daobjasni to je u pogledu zvawa za koje se dr Nikola Garilovi} predlaè. On se nakonkurs javio za zvawe vi{eg nau~nog saradnika. Pa`qivo pregledav{i wegoveradove referentska komisija je zauzela stav da ga oni pre svega svojim obimom ikvantitetom jo{ ne kvalifikuju za tako visoko zvawe. Dr Nikola Gavrilovi} ima tezu koja nije publikovana i nekoliko mawih nau~nih radova objavqenih uperiodi~nim publikacijama. Po visokim kriterijumima koji se primewuju nana{em fakultetu, a i u ovoj Komisiji, referenti su bili mi{qewa da je todovoqno upravo za zvawe nau~nog saradnika pa ga za wega i preporu~uju.

U kra}im diskusijama sa navodima dr Slavka Gavrilovi}a sloìli su se drPetar Popovi} i dr Bo{ko Novakovi}, pa je izvr{eno glasawe.

Odluka: Dr Nikola Gavrilovi} izabran je jednoglasno za nau~nog saradni -ka Instituta, a na du`nost }e biti postavqen 1. novembra 1968.

3/ Razno: a/ Dr Petar Popovi} i êdomir Popov upoznali su Mati~nu komisiju sa

ostva rivawem odluka prethodne sednice i konstatovali da su sve odluke izvr {e -ne, osim sve~anog otvarawa Instituta, koja je pomerena sa 12. na 19. oktobar. Ovopomerawe izvr{eno je zbog prodavnice name{taja koja nije mogla blagovremenoda isporu~i kupqenu robu. Propust je u~iwen i sa strane administracije, jerKosta Milutinovi} i Aleksandar Fori{kovi} i wihove ustanove nisu jo{zvani~no obave{tene o izboru u na{ Institut niti o datumima postavqawa. Tajpropust bi}e odmah otklowen.

êdomir Popov izvestio je Komisiju o nabavkama name{taja koja je izvr -{ena i na koju je utro{eno do dana ove sednice oko 16.000 novih dinara.

Dr Bo{ko Novakovi} je saop{tio da }e, zbog odlaska u Vrawe biti odsutanprilikom sve~anog otvarawa Instituta, ali da }e ga zameniti prodekan drRadoslav ûri} koji }e u ime Fakulteta, kao osniva~a odràti uvodnu re~.

b/ Komisija je preporu~ila da se ubrza rad na dono{ewu normativnih akataInstituta, koje bi trebalo zavr{iti u toku novembra t.g.

Predsednik Mati~ne komisije Zapisni~ar Mati~ne komisijeDr Bo{ko Novakovi}, s.r. stru~ni sekretar êdomir Popov, s.r.


Aleksandar KasašThe His tory De part ment Novi Sad

MINUTES OF THE COMMITTEE FOR FOUNDING THE INSTITUTE FOR

STUDIES OF THE HISTORY OF VOJVODINA FOUR DECADES AGO

SUMMARY

Around the mid dle of the 1960s sci en tific, po lit i cal and other needs arose inNovi Sad to found the In sti tute for Stud ies of the His tory of Vojvodina with theprin ci pal goal to, not only de velop the sci ence of his tory in the prov ince, but also toar rive at a sci en tific syn the sis of the his tory of Vojvodina, from the pre his toric tothe mod ern times, through var i ous monographies, by pub lish ing top i cal an thol o -gies of ar chive ma te ri als, by ar che o log i cal ex ca va tions etc. At the time, de spite thefact that there was a His tory De part ment at the Fac ulty of Phi los o phy in Bel grade,the idea came about to form a com mit tee with the ob jec tive of found ing the In sti -tute for Stud ies of the His tory of Vojvodina. This pa per pres ents notes of this Com -mit tee as a con tri bu tion to the his tory of his to ri og ra phy in Vojvodina.


ISTORIOGRAFIJA

HISTORIOGRAPHY

UDK 323.15(=112.2)(497.113):930(497.11)94(=112.2)(497.113):930

Mihael Antolovi}Pedago{ki fakultet Sombor

SRPSKA ISTORIOGRAFIJA O NEMCIMA U VOJVODINI1*

Saètak: Rad predstavqa poku{aj kriti~kog vrednovawa dosada -{wih rezultata srpske istoriografije o Nemcima u Vojvodini. Pored naj -zna ~ajnijih istoriografskih radova u radu su analizirani i pojedinipu blicisti~ki spisi od va`nosti za ovu temu.

Kqu~ne re~i: srpska istoriografija, Nemci, Vojvodina.

Pro{lost Nemaca na prostorima Vojvodine, uprkos wihovoj broj no -sti i uticaju koji su imali na ukupan istorijski razvitak ovog podru~ja odvremena wi hovog doseqavawa u 18. veku sve do sredine 20. stole}a, dugo jevremena bila izvan neposrednog vidokruga srpske istoriografije. Poputistoriografija zapadno evropskih zemaqa ~iji je primer sledila, i srpskaistorijska nauka je tokom po sledwa dva stole}a najve}im delom bila usred -sre|ena na srpsku dràvu i naciju. Odatle je i mawinska problematikapostala legitiman predmet istorijskog istraìvawa znatno kasnije, tekpo okon~awu Drugog svetskog rata. Nezai nte re sovanost istorijske nauke za nacionalne mawine bila je odre|ena okolno{}u da je tradicionalna poli -ti~ka istoriografija, usmerena prevashodno na izu~avawe nacionalne dr -àve i wenih odnosa sa drugim dràvama i nacijama, u ~itavom me|uratnom periodu zadràla ubedqivu prevagu nad ostalim istoriografskim ̀ anro -vima koji su se, upravo u to vreme, borili za svoje mesto u akademskom svetu.Za nacionalne mawine, kao uostalom i za bilo koje druge „marginalne”teme koje danas izazivaju du`nu pa`wu istori~ara, poput mentaliteta iprivatnog ìvota qudi u pro{losti, dowih dru{tvenih slojeva, èna,mawinskih dru{tvenih i kulturnih grupa…, nije bilo interesovawa nitiprostora u akademskoj istoriografiji.2 [irewe interesovawa istori -~ara na brojna ranije zapostavqena podru~ja ìvota qudi u pro{losti

Mihael Antolovi} 149

1 * Zahvaqujem se dr Vladimiru Gajgeru (Vladi mir Gei ger), nau~nom savetniku Hrvat -skog instituta za povijest u Zagrebu, na korisnim primedbama i savetima koje mi je uputio prilikom pisawa ovog ~lanka.

2 Georg G. Iggers, Geschichtswissenschaft im 20. Jahrhundert. Ein kritischer Überblick iminternationalen Zusammenhang, Göttingen 2007, str. 63.

koje je nastupilo tokom druge polovine 20. veka otvorilo je mogu}nost daistorijska nauka, pored ostaloga, u horizont svojih istraìvawa postavii prob lem nacionalnih mawina. Srpska istoriografija je, dele}i ovaj za -je dni~ki evropski trend, imala i odre|ene posebnosti sadràne prven stve -no u ~iwenici da je tokom ve}eg dela 20. stole}a (1918–1991) predstavqaladeo jugoslovenske istoriografije. Idejni i dru{tveni procesi tokompostojawa dveju jugoslovenskih dràva davali su ton razvoju srpske isto -riografije u odabiru istraìva~kih tema, preovla|uju}im konceptima imetodolo{kim usmerewima. Kao „nacionalna nauka” istorija je u me|u -rat nom periodu u zna~ajnoj meri bila funkcionalizovana u ciqu gra|ewazajedni~kog op{tejugoslovenskog identiteta nove jugoslovenske dràve.Tokom postojawa socijalisti~ke Jugoslavije, budu}i pod budnom pri smo -trom komunisti~ke partije, istoriografija je izu~avawu pro{losti „ju -goslovenskih naroda i narodnosti” pristupala sa marksisti~kih pozicija usmeravaju}i zna~ajan deo svojih interesovawa ka istoriji radni~kog po -kreta, Narodnooslobodila~kog rata i socijalisti~ke revolucije. Op{teobele`je razvoja srpske i jugoslovenske istoriografije tokom 20. veka jestewena izloènost sna`nim politi~kim i ideolo{kim pritiscima i sta -vqa we pod svojevrsni nadzor zainteresovanih, u prvom redu politi~kih,struktura mo}i.3 U takvim okolnostima, sasvim je razumqivo da pojedinapitawa sve do kraja postojawa jugoslovenske dràve nisu bila istorio -graf ski rasvetqena. Jednu od takvih „istoriografskih belina” predsta -vqala je i istorija Nemaca u Vojvodini, s obzirom da joj me|uratnaisto rio grafija nije posvetila zna~ajniju pa`wu, dok posle Drugog svet -skog rata nije bilo „popularno” pisati o Nemcima budu}i da bi se u tomslu~aju svakako moralo odgovoriti i na pitawe o wihovoj posleratnojsudbini.

Celokupna srpska istoriografija o vojvo|anskim Nemcima moè sepodeliti u dva vremenski nejednaka perioda – tokom postojawa socijali -sti ~ke Jugoslavije (1945–1991) i od wenog raspada do danas (1991–2008). Una{em radu ukaza}emo na radove najzna~ajnijih autora koji su izu~avaliistoriju Nemaca u Vojvodini dok }emo, potom, analizirati i dela isto -ri~ara kojima ova tema nije predstavqala glavno poqe istraìva~kihinte resovawa ali koji su, ipak, dali zna~ajan doprinos wenom boqem po -znavawu. Kona~no, poku{a}emo da se osvrnemo i na publicisiti~ke spisekoji su se pojavili tokom posledwe decenije budu}i da, iako ne pred sta -vqaju nau~na dela, uti~u na kolektivne istorijske predstave u daleko ve}ojmeri nego nau~na istoriografija. Istovremeno, publicisti~ki radovi

150 Srpska istoriografija o Nemcima u Vojvodini

3 Vid.: \or|e Stankovi}, Qubodrag Dimi}, Istoriografija pod nadzorom. Priloziistoriji istoriografije, £–££, Beograd 1996; Kosta Nikoli}, Pro{lost bez istorije.Polemike u jugoslovenskoj istoriografiji 1961–1991. Glavni tokovi, Beograd 2003.

svedo~e, ponaj~e{}e, o onome o ~emu istoriografija jo{ uvek nije dalakona~an sud.

Tokom postojawa socijalisti~ke Jugoslavije srpska istoriografijaje posvetila svega dve monografije istoriji Nemaca u Vojvodini koje su uzmonografiju slovena~kog istori~ara Du{ana Bibera – Nacizam i Nemci uJugoslaviji 1933–1941,4 predstavqale gotovo sve {to je jugoslovenska isto -riografija imala da kaè o ovom pitawu. Re~ je o radovima Josipa Mi r ni -}a i Petra Ka~avende kojima je zajedni~ko da su nastala na tragu par tij skeistoriografije i postavki koji je izneo Biber. U wima je, na razli~itena~ine i u nejednakoj meri, prisutna politi~ka intencija da se posleratnasudbina Nemaca u Vojvodini racionalizuje i opravda wihovom delatno -{}u uo~i Drugog svetskog rata i tokom wega. Ovim, me|utim, pre staje svakasli~nost izme|u radova ove dvojice istori~ara. Monografija JosipaMirni}a – Nemci u Ba~koj u Drugom svetskom ratu,5 predstavqa heuristi -~ki sna`no utemeqeno delo koje po~iva na bogatoj izvornoj gra|i iz doma -}ih i stranih arhiva. Isto se odnosi i na literaturu, budu}i da je autoriskoristio gotovo sve {to je u to vreme bilo objavqeno. Premda je u sre -di{tu Mirni}evog razmatrawa pe riod Drugog svetskog rata, on je u uvod -nom delu zna~ajnu pa`wu posvetio glavnim politi~kim i dru{tvenimpro cesima koji su obeleìli ̀ ivot nema~ke mawine ne samo u Ba~koj nego i u Vojvodini tokom me|uratnog perioda. Svoju eksplikaciju Mirni} je do -veo do oktobra 1944, tj. do evakuacije nema~kog ̀ ivqa i oslobo|ewa Vojvo -dine, dok sudbinu preostalih Nemaca u Ba~koj tokom meseci koji suusle dili do okon~awa ratnh zbivawa u maju naredne godine nije uzimao urazmatrawe. Na taj na~in, wegovo delo u hronolo{kom pogledu nije dove -deno do kraja a najtraumati~nija epizoda istorije ba~kih Nemaca ostala jeistoriografski nerasvetqena. Pored pomenute monografije, Mirni} jejedno svoje kra}e saop{tewe posvetio regrutovawu ba~kih Nemaca ujedinice SS-a,6 dok odre|ene podatke o nema~koj mawini sadrè i wegoviradovi posve}eni sistemu ma|arske okupacije Ba~ke i Barawe, kao ianalizi poloàja Vojvodine u kontekstu zbivawa na prostoru Jugoslavijetokom ratne 1943. godine.7


4 Dušan Biber, Nacizem in Nemci v Jugoslaviji 1933–1941, Ljubljana 1966.

5 Josip Mirni}, Nemci u Ba~koj u Drugom svetskom ratu, Novi Sad 1974.

6 Josip Mirni}, The En list ment of Volksdeutschers from the Ba~ka Re gion in the Waffen-SS, in:The Third Reich and the Yu go sla via 1933–1945, Bel grade 1977.

7 Sistem fa{isti~ke okupacije u Ba~koj i Barawi: ma|arska okupacija jugoslovenskih zemaqa, Zbornik za dru{tvene nauke MS, 35 (1963), str. 5–62; Vojvodina u sistemu odnosaunutar Narodnooslobodila~kog rata i socijalisti~ke revolucije u Jugoslaviji 1943, Istraìvanja, 8(1979), str. 205–227.

Delo Petra Ka~avende – Nemci u Jugoslaviji 1918–1945,8 predstavqaneuspeli istoriografski poku{aj da se na veoma ograni~enom prostorusinteti~ki predstavi pro{lost nema~ke mawine od naseqavawa Nemaca u18. veku do zavr{etka Drugog svetskog rata, {to ~ini sadràj prvog delawegove kwige (str. 7–69). U drugom, dokumentarnom delu, autor u vidu pri -loga donosi 36 dokumenata koji treba da ilustruju wegove ocene o dràwunema~ke mawine tokom Drugog svetskog rata. Ka~avendinom delu moè seizneti niz primedbi razli~itog karaktera. U prvom redu, ono je veoma pre -tenciozno koncipirano sa namerom da pruì celovit pogled na istorijski razvoj Nemaca u Jugoslaviji. U tome autor nije uspeo, budu}i da naslov rada ne odgovara wegovom stvarnom sadràju. Ono {to pada u o~i jeste Ka~a ven -dino povr{no poznavawe problematike o kojoj je odlu~io da pi{e sinte -ti~ki rad, slaba upu}enost u literaturu i izvore, kao i niz generalizacijaizrazito ideolo{kog karaktera. U celini, Ka~avendino delo predstavqaneuspelu kompilaciju pomenutih Biberovih i Mirni}evih radove te nasu -mice izabrane nema~ke istoriografske lit er a ture, budu}i da su mu nepo -znata dela nema~kih autora koja su nezaobilazna za ovu temu (H. U. Wehler,H. Sundhaussen, F. Gottas, J. V. Senz…). Ono {to tako|e odlikuje Ka~avendinrad jeste izrazita tendencioznost pri tuma~ewu pojedinih istorijskih fe -no mena koja na momente ostaje na nivou dnevne politi~ke propagan di sti -ke.9 Pretencioznost u naslovu rada ponajvi{e dolazi do izraàja u wegovoj strukturi – Ka~avenda je najvi{e prostora u svojoj kwizi posvetio Nem ci -ma u Banatu tokom Drugog svetskog rata, aktivnost nema~ke mawine u dru -gim jugoslovenskim pokrajinama je tek ovla{ spomenuta dok su Nemci naprostoru Slovenije gotovo u potpunosti izostavqeni. Posebnu neko mpe -tentnost autor je ispoqio na ~iweni~kom nivou budu}i da je wegovo de loprepuno faktografskih neta~nosti. Ipak, odre|enu vrednost kwige pred -stavqa selektivan odabir dokumenata koji donekle mogu biti od koristiistraìva~u.10


8 Petar Ka~avenda, Nemci u Jugoslaviji 1918–1945, Beograd 1991.

9 Primera radi, u zakqu~ku svoga rada Ka~avenda tvrdi da je „Kulturbund u Jugo sla -viji bio orijentisan na neposredno stvarawe ’nema~ke podunavske dràve’, pa je timebila motivisana celokupna wegova aktivnost. Ovakav odnos dobro je do{ao onima koji supoku{avali – i sada poku{avaju – da pravdaju Tre}i rajh i posebno folksdoj~ere posleDrugog svetskog rata (podvukao M. A.)”. Isto, str. 68.

10 Ka~avendina kwiga, osim {to je izazvala veoma negativne reakcije u podunav sko -{vap skoj {tampi, nai{la je i na veoma lo{u kritiku od strane jednog od najboqih po -znavalaca istorije Nemaca na jugoslovenskom podru~ju – Vladimira Gajgera. Vid. wegovukritiku u: âsopis za suvremenu povijest, 25, 1 (1993), str. 216–218.

Tokom 90-ih godina pro{log veka istorija Nemaca u Vojvodini pri -vukla je interesovawe dvojice srpskih istori~ara mla|e generacije. Re~ jeo Branku Be{linu i Zoranu Jawetovi}u koji su u vi{e svojih radova na novi nepristrasan na~in – sine ira et stu dio, pristupili izu~avawu slabo po -zna tih pitawa iz pro{losti nema~ke mawine u Vojvodini i Jugoslaviji.Na taj na~in, oboga}ena su istorijska znawa o politi~kom, ekonomskom,dru{tvenom i kulturnom razvoju vojvo|anskih Nemaca. Li{ena ideolo -{kih zapreka koje su davale ton pisawu starije generacije istori~ara,istorija podunavskih [vaba11 je, zahvaquju}i radovima Be{lina i Jawe -tovi}a, stavqena u {iri kontekst jugoslovenske i evropske istorije.

Branko Be{lin je u svojoj monografiji – Vesnik tragedije. Nema~ka{tampa u Vojvodini 1933–1941,12 istoriografski rasvetlio ranije gotovou potpunosti nepoznato pitawe periodike nema~ke nacionalne mawine nateritoriji Vojvodine. Uprkos hronolo{kim granicama u naslovu Be{li -no ve kwige, on je dao analizu nema~ke {tampe u Vojvodini u celom me|u -ratnom periodu prate}i wen razvitak u kratkim crtama od wenih po~etaka u 18. stole}u. Ono {to karakteri{e Be{linovo delo jeste sagledavawe ne -ma~ke {tampe u kontekstu ukupne nema~ke mawinske politike u Vojvodini.Slede}i ovaj metodolo{ki postupak Be{lin je uspeo da pokaè promene unema~koj {tampi kao posledice politi~kih procesa koji su se odvijali me -|u pripadnicima nema~ke mawine kao i u wenim odnosima sa jugosloven -skim vlastima. Izvr{iv{i minucioznu analizu sve raspoloìve nema~ke{tampe Be{lin je ukazao na weno bogatstvo i na zna~aj koji ona ima kaoistorijski izvor. Ovo posebno stoga {to se upravo pomo}u {tampe moènadomestiti oskudnost izvorne arhivske gra|e vezane za Nemce u Vojvo -dini u me|uratnom periodu. Kwiga predstavqa neophodan vodi~ kroz,ina~e, veoma razvijenu i mnogobrojnu nema~ku {tampu pri ~emu su u wojmnoga pitawa, poput katoli~kih i protestantskih glasila, prvi putpostala predmet istoriografske analize. Ovo se u jo{ ve}oj meri odnosi na


11 Pojam „Podunavske [vabe” nastao je po~etkom 20-ih godina pro{log stole}a u aka -demskim krugovima Vajmarske Nema~ke sa ciqem da ozna~i onaj deo pripadnika nema~kognaroda koji su nastawivali prostore ugarskog dela nekada{we Austrougarske monarhijea koji su se nakon wenog raspada, kao dijaspora, na{li u dràvama-na sle dni cama:Kraqevini SHS, Ma|arskoj i Rumuniji. Prvi su ovaj izraz 1922/1923. upotrebili nema -~ki geograf Herman Ridiger (Hermann Rüdiger) i wegov kolega sa Univerziteta u Gracu,Rob ert Ziger (Rob ert Sieger). Vid.: Anton Tafferner, Donauschwäbische Wissenschaft, u: JosefVolkmar Senz (hrsg.), Donauschwäbische Lehrer- und Forschungsarbeit. 25 Jahre ADL:1947–1972, München 1973, str. 74–77.

12 Branko Bešlin, Vesnik tragedije. Nema~ka štampa u Vojvodini 1933–1941. godine, Novi Sad – Sremski Karlovci 2001.

nema~ke kulturne i privredne ~asopise koji su do pojave Be{linove studije bili ta bula rasa ne samo za srpske istori~are nego su ostali izvan vido -kruga i srpske germanistike. Pored pomenute monografije, vaqa ukazati ina kra}i Be{linov spis nau~no-popularnog karaktera – Naseqavawe Ne -ma ca u Vojvodinu.13 Predstavqaju}i u osnovnim crtama „herojsko doba”istorije podunavskih [vaba, autor je pruìo sintetski pregled wihovekolonizacije na prostore ju`ne Ugarske, {to je tema koja nije bila posebnoobra|ivana u srpskoj istoriografiji. Odatle proisti~e i vrednost ovepublikacije koju odlikuju preglednost, informativnost i podsticajnostka novim istraìvawima.

