SPORT I ZDRAVLJE / SPORT AND HEALTHsportizdravlje.rs.ba/files/Godina XII, broj 1/CASOPIS_SRPSKI_za... · Tabela 1. Descriptive Statistics, monitoring HR, ZUMBA N Min. Max. Mean Std

S P O R T I Z DR A VL JE

NAUČNO-STRUČNI ČASOPIS IZ OBLASTI FIZIČKOG VASPITANJA I SPORTA

Godina X I I , Broj 1. 2017. I S S N 1840-152X www.sporti dravlje.rs. a

S P O R T I Z D R A V L J E

ISSN 1840-152X Pale, 2017. godina 12, broj 1: str. 5-118 UDC 796

SADRŽAJ 2017/1 Orginalni naučni rad Bojan Bjelica, Dalibor Fulurija, Božica Ivanović DOI: 10.7251/SIZ0117005B EFEKTI RAZLIČITIH FITNES PROGRAMA NA INTEZITET OPTEREĆENJA I KALORIJSKU POTROŠNJU ................................................................................................. 5 Orginalni naučni rad Borislav Cicović, Branislav Strajnić

DOI: 10.7251/SIZ0117012C EFEKTI PROGRAMA KONDICIONE PRIPREME NA MORFOLOŠKE KARAKTERISTIKE KADETKINJA ............................................................................................. 12 Orginalni naučni rad Dalibor Fulurija, Bojan Bjelica, Dejan Gojković DOI: 10.7251/SIZ0117020F EFEKTI PROGRAMA SPORTSKE GIMNASTIKE NA MOTORIČKE SPOSOBNOSTI STUDENATA FAKULTETA FIZIČKOG VASPITANJA I SPORTA ISTOČNOSARAJEVO ................................................................ 20 Orginalni naučni rad Rados Jokić, Ognjen Crnogorac DOI: 10.7251/SIZ0117025J RELACIJE MORFOLOŠKIH KARAKTERISTIKA I MOTORIČKIH SPOSOBNOSTI KOD UČENIKA ................................................................................................................................ 25

Orginalni naučni rad Jovanović Saša, Zrnić Radomir, Violeta Novaković DOI: 10.7251/SIZ0117036J RAZLIKE U STAVOVIMA O UČEŠĆU U REKREATIVNIM AKTIVNOSTIMA ISPITANICA RAZLIČITE DOBI ................................................................................................... 36 Stručni rad Nenad Lalić, Srđan, N. Lalić, Olga Tmušić

DOI: 10.7251/SIZ0117043L UPRAVLJANJE ZNANJEM U ORGANIZACIJI SPORTSKIH DOGAĐAJA ...................... 43 Pregledni naučni rad Marija Miletić, Jurica Stanković DOI: 10.7251/SIZ0117048M СОМАТОТИП АКТИВНИХ И ПАСИВНИХ СТУДЕНАТА ................................................ 48 Stručni rad Miloš Milić, Marko Joksimović DOI: 10.7251/SIZ0117052M MORFOLOŠKI I MOTORIČKI STATUS UČENIKA SREDNJE ŠKOLE ........................ 52

Orginalni naučni rad Nebojša Mitrović, Dalibor Stević

DOI: 10.7251/SIZ0117060M RAZLIKE U FUNKCIONALNIM SPOSOBNOSTIMA DEČAKA MLAĐEG ŠKOLSKOG UZRASTA NAKON PRIMENE POSEBNO PROGRAMIRANOG TRANSFORMACIONOG PROCESA.................................................................................................................................60

Pregledni naučni rad Dušan Nikolić, Miodrag Kocić, Marina Veličković DOI: 10.7251/SIZ0117068N RAZVOJ AGILNOSTI KOŠARKAŠA ...................................................................................... 68

Orginalni naučni rad Radomir Pržulj, Nataša Branković, Nemanja Bjelica DOI: 10.7251/SIZ0117077P EFEKTI PROGRAMIRANE NASTAVE FIZIČKOG VASPITANJA NA RAZVOJ ANTROPOLOŠKIH OBILJEŽJA ŠKOLSKE DJECE ......................................................... 77 Stručni rad Vladana Ranitović DOI: 10.7251/SIZ0117084R RAZLIKE U EKSPLOZIVNOJ SNAZI DONJIH EKSTREMITETA IZMEĐU MLADIH ODBOJKAŠICA RAZLIČITOG UZRASTA ....................................................................... 84

Orginalni naučni rad Branislav Strajnić, Borislav Cicović DOI: 10.7251/SIZ0117089S PROMENE U FUNKCIONALNIM KARAKTERISTIKAMA KADETKINJA RUKOMETAŠICA POD UTICAJEM KONDICIONOG PROGRAMA TRENINGA ................................................................................................... 89

Orginalni naučni rad Gorana Tešanović, Saša Jovanović DOI: 10.7251/SIZ0117095T BICIKLIZAM KAO SPORTSKO-REKREATIVNA AKTIVNOST ................................... 95

Orginalni naučni rad Milomir Trivun, Željko Vukić, Ivica Sabljo DOI: 10.7251/SIZ0117103T PRIMJENA PLIVANJA NA LOGOROVANJU I KAMPOVANJU U PRIRODI ............... 103 Orginalni naučni rad Željko Vukić, Milomir Trivun, Vladimir Jakovljvić DOI: 10.7251/SIZ0117110V FUNKCIONALNE SPOSOBNOSTI I NAPORI DVA RAZLIČITA MODELA HODA UZ NAGIB ............................................................................................................................ 110 Upustvo za autore .............................................................................................................................. 117

Orginalni naučni rad SPORT I ZDRAVLJE XII (2017) 1: 5-11

5

Bojan Bjelica1, Dalibor Fulurija1, Božica Ivanović2 1Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta, Univerzitet u Istočnom Sarajevu 2Student postdiplomskog studija, Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta UDK: 796.015.6 DOI: 10.7251/SIZ0117005B

EFEKTI RAZLIČITIH FITNES PROGRAMA NA INTEZITET OPTEREĆENJA I

KALORIJSKU POTROŠNJU

Sažetak Cilj ovog istraživanja je bio da se utvrdi uticaj različitih fitnes programa na intezitet

opterećenja i kalorijsku potrošnju. Istraživanje je obuhvatilo 14 ispitanica, sedam ispitanica koje su upražnjavale program fitnes plesa Zumba i sedam ispitanica učesnica programa fitnesa sa dodatnim opterećenjem. Praćenjem monitoringa srčane frekvencije pomoću POLAR pulsmetra i korišćenjem pedometra za praćenje kalorijske potrošnje, došlo se do rezultata da da se ispitani programi razlikuju po intenzitetu, samim tim i ukupnoj potrošnji kalorija, pređenim brojem koraka i ukupnoj udaljenosti. Međutim oba programa su podjednako korisna, bez obzira na intenzitet i utrošak energetskih potencijala.

Ključne riječi: HR, zumba, kcal, polar, pedometer, activity 1. UVOD Fiziološko opterećenje tokom fitnes programa može se odrediti sa dosta velikom tačnošću, jer se fiziološke manifestacije mogu bilježiti (Hottenrott, 2006.). Sposobnost da se precizno prati opterećenje treninga je važan aspekt za doziranje, kontrolu i određivanje zona inteziteta (Aubert, Spes, & Beckers, 2003). Opterećenje obično pratimo pomoću srčanog ritma (HR) što je neinvazivna tehnika za procjenu autonomnog uticaja na srce. (Akselrod, Gordon, Ubel, Shannon, Berger, & Cohen, 1981; Thompson, 2011). U zavisnosti od fizičke aktivnosti, kardiovaskularni odgovor zavisi od vrste, intenziteta i volumena vježbanja. Ponašanje HR je analizirano u različitim vrstama izdržljivosti tokom aktivnosti: stacionarnom stanju intenziteta (Tulppo, Makikallio, Takala, Seppanen, & Huikuri, 1996 ; Sumi, Suzuki, Matsubara, Ando, & Kobayashi, 2006) i inkrementalnim povećanjem nekih vrijednosti (Anosov, Patzak, Kononovich, & Persson, 2000; Sarmiento, 2008). Ako se vratimo na program Zumbe, u literaturi susrećemo širok raspon vrijednosti vezan za fiziološki uticaj kod ove vrste fitnes programa (Otto, Maniguet, Peters, et al., 2011; Luettgen, Foster, Doberstein, Mikat, & Porcari, 2012; Barene, Krustrup, Brekke, & Holtermann, 2014; Barene, Krustrup, Jackman, Brekke, & Holtermannn, 2014). To se može objasniti sa tri glavna faktora: da li se trening izvodi grupno ili individualno, izbor instruktora i koreografije i psiholoških karakteristika učesnica.

Pozitivni rezultati redovnog vježbanja su dobro dokumentovani u literaturi. Povećana fizička aktivnost je pogodna za povećanje energetske potrošnje, suzbijanje apetita, pravilno funkcionisanje metabolizma, smanjenje gubitka mišićne mase kao i pozitivan uticaj na koronarne faktore rizika, usko povezane sa gojaznošću i viškom kilograma (Brownell & Stunkard, 1981; Brownell, 1982; Thompson, Jarvie, Lahey, i Cureton, 1982). Fizička aktivnost se definše kao tjelesni pokret u produkciji skeletnih mišića koje dovodi do potrošnje energije. Energetska potrošnja može se mjeriti u kilokalorija (Kcal). Preporuke za potrošnju energije su najmanje 300 kcal po treningu i ostvarivanje umjerenog intenziteta 40-60% od rezerve srčane frekvencije (HRR) u trajanju od najmanje 150 minuta sedmično (ACSM, 2013.). Osnovni razlog za proučavanje fitnes programa, jesu efekti koje vježba donosi, a to je

ORGINALNI NAUČNI RAD


6

dobrovoljni oblik potrošnje energije (Bray, 1976). Svaki oblik vježbe zahtijeva energiju u obliku kalorija kao gorivo, što svakako zavisi od tjelesne težine, pola, fitnes sposobnosti osobe, kao i intezitet, trajanje i vrstu vježbe. Grupni fitnes programi predstavljaju oblik programiranog tjelesnog vježbanja žena sa ciljem unapređenja zdravlja i poboljšanja estetskog izgleda. Zumba trenutno upražnjava više od 12 miliona ljudi, na 110.000 lokacija, u 125 zemalja širom svijeta (Zumba fitness, 2012). Nedavno, Zumba je zauzela 9. mjesto kao trend u fitness svijetu za 2012. godinu (Thompson, 2011). Zumba pokazuje slične ili neznatno manje rezultate kada je u pitanju utrošak energije u odnosu na druge fitnes programe, tačnije 6.6–9.5 kcal u minuti. (Otto, et al., 2011; Luettgen, et. al, 2012). Svaka tjelesna aktivnost dovodi do određenih promjena na tijelu, a različiti programi vježbanja omogućuju rekreativcima da sami izaberu koju će aktivnost provoditi. Ako uzmemo u obzir fitnes programe koji pored određenih pokreta koriste dodatna opterećenja u vidu tegova, efekti na potrošnju energije i intezitet opterećenja biće potpuno drugačiji. Uostalom, od ovakvih programa možemo očekivati određen nivo hipertrofije mišićnih vlakana, što nije isti slučaj sa Zumba plesom. Vježbanje sa tegovima podpomaže očuvanje mišićne mase i snage čime se poboljšavaju fizičke i funkcionalne sposobnosti vježbačica (Kryger, & Andersen, 2007).

Pedometri su pokazali pouzdan, kao i vrlo ekonomičan način za praćenje fizičke aktivnosti (Hendelman, Miler, Baggett, & Freedson, 2000; Leenders, Sherman, & Nagaraja, 2000). Pedometri su pokazali dobru validnost za mjerenje umjerenog inteziteta aktivnosti kretanja u kontrolisanim labaratorijskim uslovima (Washburg, Chin, & Montoye, 1980; Hatano, 1993; Schneider, Crouter, & Bassett, 2004; Tudor, Williams, Reis & Pluto, 2002). Cilj ovog istraživanja je utvrđivanje uticaja različitih fitnes programa na intezitet opterećenja i kalorijsku potrošnju.

2. METOD 2.1 Uzorak ispitanika Ispitivanje je provedeno na uzorku od 14 ispitanica, starosne dobi od 32-35 godina. Sedam ispitanica je pohađalo programe fitnes plesa ''Zumba'', a ostalih sedam ispitanica su učestvovale u fitnes programima sa dodatnim opterećenjem (fitness toning bučice). Za potrebe ovog istraživanja uzet je uzorak ispitanica koje su redovno dolazile na programe fitnesa bez izostanaka. Sve ispitanice su od ranije poznavale koreografije i programe vježbanja. 2.2 Uzorak varijabli Za upoređivanje razlika između Zumba fitnes programa i fitnes programa sa dodatnim opterećenjem, izdvojene su sljedeće varijable: - Varijable za praćenje monitoringa srčane frekvence u toku izvođenja programa: HRB- puls prije aktivnosti; HRM - maksimalna vrijednost pulsa tokom aktivnosti; HRA - središnja vrijednost pulsa tokom aktivnosti; HRR - vrijednosti pulsa nakon 3 min. pauze od aktivnosti. - Varijable za utvrđivanje kalorijske potrošnje u toku izvođenja programa: KCAL- potrošnja kalorija za vrijeme časa Fitness-a; STEP- broj koraka tokom izvođenja programa; KMAC - pređeni kilometri u toku izvođenja programa. 2.4 Mjerni instrumenti Za praćenje monitoringa srčane frekvencije korišćen je instrument POLAR - FT2 zajedno sa pojasom za detekciju otkucaja srca. Informacije o kalorijskoj potrošnji, broju koraka i pređenoj distanci korišćen je pedometar OMRON Walking style X.

3. REZULTATI SA DISKUSIJOM

U Tabeli 1. i Tabeli 2. izvršen je prikaz osnovnih deskriptivnih parametara vezanih za praćenje monitoringa srčane frekvencije u toku izvođenja programa. Deskripcija je urađena posebno za program Zumbe, a posebno za program Fitnesa. Na početku tabele prikazane su informacije o broju ispitanika (N=7), minimalni i maksimalni rezultat za svaku varijablu pojedinačno, srednje vrijednosti, standardna greška.


7

Tabela 1. Descriptive Statistics, monitoring HR, ZUMBA N Min. Max. Mean Std. Deviation

HRB 7 69 90 78,20 8,871 HRM 7 174 226 197,60 20,900 HRA 7 144 176 155,60 15,388 HRR 7 84 99 90,00 5,874 Valid N (listwise) 7

HRB-puls prije aktivnosti; HRM-maksimalna vrijednost pulsa tokom aktivnosti; HRA- središnja vrijednost pulsa tokom aktivnosti; HRR- vrijednosti pulsa nakon 3 min pauze od aktivnosti.

Uporednom analizom tabela, možemo uočiti da nema većih odstupanja kod srčane

frekvencije prije početka programa, to govori da ispitanice nisu učestvovale prije toga u nekom od programa, niti bile izložene nekom od vidova opterećenja. Puls u mirovanju kod netrenirane osobe iznosi između 60 i 80 otkucaja u minuti (Papišta, 2013), što potvrđuju i naši rezultati iz tabele kod oba programa. Vrijednosti HR u mirovanju se tokom godina bavljenja određenim fizičkim aktivnostima, snižavaju prvenstveno usljed povećanja udarnog volumena, odnosno povećanja zapremine lijeve komore. Ove vrijednosti, mjerene kao jutarnji puls, mogu da idu i do 35 ud/min (Hoffman, & Maresh, 2000). Ukoliko se u obzir uzme da su maksimalne vrijednosti 6 puta veće, tj. oko 210 ud/min, dobija se jasnija slika o stepenu adaptacije ovog kvaliteta KVS na maksimalne napore.

Tabela 2. Descriptive Statistics, monitoring HR, FITNES

N Min. Max. Mean Std. Deviation HRB 7 67 88 77,40 8,444 HRM 7 166 180 172,40 6,348 HRA 7 122 134 129,20 4,550 HRR 7 79 92 84,40 5,505 Valid N (listwise) 7

HRB-puls prije aktivnosti; HRM-maksimalna vrijednost pulsa tokom aktivnosti; HRA- središnja vrijednost pulsa tokom aktivnosti; HRR- vrijednosti pulsa nakon 3 min pauze od aktivnosti

Značajne razlike u intezitetu dva poređena programa vidimo na osnovu maksimalnog pulsa, sa među razlikom od 46 otkucaja na programima Zumbe u odnosu na Fitnes. Međutim središnja vrijednost pulsa je presudna za određivanje zone intenziteta jednog programa (HRA-average).

Prema tome jasno zaključujemo da je program Zumbe po pitanju intenziteta na većem nivou u odnosu na Fitnes program sa dodatnim opterećenjem. Hipotetski ta razlika je očekivana ako uzmemo u obzir da se radi o plesnim strukturama Zumbe sa većim izborom koreografija i stalnom kretanju tijela u prostoru i kao takav ima veliki uticaj na kompoziciju tijela, tj. na redukciju masnih naslaga i smanjenje kilograma, što je ženama uključenim u ovaj program prioritetno (Bjelica, Ćeremidžić, Fulurija, et al., 2016). Kod Fitnesa intezitet biva manji i ima veći uticaj na snagu i fleksibilnost u odnosu na Zumbu. Oporavak poslije programa govori o normalnom fiziološkom stanju i padu krive intenziteta, te normalizaciji organskih sistema u sličnom odnosu kao prije početka aktivnosti.

U Tabeli br. 3 prikazani su osnovni deskriptivni parametri vezani za kalorijsku potrošnju tokom programa Zumbe, kao u Tabeli br. 4 sa istim informacijama vezanim za Fitnes. Pomoću korišćenja pedometra došli smo do rezultata o potrošnji kalorija, broju učinjenih koraka tokom programa i pređenoj distanci u km.


8

Tabela 3. Descriptive Statistics, kalorijska potrošnja, ZUMBA

N Min. Max. Mean Std. Deviation KCAL 7 296 463 393,20 68,664 STEP 7 4763 6495 5543,40 782,642 KMAC 7 3,62 4,94 4,2160 ,59526 Valid N (listwise) 7

KCAL- potrošnja kalorija za vrijeme časa Zumbe; STEP- broj koraka u toku Zumba časa; KMAC- pređeni kilometri u toku Zumba časa.

Fitnes programi objedinjuju osnovne principe aerobnog, intervalnog treninga i vježbi jačanja čime se pospješuje potrošnja kalorija, poboljšava rad kardiovaskularnog sistema i jača cijelo tijelo (Perez, & Greenwood-Robinson, 2009).

Tabela 4. Descriptive Statistics, kalorijska potrošnja , FITNES

N Min. Max. Mean Std. Deviation KCAL 7 197 315 271,20 45,801 STEP 7 2978 4569 3867,60 586,981 KMAC 7 2,26 3,48 2,9420 ,44991 Valid N (listwise) 7

KCAL- potrošnja kalorija za vrijeme časa Zumbe; STEP- broj koraka u toku Zumba časa; KMAC- pređeni kilometri u toku Zumba časa.

Potrošnja kalorija na Zumba programu približno ima veću vrijednost za 122 kcal, što govori o većem intenzitetu programa. Uzevši u obzir starosnu kategoriju ispitanica, glavni motivator biva redukcija kilograma, čime se program Zumbe izdvojio kao učinkovitije sredstvo za sagorjevanje kalorija.

Tabela 5. Independent Samples Test, razlike između programa ZUMBE i FITNESA

Variable

Levene's Test t-test for Equality of Means

F Sig. t df Sig. (2-tailed)

Mean Difference

Std. Error Diff.

95% Confidence Interval of the Diff.

Lower Upper

HRB ,106 ,753 ,146 8 ,887 ,800 5,477 -11,831 13,431

,146 7,981 ,887 ,800 5,477 -11,836 13,436

HRM 2,081 ,187 2,786 8 ,024 25,200 9,045 4,341 46,059 2,786 4,864 ,040 25,200 9,045 1,751 48,649

HRA 4,308 ,072 4,288 8 ,003 26,400 6,156 12,204 40,596 4,288 4,967 ,008 26,400 6,156 10,543 42,257

HRR ,002 ,965 1,556 8 ,158 5,600 3,600 -2,702 13,902 1,556 7,967 ,159 5,600 3,600 -2,708 13,908

KCAL ,949 ,358 3,305 8 ,011 122,000 36,912 36,881 207,119 3,305 6,971 ,013 122,000 36,912 34,644 209,356

STEP 1,709 ,227 3,830 8 ,005 1675,800 437,510 666,900 2684,700


9

3,830 7,418 ,006 1675,800 437,510 652,965 2698,635

KMAC 1,648 ,235 3,818 8 ,005 1,27400 ,33369 ,50451 2,04349 3,818 7,446 ,006 1,27400 ,33369 ,49442 2,05358

HRB-puls prije aktivnosti; HRM-maksimalna vrijednost pulsa tokom aktivnosti; HRA- središnja vrijednost pulsa tokom aktivnosti; HRR- vrijednosti pulsa nakon 3 min pauze od aktivnosti; KCAL- potrošnja kalorija za vrijeme časa Zumbe/Fitness-a; STEP- broj koraka u toku Zumba/Fitness časa; KMAC- pređeni kilometri u toku Zumba/Fitness časa; vrijednost T-testa (t-value); stepeni slobode (df); statistička značajnost (Sig.).

Uvidom rezultata prikazanih Tabelom 5. i upotrebom T testa za nezavisne uzorke, dobijene su statistički značajne razlike u varijablama koje su označavale maksimalni puls, središnju vrijednost pulsa tokom programa. Puls prije samog programa, kao i nakon završetka nema značajnih razlika, što govori o sličnoj adaptaciji organizma na napore tokom oba programa. Srčani rad je takoreći alat koji se koristi za analizu srčane autonomne modulacije, kao funkcionalni pokazatelj autonomnog nervnog sistema (Trevizani, Benchimol-Barbosa, & Nadal, 2012). Ostale vrijednosti koje su bile mjerilo za utvrđenje kalorijske potrošnje u toku izvođenja različitih programa bile su na strani Zumba plesa. Veći utrošak kalorija, veći broj koraka tokom treninga su parametri koji su odgovor intenziteta i obima opterećenja ovog programa. Aerobni trening i vježbi snage predstavljaju dobar način za povećanje kalorijske potrošnje, poboljšanje funkcije rada kardiovaskularnog sistema i jačanja cijelog organizma (Perez, & Greenwood-Robinson, 2009). Aerobne aktivnosti su preporuka u prevenciji i održavanju fizičke aktivnosti na optimalnom nivou. Preporuka je minimalno 40-60 minuta redovnih aktivnosti (Saris, Blair, van Baak, Eaton, Davies, Di Pietro, et al., 2003).

4. ZAKLJUČAK Grupni fitnes programi predstavljaju oblik programiranog tjelesnog vježbanja žena sa ciljem

unapređenja zdravlja i poboljšanja estetskog izgleda. Nesumnjivo je da aerobni trening uzrokuje potrošnju energije, samim tim aktivira lipolizu i utiče na smanjenje tjelesne težine, što je ženama uključenim u ovakve programe prioritetno. Na osnovu rezultata istraživanja može se zaključiti da se ispitani programi razlikuju po intenzitetu, samim tim i ukupnoj potrošnji kalorija, pređenim brojem koraka i ukupnoj udaljenosti. Međutim oba programa su podjednako korisna, bez obzira na intenzitet i utrošak energetskih potencijala. Benefiti vježbanja i njihov uticaj na tijelo su odavno poznati, tako da izbor bilo kog od programa spada u lično zadovoljstvo. Bilo bi zanimljivo ispitati dugoročni uticaj programa i efekte na tjelesnu kompoziciju, te na taj način dobiti konkretne podatke. 5. LITERATURA 1. Akselrod, S. D, Gordon, D., Ubel, F. A, Shannon, D. C, Berger, A. C, & Cohen, R .J. (1981). Power spectrum analysis of heart rate fluctuations: A quantitative probe of beat-to-beat cardiovascular control, Science, 213 (4504), 220–222. 2. Aubert, A. E, Spes, B., & Beckers, F. (2003). Heart rate variability in athletes. Sport Medicine, 33 (12), 889–919. 3. Anosov, O., Patzak, A., Kononovich, Y., & Persson, P. B. (2000) High-frequency oscillations of the heart rate during ramp load reflect the human anaerobic threshold. European Journal of Applied Physiology, 83 (4–5), 388–394. 4. American College of Sports Medicine (ACSM). (2013). Guidelinesfor exercise testing and prescription (9th ed.). Philadelphia, PA: Lippincott, Williams, & Wilkins. 5. Brownell, K. D. (1982). Obesity: Understanding and treating a serious, prevalent, and refractory disorder. Journal of Consulting and Clinical Psychology, 50 (6), 820-940. 6. Brownell, K. D., & Stunkard, A. J. (1981). Differential changes in plasma high density lipoprotein cholesterol levels in obese men and women during weight reduction. Archives of Internal Medicine, 141, 1142-1146.


10

7. Bjelica, B., Ćeremidžić, D., Fulurija, D., Ćeremidžić, T., Gojković, D., & Pržulj, R. (2016) Efekti Zumba plesa na tjelesnu kompoziciju žena. V. Šeparović (ur.) Zbornik naučnih i stručnih radova IX Međunarodnog kongresa "Sport i zdravlje". (77-82). Tuzla: Fakultet za tjelesni odgoj i sport. 8. Barene, S., Krustrup, P., Brekke, O. L., & Holtermann, A. (2014). Soccer and Zumba as health-promoting activities among female hospital employees: A 40-weeks cluster randomised intervention study. Journal of Sports Sciences, 32 (16), 1539–1549. 9. Barene, S., Krustrup, P., Jackman, S. R., Brekke, O. L., & Holtermannn, A. (2014). Do soccer and Zumba exercise improve fitness and indicators of health among female hospital employees? A 12-week RCT. Scandinavian Journal of Medicine and Science in Sports, 24 (6), 990–999. 10. Bray, G.A. (1976). The Obese Putient. Philadelphia: W.B. Saunders Company. 11. Hottenrott, K. (2006). Training with the heart rate monitor. Meyer & Meyer Sport, Oxford. 12. Hendelman, D., K. Miller, C. Baggett, E. D, & Freedson, P. (2000). Validity of accelerometry for the assessment of moderate intensity physical activity in the field. Med. Sci. Sports Exerc. 32:S442–S449, 2000. 13. Hatano, Y. (1993). Use of pedometer for promoting daily walking exercise. International Council for Health, Physical Education, Recreation, Sport, 29, 4–9. 14. Hoffman, J. R, Maresh, C.M. (2000). Physology of basketball. In: Garett WE, Kirkendall DT. (Eds.) Exercise and Sport Science, 733-744. 15. Kryger, A. I, Andersen, J. L. (2007). Resistance training in the oldest old: consequences for muscle strength, fiber types, fiber size and MHC isoforms. Scandinavian Journal of Medicine & Science in Sports, 17 (4), 422-430. 16. Luettgen, M., Foster, C., Doberstein, S., Mikat, R., & Porcari, J. (2012). Zumba: Is the “fitness-party” a good workout? Journal of Sports Science and Medicine, 11, 357–358. 17. Leenders, N. Y. J. M, Sherman, W. M., & Nagaraja, H. N. (2000). Comparisons of four methods of estimating physical activity in adult women. Medicine & Science in Sports & Exercise, 32, 1320–1326. 18. Otto, R. M., Maniguet, E., Peters, A., Boutagy, N., Gabbard, A., Wygand, J. W., & Yoke, M. (2011). The energy cost of Zumba exercise. Medicine and Science in Sports and Exercise, 43 (5), 480. 19. Papišta, M. (2013). Puls, laktati, maksimalni primitak kiseonika. Sveučilište u Zagrebu. Kineziološki fakultet. 3-5 20. Perez, B., & Greenwood-Robinson, M. (2009). Zumba: Ditch the workout, join the party! The Zumba weight loss program. New York, NY: Maggie Greenwood-Robinson. 21. Sumi, K., Suzuki, S., Matsubara, M., Ando, Y., & Kobayashi, F. (2006). Heart rate variability during highintensity field exercise in female distance runners. Scandinavian Journal of Medicine & Science in Sports, 16 (5), 314–320. 22. Sarmiento, S. (2008). Variabilidad de la frecuencia cardiaca (VFC), en deportistas, durante la aplicaci´on de cargas incrementales y estables de diferentes intensidades: Un an´alisis tiempo-frecuencia (Wavelet), Ph. D. Thesis, Universidad de Las Palmas de Gran Canaria, GC, Spain, 2008. 23. Schneider, P. L., Crouter, S. E., & Bassett, D. R. (2004). Pedometer measures of free-living physical activity: comparison of 13 models. Medicine & Science in Sports & Exercise, 36, 331–335. 24. Saris, W.H, Blair, S.N, van Baak, M.A, Eaton, S.B, Davies, P.S, Di Pietro, L., Fogelholm, M., Rissanen, A., Schoeller, D., Swinburn, B., Tremblay, A., Westerterp, K.R, Wyatt, H. (2003). How much physical activity is enough to prevent unhealthy weight gain? Outcome of the IASO 1st Stock Conference and Consensus statement. Obesity Reviews, 4, 101-114. 25. Thompson, W. R. (2011) Worldwide survey of fitness trends for 2012. ACSM’s Healthand Fitness Journal, 15 (6), 9-18. 26. Tulppo, M. P., Makikallio, T. H., Takala, T. E., Seppanen, T., & Huikuri, H. V. (1996). Quantitative beat-to-beat analysis of heart rate dynamics during exercise. American Journal of Physics, 271 (1), 244–252. 27. Thompson, J. K., Jarvie. G., Lahey, B., & Cureton, K. (1982). Exercise and obesity: Etiology, physiology, and intervention. Psychological Bulletin, 97 (1), 55-79. 28. Tudor, L. C., Williams, J. E., Reis, J. P., & Pluto, D. (2002). Utility of pedometers for assessing physical activity: convergent validity. Sports Medicine, 32, 795–808. 29. Trevizani, G.A, Benchimol-Barbosa, P.R, Nadal, J. (2012). Effects of age and aerobic fitness on heart rate recovery in adult men. Arquivos Brasileiros de Cardiologia, 99 (3), 802-810. 30. Zumba Fitness. (2012) Available from URL: http://www.zumba.com/


11

31. Washburn, R., Chin, M. K., & Montoye, H. J. (1980). Accuracy of pedometer in walking and running. Research Quarterly for Exercise and Sport, 51, 695–702. Primljeno: 3. aprila. 2017. godine Izmjene primljeme 15. maja. 2017. godine Odobreno: 20. maja, 2017. Korespodencija mr Bojan Bjelica, Univerzitet u Istočnom Sarajevu Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta, Stambulčić bb, 71420 Pale e-mail: [email protected]


