Spomenici Kulture u Srbiji

Naravno na Drzavnim listama spomenici se dele na vise kategorija. Osim kategorija postoje i vrste spomenika, a i tipovi, ali krenimo redom.

:

1. 2. 3. 4. 5.

:

1. 2. 3. 4. -

:

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. -31. 32. 33. 34. 35. 36. 37. 38. 39. 40. 41. 42.

Sauvana

donce

Profesionalac

Poruke: 174

Karma: +4/-6

Zemlja je ipak ravna ploca . . .

Odg: Spomenici kulture u Srbiji!

Odgovor #4 poslato: 03.02.2013 u 11:44

Srpski spomenici na UNESKO-voj listi svetske bastine.

, , , , - , , , , , , , , , , , , , , , ,

Gamzigrad

Gamzigrad je arheoloko nalazite blizu Zajeara u istonoj Srbiji antike rimske carske palate Feliks Romulijane (lat. Felix Romuliana) koje se od 29. juna 2007. nalazi na UNESKO-voj listi svetske batine.

Gamzigrad predstavlja rezidenciju rimskog cara Gaja Valerija Maksimijana Galerija (Gaius Valerius Maximianus Galerius; 293-311. g.), zeta Dioklecijanovog. Po majci Romuli nazvao ga je Romulijana (Romuliana). Palata izgleda nikada nije dovrena, a carevi 4. veka su velelepni posed prepustili hrianskoj crkvi. Tokom 5. veka palata je razarana od strane varvara, a u 6. vek Romulijanu je Justinijan I obnovio u vidu pogranine tvrave. Nakon najezde Slovena krajem 6. veka, nekadanja carska rezidencija je naputena. Moan grad, na 6,5 ha, sa oko 20 utvrenih kula. Unutar se nalazila raskona palata, dva paganska hrama, tri hrianske crkve i druge graevine; podni mozaici se smatraju ravnima najboljim ostvarenjima kasnoantikog doba u Evropi.

Gamzigrad

Manastir Graanica

Manastir Graanicu je sagradio kralj Milutin 1321. godine i posvetio je Uspenju Presvete Bogorodice. Manastir se nalazi u selu Graanica, 10 km. udaljen od Pritine, administrativnog centra Kosova i Metohije. Manastir Sv. Bogorodice u Junoj Srbiji, na levoj obali reke Graanke, desna pritoke Sitnice, juno od Pritine na Kosovu, zadubina je kralja Milutina, njegove ene Simonide i sina Stefana. Podignuta je 1321. godine i obdarena bogatim poklonima kao u imanju tako i u povlasticama. Ona je podignuta na mestu stare crkve u kojoj je bila stolica lipljanske episkopije.

Graanica

Manastir Visoki Deani

Manastir Visoki Deani je zadubina kralja Stefana III Deanskog i cara Duana. Gradnja je zavrena 1335. godine, a freske su zavrene oko 1350. godine. Manastir je posveen Hristu Pantokratoru i Vaznesenju Gospodnjem - Spasovdanu. Glavni neimar bio je majstor Vito Kotoranin.Manastir Visoki Deani nalazi se u jednoj udolini pored reice Deanska Bistrica jugozapadno od Pei, ispod planinskog masiva Prokletije. Izgradnja crkve Hrista Pantokratora (Svedritelja) poela je 1327. godine ktitorstvom srpskog kralja Stefana Uroa Treeg Deanskog. Glavni majstor bio je fra Vita iz Kotora, inae katoliki monah, a radove je nadgledao arhiepiskop Danilo Drugi koji se trudio o sazdanju i utvrenju crkve skupivi veliko mnotvo umetnikih i vetih majstora. Sam Stefan Deanski je sazidao ugaoni kamen na ovoj crkvi a jo 1330. godine izdao je ktitorsku povelju kojom je bogato obdario svoju zadubinu. Posle smrti kralja Stefana, njegovo delo nastavio je njegov sin Stefan Uro etvrti Duan i okonao gradnju Deana 1335. godine.

Manastir Visoki Deani

Manastir urevi stupovi

Manastir je podigao veliki upan Stefan Nemanja u prvim godinama posle stupanja na presto velikog upana (izgradnja je zavrena 1171. godine), a crkva je oslikana oko 1175. godine. Po pisanju biografa Stefana Nemanje, njegovog sina Stefana Prvovenanog, manastir je nastao tako to se Nemanja, dok je bio zatvoren u jednoj peini, zavetovao da e izgraditi manastir posveen svetom oru.Iguman manastira Svetog ora je imao istaknuto mesto u ivotu crkve a sam manastir je spadao u kraljevske manastire u trinaestom veku. Manastir je izgraen na krunskim posedima dinastije Nemanjia i raspolagao je znatnim vlastelinstvom.Drugi ktitor manastira bio je kralj Dragutin koji je dogradio manastirsku crkvu i oslikao njenu pripratu.