Branko Be{lin je istoriji Nemaca u Vojvodini posvetio i vi{e ~la -naka i rasprava u kojima se bavi razli~itim pitawima, a posebno se isti~epregledni rad – Nemci u Vojvodini 1918–1941, gde su na jezgrovit i sadr ̀ a -jan na~in istaknuti dominantni politi~ki, dru{tveni, privredni i kul -turni procesi koji su determinisali ̀ ivot nema~ke mawine u me|uratnomperiodu.14 Pri tome, rad je zasnovan na obiqu lit er a ture te, istovremeno,on predstavqa i solidan presek stawa srpske i nema~ke istoriografije oNemcima u Vojvodini do po~etka 90-ih godina 20. veka. Pored vi{e radovau kojima se Be{lin bavi pojedinim pitawima vezanim za nema~ku mawi n -sku {tampu u Vojvodini te ~lanak o istoriografiji o Nemcima u jugois -to~noj Evropi,15 naro~ito treba ista}i wegov rad posve}en najuticajnijempiscu podunavskih [vaba – Adamu-Mileru Gutenbrunu.16 Gutenbrunovkwi ̀ evni rad te wegov uticaj na nacionalno bu|ewe i politi~ko organi -zo vawe svojih sunarodnika u Ba~koj i Banatu bili su u potpunostinepoznati srpskoj istoriografiji. Pored ostalog, Be{lin je u radu ukazao


13 Branko Be{lin, Naseqavawe Nemaca u Vojvodinu, Novi Sad 2007. Ova bogato ilu -strovana kwiìca prvobitno je objavqena na nema~kom jeziku – Die Ansiedlung derDeutschen in der Wojwodina, Novi Sad 2006, dok je kao predloàk za oba izdawa posluìo~lanak namewen nastavnicim istorije – Naseqavawe Nemaca u Vojvodinu, Nastava i isto -rija, 4 (2005), str. 25–38.

14 Branko Bešlin, Nemci u Vojvodini 1918–1941, Tokovi istorije, 1–4, (1999), str. 207–239.

15 Kulturno-prosvetni ~asopisi Nemaca u Vojvodini izme|u dva svetska rata, Zbor nikMS za istoriju, 52 (1995), str. 155–169; Der Landwirt (Die Landpost) – ~asopis za poqo pri -vredu i zadrugarstvo Nemaca u Kraqevini Jugoslaviji, Zbornik MS za istoriju, 53 (1996),str. 161–169; Nema~ka katoli~ka {tampa u Vojvodini i wen spor sa nacionalsocijalistima1935–1941. godine, Zbornik MS za istoriju, 59–60 (1999), str. 107–123; Nemci u sredwoj ijugoisto~noj Evropi – istorija, privreda, pravo, jezik, Zbornik MS za istoriju, 58 (1998),str. 233–245.

16 Dva istorijska romana o Podunavskim [vabama, Istraìvawa, 15 (2004), str.183–211.

na kwièvne paralele i na mogu}e me|usobne uticaje Gutenbruna i Milo{a Crwanskog, {to predstavqa posebnu vrednost budu}i da ovo pitawe ranije nije bilo pokretano u nauci.

Prvi srpski istori~ar koji je poku{ao da nau~no sagleda poloàjpripadnika nema~ke mawine u Jugoslaviji nakon Drugog svetskog rata bioje Zoran Jawetovi}. Otvaraju}i jednu gotovo u potpunosti tabuisanu temusrpske i jugoslovenske istoriografije svoja istraìvawa saop{tio je uradu pod naslovom – Izme|u Hitlera i Tita. Nestanak vojvo|anskih Nema -ca.17 Pionirski po svom karakteru, Jawetovi}ev rad je nai{ao na poziti -vne kritike u inostranstvu, dok je u Srbiji ostao nedovoqno zapaèn ~ak iunutar zajednice akademskih istori~ara. Ono {to karakteri{e Jaweto -vi}ev pristup jeste akribi~nost u pogledu izvora, s obzirom na to da jekonsultovao sve izvore koji su mu bili dostupni, opreznost u wihovojkritici te objektivnost i uravnoteènost prilikom dono{ewa zakqu -~aka. Posebnu odliku Jawetovi}evog metoda predstavqa ~iwenica da jesudbinu vojvo|anskih Nemaca smestio u evropski kontekst porede}i je saistorijskim iskustvom nema~kih mawina u drugim zemqama centralne,isto~ne i jugoisto~ne Evrope. Premda u svome sredi{tu nema neposrednoistoriju Nemaca u Vojvodini, Jawetovi}eva kwiga posve}ena problemuod{tete ̀ rtvama nacizma u odnosima SFRJ i SR Nema~ke – Od Au{vica doBrijuna, svojevrsni je nastavak prethodnog dela budu}i da je pitawe imo -vine nekada{wih pripadnika nema~ke mawine trajno tokom dugog periodaoptere}ivalo me|usobne odnose dveju dràva.18 Sinteti~ki, pak, po gled naistoriju jugoslovenskih Nemaca u me|uratnom razdobqu Jawetovi} je dao usvojoj monografiji posve}enoj nacionalnim mawinama u KraqeviniSHS/Jugoslaviji – Deca careva, pas tor~ad kraqeva.19

Pored pomenutih monografskih dela, razli~itim aspektima izpro{losti Nemaca na podru~ju dana{we Vojvodine posve}eno je mno{tvoJawetovi}evih ~lanaka u kojima se bavi istorijom Nemaca u me|uratnom iporatnom periodu. Izuzetak su ~lanci posve}eni me|usobnim odnosimaNemaca i Srba u Vojvodini te rasprava o specifi~nom mentalitetu ikarakterologiji podunavskih [vaba koji, usled samog tematskog okvira,


17 Zoran Janjetovi}, Be tween Hit ler and Tito. The Dis ap pear ance of the Vojvodina Ger mans,Bel grade 2000. Kwiga je doìvela i drugo izdawe, tako|e na engleskom jeziku, u Beogradu2005. godine.

18 Zoran Janjetovi}, Od Auschwitza do Brijuna. Pitanje odštete `rtvama nacizma ujugoslavensko-zapadnonjema~kim odnosima, Zagreb 2007.

19 Zoran Janjetovi}, Deca careva, pas tor~ad kraljeva. Nacionalne manjine u Jugoslaviji1918–1941, Beograd 2005.

zahvataju razdobqe od nepuna tri stole}a – od 18. do sredine 20. veka.20 Svo -jom va`no{}u isti~u se Jawetovi}evi ~lanci posve}eni odnosu Vajmarskerepublike prema nema~koj mawini u Jugoslaviji, nacifikaciji vojvo|an -skih Nemaca i wihovom u~e{}u u zemqovlasni~koj strukturi Vojvodine.21

U radovima koji se odnose na vreme nakon Drugog svetskog rata, Jawetovi}je poku{ao da odgovori na razli~ita, u ranijoj istoriografiji u potpu -nosti neobra|ena pitawa poput ukupnog poloàja Nemaca u Jugoslaviji,wihovog odvo|ewa na prinudni rad u SSSR, uspostavqawu logora za nema -~ki ̀ ivaq, karakteru i uslovima pod kojim su pripadnici nema~ke mawi -ne napu{tali jugoslovensku dràvu i dr.22

Pored navedenih radova Josipa Mirni}a, Petra Ka~avende, BrankaBe{lina i Zorana Jawetovi}a koji su u celini posve}eni Nemcima uVojvodini i Jugoslaviji, pojedini srpski istori~ari su se sporadi~no do -ticali razli~itih pitawa vezanih za pro{lost Nemaca na ovom prostoru.Re~ je uglavnom o radovima maweg obima ili pak sintetskim pregledima ukojima se, pored ostalog, odre|ena pa`wa poklawa i istoriji Nemaca uVojvodini. Radovi iz ove grupe jesu razli~itog karaktera, nastali su uduga~kom periodu po okon~awu Prvog svetskog rata do danas i wihoviautori nisu iskqu~ivo istori~ari.

Vredan prilog poznavawu pro{losti Nemaca u Sremu predstavqamo nografija Radoslava Markovi}a o In|iji u Sremu23 dok analizu wego -vih radova posve}enih ekonomskim odnosima srpskog i nema~kog stanov -


20 Odnosi Srba i Nemaca u Vojvodini XVIII–XX vek, Tokovi istorije, 1–2, 1996, str. 55–70;Srbi i Nemci u Vojvodini i ma|arizacija, Etni~ki odnosi Srba sa drugim narodima ietni~kim zajednicama, Beograd 1998, str. 115–131; Die Konflikte zwischen Serben undDonauschwaben, Südostforschungen, 58 (1999), str. 119–168; Duhovni profil vojvo|anskihŠvaba, Tokovi istorije, 1–2 (2000), str. 55–67.

21 Vajmarska republika i nema~ka manjina u Jugoslaviji, Tokovi istorije, 1–4 (1998), str.140–155; O nacifikaciji vojvo|anskih [vaba, Tokovi istorije, 1–4 (1999), str. 240–260; O {irewuzemqoposeda vojvo|anskih Nemaca izme|u dva svetska rata, Godi{wak za dru{tvenuistoriju, 1–3 (1998), str. 101–111.

22 Prilog prou~avawu poloàja folksdoj~era u Jugoslaviji 1944–1948, Istorija 20.veka, 1 (1996), str. 143–152; Deportacija vojvo|anskih Nemaca na prinudni rad u SovjetskiSavez krajem 1944. i po~etkom 1945. godine, JI^, 1 (1997), str. 157–168; The Dis ap pear ance of the Ger mans From Yu go sla via: ex pul sion or em i gra tion?, Tokovi istorije, 1–2 (2003), str. 73–89;Nemice u logorima za folksdoj~ere u Vojvodini 1944–1948, Srbija u modernizacijskim procesima19. i 20. veka. 2, Poloàj ̀ ene kao merilo modernizacije (ur. Latinka Perovi}), Beograd 1998, str.496–504; Odlazak vojvo|anskih Švaba – proterivanje ili iseljavanje, Tokovi istorije, 3–4 (1997),str. 111–117; O dràvljanstvu jugoslovenskih Nemaca, Tokovi istorije, 1–2 (2002), str. 25–35.

23 Radoslav Markovi}, In|ija. Prilog za prou~avawe naseqa u Vojvodini, Novi Sad1923.

ni{tva u Sremu sadrì pregledni ~lanak Qubomira Ivan~evi}a.24

Tro tomna sinteza Du{ana Popovi}a o Srbima u Vojvodini donosi po ne -{to podataka i o naseqavawu nema~kog stanovni{tva u 18. veku.25 Isto seodnosi i na mnogobrojne radove akademika Slavka Gavrilovi}a posve}eneistoriji Srema i pojedinih sremskih naseqa26 dok se neposredno na Nemceodnose wegova dva priloga posve}ena wihovom naseqavawu u Rumu te wi -hovom broj~anom stawu u Ba~koj i Sremu.27 Kolonizacijom Nemaca na pro -store dana{we Vojvodine bavio se u nekoliko svojih radova i La zar]e lap.28 Op{te aspekte kolonizacije Podunavqa u 18. veku analizirao jeNikola Petrovi}29 dok je od izuzetne koristi obiman ~lanak Mirka Mi -trovi}a posve}en naseqavawu Vojvodine od 18. do 20. veka.30 Ono {toodlikuje Mitrovi}ev tekst jeste saèto i jasno izlagawe te iscrpnabibliografija radova koji se odnose na kolonizaciju Vojvodine. Na temunaseqavawa Vojvodine najopse`nije delo sintetskog karaktera predstavqa rad Borislava Jankulova – Pregled kolonizacije Vojvodine u 18. i 19. veku.31

Iako nije pisan na osnovu izvorne arhivske gra|e, rad je zasnovan nabogatoj ma|arskoj i nema~koj literaturi te je i danas nezaobilazno delo i


24 Qubomir Ivan~evi}, Ekonomska borba Srba i Nemaca u radovima Radoslava Mar -kovi}a, Zbornik MS za dru{tvene nauke, 6 (1953), str. 47–58.

25 Du{an J. Popovi}, Srbi u Vojvodini, £–£££, Novi Sad 1990 (2. izdawe).

26 Slavko Gavrilovi}, Ruma – trgovi{te u Sremu 1718–1848/49, Novi Sad 1969; Isti,Irig – trgovi{te u Sremu 1687–1849, Novi Sad – Irig 1994; Isti, Gra|a za privrednu idru{tvenu istoriju Srema po~etkom 19. stole}a, Novi Sad 1958; Isti, Srem od kraja 17.do sredine 18. veka, Novi Sad 1979; Isti, Srem, Banat i Ba~ka od kraja 18. do sredine 19.veka, Zbornik za istoriju MS, 6 (1972), str. 9–26; Isti, Privredne i dru{tvene prilike uIn|iji 1746–1849, Godi{wak Filozofskog fakultetau Novom Sadu (1961). Isti, [id i{idsko vlastelinstvo 1699–1849, Zbornik MS za dru{tvene nauke, 16 (1958), str. 36–52;Isti, Bilješke Josipa Hajnocija o Srijemu 1789. godine, Starine JAZU, 53 (1966), str. 175–189.

27 Naseqavawe Nemaca u Rumu u vreme Josifa ££, Zbornik za istoriju MS, 11 (1975), str.118–126; Statisti~ki podaci o Slovacima i Nemcima u Ba~koj i Sremu 1818. godine,Zbornik za istoriju MS, 4 (1971), str. 119–120.

28 Prilog prou~avawu kolonizacije Vojvodine krajem 18. veka, Zbornik MS za dru{tvene nauke, 29 (1961), str. 79–88; Kolonizacija Nemaca u dana{woj Vojvodini 1790–1792, Zbor -nik MS za dru{tvene nauke, 32–33 (1962), str. 115–123; Postanak Francestala kao ratar -skog naseqa u Zemunu, Zadru`ni arhiv, 7 (1959), str. 165–172.

29 Nikola Petrovi}, O nekim otvorenim i spornim pitanjima kolonizacije srednjeg Podunavlja uXVIII veku, JI^, 1–2 (1976), str. 19–45.

30 Mirko Mitrovi}, Naseljavanje i kolonizacija Vojvodine 1690–1945, Godišnjak Društvaistori~ara Vojvodine, 1982, str. 195–247.

31 Borislav Jankulov, Pregled kolonizacije Vojvodine u XVIII i XIX veku, Novi Sad 1961.

polazi{te za svako daqe izu~avawe naseqavawa i migracija u celini, patako i kada je re~ o kolonizaciji nema~kog ìvqa.

Kada je re~ o Nemcima na prostoru ju`ne Ugarske u 19. veku, situacijaje u potpunosti druga~ija budu}i da postoji svega nekoliko naslova koji se,i to parcijalno, odnose na ovu temu. Iako revolucija 1848/49. i srpski po -kret u Ugarskoj predstavqaju jednu od „velikih tema” srpske istorio gra -fije, ona gotovo da uop{te nije posvetila pa`wu ulozi i dràwu nema~kogstanovni{tva tokom, u mnogo ~emu presudnih, revolucionarnih zbivawa.U svojim monografskim radovima o ustanku Srba u Vojvodini, odnosnosrp skom pokretu u Sremu tokom revolucije 1848/49, Vasa Bogdanov i Sla -vko Gavrilovi} uzgred pomiwu i nema~ki ìvaq.32 Uprkos tome, radoviove dvojice istori~ara zajedno sa nekoliko ~lanaka Dake Popovi}a, La -zara ]elapa, Svetolika Suboti}a i Koste Petrovi}a, posve}enih pojedi -nim gradovima u Vojvodini za vreme Revolucije, predstavqaju i daqene zao bilaznu literaturu za poznavawe poloàja i stavova nema~kog sta -nov ni{tva u ju`noj Ugarskoj tokom revolucije 1848/49. godine.33

Pored navedenih dela vaqa ukazati na jo{ nekoliko radova koji,pored ostalog, donose odre|ena saznawa o Nemcima u ju`noj Ugarskoj u 19.veku. Me|u wima, svojim zna~ajem, isti~e se monografija Arpada Leblakoji je, analiziraju}i obrazovawe gra|anskih stranaka u Vojvodini krajem19. i po~etkom 20. veka, odre|enu pa`wu posvetio i bu|ewu nacionalnesvesti nema~kog stanovni{tva te formirawu prve nema~ke politi~kepartije.34 Ono {to daje ton Leblovom pisawu jeste danas ve} prevazi|enimetodolo{ki pristup koji se zasniva na postavkama tzv. marksisti~keistoriografije. Uprkos tome, na nivou heuristike i faktografije re~ je odobro utemeqenom i veoma korisnom delu. Va`ni podaci o broj~anom kre -tawu stanovni{tva Vojvodine i wegovoj nacionalnoj, verskoj i imovinskoj strukturi tokom druge polovine 18. i prve polovine 19. veka sadràni su u


32 Vasa Bogdanov, Ustanak Srba u Vojvodini i ma|arska revolucija 1848. i 1849, Su bo -tica 1929; Slavko Gavrilovi}, Srem pre i u toku srpskog narodnog pokreta 1848–1849,Beograd, Vaqevo 1997. (2. dopuweno izdawe)

33 Daka Popovi}, Pan~evo u srpskom pokretu 1848–1849, Novi Sad 1954. Isti,Vojvo|anski gradovi u buni 1848–49. Zbornik MS za dru{tvene nauke, 6 (1954), str. 5–46. i 8(1954), str. 16–41; Isti, Vojvo|anski gradovi u buni 1848–49. (Zemun), Zbornik MS zadru{tvene nauke, 10 (1955), str. 33–51 i 11 (1955), str. 39–54; La zar ]elap, Zemun u srpskompokretu 1848–1849, Novi Sad 1960; Svetolik Suboti}, Bela Crkva u doga|ajima iz 1848/49, Zbornik MS za dru{tvene nauke, 27 (1960), str. 91–122; Kosta Petrovi}, Kako su biraninarodni poslanici za Majsku i Septembarsku skup{tinu 1848, Prilozi za politi~ku,kulturnu i privrednu istorije Vojvodine, 5 (1954), str. 39–44.

34 Arpad Lebl, Gra|anske politi~ke stranke u Vojvodini 1887–1914, Novi Sad 1979.

radu Antala Hegedi{a i Katarine ôbanovi} – Demografska i agrarnasta tistika Vojvodine 1767–1867.35 Zajedno sa ~lankom Zoltana \erea, koji analizira demografske promene na prostoru Vojvodine po~etkom 20. vekauslovqene masovnim iseqavawem stanovni{tva, delo A. Hegedi{a i K.ôbanovi} moè da posluì kao korisna nadopuna Leblovom pisawu.36

\ereov rad, iako predstavqa sinteti~an pogled na fenomen emigracije,pored ostaloga, donosi i vredna zapaàwa o iseqavawu i brojnom kretawunema~kog stanovni{tva.

O razli~itim aspektima ̀ ivota nema~ke mawine u Vojvodini u me|u -ratnom periodu postoji vi{e radova, uglavnom maweg obima. U radu posve -}enom „Banatskoj republici” Toma Milenkovi} ukazuje i na raspoloèwenema~kog stanovni{tva prema novim srpskim/jugoslovenskim vlastima1918/1919. godine.37 Nevelik spis Jovana Durmana posve}en je fenomenurazvijenog zadrugarstva me|u vojvo|anskim Nemcima.38 U domen ekonomskeistorije spadaju i radovi Nikole Ga}e{e koji je u sklopu raz matrawaagrarne reforme i kolonizacije u Ba~koj, Banatu i Sremu posle Prvogsvetskog rata odre|enu pa`wu posvetio i mestu i ulozi nema~kog sta -novni{tva u ovim procesima. Pored wegove tri monografije, posebnuva`nost zavre|uje wegov ~lanak o Nemcima u agrarnoj reformi i vlasni -{tvu obradivog zemqi{ta u Vojvodini.39 Op{ti pogled na dru{tvene ka -ra kteristike nema~ke mawine u Vojvodini u periodu 1918–1929. dao jeGoran Nikoli} u svom magistarskom radu.40 Iako je pisan sa sociolo{kogstanovi{ta, Nikoli}ev rad predstavqa solidnu sintezu u kojoj je kori -{}ena razli~ita literatura i koja donosi obiqe podataka vezanih za udeonema~ke mawine u dru{tvenoj strukturi Vojvodine, wen kulturni i


35 Antal Hegediš, Katarina ôbanovi}, Demografska i agrarna statistika Vojvodine1767–1867, Novi Sad, 1991.

36 Zoltan \ere, Iseqavawe iz Torontalske, Ba~ko-bodro{ke i Sremske ùpanije uperiodu od 1900. do 1910. godine, Istraìvawa, 13 (1990), str. 165–178.

37 Toma Milenkovi}, Banatska republika i ma|arski komesarijat u Banatu (31. okto -bar 1918 – 20. februar 1919), Zbornik MS za istoriju, 32 (1985), str. 99–142.