12

Borislav Cicović¹, Branislav Strajnić² ¹ Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta, Istočno Sarajevo ² Pokrajinski Zavod za sport i medicinu sporta, Novi Sad UDK: 796.021.2 DOI: 10.7251/SIZ0117012C

EFEKTI PROGRAMA KONDICIONE PRIPREME NA MORFOLOŠKE

KARAKTERISTIKE KADETKINJA

Sažetak

Istraživanje je izvršeno sa ciljem da se utvrde efekti programa kondicione pripreme na morfološke karakteristike kadetkinja usmerenih na sport. Uzorak su činile 104 kadetkinje uzrasta 15-16 godina usmerene na sport od kojih je 50 ispitanica činilo eksperimentalnu grupu i trenirale rukomet a 54 ispitanica su činile kontrolnu grupu i trenirale odbojku i košarku. Izračunavanjem osnovnih deskriptivnih parametara i primenom metoda ANOVA, MANOVA, MANCOVA i ANCOVA, dobijeni rezultati su pokazali da postoji statistički značajan efekat kod obima nadlaktice, obima grudnog koša, obima potkolenice, nabora trbuha, nabora natkolenice i nabora potkolenice, osim kod težine tela. Ključne reči: efekti, morfološke, kadetkinje, kondiciona priprema 1. UVOD U kondicionoj pripremi sredstva telesnih vežbi treba da budu u funkciji pravilnog rasta i razvoja organizma, što se pored ostalog postiže optimalnim doziranjem opterećenja prilagođenog uzrasnim karakteristikama morfoloških dimenzija, motoričkih i funkcionalnih sposobnosti sportista. Kondiciona priprema bila je predmet istraživanja većeg broja naučnih radnika (Findak, 1976; Malacko, 1983; Jukić,2003;Malacko i Rađa, 2004; Pržulj, 2006; Milanović, 2007). Posebno interesovanje istraživača (Fox, 1987; Findak, 1996; Jukić, 2003; Željaskov, 2004; Bompa, 2006; Duraković, 2007) bilo je usmereno na utvrđivanje efekata obima opterećenja u procesu realizacije kondicione pripreme. Ovi i drugi istraživači (Bala, 1981; Malacko, 2002; Milanović, 1997; Mišigoj-Duraković, 2008) ukazuju da zadaci koji se postavljaju u kondicionoj pripremi pred sportistima zahtevaju da se problemu sportskog stvaralaštva pristupi multidisciplinarno, uz obavezno korišćenje najsavremenijih naučnih dostignuća i metoda čija će primena obezbediti brži rast sportskih rezultata. Postizanje značajnih rezultata u sportu i maksimalna naprezanja organizma, koja su sa tim povezana, zahtevaju posedovanje visokog nivoa opšte i specijalne kondicione pripremljenosti sportista. Potrebni nivo pripremljenosti može se ostvariti dejstvom kombinacije endogenih i egzogenih faktora čiji simultani uticaj izaziva transformacije sposobnosti i osobina organizma sportiste (Važni, 1982). Upravljanje kondicionom pripremom sportista predstavlja složeni proces koji se sastoji iz više komponenti: određivanja programskih ciljeva i prognoziranje rezultata, programiranje



13

rada i realizacija tog programa uz unošenje eventualnih korekcija. Posebnu pažnju treba posvetiti upravljanju razvoja sportske forme kroz programiranje nastupa sportista na takmičenjima. Osnovni zadatak koji se postavlja trenerima je da se omogući ne samo što bolji uvid u stanje pripremljenosti sportiste, već i adekvatan uticaj na faktore, od kojih zavisi postizanje planiranog rezultata. Ukoliko su opterećenja ispod tzv. praga, u organizmu ne dolazi do pozitivnih promena. To se najbolje ostvaruje kad se obim opterećenja povećava i smanjuje u vremenskim intervalima koji su u skladu sa specifičnostima obnavljanja energije, odnosno mogućnostima organizma da primi nova opterećenja. Pojam homeostaze označava trajnu tendenciju organizma da održi stanje fiziološke ravnoteže. Takav slučaj je u kondicionoj pripremi sa tri časa nedeljno. Potreban je veći broj časova nedeljno da se nešto promeni. Pojam homeostaze označava trajnu tendenciju organizma da održi stanje fiziološke ravnoteže funkcija koje žele da se razviju i time izazovu adaptacione promene u organizmu. Važno je da se u trenažnom procesu kondicione pripreme, kod većeg intenziteta rada, izdvoji vreme za, tzv. intervale odmora. Namena odmora je da se određenim prekidom omogući organizmu da obezbedi energiju za nastavak vežbanja. To praktično znači da sledeće vežbanje treba da se održi u trenutku kada je ponovo uspostavljena radna sposobnost. U intervalima odmora primenjuju se i sredstva oporavka, da bi se obezbedila veća frekvencija, odnosno učestalost motoričkog zadatka, što je posebno karakteristično u trenažnom radu sa sportistima. Pozitivni rezultati uticaja kondicione pripreme na povećanje nivoa sposobnosti, osobina i motoričkih znanja sportista nastaju kao posledica primene naučnih saznanja u procesu planiranja, programiranja, sprovođenja, kontrole efekata vežbanja i doziranja opterećenja. 2. METOD RADA 2.1 UZORAK Uzorak su činile 104 kadetkinje uzrasta 15-16 godina usmerene na sport, obuhvaćenih redovnom nastavom fizičkog vaspitanja i trenažnim procesom u sportskim klubovima. Celokupni uzorak ispitanica bio je podeljen na dva homogenizirana subuzorka. Prvi subuzorak sa 50 ispitanica činio je eksperimentalnu grupu. Tu su svrstane učenice koje su pored redovne nastave fizičkog vaspitanja bile obuhvaćene i programom kondicione pripreme u rukometnim klubovima kao kadetkinje usmerene na sport, tri puta nedeljno po 60 min, u trajanju od dvanaest nedelja. Drugi subuzorak sa 54 ispitanica činio je kontrolnu grupu. Tu su bile svrstane učenice koje su pored redovne nastave fizičkog vaspitanja bile obuhvaćene trenažnim radom u odbojkaškim i košarkaškim klubovima regiona Kikinde kao kadetkinje, tri puta nedeljno po 60 min, u trajanju od dvanaest nedelja. Pre početka realizacije istraživanja za sve ispitanice prethodno su bili definisani uslovi koje treba da zadovolje da bi bili obuhvaćeni istraživanjem: da su tokom merenja, testiranja i ocenjivanja zdravi i da su dobrovoljno pristali da učestvuju u istraživanju.


14

2.2 EKSPERIMENTALNI PROGRAM Tabela 1. Struktura programa kondicione pripreme u eksperimentalnom periodu

PROGRAMSKE CELINE Inicijalna dijagnoza antropoloških obeležja: - morfološke karakteristike - motoričke sposobnosti - funkcionalne sposobnosti

Pre realizacije programa

Program tehničkih elemenata u rukometu

Realizacija programa Program taktičkih elemenata rukometa

Program situaciono motoričkih vežbi u rukometu

Vežbe brzine trčanja

Realizacija programa

Vežbe sprinterskog trčanja

Vežbe agilnosti

Vežbe dinamičke fleksibilnosti

vežbi za razvoj koordinacije

Vežbe za razvoj eksplozivne snage

Vežbe za razvoj snage trupa

Vežbe za razvoj opšte izdržljivosti

Vežbe snage sa medicinkom

Vežbe oblikovanja

Vežbe strečinga

Finalna dijagnoza antropoloških obeležja: - morfološke karakteristike - motoričke sposobnosti - funkcionalne sposobnosti

Posle realizacije programa

Ukupno: 36 časova

2.3 CILJ ISTRAŽIVANJA Osnovni cilj istraživanja je bio da se utvrde efekti uticaja programa kondicione pripreme na morfološka obeležja kod kadetkinja uzrasta 15-16 godina. Dodatni cilj istraživanja je bio da se utvrde transformacioni procesi morfoloških karakteristika u odnosu na inicijalno merenje, pod uticajem primenjenog programa kondicione pripreme u rukometnim klubovima kod ispitanica eksperimentalne grupe. Poseban cilj istraživanja je bio da se utvrde transformacioni procesi morfoloških karakterstika u finalnom, u odnosu na inicijalno merenje, pod uticajem programskih sadržaja trenažnog rada u odbojkaškim i košarkaškim klubovima kod ispitanica kontrolne grupe. 2.4. ZADACI ISTRAŽIVANJA 1. Utvrđeno je inicijalno stanje morfoloških dimenzija kod ispitanica eksperimentalne i kontrolne grupe.


15

2. Utvrđeno je finalno stanje morfoloških dimenzija kod ispitanica eksperimentalne i kontrolne grupe. 3. Utvrđene su promene između inicijalnog i finalnog stanja morfoloških dimenzija kod ispitanica eksperimentalne i kontrolne grupe. 4. Utvrđeni su efekti između ispitanica eksperimentalne i kontrolne grupe u nivou morfoloških dimenzija na finalnom merenju. 2.5 UZORAK MERNIH INSTRUMENATA Merni instrumenti za procenu morfoloških dimenzija Cirkularna dimenzionalnost i masa tela: 1. Obim nadlaktice u cm (AONDL) 2. Srednji obim grudnog koša u cm (AOGRK) 3. Obim potkolenice u cm (AOPTK) 4. Masa tela u kg (AMAST) Potkožno masno tkivo: 5. Kožni nabor trbuha u mm (ANTRB) 6. Kožni nabor butine u mm (ANNAT) 7. Kožni nabor potkolenice u mm (ANPTK) Predloženi model uzorka antropometrijskih mera za procenu morfoloških karakteristika uzet je na osnovu preporuke Internacionalog biološkog programa (Lohman, Roche i & Martorell, 1988.) 2.6 METODE Da bi se došlo do naučnih rezultata u istraživanju su primenjeni adekvatni postupci koji su omogućili utvrđivanje razlika i efekata. Statistička obrada podataka urađena je na osnovu statističkog paketa SPSS i Statistika. Izračunati su osnovni deskriptivni parametri: srednja vrednost (Mean), minimalni (Min.) rezultat, maksimalni (Max.) rezultat i standardna devijacija (Std.dev.), Skjunis (Skewn) i Kurtozis (Kurtos). Radi utvrđivanja razlika između ispitanika eksperimentalne i kontrolne grupe u morfološkim karakteristikama na inicijalnom merenju primenili smo multivarijantnu analizu varijanse (MANOVA) i univarijantnu analizu varijanse (ANOVA). Radi utvrđivanja efikasnosti transformacionih procesa ispitanika eksperimentalne i kontrolne grupe u finalnom, u odnosu na inicijalno merenje, primenom multivarijantne analize kovarijanse (MANCOVA), a pojedinačne međugrupne razlike mernih instrumenata utvrđivane su primenom univarijantne analize kovarijanse (ANCOVA). Primenom ove analize neutralisane su eventualne postojeće razlike na inicijalnom merenju između eksperimentalne i kontrolne grupe, dok je utvrđivanje razlika izvršeno pomoću parcijalizovanih korigovanih srednjih vrednosti na finalnom merenju.

3. REZULTATI I DISKUSIJA 3.1 Eksperimentalna grupa

Tabela 2. Osnovni statistički parametri za procenu morfoloških karakteristika eksperimentalne grupe na inicijalnom merenju


16

Ant. Mere N Mean Min. Max. Std.dev. Skewn. Kurtos.

AONDL 53 24.73 19.00 35.00 7.25 0.579 -3.245 AOGRK 53 77.52 68.00 89.00 1.48 0.009 0.167 AOPTK 53 32.76 27.00 38.00 2.58 0.316 -2.963 ATEŽT 53 54.88 48.00 63.00 12.15 0.229 2.058 ANTRB 53 16.10 10.00 24.00 5.00 0.257 2.726 ANNAT 53 14.72 9.00 17.00 13.35 -1.210 -1.428 ANPTK 53 11.63 7.00 15.00 4.54 0.729 2.200 Legenda: aritmetička sredina (Mean), minimum (Min), maksimum (Max), standardna devijacija (Std. dev.), skjunis (Skewn.), kurtozis (Kurtos.)

Tabela 3. Osnovni statistički parametri za procenu morfoloških karakteristika eksperimentalne grupe na finalnom merenju


AONDL 53 29.42 20.00 36.00 4.05 0.578 1.139 AOGRK 53 84.47 70.00 91.00 5.82 0.432 1.841 AOPTK 53 37.85 28.00 40.00 4.45 1.623 2.153 ATEŽT 53 56.72 49.00 64.00 10.14 0.754 2.125 ANTRB 53 11.43 9.00 22.00 7.74 0.342 2.453 ANNAT 53 9.28 6.00 15.00 4.72 -0.121 -0.076 ANPTK 53 6.51 4.00 13.00 7.26 0.642 2.708 Legenda: aritmetička sredina (Mean), minimum (Min), maksimum (Max), standardna devijacija (Std. dev.), skjunis (Skewn.), kurtozis (Kurtos.) 3.2 Kontrolna grupa Tabela 4. Osnovni statistički parametri za procenu morfoloških karakteristika kontrolne grupe na inicijalnom merenju


AONDL 53 23.24 17.00 32.00 5.72 0.565 1.547 AOGRK 53 76.28 66.00 87.00 4.46 0.036 0.425 AOPTK 53 31.40 25.00 38.00 2.56 -1.125 0.858 ATEŽT 53 52.64 46.00 66.00 0.44 0.578 2.951 ANTRB 53 16.90 12.00 25.00 7.04 -1.236 1.070 ANNAT 53 15.14 10.00 19.00 8.93 -0.614 -1.504 ANPTK 53 12.73 8.00 15.00 5.66 0.017 2.529 Legenda: aritmetička sredina (Mean), minimum (Min), maksimum (Max), standardna devijacija (Std. dev.), skjunis (Skewn.), kurtozis (Kurtos.) Tabela 5. Osnovni statistički parametri za procenu morfoloških karakteristika kontrolne grupe na finalnom merenju

Ant. Mere N Mean Min. Max. Std.dev. Skewn. Kurtos. AONDL 53 24.73 18.00 34.00 16.57 0.350 1.854 AOGRK 53 77.26 67.00 88.00 15.79 0.846 1.449


17

Legenda: aritmetička sredina (Mean), minimum (Min), maksimum (Max), standardna devijacija (Std. dev.), skjunis (Skewn.), kurtozis (Kurtos.)

3.3 Razlike između eksperimentalne i kontrolne grupe u morfološkim karakteristikama na inicijalnom testiranju Tabela 6. Multivarijantna analiza varijanse između eksperimentalne i kontrolne grupe u morfološkim karakteristikama na inicijalnom testiranju

Legenda: vrednosti Bertletovog testa (Wilks' Lambda), Raova F-aproksimacija (Rao’s F) i nivo značajnosti (Q) Analizom tabele 6 u kojoj su prikazani rezultati testiranja značajnosti razlika nivoa aritmetičkih sredina svih antropometrijskih mera između inicijalnog merenja uzorka eksperimentalne i kontrolne grupe nije utvrđena statistički značajna razlika, pošto WILK’S LAMBDA iznosi .725, što Raovom F-aproksimacijom od 1.22 daje značajnost razlika na nivou od Q= .255. Prema tome, u primenjenom sistemu morfoloških karakteristika ispitanika nisu utvrđene statistički značajne razlike. Tabela 7. Univarijantna analiza varijanse između eksperimentalne i kontrolne grupe ispitanika u morfološkim karakteristikama na inicijalnom testiranju

Antrop. mere Mean (E) Mean (K) F-odnos P-level

AONDL 24.73 23.24 1.33 .220 AOGRK 77.52 76.28 0.33 .567 AOPTK 32.76 31.40 0.50 .482 ATEŽT 54.88 52.64 0.90 .346 ANTRB 16.10 16.90 1.47 .188 ANNAT 14.72 15.14 1.15 .199 ANPTK 11.63 12.73 0.00 .974

Legenda: aritmetička sredina eksperimentalna grupa (Mean (E), aritmetička sredina kontrolna grupa (Mean (K), vrednost F-testa (F-odnos) i nivo značajnosti (P-Level) U tabeli 7 prikazana je univarijantna analiza varijanse antropometrijskih mera morfoloških karakteristika upoređivanjem rezultata aritmetičkih sredina eksperimentalne i kontrolne grupe na inicijalnom merenju. Na osnovu koeficijenata F-odnosa i njihove značajnosti (P-Level) može se konstatovati da nije utvrđena statistički značajna razlika kod antropometrijskih mera između eksperimentalne i kontrolne grupe.

3.4 Efekti programa kondicione pripreme na razvoj morfoloških karakteristika Tabela 8. Multivarijantna analiza kovarijanse između eksperimentalne i kontrolne grupe u morfološkim karakteristikama na finalnom testiranju sa neutralizacijom razlika na inicijalnom testiranju

AOPTK 53 32.43 26.00 39.00 14.37 0.137 2.355 ATEŽT 53 53.84 47.00 69.00 0.43 1.359 1.933 ANTRB 53 15.26 12.00 24.00 2.48 0.977 1.689 ANNAT 53 13.75 9.00 16.00 2.28 -0.219 3.240 ANPTK 53 10.38 7.00 14.00 7.95 0.407 1.215

WILK’S LAMBDA TEST .725 RAO-va F-aproksimacija 1.22 Q .255


18

Wilks’ Lambda F df 1 df 2 P-level

.545 10.85 7 98 .001**

Legenda: vrednosti Bertletovog testa (Wilks' Lambda), Raova F-aproksimacija (F) i nivo značajnosti (P-Level) U tabeli 8 prikazana je multivarijantna analiza kovarijanse koja utvrđuje ostvarene efekte programa kondicione pripreme na morfološke karakteristike eksperimentalne u odnosu na kontrolnu grupu na finalnom testiranju sa neutralizacijom evidentiranih razlika na inicijalnom testiranju. Postoji statistički značajna razlika na multivarijantnom nivou između ispitanika eksperimentalne i kontrolne grupe na nivou statističke značajnosti P-level = .001**, što potvrđuje i vrednost Wilks’ Lambda testa (.545) i F-testa (10.85). Postojeća razlika javlja se pod uticajem eksperimentalnog tretmana programa kondicione pripreme, koji je efikasno delovao na razvoj morfoloških karakteristika eksperimentalne grupe. Tabela 9. Univarijantna analiza kovarijanse između eksperimentalne i kontrolne grupe u morfološkim karakteristikama na finalnom testiranju sa neutralizacijom razlika na inicijalnom testiranju

Antrop. Mere Adj.Means (e) Adj.Means (k) F-odnos P-Level

AONDL 29.42 24.73 3.03 .011 AOGRK 84.47 77.26 6.89 .001 AOPTK 37.85 32.43 3.32 .010 ATEŽT 56.72 53.84 1.26 .112 ANTRB 11.43 15.26 4.24 .014 ANNAT 9.28 13.75 3.72 .010 ANPTK 6.51 10.38 3.94 .020

Legenda: aritmetička sredina eksperimentalna grupa (Adj.Mean (e), aritmetička sredina kontrolna grupa (Adj.Mean (k), vrednost F-testa (F-odnos) i nivo značajnosti (P-Level) Univarijantni nivo analize kovarijanse između eksperimentalne i kontrolne grupe u testovima za procenu morfoloških karakteristika na finalnom testiranju sa neutralizacijom i parcijalizacijom rezultata na inicijalnom testiranju (tabela 9), ukazuje da postoji statistički značajan efekat kod obima nadlaktice (AONDL .011), obima grudnog koša AOGRK.001, obima potkolenice AOPTK .010, nabora trbuha ANTRB .014, nabora natkolenice ANNAT.010 i nabora potkolenice ANPTK.020, osim težine tela ATEŽT .112.

4. ZAKLJUČAK Primenjeni program kondicione pripreme u rukometnim klubovima uticao je na poboljšanje rezultata morfoloških dimenzija između inicijalnog i finalnog merenja kod eksperimentalne grupe ispitanika (P-Level=.004), dok kod kontrolne grupe pod uticajem trenažnog rada u košarkaškim i odbojkaškim klubovima nije utvrđena statistička značajnost (P-Level =.242). Postignuto statistički značajno povećanje nivoa morfoloških dimenzija eksperimentalne grupe svakako je rezultat pravilnog metodičkog oblikovanja programa kondicione pripreme u procesu planiranja i programiranja, doziranja, distribucije i kontrole primenjenih opterećenja, kao i povećanja intenzifikacije trenažnog rada u skladu sa individualnim potrebama ispitanika. To se može objasniti prema nekim istraživačima (Željaskov, 2004; Duraković, 2007; Krsmanović, 2007) unutrašnjom preraspodelom potkožnog masnog tkiva u organizmu koja je išla na povećanje mišićnog sistema kao posledice adaptivnih procesa. Rezultati ovog istraživanja na finalnom merenju ukazuju da se ispitanici eksperimentalne grupe statistički značajno razlikuju od kontrolne grupe u morfološkim dimenzijama. U vezi sa tim može se


19

pretpostaviti da je program kondicione pripreme apsolutno bio primeren antropološkim karakteristikama eksperimentalne grupe ispitanica. Rezultati analize transformacionih procesa kod ispitanica eksperimentalne grupe pokazali su da je primenjeni program kondicione pripreme efikasno sredstvo za transformaciju morfoloških dimenzija, motoričkih i funkcionalnih sposobnosti, te se može preporučiti za primenu u rukometnim klubovima i dodatnoj nastavi fizičkog vaspitanja sa učenicama srednjih škola usmerenih na rukomet.

5. LITERATURA 1. Bala, G. (1981). Struktura i razvoj morfoloških dimenzija dece SAP Vojvodine. Novi Sad:

Fakultet fizičke kulture Univerziteta u Novom Sadu. 2. Babin, J. (2001): Uticaj programirane nastave telesne i zdravstvene kulture na promene

morfoloških karakteristika sedmogodišnjih učenika, Kineziologija za 21. vek, Zagreb. 3. Bajrić, O., Talović, M., Jelešković, E. i Kovačević, Ž. (2010). Promjene morfoloških

karakteristika pod uticajem programiranog trenažnog procesa kod nogometaša uzrasta 14 do 16 godina. Sport Mont, 21-22/VII, 270-275

4. Bompa, T. (2006). Teorija i metodologija treninga. Zagreb: Nacionalna i sveučilišna knjižnica. 5. Duraković, M (2007). Biološki aspekti tjelesnog vježbanja, Udžbenik. Zagreb: Kineziološki

fakultet Sveučilišta u Zagrebu. 6. Goranović, S., Marković, S., Živković, M., Branković, N. & Lolić, D. (2010). Kanoničke relacije

morfoloških karakteristika i testova za procenu eksplozivne snage kod mladih rukometaša, Zbornik radova. Novi Sad: Glasnik, AĐ.

7. Ignjatović, I. (2013). Uticaj trenažnog procesa na razvoj antropoloških karakteristika rukometaša. Magistarski rad. Istočno Sarajevo: Fakultet fizčkog vaspitanja i sporta.

8. Lohman, T.G., Roche, A.F. i Martorell, R. (1988). Antropometric standardization reference manual. Chicago: Human Kinetics Books

9. Milanović i saradnici (2007). Teorija treninga, Priručnik za studente sveučilišnog studija. Zagreb: Kineziološki fakultet Sveučilišta u Zagrebu.

10. Pržulj, D. (2007). Efekti kondicione pripreme na razvoj motoričkih sposobnosti mladih sportista u pripremnom periodu. Sport i zdravlje, 2 (1), 5-8.

11. Željaskov, C. (2004). Kondicioni trening vrhunskih sportista. Beograd: Sportska akademija. Primljeno: 30. marta. 2017 Izmjene primljeme 12. juni. 2017 Odobreno:15. juna, 2017 Korespondencija :mr Branislav Strajnić, telefon: +381659922864 e-meil: [email protected] Ul. Veljka Petrovića 10-42, Novi Sad, Srbija


20

1Dalibor Fulurija, 1Bojan Bjelica & 1Dejan Gojković 1 Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta, Istočno Sarajevo UDK: 796.41.012(497.6РС) DOI: 10.7251/SIZ0117020F

EFEKTI PROGRAMA SPORTSKE GIMNASTIKE NA MOTORIČKE SPOSOBNOSTI STUDENATA FAKULTETA FIZIČKOG

VASPITANJA I SPORTA ISTOČNO SARAJEVO

Sažetak Cilj istraživanja je utvrđivanje efekta programa sportske gimnastike na motoričke sposobnosti (kod studenata Fakulteta fizičkog vaspitanja i sporta Istočno Sarajevo. Na osnovu kvantitativnih razlika između inicijalnog i finalnog stanja na multivarijantnom nivou pokazuju da je kod studenata koji su realizovali program sportske gimnastike došlo do značajnih poboljšanja motoričkih sposobnosti na statističkom nivou Q=.000. Kvantitativne razlike na univarijantnom nivou u pojedinim testovima motoričkih sposobnosti između inicijalnog i finalnog stanja evidentna je značajna razlika u svim varijablama na nivou od .00 (Q<.00). Iz dobijenih rezultata se može zaključiti da je program sportske gimnastike dao značajne rezultate kod promjena u svim mjerenim motoričkim sposobnostima. Ključne riječi: efekti, sportska gimnastika, studenti, motoričke sposobnosti.

1. UVOD

Po definiciji, gimnastika je vid racionalne, strogo određene, kontrolisane i estetski oblikovane motoričke aktivnosti čiji je krajnji cilj: skladan tjelesni razvoj, usavršavanje upravljanja i kontrole pokreta i kretanja, razvijanje koordinacije, mišićne snage i pokretljivosti. U vježbama na spravama i tlu insistira se na lijepom i pravilnom držanju tijela i lijepo oblikovanim pokretima i kretanju, što je u domenu estetskog vaspitanja kao djela vaspitnih zadataka pedagoške prakse (Kyselovlcová & Tibenská, 2007; Broomfied, 2011). Gimnastički sportovi ispunjavaju sve pomenute kriterijume. Gotovo da ne postoji sport ili bilo koja druga motorička aktivnost koja je bogatija raznovrsnošću kretanja i položaja, nego što je gimnastika. Oni se temelje na shvatanju činjenice da se u bogatstvu raznovrsnih položaja i kretanja, kao i bogatstvu najraznovrsnijih postojećih i novokonstruisanih sprava na kojima se sva ta kretanja i položaji mogu izvoditi, gotovo uvijek nalazi mogućnost da se osobi bilo kog uzrasta, pola, tjelesne konstitucije, nivoa motoričkog razvoja, preporuči adekvatna vježba (Madić, 2000; Madić, Popović, & Tumin, 2009.). U današnjem, modernom društvu, gimnastika, a naročito akrobatika egzistira u: edukaciji, takmičarskom sportu, ostalim sportskim granama, drugim područjima sportskih djelatnosti i fizičkih aktivnosti, kineziterapijskim programima, rekreativnom obliku vježbanja (Živčić & Krističević, 2008). Kako je jedna od najvažnijih uloga gimnastike razvoj motoričkih sposobnosti, prije svih koordinacije, snage, fleksibilnosti i ravnoteže, njezini sadržaji nužno se moraju provoditi i shvatiti kao sastavni, svakodnevni način vježbanja. (Badić, Živčić Marković, Sporiš, Milanović & Trajković, 2012; Bučar-Pajek, Čuk, Kovač & Jakše, 2010). Krsmanović (Krsmanović, 1985, 1996), Babin, Zrnzević (Zrnzević, 2003, 2007) i drugi su u svojim istraživanjima ustanovili da efikasnost realizacije programskih sadržaja nije na zadovoljavajućem nivou i da se pozitivni efekti mogu postići uz raznovrsne sadržaje iz



21

prirodnih oblika kretanja, atletike, sportske gimnastike i sportskih igara i primjenom dopunskih vježbi. Dakle, cilj ovog istraživanja bio je da se utvrde efekati programa sportske gimnastike na motoričke sposobnosti (eksplozivna snaga, koordinacija i fleksibilnost) kod studenata Fakulteta fizičkog vaspitanja i sporta Istočno Sarajevo.

2. METODE ISTRAŽIVANJA 2.1. Uzorak ispitanika

Istraživanje je realizovano na uzorku od 20 redovnih studenata muškog pola starost 20-22 godina ±6 mjeseci i koji su odslušali i uspješno realizovali nastavu iz programa za drugu godinu sportske gimnastike na Fakultetu fizičkog vaspitanja i sporta Univerziteta u Istočnom Sarajevu.

2.2. Uzorak varijabli Uzorak motoričkih testova A) Testovi za procjenu Eksplozivne snaga 1. Skok udalj iz mjesta (MSKDA) 2. Bacanje medicinke iz ležećeg položaja (MBMUD) 3. Troskok iz mjesta (MTRIM) B) Testovi za procjenu Koordinacija 4. Okretnost u vazduhu (MOKVZ) 5. Okretnost na tlu (MOKTL) 6. Koordinacija sa palicom (MKPAL) C) Testovi za procjenu Fleksibilnost 7. Duboki pretklon na klupici (MDPRK) 8. Čeona špaga (MČŠPA) 9. Iskret palicom (MISKP) Opis realizacije programa i mjerenja Program se sastojao iz realizacije gimnastičkih elemenata iz sportske gimnastike koji su realizovani od 01.10.2016. godine, sa početkom nove školske godine na Fakultetu fizičkog vaspitanja i sporta Univerzitetu u Istočnom Sarajevu i trajao je kontinuirano do 13.01.2017. godine, konkretnije, jedan semestar ili 30 časova. Ovo vrijeme je procjenjeno kao najpogodnije za djelovanje na promjene istraživanih vrijednosti u kvalitativnom smislu, obzirom na ljetnju pauzu i početno stanje sposobnosti ispitanika. Na početku realizacije programa obavljeno je inicijalno, a na kraju finalno mjerenje testova zastupljenih u istraživanju, sa ciljem utvrđivanja varijabiliteta rezultata početnog i finalnog stanja u motoričkim sposobnostima studenata. U toku realizacije programa, a u cilju adaptacije organizma na motoričke sposobnosti i njihovog podizanja na viši nivo, povremeno je u toku izvođenja programa provjeravana vrijednost i dinamika kretanja pulsa. Registrovanjem promjena u toku rada direktno je vršen uticaj na dalje progresivno povećavanje intenziteta aktivnosti.