Manastir urevi stupovi

Manastir Peka patrijarija

Manastir Peka patrijarija je skup crkava na domaku Pei, kraj Peke Bistrice, a na ulazu u Rugovsku klisuru. Peka patrijarija je jedan od najznaajnijih spomenika srpske prolosti. U njoj se vekovima nalazilo sedite srpskih arhiepiskopa i patrijaraha. Od svoga postanka u 13. veku, Patrijarija je okupljala uene teologe, vrsne knjievnike i obdarene umetnike i svi su oni u njoj ostavljali svedoanstva o svom pregalatvu. Stoga je ona danas ne samo staro sredite srpske crkve, ve i mesto gde se uva znaajna umetnika zaostavtina. UNESKO je proglasio manastir Peku patrijariju za mesto svetske kulturne batine 13. jula 2006.Kompleks manastirskih crkava je krajem novembra 2008. godine ofarban u crvenu boju, poput manastirske crkve u ii, to je izazvalo burne reakcije u strunim krugovima, kako meu onima koji taj in osuuju, tako i meu onima koji ga opravdavaju.

Sauvana

donce

Profesionalac

Poruke: 174

Karma: +4/-6




Srpski spomenici na UNESKO-voj listi svetske bastine - nastavak

Manastir Sopoani

Manastir Sopoani, dom Svete Trojice, je podigao kralj Stefan Uro I (1243-1276) nedaleko od izvora reke Rake. Manastir se nalazi na 17 km zapadno od Novog Pazara. Na ovom mestu, izvoritu srpske srednjovekovne drave Nemanjia, trei sin kralja Stefana Prvovenanog je iza sebe ostavio zadubinu koja svojom veliinom i lepotom nadmauje sve dotadanje srpske crkve. Freske manastira Sopoani su pravo remek-delo umetnosti, to je mnogo godina kasnije Sopoanima donelo svetsku slavu. Danas je jedan od najznaajnijih srpskih kulturnih spomenika, koji je 1979. godine uvren na UNESKO-vu listu svetske batine u sklopu spomenika srednjeg veka objedinjenih pod zatienom celinom Stari Ras i Sopoani.

Manastir Sopoani

Manastir Studenica

Manastir Studenica je jedan od najveih i najbogatijih manastira Srpske pravoslavne crkve. Nalazi se 57 km od Kraljeva, a osnovao ga je Stefan Nemanja 1190. godine.Utvreni zidovi manstira okruuju etiri crkve: Bogorodinu crkvu i Kraljevu crkvu (crkvu svetih Joakima i Ane), obe izgraene od mermera, crkvu Nikoljau (crkvu svetog Nikole) i jo jednu crkvu, ouvanu u temeljima. Manastir je poznat po svojoj kolekciji fresaka iz 13. i 14. veka.UNESKO je 1986. uvrstio Studenicu u listu Svetske batine.

Manastir Studenica

Petrova crkva

Petrova crkva u Rasu kod Novog Pazara (punim nazivom: Crkva Svetih Apostola Petra i Pavla) predstavlja najstariji spomenik crkvene arhitekture na prostoru Srbije i prvobitno je sedite rake episkopije. Crkva se nalazi 2 km, severno od centra Novog Pazara, a prema do sada poznatim pisanim izvorima potie iz 8. veka, ali je verovatno i starijeg datuma. Po nainu gradnje slina je crkvama sa prostora Primorja, Gruzije, Jermenije i Italije koje potiu od 7. do 9. veka, ali je usled prepravki i dograivanja postala jedinstvena, to je bio jedan od razloga da se nae na Uneskovoj listi svetske batine od 1979. godine u sklopu spomenika srednjeg veka objedinjenih pod zatienom celinom Stari Ras.

Petrova Crkva

. , , . , : , , , , . , .

Stari Ras

Crkva Bogorodica Ljevika

Bogorodica Ljevika je crkva u Prizrenu, zadubina kralja Milutina. Crkva je podignuta u periodu 13061307. na ostacima katedrale iz 11. veka, koja je takoe osnovana na mestu starije, ranohrianske crkve. Crkva je istorijsko sedite episkopa prizrenskog Srpske pravoslavne crkve. Najstarije sauvane freske u crkvi potiu iz tree decenije 13. veka. To su prikazi svadbe u Kani, izleenje slepca i Bogorodica sa Hristom uvarem. Preostale freske su delo majstora Mihaila Astrape i njegovih pomonika, naslikane izmeu 1307. i 1313. godine. Meu njima su ciklusi velikih praznika, Hristovih muka, uda i parabola, kao i portreti svetaca i srpskih istorijskih linosti (Stefan Nemanja, Sveti Sava, kralj Milutin).

Bogorodica Ljevika

Sauvana

donce

Profesionalac

Poruke: 174

Karma: +4/-6




:

: : : VI : : 41 : 20.12.1983. : 15.12.1982. : : .262/50 14.03.1950. : 47/87

(527565) , , . . , . , 23x13 m. , , . , , . . . , , . : , , -. 1957/58, , , .