38 Jovan Durman, Zadrugarstvo Nemaca u Jugoslaviji do Drugog svetskog rata, NoviSad 1954.

39 Nikola Ga}e{a, Agrarna reforma i kolonizacija u Ba~koj 1918–1941, Novi Sad 1968;Isti, Agrarna reforma i kolonizacija u Banatu 1918–1941, Novi Sad 1972; Isti, Agrarnareforma i kolonizacija u Sremu 1918–1941, Novi Sad 1975; Isti, Nemci u agrarnojreformi i vlasni{tvu obradivog zemqi{ta u Vojvodini 1919–1941, Zbornik za istorijuMS, 13 (1976), str. 71–94.

40 Goran Nikoli}, Nema~ka nacionalna manjina u Vojvodini 1918–1929, magistarski rad urukopisu, Pravni fakultet, Novi Sad, 1992.

obrazovni nivo, u~e{}e u ekonomskom ̀ ivotu i druga pitawa. Pored pome -nutog rada, Nikoli} se u dva kra}a teksta osvrnuo na Nemce u Vojvodini ume|uratnom periodu kao i na wihovo sudbinu nakon Drugog svetskog rata.41

Prob lem odnosa vlasti, odnosno pojedinih zna~ajnih politi~kih partija,prema nacionalnim mawinama u Vojvodini tokom postojawa KraqevineSHS bili su predmet razmatrawa Bogumila Hrabaka i Qubomirke Kr k -qu{.42 Premda u wihovim radovima nije re~ iskqu~ivo o nema~koj ma wi -ni, oni sadrè zna~ajne podatke o percepciji wihovih zahteva te o mestuko je su imali u politi~kim koncepcijama Radikalne, Demokratske i Samo -stalne demokratske stranke. Sli~nog je karaktera i ~lanak DraganaTe{i}a posve}en odnosu vojnih struktura Kraqevine Jugoslavije premana cionalnim mawinama u godinama pred Drugi svetski rat. Zbog svojebroj nosti ali i sna`nih veza sa svojom maticom, nema~ka mawina je iza -zivala veliko podozrewe jugoslovenskih vojnih vlasti.43 Iako ne tretiraju neposredno nema~ku mawinu u Vojvodini, nekoliko ~lanaka AleksandraKasa{a donose vredne podatke o raspoloèwu nema~kog ìvqa tokomdruge polovine 30-ih godina.44 Kada je, pak, re~ o kulturnom i prosvetnomaspektu nema~ke mawine u me|uratnom periodu, vredna pa`we je raspravaBranislava Gligorijevi}a o nastavi na mawinskim jezicima u Vojvodi -ni,45 dok zna~ajne podatke donose sinteti~ki radovi Qubodraga Dimi}a iBiqane [imunovi}-Be{lin posve}eni kulturnoj, odnosno prosvetnoj


41 Goran Nikoli}, Nemci u Vojvodini izme|u dva svetska rata – formiranje nacionalnogidentiteta, u: Nenad Stefanovi} (ur.), Jedan svet na Dunavu. Razgovori i komentari, Beograd 2003(peto izdawe), str. 139–158; Goran Nikoli}, @ivot nakon skidanja sa krsta, u: Isto, str.172–176.

42 Bogumil Hrabak, Demokratska i Samostalna demokratska stranka u Vojvodini1919–1928. o nacionalnim mawinama, Zbornik MS za istoriju, 34 (1986), str. 157–191; Qu -bo mirka Krkqu{, Radikalna i demokratska {tampa u Vojvodini o nacionalnom pi tawu1919–1929, Zbornik MS za istoriju, 36 (1987), str. 57–89.

43 Dragan Teši}, Vojska Kraljevine Jugoslavije i nacionalne manjine u godinama uo~i April -skog rata, Istorija 20. veka, 2 (1996), str. 75–91.

44 Aleksandar Kasaš, Vojvo|anska javnost i Minhenski sporazum, Minhenskiot dogovor ijugo slovenskite i ~ehoslova~kite narodi, Skopje 1980, str. 379–389; Isti, Antiratnaaktivnost napre dne vojvo|anske omladine u godinama uo~i Šeste pokrajinske konferencije KPJ zaVojvo dinu, Istraìvanja, str. 67–77.

45 Branislav Gligorijevi}, O nastavi na jezicima narodnosti u Vojvodini 1919–1929,Zbornik za istoriju MS, 5 (1972), str. 55–83.

politici u Kraqevini Jugoslaviji.46 Iako delovi u kojima se govori inema~koj mawini u Vojvodini ~ine neznatan deo obe monografije, wihovava`nost ogleda se prvenstveno u tome {to je nema~ka mawinska kultur -no-pro svetna politika uklopqena u op{ti jugoslovenski kontekst. Po -sebnu zanimqivost predstavqa ~lanak Sandre Nedimovi} posve}ennema ~kim rimokatoli~kim organizacijama u Apatinu, budu}i da je pisanna osnovu tzv. „usmene istorije” (Oral His tory).47

Dràwe nema~ke mawine tokom Drugog svetskog rata tematizovano jeu nekoliko radova, koji se naj~e{}e odnose na {iru ratnu problematiku.Takvi su radovi Boìdara Ivkovi}a o ekonomskoj eksploataciji Banataod strane okupatorskih vlasti, o uni{tavawu Jevreja i pqa~ki wihoveimo vine te o radnim i koncentracionim logorima u Banatu.48 Temu logoraobra|uje u svojoj monografiji i Branislav Popov Mi{a koji, me|utim, neostaje uvek na o~ekivanom nivou objektivnosti.49 Slobodan Milo{evi},istori~ar iz Beograda, autor je rada o kvislin{kim snagama u Banatu to -kom Drugog svetskog rata50 dok prob lem u~e{}a pripadnika nema~ke na -cio nalne mawine u borbama protiv narodnooslobodila~kog pokretara z matra Antun Mileti}. Od zna~aja je pomenuti i Mileti}ev rad po -sve}en organizovanom preseqavawu i evakuaciji Nemaca iz Slavonije iSrema,51 kao i ~lanak R. Mitrovi}a o odnosu nema~kog stanovni{tva


46 Qubodrag Dimi}, Kulturna politika Kraqevine Jugoslavije (1918–1941), £–£££, Beo -grad 1997; Biqana [imunovi}-Be{lin, Prosvetna politika u Dunavskoj banovini(1929–1941), Novi Sad 2007.

47 San dra Nedimovi}, Marienbund i Christusjugend u Apatinu od 1935. do 1944. godine, Pe -tni~ke sveske, br. 55, Usmena prošlost – istraìvanja društvene istorije. Zbornik radova, Valjevo2004, str. 19–37.

48 Boìdar Ivkovi}, Neki metodi ekonomske politike i privredne plja~ke okupatora u Banatu1941–1944, u: Vojvodina 1941–1944, Novi Sad 1967, str. 175–200; Isti, Uni{tewe Jevreja ipqa~ka wihove imovine u Banatu 1941–1944, Tokovi revolucije, 1 (1967), str. 373–402;Isti, Zatvori, koncentracioni i radni logori u Banatu 1941–1944 : primene fa{isti~kih metoda genocida, Zbornik za dru{tvene nauke MS, 39 (1964), str. 108–134.

49 Branislav Popov Miša, Nema~ki zatvori i koncentracioni logori u Banatu 1941–1944,Beograd – Novi Sad 1992.

50 Slobodan D. Miloševi}, Kvislinške snage u Banatu u slu`bi nema~kog okupatora1941–1944. godine, Vojno-istorijski glasnik, 1 (1979), str. 139–153.

51 Antun Mileti}, Vojne formacije Folksdoj~era u borbi protiv NOP-a na nema~koj okupa -cionoj teritoriji NDH (1941–1944), Zbornik Historijskog instituta Slavonije i Baranje, 11 (1974),str. 91–115; Isti, Preseljenje i evakuacija folksdoj~era iz Srema i Slavonije 1942–1944, ZbornikHistorijskog instituta Slavonije i Baranje, 12 (1975), str. 15–22.

prema Jevrejima.52 Tekst Zorana @ileti}a o vojvo|anskim Nemcima tokomDrugog svetskog rata, pisan u formi politi~ke publicistike, ne zasluùjeznatniju pa`wu istori~ara.53

Kada je re~ o sudbini nema~ke mawine u Vojvodini nakon Drugog svet -skog rata, pored ve} pomenutih radova Zorana Jawetovi}a, neophodno jeuka zati na voluminozno delo Nikole Ga}e{e o posleratnoj agrarnoj re -for mi i kolonizaciji 1945–1948.54 kao i na monografiju Jelene Popovposve}enu Narodnom frontu u Vojvodini.55 ^lanak Stevana Ma~kovi}apo sve }en logorisawu nema~kog stanovni{tva u Seki}u,56 te rad BojanaDra ̀ i}a o demografskim promenama i kolonizaciji na podru~ju Apa ti -na,57 iako nevelikog obima, sadrè vredne podatke budu}i da se u wimapi{e iz lokalne perspektive. Fenomen logora za nema~ki ̀ ivaq u Gakovu i Kru{evqu kao i za{tita zdravqa pritvorenih logora{a privukli su pa -`wu Branislava Danilovi}a koji je ovim temama posvetio dva svoja rada.58

Iako po struci nije istori~ar, Danilovi} je na osnovu gra|e Istorijskogarhiva u Somboru pruìo vredne podatke o ìvotu u logorima kao i ohigijenskim i zdravstvenim prilikama koje su u wima vladale. Nedostacidela jesu metodolo{kog i konceptualnog karaktera jer su autoru promakliva`ni istoriografski radovi koji bi wegovo izlagawe smestili u jasnijiistorijski kontekst. No, uprkos navedenim mawkavostima, Danilovi}evadela su zna~ajan doprinos boqem poznavawu ove dugo vremena pre}utkivane pojave u istoriji poratne Vojvodine.

Odre|ene podatke vezane za nema~ko stanovni{tvo sadrè imonografije pojedinih mesta u Vojvodini. Ono {to karakteri{e radoveove vrste jeste da oni nisu istoriografski u strogom smislu re~i nego senalaze negde izme|u istoriografije, publicistike i kwièvnosti. Ovo


52 R. Mitrovi}, Sudbina Jevreja u krajevima gde su folksdoj~eri preuzeli vlast aprila 1941,Zbornik, 2, Jevrejski istorijski muzej, Beograd 1973, str. 265–273.

53 Zoran @ileti}, Nemci u Vojvodini i Drugi svetski rat, u: Nenad Stefanovi} (ur.), Nav. delo,str. 159–171.

54 Nikola L. Ga}eša, Agrarna reforma i kolonizacija u Jugoslaviji 1945–1948, Novi Sad 1984.

55 Jelena Popov, Narodni front u Vojvodini 1944–1953, Novi Sad 1986.

56 Stevan Ma~kovi}, Logor za Nemce u Seki}u, Ex Panonnia, 8 (2004), str. 16–26.

57 Bojan Draì}, Demografske promene i agrarna reforma u Apatinu 1945–46, Petni~kesveske, br. 52, Mali ~ovek i velika istorija – istraìvanja dru{tvene istorije. Zbornik radova, Valjevo2002, str. 117–133.

58 Branislav Danilovi}, Za{tita zdravlja stanovni{tva u Somborskom okrugu (1944–1947),Sombor 2006; Isti, Gakovo i Kru{evlje – logori za Podunavske [vabe u Ba~koj (1945–1947.godine), Sombor 2007.

prvenstveno stoga {to wihovi autori po pravilu nisu istori~ari a u me -to dolo{kom smislu ove monografije ponaj~e{}e imaju karakter hronikaili, pak, romansiranih pripovesti o pro{losti odre|enog naseqa. U naj -ve}em broju slu~ajeva ovi radovi nisu pisani sa nau~nim aparatom dokzna~ajan deo kazivawa po~iva na se}awima savremenika i wihovim kazi -vawima. S obzirom da gotovo da nema grada i naseqa u Vojvodini koje nemaneku vrstu ovakve monografije, upu}ujemo na dva bibliografska pregleda ukojima su, jednim delom, popisani radovi ove vrste.59

Tokom posledwe decenije pro{log veka, pro{lost Nemaca u Vojvo di -ni postala je predmet interesovawa i pojedinih srpskih kwièvnika ipublicista. Romanom Miodraga Matickog – Idu Nemci, prekinuto je vi -{e de cenijsko }utawe i skrenuta je pa`wa srpske javnosti na sudbinuNemaca u Vojvodini nakon Drugog svetskog rata.60 Kako je re~ o kwièvnom delu, ono je prevashodno istorijski izvor za vreme u kojem je nastalo, dok nanivou faktografije i tuma~ewa ono obiluje raznim istorijskim nepre -ciznostima i pogre{kama. Od ne{to ve}eg zna~aja za istoriografiju jedelo novinara Slobodana Mari~i}a – Susedi, xelati, `rtve, posve}enoistoriji nema~ke mawine u Jugoslaviji.61 U prvom redu, Mari~i}evo delonosi sve odlike publicisti~kog pisawa istorije – nasuprot pitkom stiluwemu se moè izneti niz su{tinskih prigovora koji se svode na nedovoqnuupu}enost autora u temu kojom se bavi. Odatle, Mari~i}ev rad vrvi odfaktografskih neta~nosti, neargumentovanih tvrdwi kao i pravopisnihpogre{aka. U celini, zna~aj ove povr{ne kwige ponajpre se sastoji u tome{to je doprinela obnavqawu interesovawa za jednu zapostavqenu istorio -grafsku temu.62 Druga~iji po svome pristupu jeste zbornik razgovora i ko -mentara sa nekoliko istaknutih pripadnika nekada{we nema~ke mawinekoji su se tokom Drugog svetskog rata, odnosno po wegovom okon~awu,iselili iz Jugoslavije. Kwigu je priredio novinar Nenad Stefanovi} pod


59 Milenko Beqanski, Sto kwiga i kwiìca Milenka Beqanskog: bibliografija,Sombor 1996; Mi lan Dr~a, Dosada{wi rezultati i zadaci izdava~ke delatnostivojvo|anske istoriografije s posebnim osvrtom na ediciju „Vojvodina u borbi”, za pe riodNOB-a i revolucije, Istraìvawa, 13 (1990), str. 243–247.

60 Miodrag Maticki, Idu Nemci, Beograd 1994.

61 Slobodan Mari~i}, Susedi, dèlati, `rtve. Folksdoj~eri u Jugoslaviji, Beograd – Pan~evo1995.

62 Mari~i}evo delo je podvrgao minucioznoj kritici jedan od najboqih poznavalacapodunavsko{vapske lit er a ture Anton [erer. Vid.: Anton Scherer, Irrtümer, Manipu latio -nen und Fälschungen im neuesten Werk über die Deutschen in Jugoslawien, Graz 1997. NaMari~i}eve mnogobrojne propuste ukazao je i Vladi mir Gajger: âsopis za suvremenupovijest, 27, 2 (1995), str. 335–343.

naslovom Jedan svet na Dunavu.63 Se}awa nekada{wih ìteqa Vojvodinepropra}ena su konciznim pregledom istorije podunavskih [vaba iz peraGorana Nikoli}a i Zorana @ileti}a. Tekstove Nikoli}a i @ileti}aobja vqene u ovoj kwizi ve} smo kriti~ki vrednovali dok za zbornik ucelini moèmo re}i da nosi odlike memoarske i autobiografske lit er a -ture te ga kao takvog treba i ~itati. Sli~nog karaktera jeste i dvotomnizbornik se}awa pod uredni{tvom Nade`de Radovi} – Dunavske [vabice,koji donosi ispovesti „obi~nih èna” o wihovim ìvotima u me|uratnoj,ratnoj i poratnoj Vojvodini.64 Posebnu vrednost prikupqenih se}awa~ini wihova nepretencioznost i slikovitost dok bogatstvom detaqapredstavqaju prvorazredni izvor za rekonstrukciju nekada{weg sistemavrednosti, mentaliteta i indivudualne „slike sveta”. Utoliko, re~ je ozna~ajnim svedo~anstvima za kulturnu istoriju te istoriju tzv. privatnogìvota.

Na samom kraju, smatramo da je vredan pomena i ~asopis pod nazivom – Fenster: poverenje, pomirenje, poštenje, koji od 2003. izdaje Nema~ko udru -èwe za dobrosusedske odnose u Sremskim Karlovcima. Pod uredni{tvomStjepana Sedera na stranicama ovog lista objavqen je niz zanimqivihpriloga o razli~itim aspektima istorije nema~kog naroda na prostorimaVojvodine, wegovim odnosima sa drugim etni~kim zajednicama i me|u so b -nim kulturnim proìmawima.

Pregled istoriografskih i publicisti~kih radova na koje smo uka -zali izvesno ne predstavqa iscrpnu bibliografiju napisa o Nemcima uVojvodini na srpskom jeziku. Me|utim, nastojali smo da kriti~ki vred -nujemo one radove koji se u celini odnose na pomenutu temu kao i radovekoji u sklopu {ire problematike osvetqavaju pojedina pitawa iz pro {lo -sti Nemaca u Vojvodini. U tom smislu, smatramo da je opravdano ustvrditida podunavske [vabe kao istraìva~ka tema nisu promakle pa`wisrpskih istori~ara ali da mnogim va`nim pitawima wihove istorijesrpska istoriografija nije posvetila odgovaraju}e interesovawe. Isto -vremeno, dosada{wi rezultati srpske istoriografije o Nemcima u Voj vo -dini predstavqaju solidnu osnovu i putokaz za daqa istraìvawaistorijskog razvoja ove, u nauci relativno zapostavqene, etni~kezajednice.


63 Nenad Stefanovi}, Nav. delo. Kwiga je u periodu 1996–2007. {tampana u 7 izdawa nasrpskom jeziku dok je, u me|uvremenu, prevedena i na nema~ki i engleski jezik. Vid. kri -ti~ki osvrt Vladimira Gajgera: Tko je kriv za genocid nad Podunavskim Nijemcima? Ili onajnovijem srbijanskom prikazu sudbine Folksdoj~era u Titovoj Jugoslaviji, ̂ asopis za suvremenu povijesti, 29, 2 (1997), str. 389–398.

64 Nade`da Radovi} (ur.), Dunavske [vabice, I–II, Beograd – Veternik 2001.

Mihael Antolovi}Fac ulty of Ped a gogy Sombor

SER BIAN HIS TO RI OG RA PHY ON GER MANS IN VOJVODINA

SUMMARY

Fo cused on the state and the na tion, the Ser bian his to ri og ra phy did not payany sig nif i cant at ten tion to study ing the pasts of dif fer ent mi nor ity eth nic groupsin clud ing the his tory of Ger mans in Vojvodina. Al though there are sev eral ar ti clesand short pa pers, which en tirely or par tially treat cer tain is sues re lated to Ger mansin Vojvodina, the Ser bian his to ri og ra phy has, so far, ded i cated only four mono -graphic pieces to this sub ject. The works in ques tion are the ones by Josip Mirni},Petar Ka~avenda, Branko Bešlin, and Zoran Janjetovi}. Works by Mirni} andKa~avenda were writ ten with more or less ex pressed ideo log i cal bias, whereasBešlin and Janjetovi} tried to give an ob jec tive and bal anced rep re sen ta tion in theirworks – sine ira et stu dio, about the his tory of the Ger man eth nic mi nor ity inVojvodina. Dur ing the 90s of the last cen tury, the in ter est in the his tory of Ger mansin Vojvodina was re newed, which was man i fested in an in creased num ber of jour -nal is tic, lit er ary, and historiographical pa pers ded i cated to the topic which was for -got ten for a long time.


UDK 94(497.1)"1941/1945":930(497.11) 355.48(497.1)"1944/1945":930(497.11)

Predrag Vajagi}Ba~ka Palanka

ISTORIOGRAFIJA O SREMSKOM FRONTU

Saètak: Rad daje prikaz objavqene istoriografske gra|e koja se bavi de{avawima na Sremskom frontu tokom 1944/45. godine ukazuju}i na jednood protivre~nih pitawa iz na{e bliske pro{losti. Sremski front pred -stavqa odre|enu istorijsku kontroverzu koja se otvara u posledwoj deceniji HH veka, kada wome po~iwu da se bave mnogi kwièvnici, istori~ari ipublicisti. Kqu~na pitawa na koja se traè odgovori jesu broj poginulih i opravdanost postojawa Sremskog fronta.

Kqu~ne re~i: Sremski front, Drugi svetski rat, NOB, istorio -grafija.

Dvadeseti vek nam ostavqa niz protivre~nih i osetqivih pitawa ko -je treba razmotriti, pri ~emu se javqaju odre|ene vrste neslagawa uinterpre taciji istorijskih doga|aja i zakqu~aka koji iz wih proizlaze.Po ne kad su te protivre~nosti ~isto akademske, izme|u dva istori~ara ilidve istorijske {kole, ali vrlo ~esto one znaju prerasti u otvorenu podeludru{tva u kojem ̀ ivimo. Ta pitawa su osetqiva zbog toga {to se odnose naposebno bolne, tragi~ne i poniàvaju}e periode pro{losti na{eg naroda.Upravo u takvoj atmosferi se vrlo lako javqaju istorijske kontroverze.Jedna od wih jeste Sremski front.