3. REZULTATI I DISKUSIJA

Tabela 1. Kvantitativne razlike na multivarijantnom nivou između inicijalnog i finalnog mjerenja studenata


22

Wilks' Lambda

F df 1 df 2 Q

.657 5.92 9 56 .000 Legenda: Wilks lambda – vrijednost koeficijenta Wilksovog testa za jednakost centrioda grupa; F – vrijednost koeficijenta F-testa za za testiranje značajnosti Wilks' Lambda; df1, df2 – stepeni slobode; Q – koeficijent značajnosti razlika aritmetičkih sredina Rezultati analiza kvantitativnih razlika između inicijalnog i finalnog stanja na multivarijantnom nivou (Tabela 1) pokazuju da je kod studenata koji su realizovali program sportske gimnastike došlo do značajnih poboljšanja motoričkih sposobnosti na statističkom nivou Q=.000. Tabela 2. Kvantitativne razlike na univarijantnom nivou između inicijalnog i finalnog mjerenja kod studenata

Varijable Mean (I) Mean (F) F-odnos Q

MSKDA 227,36 235.68 4.86 .000 MBMUD 10.85 12,96 5.78 .000 MTRIM 568,50 693.55 5.75 .000 MOKVZ 15.24 12,13 6.67 .000 MOKTL 26.52 23.27 3.56 .000 MKPAL 17.32 14.50 6.31 .000 MDPRK 29.45 36.56 4.47 .000 MŠPAG 128.93 137.26 5.68 .000 MISKP 88.52 77.58 9.88 .000

Legenda: Mean – aritmetičke sredine; F – vrijednost koeficijenta F-testa za za testiranje značajnosti razlika; Q – koeficijent značajnosti razlika aritmetičkih sredina; U tabeli 2 su prikazane kvantitativne razlike na univarijantnom nivou u pojedinim testovima motoričkih sposobnosti između inicijalnog i finalnog stanja evidentna je značajna razlika u svim varijablama na nivou od .00 (Q<.00). Iz dobijenih rezultata se može zaključiti da je program sportske gimnastike dao značajne rezultate kod promjena u svim mjerenim motoričkim sposobnostima. Obzirom da studenti svakodnevno upražnjavaju i druge sportske aktivnosti (treninzi, rekreativna vježbanja i praktična predavanja iz drugih predmeta predviđenih planom i programom Fakulteta) koje značajno poboljšavaju njihove motoričke sposobnosti. Naravno, da to nije dovoljno bez dobro uvježbane tehnike elemanata sportske gimnastike jer motorička znanja (motoričke informacije, motoričke navike) predstavljaju skup dobro uvježbanih elemenata tehnike raznih pokreta i kretanja, spojeva i sastava (kompozicija) na gimnastičkim spravama. Ta uvježbanost se dovodi do nivoa automatizacije gimnastičkih radnji i to takve automatizacije da se eventualnim narušavanjem tehnike izvođenja nekog dijela sastava lako može reorganizovati stečeni stereotip, ili odmah reagovati nekim spojem, kretanjem ili položajem ( Petrović, Buđa, Radojević, Sedić, Petković & Grbović, 1995; Veličković, Petković, & Ilić, 2010; Fulurija, & Jovanović, 2013). Smatramo da poslije ovakvih dobijenih rezultata, prikazanim u tabeli 1 i 2, možemo konstatovati da je program sportske gimnastike značajno podigao nivo njihovih motoričkih sposobnosti.


23

4. ZAKLJUČAK

Na osnovu analize rezultata istraživanja, gdje smo konstatovali da je program sportske gimnastike značajno podigao nivo motoričkih sposobnosti kod studenata, je ujedno i način za postizanje kvaliteta u neprestanom profesionalnom radu nastavnog procesa u predmetu sportska gimnastika, takođe i davanje doprinosa gimnastici i uopšte gimnastičkoj zajednici. Većina motoričkih sposobnosti i navika stiče se i razvija isključivo u periodu djetinjstva. Na njih se može naročito uticati i efikasno razvijati u predškolskom ili mlađem školskom uzrastu. U tom periodu se izgrađuje struktura motoričkog prostora na osnovu endogenih i egzogenih faktora (Bala, Kiš & Popović 1996). Generalno gledano, može se reći da se motoričke sposobnosti postojano poboljšavaju tokom predškolskog i mlađeg školskog perioda, ali ne uvijek na linearan način koje se kasnije pozitivno manifestuju (Popović, Cvetković & Grujičić, 2006.; Kalajdžić, Obradović & Cvetković, 2007). Mogućnosti sportske gimnastike da odgovori ciljevima u pedagoškom radu praktično su ne ograničeni. Sve promjene sposobnosti koje se postižu primjenom gimnastičkog programa, zahvalan su fudament, kao kretno iskustvo, sa velikim mogućnostima za realizovanje, kako u životnim aktivnostima, tako i drugim sportovima (Fulurija, Perović, Gojković, Bjelica & Majstorović, 2016). Posebna je specifičnost sportske gimnastike u tome što se nedostaci vježbanja ne mogu nadoknaditi nadahnućem stimulativnim sredstvima ili boljom taktikom, iz razloga, što u sportskoj gimnastici dominira biomehanička složenost izvođenja motoričkih struktura, kod kojih se ocjenjuje samo kvalitet izvođenja, te u postizanju visokih rezultata odlučuje samo prethodna priprema, tj. kvalitet i kvantitet izvršnog rada. Što se prethodno nije uvežbalo, istreniralo, naučilo ne može se nadoknaditi drugim sredstvima. (Tibenská, Kyselovičová & Medeková, 2010).

5. LITERATURA

1. Bala, G., Kiš, M. & Popović, B. (1996). The coaching at the development of motor behaviour of small children. In: Yearbook 8, 83-87. Belgrade: Faculty of Physical Education.

2. Badić, A., Živčić Marković, K., Sporiš, G., Milanović, Z. & Trajković, N. (2012). Implementation of gymnastics contents in the classroom teaching at elementary schools of osijek - baranja county. Acta kinesiologica, 1(6): 60-65.

3. Broomfied , L . (2011). Complete guide to primary gymnastics. Windsor : Human Kinetics.

4. Bučar-Pajek, M., Čuk, I., Kovač, M. & Jakše, B. (2010). Implementation of the gymnastics curriculum in the third cycle of basic school in Slovenia. Science of Gymnastics Journal, 3(2), 15-27.

5. Fulurija, D. & Jovanović, M. (2013). Sportska gimnastika I – Teorija sportske gimnastike, Istočno Sarajevo: Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta.

6. Fulurija, D., Perović, T., Gojković, D., Bjelica, B. & Majstorović, D. (2016). Relacije između motoričkih sposobnosti i uspjeha u izvođenju elemenata na tlu. IX International Congress "SPORT AND HEALTH". Tuzla: Fakultet za tjelesni odgoj i sport.

7. Kalajdžić, J., Obradović, J. & Cvetković, M. (2007). Dinamika razvoja gipkosti kod dece od 4,5-10,5 godina. U.N. Smajlović (Ur.) II međunarodni simpozijum Nove tehnologije u sportu (str.294-297). Sarajevo: Fakultet sporta i tjelesnog odgoja.

8. Krsmanović B. (1985). Efikasnost nastave fizičkog vaspitanja u zavisnosti od modela nastavnih programa. Neobjavljena doktorska disertacija. Novi Sad: Fakultet fizičke kulture.


24

9. Kyselovlcová, O. & Tibenská, M. (2007). Use of Heart Rate in Assessing the Load During the Training Unit of Sports Aerobics in the Special Phase of World Championship. In: Optimization of Load in Physical Education And Sports Trainning for Various Forms of musculoskeletal load. Almanac of the Scientific Seminar with International Participation. Bratislava: Faculty of Mechanical Engineering, p. 95-99.

10. Madić, D. (2000). Povezanost antropoloških dimenzija studenata fizičke kulture sa njihovom uspešnošću vežbanja na spravama. Doktorska disertacija. Novi Sad: Fakultet fizičke kulture.

11. Madić,D., Popović,B. & Tumin, D. (2009). Motor abilities of girls included in program of development gymnastic. Novi Sad: Jour nal of the Anthropologycal Society of Serbia, vol. 44, str. 69-77, 2009, UDK 572(05), ISSN 1820-7936

12. Petrović, J., Buđa, P., Radojević, J., Sedić, P., Petković, D. & Grbović, M. (1995). Sportska gimnastika II deo. Beograd: Fakultet fizičke kulture.

13. Popović, B., Cvetković, M., Grujičić, D. (2006). Trend razvoja motoričkih učešćem „Antropološki status i fizička aktivnost dece i omladine. Novi Sad: Univerzitet u Novom Sadu Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja. Str. 21-30.

14. Tibenská, M., Kyselovičová, O & Medeková, H. (2010). Anthropometric and functional changes and their relationship after two-year aerobic gymnastics training. Bratislava: Acta Facultatis Pharmaceuticae Universitatis Comenianae.Tomus LVII/114-121.

15. Veličković, S., Petković, E. & Ilić, S. (2010). Sportska gimnastika II- Metodika sportske gimnastike, Niš, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja – Centar za multidisciplinarna istraživanja.

16. Zrnzević, N. (2007). Transformacija morfoloških karakteristika, funkcionalnih i motoričkih sposobnosti učenika. Neobjavljena doktorska disertacija. Niš: Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja.

17. Zrnzević, N. & Zrnzević, J. (2015). Effects of teaching physical education on the functional abbilities of female students of younger school. Niš: Journal of the Anthropological Society of Serbia vol. 50, str. 1-9, UDK 572(05), ISSN 1820-7936

18. Živčić, K. & Krističević, T. (2008). Specifične pripremne vježbi u akrobatici. Zagreb: Kondicijski trening, 6 (1), 22-29.

19. Živčić Marković, K., Krističević, T., Milčić, L. & Fišter, M. (2015). Od koluta do stoja na rukama. Poreč: Zbornik radova 24. Ljetna škola kineziologa republike hrvatske, str. 481-489.

Primljeno: 3. aprila. 2017. godine Izmjene primljeme 15. maja. 2017. godine Odobreno: 20. maja, 2017. Korespodencija, Prof. dr Dalibor Fulurija Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta, Univerziteta u Istočnom Sarajevu 71420 Pale, BiH-RS E-mail: [email protected]


25

Rados Jokić1, Ognjen Crnogorac1 1Student master studija Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta Univerziteta u Istočnom Sarajevu UDK: 796.012.1-053.2 DOI: 10.7251/SIZ0117025J

RELACIJE MORFOLOŠKIH KARAKTERISTIKA I MOTORIČKIH

SPOSOBNOSTI KOD UČENIKA Sažetak

U ovom istraživanju učestvovali su učenici dvije osnovne škole: Osnovna škola sa Pala i Osnovna škola sa Istočne Ilidže. Uzorak ispitanika činili su učenici dvije osnovne škole. Osnovna škola ,,Srbija" Pale sa ispitanicima muškog pola: učenici VI 1 (10) i VII 2 (13), a drugu grupu ispitanika činili su učenici VI 4 (9) i VII 1 (6) – osnovne škole ,,Petar Petrović.Njegoš" Istočna Ilidža. Hronološka dob učenika i učenica VI1 i VI4 razreda iznosila je 13 godina + - 6 mjeseci, dok učenici i učenice VII2 i VII1 razreda pomenutih Osnovnih škola imali su 14 godina +- 6 mjeseci. Uzorak varijabli odnosio se na: morfološke karakteristike i motoričke sposobnosti. Morfološke karakteristike činili su: visina tijela (AVIS), težina tijela (AMAS), obim nadkoljenice desni (ONKD), obim podkoljenice desni (OPKD), obim nadkoljenice lijevi (ONKL), obim podkoljenice lijevi (OPKL). Motoričke sposobnosti su: skok u dalj iz mjesta i troskok iz mjesta kao kriterijumske. Veoma visok nivo značajnosti na rezultate u skoku u dakj u troskoku iz mjetsa imali su učenici VII 2 razreda Osnovna škola ,,Srbija" Pale, sa sa 81%, dok varijabli obim nadkoljenice i potkoljenice desne noge sa skokom u dalj i troskokom iz mjesta imali su značajnost sa 43% kod učenika VII 1 razreda osnovne škole ,, Petar Petrović Njegoš" Istočna Ilidža. Može se zaključiti da relacijski odnos morfoloških karakteristika sa motoričkim sposobnostima iako zasnovan na manem brojem ispitanika daje potvrdu da morfološke strukture imaju relacijski odnos sa motoričkim sposobnostima pojedinim sportskim disciplinama. Ključne riječi: dimenzionalnost skeleta, obim tijela, eksplozivna snaga, osnovna škola UVOD „U manifestnom motoričkom prostoru čovjeka moguće je razlikovati raznovrsne kretne forme. Biološki posmatrano, sve te forme se dijele na (1) filogenetske i (2) ortogenetske. Filogenetski oblici kretanja (poput puzanja, hodanja, trčanja) svojstveni su svim pripadnicima iste biološke vrste, dakle svim ljudima, a njihov razvoj je genetski određen i odvija se unaprijed utvrđenim tokom. Ortogenetski oblici kretanja se razvijaju tokom života i specifičnost su svake jedinke. Riječ je, naravno, o složenim oblicima kretanja stečenim učenjem, kao što su plivanje, vožnja bicikla, skijanje, baratanje loptom i tako dalje. Usvajanje ontogenetskih oblika kretanja se najčešće označava kao motorno učenje. Iako su filogenetski uključeni u gotovo sve kretne aktivnosti, centralno mjesto u istraživanju sporta ipak pripada ontogenetskim oblicima kretanja. Hodanje i trčanje su glavni predmet izučavanja i u pojedinim segmentima fiziologije i funkcionalne dijagnostike.“ (Perić, 2003). „Latentni motorički prostor čovjeka je veoma složen kompleks antropoloških dimenzija. Sastoji se od niza faktora koji egzistiraju u strukturi ljudske biomotorike i jedinku čine specifičnom u antropomotoričkom smislu. Osnovni problem istraživača prilikom opservacije latentnog motoričkog prostora čovjeka je definisanje broja i vrste dimenzija (biomotoričkih sposobnosti) koje ga sačinjavaju.“ (Perić, 2003).



26

„Prilikom kretanja čovjeka ili izvođenja bilo koje druge krertne aktivnosti, u rad se uvijek uključuje određen broj mišića, nerava, zglobova i drugih organa, pri čemu se za dato kretanje uvijek po istom redoslijedu uključuju i isključuju odgovarajući sistemi. Tako se na primjer, kod skokova u vis ili u dalj, svi dijelovi tijela uvijek pokreću jednim istim redoslijedom. Međutim kod veslanja se prvo opružaju koljena, pa se tek onda savijaju laktovi i vrši zaveslaj. Jednovremena kretanja većeg broja segmenata ljudskog tijela su, po pravilu, kretanja kod kojih se pojedini segmenti tijela kreću različitim brzinama i prelaze nejednake pokrete. Zbog toga, ova kretanja imaju veliki uticaj na organizam, pa su i efekti rada veliki“ (Stojiljković, 2003). „Kod ljudi koji su približno istog nivoa treniranost, a različitih tjelesnih masa, veću snagu ispoljavaju ljudi sa većom tjelesnom masom. Zavisnost snage i tjelesne mase je izraženija, ukoliko se ispitivani bavi istim ili sličnim aktivnostima. Kod dizača tegova, svjetskih prvaka, utvrđeno je vrlo visoka korelacija između sportskih rezultata i tjelesne mase (0,95), dok kod ljudi koji se ne bave sportom, ovaj koeficijent može biti i 0,0. Postoji razlika između apsolutne mišićne snage čovjeka i apsolutne snage mišića, koja prestavlja snagu ispoljenu na 1 cm3 fiziološkog presjeka mišića. Relativna snaga=apsolutna snaga/sopstvena tjelesna masa. Kod sportista iste specijalnosti, približno jednakog nivoa treniranosti, a različitih tjelesnih masa, apsolutna snaga se povećava sa povećanjem tjelesne mase, a relativna se smanjuje.“(Herodet, 2006). „Pod topološkom podjelom pokreta i kretanja podrazumjeva se sistematizovanje i klasifikovanje pokreta na osnovu mjesta izvođenja, odnosno dijela tijela kojim se izvodi pokret. Otuda se razlikuju pokreti i kretanja rukama i u ramenom pojasu, trupa i nogama i u karličnom pojasu. Sistematizovanje i klasifikovanje pokreta i kretanja može se podjeliti još na dva načina. Prvo, na osnovu njihovih uticaja na motoričke sposobnosti, odnosno poznavajući definicije motoričkih sposobnosti. Na primjer, ako se zna da je eksplozivna snaga bazična motorička sposobnost da se ispolji maksimum snage za maksimalno kretno vrijeme, onda će svi pokreti i kretanja koja imaju te karakteristike, uticati na razvijanje eksplozivne snage. U tom smislu i skok u dalj iz mjesta, troskok iz mjesta, skok u vis iz mjesta, bacanje medicinke u dalj ili u vis rukama, kratki sprint do 20 metara, petoskok i slično, izvođenjem na način definisan kao eksplozivna snaga, razvijaće upravo tu sposobnost, naravno, uz primjenu tih vježbi (pokreta, kretanja), po određenoj metodici (mali broj izvođenja do 8, a sa velikim pauzama između pokušaja i sa dobrim zagrijavanjem). Drugo, na osnovu načina izvođenja pokreta ili kretanja, svrstati odnosno sistematizovati i klasifikovati određeno kretanje ili pokret u određenu motoričku sposobnost prema njenoj definiciji. Ako na primjer izvodimo neki pokret ili kretanje vrlo brzo i u kratkom trajanju (serije skipova, sprint preko 20 m do 80 m, serije brzih pokreta rukama do 8 sekundi i slično), onda ćemo poznavajući definiciju brzine, te pokrete i kretanja svrstati u brzinu frekvencije kretanja ili sprintersku brzinu.“ (Nićin, Lolić, 2010). „Brzina se grana na dinamičku i statičku, a dinamička na repetitivnu i eksplozivnu. Eksplozivna snaga se grana na eksplozivnu snagu udarnog karaktera, oštrog udarnog karaktera, bez prethodne amortizacije, a svaka od ovih eksplozivne snage manifestuju se putem elementarnih eksplozivne pokrete.“ (Nićin, 2000). „Brzina se dijeli na latentno vrijeme motorne reakcije, brzinu pojedinačnog pokreta, brzinu frekventnih pokreta i sprintersku brzinu (po akcionom kriterijumu podjele) i na brzinu ruku i brzinu nogu (prema topološkom kriterijumu podjela).“ (Nićin, 2000). „Objašnjeni dio ukupnog varijabiliteta naziva se još i regresioni varijabilitet (regresiona suma kvadrata), a neobjašnjeni se označava kao rezidualni varijabilitet (suma kvadrata greške). Što je objašnjeni dio varijabiliteta veći, manja je disperzija dijagrama raspršenosti, odnosno linija regresije je reprezentativna. Prema tome, mjere reprezentativnosti linije regresije determinisane su odnosom ukupnog, objašnjenog i neobjašnjenog varijabiliteta. Standardna greška regresije (kao apsolutna mjera)


27

objašnjenog se pomoću neobjašnjene sume kvadrata, a koeficijenti disperzije (kao relativna mjera) upoređivanog i objašnjenog varijabiliteta.“ (Perić, 2001). METOD „Antropometrijske karakteristike uzete su po metodu koji preporučuje Internacionalni biološki program (IBP).“ (Momirović, Štalec, Wolf, 1975, Dragaš, 1998). “Visina tijela mjerena je antropometrom, ispitanik je stajao u uspravnom stavu, uspravljenih leđa i sastavljenih peta, frankfutska linija glave je vodoravna; mjerilac, stojeći s lijeve strane ispitanika, postavio je antropometar okomito, neposredno duž zadnje strane tijela, a zatim je spustio metalni prsten klizača da bi horizontalna prečka dirnula glavu (tjeme) ispitanika, rezultat se čita s tačnošću od 1 mm. Težina tijela; ispitanik je stajao objema nogama na vagu i stajao mirno u uspravnom stavu, rukama uz tijelo, noge mu malo razmaknute; vaga je bila postavljena na čvrstu i vodoravnu površinu podloge; težina je mjerena s tačnošću od 100 grama. Opseg potkoljenice (maksimalan); mjeren je mjernom trakom s tačnošću čitanja rezultata od 5 mm; ispitanik je stajao u uspravnom stavu i prirodno opuštenim rukama niz tijelo, mjerilac mu je obavio mjernu traku oko lijeve potkoljenice na njegovoj gornjoj trećini; na mjestu najvećeg opsega, tako da je ravan koji zatvara krug trake bila okomita na uzdužnu osovinu podkoljenice“ (Dragaš, 1998). „Rekviziti: tri strunjače jedna odskočna daska kreda i metar. Opis mjeranja. Postavljene su tri strunjače jedna pored druge po dužini. Ispred užeg dijela prve strunjače postavljena je odskočna daska i to tako da je njen niži dio do ruba strunjače. Počevši od prve strunjače pa do udaljenosti od 1,5 metara počinju se ucrtavati kratke linije za označavanje decimetra, duž linije na svako pola metra. Zadatak ispitanika je da sunožno skoči što dalje može. Registrovana je dužina ispravnog skoka od oskočne daske do otiska stopala na strunjači“ (Dragaš, 1998). Uzorak ispitanika Uzorak ispitanika činili su učenici dvije osnovne škole. Osnovna škola ,,Srbija" Pale sa ispitanicima muškog pola: učenici VI 1 (10) i VII 2 (13) razreda, a drugu grupu ispitanika činili su učenici VI 4 (9) i VII 1 (6) razreda – osnovne škole ,,Petar Petrović Njegoš" Istočna Ilidža. Hronološka dob učenika i učenica VI1 i VI4 razreda iznosila je 13 godina + - 6 mjeseci, dok učenici i učenice VII2 i VII1 razreda pomenutih Osnovnih škola imali su 14 godina +- 6 mjeseci. Uzorak varijabli Uzorak varijabli odnosio se na: morfološke karakteristike i motoričke sposobnosti: morfološke karakteristike činili su: visina tijela (AVIS), težina tijela (AMAS), obim nadkoljenice desni (ONKD), obim podkoljenice desni (OPKD), obim nadkoljenice lijevi (ONKL), obim podkoljenice lijevi (OPKL). Motoričke sposobnosti su: skok u dalj iz mjesta i troskok iz mjesta kao kriterijumske. Testovi za mjerenje rezultata su uzeti po Internacionalmom biološkom programu (IBP), kao i u opisu Dragaš 1998, za: visinu tijela, težinu, obim nadkoljenice i potkoljenice (desni i lijevi). Motorička sposobnost skok u dalj iz mjesta, ocjenjiva je na strunjaču u sali sa maksimalnim jednim sunožnim skokom. Troskok iz mjesta je mjeren takođe na strunjačama bez zaleta, a uzimao se najduža sunužna tri skoka.


28

Metode obrade podataka Izračunati su osnovni deskriptivni parametri, srednja vrednost (MEAN), standardna devijacija (SD), minimalni (MIN) maksimalni (MAX) numerički rezultat i standardna devijacija (Std.Dev.). Osim deskriptivne statistike koristila se regresiona analiza uticaja morfoloških karakteristika kao prediktorskh na motoričke sposobnosti kao kriterijumskih varijabli. „Faktorizacijom matrice interkorelacije latentnih antropometrijskih varijabli (R) i primjenom PB kriterijuma dobijeni su tri karakteristična korjena (tri latentne varijable) koje objašnjavaju 64% zajedničke varijanse (CUM%), a pojedinačni doprinos u objašnjenju zajedničke varijanse iznosi za prvu latentnu varijablu 39%, za drugu 18%, a za treću 7%. Rotacija je vršena Kaiser-Harrisovom kosom orthoblique solucijom.“ (Malacko & Popović 1997; Štalec, Momirović 1971). „Mjerenje eksplozivne sile vrši se pomoću tenziometrijskih platformi različite izrade. Međutim, zbog složenosti, a posebno zbog izuzetno velikih troškova za kupovinu gotovih, ili za izradu novih, ovi uređaji koriste se najčešće u labaratorijskim istraživanjima. U praksi, mjerenje eksplozivne snage (sila submaksimalna, ubrzanje maksimalno), vrši se skokovima (1-6 skokova) i bacanja predmeta različite mase (najčešće od 0,2 kg do 7,257 kg).“(Kukolj, 1996). „Skokovi kao sredstvo za razvoj snage, omogućavaju podsticanje, prvenstveno modaliteta eksplozivne snage i trebalo bi ih izvoditi do 10 puta uzastopno. Skokovi mogu biti izvođeni objenožnim odrazom: skok uvis, skok udalj (sa zaletom i bez zaleta), jednonožnim odrazom: skok, dva skoka, tri skoka i tako dalje. Skokovi usmjereni na razvoj snage mogu biti izvedeni u formi poskoka, skokova, predskoka, zaskoka, odskoka, preskoka, naskoka, saskoka, kao i veliki nroj kombinacija različitih vrsta i serija skokova, sa mogućnostima primjene dodatnih opterećenja.“ (Kukolj, 1996). REZULTATI SA DISKUSIJOM „Mjerni rezultat je proizvod mjernog procesa, za koji se kaže da predstavlja pojedinačnu realizaciju specificirane metode mjerenja. Stoga, metoda mjerenja predstavlja skup teorijskih i praktičnih pristupa, koji su uključeni u izvođenju mjerenja u skladu sa datim principom mjerenja. Rezultat mjerenja je uz rijetke izuzetke vrijednost koja se pripisuje mjerenoj veličini. Mjerenjem se ne može dobiti prava vrijednost i zbog toga je bitno da se procjeni kolike su greške mjerenja koje predstavljaju mjerilo kvaliteta dobijenog rezultata. Rezultati mjerenja odgovarajućih varijabli mogu se klasifikovati na više načina. Prema objektivnosti mjerenja: kvantitativni rezultati (podaci) i kvalitativni rezultati (podaci). Prema skali mjerenja: nominalni (koji se prebrojavaju), ordinalni (redoslijed), intervalni (mogu imati negativne vrijednosti) i racionalne (ne mobu biti negativne vrijednosti).“ (Ivanović, 2014). Tabela 1, deskriptivna statistika VI1 - učenici Osnovna škola ,,Srbija" Pale

Valid N Mean Minimum Maximum Std. Dev.AVIS 10 161,00 141,00 191,00 13,54

AMAS 10 43,10 35,00 55,00 8,41ONKD 10 38,10 34,00 51,00 5,15OPKD 10 31,90 27,00 37,00 2,92ONKL 10 37,30 31,00 48,00 5,10OPKL 10 31,80 28,00 39,00 3,19MSDM 10 173,00 154,00 186,00 13,13MTSM 10 520,10 370,00 600,00 69,83Izračunati su osnovni deskriptivni parametri, srednja vrednost (MEAN), standardna devijacija (SD), minimalni (MIN) maksimalni (MAX) numerički rezultat i standardna devijacija (Std. Dev.), za morfološke karkteristike: visinu tijela (AVIS-mean=161,00; min=141,00; max=191,00), težinu tijela


29

(AMAS-mean=43,10; min=35,00; max=55,00), obim nadkoljenice desni (ONKD-mean=38,10; min=34,00; max=51,00), obim potkoljenice desni (OPKD-mean=31,90; min=27,00; max=37,00), obim nadkoljenice lijevi (ONKL-mean=37,00; min=31,00; max=48,00), obim potkoljenice lijevi (OPKL-mean=31,80; min=28,00; max=39,00), a motoričke sposobnosti su: skok u dalj iz mjsta (MSDM-mean=173,00; min=154,00; max=186,00), troskok iz mjesta (MTSM-mean=520,10; min=370,00; max=600,00). Tabela 2, Regresiona analiza varijabli visine tijela sa skokom u dalj i troskokom iz mjesta, VI1- učenici Osnovna škola ,,Srbija" Pale

Beta Std.Err. B Std.Err. t(7) p-levelIntercept 123,13 65,99 1,87 0,10

MSDM 0,15 0,43 0,16 0,44 0,36 0,73MTSM 0,10 0,43 0,02 0,08 0,24 0,82

Uvidom u tabelu 2, ukupni varijabilitet visine tijela ima značajnost na skok u dalj i troskok iz mjesta R= ,22, odnosno 22%, dok korigovani je R2= ,05. Tabela 3, Regresiona analiza varijabli težine tijela sa skokom u dalj i troskokom iz mjesta, VI1- učenici Osnovna škola ,,Srbija" Pale


MSDM 0,01 0,43 0,00 0,27 0,02 0,99MTSM 0,15 0,43 0,02 0,05 0,34 0,74

Pregledom tabelu 3, ukupni varijabilitet težine tijela na skok u dalj i troskok iz mjesta R= , 15, odnosno 15%, dok korigovani je R2= ,05. Tabela 4, Regresiona analiza varijabli obim nadkoljenice i potkoljenice desne noge sa skokom u dalj i troskokom iz mjesta VI1- učenici Osnovna škola ,,Srbija" Pale


MSDM 0,08 0,44 0,03 0,17 0,19 0,85MTSM -0,01 0,44 -0,00 0,03 -0,02 0,98

Pregledom rezultata tabele 4, regresionom analizom ukupan uticaj obima nadkoljenice i potkoljenice desni na rezultat skok u dalj i troskok iz mjesta je R= ,08. Nema značajnosti uticaja na rezultat u skoku iz mjesta i troskoku. Tabela 5, Regresiona analiza varijabli obim nadkoljenice i potkoljenice lijeve noge sa skokom u dalj i troskokom iz mjesta VI1- učenici Osnovna škola ,,Srbija" Pale

Beta Std. Err. B Std. Err. t(7) p-levelIntercept 39,58 25,08 1,57 0,16

MSDM -0,15 0,43 -0,06 0,17 -0,35 0,74MTSM 0,21 0,43 0,01 0,03 0,47 0,65

Uvidom u tabelu 5, regresionom analizom Obim nadkoljenice i potkoljenice lijeve noge ima znatanu značajnost R= ,18 sa 18%, dok korigovani je R2= ,033. F(2,7)=,120 p<,89 Std. Error of estimate: 5,64 Tabela 6, Deskriptivna statistika VII 2- učenici Osnovna škola ,,Srbija" Pale


AMAS 12 49,67 36,00 80,00 12,21ONKD 13 39,15 31,00 50,00 5,30OPKD 13 33,77 29,00 42,00 3,72


30

ONKL 13 38,08 30,00 48,00 5,01OPKL 13 32,77 28,00 42,00 3,56MSDM 13 185,38 148,00 222,00 24,31MTSM 13 547,69 445,00 650,00 64,67Izračunati su osnovni deskriptivni parametri, srednja vrednost (MEAN), standardna devijacija (SD), minimalni (MIN) maksimalni (MAX) numerički rezultat i standardna devijacija (Std.Dev.), za morfološke karkteristike: visinu tijela (AVIS-mean=164,84; min=153,00; max=185,00), težinu tijela (AMAS-mean=49,67; min=36,00; max=80,00), obim nadkoljenice desni (ONKD-mean=39,15; min=31,00; max=50,00), obim potkoljenice desni (OPKD-mean=33,76; min=29,00; max=42,00), obim nadkoljenice lijevi (ONKL-mean=38,07; min=30,00; max=48,00), obim potkoljenice lijevi (OPKL-mean=32,76; min=28,00; max=42,00), a motoričke sposobnosti su: skok u dalj iz mjsta (MSDM-mean=185,38; min=148,00; max=222,00), troskok iz mjesta (MTSM-mean=547,69; min=445,00; max=650,00). Tabela 7, Regresiona analiza varijabli visine tijela sa skokom u dalj i troskokom iz mjesta VII2- učenici Osnovna škola ,,Srbija" Pale


MSDM -2,51 1,53 -0,99 0,60 -1,64 0,13MTSM 2,76 1,53 0,41 0,23 1,80 0,10

Uvidom u tabelu 7, ukupni varijabilitet visine tijela ima visoku značajnost na skok u dalj i troskok iz mjesta R= ,52 odnosno 52%., dok korigovani R2= ,28 Tabela 8, Regresiona analiza varijabli težine tijela sa skokom u dalj i troskokom iz mjesta , VII2- učenici Osnovna škola ,,Srbija" Pale


MSDM -3,61 0,99 -1,94 0,54 -3,62 0,01MTSM 3,15 0,99 0,65 0,20 3,15 0,01

Pregledom rezultata tabele 8, regresionom analizom težine tijela ima veoma visok nivo značajnosti na rezultate u skoku u dakj u troskoku iz mjetsa kod učenika sa R= ,81, odnosno sa 81%, dok korigovani iznosi 65%, R2= ,65. Tabela 9, Regresiona analiza varijabli obim nadkoljenice i potkoljenice desne noge sa skokom u dalj i troskokom iz mjesta VII2- učenici Osnovna škola ,,Srbija" Pale


MSDM -2,99 1,51 -0,46 0,23 -1,98 0,07MTSM 2,80 1,51 0,16 0,09 1,86 0,09

Uvidom u tabelu 9, analiza varijabli obima nadkoljenice i potkoljenice desne noge ima značajnosti na skok u dalj i troskok iz mjsta R.54, odnosno sa 54% ukupnog varijsabiliteta, kod učenika VII 2 razreda, Osnovne škola ,,Srbija" Pale, dok korigovani iznosi 29%, odnosno R2= ,29. Tabela 10, Regresiona analiza varijabli obim nadkoljenice i potkoljenice lijeve noge sa skokom u dalj i troskokom iz mjesta , VII2- učenici Osnovna škola ,,Srbija" Pale

Beta Std. Err. B Std.Err. t(10) p-levelIntercept 33,80 11,27 3,01 0,01

MSDM -3,56 1,36 -0,73 0,28 -2,62 0,02MTSM 3,31 1,36 0,26 0,10 2,43 0,03

U tabeli 10, regresionom analizom rezultata varijabli obim nadkoljenice i potkoljenice lijeve noge sa skokom u dalj i troskokom iz mjesta učenikaVII2-razreda Osnovne škola ,,Srbija" Pale ima značajnosti sa R=. 65, odnosno 65%.