-

:

: : : : : 104 : 22.12.1993. : 3 : 19.12.1997. : : .9238 08.04.1957. : 16/90

Sauvana

donce

Profesionalac

Poruke: 174

Karma: +4/-6




Drengrad neodoljivo podseca na nalaz jednog naseg clana inace Velikog pronalazaca, zar ne? Da nastavimo dalje.

, ,

:

: : : I : : 105 : 22.12.1993. : : .306/47. 15.10.1947. : 16/90

Bassianae. I , VI . 124. , 214. . 1882. 1935. . , , , . : , , , . , , .

Da napomenem ovaj lokalitet nije jos zapocet sa radom, ali je zaveden i zna se za njega, a nikakve table ne postoje koje ukazuju da je tu nesto.

:

: : : : : 107 : 22.12.1993. : 1 : 26.11.1993. : : .01-599/2-78 16.10.1978. . : 16/90

, oppidum, , , , . , 40 , 5 000 2. , II I , . , I . . . , . (). , , , , . . , oppiduma. 1948. 1949, 1964-1966, 1971, 1977, 1996-2002. 2006. .

(),

:

: : : V - VI vek: : 47 : 20.12.1983. : 15.12.1982. : : .218/1 02.03.1964. . : 28/83

()

, 300 m . , , (120x75 m) . . , , . 1969, (50x30 m) . , 4,5 m, . cardo decumanus. , I, , . , VI .

,

:

: : : - : : 120 : 08.12.1995. : 1 : 03.09.2007. : :e .1652/50 30.12.1950. . :. 28/91

, . , . . , , . , , . , . , . - , - . . . , , . 19491952, 1962. .

Sauvana

donce

Profesionalac

Poruke: 174

Karma: +4/-6




:

: ( ) 6: - : V VI : : 290 : 23.12.1982. : 22 : 28.03.1982. : : . 135/49 25.01.1949. : 14/79

1953. , -. , , 2,63x2,23 m ( 1,78 m). . . . al fresco. , . , . , , . , . IV V . 1954. 1958, .

-

:

: : : 200/1500: : : , . 238 20.4.1971. . ( . . 3/66).

, , , , . . . . 3-4. 10-15. .

:

: : : IV : : 118 : 08.12.1995. : : . 201 09.06.1962. . :. 28/91

, , , . 1956. 196162, 13 m 1,20 m, 3 m. . . . . IV . Acumincum, . , , villae rusticae . . , 2300 . 1932, 1933. .

:

: : : XVIII-XX : : 55 : 30.12.1997. 123 : 22.12.1997. : : . 114 09.04.1966 :. 25/91

XVIII ( , , ) . ( , , ) . , (, ) . , , , , . , , . - , , , , . . 1963. 1973.

, ,

:

: : : : : 116 : 08.12.1995. : :e .1224/50 30.12.1950. . :. 28/91

7 km , . , . , . , . -- . . , , , . . 5 ha. , . 3,5 m. . III/b,c. 1947. 1949. .

, ,

:

: : : 400/600 : , , .371 30.6.1970. ( . . 3/66).

, , (5-6. ), . , , . .

Sauvana

donce

Profesionalac

Poruke: 174

Karma: +4/-6




,

:

: : : III : : 40 : 20.12.1983. : : .407/48 19.03.1948. ; .63-1 28.06.1978. ; .011-45 06.06.1990. : 14/79

Felix Romuliana, , . . . . , ( ) ( ). IV VI , . IV , . XI . 1953, .

, ,

:

: : : I : : 140 : 12.10.2004. : 6 : 12.03.2001. : : . 428/49 15.03.1949. . : 14/79

, 12 km . . , I . 117. , III. I VII Claudia. 239, IV . 441. . 535. . . , , 13.000 40.000 , , , . . 2002. , porta praetoria , . 1884, 1902/3, 19721974, 19771992, 1997, 2000. .

,

:

: : - : I IV : 13 : 19.08.1981. : 13 : 06.07.1981. : : ..963/48 17.06.1948. ; .669/4 17.11.1965.

, . Taurunum , . canabae , . Taurunum Panonie Inferior. I VI . , . , . Taurunum , Malevilla . ( , , , , , ).

,

:

: : : 200/400 : , . 248 7.6.1978.. (. . 19/77).

, . . - horrea. 3-4. . .

,

:

: : - : I VII : 8 : 19.8.1981. : 8 : 6.7.1981. : : a .176/8 30.06.1964. .

, . I VII . . . . I IV , . , canabae ( ), , . . , , , , . . , , , .

, ,

:

: : : : :. 28/91

, , Acumincum. 1995. . oppidum- , . IIII (, , , ). IIIII , . , , . , I Campanorum. . , , . .

Documents

Spomenici Kulture u Srbiji