Sremski front ima svoje mesto u objavqenoj istoriografskoj gra|i,ali, sa druge strane, treba osvetliti i wegovo mesto u istorijskoj pro {lo -sti na{eg naroda. Pristup istorijskim de{avawima na Sremskom frontumewao se prate}i savremena de{avawa i poku{avaju}i da prikaè pravuistinu; u tom procesu dolazilo je i do zloupotreba ~iji su ciqevi bilerevizije dosada{wih istina.

Najvi{e re~i o doga|ajima na Sremskom frontu napisano je u mono -gra fijama borbenih jedinica koje su u wemu u~estvovale, kao i u zbor ni ci -ma se}awa boraca tih jedinica. Te monografije je te{ko i pobrojati, sobzi rom na to da je borbenih jedinica bilo mnogo, a da je u posleratnojisto riografskoj publicistici bila ustaqena praksa da se o svakoj od wih

166 Istoriografija o Sremskom frontu

obavezno napi{e monografija koja je izlazila u ediciji {tampanoj odstrane Jugoslovenske narodne armije. To je bila {ematski pisana litera -tura, koja je obuhvatala opis zna~ajnih de{avawa tokom borbenog putaodre|ene jedinice od wenog osnivawa pa sve do kraja rata, a va`no mesto suzauzimala de{avawa tokom borbi na Sremskom frontu.

Prob lem kod takve vrste lit er a ture jeste odsustvo bilo kakvog nau -~nog aparata. Ceo tok izlagawa zasnovan je na subjektivnosti pisca, koji jenaj~e{}e bio ~lan jedinice o kojoj se monografija pi{e a u vreme wenognastanka obi~no je imao visok ~in u JNA. Od{tampane, ove kwige bi pro -nalazile svoja mesta u domovima i bibliotekama po mestima SFRJ gde su senalazile ve}e kasarne. Subjektivni opisi li~nih doìvqaja tokom borbinikada nisu dovodili u pitawe opravdanost Sremskog fronta, isprav nostpostupaka na wemu vezanih za lanac komandovawa, odgovornost za neuspehe. Jednostavno re~eno, bilo kakva sumwa i kriti~ko razmatrawe nisupostojali.

Re~ neuspeh su{tinski je bila zabrawena za kori{}ewe u tim mono -gra fijama. Do uspeha se dolazilo velikim naporima i gubicima, ali ciq jeuvek bio ostvaren. Pri~e o borbama u Sremu bile su deo celine koja je tre -balo da vr{i vaspitnu i obrazovnu ulogu mladim generacijama koje su sta -savale u senci doga|aja NOR-a iz kojeg je proistekla nova komunisti~kaJugoslavija.

Sa monografijama vezanim za Sremski front ne{to je druga~ije. Naj -zna ~ajna od ovih monografija siguno jeste Sremski front 1944 –19451 ~ijisu autori Qubivoje Pajovi}, Du{an Uzelac i Milovan Xelebxi}. Prvi odwih zauzimao je visoko mesto komandanta artiqerijske bri gade, {to jenosilo jedno druga~ije li~no iskustvo i sagledavawe doga|aja. U odabiruratnih izve{taja moè se na}i mno{tvo dokaza o srazmerama stradawa uborbi, o problemima sa kojima se susrela Jugoslovenska armija, a nare|ewao borbenim operacijama povezana su sa izve{tajima o stepenu wihove uspe -{nosti. Iz svega ovoga proizlazi jedna vrsta nagove{taja de{avawa sagle -dana o~ima obi~nog vojnika. Monografija je bogata fotografskom gra|omkoja odslikava komandni kadar sukobqenih strana, slike iz neposredneborbe i ìvota u prvim linijama fronta. Kartografski je obra|ena svakafaza borbi po~ev{i od prikaza nema~kih utvr|enih linija na Sremskomfrontu, do zavr{nih borbi za oslobo|ewe zemqe. Ono {to jo{ vredi ista -}i, u vezi sa ovom monografijom, jeste ~iwenica da autori ne izdvajajuSremski front nego ga sagledavaju kao celinu jedinstvenog fronta u Jugo -slaviji.

Predrag Vajagi} 167

1 Qubivoje Pajovi}, Du{an Uzelac, Milovan Xelebxi}, Sremski front 1944–1945,BIGZ, Beograd 1979.

Vi{e u~esnika opisalo je borbe u kojima su u~estvovali, tako {to suna pisali monografije koje hronolo{ki prate de{avawa na Sremskom fro -ntu. Ovoj literaturi zajedni~ko je to {to su doga|aji razmatrani na istina~in, uz male razlike u wihovom opisu. Tu pre svega mislimo na dela Urovovima Sremskog fronta Milorada Gon~ina,2 Na Sremskom frontu Mi -ladina Stevanovi}a,3 170 dana na Sremskom frontu Jovana Rado vano vi}a,4

Sremski front Dragoquba Tmu{i}a.5 Zna~aj navedenih dela je u to me {tosu napisana u prvom licu, vi|ewem neposrednih u~esnika doga|aja.Wihovom komparativnom analizom dolazimo do sitnih detaqa koji suskriveni u arhivskim dokumentima ili velikim istorijskim studijama.

Sa vojno-politi~kog aspekta pitawe Sremskog fronta najboqe jeobra dio Obrad Bjelica u svojoj studiji Jugoslovenski front i odnosi sasaveznicima 1944–1945 koja je posledwe zna~ajnije delo napisano o ovojtemi.6 Autor Bjelica je tako|e bio akter borbi na mestu komandanta ode -qewa. Prilikom pisawa studije koristio je obimne izvore, prete`noprvog reda, zatim se}awa mnogih savremenika.

Obrad Bjelica je uspeo da tokove vrlo komplikovanih vojno-poli ti -~kih situacija obradi na ìv i pristupa~an na~in, da ~itaocu drì pa -`wu uvode}i ga u dramati~ne doga|aje. Analizira uslove nastanka fronta,koji stavqa kao kariku u lanac celokupnog savezni~kog fronta prema fa -{isti~koj Nema~koj. Posebno skre}e pa`wu na istorijski zna~aj Srema.Prema wegovom mi{qewu, Sremski front se nije mogao izbe}i. Da ga nisustvorile snage NOVJ-a, stvorili bi ga drugi, pre svega Crvena armija, kojanije mogla da rizikuje i do|e u opasnu situaciju da bude napadnuta u Ma |ar -skoj, {to bi imalo velike posledica na pitawe samostalnosti nove Jugo -sla vije. Front je ~uvao oslobo|eni Beograd, a borbama na wemu jediniceJugoslovenske armije postale su ravnopravan saveznik u antihitlerovskojkoaliciji.

Detaqno je opisan prelaz sa partizanskih na frontalna dejstva, uzmi{qewe da su gubici mogli biti mawi da se u mnogobrojnim situacijama


2 Milorad Gon~in, U rovovima Sremskog fronta, VINC, Beograd 1988.

3 Miladin Stevanovi}, Na Sremskom frontu, Kulturni centar Gorweg Milanovca,1985.

4 Jovan Radovanovi}, 170 dana na Sremskom front: moji drugovi proleteri, Sova,Beo grad 1995.

5 Dragoqub Tmu{i}, Sremski front 23. H 1944. – 12. £¤ 1945, Dnevnik, Novi Sad1987.

6 Obrad Bjelica, Jugoslovenski front i odnosi sa saveznicima 1944. – 1945, Midimprint, Beograd 1995.

adekvatnije postupilo u angaòvawu qudi i sredstava. I Bjelica tako|eSremski front sagledava kao sastavni deo celokupnog fronta u Jugo sla -viji, kojem je ciq bilo spre~avawe povla~ewa Nema~ke Grupe armija ,,E”koje je trebalo da kapituliraju na na{oj teritoriji. Posebnu pa`wuobratio je na odnose i saradwu sa zapadnim saveznicima i prati ih sve dowihovog zao{travawa, do momenta kada jedinice Jugoslovenske armijeizbiju na italijansko-austrijsku granicu.

Monografija sadrì obimnu faktografiju, podatke i informacijeiz svih oblasti borbenih dejstava, ̀ ivota, rada i svestrane saradwe sa sta -no vni{tvom koja je razvijena u samoj borbi. Opisana je obuka i {kolovawekomandnog kadra i boraca na linijama Sremskog fronta. Tekst je pro pra -}en brojnim {emama, faksimilima, ratnim fotografijama, {to ga ~iniposebo interesantnim. Pisan je hronolo{ki, stru~no, sa obiqem detaqa.Na taj na~in kriti~ki su obra|eni navedeni doga|aji, presecaju}i bitnemomente tokom zavr{ne faze rata na tlu Jugoslavije i odnosa sa save znici -ma. Sintezom poznatih stavova i dostignu}a problematiku de{avawa naSremskom frontu osvetlio je nizom novih elemenata i ~iwenica, daju}inau~ni doprinos sagledavawu Drugog svetskog rata u Jugoslaviji.

U memoarskim delima Sremskim frontom bavi se jedino Ugqe{a Kr -sti} koji donosi svoje vi|ewe, vi|ewe iz ugla jednog od onih boraca koji suprisilno mobilisani u redove NOVJ-a nakon oslobo|ewa Srbije i Beo -grada. Tokom rata on je pripadao Ravnogorskoj omladini, da bi zatim biomobilisan i upu}en kao borac Artiqerijske bri gade 1. proleterske divi -zije u Srem. Verno do~arava atmosferu koja je vladala me|u beogradskomomladinom koja se na{la u prvim linijama fronta. Opisuje borbe u kojimaje u~estvovao, kao i de{avawa ~iji je svedok bio. Iz wegovih re~i se moèsagledati problematika neadekvatnog odnosa komandnog kadra prema si -tuaciji na frontu koja je naj~e{}e bila uzrok velikih gubitaka. On osu|ujeslawe mladi}a iz Srbije u borbu bez prethodne vojni~ke obuke, stavqaju}ito u ravan sa planiranim i smi{qenim zlo~inom prema Srbiji koji naziva ,,crvenim terorom”. Svoje memoare osmislio je kao hroniku ìvota i smr -ti, u vidu virtuelnog dijaloga izme|u predaka i potomaka, kao preplitawesada{wosti Sremskog fronta sa doga|ajima i dru{tvenim procesima kojisu proistekli iz we ili su joj neposredno prethodili.

Memoari Na Sremskom frontu zati{ije objavqeni su u martu 2004,posthumno,7 i imaju vrednost u tome {to donose opise doga|aja o kojima se

Predrag Vajagi} 169

7 Ugqe{a Krsti} je preminuo 2002. godine, kwigu je objavila wegova }erka AnikaKrsti}: Ugqe{a Krsti}, Na Sremskom frontu zati{ije. Hronika ̀ ivota i smrti, Vajat, Beograd 2004.

malo znalo, a dolaze posle decenija javnih ili pre}utanih zabrana, samo -cen zure ili ideologizovanih pogleda na sve ono {to se oko nas zbivalo, ka -da nije bilo mogu}e iskazati stvarnu razli~itost pogleda i kriti~koprei spitivawe onoga {to se doga|alo tokom Drugog svetskog rata i nepo -sredno posle wega.

Zarad stvarne samospoznaje i onoga {to zovemo odgovornost i pomi -rewe, zarad kriti~kog mi{qewa, kwige poput ove su vrlo bitne. Na velikuàlost danas gotovo da i nema onih koji bi ih iz ugla svedoka moglinapisati, i ta istorija }e ostati takva, nenapisana.

Od visokih komandanata jedinica Jugoslovenske armije svoja se}awaostavili su komandanti armija Peko Dap~evi} i Kosta Na|. U svom deluKa ko smo vodili rat8 gen eral Dap~evi} sa stru~ne strane analizira pre -lazak sa partizanskog na~ina ratovawa na frontalni. U toj analizi on deoodgovornosti za te{ko}e koje su tom prilikom nastale prebacuje na vr ho v -nog komadanta J. B. Tita koji je kod svojih komandanata insistirao da to -kom rata po svaku cenu izbegavaju frontalne borbe sa neprijateqem.Ta ko|e su veliki gubici prouzrokovani i tehni~kom inferiorno{}ujedinica Jugoslovenske armije prema neprijatequ.

Prema generalu Dap~evi}u bitka na Sremskom frontu bila je bitkaza Beograd, jer su se veoma jake snage Nemaca ukopale na dubini od oko stokilometara od glavnog grada. Ja~inu Nemaca on sagledava iz ~iwenice dasu oni ~ak jedanaest puta uspevali da probiju partizanske linije i krenu kaBeogradu, ali uvek su bivali vra}eni na prvobitne poloàje. Borbe su bilete{ke jer na{i borci nisu imali iskustva u ovakvim sukobima, a u toku jebilo i prenaoruàvawe i popuna jedinica, {to su po wemu bili dodatnirazlozi za gubitke.

Me|utim, prema mi{qewu drugih visokih stare{ina, upravo je PekoDap~evi} kriv za neuspe{no komandovawe 1. jugoslovenskom armijom naSremskom frontu. Tako misli gen eral Qubodrag \uri}, koji u svoje me -moare prenosi se}awe na jedan posleratni susret Tita i generala JNA. To -kom tog razgovora nekoliko generala ocenilo je da Dap~evi} nije znala~kirukovodio tim borbama {to je dovelo do pogibije preko 30.000 mladihboraca iz Srbije. Tako|e, \uri} otvoreno kazuje da je Sremski front biomasakr neobu~enih boraca.9

Negativan stav prema Sremskom frontu imao je i gen eral RadivojeJovanovi} Bradowa, koji je tako|e smatrao da Sremski front nije bioneophodan, da ga je trebalo po svaku cenu izbe}i neprihvatawem frontalne


8 Peko Dap~evi}, Kako smo vodili rat, SKZ, Beograd 1956.

9 Qubodrag \uri}, Se}awa na qude i doga|aje, Rad, Beograd 1989.

borbe, tako {to bi se neprijateq zaobi{ao. To mi{qewe prenosi gen eral\oko Jovani} u svojoj ispovesti datoj novinaru Milanu [arcu, a koja jeobjavqena posle wegove smrti u nedeqniku NIN.10 Prema generalu Jova -ni}u Sremski front je bio nuàn i potreban, i on se ne slaè s mi{qewemda je to bilo ̀ rtvovawe mladi}a iz Srbije. Drugog re{ewa nije bilo, rat se morao zavr{iti. Crvena armija je pruàla pomo} u borbama, ali se Jugo -slavija morala sama osloboditi, a, da bi se to ostvarilo, qudi su moralibiti mobilisani. Vojni~ka obuka novomobilisanih je bila u skladu samogu}nostima u ratnim situacijama.

Gen eral Pavle Jak{i} u svojim memoarima Nad uspomenama prenosikomentare visokog partijskog rukovodioca Andrije Hebranga koji je za me -rao Titu da ga vi{e zanima popravka Belog dvora nego de{avawa naSremskom frontu. On optuùje i pojedine visoke partijske i dràvne ruko -vo dioce da su se vi{e bavili lovom na dragocenosti po kraqevskimrezidencijama i vilama na Dediwu, nego pripremama boraca i {tabova zafrontalni rovovski rat na Sremskom frontu.11

U sintezama jugoslovenske istorije pitawu Sremskog fronta pokla -wa lo se vi{e ili mawe pa`we. U najve}em broju slu~ajeva samo se kon -statuju de{avawa na wemu, u sklopu zavr{nih borbi za oslobo|eweJu go slavije, izbagavawem davawa bilo kakvih sudova i ocena.

Ipak, vredi pomenuti razmatrawa profesora Branka Petranovi}ako ji u svojoj trodelnoj Istoriji Jugoslavije 1918–1988. isti~e da se naSrem skom frontu NOVJ susrela sa jednim novim na~inom rata, fronta -lnim sukobima i rovovskim ratom. Na ovom frontu borci NOVJ su sesusreli sa artiqerijskim dvobojima i pozicionom borbom, sa jedinicamakoje su popuwene novim bora~kim kadrom, jo{ golobradim mladi}ima,nevi~nim ratovawu, bez vojne spreme i obuke, ba~enim u grotlo borbi kojesu zbuwivale i stare borce partizanskih jedinica. To je dovelo do ma sov -nog stradawa boraca u uslovima ratovawa za koje oni nisu bili pri pre -mqeni. Prema prof. Petranovi}u broj poginulih na Sremskom frontu nije ta~no utvr|en. Istoriografija je koristila brojku od 30.000 poginulih,ali tu cifru osporavaju komandanti NOVJ, smatraju}i da nije poginulovi{e od 10.000 boraca. On tako|e iznosi i ~iwenicu da postoje komandanti

Predrag Vajagi} 171

10 Mi lan [arac, Smrt u Sremu (Ispovest generala \oke Jovani}a), NIN, br. 2598, 12.H 2000.

11 Pavle Jak{i}, Nad uspomenama, Rad, Beograd 1990.

jedinica NOVJ iz tog vremena koji otvaraju i pitawe celishodnosti Srem -skog fronta, ali ne navodi wihova imena.12

êtiri godine kasnije, u svojoj kwizi Srbija u Drugom svetskom ratu1939–1945, profesor Petranovi} odlazi korak daqe tvrdwom da su poku -{aji utvr|ivawa poginulih na Sremskom frontu dali cifru od 15.000boraca, uz ocenu da je ,,Sremski front u crno zavio Srbiju”.

Zatim poku{ava da oceni Titovu ulogu, smatraju}i da je onnajverovatnije radi renomea NOVJ èleo da Sremski front drèjugoslovenske jedinice, bez obzira {to nisu bile pripremqene za takvuvrstu ratovawa. Tako|e iznosi pretpostavku da je napredovawe zadrànokako snage NOVJ, sa srpske strane, ne bi upale u NDH i kako oslobo|ewe nebi bilo sli~no onome iz 1918. godine. U slu~aju napredovawa postojala jeopasnost da se sudare snage dve nepomirqive strane. Ofanzivni pohodNOVJ mogao bi sli~iti okupaciji koja je dolazila iz Srbije. No prodorNOVJ na zapad zemqe bio je neostvariv bez podr{ke Crvene armije koja je ujanuaru i februaru 1945. godine bila strate{ki vezana borbama izme|uBudimpe{te i Balatona. Osim toga, ona nije mogla i}i daqe, na zapadJugoslavije, od utvr|ene linije koja je bila dogovorena izme|u Staqina iêr~ila u Moskvi, oktobra 1944. godine. Tek zbog stawa velikih frontova, pretpostavke za proboj Sremskog fronta stvorene su po~etkom aprila 1945. godine. Tako su partizanske snage od oktobra 1944. do aprila 1945. godinemo rale da se zadrè na utvr|enim poloàjima u Sremu, uglavnom urovovskom ratu, umrtvqene, ako se izuzme nema~ka protivofanziva iprotivodgovor jedinica Jugoslovenske armije januara 1945. godine, kada sefront ustalio oko [ida.

Nare|ewe Gen eral{taba za proboj Sremskog fronta izdato je 9.aprila 1945. godine. Ofanziva Jugoslovenske armije preduzeta je u vremekada je Crvena armija ve} prodrla u Austriju, ~ime je odstupnica nema~kihtrupa iz Jugoslavije bila dovedena u pitawe.

Iznosi se i cifra mobilisanih qudi u Srbiji posle oslobo|ewaSrbije i Beograda, koju profesor Petranovi} procewuje na 300.000 boracaro|enih izme|u 1912. i 1927. godine. Do ove brojke se do{lo analizom govo -ra na osniva~kom kongresu KP Srbije, gde je Branko Ne{kovi} istakao dase pozivu na mobilizaciju odazvalo oko 250.000 qudi, od ~ega je iz borbenih jedinica dezertiralo wih oko 7.000, a na poziv se nije odazvalo oko 25.000qudi.13


12 Branko Petranovi}, Istorija Jugoslavije 1918–1988, tom ££, Prosveta, Beograd1988, 422.

13 Branko Petranovi}, Srbija u Drugom svetskom ratu 1939–1945, VINC, Beograd1992, 645–647.

Sama analiza ovih stavova profesora Petranovi}a govori nam o pro -cesu pomerawa stavova u na{oj istoriografiji, do kojeg se do{lo raspadom SFRJ i nestankom jednopartijskog sistema.