31

Tabela 11, Deskriptivna statistika VI 4 – učenici ,,Petar PetrovićNjegoš" Istočna Ilidža Valid N Mean Minimum Maximum Std.Dev.

AVIS 9 157,39 141,00 170,00 9,49AMAS 9 47,78 30,00 65,00 11,18ONKD 9 43,72 35,00 55,00 6,61OPKD 9 32,56 26,00 38,50 4,44ONKL 9 44,33 35,00 53,00 6,96OPKL 9 32,33 26,00 38,00 4,33MSDM 9 175,00 130,00 200,00 21,89MTSM 9 424,44 350,00 500,00 46,33Izračunati su osnovni deskriptivni parametri, srednja vrednost (MEAN), standardna devijacija (SD), minimalni (MIN) maksimalni (MAX) numerički rezultat i standardna devijacija (Std.Dev.), za morfološke karkteristike: visinu tijela (AVIS-mean=157,38; min=141,00; max=170,00), težinu tijela (AMAS-mean=47,78; min=30,00; max=65,00), Obim nadkoljenice desni (ONKD-mean=43,72; min=35,00; max=55,00), obim potkoljenice desni (OPKD-mean=32,55; min=26,00; max=38,50), obim nadkoljenice lijevi (ONKL-mean=44,33; min=35,00; max=53,00), obim potkoljenice lijevi (OPKL-mean=32,33; min=26,00; max=38,00), a motoričke sposobnosti su: skok u dalj iz mjsta (MSDM-mean=175,00; min=130,00; max=200,00), troskok iz mjesta (MTSM-mean=424,44; min=350,00; max=500,00). Tabela 12, regresiona analiza varijabli visine tijela sa skok u dalj i troskok iz mjest VI 4 – učenici Osnovne škole,,Petar Petrović.Njegoš" Istočna Ilidža


MSDM -0,56 0,55 -0,26 0,26 -1,01 0,35MTSM 0,62 0,55 0,15 0,13 1,13 0,30

U tabela 12, regresionom analiza varijabli visine tijela sa skokom u dalj i troskok iz mjest povezana je sa 43%, odnosno R=. 43 učenika VI 4 – razreda Osnovne škole ,,Petar Petrović Njegoš" Istočna Ilidža, dok korigovani iznosi 18%, odnosno R2= ,18. Tabela 13, regresiona analiza varijabli težina tijela sa skok u dalj i troskok iz mjest VI 4 – učenici ,,Petar Petrović Njegoš" Istočna Ilidža


MSDM 0,26 0,38 0,11 0,16 0,69 0,51MTSM -0,29 0,38 -0,06 0,08 -0,77 0,47

Pregledom rezultata tabele 13, regresiona analiza varijabli težina tijela sa skok u dalj i troskok iz mjest povezana je sa 38%, odnosno R=.38. učenika VI 4 – razreda Osnovne škole ,,Petar Petrović Njegoš" Istočna Ilidža, dok korigovani iznosi 14%, odnosno R2= ,14. Tabela 14, regresiona analiza varijabli obim nadkoljenice i potkoljenice desne noge sa skok u dalj i troskok iz mjest VI 4 – učenici ,,Petar Petrović Njegoš" Istočna Ilidža


MSDM -0,30 0,35 -0,09 0,11 -0,85 0,43MTSM -0,38 0,35 -0,05 0,05 -1,09 0,32

U tabeli 14, regresiona analiza varijabli obim nadkoljenice i potkoljenice desne noge ima uticaj na skok u dalj i troskok iz mjest sa značajnosti R=.50, odnosno 50% kod učenika VI-4 razreda Osnovne škole ,,Petar Petrović Njegoš" Istočna Ilidža, dok korigovani iznosi 25%, odnosno R2= ,25. Tabela 15, regresiona analiza varijabli obim nadkoljenice i potkoljenice lijeve noge sa skok u dalj i troskok iz mjest VI 4 – učenici ,,Petar Petrović Njegoš" Istočna Ilidža


32


MSDM -0,23 0,38 -0,07 0,12 -0,59 0,57MTSM -0,27 0,38 -0,04 0,06 -0,72 0,50

Tabela 15, regresiona analiza varijabli obim nadkoljenice i potkoljenice lijevoe noge ima veoma malu značajnost sa skok u dalj i troskok iz mjest kod učenika VI 4 – razreda Osnovne škole ,,Petar Petrović Njegoš" Istočna Ilidža, 36% odnosno R= ,36, dok korigovani 13%, odnosno R2= ,13. Tabela 16, deskriptivna statistika VII 1 – učenici osnovne škole ,, Petar Petrović Njegoš" Istočna Ilidža


AMAS 6 58,67 47,00 72,00 8,85ONKD 6 46,00 40,00 52,00 5,55OPKD 6 35,33 32,00 40,00 3,20ONKL 6 45,50 40,00 50,00 4,68OPKL 6 34,33 30,00 39,00 3,50MSDM 6 165,67 110,00 195,00 30,71MTSM 6 386,67 300,00 430,00 47,19Izračunati su osnovni deskriptivni parametri, srednja vrednost (MEAN), standardna devijacija (SD), minimalni (MIN) maksimalni (MAX) numerički rezultat i standardna devijacija (Std.Dev.), za morfološke karkteristike: visinu tijela (AVIS-mean=167,16; min=159,00; max=178,00), težinu tijela (AMAS-mean=46,00; min=40,00; max=52,00), Obim nadkoljenice desni (ONKD-mean=46,00; min=40,00; max=52,00), obim potkoljenice desni (OPKD-mean=35,33; min=32,00; max=40,00), obim nadkoljenice lijevi (ONKL-mean=34,33; min=30,00; max=50,00), obim potkoljenice lijevi (OPKL-mean=34,33; min=30,00; max=39,00), a motoričke sposobnosti su: skok u dalj iz mjsta (MSDM-mean=165,00; min=110,00; max=195,00), troskok iz mjesta (MTSM-mean=386,67; min=300,00; max=430,00). Tabela 17, regresiona analiza varijabli visine tijela sa skokom u dalj i troskokom iz mjesta VII 1 – učenici osnovne škole ,, Petar Petrović Njegoš" Istočna Ilidža


MSDM -4,64 5,38 -1,09 1,27 -0,86 0,45MTSM 5,16 5,38 0,79 0,83 0,96 0,41

U tabela 17, regresionom analizom varijabli visine tijela sa skokom u dalj i troskokom iz mjesta ima značajnosti R=. 66 ili 66% kod učenika VII 1 – razreda osnovne škole ,, Petar Petrović Njegoš" Istočna Ilidža, dok korigovani 43%, odnosno R2= ,43. Tabela 18, regresiona analiza varijabli težine tijela sa skokom u dalj i troskokom iz mjesta VII 1 – učenici osnovne škole ,, Petar Petrović Njegoš" Istočna Ilidža


MSDM 1,81 7,06 0,52 2,03 0,26 0,81MTSM -1,83 7,06 -0,34 1,32 -0,26 0,81

Pregledom rezultata tabela 18, regresiona analiza varijabli težine tijela sa skokom u dalj i troskokom iz mjesta učenika VII 1 – razreda osnovne škole ,, Petar Petrović.Njegoš" Istočna Ilidža ima malu značajnost R.15, odnosno 15%, dok korigovani 2%, odnosno R2= ,2. Tabela 19, regresiona analiza varijabli obim nadkoljenice i potkoljenice desne noge sa skokom u dalj i troskokom iz mjesta VII 1 –učenici osnovne škole ,, Petar Petrović Njegoš" Istočna Ilidža


33


MSDM -1,02 6,43 -0,18 1,16 -0,16 0,88MTSM 0,59 6,43 0,07 0,76 0,09 0,93

U tabela 19, regresiona analiza varijabli obim nadkoljenice i potkoljenice desne noge ima sa skokom u dalj i troskokom iz mjesta značajnost sa R.= .43 ili 43% kod učenika VII 1 razreda osnovne škole ,, Petar Petrović Njegoš" Istočna Ilidža, dok korigovani 19%, odnosno R2= ,19. Tabela 20, regresiona analiza varijabli obim nadkoljenice i potkoljenice lijevie noge sa skokom u dalj i troskokom iz mjesta VII 1 – učenici osnovne škole ,, Petar Petrović Njegoš" Istočna Ilidža


MSDM -1,89 6,68 -0,29 1,02 -0,28 0,79MTSM 1,58 6,68 0,16 0,66 0,23 0,83

Tabela 20, regresiona analiza varijabli obim nadkoljenice i potkoljenice lijeve noge sa skokom u dalj i troskokom iz mjesta ima R= .35 ili 35% značajnosti učenika VII 1 – razreda osnovne škole ,, Petar Petrović Njegoš" Istočna Ilidža, dok korigovani 12%, odnosno R2= ,12. „Značaj utvrđivanja relacija između motoričkih sposobnosti i morfoloških karakteristika se posebno ističe zbog toga što je moguće odrediti onaj dio varijabiliteta u motoričkoj efikasnosti za koji je odgovoran varijabilitet morfoloških karakteristika. Naučnim istraživanjem su utvrđene najadekvatnije morfološke strukture za uspješnost u pojedinim sportskim disciplinama čime se omogućuje dobijanje i valjanih prognostičkih informacija za usmjeravanje i selekciju sportista. Veći broj istraživanja relacijamotoričkog i morfološkog prostora odnosi se ili na relativno kompletno definisana pojedina područja motoričkog prostora (snaga, brzina, izdržljivost i koordinacija) ili na cjelokupni motorički prostor, dok je morfološki prostor definisan antropometrijskim mjerama koje prestavljaju bazične latentne antropometrijske dimenzije 8longitudinalnu, transverzalnu, volumen i masa tijela i potkožno masno tkivo).“(Pržulj, 2010) ZAKLJUČAK U ovom istraživanju učestvovali su učenici dvije osnovne škole: Osnovna škola sa Pala i Osnovna škola sa Istočne Ilidže. Uzorak ispitanika činili su učenici dvije osnovne škole. Osnovna škola ,,Srbija" Pale sa ispitanicima muškog pola: učenici VI 1 (10) i VII 2 (13), a drugu grupu ispitanika činili su učenici VI 4 (9) i VII 1 (6) – osnovne škole,,Petar Petrović Njegoš" Istočna Ilidža. Uzorak varijabli odnosio se na: morfološke karakteristike i motoričke sposobnosti. Morfološke karakteristike činili su: visina tijela (AVIS), težina tijela (AMAS), obim nadkoljenice desni (ONKD), obim podkoljenice desni (OPKD), obim nadkoljenice lijevi (ONKL), obim podkoljenice lijevi (OPKL). Motoričke sposobnosti su: skok u dalj iz mjesta i troskok iz mjesta kao kriterijumske. Uvidom u tabelu 2, ukupni varijabilitet visine tijela ima visoku značajnost na skok u dalj i troskok iz mjesta R= ,52 odnosno 52%, kod učenika VII2- razreda Osnovna škola ,,Srbija" Pale Pregledom rezultata tabele 8, regresionom analizom težine tijela ima veoma visok nivo značajnosti na rezultate u skoku u dakj u troskoku iz mjetsa kod učenika sa R= ,80, odnosno sa 80%, kod učenika VII2- razreda Osnovna škola ,,Srbija" Pale. Uvidom u tabelu 9, analiza varijabli obima nadkoljenice i potkoljenice desne noge ima značajnosti na skok u dalj i troskok iz mjsta R.54, odnosno sa 54% ukupnog varijsabiliteta, kod učenica VII 2 razreda, Osnovne škola ,,Srbija" Pale. U tabeli 10, regresionom analizom rezultata varijabli obim nadkoljenice i potkoljenice lijevi sa


34

skokom u dalj i troskokom iz mjesta učenicaVII2- razreda Osnovne škola ,,Srbija" Pale ima značajnosti sa R=. 65, odnosno 65%. Regresiona analiza varijabli visine tijela sa skok u dalj i troskok iz mjest povezana je sa 42%, odnosno R=. 42 učenika VI 4 – razreda Osnovne škole ,,Petar Petrović Njegoš" Istočna Ilidža. Regresiona analiza varijabli obim nadkoljenice i potkoljenice desne nogeima uticaj na skok u dalj i troskok iz mjesta ima značajnosti R=.50, odnosno 50% kod učenika VI-4 razreda Osnovne škole ,,Petar Petrović Njegoš" Istočna Ilidža. „Najveća značajnost relacija između morfoloških karakteristika i motoričkih sposobnosti se posebno ističu rezultata:

(1) veoma visok nivo značajnosti na rezultate u skoku u dakj u troskoku iz mjetsa imali su učenici VII 2 razreda Osnovna škola ,,Srbija" Pale, sa sa 81%,

(2) varijabli obim nadkoljenice i potkoljenice lijeve noge sa skokom u dalj i troskokom iz mjesta iveoma je visok kod učenikaVII2-razreda Osnovne škola ,,Srbija" Pale sa 65%.

(3) varijable obima nadkoljenice i potkoljenice desne noge na skok u dalj i troskok iz mjsta sa 54% ukupnog varijsabiliteta, kod učenica VII 2 razreda, Osnovne škola ,,Srbija" Pale je veoma znatnog uticaja.

(4) regresionom analizom varijabli visine tijela sa skokom u dalj i troskokom iz mjesta ima značajnosti sa 66% kod učenika VII 1 – razreda osnovne škole ,, Petar Petrović Njegoš" Istočna Ilidža.

(5) analiza varijabli obim nadkoljenice i potkoljenice desne noge sa skokom u dalj i troskokom iz mjesta značajnost je 43% kod učenika VII 1 razreda osnovne škole ,, Petar Petrović Njegoš" Istočna Ilidža.

(6) Sve ostale varijable imali su statističke značajnosti, ali u znatno manjiprocentu. Zbog svega gore navedenog moguće je potvrditi uticaj i relacijski odnos morfoloških karakteristika sa motoričkim sposobnostima. Ovaj segment istraživanja iako zasnovan na usko ciljanoj grupi sa manjim brojem ispitanika daje potvrdu da morfološke strukture imaju uspješnost u pojedinim sportskim disciplinama. LITERATURA 1. Dragaš, M. (1998). Antropološke dimenzije u nastavi fizičkog vaspitanja i sportu, Prosvjetni rad,

Podgorica, str. 77-78 i 82 2. Herodek, K. (2006). Opšta antropomotorika, SIA,SVEN, Niš, str. 47-48 3. Ivanović, J. ( 2014). Modelne karakteristike indikatora eksplozivne sile opružača nogu kod

vrhunskih sportista, Zavod za sport i medicinu sporta Republike Srbije, Beograd, str. 20 4. Kukolj, M. (1996). Opšta antropomotorika, Univerzitet u Beogradu, Fakultet fizičke kulture, str.

34-35 5. Malacko, J., Popović, D. (1997). Metodologija kineziološko antropoloških istraživanja,

Univerzitet u Prištini Fakultet za fizičku kulturu, Priština, 259. 6. Momirović, K., Štalec, J., Wolf, B. (1975). Pouzdanost nekih kompozitnih testova primjenom

motoričkih sposobnosti. Kineziologija , vol 5, br. 1-2, str. 169 7. Nićin, Đ. (2000). Antropomotorika teorija, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet fizičke kulture,

Novi Sad, str. 67 8. Nićin, Đ., Lolić, V. (2010). Antropomotorika teorija i metodika, Panevropski Univerzitet

Apeiron, ART-PRINT Banja Luka, str. 39 9. Perić, D. (1994). Klasifikacija kretnih zadataka za procjenu antropomotoričkog statusa.

"Godišnjak", br. 6. Stručno-informativni glasnik Fakulteta fizičke kulturu Univerziteta u Beogradu, U: Tomić, D. str. 44 - 48.

10. Perić, D. (1996). OPERACIONALIZACIJA 2. FINE graf, Beograd, str. 140 11. Perić, D. (2001). Statistika primjenjena u sportu i fizičkom vaspitanju, IDEAPRINT, Beograd, str

247


35

12. Perić, D. (2003). Antropomotorika Osnovi sportske lokomocije, , IDEAPRINT, Beograd, str 14-15

13. Pržulj, D. (2010). Osnovi antropomotorike, Fakultet fizičke kulture Univerziteta u Istočnom Sarajevu, „Grafokomerc“ Trebinje, str. 39

14. Stojiljković, S. (2003). Osnovi opšte antropomotorike, Fakultet fizičke kulture, Univerziteta u Nišu, str. 20

15. Štalec, J., Momirović, K. (1971). Ukupna količina valjane varijanse kao osnov kriterija za određivanje broja značajnih glavnih komponenti, Zagreb, Kineziologija, 1,

Primljeno: 30. marta. 2017. godine Izmjene primljeme 30. maja. 2017. godine Odobreno: 31. maja, 2017. Korespodencija: Rados Jokić1, Crnogorac Ognjen – Crni1 1Student master studija Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta Univerziteta u Istočnom Sarajevu Telefon:++38763783401; 38765298937, 00 387 57 343 523 e-mail:[email protected]


36

Jovanović Saša ¹; Zrnić Radomir¹; Violeta Novaković² 1 Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta, Univerzitet u Banjaluci, Bosna i Hercegovina 2 Fakultet Sporta i fizičkog vaspitanja, Univerzitet u Nišu, Srbija UDK: 796.035 DOI: 10.7251/SIZ0117036J

RAZLIKE U STAVOVIMA O UČEŠĆU U REKREATIVNIM AKTIVNOSTIMA

ISPITANICA RAZLIČITE DOBI

Sažetak Proces starenja generalno posmatrano dovodi do različitih promjena motoričkih sposobnosti. Govoreći o efektima rekreativnog vežbanja, prema većini dosadašnjih istraživanja, uglavnom se navode: poboljšanje emocionalnog zdravlja, raspoloženja i motivacije, pozitivni efekti na emocionalnu i socijalnu prilagođenost, jačanje osećanja lične vrednosti; dolazi do smanjenje agresivnosti, smanjenje generalnog zamora, pozitivni efekti na formiranje stavova prema rekreativnim aktivnostima. Upravo ta motivacija za bavljenje rekreativnim aktivnostima je različita i sve je više u porastu. Cilj rada je pokušaj identifikovanja i vrednovanja nekih stavova vježbača prema rekreativnim aktivnostima po godinama života, vremenu i učestalosti vježbanja, zdravstvenom statusu te samoj motivaciji za učešćem u aktivnostima. Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 134 osobe ženskog pola. Ispitanice su se prije ispunjavanja upitnika bavile redovno različitim rekreativnim aktivnostima. Dobijeni rezultati ukazuju na to da postoji dovoljno veliika svjesnost ispitanica, u oba subuzorka, da se redovnim učešćem u rekreativnim aktivnostima kroz duži niz godina i redovnim sedmičnim treniranjem može pozitivno uticati na zdravstvene potrebe ispitanica. Zrelost kod pripadnica grupe preko 30 godina ukazuje na to da su spremnije da odvoje nešto više vremena u toku sedmice za vježbanje što se može povezati i sa ukupnim socijalnim i porodičnim uređenjem njihovih života. Dobijeni rezultati generalno ukazuju na pozitivan stav ispitanica ka učešću u rekreativnim aktivnostima uz određene razlike posmatrane po godinama starosti. Neki od itema upitnika pokazali su potrebu za daljim istraživanjem u tom pravcu, kako bismo imali što veći broj zadovoljnih učesnika rekreativnih aktivnosti i potrebu daljeg angažmana ljudi iz struke te potrebu za njihovim daljim usavršavanjem u području motivacije i animacije potencijalnih vježbača.

Ključne reči : dob, stavovi, učešće

1. UVOD Proces starenja generalno posmatrano dovodi do različitih promjena motoričkih sposobnosti. U samom procesu dolazi do značajnog smanjenja snage, izdržljivosti, mišićne mase i gustoće



37

kostiju, te se povećava količina potkožnog masnog tkiva (Adams, K., O’Shea, P. I O’Shea, K. L. (1999). Navedene promjene uočavaju se u svakodnevnim aktivnostima: od hodanja i pješačenja, penjanja po stepenicama ili uz nagib, prenošenja stvari ili obavljanja težih fizičkih poslova. Poteškoće se pojavljuju kod ustajanja sa stolice ili kreveta, dok su česti razlozi povreda lokomotornog aparata padovi koji se dešavaju zbog smanjenja nivoa motoričkih sposobnosti (Drought, 1994). Neka istraživanja npr. Petranick i Berg (1997) pokazala su da vježbanje sa opterećenjem kod mladih žena povećava gustoću kostiju, a u godinama nakon menopauze usporava gubitak koštanog tkiva i smanjuje rizik od prijeloma kostiju. Također i vrsta kontrakcije ima drugačiju krivulju pada što je vidljivo iz rada Bellewa i Yatesa (2000,2003) u kojem je kod starijih žena pokazan veći pad snage u koncentričnom dijelu kontrakcije za razliku od ekscentričnog dijela u kojem je manji. U istraživanju Barbosa, A. R., Santarem, J. M., Filho, W. J. i Nunes Marucci, M. F. (2002), dokazano je da trening snage pozitivno utiče na razvoj fleksibilnosti kod starijih žena. Ogawa, K., Oka, J., Yamakawa,J. i Higuchi, M. (2005) dokazali su da starije osobe koje učestvuju u rekreativnim aktivnostima imaju jači imuni sistem od onih koji ne vježbaju bez obzira što su mlađi. Ducham i Berg (2006) u svojem pregledu radova pokazuju veliki utjecaj genetike na pojavu osteoporoze kod žena, ali i pozitivan utjecaj na prevenciju i ublažavanje pojave osteoporoze redovnim vježbanjem u najvećoj mjeri koristeći vježbanje sa otporom. Govoreći o efektima rekreativnog vežbanja, prema većini dosadašnjih istraživanja, uglavnom se navode: poboljšanje emocionalnog zdravlja, raspoloženja i motivacije, pozitivni efekti na emocionalnu i socijalnu prilagođenost, jačanje osećanja lične vrednosti; dolazi do smanjenje agresivnosti, smanjenje generalnog zamora, pozitivni efekti na formiranje stavova prema rekreativnim aktivnostima. Upravo ta motivacija za bavljenje rekreativnim aktivnostima je različita i sve je više u porastu. Posmatrajući motivaciju u oblasti rekreacije, može se reći da ima trostruku ulogu: određivanje vrste rekreativne aktivnosti, definiše osjećaj istrajnosti, pomaže pri formiranju osjećaja uspješnosti i ličnog zadvoljstva (Pajević D., 2003). Motivacione podsticaje za učešće u rekreativnim aktivnostima mogu se tražiti u samoj ličnosti ali i vanjskim faktorima (npr. uslovi života u porodici, školi ili na radnom mjestu). Uticaj socio-demografskih faktora na bavljenje rekreativnim aktivnostima istraživali su, pored ostalih, Havelka i Lazarević (1981) te Galić (1995). Pod uticajem šire i stručne javnosti svijest o potrebi za redovnim fizičkim vježbanjem među najširom populacijom polako se mijenja i od velikog su značaja bitne povratne informacije samih učesnika. Predmet ovog istraživanja su stavovi učesnika prema rekreativnim aktivnostima. Cilj rada je pokušaj identifikovanja i vrednovanja nekih stavova vježbača prema rekreativnim aktivnostima po godinama života, vremenu i učestalosti vježbanja, zdravstvenom statusu te samoj motivaciji za učešćem u aktivnostima.

2. METOD

Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 134 osobe ženskog pola. Ispitanice su se prije ispunjavanja upitnika bavile redovno različitim rekreativnim aktivnostima. Za potrebe istraživanja korišten je anketni upitnik sa 31 pitanjem pri čemu je korištena Likertova skala. Pri obradi dobijenih rezultata korišteni su procentni račun, distribucija frekvencija te Hi-kvadrat i Man-Witnijev test. Prije primjene statističke analize uzorak je podijeljen na dva subuzorka posmatrano po dobi: do 30 godina starosti i preko 30 godina starosti kako bi se uočile eventualne razlike u motivacionim faktorima.


38

Rezultati sa diskusijom

Tabela 1. Distribucija frekvencija po grupama i varijabli vremena bavljenja rekreativnim aktivnostima

Vrijeme bavljenja

Total Manje od1 od1do3 od3do5 od5do8 preko8 GRUPA do 30. Broj 24 17 10 9 5 65

% od ukupnog broja 17.9% 12.7% 7.5% 6.7% 3.7% 48.5%

preko 30. Broj 21 17 9 7 15 69 % od ukupnog broja 15.7% 12.7% 6.7% 5.2% 11.2% 51.5%

Dobijeni rezultati iz tabele 1 ukazuju na to da se većina ispitanica, u oba subuzorka, bavi rekreativnim aktivnostima u periodu od jedne do tri godine: 30,6% za grupu do 30 godina te 28,4% za grupu preko 30 godina. Interesantno je primjetiti značajnu razliku u frekvencijama kod ispitanica koje se bave preko osam godina rekreativnim aktivnostima gdje imamo 3,7% ispitanica iz grupe do 30 i čak 11,2 % ispitanica iz grupe preko 30 godina. Primjetno je da se procentualno posmatrano smanjuje broj ispitanica sa vremenom učešća u rekreativnim aktivnostima u oba uzorka. Izuzetak čini 11,8 % ispitanica grupe starije od 30 godina koje su u sistemu rekreativnog vježbanja preko 8 godina. Može se reći da u periodu do 5 godine učešća u rekreativnim aktivnostima dolazi do zasićenja ispitanica i možda bi trebalo primjeniti promjenu aktivnosti kao i samih instruktora ten a taj način doprinjeti daljem i dužem učešću u rekreativnim aktivnostima.

Tabela 2. Statistička značajnost varijable vrijeme bavljenja

Vrijemebavljenja Value df

Asymp. Sig.

(2-sided) Pearson Chi-Square 5.388a 4 .250 Likelihood Ratio 5.617 4 .230 Linear-by-Linear Association 2.443 1 .118 N of Valid Cases 134

Posmatrajući podatke iz tabele 2. koji se odnose na statističku značajnost može se reći da pored razlika u distribuciji frekvencija nije uočena statitički značajna razlika između grupa. Analizirajući dobijene podatke proizilazi potreba za dubljim izučavanjem tog negativnog trenda učešća ispitanica duži vremenski period u rekreativnim aktivnostima.

Tabela 3. Distribucija frekvencija po grupama i varijabli sati sedmično u rekreativnim aktivnostima

Satisedmicno Total manjeod1sat od1do3sata od3do5sati od5do8sati preko8sati

GRUPA do 30. Broj 2 46 8 8 1 65 % od ukupnog broja 1.5% 34.3% 6.0% 6.0% .7% 48.5%

preko 30.

Broj 3 47 18 1 0 69 % od ukupnog broja 2.2% 35.1% 13.4% .7% .0% 51.5%


39

Analizom rezultata varijable sati sedmično dobijeni su rezultati koji ukazuju na to da se 34,3 % ispitanica grupe do 30 godina te 35,1% ispitanica grupe preko 30 godina starosti bave rekreativnim aktivnostima jedan do tri sata sedmično. Nešto veći postotak ispitanica iz grupe preko 30 njih (13,4%) se bavi tri do pet sati sedmično, naspram 6 % ispitanica grupe ispod 30 godina. Može se zaključiti da je najveći broj ispitanica vrlo svjestan uticaja redovnog fizičkog vježbanja na njihov psihofizički status i da se redovno učešće u rekreativnim aktivnostima od 1 do 5 sati sedmično može da ostvari njihove potrebe za kretanjem i potrošnjom energije.

Tabela 4. Statistička značajnost varijable sati sedmično

Satisedmicno

Value df

Asymp. Sig.

(2-sided) Pearson Chi-Square 10.391a 4 .034 Likelihood Ratio 11.624 4 .020 Linear-by-Linear Association 1.354 1 .245

N of Valid Cases 134 Kod varijable bavljenje sati sedmično rekreativnim aktivnostima uočena je statistički značajna razlika .034 ukazujući na činjenicu da se grupe razlikuju, tabela 4. Ispitanice preko 30 godina starosti češće vježbaju u prosjeku 48,5% od jednog do pet sati sedmično naspram 40,3% ispitanica ispod 30 godina starosti. Ispitanice koje pripadaju grupi preko 30 godina su u životnoj mogućnosti kada su situirane i stabilne kako bi mogle da više vremena na sedmičnom nivou posvete rekreativnim aktivnostima što opet doprinosi njihovom zdravstvenom status te se ostvaruje pozitivna sprega. Ispitanice do 30 godina su većinom pripadnice studentske populacije koje pored redovnog nastavnog procesa upražnjavaju rekreativne aktivnosti i iz toga bi mogla da proizađe statistička razlika koja se pokazala među grupama.