Publicista Vasa Kazimirovi} u svojoj kwizi Srbija i Jugoslavija1914–1945. doti~e se teme Sremskog fronta u vi{e navrata. Pri mobi li -zaciji u redove NOVJ vr{ena je kategorizacija qudstva, pa su tako lica,koja su smatrana pripadnicima pokreta Draè Mihailovi}a ili wegovimsimpatizerima, slata na Sremski front gde su dobijala najteè zadatke,poput ~i{}ewa minskih poqa.14

Prema Kazimirovi}u, u borbama na Sremskom frontu poginulo jevi{e od 30.000 qudi, te zbog tolikih gubitaka on postavqa pitawe celi -shodnosti tih borbi. U Sremskom frontu on vidi Titovu te`wu da NOVJna ovaj na~in oja~a svoj renome u zemqi i svetu. Pobeda koja je ostvarenabila je Pirova, s obzirom da su gubici 1. i 3. jugoslovenske armije biliuàsni. Obe armije su imale oko 36% izba~enih boraca iz stroja. Da su par -tizanski stratezi blokirali granicu du` Ma|arske i liniju Dravo grad –Va ra`din, bilo bi sa~uvano vi{e hiqada mladih ìvota. Za najod govor -nije imenuje Tita, na~elnika Gen eral{taba Arsu Jovanovi}a, kao i koman -dante armija Peka Dap~evi}a i Kostu Na|a. Nemci su u aprilu i majuna meravali da se predaju zapadnim saveznicima, dok je ciq partizanskihstratega bio da se neprijateq {to pre slomi bez obzira na `rtve. Taktikaje, prema Kazimirovi}u, trebalo da bude ~ekawe kona~nog sloma Nema~ke, a do tad ,,dejstvovati krajwe oprezno, vi{e ve{to, a mawe ishitreno, da bi sesa~uvalo {to vi{e mladih ìvota”.15

U delima objavqenim posledwih nekoliko godina, zanimqivo je mi -{qe we istori~ara Du{ana T. Batakovi}a koji u svojoj kwizi Nova isto -rija srpskog naroda navodi da je Titov glavni ciq bio i ostao slamawe,,velikosrpske hegemonije”, te da je shodno ostvarewu toga trebalo kaznitiSrbiju. To ka`wavawe zapo~elo je ulaskom jedinica Crvene armije, nakon~ega je usledila masovna mobilizacija srpske omladine poslate na Srem -ski front, u vojvo|ansku ravnicu, gde je u strate{ki nepotrebnim juri {i -ma na utvr|ene nema~ke poloàje poginulo preko 10.000 mladi}a izugle dnih srpskih porodica koje su novim vlastima bile sumwive. Ovastradawa najvi{e su pogodila srpsku omladinu.16

Predrag Vajagi} 173

14 Vasa Kazimirovi}, Srbija i Jugoslavija 1914–1945, tom £¤, Prizma, Kragujevac 1995, 1364.

15 Isto, 1370.

16 Du{an T. Batakovi}, Nova istorija srpskog naroda, Na{ dom, Beograd 2002, 342.

U emigrantskoj literaturi de{avawima na Sremskom frontu baviose Mi lan L. Raji}, koji je bio jedan od 1.300 kaplara, pre rata predsednikDemokratske omladine a za vreme rata u vezi sa pokretom Draè Mi hai lo -vi}a. Po oslobo|ewu je uhap{en i osu|en od strane Vojnog suda na kaznu odosam godina zatvora. U SAD je emigrirao 1964. godine. U svojoj kwiziSrpski pakao u komunisti~koj Jugoslaviji, objavqenoj 1975. u ̂ ikagu, optu -ùje vo|stvo KPJ da je vrlo lako pre{lo preko svih stradawa i ̀ rtava kojeje podneo srpski narod i preko izvr{ene prisilne mobilizacije mladi}a,mahom iz sela Srbije. Svi ti mladi}i su bili sme{teni u barakama koje jetokom rata podigla tehni~ka organizacija ,,Tot”, za potrebe sme{taja pri -silno dovedenih radnika. Nekoliko dana su mokri i kaqavi po susneìcii vetru ve`bali ispred tribine na Bawici, a ~im bi stigle nove grupe, ovisu odmah sprovo|eni na Sremski front.

Pored mu{ke omladine sakupqane, prema mi{qewu Milana L.Raji}a, ne po godi{tu nego po visini i izgledu, mobilisana je i ènskaomladina, koja je tako|e sprovo|ena na front gde su postajale bolni~arke.Broj mobilisanih èna procewuje se na oko dve hiqade.

Broj poginulih na Sremskom frontu on precewuje na wih 70.000.17 Sastrate{ke strane, Mi lan L. Raji} smatra da nije postojala potreba za bor -bom na Sremskom frontu, jer su Nemci, u to vreme, ve} potu~eni i na Zapadui na Istoku, i na svim frontovima su se povla~ili. U takvoj si tuaciji nawih su poslata nepripremqena, nenaoruàna, gola i bosa deca. Taj, krajwenevojni~ki, postupak on poistove}uje sa zlo~inom, podstaknut time {toSrbija nije prihvatila komunisti~ki pokret, u jesen 1941. godine, i on semorao povu}i u Bosnu, te je na kraju rata zbog toga morala da plati svojucenu.

Na Sremskom frontu najve}i broj boraca izginuo je u juri{ima nautvr|ene neprijateqske bunkere i poloàje, jer „nema~ki ~elik nije znao zamilost”. Me|utim, on iznosi i mi{qewe da su jedan deo mladi}a pobilikomunisti, {to zasniva na pri~i roditeqa poginulih boraca koji su posle rata sa limenim sanducima pohodili Srem i lutaju}i po wegovim pro -stranstvima traìli svoje sinove. Me|u telima koja su prona|ena bilo jeonih sa ranama na potiqku lobawe. Slika iz Katani}eve ulice u Beograduu to vreme je tu`na: na po~etku ulice nalazila se limarska radwa, a ispredwe gomile limenih mrtva~kih sanduka i seqaci koji ih kupuju.

De{avalo se da se omladinci sa zape~e}enim pismom po{aqu nafront, a oni koji su ga ipak otvorili, mogli su da pro~itaju jasnudirektivu da se donosilac pisma likvidira, nakon ~ega bi dezertirali i ugodinama posle rata o tome svedo~ili.


17 Mi lan L. Raji}, Srpski pakao u komunisti~koj Jugoslaviji, îkago 1975, 30.

Glavnim krivcima Mi lan L. Raji} imenuje Tita, Aleksandra Ranko -vi}a, Milovana \ilasa, Edvarda Kardeqa, Arsa Jovanovi}a.18

Ovakve tvrdwe i mi{qewa o Sremskom frontu Milana L. Raji}aobja vqene su u listu Eparhije banatske Srpske pravoslavne crkve, 1993. go -dine, pod naslovom Sremski front – Srpski martirologin.19

U novijoj feqtonskoj literaturi isti~u se dva autora: MladenkoColi} sa feqtonom Proboj Sremskog fronta20 i Antun Mileti} sa svojimfeqtonom Nova saznawa o Sremskom frontu.21 Oba feqtona su objavqena udnevnim novinama Politika.

Pukovnik dr Mladenko Coli}, nekada profesor vojne istorije naVojnoj akademiji u Beogradu, u svom feqtonu iznosi ~iwenice da je Srem -ski front za Nemce bio od posebnog zna~aja jer je obezbe|ivao isto~negranice Paveli}eve NDH, ~ija bi propast dovela do vrlo te{ke pozicije za wihove frontove u Ju`noj Ma|arskoj i Italiji (grupe armija ,,Jug”, ,,F” i,,C”). S druge strane, za NOP su borbe u Sremu, posle oslobo|ewa Beograda, imale veliki zna~aj jer je tim pravcem bilo najpovoqnije nastaviti na pre -dovawe ka Vinkovcima i Zagrebu. Tako|e, front je omogu}avao povoqne ibezbedne uslove za rad najvi{ih organa NOP-a. I kod ovog autora u prviplan izbija ~iwenica da je jugoslovenski front bio sastavni deo savezni -~kog lanca frontova prema Nema~koj, a u isto vreme trebalo je vezati Gru -pu armija ,,E” kako se ona ne bi ubacila protiv Crvene armije u ofanzivina Blatnom jezeru u Ma|arskoj.

Beogradski istori~ar Antun Mileti} u svom feqtonu je analiziraovojnu operaciju u Sremu na osnovu dokumenata iz nema~kih arhiva. Po se -bnu pa`wu je posvetio analizi gubitaka jedinca jugoslovenskih armija,otvaraju}i pitawe da li su oni zaista bili i neophodni.

Iz feqtona se moè saznati dilema koju je imao komandant Jugoi sto -ka feldmar{al Maksimilijan fon Vajks o potezu snaga NOVJ-a i Crvenearmije nakon Beogradske operacije. On je strahovao od toga da ove snage neforsiraju Dunav kod Novog Sada i Savu kod Obrenovca i na taj na~in pre -seku xep u Sremu, zbog ~ega je i do{lo do naredbe Vrhovne komande Ver -mahta da se poloàji u Sremu moraju braniti po svaku cenu.22

Predrag Vajagi} 175

18 Isto, 31–32.

19 Banatski vesnik, broj 1/2, 1993, 16–18.

20 Mladenko Coli}, Proboj Sremskog fronta, feqton, Politika, april 2006.

21 Antun Mileti}, Nova saznawa o borbama na Sremskom frontu, Politika, maj 1994.

22 Antun Mileti}, Nova saznawa o borbama na Sremskom frontu, Politika, 18. maj1994.

Tek 13. januara 1945. posledwi delovi Grupe armija ,,E” prelaze mostna Drini kod Vi{egrada i tada Sremski front postaje jo{ va`niji jer jetek trebalo da se jedinice ove grupe armija izvuku iz Bosne dolinom rekeSave.

Mileti} se u svom feqtonu osvr}e i na mobilizaciju u Srbiji, proce -wuju}i da je pod oru`je odvedeno oko 300.000 mladi}a koji su popunili re -dove 1. i 3. jugoslovenske armije. Ovi mladi borci su pro{li cen tre zaobu ku u trajawu od nekoliko dana, a zatim su poslati u ratne operacije, ukojima se nisu snalazili. Sa takvim bora~kim kadrom nisu se sna{li niko mandni kadrovi Jugoslovenske armije, a poseban prob lem je bilo pre nao -ruàvawe novim ruskim, oru`jem, za ~ije rukovawe je trebalo organizo va -ti dodatne kurseve, a za to nije bilo vremena.

Glavna vrednost ovog Mileti}evog feqtona je analiza broja pogi nu -lih. Autor iznosi cifru od 58.290 boraca, pri ~emu mu kriterijum nijebila samo bitka u Sremu nego je sagledao ukupna dejstva 1. i 3. jugoslovenskearmije. U svojoj oceni smatra da su svi gubici iznad 10% izba~enih iz stro -ja previsoki, a da su gubici ove dve armije od 36%, izvan svih normi. Qud -ski ìvoti su malo bili ceweni, a mogu}i razlozi za to su leàli u tome{to se mogla uvek dobiti popuna iz Srbije. Od 300.000 mobilisanih uSrbiji 1944. godine, wih oko 80.000 je poginulo, od ~ega oko 60.000 boraca ume|ure~ju Save i Drave gde su borbe bile najè{}e. Na kraju svog feqtonaMileti} se pita za{to je u proboju fronta izostao manevar iz Ma|arskekoja je do kraja marta bila osvojena a zatim oslobo|en i Be~ od strane Cr -vene armije. Borbe na Sremskom frontu su jo{ uvek vo|ene, a 16. aprila1945. godine otpo~ela je bitka za Berlin, nude}i kao alternativu blokaduma|arske granice i linije Dravograd–Vara`din koja bi spasila hiqademladih ìvota.23

U vezi sa naporima da se utvrdi ta~an broj poginulih vredi ista}iistraìvawa potpukovnika Dragoquba Tmu{i}a. On je u svojoj mono gra -fi ji Sremski front 23. H 1944 – 13. £¤ 1945 objavio spisak imena poginu -lih boraca iz svih jedinica koje su u~estvovale u borbama u Sremu i do{aoje do broja od pribli`no 15.000 poginulih.

Do promene odnosa prema de{avawima na Sremskom frontu do{lo jei u uxbeni~koj literaturi. Ranije je za osmi razred kori{}en uxbenikautorke Qiqane Mladenovi}-Maksimovi}, u kojem je Sremski front pri -kazan kao karika u povezivawu savezni~ke akcije u Italiji i akcije Crvenearmije u Ma|arskoj. O proboju fronta se govori u sklopu plana Gen era l -{taba Jugoslovenske armije koji je povezan sa ulaskom Crvene armije u


23 Isto.

Austriju, pri ~emu su dejstva u Sremu odsekla odstupnicu nema~kim sna ga -ma na tlu Jugoslavije. Uspe{nim probojem fronta stvoreni su uslovi zanapredovawe jedinica Jugoslovenske armije prema zapadu zemqe.24 Ovakvaocena se zadràla u uxbenicima istorije za osmi razred punih dvanaestgodina.25

Do promene zakqu~aka u vezi sa de{avawima na Sremskom frontu do -lazi 2002. godine, kada u {kolama po~iwe da se koristi uxbenik za osmirazred Du{ka M. Kova~evi}a, Dejana Mikavice, Branka Be{lina i Biqane [imunovi}-Be{lin, profesora na odseku za istoriju Filozofskogfakulteta u Novom Sadu. Ovaj tim autora zadràva ocenu da je Sremskifront predstavqao kariku u povezivawu savezni~kih frontova na zapadu iistoku Evrope, te da je zadatak Jugoslovenske armije bio da odse~e odstu -pnicu nema~kim snagama na tlu Jugoslavije i na taj na~in pomogne Crvenojarmiji u operacijama koje je vodila u Austriji. Novinu predstavqa ocenada su bez iskustva u vo|ewu frontalnih borbi stradali mnogi mladi, tekmobilisani borci iz Srbije.26

Novi uxbenik koji se pojavio 2005. godine i koji je napisao tako|e tim autora: Suzana Raji}, Kosta Nikoli} i Neboj{a Jovanovi}, ocewuje dola -zak Crvene armije u Srbiju kao presudan za proterivawe Nemaca ali i zapobedu partizana u gra|anskom ratu. Iznesen je podatak da je od oktobra1944. godine do maja 1945. godine u Srbiji mobilisano oko 250.000 mladi}a, nevi~nih ratovawu, ~esto bez ikakve vojne spreme i obuke. Najè{}e borbetokom zavr{nih operacija za oslobo|ewe Jugoslavije vo|ene su u panonskojravnici na liniji reka Bosut – Batina, gde se stvorio Sremski front. Pre -ma autorima, u sremskoj ravnici Narodnooslobodila~ka vojska susrela sesa novim, za wu nepoznatim na~inom ratovawa – frontalnim sukobima irovovskom borbom. U takvom ratu masovno je stradalo vi{e od 13.000 mla -di}a iz Srbije.27

Iz komparativne analize ovih ocena prisutnih u uxbenicima za osmi razred u osnovnim {kolama u Srbiji, u vremenskom periodu od 1989. do

Predrag Vajagi} 177

24 Qiqana Mladenovi}-Maksimovi}, Istorija za ¤£££ razred osnovne {kole, Zavod zauxbenike i nastavna sredstva, Beograd 1989, 85.

25 Nikola L. Ga}e{a, Qiqana Mladenovi}-Maksimovi}, Du{an @ivkovi}, Istorija za 8. razred osnovne {kole, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, Beograd 2000, 8.prera|eno izdawe, 134–135.

26 Du{ko M. Kova~evi}, Dejan Mikavica, Branko Be{lin, Biqana [imunovi}-Be -{lin, Istorija za 8. razred osnovne {kole, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, Beograd2002, 174.

27 Suzana Raji}, Kosta Nikoli}, Neboj{a Jovanovi}, Istorija za 8. razred osnovne{kole, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, Beograd 2005, 157.

2005. godine, moè se videti da je do{lo do promene u mi{qewu i da seocene borbi na Sremskom frontu razlikuju. U uxbenicima iz HH£ vekaprvi put je prikazana tragi~nost sudbine mladi}a mobilisanih i poslatih na Sremski front, gde su mnogi od wih poginuli.

Savremeni istori~ari nisu se mnogo bavili tematikom Sremskogfronta u svojim radovima objavqivanim u istorijskim ~asopisima. Ipakvredi ista}i profesora dr Aleksandra Kasa{a i wegov rad Istorijskekontroverze o Sremskom frontu 1944/1945. godine koji je objavqen u Spo -menici Istorijskog arhiva „Srem”. U svom radu prof. Kasa{ raspravqa omno{tvu kontroverznih ocena o Sremskom frontu u na{oj novijoj isto ri -ji, ali i publicistici, do kojih je do{lo posebno krajem dvadesetog ipo~etkom ovog veka raspadom druge jugoslovenske dràve, ali i otvarawem,,srpskog pitawa”, mesta, uloge i zna~aja ove najbrojnije slovenske nacijena balkanskom prostoru.

Sremski front, prema wegovoj oceni, uspostavqen je u vreme zavr -{nih operacija za kona~no osloba|awe jugoslovenskih teritorija u Dru -gom svetskom ratu i zna~ajna je istoriografska tema ne samo u vojnomsmi slu. Wime su se bavili mnogi istori~ari, publicisti, ali i memoa -risti. Kontroverzna pitawa vezana za Sremski front su prvo otvorilikwièvnici, i na taj na~in su tu temu doveli pod istraìva~ku lupu mla -|ih nara{taja istori~ara, publicista i politi~ara koji su po~eli da jekoriste u dnevno-politi~ke svrhe. U nizu ovih kontroverznih pitawanajpro vokativnije je ono o zna~aju i svrsishodnosti Sremskog fronta nasa mom kraju rata kada se wegov ishod znao, odnosno izricawe suda o po tre -bama tolikih `rtava na frontu.

Svakako je najteè dati odgovor na pitawe ta~nog broja poginulih,jer se upravo brojevima najlak{e manipuli{e u politi~ke svrhe.

Posmatraju}i spoqnopoliti~ke odnose prof. Kasa{ smatra da je zaTita od velikog zna~aja bio razgovor sa britanskim feldmar{alom Haro -lo dom Aleksanderom u februaru 1945. godine i wegova poseta Sremskomfrontu radi uveravawa zapadnih saveznika o vojnoj snazi jugoslovenskihpartizana. Strategijski je trebalo razuveriti Vinstona ̂ er~ila o mo}i izna~aju ~etni~kog pokreta, posebno u Srbiji, te da ne postoji mogu}nostuticaja kraqa Petra ££ Kara|or|evi}a na zbivawa u Jugoslaviji, ~ime jeotpadala mogu}nost restauracije monarhije.

U radu se, sa stanovi{ta antikomunizma i antibrozov{tine kojiima ju dosta poklonika, daje osvrt i na manipulaciju `rtvama jedne izgu -bqene mladosti. Prof. Kasa{ se poziva na ,,teoriju dis tance” u istorij -skim analizama savetuju}i istori~arima koji dolaze da se u svojim


istraìvawima pridràvaju relevantnih sudova o istorijskim doga|a ji -ma i li~nostima koje su obeleìle data vremena.

Osvr}u}i se na razmi{qawa i ocene istori~ara, pomiwe prof. Bra -nka Petranovi}a i smatra da je on zbog toga {to je i sam bio mobilisan upartizanske jedinice izbegavao da daje konkretnije ocene o ovom pitawu.

Odgovor na pitawe za{to su Nemci davali toliko snaàn otpor uSremu, prema prof. Kasa{u, leì u wihovim strahovawima od sovjetske, tj. partizanske osvete u slu~aju zarobqavawa, pa su oni svim snagama {titilisvoje povla~ewe ka teritorijama pod kontrolom zapadnih saveznika.

U radu se otvaraju i mnoga druga pitawa poput pobune Albanaca 1945.godine, stradawa vojvo|anskih Nemaca te prob lem radikalnijeg stavaprema hrvatskom stanovni{tvu u Sremu.28

Ovim radom je pobrojana doma}a istriografska gra|a, dok je postrani ostala inostrana, pre svega nema~ka i sovjetska ~ije su vojske u~e -stvovale u borbama na Sremskom frontu. Prob lem u vezi sa stranom isto -rio grafskom gra|om je u tome {to ona nije kod nas prevo|ena pa je samimtim i nedostupna za {iru ~itala~ku publiku. Sigurno da je ta stranaistoriografska gra|a dragocena jer osvetqava de{avawa na Sremskomfrontu iz potpuno druga~ijeg ugla.

Predrag Vajagi} 179

28 Aleksandar Kasa{, Istorijske kontroverze o Sremskom frontu 1944 / 1945. godine,Spomenica Istorijskog arhiva „Srem”, 5, 2006, 225–231.

Predrag Vajagi}Ba~ka Palanka

HISTORIOGRAPHY OF THE SREM FRONT

SUMMARY

His to ri og ra phy re lated to the Srem front dis cusses nu mer ous con tro ver sialas sess ments made in our more re cent his tory, but also in jour nal ism, that were gi -ven at the be gin ning of dis in te gra tion of the sec ond Yu go slav state. Con tro ver sialques tions were first posed by Ser bian writ ers who brought this sub ject un der the in -ves ti ga tive mag ni fy ing glass of his to ri ans, but also of pol i ti cians and journa l i sts aswell who use the sub ject in daily po lit i cal pur poses, which cre ates the prob lem ofabuse. Historiographical ma te rial re lated to the Srem front can be di vided, ac cord -ing to the time it ap peared, into the ma te rial dat ing to the so cial ist Yu go sla via andthe one dat ing to the pe riod af ter its dis in te gra tion. In the youn ger his to ri og ra phy,the sub ject of the Srem front is ap proached from a crit i cal stand point, where themost at ten tion is paid to a re eval u a tion of the sig nif i cance and use ful ness of theSrem front at the end of the war, i.e. au thors look for an ap prox i mate num ber of thekilled dur ing the mil i tary en gage ment. His to ri og ra phy of the Srem front is not fully elu ci dated be cause for eign sources are miss ing, pri mar ily the Ger man and Rus sianones.


PRIKAZI I BELE[KE

REVIEWS AND NOTES

Goran VasinOdsek za istoriju – Filozofski fakultet Novi Sad

Sremska Mitrovica – grad vredniji od carske k}eri(glavni urednik Nenad Lemaji}), Sremska Mitrovica 2008.