Tabela 5. Distribucija frekvencija po grupama i varijabli posturalni poremećaj

defokicme Ukupno utvrdjen nijeutvrdjen GRUPA do 30. Broj 14 51 65

% od ukupnog broja 10.4% 38.1% 48.5% preko 30.

Broj 25 44 69 % od ukupnog broja 18.7% 32.8% 51.5%

Tabela 6. Statistička značajnost varijable posturalni poremećaj

posturalniporemecaj Value df

Asymp. Sig. (2-sided)

Exact Sig. (2-sided)

Exact Sig. (1-sided)

Pearson Chi-Square 3.502a 1 .061 Continuity Correctionb 2.826 1 .093 Likelihood Ratio 3.542 1 .060 Fisher's Exact Test .086 .046 Linear-by-Linear Association 3.476 1 .062 N of Valid Casesb 134


40

Nadalje, pokazalo se da se ispitanice statistički značajno razlikuju u ustanovljenim posturalnim poremećajima kičmenog stuba 10,4% kod prvog i 18,7% kod drugog subuzorka na nivou značajnosti od .046, tabele 5 i 6. Učešće osoba koje imaju utvrđene posturalne poremećaje kičmenog stuba je izuzetno značajno posebno u period adoloscencije i dobu mladosti, kada je u većoj mjeri moguć pozitivan uticaj i poboljšanje statusa kičmenog stuba. U tom smislu zabrinjava ovako mali postotak tih osoba u grupnim programima vježbanja. Postoji mogućnost da ne dobijaju dovoljno pažnje ili potrebnih vježbi za određenu vrstu poremećaja kao i mogućnost slabije osvještenosti samih osoba koje takve problem imaju. Daljim radom na medijskoj prezentaciji određenih programa korektivnih vježbanja trebalo bi uticati na tu populaciju kako bi napravili iskorak ka pozitivnom razmišljanju i djelovanju na poboljšanju svog zdravstvenog statusa.

Mann-Whitney U

Wilcoxon W

Asymp. Sig . (2-tailed)

forma 2.166E3 4.582E3 .576 prijatelji 1.927E3 4.072E3 .143 zadovoljstvo 2049.000 4194.000 .172 potreba 2.113E3 4.528E3 .540 napetost 2.082E3 4.226E3 .394 tehnika 2.182E3 4.326E3 .772 aktivnost 1.984E3 4.130E3 .131 nagrade 2.106E3 4.520E3 .496 izazov 2.122E3 4.537E3 .577 izlazakizkuce 1938.000 4353.000 .155 putovanja 1810.000 3955.000 .034 kondicija 2.216E3 4.631E3 .818 noviprijatelji 2155.000 4300.000 .679 timskiduh 1871.000 4016.000 .049 takmicarskistav 2023.500 4103.500 .386 energija 2.178E3 4.324E3 .760 vaznost 2.114E3 4.530E3 .552 visoknivotehnike 1897.500 4312.500 .111 uzbudenje 2203.000 4618.000 .853 pobjedjivati 2132.500 4547.500 .610 timskirad 1784.500 3929.500 .030 popularnost 2126.500 4541.500 .514 zeljaokoline 2176.500 4591.500 .697 trener 2.168E3 4.583E3 .683 visidrustvenistatus 1982.500 4397.500 .140 novac 2.218E3 4.363E3 .892 bijegiz kuce 1.956E3 4.102E3 .187 zdravlje 1.999E3 4.414E3 .098 udovoljititreneru 1988.000 4133.000 .153 zabava 1.982E3 4.398E3 .213 finas.nezavisost 2018.000 4433.000 .190

Tabela 7 Rezultati analize motivacionog upitnika

U tabeli 7 mogu se vidjeti rezultati analize motivacionog upitnika. Sam upitnik je sastavljen na način da ispita više područija motivacije samih ispitanica. Obzirom na ukupan broj itema dobijeni rezultati ne diskriminišu u velikoj mjeri grupe ispitanica. Uočena je statistički značajna razlika kod odgovora na pitanja 11,14 i 21 vezanih za putovanje, timski duh i rad sa nivoima značajnosti od .034; .049 i .030. Naime, Slične rezultate dobili su Frederic i Shaw (1995) te Annesi i Whitaker (2008). Pri čemu je putovanje kao motiv za bavljenje


41

rekreativnim aktivnostima značajnije grupi ispitanica ispod 30 godina dok su itemi timskog pripadništva kroz timski duh i timski rad značajnije grupi ispitanica preko 30 godina.

4. ZAKLJUČAK

Dobijeni rezultati ukazuju na to da postoji dovoljno veliika svjesnost ispitanica, u oba subuzorka, da se redovnim učešćem u rekreativnim aktivnostima kroz duži niz godina i redovnim sedmičnim treniranjem može pozitivno uticati na zdravstvene potrebe ispitanica. Zrelost kod pripadnica grupe preko 30 godina ukazuje na to da su spremnije da odvoje nešto više vremena u toku sedmice za vježbanje što se može povezati i sa ukupnim socijalnim i porodičnim uređenjem njihovih života. Činjenica koja je zbrinjavajuća je iskazani trend u obe grupe koji ukazuje da nakon 5 godina bavljenja rekreativnim aktivnostima dolazi do zasićenja i prestanka bavljenja istim. Analizirajući dobijene podatke proizilazi potreba za dubljim izučavanjem tog negativnog trenda. Animiranje osoba koje imaju utvrđene deformitete kičmenog stuba predstavlja poseban zadatak za ljude iz struke i posebno je značajno u periodu adoloscencije mladosti, kada je u većoj mjeri moguć pozitivan uticaj i poboljšanje statusa kičmenog stuba. Zabrinjavajući je mali postotak tih osoba u grupnim programima vježbanja i to predstavlja osnovu za dalja istraživanja koja bi utvrdila efekte grupnih treninga na poboljšanje zdravstvenog statusa odnosno motivacione faktore uključenja tih osoba u opšte programe rekreativnih aktivnosti. Dobijeni rezultati generalno ukazuju na pozitivan stav ispitanica ka učešću u rekreativnim aktivnostima uz određene razlike posmatrane po godinama starosti. Neki od itema upitnika pokazali su potrebu za daljim istraživanjem u tom pravcu, kako bismo imali što veći broj zadovoljnih učesnika rekreativnih aktivnosti i potrebu daljeg angažmana ljudi iz struke te potrebu za njihovim daljim usavršavanjem u području motivacije i animacije potencijalnih vježbača.

5. LITERATURA

1. Adams, K., O’Shea, P. I O’Shea, K. L. (1999). Aging: its effects on strength, power, flexibility, and bone density. Strength Cond. J. 21(2):65-77.

2. Annesi JJ., Whitaker AC. (2008).Weight loss and psychologic gain in obese women-participants in a supported exercise intervention. Permanente Jurnal. 12(3):36-45.

3. Barbosa, A. R., Santarem, J. M., Filho, W. J. i Nunes Marucci, M. F. (2002). Effects of Resistance Training on the Sit and Reach Test in Elderly Women. J. Strength Cond. Res. 16(1):14-18.

4. Bellew, J. W. I Yates, J. W. (2000). Concentric Versus Eccentric Strength of the Quadriceps Femoris in Elderly and Young Women. J. Strength Cond. Res. 14(4):419-425.

5. Bellew, J. W., Yates, J. W. i Gater, D. R. (2003). The Initial Effects of Low – Volume Strength Training on Balance in Untrained Older Men and Women. Strength Cond. J. 17(1):121-128

6. Drought, J. H. (1994). Resistance Training and Strength Benefits for Elderly Individuals. Strength Cond. J. 16(3):26-30.

7. Drought, J. H. (1995). Resistance Exercise in Cardiac Rehabilitation. Strength Cond. J. 17(2):56-64.

8. Duchman, R. L. i Berg, K. E. (2006). The Implications of Genetics and Physical Activity on the Incidence of Osteoporosis in Pre – and Postmenopausal Women: A Review. Strength Cond. J. 28(2):26-32.

9. Frederick J., Shaw S. (1995).Body image as a leisure constraint examining the experience of an aerobic exercise class for young women. Leisure science. 17(2):57-53.


42

10. Galić, M. (1995): Kultura i fizička kultura, [ Culture and physical culture], Novi Sad, Svetovi.

11. Havelka, N. i Lazarević, Lj. (1980): Motivacija za bavljenje sportom, [Motivation for sports], Beograd, Institut za fizičku kulturu.

12. Ogawa, K., Oka, J., Yamakawa,J. i Higuchi, M. (2005). A single Bout of Exercise Influences Natural Killer Cells in Elderly Women, Especially Those Who are Habitually Active. J. Strength Cond. Res. 19(1):45-50.

13. Pajević, D. (2003). Psihologija sporta i rekreacije [Psychology of sport and recreation]. Laktaši, BA: Grafomark.

14. Petranick, K. i Berg, K. (1997). The Effects of Weight Training on Bone Density of Premenopausal, Postmenopusal, and Elderly Women: A Review. J. Strength Cond. Res. 11(3):200-208.

Primljeno: 21. aprila. 2017. godine Izmjene primljeme 30. maja. 2017. godine Odobreno: maja, 2017. Korespodencija: Jovanović Saša Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta Ul. Vojvode Petra Bojovića Univerzitet u Banja Luci Telefon: ++38765799581, e-mail: [email protected]

Stručni rad SPORT I ZDRAVLJE XII (2017) 1: 43-47

43

Ненад Лалић1, Срђан Н. Лалић2 Олга Тмушић3 1 Факултет физичког васпитања и спорта 2 доктор организационих наука 4 мастер економије UDK: 796.062:005

DOI: 10.7251/SIZ0117043L УПРАВЉАЊЕ ЗНАЊЕМ У ОРГАНИЗАЦИЈИ СПОРТСКИХ ДОГАЂАЈА

Сажетак

Спортски догађаји су имали важну улогу у људском животу од древних Олимпијских игара и маратона, па до данас када имамо савремене ОИ, свјетска и континентална првенства. Данашње спортске организације схватају да сваки догађај представља шансу за учење која обогаћује базу вјештина и знања саме оргнаизације. Организовање спортских догађаја је постало сложеније, динамичније и захтјевније. Повећањем професиналности и брза размјена знања и искустава довели су до потребе за изучавањем спортског менаџмента. Кроз овај рад желимо да укажемо на потребу да спортске догађаје треба да организују квалификовани стручњаци који посједују знања из: спортског маркетинга, права, људских ресурса, рачуноводства и слично. Развој теорије спортског менаџмента доприноси профилисању спортских менаџера у образоване стручњаке који могу да: планирају, управљају, организују и контролишу спортске догађаје.

Кључне ријечи: спортски менаџмент, знање, спортски догађај, спортски маркетинг

1. УВОД

Спорт се развијао од снаге, као покретачке основе, до науке, која сада одређује и усмјерава развој спорта, уопште (Шурбатовић, 2014). Спортски менаџер је атрактивно занимање и многи му теже, због тога је и на тржишту повећан број и неискусних и младих спортских менаџера, међутим чак и они знају да је доношење одлука кључна активност њиховог посла. Људи су одувијек доносили одлуке, а да често нису били свјесни да то чине, јер одлучивање представља саставни дио свакодневног живот (Чупић и Сукановић, 2008). Доношење одлука у спортским организацијама представља динамичан процес. Процесно оријентисан приступ може се чинити другачијим од традиционалног начина, али он даје допринос спортском менаџерском одлучивању у спортским организацијама. Квалитет одлуке представља резултат спремности спортског менаџера да прихвати ризик, његове интуиције, перцепције, стила, мотивације, као и бројних других фактора. Знање и информације, како у теорији, тако и у пракси су неопходни за даљи развој, како спортских организација, тако и људи у спорту. Прије свега, свака спортска организација би требала да буде окренута ка подизању нивоа знања, умјећа и вјештина људских ресурса. Циљ је да запослени у спорту буду информисани и да прате трендове савремене спортске праксе. Образовани спортски менаџери утичу на повећање продуктивности и остварење групних и индивидуалних циљева. Развијене земље су доста укључене у образовне системе и програме из области спорта, тако да је укључен велики број научних институција у оквиру којих се одржавају предавања, курсеви и обуке за спортске кадрове. Значај образовања у спорту је велики, јер се на основу квалификација усмјеравају кадрови у организацији и долази до повећања ефективности и ефикасноти у спортској организацији. Менаџерско одлучивање у спорту је производ културе у оквиру које егзистира, али у исто вријеме оно је и значајан утицајни фактор на дату културу (Лалић, Матовић, Тмушић, 2016). Поред тога, растућа сложеност модерног друштва и висока стопа технолошких и друштвених промјена утицале су

STRUČNI RAD


44

на то да менаџерско одлучивање почне да узима у обзир и друге релевантне дисциплине. Тако је временом дошло до напуштања традиционалног приступа, према коме се менаџерско одлучивање ослања искључиво на економију, математику и статистику, односно квантитативну страну. Када се говори о менаџменту, не може се заобићи чињеница да се ријетко у историји људског рода једна институција тако брзо појавила и стекла тако велики утицај за кратко вријеме као што се то догодило са менаџментом (Дракер, 2003:11).

2. МЕТОД РАДА

У изради овог рада су коришћене сљедеће методе: каузално - дескриптивна, дијалектичка метода и метода компаративне анализе. У истраживању је посебна пажња била посвећена прикупљању што већег броја података који се односе на утврђивање улоге менаџмента у планирању и организовању спортских догађаја. Спортски догађаји су добра прилика за промоцију града, туризма и државе, али и начин привлачења значајних финансијских средстава. Истраживање је извршено са циљем да се утврди повезаност организације и промоције спортског догађаја са посјећеношћу истог. Испитивање је спроведено на узорку од 200 испитаника. Упитник је био доступан на друштвеним мрежама и био је достпан свима у периоду од 24.4. до 7.5.2017. године. Акценат је стављен на спортске догађаје и улагање у исте у Бијељини. Укупно планирана средства за спорт и физичку културу износе 1.680.000,00 КМ, финансирају се различите гране спорта (фудбал, кошарка, одбојка, спорт инвалидних лица и др.)

3. РЕЗУЛТАТ И ДИСКУСИЈА

Спортски догађај је културна, политичка и економска појава која има циљ да задовољи друштвене потребе. Свако веће и боље организовано друштво има жељу да организује неке од великих спортских догађаја. Након организације успјешног догађаја долази до повећања прихода не само организаторима, локалним спортистима и градовима домаћина, него чак и државе (Nyerges and Petróczi, 2007). У основи спортског менаџмента је остваривање спортских циљева (резултата), али и пословних циљева као што с остваривање прихода, покриће свих трошкова, инвестиција, набавка играча, тренера и друго (Bartoluci, 2003:155). Процес организовања спортског догађаја утиче на реализацију и успјешност самих догађаја. Овај процес обухвата: планирање, организовање, вођење и контрола спортског догађаја. Планирање је метода премошћавања јаза између онога гдје се предузеће налази и онога гдје се будућности жели наћи (Buble, 2006:13). Процес планирања спортског догађаја обухвата активности које су неопходне за реализацији истог: истраживање спортског тржишта, мисија и визија спортског догађаја, дефинисање циљева, анализа понуда везаних за реализацију догађаја, оцјена и контрола плана. Циљеви треба да су јасно дефинисани и мјерљиви. Прије организовања спортског догађаја неопходно је концептовати кључна питања и дати одговоре на исте. Уколико једно од питања гласи „Гдје ће се огранизовати спортски догађај?", одговор би требао да буде тачан избор локације која мора да одражава усклађеност организационих услова са жељама, очекивањима, потреба свих страна које су дио спортског догађаја. Приликом организације спортског догађаја, неопходно је укључити све који су, на било који начин, повезани са истим, а то су: спонзори, локална заједница, спортски радници, тренери, медији и публика. Спортски менаџер и/или менаџер спортских догађаја мора да посједује знања о менаџменту и пословној организацији, али и о спорту и то је оно што га одваја од осталих менаџера. Посједовањем ових знања долази до комерцијализације спорта, спортских догађаја и цјелокупне спортске индустрије. Организовање је дефинисање посла који треба обавити и процес стварања структуре потребне за успјешно остваривање спортско-пословних и других задатака. Реализацијом задатака се остварују циљеви спортске организације. Менаџер у спорту мора да буде укључен у активности усмјеравања и вођења запослених. Неопходно је да делегира активности и да мотивише чланове тима и подстиче њихову креативност. Контрола у спорту је завршна фаза процеса менаџмента о у овој фази се оцјењују резултати урађеног.


45

Фудбалски клуб „Радник“ је основан 14. јуна 1945. године. Године 1946. „Радник“ је почео своје прво званично такмичење које се тада играло по групама. Бијељинци су били уврштени у осму групу са још пет екипа, гдје су постигли велики успјех, освајањем првог мјестa. Основни циљ функционисања клуба је стварање услова за квалитетан спортски догађај који ће пратити велики број гледалаца и да догађај буде медијски пропраћен. Пословни сегмент клуба има задатак да тај спортски догађај комерцијализује. Професионални клубови у Европи свој приход остварују од продаје улазница, продаје ТВ права и комерцијалних уговора, што није случај са нашим професионалним клубовима Највећи успјех ФК „Радник“ је остварио у сезони 2015/2016. освајање купова Републике Српске и Босне и Херцеговине. Овај клуб је представљао Бијељину и Републику Српску у Европи. У Европи, поред тренера најважнију улогу има спортски директор јер он спроводи политику продаје и довођења нових играча, у складу са политиком власника, или одлукама управног одбора. (Радаковић, 2015:271). Успјеси ФК „Радник“ је, између, осталог и резултат рада предсједника клуба Младена Крстајића који је доста труда и рада уложио у инфраструктуру и људске ресурсе. Лице које је одговорно за реализацију планираних активности и организацију спортског догађаја мора имати стручна знања, способности, вјештине, али и искуство, као и углед у спортској индустрији. Знања, умјећа и вјештине служе менаџерима да обављају свој посао квалитетно. Ове способности могу да буду стечене у образовним установама које су специјализоване за спортски менаџмент, али и искуством на сличним или истим позицијама. Организационе промјене, односно њихов садржај захтјевају од спортског менаџера и запослених у спортским организацијама „нов“ начин мишљења и понашања, оптерећују их новим, другачијим пословима и задацима, уводе их у нови систем контроле, информисања и комуникације. Играчи, руководство, стручни штаб, представници Градске управе и остали су снажно подржавали свој клуб. Што је организација спортског догађаја квалитетнија, олакшано је остварење прихода које су неопходне да функционише клуб. ФК „Радник“ је добар примјер да се уз правог менаџера остварују добри резултати. На стадионима у Европи број гледалаца на стадионима утврђују електронски бројачи. Стадиони у Босни и Херцегоини не посједују такве бројаче, па се број гледалаца на стадионима утврђује се визуелном процјеном делегата ФС и новинара. Према подацима Фудбалског савеза Босне и Херцеговине, посјете бх. стадиона током јесењег дијела Премијер лиге БиХ 2016. године је износила:

• Жељезничар 31.500 (49.000), • Слобода 23.300 (21.500), • Широки Бријег 14.900 (15.000), • Зрињски 18.700 (20.000), • Младост 10.000 (7.400), • Челик 9.450 (8.900), • Радник 7.200 (5.160), • Olimpik 4.800 (4.300), • Сарајево 30.500 (40.000), • Витез 8.150 (7.900).

У заградама су посјете из превенства након 18 одиграних кола. Спортски туристи долазе у мјесто на ком се одржава спортски догађај и купују улазнице, али и троше новац на смјештај, храну и пиће, сувенире и разгледање што повећава приходе локалних заједница (Dreyer and Krüger, 1995). Табела број 1. Карактеристике испитаника

Пол Старосна структура Ниво образовања

Женски 105 15-24 106 ССС 67 25-34 77 ВШС/ВСС 114

Мушки 95 35-44 9 Магистарски/мастер 7 45-54 5 Докторат 2 55 и више 3 Остало 10


46

Узорак од 200 испитаника чини 52,5% особа женског пола и 47,5 % особа мушког пола. Већина испитаника који су учествовали у испитивању имају између 15 и 34 године. Највише испитаника има вишу или високу стручну спрему. Табела број 2. Посјећеност догађаја - иситивање

Да ли се рекреативно бавите неким спортом?

Да ли презентација/реклама неког спортског догађаја утиче да

посјетите исти?

Да ли бисте посјетили неки спортски догађај уколико би

гост била јавна личност? ДА 156 ДА 129 ДА 177 НЕ 44 НЕ 71 НЕ 23

Већина испитаника се рекреативно бави спортом. Највише испитаника се бави фудбалом, рукометом, трчањем и посјећују теретану,.. На основу истраживања, можемо да закључимо да постоји интерес за одлазак на спортске догађаје. Приликом промоције спортских догађаја велику улогу имају медији, јер су они ти који презентују јавнсти све чињенице о противницима и величајући спортски догађај. Промоцију спортских догађаја, најчешће, раде и специјализване маркетинг агенције, којима је основни циљ да утичу на омасовљење публике на спортским догађајима. Истраживање је показало да промоција спортског догађаја, утиче на посјећеност истог. Испитаници се опредјељују и за посећивање спортских догађаја, уколико су присутне и спортске звијезде, јер се идентификују са истим, а млађи узраст их доживљава као идоле. Публика у спорту се формира под дејством разноврсних и бројних чинилаца. Њена физиономија и структура условљене су економско-социјалним, културно-политичким и психолошким околностима и збивањима. Традиционалним начином културног изражавања, ставовима и начином живота одређен је и однос публике према спорту. (Штакић, 2008).

4. ЗАКЉУЧАК

Спорт је антрополошки феномен и на основу њега се формирају навике људи. Босна и Херцеговина је земља у транзицији и још интезивније се огледа спорт као средство за превазилажење кризе идентитета. Спорт је саставни дио живота, и посматрамо га као средство васпитања, игру, забаву, па се до бизниса. Спортским догађајем и такмичењем одређује се стабилна позиција спортске организације у спортском, друштвеном и економском окружењу, учешће у спортском вредносном систему, релација са конкурентима и предпостављају се будућа стања, односно поставља основа будућег планског циклуса. (Томић, 1995:433). Индустрија спортских догађаја значајно доприноси развоју спорта. Менаџери у спорту треба да спроводе промјене на свим организацијским нивоима како би се успјешно остварили циљеви. Очекивања спортске публике су све изражајнија и већа. Развој теорије спортског менаџмента, а нарочито менаџмента спортских догађаја значајно доприноси у оспособљавању менаџера спортских догађаја у квалификоване стручњаке који могу планирати, организовати и контролисати, односно успјешно организовати будуће спортске догађаје (Шкорић, 2014). Приликом организације спортског догађаја, треба обратити пажњу на жеље и потребне свих учесника, али и управљати економским, политичким и друштвеним утицајима. Менаџер у спорту је лице које је одговорно за планирање и организацију спортског догађаја и мора да посједује знања и вјештине. Менаџмент у организацијама спортских догађаја мора да усмјерити тимове на истраживања нових креативних догађаја преко иновација и лидерства уз помоћ тима, преко знања и умјећа свог најкреативнијег дијела људских ресурса у организацији.

5. ЛИТЕРАТУРА

1. Бартолуци, М. (2003). Економика и менаџмент спорта. Загреб: Информатор 2. Buble, M. (2006). Менаџмент. Сплит: Економски факултет. 3. Дракер, П. (2003). Мој поглед на менаџмент, идеје које су унапредиле менаџмент. Нови

Сад: ASEE Books.


47

4. Лалић, Н. (2016). Предузетништво и одлучивање. Брчко: Економски факултет. 5. Лалић, Н., Матовић, Д., Тмушић, О. (2016), Планирање и управљање спортским

организацијама. Андрићград: Економија данас, Слободе, конкуренција, субвенције. 6. Nyerges, M., Petróczi, A. (2007): A sportmenedzsment alapjai. Bsudapest: Semmelweis

Egyetem Testnevelési és Sporttudományi Kar. 7. Радаковић, М. (2015). Модели управљања у успешним фудбалским клубовима. Сремска

Каменица: Факултет за спорт и туризам, Универзитет Едуконс. 8. Томић, М. (1995). Менаџмент у спорту. Београд: Minetko. 9. Чупић, M., Сукновић, M. (2008). Одлучивање, Београд: Факултет организационих наука. 10. Шкорић, М. (2014). Менаџмент спортског догађаја. 11. Штакић, Ђ. (2008). Социологија спорта. Београд: Факултет спорта и физичког васпитања. 12. Шурбатовић , Ј. (2014). Менаџмент у спорту. Београд: Дата статус. Primljeno: 8. Maja . 2017. godine Izmjene primljeme 15. maja. 2017. godine Odobreno: 15. maja, 2017. Korespodencija: Nenad Lalić Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta Univerzitet u Istočnom Sarajevu Telefon: ++38765581348, ++38163403893 e-mail: [email protected]

Pregledni naučni rad SPORT I ZDRAVLJE XII (2017) 1: 48-51

48

Maриja Mилетић¹, Јурица Станковић² ¹Мастер професор у физичком васпитању и спорту, Tехничка школа, Књажевац ²Студент докторских студија, Факултет физичког васпитања и спорта, Универзитет у Источном Сарајеву UDK: 796.012.1 DOI: 10.7251/SIZ0117048M

СОМАТОТИП АКТИВНИХ И ПАСИВНИХ СТУДЕНАТА

Сажетак Циљ рада је утврдити разлике у соматотипу активних и пасивних студената. Метод је сачињавало прикупљање релевантне литературе у периоду од 2000. до 2010. године, табеларни приказ и даље анализирање. Закључак је да соматотипови активних и пасивних студената показују одступања, у односу на пол, године, врсту и интензитет физичке активности, начин живота, генетску предиспозицију. Препоруке би се односиле на повећање физичких активности код студената ангажовањем у фитнес клубовима или на местима која пружају одговарајуће услове за вежбање. Најчешћи слободани избор физичких активности код студената требао би бити трчање, пливање, тенис и кардио-васкуларни фитнес. Kључне речи: соматотип, студенти, физичка активност, часописи спортских наука, фитнес, трчање, пливање. УВОД Комплексна изучавања карактеристика организма човека и особености развоја обухватају његова морфолошка, физиолошка, биохемијска, имуно-биолошка и психичка својства. Ова индивидуална својства организма чине конституцију. Телесна конституција и телесни састав у великој мери одређени су нивоом физичке активности. Однос мишићне и масне масе значајан је показатељ нивоа спремности за постизање максималних резултата физичке активности, али је и показатељ здравственог ризика, посебно када је реч о увећаној масној маси и потенцијалним компликацијама које она са собом носи (Hausman, DiGirolamo, Bartness, Hausman, & Martin, 2001; Greenlund & Nair, 2003). Истраживање има за циљ да утврди разлике у соматотипу физички активних и неактивних студената. МЕТОД Истраживачки подаци пронађени за потребе овог прегледног истраживања прикупљани су путем електронских претраживача Google, Google scholar, Pub Med, Зборник радова са међународних јавних скупова, часописа из области спортских наука, као и релевантне литературе која је могла одговорити на постављени задатак. Коришћени појмови за електронску претрагу су на српском језику: соматотип, активни, пасивни, студенти, физичка активност, међународни јавни скупови, часописи спортских наука, фитнес, трчање, пливање, тенис, кардио-васкуларни фитнес. У овом раду је примењена дескриптивна метода.

PREGLEDNI NAUČNI RAD


49

РЕЗУЛТАТИ СА ДИСКУСИЈОМ Резултати су приказани у табели број 1. У табели су приказани подаци о првом аутору, години публикације, узроку испитаника (броју и полу), укратко односе који су испитани у самом раду и резултати истраживања као и закључци тематике којим су се аутори бавили. Табела обухвата 7 научних радова за период од 2000. до 2010. године. Табела 1. Научни радови за период од 2000. до 2010. године

БМИ–индекс телесне масе; FFW-укупне слободне масти; TBK-укупан калијум у телу; BCM-

телесна маса ћелија.

Први аутор и година

публика-ције

Узорак испитаника

Програм који је рађен

Резултати истраживања

Закључак

Број

Пол

Jović i sar. (2010)

117

Спортиста и неспортиста

За потребе истраживања мерено је 10 антропометријских варијабли.

Резултати су показали да постоје значајне разлике код две компоненте телесне конституције.

Може се закључити да студенти обе генерације припадају ендоморфно-мезоморфном конституционалном типу.

Ripari et al. (2008)

40 Мушкарци, неспортисти.

Детерминацију релативне снаге и тест максималне ергометрије.

Софтер SAS је нашао нижи БМИ код ектоморфа и VO2max мишићне снаге нижих вредности код ендоморфа

Соматотипови мушкараца неспортиста показују значајну разлику у физичком вежбању уз детерминацију соматотипске грађе.

Rahmawati et al. (2007)

247 Мушки 19 играча бадминтона студената, 74 одбојкаша, 96 фудбалера, 51 неспортиста.

АNOVA анализа показала је велику хетерогеност између студената спортиста и студената неспортиста.

Бадмингтон студенти и одбојкаши имају мезоморфно-ектоморфни тип а фудбалери имају балансни мезоморфни.

Fobair et al. (2006)

36 24 мушкараца и 12 жена.

Нова техника коришћења квантитативних дисторзија у дигиталној слици.

Соматотипска анализа указује да повезаност физичких способности са телесним функцијама.

Потврђено је да нови метод укључује полне специфичности, перцепцију и компоненту личних карактеристика

Bayios et al. (2006)

518 Женски 20 антропометријских параметара, израчунавање телесног састава и соматипских компоненсти.

Одбојкаши су били највиши између три групе спортиста,а имали су најниже вредности телесне масти.

Више података је потребно за дефинисање антропометријских профила жена спортиста на међународном нивоу.

Robinson & Ferraro (2004)

108 53 жена спортиста и 55 неспортиста.

Учесници су мерени помоћу скале о телесном незадовољству са акцентом на тежину, лично виђење тела, тип телесне грађе.

Анализа резултата је показала да неспортисти изражавају више незадовољства него све групе спортиста

Закључено је да постоји веза између бављења спортом код жена и њихове слике о сопственом телу.

Bolonchuk et al. (2000)

63 Мушки спортисти и неспортисти.

Укупне слободне масти (FFW), укупне калијум у телу (TBK) и телесна маса ћелија (BCM).

Ектоморфи имају мање слободних масти од очекиваног а имали су и имали другачији одговор функционалних система у току вежбања.

Ектоморфи у поређењу са ендоморфима и мезоморфима имају дефиците FFW и BCM који асоцирају на разлике у функционалном капацитету.