Neophodnost bavqewa lokalnom istorijom, koja je u ranijim perio -dima ~esto bila zanemarena, donosi pred ~itaoce monografiju posve}enujednom od najva`nijih centara u Sremu, gradu slavne pro{losti – Sremskoj Mitrovici. Pogled na istoriju grada svetog Dimitrija, iz pera timaistori~ara, pruà ~itaocima mogu}nost da svoja saznawa obogatezanimqivim tekstom ali i mnogobrojnim kvalitetnim fotografijama koje stvaraju impresivnu sliku teritorije koja datira skoro dva milenijuma.

Prvo poglavqe Anti~ki Sirmijum (napisao prof. dr Nenad Lemaji})daje nam na saèt na~in pogled na same po~etke istorije grada. Prvi pomenrimskih legija je jo{ iz prvog veka pre n. e. Smatra se da je naseqe imaloveze sa Keltima ili Ilirima. Sirmijum se javqa i u vezi sa znamenitimPanonskim ustankom u vreme Oktavijana. Sta tus kolonije grad je dobio uvreme Flavijevaca (najverovatnije Domicijana), o ~emu svedo~i nazivColona Flavia Sirmium. S vremenomgrad je postao va`na raskrsnica pu -teva ka Singidunumu, Dalmaciji i Bo -sni, {to je uticalo na wegov brzeko nomski napredak. Vrlo brzo je po -~ela i urbanizacija svih naseqa, alii oblasti u blizini Sirmijuma. Zna -~aj dunavske granice Rimskog car stva(Limes) ~esto je stavqao grad u prviplan. Stanovni{tvo grada bilo jesastavqeno mahom od doseqenihRimqana i me{avine doma}eg ilir -sko-kelt skog elementa. U gradu seprilikom vojnih pohoda pomiwu icarevi Marko Aurelije i SeptimijeSever. Nekoliko pohoda iz gradapoveo je i Maksim Tra~anin. Prvi car

Goran Vasin 183

ro|en u okolini Sirmijuma je bio Decije Trajan (249–251). Kako se teì{te Carstva pomeralo ka Dunavu i Savi usled stalnih ratovawa sa varvarima,Sirmijum je bio nezaobilazan u svim vojnim pohodima i va`na strate{kata~ka odbrane. U wemu su sem Decija Trajana ro|eni i carevi: Aurelijan(270–275), Prob (276–282), Maksimijan Herkulije (podigao palatu negde uokolinu Sirmijuma), Konstancije ££ i Gracijan (375–383). U vreme caraDioklecijana oblast oko grada nazivala se Druga Panonija (PanoniaSecunda). Za istoriju Sirmijuma naro~ito je bio zna~ajan Galerije. Vrloverovatno je za sredi{te svog dela Carstva ovaj grad izabrao Licinije.Znameniti car Konstantin Veliki u periodu 316–321. ~esto je boravio uSirmijumu, gde je i osnovao kovnicu zlatnog novca. Posle wegove smrticar Konstancije od grada pravi vaàn centar Carstva, naro~ito u verskompogledu. U Iliriku i Panoniji neko vreme je preovladavalo arijanstvo,koje je car pomagao. Od kraja ~etvrtog veka grad se nalazio u rukama Gota,posle ~ega je wegovu istoriju te{ko rekonstruisati. Goti i Huni suvi{e-mawe uni{tili sve civilizacijske i urbanisti~ke tekovine izperioda Carstva. Arheolo{ka istraìvawa otkrila su postojawe pal ate,dve javne ìtnice, terme, hipodroma, delove bedema, ulice, vodovod iprivatne ku}e. Sa~uvani su i mnogobrojni mozaici, koji svedo~e onekada{wem sjaju i slavi ovog zna~ajnog rimskog grada. Vizantija sedokopala Sirmijuma tek 567. Nedugo zatim grad se na{ao na udaru Avara,koji su ga osvojili 582. O zna~aju ovog grada za Vizantiju svedo~i re~enicakoju je izgovorio car Tiberije – kako bi radije avarskom kaganu da ima dvek}eri dao jednu, nego {to bi mu svojevoqno dao Sirmijum! Za hri{}ane jetako|e zna~aj grada bio veliki. U vezi sa wim se pomiwu sv. Irinej (prviepiskop Sirmijuma), sv. Dimitrije (za{titnik grada koji se po nekimizvorima rodio i ìveo u gradu, i po kojem grad nosi dana{we imeMitrovica), sv. Sinerot, sv. Anastasija, kao i êtiri fru{kogorskamu~enika.

Slede}a dva poglavqa Civitas Sancti Demetrii i Turski pe riod (tako|enapisao prof. dr Nenad Lemaji}) govore nam o periodu sredweg veka i odobu turske uprave gradom (H¤£ i H¤££ vek). Vizantinci, Bugari, Uga ri iSloveni lomili su kopqa oko teritorija vezanih za grad i wegovu okolinu. Imena careva Vasilija ££, Jovana i Manojla Komnina, koji su vodiliratove u ovim predelima, svedo~e nam o zna~aju grada, a {ire i Srema, posamu Vizantiju. Kada je palo Carstvo 1204, grad su osvojili Uga ri i dràli su ga sve do kraja svoje sredwovekovne dràve. Sa propa{}u vizantijskoggrada nestalo je i wegovo ime, odnosno do{lo je do preno{ewa imena gradana wegovu okolinu. Ne{to ranije razvilo se naseqe na mestu dana{we

184 Sremska Mitrovica – grad vredniji od carske k}eri

Ma~vanske Mitrovice, koje je postalo i sredi{te biskupije. Nedaleko senalazio i pravoslavni manastir Svetog Dimitrija, koji je u velikoj meriuticao na ~uvawe starog i formirawe novog naseqa. Zna~aj se mora dati ipodatku da je u okolini grada Sava najuà za prelazak, pa su prihodi odskelarina bili bitni za ugarske kraqeve i lokalne feudalce. Podatak iz1347. svedo~i da je mesto imalo sta tus grada Civitas Sancti Demetrii. U wemusre}emo i Dubrov~ane, {to govori i o trgova~kom napretku Mitro vice.Posle poraza @igmundove vojske kod Nikopoqa 1396. jedan turski odredopusto{io je grad i wegovu okolinu, {to je uticalo na ekonomske probleme stanovnika u narednom periodu. Prvi srpski vladar koji je drào grad bioje des pot \ura| Brankovi}. U slede}im decenijima ~esti su biliugarsko-turski sukobi u gradu i wegovoj okolini. êsti upadi Turakadoveli su i do migracija Srba na ovo podru~je. Odbrana granice poverenaje uglavnom sremskim Brankovi}ima, koji se tu pomiwu od vremena despotaVuka 1465. Pad Ugarske pod vlast Osmanlija u periodu od 1521, odnosnoMoha~ke bitke 1526, dovodi do potpunog ru{ewa grada i razarawa wegoveokoline. U periodu turske uprave pravoslavni Srbi nalazili su se ute{kom poloàju, ali su ipak na{li oslonac u obli`wim fru{kogorskimmanastirima, koje su sa revno{}u podizali i odràvali. Kult svetorodnedinastije Nemawi}, ali i ni{ta mawe vaàn kult sremskih Brankovi}avezanih za Kru{edol, bili su nacionalna potpora Srbima u ovom te{komperiodu.

Doba austrijske uprave u Sremu (napisao dr Vladan Gavrilovi})doneo je promene i u na~inu ìvota i samoj organizaciji u gradu. Turskavlast u Sremu je okon~ana sklapawem Poàreva~kog mira 1718. Od 1728.Mitrovica je kao najbitnije naseqe Srema postala deo feudalnog posedagrofa Koloreda. Ne{to kasnije grad sa okolinom prelazi u ruke baronaMarka Peja~evi}a. Od 1745. bila je ukqu~ena u Vojnu granicu. PosleBeogradskog mira 1739. mno{tvo izbeglica iz Srbije naselilo se u grad iwegovu okolinu. Od 1747. {tab Petrovaradinske regimente nalazio se uMitrovici, {to je doprinelo wenom ekonomskom razvoju i dovelo do togada grad bude progla{en za slobodni grani~arski komunitet 1765. Grad jeponovo podvrgnut Petrovaradinskoj regimenti 1787. Prva apoteka jeotvorena 1806, a bolnica 1826. Prva srpska crkva u gradu pomiwe se 1729, anova velelepna Sv. arhi|akona Stefana zidana je u periodu 1791–1794.Mitrova~ki trgovci odigrali su u vreme Prvog srpskog ustanka va`nuulogu u snabdevawu ustanika oru`jem. Grad je neprekidno ekonomski ja~aoi imao sve ja~u gra|ansku klasu u vreme pred revoluciju 1848–49. NiMitrov~ani nisu zaostali u ovim burnim vremenima za svojim

Goran Vasin 185

sunarodnicima u Monarhiji. Ratni sukobi 1848–49. ekonomski su osla bi -li grad. Ceo Srem na{ao se u te{kom poloàju usled ratnih operacija.Slomom revolucije do{lo je do restauracije austrijske vlasti. Sve dorazvoja~ewa Granice 1881. Mitrovica je tavorila, a od tada je po~eo po no -vni nagli uspon grada.

Mitrovica gra|anskog doba (1849–1918) naziv je poglavqa koje jenapisao mr \or|e \uri}. Grad se na po~etku ovog perioda nalazio u rukama vojnih vlasti, tako da ekonomska situacija nije bila naro~ito povoqna.Slomom Bahovog apsolutizma, kada je donet novi Zakon o op{tinama, stawe je krenulo naboqe. Razvoja~ewe Vojne granice 1881 (teklo je u vi{e faza od1871) dovelo je do toga da su nekada{we teritorije i naseqa do{le podvlast civilnih organa u Ugarskoj i Hrvatskoj. Srem je bio prikqu~enTrojednoj kraqevini. Na ~elu prve op{tinske uprave od 1871. na{ao se]ira pl. Mileki}. Ekonomski jaki Srbi iz Mitrovice izborili su se zasta tus grada 1881, a srpski jezik i }irilica su bili ravnopravni u op{tin -skoj upotrebi. Za gradona~elnika je novembra 1881. izabran Mileki}, kojije na toj funkciji ostao do 1907. U narednim godinama doneti su grb iStatut grada. Privredni uspon grad je doìveo krajem H£H i po~etkom HHveka. Pu{tawe nekoliko pru`nih pravaca u Mitrovici (prvi 1884) iSremu do pri nelo je wenom ekonomskom razvitku. Mnogobrojne hrastove{ume bile su pravo prirodno bogatstvo i sirovina koja je pokrenulaindustrijsku proizvodwu. U gradu su otvarani kreditni zavodi i banke. Od 1906. je po~elo asfaltirawe ulica. Mitrova~ko gra|anstvo imalo jezna~ajnu ulo gu u nacionalnoj borbi Srba u Monarhiji. Otvarawe~itaonice, proslave praznika Sv. Save, formirawe raznih dobrotvornihdru{tava, pokazali su da mitrova~ki Srbi ne zaostaju za Srbima {iromMonarhije u nacio nalnom pogledu. Od 1895. postojao je Srpski dom.Kulturne i ekonomske veze sa Srbijom bile su tako|e izuzetno jake.Sarajevski atentat i po~etak rata doveli su Srbe u Monarhiji u nepovoqan poloàj. Mnogi su svedeni na gra|ane drugog reda, a situacija u gradu nijebila povoqnija nego u drugim delovima Monarhije. Posle pobede na Cerusrpska vojska je krenula u ofanzivu na Srem, me|utim, posle poraza naLegetu i povla~ewa srpske vojske iz Doweg Srema septembra 1914. usledilaje masovna odmazda austrou garskih vlasti. Mnogobrojni Srbi su sedobrovoqno javili u srpsku vojsku u toku 1914. Ujediwewe sa Srbijom,novembra 1918, do~ekano je sa odu{evqewem.

Poglavqe pod nazivom Sremska Mitrovica u jugoslovenskoj dràvinapisala je dr Biqana [imunovi}-Be{lin. U novoformiranoj kraqevini grad se prvo nalazio u Sremskoj oblasti, a od 1927. u Sremskoj ùpaniji.

186 Sremska Mitrovica – grad vredniji od carske k}eri

Dat je opis ìvota u gradu tridesetih godina pro{log veka. Najzna~ajnijakulturna ustanova Srba u Mitrovici izme|u dva rata bila je Srpska gra -|anska ~itaonica. Slomom Kraqevine Jugoslavije, posle Aprilskog rata1941, grad je do{ao pod upravu organa NDH. Vrlo brzo po~ela su hap{ewa ilikvidacije istaknutih antifa{ista, ali i sasvim nedu`nih gra|ana Sr -ba, Roma i Jevreja. Od kraja rata, odlukom Privremene narodne skup {tineDemokratske Federativne Jugoslavije formirana je Autonomna Pokrajina Vojvodina koja je obuhvatala Ba~ku, Banat i Srem, ukqu~uju}i i SremskuMitrovicu. Prikazan je i razvoj grada i wegove okoline u periodu so -cijalisti~ke Jugoslavije.

Posledwu celinu ~ini poglavqe sa nazivom Geografski podaci onaseqima op{tine Sremska Mitrovica (napisala Nada Simi}-Lemaji}).Na pregledan na~in prikazani su istorijski, statisti~ki i geografskipodaci za sva mesta iz op{tine Sremska Mitrovica.

Posebnu pa`wu u ovoj monografiji zavre|uju mnogobrojne foto gra -fije. Od samog po~etka pa do kraja monografije nalazimo slike koje nampribliàvaju ̀ ivot u Mitrovici kroz vekove. Od kovanog novca, mozaika,likova rimskih careva, mnogobrojnih karata, fresaka, do portreta zna me -nitih Mitrov~ana kroz pe riod 1849–1918, odnosno fotografija koje praterazvoj grada od 1918. pa do dana{wih dana, dobijamo jedan novi pogled naìvot i qude u Mitrovici.

Moramo ista}i da je grupa istori~ara (prof. dr Nenad Lemaji}, drVladan Gavrilovi}, mr \or|e \uri}, dr Biqana [imunovi}-Be{lin iNada Simi}-Lemaji}) uradila posao vredan svake pohvale. Dva milenijuma istorije grada do~arana su ~itaocima na zanimqiv i pregledan na~in.Jasan i koncizan tekst isprepleten fotografijama, geografskim kartama i prilozima ~ini celinu koja nam daje gotovo sve {to je neophodno da seupoznamo sa istorijom ovog slavnog grada. Monografija koja tako odgo va -ra zadacima koje postavqa istorijska nauka, ali i pristupom autora,zavre|uje pa`wu i {ire ~itala~ke publike.

Goran Vasin 187

Mihael Antolovi}Pedago{ki fakultet Sombor

Istoriografija pred izazovom postmoderneRi~ard X. Ev ans, U odbranu istorije, SKZ, Beograd 2007, 459 str.

Prevod sa engleskog i pogovor Risto Tubi}

Ri~ard X. Ev ans je ugledni britanski istori~ar sredwe generacije(r. 1947). Wegova nau~na interesovawa usmerena su prvenstveno ka politi -~koj, dru{tvenoj i kulturnoj istoriji Nema~ke od sredine H£H veka pa dodanas. Ev ans je autor vi{e kwiga me|u kojima se izdvajaju: Death in Ham -

burg: So ci ety and Pol i tics in the Chol era Years 1830–1910 (1987), Re think ingGer man His tory (1987), In Hit ler’s Shadow: West Ger man His to ri ans and the At -tempt to Es cape from the Nazi Past (1989), Re read ing Ger man His tory: from Uni -

fi ca tion to Re uni fi ca tion 1800–1996 (1997), Tales from the Ger man Un der world:Crime and Pun ish ment in the Nine teenth Cen tury (1998), Tell ing Lies About Hit -ler: The Ho lo caust, His tory and the Da vid Irving Trial (2002), The Com ing of the

Third Reich (2003), The Third Reich in Power 1933–1939 (2005).Kwiga U odbranu istorije (In De fence of His tory) koju ovom prilikom

èlimo da predstavimo je srpski prevod drugog, pro{irenog i dopuwenog,izdawa na engleskom jeziku iz 2003. go di -ne. Evansovo delo je objavila Srpska kwi -èvna zadruga kao petu po redu kwigu uokviru svoje presti`ne biblioteke Isto -rijska misao posve}ene teorijskim i meto -dolo{kim pitawima istorijske nauke.

Ve} sam pogled na naslov Evansovogdela upu}uje na primetnu analogiju sa dve -ma, uz Karovu – [ta je istorija?, najuti -cajnijim kwigama posve}enim teorijskimi metodolo{kim pitawima istorijskenauke u HH stole}u. Re~ je, svakako, o Apo -logiji istorije Marka Bloka te Borbi zaistoriju Lisjena Fevra. Naslov svojojkwi zi Ev ans, po svemu sude}i, nijeslu~ajno izabrao, budu}i da ideje Bloka,

188 Istoriografija pred izazovom postmoderne

Fevra i naro~ito Kara u velikoj meri ba{tini u svojim shvatawima {tajeste istorija i {ta bi ona trebalo da bude. Ono u ~emu se Evansovo delosu{tinski razlikuje od Blokovog i Fevrovog jeste prvenstveno razli ~i -tost wihovih ciqeva – dok Blokova i Fevrova dela predstavqaju svojevr -sne programatske spise, manifeste nove istorije, za Evansovu kwigu seunekoliko pojednostavqeno moè ustvrditi da je pisana sa namerom daupravo odbrani tekovine „francuske istorijske revolucije” koju su otpo -~eli Blok i Fevr a nastavili wihovi brojni sledbenici unutar tzv.istoriografske {kole Anala. Daleko od toga da je Ev ans analista po svo -jim metodolo{kim ube|ewima ali je svakako izdanak one, unutar sebeveoma razu|ene, vrste istorijskog mi{qewa koja se razvijala tokom prvepolovine HH veka a kojoj je osnovno obele`je davalo zajedni~ko supro t -stavqawe koncepcijama klasi~nog istoricizma i pozitivizma. U tom smi -slu su marksisti~ka, sociolo{ka, ekonomska, dru{tvena i razne drugeistorije, kao protivteà doga|ajnoj H£H-ovekovnoj istoriografiji, omo -gu}ile prevladavawe wenih ograni~ewa u liku tzv. nove istorije. Uprkosrazli~itim sadràjima koji su joj pripisivani, ~ini nam se da su dve idejeprisutne u svim pojavnim oblicima nove istorije – radilo se o {koliAnala, istorijskoj socijalnoj nauci, dru{tvenoj istoriji, ili Novoj eko -nomskoj istoriji – vera u mogu}nost saznavawa pro{le stvarnosti tenastojawe za „totalnom istorijom” koja bi pruìla sveobuhvatno saznaweo ìvotu qudi u pro{losti. Drugim re~ima, bez obzira na raznolikostteorijskih usmerewa i metodolo{kih pristupa u istoriografiji tokomprve tri ~etvrtine HH stole}a, svima wima jeste zajedni~ki stav da pro -{la stvarnost moè biti legitiman predmet istorijskog istraìvawa. Uistaknutoj ili mawe istaknutoj formi, ovakav epistemolo{ki optimizampredstavqao je crvenu nit koja je ujediwavala razli~ite istoriografske{kole u HH veku.

Ovako zasnovanoj istorijskoj nauci je tokom posledwe ~etvrtine HHveka bio upu}en izazov od strane nove idejne orijentacije koju je oli~avao postmodernizam. Budu}i da se prvobitno manifestovao u umetnosti i kwi -èvnosti, postmodernizam nije neposredno privukao pa`wu istori ~ara, iina~e nesklonih bavqewu teorijskom stranom svoje nauke. Me |u tim, po -stmoderno mi{qewe, nastalo kao opozicija evropskoj Pro svetiteqskojtra diciji, predstavqa poku{aj korenitog raskida sa racionalnim osno -vama evropske misli. U tom smislu, postmodernizam i wegovi glavni pro -tagonisti Mi{el Fuko, @ak Derida, @an Fransoa Liotar, nagla {a vaju-}i probleme jezika i zna~ewa i odbacuju}i pojam objektivnosti kao be s -pred metan, osporili su legitimitet racionalnog saznavawa stvarnosti.


Na taj na~in, postmodernizam je doveo u pitawe ne samo istorijsku naukunego i celokupni nau~ni diskurs progla{avaju}i nauku za jo{ jednu u nizu„velikih pri~a” – metanaracija, ~iji se skriveni smisao sastoji u pozako -wewu tj. legitimisawu odre|enog poretka mo}i. Odatle je postmodernommi{qewu zajedni~ko odbacivawe svih metanaracija kao neverodostojnih.Prob lem za istorijsku nauku pojavio se u trenutuku kada je i istorio gra -fija, sagledana iz postmoderne perspektive, okarakterisana kao „velikapri~a” koja ne moè da polaè pravo na istinitost i objektivnost negopredstavqa tek jednu od mno{tva razli~itih i me|usobno konkurentnihpripovesti o pro{losti.