50

У табели је приказано 7 оригиналних научних радова у раздобљу од 2000. до 2010. године. Циљ рада је био да се утврдити у којој мери разна физичка вежбања утичу на академски успех студената и студенткиња. Највећи број студената спортиста оба пола има ендоморфно-мезоморфни тип телесне грађе. Мезоморфна компонента је била доминантна код највећег броја испитаних студената. Слични резултати добијени су на популацији студената физичке културе у Нишу мерених 1997. и 2008. године. Студенти обе генерације припадају ендоморфно-мезоморфном конституционалном типу, са напоменом да код студената мерених 2008. постоји значајније изражена ендоморфна компонента, на рачун веће телесне масе а мање телесне висине (Jović, Đurašković, Pantelić i Čokorilo, 2010). Rahmawati, Budiharjo & Ashizawa, (2007) су у свом истраживању на узорку спортиста и студената неспортиста, добили да су све три групе спортиста и студената биле различите. Студенти спортисти пењачи показују ендоморфни тип грађе (Puletic & Stankovic, 2014). Бугарски гимнастичари, мушкарци и жене сениори, показују мезоморфни тип грађе (Massiddа, 2013). Мезоморфни тип грађе је најчешћи код атлетичара тврди и Vučetić, Matković & Šentija (2008). Атлетичари на дуге стазе су више ектоморфи са одређеном количином мезоморфне мускулатуре. Атлетске дисциплине (изузев бацачких) захтевају телесни састав у коме је акценат стављен на већу мишићну масу и мање адипозног ткива који одговара мезоморфном типу, и ектоморфном када су у питању дугопругаши. Battinelli (2000) указује да вредности код мушкараца спортиста у погледу тежине су код ендоморфа и мезоморфа више у односу на ектоморфе (који су мање тежине). Посебно су ендоморфни и мезоморфни боксери и џудисти, јер врсте спортских активности које се у овим спортским активностима користе одређене тежинске вредности за одређене категорије спортиста. Референтне вредности за соматотип код жена спортиста атлетичарки (тркачке и бацачке дисциплине), гимнастичарке су мање ендоморфни тип него кануисти, веслачи и пливачи. Мезоморфи су супериорнији од ендоморфа и ектоморфа по питању снаге, брзине и агилности. Снага и брзина су базичне способности мезоморфа. Резултати указују да активни студенти у односу на пасивне студенте на факултету спорта имају већу телесну масу и приближно исту телесну висину, веће вредности БМИ-а, а припадају ендоморфно-мезоморфном конституционалном типу. Детерминација соматотипске грађе представља важну полазну тачку за избор врсте физичке активности или спорта који одговара одређеном студенту (жени или мушкарцу) неспортисти (Ripari, Di Blasio, Di Iorio, Albanese, D’Anastasio & Capasso, 2008). ЗАКЉУЧАК Постоји јака веза између процента масти и ендоморфног типа грађе. Део добијених разлика у резултатима може се приписати различитим стиловима живота физички активних и пасивних студената у смислу количине кретања, редовне исхране, генетских и других фактора који утичу на телесни састав. Детерминација соматотипске грађе представља важну полазну тачку за избор врсте физичке активности или спорта који одговара одређеном психо-физичком типу студената спортиста или неспортиста. РЕФЕРЕНЦЕ 1. Battinelli, T. (2000). Physique, fitness, and performance. Florida: CRC press. 2. Bayios, I. A., Bergeles, N. K., Apostolidis, N. G., Noutsos, K. S. & Koskolou, M. D.

(2006). Anthropometric, body composition and somatotype differences of Greek elite female basketball, volleyball and handball players. Journal of sports medicine and physical fitness, 46 (2), 271-280.


51

3. Bolonchuk, W. W., Siders, W. A., Lykken, G. I. & Lukaski, H. C. (2000). Association of dominant somatotype of men with body structure, function during exercise, and nutritional assessment. American Journal of Human Biology,12 (2), 167-180.

4. Fobair, P., Stewart, S. L., Chang, S., D'Onofrio, C., Banks, P. J. & Bloom, J. R. (2006). Body image and sexual problems in young women with breast cancer. Psycho‐Oncology, 15 (7), 579-594.

5. Greenlund, L. J. S. & Nair, K. S. (2003). Sarcopenia—consequences, mechanisms, and potential therapies. Mechanisms of ageing and development,124 (3), 287-299.

6. Hausman, D.B., DiGirolamo, M., Bartness, G.J., Hausman, G.J., Martin, R.J. (2001). The biology of white adipocyte proliferation. Obesity Rev, 2: 239-254.

7. Jović, D., Đurašković, R., Pantelić, S. i Čokorilo, N. (2010). Konstitucionalne razlike studenata sporta i fizičkog vaspitanja u Nišu. Glasnik Antropološkog društva Srbije, 45: 335-342.

8. Massidda, M., Toselli, S., Brasili, P. & M Calo, C. (2013). Somatotype of elite Italian gymnasts. Collegium antropologicum, 37 (3), 853-857.

9. Puletic, M. & Stankovic, D. (2014). The influence of somatotype components on success in sport climbing. Facta Universitatis, Series: Physical Education and Sport, 105-111.

10. Rahmawati, N. T., Budiharjo, S. & Ashizawa, K. (2007). Somatotypes of young male athletes and non-athlete students in Yogyakarta, Indonesia. Anthropological Science, 115 (1), 1-7.

11. Ripari, P., Di Blasio, A., Di Iorio, A., Albanese, R., D’Anastasio, R. & Capasso, L. (2008). Somatotype and performance in a sedentary group of young people. Medicina dello Sport. 61(3), 357-363.

12. Robinson, K. & Ferraro, F. R. (2004). The relationship between types of female athletic participation and female body type. The Journal of psychology, 138 (2), 115-128.

13. Vučetić, V., R Matković, B. & Šentija, D. (2008). Morphological differences of elite Croatian track-and-field athletes. Collegium antropologicum, 32 (3), 863-868.

Primljeno: 22. februar. 2017. godine Izmjene primljeme 22. maja. 2017. godine Odobreno: 22. juni, 2017. godine Korespodencija: Maриja Mилетић Мастер професор у физичком васпитању и спорту Tехничка школа, Књажевац e-mail: [email protected]


52

Miloš Milić1 Marko Joksimović2

1Student drugog ciklusa studija Fakulteta Fizičkog Vaspitanja i Sporta Univerziteta u Istočnom Sarajevu1

2Student prvog ciklusa studija Fakulteta Fizičkog Vaspitanja i Sporta Univerziteta u Istočnom Sarajevu2

UDK: 796.012.1-053.5:373.5 DOI: 10.7251/SIZ0117052M

MORFOLOŠKI I MOTORIČKI STATUS UČENIKA SREDNJE ŠKOLE

Sažetak Morfološki status sportiste (učenika) predstavlja njegovu ličnu kartu na bazi koje se može

svrstati u određeni konstitucionalni tip, a takođe se dobijaju podaci o njegovoj tjelesnoj visini, masi tijela, BMI pa čak se analiziraju i godine starosti. Morfološke karakteristike predstavljaju najočigledniji prostor u okviru biopsiho-sociološkog statusa humane populacije. Morfologiju definiše skup karakteristika kao što su konstitucija, tjelesni sastav, građa ili sklop kao organizovana i relativno konstantna cjelokupnost osobina u međusobnom odnosu. Taj se skup obično formira od endogenih činilaca (unutrašnji) i u manjoj mjeri od egzogenih (spoljašnji,sredina). Motoričke sposobnosti se obično definišu kao indikatori nivoa razvijenosti osnovnih kretnih dimenzija čoveka koje uslovljavaju uspješnu realizaciju kretanja, bez razlike da li su to sposobnosti stečene treningom ili ne. U radu su analizirane morfološke karakteristike i motoričke sposobnosti. Istraživanjem je obuhvaćeno 19 učenika (15 učenika i 4 učenice) Srednje Tehničke škole iz Trebinja. Osnovni cilj istraživanja je utvrđivanje povezanosti morfoloških krakteristika i bazičnih motoričkih sposobnosti učenika. Varijable koje su mjerene za morfološke karakteristike su: visina tijela, masa tijela, izvedeni Body Mass Indeks i Lorentzov indeks konstitucije, dok su za motoričke sposobnosti rađene sledeće vraijable: skok u dalj iz mjesta, trčanje 30 metara visoki start, podizanje trupa za 60 sekundi, zgib, izdržaj u zgibu, sklek.

Ključne riječi: tjelesna visina, tjelesna težina, obim grudnog koša, BMI, koeficijent varijabilnosti,

učenici.

STRUČNI RAD


53

1. UVOD Osnovna metodološka orjentacija svih nauka koje se bave čovjekom je interdisciplinarni pristup izučavanja ličnosti. Shodno pomenutom, predmet nauke i u oblasti fizičke kulture je antropološki status čovjeka (gr. anthropos – čovjek, gr. logos – nauka). Po Malacku (2000) pod antropološkim statusom podrazumijevaju se sledeće čovjekove sposobnosti i karakteristike: morfološke karakteristike (rastenje i razvoj), funkcionalne sposobnosti (struktura i funkcija pojedinih organa i organskih sistema), motoričke sposobnosti (rješavanje motoričkih zadataka), biomehaničke karakteristike (poznavanje strukture sastavnih djelova ljudskog tijela (kostiju, zglobova, mišića) i kako fizički zakoni kretanja upravljaju tom strukturom (mehanika)), kognitivne sposobnosti (prijem, prerada i prenos informacija), konativne karakteristike (modaliteti ljudskog ponašanja) i sociološke karakteristike (položaj pojedinca u grupi i odnosi u grupama). Morfološke karakteristike predstavljaju najočigledniji prostor u okviru bio-psiho-socijalnog statusa humane populacije. Morfologiju definiše skup karakteristika kao što su konstitucija, telesni sastav, grana ili sklop kao organizovana i relativno konstantna celokupnost osobina u međusobnom odnosu. Taj se skup obično formira od endogenih činilaca (unutrašnji) i u manjoj meri od egzogenih (spoljašnji, sredina). (Cvetković 2009) Na osnovu brojnih istraživanja formiran je model latentne strukture morfoloških dimenzija koji sadrži četiri dimenzije prikazane kao: faktor longitudinalne dimenzionalnosti skeleta, odgovoran za rast kostiju u dužinu (tjelesna visina, sjedeća visina trupa, dužina noge, dužina stopala,...); faktor transverzalne dimenzionalnosti skeleta, odgovoran za rast kostiju u širinu (širina ramena, širina kukova, dijametar kolena, dijametar lakta,...); faktor cirkularne dimenzionalnosti tela – volumen i masa tela, odgovoran za ukupnu masu i obime tijela (tjelesna masa, obim vrata, obim grudnog koša, obim podlaktice,...); i faktor potkožnog masnog tkiva, odgovoran za ukupnu količinu masti u organizmu (debljina kožnog nabora na nadlaktici, na podlaktici i na leđima na trbuhu. Motoričke sposobnosti predstavljaju složene strukture koje podrazumevaju opšte i specijalne komponente i razvijaju se zavisno od specifičnih razvoja drugih sposobnosti. Nastaju na račun urođenih osobina i ispoljavaju se kao rezultat razvoja i rada. Podrazumevaju mogućnost čoveka da kao bio-psiho-socijalno i kulturno biće ostvari uspeh u određenoj aktivnosti. (Milanović 2011). U novije vrijeme sprovedena su istraživanja sa ciljem otkrivanja funkcionalnih mehanizama koji regulišu manifestovanje motoričkih sposobnosti. U fenomenološkom tumačenju strukture motoričkog prostora istrživači su definisali određene faktore akcionog tipa u čijoj osnovi su kvantitativna (snaga, brzina, izdržljivost) i kvalitativna (koordinacija, fleksibilnost, ravnoteža, preciznost i okretnost) obilježja. Motoričke sposobnosti su kompleksne i veoma složene, genetski uslovljene, sa visokim koeficijentima urođenosti (brzina, koordinacija, ravnoteža, preciznost), te se moraju dobro poznavati da bi se moglo raditi na njihovom povećanju (Nićin, 2000). Postoji mogućnosti određenog uticaja na razvoj motoričkih sposobnosti putem specifičnih trenažnih metoda, te predstavljaju osnovu u svakom učenju motoričkih zadataka neke određene tehnike, pa se može smatrati da predstavljaju bazičnu vrijednost u ukupnom prostoru ljudske motorike. Brzina, ekspolozivna sila i opšta izdržljivost su veoma genetski uslovljene, dok su ravnoteža, fleksibilnost i koordinacija nešto manje određene nasleđem. Najmanje pod uticajem nasleđa su repetativna snaga i dinamička snaga, što znači da se na njih najviše može uticati treningom. (Kukolj 1996) U mogim istraživanjima prisutne su i specifične akcione dimenzije kao, npr. repetitivna snaga, statička snaga, eksplozivna snaga, ili kod brzine–brzina jednostavnih pokreta, brzina složenih pokreta, itd. Morfološke dimenzije su velikim dijelom pod uticajem endogenih (unutrašnjih) i egzogenih (spoljašnjih) činilaca kod kojih izvjesnu ulogu imaju samo socijalno-ekonomski status sportista i tjelesna aktivnost. Istraživanja sprovedena u našoj zemlji (Kurelić & saradnici 1975. Stojanović & saradnici 1975.) utvrdili su da je morfološki prostor četvorodimenzionalan i da pri odabiranju antropometrijskih mjera treba koristiti varijable sa najboljim metrijskim karakteristikama: longitudinalna dimenzionalnost skeleta, transverzalna dimenzionalnost skeleta, volumen i masa tijela i potkožno masno tkivo.


54

2. METOD RADA Istraživanjem je obuhvaćeno 19 učenika (15 učenika i 4 učenice) prosječnog uzrasta 17-18 godina

± 6 mjeseci. Varijable koje su uzete za analizu su one koje definišu morfološke karakteristike: visina tijela (AVIS-cm), masa tijela (AMAS-kg), Body mass index (BMI), Lorentzov indeks konstitucije (LKI). Varijable za procjenu motoričkih sposobnosti: skok u dalj iz mjesta (MSDM), trčanje 30 m visoki start (M30V), podizanje trupa za 60 sekundi (MD60), sklek (MSKL), zgib, izdržaj u zgibu. Osnovni cilj istraživanja je utvrđivanje povezanosti morfoloških krakteristika i bazičnih motoričkih sposobnosti učenika. U ovom radu standardnim statističkim postupcima izračunati su osnovni deskriptivni parametri varijabli: Aritmetička sredina (AS), Minimalni rezultat (Min), Maksimalni rezultat (Max), Standardna devijacija (SD), i Koeficijent varijabilnosti (KV). Dobijeni podaci u ovom istraživanju obrađeni su T-testom za nezavisne uzroke.

3. REZULTATI I DISKUSIJA U tabelama od 1- 5 dati su rezultati testiranja morfoloških karakteristika. U tabelama od 6 i 7 su prikazane vrijednosti LKI učenika. U tabelama od 8-12 su prikazane vrijednosti motoričkih sposobnosti. U tabeli 1 prikazane su normtivne vrijednosti BMI. U tabeli 2 i 3 prikazane su vrijednosti BMI testiranih učenika. U tabeli 4 i 5 prikazani su deskriptivni parametri varijabli. U tabeli 6 su prikazane vrijednosti LKI učenika. U tabeli 7 su prikazane varijable LKI.

Tabela 1. Normtivne vrijednosti BMI

Tabela 2. Vrijednosti BMI za muške ispitnike (učenike) N Visina tijela ATV

(cm) Tjelesna masa ATT (kg)

BMI

B. D. 185 80 23.4 B. N. 183 69 20.6 B M. 192 85 23.1 B. V. 188 85 24 D. J. 182 69 20.8

G. S. 185 70 20.5 G. L. 183 65 19.4

K. V. 180 70 21.6

M. V. 190 93 25.8

M. A. 179 72 22.5

M. D. 178 72 22.7

P. J. 180 65 20.1

P. N. 183 65 19.4

S. R. 194 90 23.9

Š. V. 183 71 21.2

N (ispitanici), ATV (visina tijela), ATT (tjelesna masa), BMI (Body mass index)

Muškarci Žene < 20.7 <19.1 BMI prenizak 20.7 - 26.4 19.1 - 25.8 BMI idealan 26.5 - 27.8 25.9 - 27.3 BMI malo iznad

normale 27.9 - 31.1 27.4 - 32.2 BMI visok 31.2 - 45.4 32.3 - 44.8 BMI previsok > 45.4 > 44.8 BMI izrazito visok


55

Tabela 3. Vrijednosti BMI za ženske ispitanike (učenice)

Ispitanici(N), visina tijela (ATV), tjelesna masa (ATT), Body mass index (BMI) Analizom rezultata koji su dobijeni računanjem BMI indeksa kod 15 muških ispitnika (izračunatih na osnovu tjelesne visine i tjelesne mase) dolazimo do zaključka da 11 ispitanika ima idealnu vrijednost BMI tj. Idealnu tjelesnu masu, dok 4 ispitanika ima prenisku vrijednost BMI tj. neuhranjenost. Analizom rezultata koji su dobijeni računanjem BMI indeksa kod 4 zenska ispitanika (izračunatih na osnovu tjelesne visine i tjelesne mase) dolazimo do zaključka da 2 učenice imaju idealnu vrijednost BMI, dok 2 imaju prenisku vrijenost BMI tj. neuhranjenost. Tabela 4. Deskriptivni parametri varijabli za muške ispitnike (učenike) Tjelesna

visina(cm) Tjelesna masa (kg)

BMI

AS 184.33 74.73 21.93 SD 4.59 9.05 1.81 KV 3.80 15.39 9.104 Min 178 65 19.4

Max 194 93 25.8 Aritmetička sredina (AS), Standardna devijacija (SD), Koeficijent varijabilnosti (KV), Minimum (MIN),

Maksimum (MAX).

Standardnim statističkim postupcima izračunati su osnovni deskriptivni parametri varijabli za muške ispitnike (učenike): Aritmetička sredina (AS), Minimalni rezultat (Min), Maksimalni rezultat (Max), Standardna devijacija (SD), i Koeficijent varijabilnosti (KV). Vrijednost artimetičke sredine (AS) koja se odnosi na visinu učenika iznosi 184.33 cm, 74.73 kg je vrijednost artimetičke sredine koja se odnosi na tjelesnu masu, dok je 21.93 vrijednosrt artimetičke sredine koja se odnosi na BMI. Standardna devijacija nam pokazuje koliko u prosijeku elementi skupa odstupaju od artimetičke sredine. Vrijednost standardne devijacije (SD) za tjelesnu visinu iznosi 4.59, 9.05 je vrijednost standardne devijacije koja se odnosi na tjelesnu masu, dok je vrijednost standardne devijacije koji se odnosi na BMI iznosi 1.81. Minimalna(Min) vrijednost u odnosu na tjelesnu masu učenika iznosi 65kg, a u odnosu na tjelesnu visinu iznosi 178 cm. 19.4 je minimlna vrijednost BMI. Maksimalna (Max) vrijednost u odnosu na tjelesnu masu iznosi 93 kg, a u odnosu na tjelesnu visinu iznosi 194 cm. 25.8 je maksimalna vrijednost BMI. Koeficijent varijabilnosti (KV) koja se odnosi na visinu učenika iznosi 3.80, na tjelesnu masu 15.39, dok je za BMI 9.104. Tabela 5. Deskriptivni parametri varijabli za ženske ispitnike (učenice)

Tjelesna visina(cm)

Tjelesna masa (kg)

BMI

AS 171.25 58 19.77 SD 0.82 3.53 1.07 KV 0.55 7.03 6.29 Min 170 55 18.8

Max 172 64 21.6 Aritmetička sredina (AS), Standardna devijacija (SD), Koeficijent varijabilnosti (KV), Minimum (MIN), Maksimum (MAX). Vrijednost artimetičke sredine (AS) koja se odnosi na visinu učenica iznosi 171.25 cm, 58 kg je vrijednost artimetičke sredine koja se odnosi na tjelesnu masu, dok je 19.77 vrijednosrt artimetičke

N Visina tijela ATV (cm)

Tjelesna masa ATT (kg)

BMI

G. J. 170 56 19.4

K. J. 172 64 21.6 K. I. 172 57 19.3 P. J. 171 55 18.8


56

sredine koja se odnosi na BMI.. Vrijednost standardne devijacije (SD) za tjelesnu visinu iznosi 0.82, 3.53 je vrijednost standardne devijacije koja se odnosi na tjelesnu masu, dok je vrijednost standardne devijacije koji se odnosi na BMI iznosi 1.07. Minimalna(Min) vrijednost u odnosu na tjelesnu masu učenica iznosi 55 kg, a u odnosu na tjelesnu visinu iznosi 170 cm. 18.8 je minimlna vrijednost BMI. Maksimalna (Max) vrijednost u odnosu na tjelesnu masu iznosi 64 kg, a u odnosu na tjelesnu visinu iznosi 172 cm. 21.6 je maksimalna vrijednost BMI. Koeficijent varijabilnosti (KV) koja se odnosi na visinu učenica iznosi 0.55, na tjelesnu masu 7.03, dok je za BMI 6.29. Lorentzov indeks konstitucije – ova varijabla izračunata je iz srednjeg obima grudnog koša i obima trbuha((LKI= OG-OT-14); LKI=Srednji obim grudnog koša - obim struka - 14) LKI=OG-OT-14 Tabela 6. Lorentzov indeks konstitucije

N OG (cm) OT (cm) LKI

B. D. 103 82 7 B. N. 93 81 -2 B. M. 102 86 2 B. V. 105 84 7 D. J. 96 81 1 G. S. 81 73 -6 G. L. 82 75 -7 G. J. 83 66 3 K. J. 84 66 4 K. I. 83 71 -2 K. V. 95 84 -3 M. V. 105 82 9 M.A. 98 83 1 M. D. 92 73 5 P. J. 85 75 -4 P. J. 78 63 1 P. N. 93 75 4 S. R. 104 75 15 Š. V. 99 88 -3

Srednji obim grudnog koša (OG), Obim trbuha (OT), Lorentzov indeks konstitucije (LKI) U tabeli su prikazane vrijednosti LKI (Lorentzov indeks konstitucije) za 19 ispitanika, koje su dobijene izračunavanjem mjera srednjeg obima grudnog koša i obima trbuha. Pozitivne vrijednosti LKI ukazuju da ti ispitanici imaju dobru razvijenost muskulature, a negativne vrijednosti LKI ukazuju da ti ispitanici imaju lošu razvijenost musculature. Tabela 7. Varijable LKI

OG (cm) OT (cm) LKI

AS 92.68 77 1.68 SD 9.12 7.22 5.52 KV 9.84 9.38 328.23 Min 81 63 -7 Max 105 88 15

Aritmetička sredina (AS), Standardna devijacija (SD), Koeficijent varijabilnosti (KV) ), Minimum (Min), Maksimum (Max), Srednji obim grudnog koša (OG), Obim trbuha (OT), Lorentzov indeks konstitucije (LKI)

Izračunavanjem osnovnih deskriptivnih parametara varijabli: (AS), (SD), (KV), (Min) i (Max) dobijeni su sljedeći rezultati.Vrijednost artimetičke sredine(AS) koja se odnosi OG (srednji obim grudnog koša) iznosi 92.68 cm, 77 cm je vrijednost artimetičke sredine koja se odnosi na OT (obim trbuha). Artimetička sredina za Lorentzov indeks konstitucije (LKI) iznosi 1.68. Standardna devijacija OG (srednji obim grudnog koša) iznosi 9.12, 7.22 je standardna devijacija OT (obim


57

trbuha). 5.52 iznosi standardna devijacija za LKI. Minimalna vrijednost (Min) za srednji obim grudnog koša iznosi(OG) 81 cm, a min vrijednost za obim trbuha(OT) iznosi 63 cm.-7 je minimalna vrijednost LKI, iz toga možemo zaključiti da dati ispitanik ima lošu razvijenost muskulature. Maksimalna vrijednost (Max) za srednji obim grudnog koša iznosi (OG) 105 cm, a maksimalna vrijednost za obim trbuha (OT) iznosi 88 cm. 15 je maksimalna vrijednost LKI, iz čega zaključujemo da dati ispitanik ima dobru razvijenost muskulature. Tabela 8. Skok u dalj iz mjesta Broj ispitanika (N), aritmetička sredina (AS), Standardna devijacija (SD), Koeficijent varijabilnosti (KV), Minimum (Min), Maksimum (Max) Izračunavanjem osnovnih deskriptivnih parametara varijable: (AS), (SD), (KV), (Min) i (Max) dobijeni su sljedeći rezultati. Artimetička sredina (AS) za skok u dalj iz mjesta iznosi 194 cm. Standardna devijacija (SD) iznosi 0.22, a koeficijent varijabilnosti iznosi 11.61. Minimalna vrijednost (Min) za skok u dalj iz mjesta iznosi 150 cm (najslabiji rezultat ovog testa), a maksimalna (Max) vrijednost iznosi 230 cm (najbolji rezultat ovog testa).

Tabela 9. Trčanje 30m visoki start Broj ispitanika (N), Aritmetička sredina (AS), Standardna devijacija (SD), Koeficijent varijabilnosti (KV), Minimum (Min), Maksimum (Max) Izračunavanjem osnovnih deskriptivnih parametara varijable: (AS), (SD), (KV), (Min) i (Max) dobijeni su sljedeći rezultati. Artimetička sredina (AS) za trčanje 30 m visoki start iznosi 4.74s. Standardna devijacija (SD) iznosi 0.55, a koeficijent varijabilnosti iznosi 0.55. Minimalna vrijednost (Min) za trčanje 30 m visoki start iznosi 4.03s, iz toga možemo zaključiti da je dati ispitanik imao najbolji rezultat ovog testa. Maksimalna (Max) vrijednost za trčanje 30 m visoki start iznosi 6, 50 s, iz toga zaključujemo da je dati ispitanik postigao najslabiji rezultat u ovom testu. Tabela 10. Podizanje trupa za 60s Broj ispitanika (N), Aritmetička sredina (AS) Standardna devijacija (SD), Koeficijent varijabilnosti (KV), Minimum (Min), Maksimum (Max) Izračunavanjem osnovnih deskriptivnih parametara varijable: (AS), (SD), (KV), (Min) i (Max) dobijeni su sljedeći rezultati. Artimetička sredina (AS) za test podizanje trupa 60s iznosi 51.10. Standardna devijacija (SD) iznosi 9.31, a koeficijent varijabilnosti iznosi 18.12. Minimalna

N Skok u dalj iz mjesta (cm)

AS 19 194 SD 19 0.22 KV 19 11.61 Min 19 150 Max 19 230

N Trčanje 30m visoki start (s)

AS 19 4.74 SD 19 0.55

KV 19 0.55 Min 19 4.03

Max 19 6.50

N

Podizanje trupa za 60 sekundi

AS 19 51.10 SD 19 9.31

KV 19 18.12 Min 19 25

Max 19 60


58

vrijednost (Min) za test podizanje trupa za 60s iznosi 25, iz toga možemo zaključiti da je dati ispitanik imao najlošiji rezultat ovog testa. Maksimalna vrijednost (Max) za test podizanje trupa za 60s iznosi 60, iz toga zaključujemo da je dati ispitanik postigao najbolji rezultat u ovom testu. Tabela 11. Izdržaj u zgibu, zgib. N Izdržaj u zgibu (s) N Zgib AS 4 41.75 15 13.33 SD 4 12.71 15 5.70 KV 4 30.44 15 43.62 Min 4 31 15 5 Max 4 60 15 20 Broj ispitanika (N), Aritmetička sredina (AS), Standardna devijacija (SD), Koeficijent varijabilnosti (KV), Minimum (Min), Maksimum (Max) Test izdržaj u zgibu izvodio se na 4 ženska ispitanika, a test zgib izvođen je na 15 muških ispitanika. Izračunavanjem osnovnih deskriptivnih parametara varijabli: (AS), (SD), (KV), (Min) i (Max) dobijeni su sljedeći rezultati. Artimetička sredina za test izdržaj u zgibu iznosi 41.75s. Standardna devijacija iznosi 12.71, a koeficijent varijabilnosti iznosi 30.44. Minimalna vrijednost(Min) za test izdržaj u zgibu iznosi 31s, što predstavlja najlošiji rezultat ovog testa. Maksimalna vrijednost (Max) za test izdržaj u zgibu iznosi 60 s, što predstavlja najbolji rezultat u ovom testu. Artimetička sredina za test zgib iznosi 13.33. Standardna devijacija iznosi 5.70, a koeficijent varijabilnosti iznosi 43.62. Minimalna vrijednost(Min) za test zgib iznosi 5, što predstavlja najlošiji rezultat ovog testa. Maksimalna vrijednost (Max) za test zgib iznosi 20, što predstavlja najbolji rezultat u ovom testu. Tabela 12. Sklek Aritmetička sredina (AS), Standardna devijacija (SD), Koeficijent varijabilnosti (KV) ), Minimum (Min), Maksimum (Max) Izračunavanjem osnovnih deskriptivnih parametara varijabli: (AS), (SD), (KV), (Min) i (Max) dobijeni su sljedeći rezultati. Artimetička sredina za test sklek iznosi 15.10. Standardna devijacija iznosi 5.72, a koeficijent varijabilnosti iznosi 37.89. Minimalna vrijednost(Min) za test sklek iznosi 5, što predstavlja najlošiji rezultat ovog testa. Maksimalna vrijednost (Max) za test sklek iznosi 20, što predstavlja najbolji rezultat u ovom testu. ZAKLJUČAK Ovim istraživanjem je vršena analiza morfoloških karakteristika i motoričkih sposobnosti 19 učenika Srednje Tehničke škole iz Trebinja. Varijable koje su mjerene za morfološke karakteristike su: visina tijela, masa tijela, izvedeni Body Mass Indeks i Lorentzov indeks konstitucije, dok su za motoričke sposobnosti rađene sledeće vraijable: skok u dalj iz mjesta, trčanje 30 metara visoki start, podizanje trupa za 60 sekundi, zgib, izdržaj u zgibu, sklek. Analizom dobijenih rezultata možemo uočiti razlike u postizanju rezultata izmedju ženskih i muških ispitanika, gdje se može uočiti da su muški ispitanici postizali bolje rezultate u odnosu na ženske ispitanike.

LITERATURA 1. Cvetković M. (2009). Sportska dijagnostika. FSFV Novi Sad. str. 2-3. 2. Kukolj, M. (1996). Opšta antropomotorika. Fakultet fizičke kulture Beograd. str. 36. 3. Kurelić, N., Momirović, K., Stojanović, M., Šturm, J., Radojević, Đ., Visković-Štelec, N. (1975).

Struktura i razvoj morfoloških i motoričkih dimenzija omldine. Institut za nučna istraživanja Fakulteta za fizičko vaspitanje Beograd. str. 44.