Ideje postmodernizma prodrle su u istoriografiju sa relativnimzadocwewem – tek u drugoj polovini 70-ih godina pro{log veka, da bi napunoj snazi dobile tokom naredne dve decenije kada su se upravo i razvilanajè{}a sporewa izme|u zastupnika postmodernih koncepcija istorio -gra fije i wihovih protivnika. Evansova kwiga, prvi put objavqena 1997,nastala je kao odgovor postmodernom poricawu istinitosti i nau~nostiistoriografije u trenutku kada je rasprava ve} po~ela da gubi na inte nzi -tetu. Utoliko ona predstavqa i svojevrsni rezime i pregled najzna~ajnijihpolemika vo|enih izme|u suprotstavqenih strana o prirodi istorije,istoriografije i karakteru, kao i samoj mogu}nosti istorijskog saznawa.

Od koga/~ega Ev ans brani istoriju? On, prvenstveno, nastoji daodbrani temeqe istori~arskog zanata koje su zastupnici postmodernogmi{qewa u istoriografiji nastojali da, u celini ili delimi~no, ospore.U tom ciqu, Ev ans je analizirao koncepcije Hejdena Vajta, Kita Xenkinsa,Aluna Munsloa, Elizabete Dids Ermart, Beverlija Sautgejta, FrankaAnkersmita, Pola de Mana kao i mnogih drugih istaknutih zagovornikapostmodernizma u istoriografiji. Pored svih razlika koje me|u wima po -stoje, ~ini se da osnovu wihovog mi{qewa predstavqa nekoliko stavova:istorija nije u stawu da sazna predmet svoga prou~avawa budu}i da ona –pro{lost, vi{e ne postoji nego je posredovana istori~arima u vidu isto -rijskih izvora koji nisu identi~ni sa pro{lom stvarno{}u. Odatle, sobzirom da je istorija neizostavno upu}ena na pisana saop{tewa o pro -{lo sti, ona nije ni{ta drugo do grana kwièvnosti. Pri tome, u stru ktu -ri rawu svojih radova istori~ari se sluè nizom stilskih figura iza pleta koji su svojstveni kwièvnom delu, {to samo potvr|uje po stmo -derno gledi{te o istoriji kao kwièvnoj vrsti kojoj je opravdano pri -stupati iskqu~ivo sa estetskog stanovi{tva. Budu}i da je pro{lastvar nost nesaznatqiva, wu nije mogu}e rekonstruisati u skladu sa ~u ve -nom Rankeovom maksimom wie es eigentlich gewesen. Istovremeno, svi


poku{aji uno{ewa smisla u pro{lost ~ove~anstva posredstvom stavqawapojedina~nih doga|aja i procesa u odre|eni konceptualni okvir nu`novode wihovom iskrivqavawu u obliku „velike pripovesti”. Stoga, jedinilegitiman predmet istori~ara jesu male – mikro, teme vezane za pojedinca i wegova neposredna iskustva. Sa druge strane, svaka „velika pripovest”sadrì u sebi mawe ili vi{e prikriveno nastojawe za legitimacijom mo}i i kontrolom, te sluì opravdawu razli~itih vidova dominacije –mu{karaca, pripadnika bele rase ili vladaju}e klase u dru{tvu. Odatle,zakqu~uju postmodernisti, „mikroistorija” usredsre|ena na mawinskegrupe u dru{tvu – polne, rasne, klasne, seksualne – jeste jedina legitimnavrsta istoriopisawa.

Polaze}i od idejnog nasle|a Edvarda Kara i Xefrija Eltona, Ev ansje, sa pozicija umerenog realiste, podvrgao temeqnoj kritici postmoder -nisti~ku koncepciju istorije i istoriografije. U prvom redu, to zna~i daEv ans smatra da je pro{lost mogu}e spoznavati upravo posredstvomistorijskih izvora koji se nikako ne mogu svoditi iskqu~ivo na jezi~keartefakte sa bezbroj mogu}ih zna~ewa u potpunosti zavisnih iskqu~ivo odli~nosti istori~ara, kako to ~ine postmodernisti. U tom smislu, on na -gla {ava su{tinsku va`nost razlikovawa primarnih i sekundarnih izvo -ra, tj. izvora i lit er a ture. Predmet Evansove kritike jeste i shvatawe da jesvakom istoriografskom radu koji stremi ka sintezi imanentna latentnanamera usmerena ka apologiji odre|enih dru{tvenih elita. Naprotiv, onsmatra da je danas jedan od najva`nijih zadataka istorije upravo sintetskopredstavqawe pro{losti ~ove~anstva. Ovo prvenstveno stoga {to je usituaciji obeleènoj rastakawem jedinstvenog duhovnog univerzuma, enor -mne akumulacije qudskih znawa kada se o sve bezna~ajnijim pojavama zna sve vi{e i vi{e, nastupio gubitak ose}aja za celinu istorijskog doga|awa.Odatle je, smatra Ev ans, pisawe sinteza najpre~i zadatak savre meneistoriografije. Kona~no, poricawe istorije kao oblika nau~nog diskursa otvara mogu}nost za relativizacije svake vrste. Naime, „ravnopravnost ipluralizam istina” koji zagovora postmoderna vodi usponu iracionalnogu istorijskom mi{qewu te neograni~enom falsifikovawu istorije. Na taj na~in, dovode se u pitawe racionalna istorijska znawa koja predstavqajunajpouzdaniju branu razli~itim poku{ajima manipulacija i zloupotrebapro{losti i kolektivnog se}awa.

Svoje osporavawe postmodernisti~ke koncepcije istorije i istorio -grafije Ev ans je strukturirao unutar osam jasno ome|enih poglavqa kojaslede logiku koju je Edvarda Kar primenio u svojoj znamenitoj kwizi –[ta je istorija?. Naime, nakon Uvoda (str. 7–22) slede poglavqa –


Istorija istorije (str. 23–54), Istorija, nauka i moralnost (str. 55–88),Isto ri~ari i wihove ~iwenice (str. 89–118), Izvori i wihova interpre ta -cija (str. 119–146), Uzro~nost u istoriji (str. 147–181), Dru{tvo i poje di -nac (str. 182–212), Znawe i mo} (str. 213–248), Objektivnost i wene granice(str. 249–282). Nakon osnovnog teksta slede Zavr{ne primedbe (str. 283–352) koje predstavqaju kratak rezime Evansovih pogleda na istoriografiju.Iza ovog svojevrsnog zakqu~ka sledi spisak komentarisane lektire (str.387–410) koju autor preporu~uje za podrobnije upoznavawe sa pojedinimpitawima o kojima je raspravqao u svojoj kwizi, imenski registar (str.411–420) te sadràjan pogovor (str. 421–454) iz pera prevodioca RistaTubi}a. Istaknuti filozof, dobro upu}en u probleme filozofije istorije i teorijska pitawa istoriografije, Tubi} je fenomen postmodernizma uistoriografiji smestio u op{ti misaoni okvir druge polovine HH sto le -}a ~ime je u zna~ajnoj meri olak{ao razumevawe same pojave koja najve}emdelu obrazovanih ~italaca, ipak, nije dovoqna jasna. Ovo posebno ako seima u vidu vi{ezna~nost pojava i ideja koje se jednim imenom ozna~avajukao postmoderne.

Srpska istoriografija, poput niza drugih malih nacionalnih isto -riografija, ostala je mimo sna`nog potresa izazvanog uplivom postmo -dernog mi{qewa u istorijsku nauku. Stoga, danas kada je postmodernizamkao specifi~na duhovna orijentacija, suprotno svojoj osnovnoj ideji, ipak„oti{ao u istoriju”, pojava kwige Ri~arda Evansa u zna~ajnoj meri pomaèupoznavawu sa glavnim pravcima razvitka istoriografije u zemqamaZapadne Evrope i SAD-a tokom minulih 30-ak godina. Istovremeno, ~ita -we Evansovog dela neminovno name}e pitawe samosvesti istori~ara testruke u celini, i podsti~e na povratak teorijskim i metodolo{kimpitawima istorijske nauke. Promi{qawem osnova na kojima ona po~iva te jasnom sve{}u o wenim mogu}nostima ali i neminovnim ograni~ewima,istoriografija postaje kriti~nija, samopouzdanija i otpornija na ve~itanastojawa da wena znawa budu nadzirana i kontrolisana.


Miroslav Pavlovi}Odsek za istoriju – Filozofski fakultet Novi Sad

Historija Osmanske dràve i civilizacije,priredio Ekmeleddin Ihsanoglu, Orijentalni institut u Sarajevu, IRCICA,

Sarajevo, 2004, str. 1223

Posve}enost istoriji Osmanskog carstva znameniti Ina lxik u pred -govoru ovog voluminoznog dela upore|uje, zbog ogromnog prostora wenogcivilizacijskog uticaja, sa zanimawem za svetsku istoriju. Ipak, osnovnatendencija ne pretenduje ekumenskom niti multikulturalnom odli ~ju, nego je skoncentrisana na islamski, {tavi{e, turski elemenat Osmanske im -perije. U pojedinim segmentima ona je i turkocentri~na. Turski istori -~ar, Ilber Ortajli, koautor, u svojim ranijim radovima (Najduì vekimperije), pod terminom „osmanski” podrazumeva uticaj svih naroda Car -stva, dok se ovde poku{ava gotovo enciklopedijski dati analiza insti -tucija sistema dràvne vlasti, najkra}e re~eno dominacije vladaju}egelementa. Sam Ihsanolu, prire|iva~, uo~ava jedino osmansko-turski iturski identitet, koje ne deli nacionalna nego vremenska odrednica. Prvi obuhvata carstvo a drugi doba republike. Zbog ve}eg broja autora tekstova,kao i sublimacije prvobitne dve celineizdate na turskom jeziku u jednu kod bo -sanskog prevoda, ose}a se jezi~ka i stil -ska neujedna~enost. Naji zra ̀ enija je kodOrtajlija, koji pleni precizno{}u i ja -sno}om, i kod Ihsa nolua, ~ija su dvasegmenta o obrazovawu i nauci znatnijegobima.

Historija Osmanske dràve i civi -lizacije poduhvat je Centra za is tra -ìvawe islamske istorije, umetnosti ikulture iz Istambula (IRCICA). Nasta -la je u okviru projekta Istorije musli -manskih naroda. Prvi tom publikovan je1994. a drugi 1998. Rezultat je dobroprou~ene osmanske arhivske gra|e turske

Miroslav Pavlovi} 193

ali i zapadne istoriografije. Analiti~ki metod, za ne marenost politi~keistorije i izdiferenciranost na segmente dru {tve ne, politi~ke, verske,pravne, kulturne i birokratske istorijske analize svedo~e o savremenostipristupa i {irini opsega, koji, po svedo~ewu pri re|iva~a, nema premca.Uo~ava se osam celina, uz iscrpnu bibliografiju, hronologiju i re~niktermina. Devet autora tekstova ~ine stru~ni tim, gde je svako bio zaduènza posebnu oblast, osim kod prvog poglavqa. Ilu stra cije, karte,genealogije i crteì na zavidnom su nivou.

Prvo poglavqe, Osmanska politi~ka historija, podeqeno je hrono lo -{kom odrednicom na dva segmenta. Feridun Eme|en i Kemal Bejdili izdvo -jili su Ku~ukkajnarxijski mirovni sporazum kao prelomni momenatosman ske istorije. Pregled politi~ke istorije saèt je (na svega 153 stra -nice) i predstavqa op{ti uvid. Ne obiluje novim tuma~ewima niti seprevi{e razlikuje od stavova zapadne istoriografije, sem u jednom. Pro te -ìra se stanovi{te koje }e podràti i ostali, najvi{e Ihsanolu, o „si ste -mu pravednosti” koji podrazumeva tolerantnost islamskog prava i jakucentralisti~ku upravu, {to je omogu}ilo nesmetani razvoj sopstvenihidentiteta balkanskih naroda. Ne{to vi{e je nagla{en uticaj musli man -skog stanovni{tva u Rumeliji, dok su ratovi i bitke navedeni u glavnimcrtama. Osnovna linija izlagawa prati dràvotvorne elemente, te`wu kaja~awu i {irewu dràvne vlasti. Pravne kodifikacije su posebno ista -knute, dok se pravi zna~ajna razlika u terminologiji gaza, dràva, carstvo, hilafet. Verski identitet i sunitski karakter islamski orijentisanogcarstva postepeno proizlaze iz osnovnog teksta unose}i novi elemenat urazmatrawa osmanske istorije. Nekolicina termina, Fetret devri, IslahatFerman‘, Meôrutiyet, lako se mogu povezati sa poznatim doga|ajima. Prikazslabqewa dràvne mo}i, odlikovan preciznim i jasnim formulacijama ianalizama, najvredniji je seg ment poglavqa. Sitne gre{ke, poput tvrdwe da je za sukobe me|u nacijama kriva pravoslavna crkva, ne odslikavaju glavnutendenciju. Osetqivo pitawe, ~ak i dana{we turske politike – Jermenskopitawe, predstavqeno je sa tipi~nog stanovi{ta turske istoriografije,dok su masovna stradawa Jermena ostala u senci doga|aja koji su imprethodili. Nacionalno bu|ewe Turaka povezano je sa ratom protiv Grka i stvarawem Republike Turske.

Osmansko dràvno ure|ewe (159–338. str.) Mehmeta Ip{irlija jedin -stven je enciklopedijski prikaz zvawa i titula u saraju, dràvnim i po kra -jinskim institucijama i institucijama ilmije. Donosi terminolo{kaobja {wewa, istorijat razvoja i, kao poseban deo, prihode pojedinih in sti -tucija. Posebno je zna~ajna uporedna analiza me|usobne zavisnosti

194 Historija Osmanske dràve i civilizacije

pojedinih du`nosnika. Sami nazivi titula i zvawa dati su i u turskojtran skripciji. Opis saraja, dopuwen kasnijim analizama u drugim pogla -vqima, osvetqava ulogu enderuna u obrazovawu osmanske elite. Detaqno su opisani i uloga i vrste divana, {to omogu}ava uvid u proces odlu~ivawa unajvi{im krugovima, bilo da je re~ o centralnoj ili pokrajinskoj admi -nistraciji. Posebno su nagla{ene promene u funkcionisawu slu`bi udoba reformi, naro~ito tanzimata i uvo|ewe novih institucija i zvawa. O iscrpnosti analize svedo~i i razmatrawe funkcionisawa Porte i isto -rijat razvoja diplomatske slu`be. Vredno pa`we je pitawe kul sistema,kojem je, kao i u vi{e drugih slu~ajeva, posve}ena uporedna analiza na vi{emesta, u zavisnosti od upravne ili pravne analize. Osim klasi~nog opisa,Mehmet Ip{irli se kod tuma~ewa feudalnog pokrajinskog sistema, naro -~ito u doba krize i pojave ~iftluka, upu{ta u razmatrawe uzroka sla bqe wa Carstva. Sledstveno tome, kod analize ilmijskog ure|ewa izdvoji}e po -sebno poglavqe o nedostacima. Osnovna odlika jeste preglednost sadr ̀ aja, s obzirom da je svaka va`nija institucija predstavqena u okviru zase bnogpoglavqa.

Vi{e je razloga zbog ~ega Upravno ure|ewe u doba tanzimata i kasnije(341–406. str.) Ilbera Ortajlija organizaciono i stilski odstupa od pret -hodnih stranica. Reformsko doba nije moglo doneti postojanost insti tu -cija, koje nisu mogle biti analizirane kao takve, nego u sklopu stalnihpro mena. U skladu sa takvim pristupom sam tekst je hronolo{ki segme nti -ran, za razliku od prethodnog problemskog pristupa. Ujedno je to i mana,jer se ne moè ste}i uvid kako je funkcionisala vlada u doba tanzimata, ko -liko je i kojih ministarstava imala, {to je uobi~ajeni pristup prethodnog poglavqa. Osnovna Ortajlijeva te`wa povezuje moderne republikanske in -sti tucije i, {tavi{e, traì im korene u tanzimatskim reformama, i na ro -~ito u reformama u doba me{rutijeta. Promene u funkcionisawuin sti tucija sagledane su i u svetlu poja~ane te`we za centralizacijom iotporima na koje je ona nailazila. Ilber Ortajli podvla~i svoj sud oprenagla{avawu zapadnih uticaja na reformske procese. Povezano s tim jei razmatrawe uticaja otvarawa {kola i gra|ewa èleznice, kao „najva -`nijih doga|aja u posledwih ~etrdeset godina imperije”.

Znatno izraèniji enciklopedijski karakter ima naredno poglavqe,Organizacija vojske kod Osmanlija (409–511. str.), Abdulkadira Oz|ana, gdeje predstavqeno stotinak vojnih korpusa, zvawa i ~inova. Zadràn jepristup istorijske analize i prikaza osnovne uloge i poloàja svih zvawai korpusa. Posebna analiza posve}ena je sistemu dev{irme, kao osnovivojnog ure|ewa u klasi~no doba imperije, kada je vojska bila najmo}nija.


Posve}enost detaqima, ishrani, ode}i, du`nostima i obuci vojnih jedi ni -ca posebno doprinosi slikovitom uvidu u stawe osmanske vojske. To je do -pu weno predstavqawem reformskih poku{aja i ukidawa pojedinih redova, pre svega jani~ara. Problemski pristup zadràn je i kada su u pitawu noveinstitucije.

Poglavqe Pravo kod Osmanlija (513–594. str.), Akifa Ajdina, pose du -je dve celine, od kojih je druga nastavak institucionalne analize, poputpret hodnih poglavqa. Prvi deo je svojevrsna rasprava o osmanskom pra -vnom sistemu i odnosu {erijatskog i kanonskog (obi~ajnog) prava. Osno -vni prob lem pravne analize predstavqa poloàj obi~ajnog prava prema{erijatskom pravnom sistemu i stepen tolerancije islamskog pravnog si -stema prema intervenciji spoqa. Zna~aj pravnih propisa i podlo`nostpromenama u provincijalnim ravnima pove}an je u moderno vreme dostup -no{}u dokumenata savremenom istraìva~u, najpre sixilskih popisa.Intervencija dràvnog sistema u pravnu regulativu, koja ne protivre~i{erijatu, a na osnovu ixtihada, definisana je kao obi~ajno pravo. Trebais ta}i da se sam termin razlikuje od wegove konvencionalne upotrebe. KodOsmanlija se upravo odnosi na kodifikovano pravo. Jedinstvenost ovepra vne analize nagla{ena je i jednom ozbiqnom studijom o mezhebu. Wenzna ~aj je tim ve}i {to je ovo pitawe islamskog prava u nauci prili~noneis traèno. Osim {to je izloèn opis i obja{wene vrsta mezheba, izvr -{eno je istraìvawe o wihovoj prakti~noj primeni. Tako se do{lo do za -kqu~ka da je hanefijski mezheb naj~e{}e kori{}en, naro~ito u Rumeliji.Ne{to ve}a pa`wa posve}ena je nemuslimanskim narodima i wihovoj pra -vnoj za {titi. Oslawaju}i se na obi~ajno pravo i vlastite sudove, podvu -~ena je ~iwenica da nemuslimani nisu mogli da se ne obra}aju {erijatskimsudo vima za pitawa za koja obi~ajni sudovi nisu bili nadle`ni, a najprekrivi~no pravna. Upravo je hanefijski mezheb propisivao nadle`nost {e -rijatskih sudova u takvim slu~ajevima. Kraj poglavqa donosi kra}u ana li -zu pravnog poloàja mustemena, stranaca na privremenom boravku uOsman skom carstvu. Kao poseban seg ment obra|eno je pravo posle tanzi -mata, naro~ito odnos {erijatskog prava i novih propisa, sa op{tom kon -statacijom da su reforme donele evropske pravne norme, koje su postepenopreuzimale ingerencije {erijata.

Bahaedin Jedijildiz primenio je savremeni pristup u poglavquOsman sko dru{tvo (595–692. str.) koji odlikuje te`wa za razumevawem sva -kodnevnog, privatnog ìvota obi~nog naroda. Osim dve izdvojene gru pa -cije stanovni{tva, vojske i raje, jasno se uo~ava znatno dubqaiz di ferenciranost osmanskog dru{tva. Glavni nedostatak odaje poglavqe


o raji, gde je predstavqen krajwe oskudan, najelementarniji prikaz fakti -~kog stawa, {to je u skladu sa tendencijom ovog dela. Nasuprot tome stojeozbiqne nau~ne analize, tabelarno ure|ene, sa demografskim podacima.Dru{tvena analiza ispra}ena je kroz jo{ jedan seg ment, analizu urbanog,ruralnog i nomadskog stanovni{tva, uz posebnu pa`wu na migrativnetendencije. Naslovi nekih potpoglavqa – Porodica u osmanskom dru{tvu,Socijalna kretawa, Svakodnevni ìvot, najboqe svedo~e o aktuelnosti istudioznosti. Nezaobilazna tema kraja svakog, pa i ovog poglavqa, jesupromene koje donose reforme.