4. Malacko J. i Rađo I. (2004). Tehnologija sporta i sportskog treninga. Univerzitet u Sarajevu. str. 18.

N Sklek

AS 19 15.10 SD 19 5.72 KV 19 37.89 Min 19 5 Max 19 20


59

5. Milanović, I. (2011). Praćenje fizičkog razvoja i razvoja motoričkih sposobnosti učenika u nastavi fizičkog vaspitanja. Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Beograd. str. 51.

6. Nićin, Đ. (2000). Antropomotorika (teorija). Fakultet fizičke kulture Novi Sad. str. 28. 7. Pavlović, R., Raković, A., Radić, Z., Simeonov, A., Piršl, D. (2013).Morfološki status atletičarki u

bacačkim disciplinama na OI-a u Pekingu, RESEARCH IN PHYSICAL EDUCATION, SPORT AND HEALTH-International Journal of Scientific Issues in Physical Education, Sport and and Health, 2 (2). str. 113-119.

8. Pržulj D.(2006). Priručnik za mjerenje somatskog statusa i motoričkih sposobnosti. Fakultet fizIčke kulture Pale. str. 8.

Primljeno: 20. mart. 2017 Izmjene primljeme: 12. juna. 2017 Odobreno: 15. juna, 2017 Korespodencija Miloš Milić Marko Joksimović Tel : 065/498599 tel: 065/004031 e-mail: [email protected] e-mail: [email protected]


60

1Nebojša Mitrović, 2Dalibor Stević 1,2Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Pedagoški fakultet; UDK: 796.012-055.15 DOI: 10.7251/SIZ0117060M

RAZLIKE U FUNKCIONALNIM SPOSOBNOSTIMA DEČAKA MLAĐEG ŠKOLSKOG UZRASTA NAKON PRIMENE POSEBNO PROGRAMIRANOG

TRANSFORMACIONOG PROCESA

Sašetak Cilj ovoga istraživanja je bio provera uticaja i efekta posebnog tretmana kinezioloških aktivnosti zasnovanog na taekvondo sportu na funkcionalne sposobnosti dečaka mlađeg školskog uzrast.Na uzorku od 91 ispitanika starosti 11 godina (+/- 6 meseci), podeljenih u tri grupe – eksperimentalnu, prvu kontrolnu i drugu kontrolnu grupu sprovedena su funkcionalna testiranja. Eksperimentalna grupa je podvrgnuta programiranom vežbanju za razvoj funkcionalnih sposobnosti, kontrolna grupa (KI) radila je po ustaljenom nastavnom planu i programu predviđenom za školsku godinu od strane Ministarstva prosvete i kulture uz dodatne sportske aktivnosti (fudbal, košarka, rukomet, odbojka) u školskim sekcijama, dok je kontrolna grupa (KII) radila samo po nastavnom planu i programu predviđenom za školsku godinu od strane Ministarstva prosvete i kulture Republike Srpske. Kineziološki program koji je primenjen na eksperimentalnoj grupi trajao je32 časa, a sve u svrhu poboljšanja navedenih sposobnosti. Dobijeni rezultati pokazuju da su ispitanici eksperimentalne grupe postigli dobre rezultate u redukciji aerobne i anaerobne sposobnosti. Kljućne reči:Razlike, funkcionalne sposobnosti, mlađi školski uzrast.

UVOD Funkcionalne sposobnosti podrazumevaju one sposobnosti koje su odgovorne za

transport i iskorištenje energije u organizmu. Funkcionalne sposobnosti mogu biti aerobne funkcionalne sposobnosti i anaerobne funkcionalne sposobnosti. Razvijaju se kontinuiranim trenažnim opterećenjima. Pojedini autori navode da se funkcionalne sposobnosti bolje razvijaju kod one dece koja se pored redovne nastave fizičkog vaspitanja bave i dodatnim usmerenim trenažnim procesom (Granić i Krstić, 2006).

Svaka fizička aktivnost iziskuje veliki broj fizioloških i metaboličkih procesa, pa samim tim mogu da se dogode i kontraindikacije prilikom upražnjavanja fizičkih aktivnosti. Telo angažovano fizičkom aktivnošću reaguje promenama u gotovo svim fiziološkim sistemima, u prvom redu mišićno-koštanom, kardio-vaskularnom, respiratornom, endokrinom i imunom sistemu (Mišigoj–Duraković, 2006).

Tekvondo služi više za poboljšavanje takmičarskih sposobnosti nego u cilju poboljšavanja zdravlja (Bu, Haijun, Yong, Chaohui, Xiaoyuan, & Fiatarone Singh, 2010), što govori i činjenica da su tokom borbi osobe koje se nadmeću u stresnom stanju, u zavisnosti od „težine“ borbe (Chiodo, Tessitore, Cortis, Cibelli, Lupo, Ammendolia, De Rosas, & Capranica, 2009).

Veličina energetskih kapaciteta kao i nivo njihovog korištenja bitno razlikuje pojedine osobe tokom fizičkih aktivnosti po modelu tekvondo vežbanja, pa samim tim i vežbače uključene u te aktivnosti. Poznavanje tih karakteristika osnova su za planiranje i



61

sprovođenje takvih oblika telesne aktivnosti koji će omogućiti povećanje i optimalno korištenje energetskih kapaciteta organizma. Uloga energetskih sistema je prevođenje hemijske energije u iskoristivi oblik (adenozintrifosfat, ATP) za sve ćelijske funkcije. ATP je u ćelijama prisutan u vrlo maloj količini. Da bi se obnavljao ATP i na taj način održavala konstantnom njegova koncentracija u mišićnoj stanici, iskorištava se energija iz hemijskih izvora koji oslobađaju energiju bez prisustva kiseonika i to su tzv. anoksidacioni ili anaerobni energetski procesi, te iz hemijskih izvora koji zahtevaju prisustvo kiseonika i to su tzv. oksidacioni ili aerobni energetski procesi. U stvaranju energije tj.obnavljanju ATP-a, učestvuju tri sistema za pretvaranje hemijske u mehaničku energiju: anaerobni – alakatani sistem: sistem razgradnje kreatinfosfata (CP); anaerobni – laktatni sistem: sistem razgradnje glikogena ili glukoze anaerobnom glikolizom do pirogrožđane kiseline uz stvaranje laktata; aerobni sistem: sistem oksidativne razgradnje ugljenokohidrata i slobodnih masnih kiselina.

Uzimajući u obzir funkcionalne sposobnosti, srčanu frekvencu i količinu laktata u krvi (Bouhlel, 2006; Bujak, 2005; Butios, Tasika, 2007), navode da fizička aktivnost po modelu tekvondo vežbanja dovodi do visokog nivoa specifične izdržljivosti. Ove sposobnosti se vežbanjem mogu poboljšati ali je potreban intenzivan oblik fizičkih aktivnosti koji se može najbolje primeniti kod dece koja su duže vremena upražnjavala ovakve oblike fizičkih aktivnosti zbog lakše adaptacije na stres.

Vežbanje tehničkih elemenata u tekvondu zahteva od dece veću mišićnu snagu, dobar osećaj za ravnotežu i primenu dinamičke energije. Kombinacije osnovnih pokreta i forme razvijaju brzinu i sposobnost promene pravca pokreta u bilo kom smeru, dok simulacija borbe razvija koncentraciju, periferni vid i hrabrost.Vidljivo je da ovaj vid fizičkih aktivnosti pozitivno utiče na psihofizički razvoj one dece koja se njime bave (Capranica et al, 2012). Program fizičkog vežbanjana bazi tehničkih elemenata iz tekvonda razvija izvanredne psihofizičke karakteristike, kao što su mišićna snaga, sposobnost brže promene pravca kretanja, brzinu kao sposobnost brzog premeštanja tela sa jednog mesta na drugo, gipkost, periferni vid, koncentraciju, shvatanje mehanike i tehnike pokreta tela. Mladi ljudi u tekvondou traže i nalaze oblik fizičke aktivnosti koja im omogucuje da kroz vežbanje i takmičenje razvijaju svoje telo i duh (Capranica et al, 2012).

METOD U istraživanju se koristila empirijska i statistička metoda. Istraživanje je bilo

longitudinalnog karaktera, uz primenu nacrta sa neekvivalentnim grupama i pretest – posttestom. Sproveden je eksperimentalni teretman u trajanju od 16 nedelja na uzorku dece mlađeg školskog uzrasta iz Bijeljine. Uzorak ispitanika dece mlađeg školskog uzrasta određen je neverovatnosnom metodom stratifikovanog kvotnog uzorakovanja, na populaciji petih razreda osnovnih škola iz Bijeljine. Ukupna veličina uzorku zavisila je od upitnika kojim su roditelji potvrdili učešće svoje dece u testiranju što je u skladu sa Helsinškom deklaracijom za Biomedicinska istraživanja (1964). Uzorak ispitanika obuhvatio je 91 ispitanika uzrasta 11 godina (+/- 6 meseci). Svi ispitanici su u trenutku inicijalnog merenja funkcionalnih sposobnosti pohađali drugo polugodište petog razreda osnovne škole.

Za procenu funkcionalnih sposobnosti kod dece mlađeg školskog uzrasta koristili su se funkcionalni testovi: 1) Vitalni kapacitet pluća (maksimalna količina vazduha koju ispitanik može izdahnuti

nakon prethodnog maksimalnog udaha) 2) Lorencov test (prilagođenost organizma na fizičke napore na osnovu parametara srčane

frekvence u miru) 3) Šatl ran test (eng. Shutlle run) (procena aerobnih sposobnosti koja se zasniva na

maksimalnom utrošku kiseonika).


62

Program koji je realizovan u eksperimentalnoj grupi trajao je ukupno 32 časa. Svaki program je obuhvatao osnovne komponente pripreme kretanja, rad na biomehanici pokreta, nervnu stimulaciju i, na kraju vežbe koje su doprinosile određenim promenama u analiziranom antropološkom prostoru. Identifikovana su četiri inteziteta temeljena na fiziološkim karakteristikama planiranih aktivnosti. Svaki intezitet bio je povezan sa ritmom aktivnosti, tipom programiranog načina vežbanja, metodom, te frekvencijom rada srca (Foran, 2010). Randomizacijom ispitanika iz svake grupe (E1, K1, K2) je odabrano po pet ispitanika na kojima je paralelno praćen nivo opterećenja na osnovu srčane frekvence pomoću monitora srčane frekvence Polar FT7. Monitor srčane frekvence Polar FT7 je merio broj otkucaja srca u minuti u realnom vremenu (trenutni, prosečan i maksimalni puls), zonu opterećenja, sagorevanje masnog tkiva, potrošnju kalorija i čuvao rezultate merenja koji su tokom i nakon fizičkog vežbanja analizirani i skladu sa dobijenim rezultatima je korigovan intezitet planiranih aktivnosti. Eksperimentalna grupa bila je podvrgnuta programiranom vežbanju za razvoj funkcionalnih sposobnosti, kontrolna grupa (KI) radila je po ustaljenom nastavnom planu i programu predviđenom za analizirani uzrast uz dodatne sportske aktivnosti (fudbal, košarka, rukomet, odbojka) u školskim sekcijama, dok je kontrolna grupa (KII) radila samo po nastavnom planu i programu predviđenom za školsku godinu a propisanom od strane Ministarstva prosvete i kulture. Statistička obrada podataka realizovana je u više delova:

1. Za sve varijable utvrđeni su osnovni deskriptivni statistici po grupama na inicijalnom i finalnom merenju: aritmetička sredina (AS), standardna devijacija (S), minimalni (MIN) i maksimalni rezultati merenja (MAX), skjunis - mera simetričnosti distribucije (SKEW) i kurtosis - mera homogenosti distribucije (KURT).

2. Testirana je normalnost distribucije za sve varijabe Kolmogorov – Smirnov testom na inicijalnom i finalnom merenju.

3. Testirano je postojanje statistički značajnih razlika između grupa ispitanika na inicijalnom merenju za sve analizirane varijable pomoću multivarijatne (MANOVA) i univarijatne (ANOVA) analize varijanse.

4. Testirani su efekti primene tretmana za sve grupe ispitanika na finalnom merenju multivarijatnom (MANCOVA) i univarijatnom (ANCOVA) analizom kovarijanse.

REZULTATI SA DISKUSIJOM Analizirajući rezultate u tabeli 1, može se videti da je u funkcionalnim varijablama eksperimentalne grupe kod dečaka zastupljena dobra diskriminativnost merenja kod svih izmerenih varijabli, što se vidi iz poređenja njihovih aritmetičkih sredina i standardnih devijacija, gde uočavamo da kod svih analiziranih varijabli, u okviru jedne aritmetičke sredine staju tri standardne devijacije na inicijalnom merenju. Minimalne i maksimalne izmerene vrednosti kao i njihov raspon rezultata su u okviru normalnih vrednosti. Skjunične vrednosti ukazuju da nema značajne asimetrije distribucije ni u jednoj varijabli na inicijalnom merenju kod dečaka u funkcionalnim sposobnostima. Kurtične vrednosti su u zoni dobrih i prihvatljivih vrednosti u svim varijablama sem u varijabli za ispitivanje efikasnosti kardiovaskularnog sistema Lorencov test, što vidimo iz negativnog i povećanog kurtičnog koeficijenta koji nam govori o povećanoj disperziji rezultata i platikurtičnoj distribuciji u ovoj varijabli.


63

Tabela 1. Osnovni deskriptivni pokazatelji funkcionalnih varijabli eksperimentalne grupe (E) na inicijalnom merenju za dečake

Pol Varijable MIN MAX AS S Sk Kurt KS

M

Lorencov test 28 60 44,83 9,706 -0,255 -1,21 0,404 Vitalni kapacitet pluća 1,6 4,7 2,947 0,6447 0,136 0,844 0,904 Shutle test (broj deonica) 30 59 41,83 6,91 0,409 0,470 0,909

Legenda: MIN – minimalni zabeleženi rezultat merenja; MAX – maksimalni zabeleženi rezultat merenja; AS – aritmetička sredina; S – standardna devijacija; Sk – skjunis (nagnutost distribucije rezultata); Kurt – kurtosis (izduženost distribucije rezultata); KS – značajnost Kolmogorov-Smirnov testa Nisu utvrđena statistički značajna odstupanja distribucije od normalne ni kod jedne analizirane varijable funkcionalnog statusa dečaka eksperimentalne grupe.

Na osnovu prikazanih rezultata u tabeli 2, može se konstatovati da je u funkcionalnim varijablama prve kontrolne grupe kod dečaka zastupljena dobra diskriminativnost merenja kod svih izmerenih varijabli, što se vidi iz komparacije njihovih aritmetičkih sredina i standardnih devijacija, gde možemo videti da kod svih analiziranih varijabli, u okviru jedne aritmetičke sredine staju tri standardne devijacije na inicijalnom merenju. Pregledom minimalnih i maksimalnih izmerenih vrednosti kao i njihovim rasponom rezultata, uočava se da su sve vrednosti u okviru normalnih pokazatelja. Vrednosti skjunisa su u okviru dobrih ili prihvatljivih rezultata u svim varijablama sem u varijabli za procenu vitalnog kapaciteta pluća, gde je uočljivaznačajna asimetrija distribucije na inicijalnom merenju kod dečaka u funkcionalnim sposobnostima. Vrednosti kurtozisa su u zoni dobrih i prihvatljivih vrednosti u svim varijablama sem u varijabli za merenje vitalnog kapaciteta pluća, što se vidi iz povećane pozitivne kurtične vrednosti koja nam govori o povećanom grupisanju rezultata oko aritmetičke sredine i leptokurtičnoj distribuciji u ovoj varijabli. Tabela 2. Osnovni deskriptivni pokazatelji funkcionalnih varijabli prve kontrolne grupe (K1) na inicijalnom merenju za dečake

Pol Varijable MIN MAX AS S Sk Kurt KS

Dečaci Lorencov test 35 61 46,83 7,437 0,20 -0,93 0,68 Vitalni kapacitet pluća 1,0 4,1 2,970 0,652 -1,01 1,711 0,05 Shutle test (broj deonica) 29 52 42,78 5,381 -0,57 -0,10 0,72

Nisu utvrđena statistički značajna odstupanja distribucije od normalne ni kod jedne

analizirane varijable funkcionalnog statusa dečaka prve kontrolne grupe. Inspekcijom rezultata u tabeli 3, može se zaključiti da je u funkcionalnim varijablama

druge kontrolne grupe kod dečaka zastupljena dobra diskriminativnost merenja kod svih izmerenih varijabli,što se pak može videti običnom analizom njihovih aritmetičkih sredina i standardnih devijacija, gde kod svih analiziranih varijabli, u okviru jedne aritmetičke sredine staju tri standardne devijacije na inicijalnom merenju. Minimalni i maksimalni izmerenirezultati kao i njihov raspon su u zoni normalnih vrednosti. Skjunične vrednosti ukazuju da nema značajne asimetrije distribucije ni u jednoj varijabli na inicijalnom merenju kod dečaka u funkcionalnim sposobnostima. Kurtične vrednosti su u zoni dobrih i prihvatljivih vrednosti u svim izmerenim varijablama.


64

Tabela 3. Osnovni deskriptivni pokazatelji funkcionalnih varijabli druge kontrolne grupe (K2) na inicijalnom merenju zadečake Pol Varijable MIN MAX AS S Sk Kurt KS

M

Lorencov test 28 59 45,06 8,394 -0,17 -0,70 0,811 Vitalni kapacitet pluća 1,2 4,2 2,729 0,632 -0,38 0,960 0,397 Shutle test (broj deonica) 26 45 35,71 4,562 0,03 -0,23 0,971

Nisu utvrđena statistički značajna odstupanja distribucije od normalne ni kod jedne analizirane varijable funkcionalnog statusa dečaka druge kontrolne grupe. Analiza razlika između grupa u funkcionalnim varijablama urađena je primenom univarijatne analize varijanse, obzirom da se radi o relativno nezavisnim pokazateljima funkcionalnih sposobnosti dece. Na osnovu dobijenih rezultata (Tabela 4) može se zaključiti da se kod ispitanika muškog pola javila statistički značajna razlika kod varijable Shutle run test uz visok efekat razlike po kriterijumu Koena. Grupa K2 je postigla vidno niže vrednosti od ostale dve grupe u ovom testu. Tabela 4. Razlike između grupa u funkcionalnim sposobnostima dečaka na inicijalnom merenju

Varijable Pol Grupa AS S f p η2

Lorencov test

Muš

ki

E 44,83 9,71 0,492 0,613 0,011 K1 46,83 7,44

K2 45,06 8,39

Vitalni kapacitet

E 2,95 ,64 1,308 0,276 0,029 K1 2,97 ,65

K2 2,73 ,63

Shutle run test E 41,83 6,92

13,937 0,000 0,241 K1 42,78 5,38 K2 35,71 4,56

Legenda: Grupa: E-eksperimentalna, K1-prva kontrolna; K2-druga kontrolna; AS- aritmetička sredina; S - standardna devijacija; f-vrednost univarijatnog f-testa; p-nivo statističke značajnosti univarijatnog f-testa;η2 – parcijalni eta kvadrat (veličina efekta) Izneta analiza inicijalnog stanja i razlika u analiziranim sposobnostima eksperimentalne i dve kontrolne grupe ispitanika muškog pola, pokazala je da su na inicijalnom merenju postojale određene razlike u nivou razvoja analiziranih sposobnosti. Zato je u daljoj analizi razlika i efekata primene eksperimentalnog tretmana punu opravdanost imala primena analize kovarijanse, čime se obezbedilo statističko jednačenje analiziranih grupa.

Pregledom rezultata u tabeli 5, gde su prikazane vrednosti za funkcionalne sposobnosti dečaka eksperimentalne grupe na finalnom merenju, može se zaključiti da postoji dobra diskriminativnost merenja kod dečaka u funkcionalnim varijablama s obzirom da u svim testiranim varijablama tri standardne devijacije mogu da se svrstaju u jednu aritmetičku sredinu.Minimalne i maksimalne vrednosti i njihov raspon su dobro raspoređeni u svim varijablama, tako da nije bilo abnormalnih vrednosti ni u jednoj varijabli. Analizirajući vrednosti skjunisa ne uočava se značajna asimetrija distribucije ni u jednoj varijabli, pošto su svi rezultati dobri ili prihvatljivi. U varijabli za procenu prilagođenosti organizma na fizičke napore na osnovu parametara srčane frekvence u miru Lorencov test, vrednost kurtozisa


65

ukazuje na povećanu disperziju rezultata, odnosno smanjenu homogenost distribucije. U ovom slučaju je spljošten vrh krive distribucije i ona je platikurtičnog oblika.

Tabela 5. Osnovni deskriptivni pokazatelji funkcionalnih varijabli eksperimentalne grupe (E) na finalnom merenju za dečake Pol Varijable MIN MAX AS S Sk Kurt KS

M

Lorencov test 28,00 59,00 44,26 9,40 -0,20 -1,235 0,40 Vitalni kapacitet pluća 1,90 4,70 3,10 0,67 0,11 -0,128 0,90

Shutle test (broj deonica) 30,50 58,50 42,23 6,53 0,58 0,693 0,90

Uvidom u rezultate u tabeli 6, gde su prikazane vrednosti za funkcionalne

sposobnosti dečaka kontrolne grupe na finalnom merenju, može se konstatovati dobra diskriminativnost merenja kod dečaka u funkcionalnim varijablama, pošto u svim testiranim varijablama tri standardne devijacije mogu da se svrstaju u jednu aritmetičku sredinu. Raspon minimalnih i maksimalnih izmerenih vrednosti je dobro raspoređen u svim varijablama. Značajna asimetrija distribucije nije uočena ni u jednoj varijabli, pošto su svi rezultati dobri ili prihvatljivi što se vidi na osnovu skjuničnih koeficijenata. U varijabli za procenu maksimalne količine vazduha koju ispitanik može izdahnuti nakon prethodnog maksimalnog udaha Vitalni kapacitet pluća izraženo je grupisanje rezultata oko aritmetičke sredine i povećana homogenost distribucije što se manifestuje i leptokurtičnom krivom.

Tabela 6. Osnovni deskriptivni pokazatelji funkcionalnih varijabli prve kontrolne grupe (K1) na finalnom merenju za dečake Pol Varijable MIN MAX AS S Sk Kurt KS

Dečaci

Lorencov test 32,00 61,00 46,30 7,52 0,019 -0,81 0,76 Vitalni kapacitet pluća 1,00 5,20 3,136 0,78 -0,24 2,022 0,12 Shutle test (broj deonica) 30,00 52,00 42,98 5,30 -0,53 -0,34 0,81

Pregledom vrednosti u tabeli 7, gde su prikazanirezultati za funkcionalne sposobnosti

dečaka druge kontrolne grupe na finalnom merenju, konstatuje se dobra osetljivost merenja kod dečaka u svim funkcionalnim varijablama.Tri standardne devijacije mogu da se svrstaju u jednu aritmetičku sredinu u svim prikazanim varijablama.Normalno je raspoređen raspon između minimalnih i maksimalnih izmerenih rezultata te ni u tom segmentu nije postojalo nikakvo odstupanje. Pregledom rezultata skjunisa nije registrovana značajna asimetrija distribucije ni u jednoj varijabli, jer su svi rezultati dobri ili prihvatljivi. Varijabla za procenu maksimalne količine vazduha koju ispitanik može izdahnuti nakon prethodnog maksimalnog udaha Vitalni kapacitet plućasvojim pozitivnim povećanim kurtičnim koeficijentom pokazuje izraženo grupisanje rezultata oko aritmetičke sredine i povećanuhomogenost distribucije što se manifestuje i leptokurtičnom krivom.

Tabela 7. Osnovni deskriptivni pokazatelji funkcionalnih varijabli druge kontrolne grupe (K2) na finalnom merenju za dečake Pol Varijable MIN MAX AS S Sk Kurt KS

Dečaci Lorencov test 28,00 60,00 45,61 8,00 0,021 -0,630 0,838 Vitalni kapacitet pluća 1,10 4,20 2,72 0,62 -0,31 1,106 0,583 Shutle test (broj deonica) 26,00 42,00 35,19 4,09 -0,31 -0,459 0,704


66

Tabela 8. Razlike između grupa u funkcionalnim pokazateljima dečaka na finalnom merenju Varijable Pol Grupa ASk f p η2

Lorencov test

Deč

aci

E 44,97 4,760 0,011 0,101 K1 45,08

K2 46,11

Vitalni kapacitet E 3,06

4,798 0,011 0,101 K1 3,09 K2 2,81

Shutle run test E 40,57

13,325 0,000 0,239 K1 40,47 K2 39,24

Legenda: Grupa: E-eksperimentalna, K1-prva kontrolna; K2-druga kontrolna; ASk – korigovana aritmetička sredina finalno; f-vrednost univarijatnog ftesta; p-nivo statističke značajnosti univarijatnog ftesta; η2 – parcijalni eta kvadrat (veličina efekta)

Kod ispitanika muškog pola u varijablama za procenu funkcionalnih sposobnosti na finalnom merenju (Tabela 8) dobijene su statistički značajne razlike na nivou procene od p<=0,01, uz dosta visok efekat razlika, posebno kod varijable Shutle run test. ZAKLJUČAK Kod ispitanika muškog pola u funkcionalnim sposobnostima na finalnom merenju dobijene su značajne razlike uz dosta visok efekat razlika, posebno kod varijable Shutle run test. U varijabli Vitalni kapacitet nisu konstatovane statistički značajne razlike. Analiza kvantitativnih promena između inicijalnog i finalnog merenja kod funkcionalnih varijabli pokazala je da su u sve tri varijable i dečaci eksperimentalne grupe postigli statistički značajno bolje prosečne vrednosti. Kod prve kontrolne grupe su dobijene značajne razlike kod dečaka u varijablama Lorencov test i Shutle run test. Druga kontrolna grupa je postigla bolje prosečne vrenosti u varijabli Shutle run test kod dečaka. Pri doziranju trenažnog procesa i dužini trajanja, polistrukturalne aciklične aktivnosti poboljšavaju funkcionalne sposobnosti učesnika ako se ta aktivnost izvodi tri puta sedmično u toku od pet sedmica (Ouergui, et al., 2014; Diamond, & Lee, 2011), što je u skladu sa dobijenim rezultatima u ovom istraživanju, kao što je dokazano i da 10 minuta dnevno, tri puta sedmično utiče pozitivno na metaboličke procese kod dece (Nogueira, Weeks, & Beck, 2014).

Na kraju se može naglasiti da su ispitanici eksperimentalne grupe koja je imala dodatni program fizičkog vežbanja zasnovan na sadržajima tekvonda (polistrukturalno aciklične aktivnosti) sproveden i usmeren na razvoju funkcionalnih sposobnosti, dao dobre rezultate u redukciji aerobne i anaerobne sposobnosti, što je i dominiralo u programu dodatnog fizičkog vežbanja.

Sublimirajući rezultate postignute programiranim fizičkim vežbanjem za dečake u kontrolnoj jedan grupi, takođe su postignuti dobri rezultati u pogledu redukcije funkcionalnih sposobnosti.

Kod dece druge kontrolne grupe koja nije dodatno vežbala nisu zabeležene veće promene, što nam ukazuje da obavezni program fizičkog vaspitanja u osnovnoj školi nije dovoljan stimulus za promene i poboljšanje nekih delova antropološkog statusa učenika, u ovom slučaju konkretno funkcionalnih sposobnosti. LITERATURA 1. Bouhlel, E., Jouini, A., Gmada, N., et al. (2006). Heart rate and blood lactate responses during

Taekwondo training and competition. Science & Sports, 21, 285–290. 2. Bu B., Haijun, H., Yong, L., Chaohui, Z., Xiaoyuan, Y., & Fiatarone Singh M. (2010). Effects of

martial arts on health status: A systematic review. Journal of Evidence-Based Medicine, 3, 205–219.


67

3. Bujak, Z. (2005). Analysis of Taekwon-do Exercise Performed by Students. Physical Education and Sport, 49, 114-117.

4. Butios, S, & Tasika, N. (2007). Changes in heart rate and blood lactate concentration as intensity parameters during simulated Taekwondo competition. Journal of Sports Medicine Physical Fitness, 47(2), 179-185.

5. Capranica, L., Lupo, C., Cortis, C., Chiodo, S., Cibelli, G., Tessitore, A. (2012). Salivary cortisol and alpha-amylase reactivity to taekwondo competition in children. Europe JournalApplied Physiology, 112(2), 647-652.

6. Chiodo, S., Tessitore, A., Cortis, C., Cibelli, G., Lupo, C., Ammendolia, A., De Rosas M.,&Capranica, L. (2009). Stress-related hormonal and psychological changes to official youth+Taekwondo competitions. Scandinavian Journal of Medicine & Science in Sports, 21(1), 111– 119.

7. Diamond, A., Lee, K. (2011). Interventions shown to Aid Executive Function Development in .Children 4–12 Years Old. Science,333(6045), 959-964.

8. Foran, B. (2010). Vrhunski kondicioni trening. Beograd: Data status 9. Granić, I., Krstić, T. (2006). Razlike u nekim antropometrijskim, motoričkim i funkcionalnim

varijablama između mladih košarkaša i učenika osmih razreda. U Zborniku radova 15.ljetne škole kineziologa Hrvatske,“Kvalitet rada u području edukacije, sporta, sportskerekreacije ikineziterapije“ (107-114). Zagreb: Hrvatski kineziološki savez.

10. Helsinška deklaracija za Biomedicinska istraživanja (1964) 11. Mišigoj-Duraković, M. (2006). Kinantropologija - biološki aspekti tjelesnog vježbanja.

Zagreb:Kineziološki fakultet. 12. Nogueira, R.C., Weeks, B.K., & Beck, B.R. (2014). Exercise to improve pediatric bone and fat:

a systematic review and meta-analysis. Medicine and Science in Sports and Exercise, 46(3), 610-621.

13. Ouergui, I., Haddad, M., Padulo, J., Gmada, N., Bouhlel, E., Behm, D.G. (2014). PhysiologicalResponses to Taekwondo Competition and Specific Training. In Haddad, M. (ed.)„Performance Optimization in Taekwondo: From Laboratory to Field” (pp. 2-10). FosterCity:OMICS Group eBooks.