Naredno poglavqe o Religiji (693–770. str.) Ahmeta Ja{ara O|akadonosi podelu islama na slu`beni – koji svoje mesto pronalazi u zvani~nojdràvnoj ideologiji; narodni – is lam usmene kulture, verovawa i tradi -cije; medresanski – visoki is lam, is lam kwige, i misti~ki – tekijski is -lam. Osnovna odlika ovakve podele ne odstupa od glavne crte islamskereligije me|u muslimanima Carstva, osmanskog sufizma. Pojava tarikatame|u Osmanlijama vezuje se za osnivawe dràve i wenih prvih institucija,odakle proizlazi wihov snaàn uticaj. Poloàj, vrste i me|usobni odnosi sufijskih organizacija ovde su detaqno predstavqeni. Pobune {ejhova isukobi koje su izazivali neki misti~ki redovi posmatraju se u kontekstusukoba sunijskog i heterodoksnog islama. Dru{tvena kriza prelamala se ina religiozna pitawa, zbog ~ega se sunizam povezivao sa vladaju}imkrugovima i postepeno dobijao odli~je politiziranog islama. Ahmet O|ak zakqu~uje da je re~ o „religijskom idiomu”, politiziranoj ideologiji dveju suprotstavqenih grupa, koje su svoje poqe sukoba projektovale nareligijski plan.

Obrazovawe i nauka u Osmanskoj dràvi (771–1043. str.) EkmeledinaIhsanolua poseduje dva segmenta. Prvi je posve}en institucijama a druginau~noj literaturi. Osim opse`ne predstave obrazovnog sistema odosnovnih {kola i medresa do kasnijih ru`dija, idadija i fakulteta, u ovomprvom delu, glavno je pitawe odnosa islamske i zapadne tradicije. Dosta jeu nauci zastupana tvrdwa da je konzervativno islamsko dru{tvo ostajalozatvoreno za zapadne uticaje gotovo sve do Doba lala. Ihsanolu temeqnoana lizira ne samo zapadne uticaje nego i stepen prihvatawa zapadnih do -sti gnu}a od najranijeg perioda. Ta analiza ostaje ograni~ena na geo gra -fiju i delom medicinu, bez upu{tawa u ostale nau~ne oblasti, dok odvre mena Selima £££ nije po~elo kopirawe zapadwa~kih institucija.Istaknut je zna~aj Uredbe o narodnom obrazovawu iz 1869. bez upu{tawa upoloàj nemuslimana. Drugi deo poglavqa predstavqa popis dela i


nau~nika koji su doprineli razvoju nauke Osmanskog carstva i wihovog

zna~aja za islamsku osmansku nauku, budu}i da su svi muslimani.Historija osmanske dràve i civilizacije, kao jedna ozbiqna studija

o svim vidovima ìvota jednog od nekada najmo}nijih carstava sveta, ne -retko prelazi u gotovo pravo enciklopedijsko delo. Na vi{e mesta pri -metne su nedoslednosti prevodioca kod transkripcije toponima, nekada jetoponim preveden, a nekada se navodi u originalu. Potkrale su se imaterijalne gre{ke: Zenta (treba Senta), Sokod (Soko) i sl., kao inepotrebno zadràvawe izafetske konstrukcije kod prevoda sa turskog.Ostaje {teta {to zna~ajnija pa`wa nije posve}ena nemuslimanskimnarodima, ~ime bi samo delo bilo potpunije i svakako zna~ajnije sastanovi{ta balkanskih nacionalnih istoriografija.


Boris StojkovskiOdsek za istoriju – Filozofski fakultet Novi Sad

ôvek sredweg veka,priredio @ak le Gof, CLIO, Beograd, 2007.

@ak le Gof, jedan od najve}ih ìvih medievista i istori~arauop{te, jo{ 1987. je uz pomo} stru~waka za sredwi vek sa raznih meridijanapriredio italijansko izdawe kwige koja je pred nama: pod nazivom L’uomo

medievale, u izdawu Gius, Laterza&Figli S.p.a, Roma–Bari. Dve decenije po -tom, 2007. godine zalagawem beogradske izdava~ke ku}e CLIO na srpskotrì{te iza{la je kwiga pod nazivom ̂ ovek sredweg veka, u tvrdom povezu,na 396 stranica. Iz we, u maniru najboqeg strukturalizma, saznajemo kakosu izgledali qudi sredwega veka, kakva su bila wihova shvatawa, razmi -{qawa i poloàj u ovoj velikoj istorijskoj epohi. Ovo delo sa~iwava uvod, u kojem se govori uop{teno o ~oveku sredweg veka, i deset poglavqa o desettipova sredwovekovnih qudi koje je pisalo desetoro francuskih, ruskih iitalijanskih istori~ara. Sa ova tri jezika kwigu su prevele QiqanaMirkovi}, Sawa \urkovi}, Mirela Radosavqevi} i Alisa âvlina.

@ak le Gof je napisao uvod pod na zi -vom ̂ ovek sredweg veka u kojem pole mi {e otome da li je postojao tipi~an sred wo ve -kovni ~ovek. Le Gof smatra da je postojaoodre|en jedinstven sistem vre dno sti kojije karakterisao ~oveka koji je ìveo uEvropi u sredwem veku. Pi{e o novimqudima koji se javqaju u sredwove kovnomgradu, promene koje su u wemu na sta jale isocijalne i politi~ke opsesije novoggrad skog ~oveka. Drè}i se Brode lovogdugog trajawa Le Gof prikazuje qu derazli~itih staleà daju}i wihove za je -dni~ke osobenosti.

\ovani Mikoli je pisac prve glavepod nazivom Monasi. Mikoli u ovoj glaviprikazuje jedan od najkarakteristi~ni jih

Boris Stojkovski 199

staleà sredweg veka, a to su monasi. Iako me|u mona{tvom navodi i bitnerazlike, Mikoli ~itala~kom auditorijumu kroz kasnoanti~ke i rane sre -dwovekovne izvore prikazuje razvoj mona{tva u celini, obja{wava wegovvrhunac, sistem vrednosti i naposletku krizu u postojawu.

Verovatno najpoznatiji arhetipovi sredwega veka jesu vitezovi. Ra -tnik i vitez je naziv druge glave nastale iz pera Franka Kardinija. U ovojglavi su obra|eni romanti~ni vitezovi, tako|e i hri{}anski poput Ro -lana i Sida. Naravno, mona{ko-vite{ki redovi su morali na}i mesto ujednom prikazu sredwovekovnih ratnika, kao i krsta{i. Kardini je pose -bno podvukao misti~no-religijski uticaj na vite{tvo i ratnike. Tako|epomiwe i sve one lepe osobine koje su krasile vitezove, poput rasko{i imuèvnosti, ali se bavi i sindromom herojstva iz pro{losti iz aspektapsihoanalize.

Tre}u glavu je pisao \ovani Kerubini i ona nosi naziv Seqak i rad na poqima. Najve}i deo sredwovekovnog stanovni{tva zapadne Evrope, ali nei samo we, upravo su bili seqaci. Stoga i ne iznena|uje {to postoji glavaposve}ena upravo ovim qudima. Kerubini obra|uje ìvot seqaka u razli -~itim delovima Evrope, od severa ka jugu. Seqake, tj. poqoprivrednike, de -li i po zanimawima, kao i po tome da li su u planinama, {umama ili uravni~arskim krajevima. Kerubini opisuje poqoprivredne radove, dobakada se vr{e, tako|e i kulture koje je taj seqak uzgajao. Pi{e o stavu seqakaprema gospodarima, kao i o sistemu vrednosti koji je krasio, ili mogao dakrasi, sredwovekovnog radnika na poqima.

Varo{anin, odnosno stanovnik zapadnoevropskog grada, naslov je itema ~etvrte glave koju je napisao @ak Rosio. Ova glava govori o ure|ewusa mog grada kao i o stanovnicima koji u wemu ìve. Rosio pi{e o poro di -cama siroma{nih te bogatijih qudi. Opisuje u kakvim su uslovima vero va -tno ̀ iveli, govori o brojnosti porodice ali i o odnosima prema susedima.Kako je sredwovekovno dru{tvo hijerarhizovano, pojedinac je morao daima odnos sa sebi ravnima i bio je upu}en na wih. Rosio se bavi i popu la -cijom gradova. U ovoj glavi, vi{e nego u drugim glavama, poziva se na bro -jne istorijske izvore, literarna dela, pre svega. Poseban akcenat jestav qen na predstavnika vi{eg gra|anskog staleà.

Marija Tereza Fumagoli i Beonio Brokijeri autori su pete glave pod nazivom Intelektualac. Pisci ove glave na po~etku iznose podelu inte -lektualaca i nazive koje su za wih kori{}eni. Intelektualci su bili ve za -ni za veru, crkvu ali i univerzitete, koji su se proìmali sa religijom. Utom kontekstu se pomiwe i niz crkvenih intelektualaca, ne samo rimskecrkve nego i onih koji su osu|eni kao jeretici. Pre svega, u obzir se moraju

200 ôvek sredweg veka

uzeti Jan Hus, kao i Viklif. Poglavqe koje se bavi intelektualnim ìvo -tom sredwovekovnih qudi ne moè da pro|e bez slobodnih ve{tina i po de -le nauka. Intelektualce sredweg veka dvoje italijanskih medievistapri kazuje i kroz wihova dela, opet koriste}i niz izvora, poput Bona -venture, Tome Akvinskog, Abelara, Bekona i drugih.

Italijanski medievista Enriko Kastelnuovo autor je {este glave,koja se bavi sredwovekovnim umetnikom. Ona se tako i zove – Umetnik. Ka -stelnuovo odgovara na niz pitawa vezanih za umetnike. Kako su stvarali? U kojim uslovima? Iako i sam priznaje da je odgovor teàk i da sigurno ne}ebiti celovit, Kastelnuovo nas ipak uvodi u svet niza umetnika. Govori ogoti~koj umetnosti, zlatarima i drugim minijaturnim umetnostima. Po -sebno polemi{e oko anonimnosti umetnika, mawku biografija stvara la -ca. Naro~ito je upadqivo razlikovawe u~ene i neprosve}ene publike, uznezaobilaznu vezu umetnosti i vere.

Ekonomski ìvot ~oveka svake epohe mo`da je i najzna~ajniji jer jeobezbe|ivao egzistenciju qudima. Aron Gurevi~, ruski medievista (autorkwige Kategorije sredwovekovne kulture, objavqene u srpskom prevodu jo{1994. u izdawu Matice srpske), napisao je sedmu glavu, pod nazivom Tr go -vac. U eseju Aron Gurevi~ posmatra trgovca sredwovekovne Evrope. Jasnopodvla~i razliku koja postoji izme|u trgovca ranog i poznog sredwega ve -ka. Obra|uje poloàj i odnos trgovca prema dru{tvu i protivre~nostwegove pozicije. Hri{}anska crkva je imala i dosta kriti~ki stav prematrgovcu a posebno zaradi koju ostvaruju i zelena{ewu. Pozni sredwi vekdonosi „nove qude”, energi~ne, sposobne trgovce koji su povezani sa celimtada poznatim svetom, posebno na Mediteranu.

Kristijana Klapi{-Ziber autorka je osme glave posve}ene ènama,wi hovom poloàju i porodi~nom ̀ ivotu u sredwovekovnoj zapadnoj Evro -pi. Ovaj esej je nazvan @ene i porodica. Jedna od tema ove glave jeste brak,kao i odnos supru`nika u braku, iz aspekta ène. Promena porodice i mi -raz tako|e se obra|uju, kao i obaveza poslu{nosti ène kako prema ocu ibratu tako i prema muù. Razmatrani su i seksualnost i stav crkve premabraku, kao i pitawe poro|aja u sredwovekovnoj zapadnoj Evropi, posebnosa akcentom na Italiji. Autorka se bavi i {irim aspektom seksualnihodnosa, uokviravawem mu{ko – ènskih odnosa, kao i sredwovekovnimtabuima.

Religija a posebno crkva i weni uzusi gledawa na svet „iznedrili” sui pretposledwu, devetu glavu. Ona nosi nazi Svetiteq. Autor je An dreVo{e. Ideal svetiteqstva i mu~eni{tva bio je izuzetno karakteristi~anza sredwi vek. Mistika i op~iwenost Istokom, isposni{tvom, pu -

Boris Stojkovski 201

stiwa~kim mona{tvom i tradicijama ranog hri{}anstva imale su dalek ijak odjek u Evropi, posebno u ranom sredwem veku. Gotovo svaki narod jeimao svog sveca za{titnika, crkve u velikim centrima osnovali su qudikoji su kasnije kanonizovani, a me|u svetiteqima je bilo i vladara. Vo{e je pisao i o duhovnicima, jereticima i propovednicima a na kraju i o ulozisvetiteqa u sredwovekovnom hri{}anstvu.

Bronislav Gromek je autor posledweg eseja pod imenom Marginalac ibavi se ~ovekom sa margine dru{tva sredwovekovne zapadne Evrope. Gro -mek opisuje sudbine qudi koji su iz raznih razloga izop{teni iz zajednice.U ovoj glavi su obra|eni razli~iti uzroci i tipovi izgawawa qudi iz wi -hove zajednice. Govori se o vidovima kazni, kao i o samoj su{tini po loàja marginalaca. Izvori o prognanicima su vi{e nego skromni. Prekosudskih spisa iz Engleske i Italije sredweg veka autor poku{ava da nam ueseju pribliì biografije marginalaca. Sem toga, govori o jo{ nekim vr -stama ka`wenika i qudi sa margine dru{tva. Pomiwu se minstreli iòngleri, ali se detaqnije govori i o prostitutkama. Posledwi deo ovograznorodnog staleà jesu i prosjaci. Iako me|u qudima sa dna dru{tvenelestvice postoje osetne razlike, u ovoj glavi dat je i niz wihovih zaje -dni~kih karakteristika koje se ogledaju pre svega u tome {to su za dru{tvobili – marginalci.

Nakon uvoda i deset poglavqa, eseja koji su rekonstrukcije bio -grafija qudi najrazli~itijih staleà sredweg veka, ne sledi zakqu~ak.Postoji jedna dosta detaqna bibliografija strane lit er a ture i posle togasadràj.

Neki staleì su svesno presko~eni, kako to kaè Le Gof u uvodu.Feudalac bi, primera radi, zahtevao detaqnu opservaciju o feudalizmukao sistemu. Stoga su upravo i uzeti ovi qudi; preko wihovih biografija,sistema vrednosti, sli~nosti i razlika, prikazan nam je jedan druga~ijisredwi vek. Stoga je ovo delo obavezno {tivo svim istori~arima, ali ionima koji se ne bave ovom naukom, jer ru{i stereotipe o sredwem veku ipribliàva jednu veliku epohu svakom ~itaocu, nezavisno od wegovestruke.

202 ôvek sredweg veka

IN MEMORIAM

Akademik Slavko Gavrilovi}(Sremske Laze kod Vinkovaca, 1. ££ 1924 – Novi Sad, 15. £H 2008)

Akademik Slavko Gavrilovi} je ro|en 1924. godine u Sremskim La -zama, malom sremskom mestu kraj Vinkovaca u dana{woj Hrvatskoj. Sva -kodnevni ìvot u wegovom detiwstvu i ranoj mladosti u godinama izme|udva svetska rata, koji nije bio nimalo lak, samo je oja~ao wegovu sna`nuli~nost. Wegov nau~ni rad u mnogo ~emu bi}e odgovor na pitawa koja mu jenametalo okruèwe rane mladosti. Srem, srpski narod i agrarna proble -matika provla~e se kroz ve}inu wegovih radova. Svaka nova kwiga ili~lanak bio je odgovor na neke aspekte ovih pitawa. Ti odgovori su uvekbili temeqni, promi{qeni i argumentovani i ostavqali su dubok utisakna stru~nu javnost. Osnovnu {kolu je akademik Gavrilovi} zavr{io uSrem skim Lazama a gimnaziju poha|ao u Vinkovcima, Sremskim Karlov -cima i Novom Sadu. Nevoqe u Drugom svetskom ratu uticale su na wegovo{kolovawe. Kao i ve}ina mladih Srba iz Srema ukqu~io se u narod no -oslobodila~ki pokret a od leta 1943. godine stupio je u Slavoniji u parti -zanski odred i ostao u JNA do kraja rata. Po{to je maturirao u NovomSadu 1946. godine, upisao je istoriju na Filozofskom fakultetu u Beo -gradu. Tokom studija predavao je istoriju u Zemunu a nakon diplomirawa sa odli~nim uspehom 1951. godine prvi posao dobio je u u~iteqskoj {koli u

203

Prizrenu. Potom 1953. godine prelazi u Novi Sad, za koji }e ostati vezancelog ìvota. Dve godine je ra dio kao kustos Vojvo|anskog muzeja u NovomSadu a potom je izabran za asistenta za istoriju na novoosnovanomFilozofskom fakultetu. Ve} 1956. godine doktorirao je na Filozofskomfakultetu u Beogradu disertacijom Agrarni pokreti u Sremu i Slavonijipo~etkom H£H veka. Nastavni~kom karijerom osta}e vezan za Filozofskifakultet u Novom Sadu gde je pro{ao sva nastavni~ka zvawa od docentapreko vanrednog do redovnog profesora. Vi{e godina je bio {ef katedre za istoriju, ~lan Univerzitetskog saveta, mnogih komisija kao i rukovodilac velikog broja nau~nih projekata. Predavao je Pomo}ne istorijske nauke iNa cionalnu istoriju novog veka koju je preuzeo od, tako|e istaknutog nau -~ni ka, Vase ̂ ubrilovi}a. Kod studenata je ostao u se}awu kao izuzetan pro -fesor {irokog srca. Bio je men tor mnogim magistrantima i doktorandimakoji su pod wegovom sigurnom rukom izrasli u vrsne nau~nike i pedago{keradnike. Od 1988. godine prelazi na Istorijski institut SANU, gde radido penzionisawa 1995. godine. Vanredni ~lan SANU postao je 1978. a redo -vni 1985. godine.

Veoma aktivno je sudelovao u stvarawu Instituta za istoriju u No -vom Sadu (1968), za ~ije je osnivawe napisao osnovni referat. Niz godina jebio predsednik Nau~nog ve}a instituta i jedan od najaktivnijih wegovih~lanova. Tokom rada u SANU u okviru wenog Istorijskog odeqewa bio jerukovodilac ili ~lan Odbora za prou~avawe Prvog srpskog ustanka,Me|uakademijskog odbora za istraìvawe i objavqivawe arhivske gra|e obalkanskim trgovcima u Ugarskoj u H¤£££ veku, Odbora za romantizam iSentandrejskog odbora. Bio je i predsednik Nau~nog ve}a Istorijskoginstituta SANU. Od po~etka nau~nog rada bio je povezan sa najstarijomnau~nom i kulturnom institucijom kod Srba Maticom srpskom. Bio je~lan Odbora Odeqewa dru{tenih nauka Matice srpske, ~lan wenog Upra -vnog odbora i stalni saradnik. U periodu od 1966. do 1969. godine bio jegla vni urednik Zbornika za dru{tvene nauke Matice srpske a potom i no -vo pokrenutog Zbornika Matice srpske za istoriju, ~ijih je sedamdesetbro jeva uredio (od 1970. do 1995. godine). Bio je i ~lan uredni{tva Ma ti -~inog kapitalnog izdawa Srpski biografski re~nik. Sara|ivao je u veli -kom broju ~asopisa a u nekima je bio i ~lan redakcije. Bio je potpredsednikNau~no-memorijalnog centra „Patrijarh Josif Raja~i}” u Sremskim Kar -lo vcima i predsednik Malog istorijskog dru{tva Novi Sad.

Svojim radovima dao je zna~ajan doprinos prou~avawu pro{lostiSremske Mitrovice. Svakako me|u radovima sa mitrova~kom tematikomtreba izdvojiti monografiju Mitrovica – trgovi{te u Sremu H¤£££ i H£H

204

veka. Neki od wegovih mnogobrojnih radova objavqeni su i u mitro va~kimnau~nim i kulturnim ~asopisima: Spomenica Istorijskog arhiva „Srem”,Zbornik Muzeja Srema i Sun~ani sat.

Dobitnik je velikog broja priznawa, me|u kojima su Oktobarskanagrada grada Beograda za monografiju Srem u revoluciji 1848–1849. iOktobarska nagrada grada Novog Sada za monogafije Ruma i Prilogistoriji trgovine i migracije Bal kan–Podunavqe H¤£££, H£H veka. Nagradu za ìvotno delo Udruèwe univerzitetskih nastavnika u Novom Sadu do -de lilo mu je 1998. a na svoj ro|endan 1. februara 2008. primio je Februarsku nagradu grada Novog Sada.

Na{ najboqi poznavalac istorijskih arhiva u Be~u, Budimpe{ti,Zagrebu, Sremskim Karlovcima, Beogradu i Novom Sadu istraìvao je iob ja vqivao gra|u iz wihovih fondova. Wegovu impozantnu nau~nu zao -stav{tinu ~ini vi{e stotina jedinica me|u kojima su oko 40 monografija,mnogobrojne zbirke izvora, studije, ~lanci, rasprave, bele{ke i prikazi.Jedan je od kqu~nih autora kapitalnog dela srpske istoriografije Is -torija srpskog naroda.

dr Nenad Lemaji}

205

207

CIP - Katalogizacija u publikacijiBiblioteka Matice srpske, Novi Sad

93/94(497.113)

SPOMENICA Istorijskog arhiva "Srem" / odgovorniurednik \or|e \uri}. - 2002, 1- .- Sremska Mitrovica: Istorijski Arhiv "Srem", 2002-. - 24 cm.

Tira` 500.

COBISS.SR-ID 186901511

ISSN 1451-3676

Documents

Spomenica Istorijskog arhiva SREM VOL. 7