Primljeno: 10. maj. 2017 Izmjene primljeme 2. juna. 2017 Odobreno: 5. juli , 2017 Korespodencija Dalibor Stević Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Pedagoški fakultet Bijeljina Telefon: +38765841176,


68

Dušan Nikolić,1, Miodrag Kocić1, Marina Veličković1 1Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, Univerzitet u Nišu UDK: 796.323.3 796.012.23 DOI: 10.7251/SIZ0117068N

RAZVOJ AGILNOSTI KOŠARKAŠA

Apstrakt Savremena vrhunska košarka je dinamična igra. Tu svoju dinamičnost, između ostalog, duguje visokom stepenu razvoja fizičke kondicije svakog pojedinačnog igrača, bez obzira na poziciju na kojoj igra. Stoga se velika pažnja posvećuje fizičkoj pripremi, kako u okviru glavnih, tehničko-taktičkih treninga, tako i na posebnim treninzima na kojima se isklјučivo radi na razvoju prevashodno motoričkih sposobnosti. Jedna od motoričkih sposobnosti koja je jako bitna za košarku je agilnost. Definisana je motoričkim zadacima sastavlјenim od brzog trčanja sa čestim promenama pravca kretanja. Cilј ovog rada bio je da se prikupe dosadašnja istraživanja koja su se bavila razvojem agilnosti košarkaša. Za prikuplјanje, klasifikaciju i analizu cilјanih istraživanja korišćena je deskriptivna metoda i teorijska analiza, a istraživanja do kojih se došlo pretraživana su na: Google, Google Scholar, PubMed i Kobson. Pretraga je ograničena na radove koji su objavlјeni u periodu od 2009. do 2015.godine. Ukupno je pronađeno 21 istraživanje. Rezultati istraživanja su pokazali da se za razvoj agilnosti najčešće koristi pliometrijska metoda treninga, kako kod košarkaša, tako i kod košarkašica. Nekoliko istraživanja pokazuje da se agilnost košarkaša može razviti kombinacijom pliometrijskog treninga i nekog drugog treninga. Rezultati takođe pokazuju da se, osim pliometrijskim treningom, agilnost košarkaša može razviti i SAQ treningom, kombinacijom treninga snage, izdržlјivosti i košarkaške tehnike, zatim proprioceptivnim treningom i treningom preskakanja konopca.

Klјučne reči: košarka, razvoj, agilnost, motoričke sposobnosti, promena pravca kretanja

UVOD

Košarka je sportska igra i pripada grupi sportova kompleksnih motoričkih aktivnosti, koji imaju intervalno-promenlјiv karakter, sa aerobno-anaerobnim (glikolitičkim) obezbeđenjem energije. Kod takvih sportova motoričke radnje imaju dinamički karakter i ispolјavaju se uz veoma veliku varijabilnost u dužem vremenskom periodu, u uslovima kompenzovanog zamora (Želјaskov, 2004). Zahtevi za ispolјavanjem specifičnih formi kretanja u košarci zavise od različitih pozicija igrača, ali se te razlike gube sa razvojem košarkaške igre, s obzirom na tendenciju da i visoki košarkaši danas poseduju sposobnost efikasnog kretanja na terenu (Verstegen & Marčelo, 2010). Uspeh u ovoj kolektivnoj sportskoj igri zavisi od velikog broja faktora iz domena jednačine specifikacije uspeha u košarci. To je dinamična sportska igra koja se odlikuje složenim strukturama kretanja i uspešno bavlјenje istom zahteva posedovanje određenih motoričkih sposobnosti (Kocić i Berić, 2015). Upravo je Agilnost motorička sposobnost veoma značajna za košarku (Nikolić, Kocić, Berić & Jezdimirović, 2015). Pojam agilnosti nije lako objasniti jer ona predstavlјa sintezu skoro svih fizičkih sposobnosti koje sportista poseduje (Verstegen & Marčelo, 2010). Definisana je motoričkim zadacima sastavlјenim od brzog trčanja sa čestim promenama pravca kretanja. Motoričke strukture ovog tipa su veoma česte u igri, jer se zbog promena situacije od igrača zahteva da brzo startuju, da brzo trče i menjaju pravac, kao i da se brzo zaustavlјaju

PREGLEDNI NAUČNI RAD


69

(Jovanović, 1999). Sportista koji poseduje visok stepen agilnosti može očekivati da će imati prednosti u svom sportu. Posedovanje optimalne agilnosti smanjuje mogućnost nastanka povrede, utiče na pobolјšanje sportskog postignuća i neutralisanje protivnika, odnosno izbegavanje protivnika primenom varke tela. Agilnost takođe doprinosi i sposobnosti uspešnog manipulisanja spolјašnjim objektom (rekvizitom), kao što je lopta (Verstegen & Marčelo, 2010). Sposobnost brzog zaustavlјanja i promene pravca očigledan je primer fizičke sposobnosti koja obezbeđuje pretvaranje klasične brzine u specifičnu brzinu u skoro svim sportovima (Kremer & Gomez, 2010). Pojedini autori je definišu kao "brzinsku kordinaciju", jer uklјučuje kretne strukture kod kojih dolazi do brzog premeštanja tela u prostoru, a da pri tome primarni motorički zadatak bude strukturisanje kretanja (Jovanović, 1999). Pošto se većina zadataka u košarci izvodi na relativno malom prostoru, pri čemu se insistira na brzini realizacije kompletne strukture pokreta, pretpostavlјa se da na rezultate u testovima agilnosti značajno utiče i sposobnost razvijanja maksimalne sile. Ovo posebno zbog toga što je kod većine zadataka potrebno savladati relativno veliku silu inercije u momentima promene pravca kretanja (Kocić, 2007). Predmet ovog rada je agilnost košarkaša. Cilј ovog rada bio je da se prikupe dosadašnja istraživanja koja su se bavila razvojem agilnosti košarkaša.

METOD ISTRAŽIVANјA

Za prikuplјanje, klasifikaciju i analizu cilјanih istraživanja korišćena je deskriptivna metoda i teorijska analiza, a istraživanja do kojih se došlo pretraživana su na: Google, Google Scholar, PubMed i Kobson. Korišćena je i dopunska literatura u vidu udžbenika. Pretraga je ograničena na radove koji su objavlјeni u periodu od 2009. do 2015. godine i radove u kojima su autori istraživali razvoj agilnosti košarkaša. Analizirana naučna istraživanja publikovana su u časopisima koji imaju značajan impakt faktor. Klјučne reči koje su korišćene prilikom pretrage su: agility, development i basketball. TEORIJSKO RAZMATRANјE PROBLEMA

Radi bolјeg pregleda sva dosadašnja istraživanja na zadatu temu prestavlјena su u Tabeli 1. Ukupno je predstavlјeno 21 istraživanje. Svako istraživanje je prikazano po sledećim parametrima: uzorak ispitanika (ukupan broj ispitanika, godine starosti i pol) i eksperimentalni tretman (trajanje eksperimenta, broj grupa u toku istraživanja, parametri koji su mereni, napomena, rezultati programa i razlika između grupa na kraju eksperimenta). Broj ispitanika u istraživanjima je prilično varirao od istraživanja do istraživanja. Najmanji broj ispitanika bio je u istraživanju Lehnert, Hůlka, Malý, Fohler & Zahálka (2013) i iznosio je 12 ispitanika, a najveći u istraživanju Abraham (2015) i iznosio je 80 ispitanika. Kod pet istraživanja ispitanici su bili ženskog pola - košarkašice (Chaudhary & Jhajharia, 2010; Dadwal, 2013; Komal & Singh, 2013; Zarić, 2014; McCormick at al., 2015), kod jednog istraživanja su bili i muškog i ženskog pola (Ramachandran & Pradhan, 2014), a kod svih ostalih istraživanja su bili muškog pola. Najmlađi uzorak ispitanika bio je u istraživanjima Andrejić (2012) i Ramateerth & Kannur (2014) i iznosio je od 12 do 13 godina, a najstariji uzorak ispitanika je bio u istraživanju Lehnert, Hůlka, Malý, Fohler & Zahálka (2013) u kome su ispitanici bili prosečne starosti 24,36 ± 3,9. Eksperimentalni tretman je najkraće trajao u istraživanju Ramachandran & Pradhan (2014) i iznosio je dve nedelјe. Eksperimentalni tretman je najduže trajao u istraživanjima Shallaby (2010), Abraham (2015) i Ademović (2015) i trajao je 12 nedelјa. U jednom istraživanju je trajao 10 nedelјa (Dadwal, 2013); kod četiri istraživanja je trajao 8 nedelјa (Arazi, Coetzee & Asadi, 2012; Mitra, Bandyopadhyay & Gayen, 2013; Komal & Singh, 2013; Gottlieb, Eliakim, Shalom, Dello-Iacono & Meckel, 2014); kod deset istraživanja je trajao 6 nedelјa (Chaudhary & Jhajharia, 2010; Bal, Kaur, Singh & Bal, 2011; Asadi & Arazi, 2012; Andrejić, 2012; Živković, 2012; Asadi, 2013; Lehnert, Hůlka, Malý, Fohler & Zahálka, 2013; Ramateerth & Kannur, 2014; Zarić, 2014; McCormick at al., 2015); kod dva


70

istraživanja je trajao 4 nedelјe (Shaji & Isha, 2009; Boccolini, Costa & Alberti, 2012). U najvećem broju radova program je podrazumevao vežbanje 2 do 3 puta nedelјno. Sva istraživanja koja su prikazana u Tabeli 1 su, pored toga što su istraživala ravoj agilnosti košarkaša, istraživala i razvoj drugih sposobnosti na pomenutom uzorku. Međutim, s obzirom na predmet istraživanja, mi smo u Tabeli 1 predstavili samo agilnost, kao jednu od najbitnijih sposobnosti za košarku.

Tabela 1 - Uzorak ispitanika (N-ukupan broj, G.St–godine starosti i P-pol ispitanika) i eksperimentalni tretman (trajanje eksperimenta, Br.Gr - broj grupa, mereni parametri,

napomena, rezultati programa, razlike između grupa na kraju eksperimenta)

Refe-rence

Uzorak ispitanika

Eksperimentalni tretman

N G. St

P Traja-

nje Br. Gr.

mereni parametri

napomena rezultati razlike između

grupa

Shaji & Isha

(2009) 45

18-25

M

4 nede-lјa (2x

ne-dlјno)

1Di 1P

1DiP agilnost /

povećanje agilnosti kod

P i DiP /

Chaudhary &

Jhajharia (2010)

20 18-22

Ž 6

nedelјa 1P

1K agilnost /

P grupa značajno

pobolјšala agilnost

K grupa nije ostvarila značajan

napredak

Shallaby (2010)

20 16 M

12 ne-delјa

(3x ne-delјno/

120 min)

1P 1K

shuttle running test

/

pobolјšanje svih merenih parametara motoričkih sposobnosti

kod P

P veći napredak u svim merenim parametrima u odnosu na K

Bal, Kaur,

Singh & Bal

(2011)

30 18-24

M

6 nedelјa

(2x nedelјn

o/ 25min)

1P 1K

agilnost

za procenu agilnosti

korišćeni su agility T-test

i Illinois Agility Test.

pobolјšanje agilnosti

/

Asadi & Arazi (2012)

16 19-20

M

6 ne-delјa

(2x ne-delјno/ 55min)

1P 1K

agilnost

T-test,Illinois Agility Test, 4×9m shuttle

run

napredak P na svim

testovima agilnosti

P bolјi napredak od K

Andrejić (2012)

21 12-13

M

6 nedelјa

(2 x ne-

delјno/ 90min)

1S 1Ps

trčanje 4x15m

trening snage je podrazu-

mevao rubber cord exercises i

body weight exercises

Ps značajan napredak u trčanju 4 x

15m

Ps bolјe rezultate od S

Arazi, Coetzee & Asadi (2012)

18 18,81 ± 1,46

M

8 nedelјa (3x ne-delјno/

40 min)

1P 1Pv 1K

agilnost / napredak Pv i P u merenim parametrima

nema razlike između Pv i P na finalnom merenju

Boccolini, Costa

& Alberti (2012)

28 / M

4 nedelјe (3x ne-delјno/ 20min)

1K 1Knp

agilnost (lane agility

drill test) /

Knp pobolјšanje

agilnosti (3.07%)

K nije ostvarila napredak

Živković (2012)

23 14-16

M 6

nedelјa 1K

1Pro agilnost

Pro-podvrgnuta

Pro napredak agilnosti

/


71

(3x ne-delјno)

propriocep-tivnom treningu

Asadi (2013)

20 20.1

± 1.3

M

6 nedelјa (2x ne-delјno

1P 1K

4×9m shuttle run,

agility T-test i Illinois

Agility Test

/ napredak kod

P na svim testovima

/

Mitra, Bandyopadhyay

& Gayen (2013)

60 18-23

M

8 ne-delјa

(3x ne-delјno/ 45min)

1P 1K 1TS

agilnost (Illinois

Agility Test)

TS - upotreba elastičnih

traka, upotreba tegova i upotreba

partnerove težine

pobolјšanje agilnosti kod

P

P veći napredak od K, nema razlike

između TS i K, i P i TS

Lehnert, Hůlka, Malý,

Fohler & Zahálka (2013)

12 24,36 ± 3,9

M

4 nedelјe (2x ne-delјno)

+ 2

nedelјe (4x ne-delјno)

1P agilnost

pored pliometrij-

skog programa

košarkaši su i dalјe bili izloženi

kondicionoj pripremi

nema značajnog

pobolјšanja eksplozivne

snage i agilnosti

/

Dadwal (2013)

40 18-25

Ž

10 nedelјa

(3x nedelј-no/ 40-50min)

1P 1K

agilnost 4x10m

shuttle run

značajano pobolјšanje

agilnosti kod P grupe

P značajno bolјe rezultate od K

Komal & Singh (2013)

45 16-18

Ž 8

nedelјa

1P 1K 1T

agilnost shuttle run

test

P i T značajno veći napredak od K u agilnosti

/

Gottlieb, Eliakim, Shalom, Dello-Iacono

& Meckel (2014)

19 16.3±0.5

M

8 nedelјa (2x ne-delјno)

1P 1Sp

2×5m shuttle run agility

test i suicide run

obe grupe su imale

košarkaške treninge u

toku eksperimenta

kod P i Sp napredak na testu suicide

run

nema razlike između P i Sp na

kraju tretmana

Ramateerth &

Kannur (2014)

21 12-13

M

6 nedelјa (2x ne-delјno/ 90min)

1S 1Ps

trčanje 4x15m

trening snage je

podrazumevao rubber

cord exercises i

body weight exercises

Ps napredak u svim

merenim parametrima

Ps veći napredak od S u svim merenim

parametrima

Zarić (2014)

13 17.76±0.43

Ž 6

nedelјa 1E agilnost T-test /

napredak na T - testu (6.95%),

Ramachandran

& Pradhan (2014)

30 20.4

± 1.73

M Ž

2 nedelјe (3x ne-delјno)

1DiP agilnost

10 min-istezanje, 30

min- pliometrija,

10min-istezanje

značajno pobolјšanje

agilnosti /


72

Abraham

(2015) 80

13-18

M

12 nedelјa (3x ne-delјno)

1P 1K 1Kt 1Bp

agilnost / napredak P, Kt i Bp u agilnosti

McCormick at al. (2015)

14

srednja škol

a

Ž 6

nedelјa 1Psr 1Pfr

agilnost

lateral hop test (left),

lateral hop test (right),

lateral shuffle test

(left) i lateral shuffle test

(right).

značajan napredak i Psr i Pfr grupe na

svim testovima

/

Ademović (2016)

15 18-26

M

12 nedelјa (3x ne-delјno/ 90min)

1Sk agilnost

pored Sk treninga

košarkaši su imali

redovne košarkaške

treninge

značajan napredak svih

merenih sposobnosti

/

Legenda: P-grupa koja je bila podvrgnuta pliometrijskom programu; K-kontrolna grupa; T-grupa koja je podvrgnuta treningu sa tegovima, Ps-grupa koja je bila podvrgnuta kombinaciji pliometrijskog treninga i treninga snage (bez tegova); S-grupa koja je bila podvrgnuta treningu sa vežbama snage (bez tegova); TS-grupa koja je podvrgnuta treningu snage koji je koristio i vežbe sa tegovima i vežbe bez tegova; Sp-grupa koja je bila podvrgnuta specifičnom treningu sprinta; Di-grupa koja je bila podvrgnuta dinamičkom istezanju; DiP-grupa koja je bila podvrgnuta kombinaciji dinamičkog istezanja i pliometrijskih vežbi; Kt-grupa koja je vila podvrgnuta kružnom treningu; Bp-grupa koja je bila podvrgnuta circuit breaker programu; Pv-grupa koja je bila podvrgnuta vodenom pliometrijskom programu; Psr-grupa koja je izvodila pliometrijske skokove u sagitalnoj ravni; Pfr-grupa koja je izvodila pliometrijske skokove u frontalnoj ravni; Sk-grupa koja je bila podvrgnuta SAQ treningu; Knp-grupa koja je bila podvrgnuta treningu skokova sa konopcem; Pro-grupa koja je podvrgnuta proprioceptivnom treningu; E-grupa u kojoj se trenažni proces sastojao od treninga snage,različitih tipova izdržlјivosti, košarkaške tehnike.

REZULTATI

Klasifikacija rezultata Najveći broj istraživanja predstavlјenih u Tabeli 1 je istraživao: efekte pliometrijskog treninga na agilnost košarkaša - 12 istraživanja (Shaji & Isha, 2009;

Chaudhary & Jhajharia, 2010; Shallaby, 2010; Bal, Kaur, Singh & Bal, 2011; Asadi & Arazi, 2012; Arazi, Coetzee & Asadi, 2012; Asadi, 2013; Mitra, Bandyopadhyay & Gayen, 2013; Lehnert, Hůlka, Malý, Fohler & Zahálka, 2013; Dadwal, 2013; Komal & Singh, 2013; Gottlieb, Eliakim, Shalom, Dello-Iacono & Meckel, 2014; Abraham, 2015; McCormick at al., 2015);

efekte kombinacije pliometrijskog treninga i nekog drugog treninga na agilnost košarkaša - 4 istraživanja (Shaji & Isha, 2009; Andrejić, 2012; Ramateerth & Kannur, 2014; Ramachandran & Pradhan, 2014);

efekte vežbi snage (bez tegova) na agilnost košarkaša - 2 istraživanja (Andrejić, 2012; Ramateerth & Kannur, 2014);

efekte dinamičkog istezanja na agilnost košarkaša - 1 istraživanje (Shaji & Isha, 2009); efekte vodenog pliometrijskog treninga na agilnost košarkaša - 1 istraživanje (Arazi,

Coetzee & Asadi, 2012); efekte preskakanja konopca na agilnost košarkaša - 1 istraživanje (Boccolini, Costa &

Alberti, 2012); efekte proprioceptivnog treninga na agilnost košarkaša - 1 istraživanje (Živković, 2012);


73

efekte treninga snage sa i bez tegova na agilnost košarkaša - 1 istraživanje (Mitra, Bandyopadhyay & Gayen, 2013);

efekte treninga sa tegovima na agilnost košarkaša - 1 istraživanje (Komal & Singh, 2013); efekte treninga koji se sastojao od treninga snage, različitih tipova izdržlјivosti i

košarkaške tehnike, na agilnost košarkaša - 1 istraživanje (Zarić, 2014); efekte circuit breaker programa na agilnost košarkaša - 1 istraživanje (Abraham, 2015); efekte kružnog treninga na agilnost košarkaša - 1 istraživanje (Abraham, 2015); efekte SAQ treninga na agilnost košarkaša - 1 istraživanje (Ademović, 2015). DISKUSIJA

Veliki broj istraživanja iz Tabele 1 pokazuje da se agilnost košarkaša može razviti uz pomoć pliometrijske metode treninga. Abraham (2015) je na uzorku od 80 košarkaša starosti od 13 do 18 godina utvrdio da pliometrijski trening u trajanju od 12 nedelјa (3x nedelјno) dovodi do značajnog napredka agilnosti košarkaša. Gottlieb, Eliakim, Shalom, Dello-Iacono & Meckel (2014) su na uzorku od 19 košarkaša prosečne starosti 16.3±0.5 godina utvrdili da pliometrijski trening u trajanju od 8 nedelјa (2x nedelјno) doveo do značajnog napretka na jednom od dva testa kojima je procenjivana agilnost. Mitra, Bandyopadhyay & Gayen (2013) su na uzorku od 60 košarkaša starosti od 18 do 23 godina utvrdili da pliometrijski trening u trajanju od 8 nedelјa (3x nedelјno/ 45min) dovodi do značajnog pobolјšanja agilnosti košarkaša.Asadi (2013) je na uzorku od 20 košarkaša prosečne starosti 20.1 ± 1.3 godina utvrdio da pliometrijski trening u trajanju od 6 nedelјa (2x nedelјno) dovodi do značajnog napredka agilnosti košarkaša. Asadi & Arazi (2012) su na uzorku od 16 košarkaša starosti od 19 do 20 godina utvrdili da pliometrijski trening u trajanju od 6 nedelјa (2x nedelјno/ 55min) dovodi do značajnog pobolјšanja agilnosti. Arazi, Coetzee & Asadi (2012) su na uzorku od 18 košarkaša prosečne starosti 18,81 ± 1,46 godina utvrdili da pliometrijski trening u trajanju od 8 nedelјa (3x nedelјno/ 40 min) dovodi do značajnog pobolјšanja agilnosti. Bal, Kaur, Singh & Bal (2011) su na uzorku od 30 košarkaša starosti od 18 do 24 godina utvrdili da pliometrijski trening u trajanju od 6 nedelјa (2x nedelјno/ 25min) dovodi do značajnog pobolјšanja agilnosti. Shallaby (2010) je na uzorku od 20 košarkaša starosti 16 godina utvrdio da pliometrijski trening u trajanju od 12 nedelјa (3x nedelјno/ 120min) dovodi do značajnog pobolјšanja agilnosti. Shaji & Isha (2009) su na uzorku od 45 košarkaša starosti od 18 do 25 godina utvrdili da pliometrijski trening u trajanju od 4 nedelјa (2x nedelјno) dovodi do značajnog pobolјšanja agilnosti. Jedno od retkih istraživanja u kome pliometrijski trening nije doveo do značajnog pobolјšanja agilnosti košarkaša je istraživanje Lehnert, Hůlka, Malý, Fohler & Zahálka (2013). U njihovom istraživanju eksperimentalni program je trajao šest nedelјa (2x nedelјno od prve do četvrte nedelјe programa i 4x nedelјno u petoj i šestoj nedelјi programa). Pored pliometrijskog programa košarkaši su i dalјe bili izloženi kondicionoj pripremi koja je obuhvatala vežbe brzine, aerobne izdržlјivosti, trening sa opterećenjem i td. Moguće je da su u tom istraživanju, zbog obima programa, košarkaši ušli u stanje pretreniranosti pa nije došlo do napretka merene sposobnosti.

Istraživanja takođe pokazuju da se uz pomoć pliometrijskog treninga može razviti i agilnost košarkašica. McCormick at al. (2015) je na uzorku od 14 košarkašica srednje škole utvrdio da pliometrijski trening u trajanju od šest nedelјa dovodi do značajnog pobolјšanja agilnosti. Ramachandran & Pradhan (2014) su na uzorku od 30 košarkašica prosečne starosti 20.4 ± 1.73 utvrdili da kombinacija pliometrijskog treninga i dinamičkog istezanja u trajanju od 2 nedelјe (3x nedelјno) dovodi do značajnog pobolјšanja agilnosti. U tom istraživanju dinamičko istezanje je vršeno 10 minuta pre i posle pliometrijskih vežbi koje su trajale 30 minuta. Dadwal (2013) je na uzorku od 40 košarkašica starosti od 18 do 25 godina utvrdio da pliometrijski trening u trajanju od 10 nedelјa (3x nedelјno/ 40-50min) dovodi do


74

značajnog pobolјšanja agilnosti. Komal & Singh (2013) su na uzorku od 45 košarkašica starosti od 16 do 18 godina utvrdili da pliometrijski trening u trajanju od 8 nedelјa dovodi do značajnog pobolјšanja agilnosti. Chaudhary & Jhajharia (2010) su na uzorku od 20 košarkašica starosti od 18 do 22 godine utvrdili da pliometrijski trening u trajanju od šest nedelјa dovodi do značajnog pobolјšanja agilnosti.

Kombinacija pliometrijskog treninga sa drugim vrstama treninga takođe može biti dobra metoda za razvoj agilnosti košarkaša. Ramateerth & Kannur (2014) su na uzorku od 21 košarkaša satrosti od 12 do 13 godina utvrdili da kombinacija pliometrijskog treninga i treninga snage (rubber cord exercises i body weight exercises) u trajanju od 6 nedelјa (2x nedelјno) dovodi do značajnog pobolјšanja skoka uvis, skoka udalј, bacanja medicinke, sprinta na 20m, trčanja 4x15m i fleksibilnosti. Autori su takođe utvrdili da je pomenuta kombinacija efikasnija u razvoju pomenutih sposobnosti u odnosu na trening snage kad se koristi samostalno. Andrejić (2012) je na uzorku od 21 košarkaša starosti 12-13 godina utvrdio da kombinacija pliometrijskog treninga i treninga snage u trajanju od 6 nedelјa (2x nedelјno) dovodi do značajnog pobolјšanja skoka uvis, skoka udalј, trčanja na 20m, trčanja 4x15 i bacanja medicinke. Autor je takođe utvrdio da je pomenuta kombinacija efikasnija u razvoju pomenutih sposobnosti u odnosu na trening snage kad se koristi samostalno. Shaji & Isha (2009) su na uzorku od 45 košarkaša starosti od 18 do 25 godina utvrdili da kombinacija dinamičkog istezanja i pliometrijskih vežbi u trajanju od 4 nedelјa (2x nedelјno) dovodi do značajnog pobolјšanja visine vertikalnog skoka i agilnosti. Autori su takođe zaklјučili da pomenuta kombinacija daje značajno veći napredak visine vertikalnog skoka nego kada se pliometrijski trening i dinamičko istezanje rade zasebno. Ramachandran & Pradhan (2014) su na uzorku od 30 košarkašica prosečne starosti 20.4 ± 1.73 utvrdili da kombinacija pliometrijskog treninga i dinamičkog istezanja u trajanju od 2 nedelјe (3x nedelјno) dovodi do značajnog pobolјšanja agilnosti. U tom istraživanju dinamičko istezanje je vršeno 10 minuta pre i posle pliometrijskih vežbi koje su trajale 30 minuta.

Pored pliometrije i druge metode treninga mogu razviti agilnost košarkaša. Ademović (2015) je na uzorku od 15 košarkaša starosti od 18 do 26 godina utvrdio da SAQ trening u trajanju od 12 nedelјa (3x nedelјno/ 90min) može dovesti do značajnog razvoja agilnosti. Zarić (2014) je na uzorku od 13 košarkašica, prosečne starosti 17.76±0.43 godina, utvrdio da kombinacija treninga snage, izdržlјivosti i košarkaške tehnike u trajanju od šest meseci dovodi do značajnog razvoja agilnosti. Živković (2012) je na uzorku od 23 košarkaša, starosti od 14 do 16 godina, utvrdio da proprioceptivni trening u trajanju od 6 nedelјa (3x nedelјno) dovodi do značajnog razvoja agilnosti. Boccolini, Costa & Alberti (2012) su, na uzorku od 28 košarkaša, utvrdili da trening koji podrazumeva preskakanje konopca u trajanju od 4 nedelјe (3x nedelјno/ 20min) može dovesti do značajnog razvoja agilnosti.

ZAKLjUČAK

Pregled dosadašnjih istraživanja pokazuje da se za razvoj agilnosti najčešće koristi pliometrijska metoda treninga, kako kod košarkaša, tako i kod košarkašica. Ova metoda treninga se pokazala kao izuzetno dobra za razvoj pomenute sposobnosti pa je preporučujemo kondicionim trenerima i košarkaškim stručnjacima. Međutim, prilikom korišćenja ove metode treninga treba voditi računa da ne dođe do pretreniranosti i povreda maladih košarkaša. Pre korišćenja pliometrijske metode treninga potrebno je pripremiti lokomotorni aparat za takva naprezanja. Preporučuje se da pre pliometrije košarkaši imaju bazičnu pripremu čiji će cilј biti razvoj izdržlјivosti i sile mišića. Nekoliko istraživanja pokazuje da se agilnost košarkaša može razviti kombinacijom pliometrijskog treninga i nekog drugog treninga (dinamično istezanje, vežbe snage). Ovakav pristup u radu pored pozitivnih uticaja


75

na razvoj agilnosti, može imati i psihološki efekat u vidu neutralisanja monotonije i jednoličnosti treninga. Pregled dosadašnjih istraživanja takođe pokazuje da, osim pliometrijskim treningom, agilnost košarkaša možemo razviti i drugim metodama treninga:

SAQ trening; kombinacija treninga snage, izdržlјivosti i košarkaške tehnike; proprioceptivni trening; preskakanje konopca.

REFERENCE

1. Abraham, B. (2015). Comparative effects of selected motor components of school level basketball players on plyometric, circuit training and circuit breaker programmes. International Online Multidisciplinary Journal Review Of Research, 3 (7), 1-4.

2. Ademović, I. (2016). Brzinsko-eksplozivna svojstva vrhunskih košarkaša. Doktorska disertacija, Niš: Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja.

3. Andrejić, O. (2012). The effects of a plyometric and strength training program on the fitness performance in young basketball players. Facta universitatis-series: Physical Education and Sport, 10 (3), 221-229.

4. Arazi, H., Coetzee, B., & Asadi, A. (2012). Comparative effect of land-and aquatic-based plyometric training on jumping ability and agility of young basketball players. South African Journal for Research in Sport, Physical Education and Recreation, 34 (2), 1-14.

5. Asadi, A., & Arazi, H. (2012). Effects of high-intensity plyometric training on dynamic balance, agility, vertical jump and sprint performance in young male basketball players. Journal of Sport and Health Research, 4 (1), 35-44.

6. Asadi, A. (2013)b. Effects of in-season short-term plyometric training on jumping and agility performance of basketball players. Sport Sciences for Health, 9 (3), 133-137.

7. Bal, B. S., Kaur, P. J., Singh, D., & Bal, B. S. (2011). Effects of a short term plyometric training program of agility in young basketball players. Brazilian Journal of Biomotricity, 5 (4), 271-278.

8. Boccolini, G., Costa, N., & Alberti, G. (2012). The effect of rope jump training on sprint, agility, jump and balance tests in young basketball players. In R. Meeusen, J. Duchateau, B. Roelands, M. Klass, B. De Geus, S. Baudry & E. Tsolakidis (Eds), 17th Annual Congress of the European College of Sport Science, 4-7th July 2012, Book of Abstracts (pp. 444-445). Bruges, Belgium: European College of Sport Science.

9. Chaudhary, C., & Jhajharia, B. (2010). Effects of plyometric exercises on selected motor abilities of university level female basketball players. British Journal of Sports Medicine, 44 (1), 23-23.

10. Dadwal, M. K. (2013). Effect of plyometric exercises on the selected motor abilities of female players. International journal of research pedagogy and technology in education and movement sciences, 2 (2), 80-85.

11. Gottlieb, R., Eliakim, A., Shalom, A., Dello-Iacono, A., & Meckel, Y. (2014). Improving Anaerobic Fitness in Young Basketball Players: Plyometric vs. Specific Sprint Training. Journal of Athletic Enhancement, 3 (3), 1-6.

12. Jovanović, I. (1999). Košarka-Teorija i metodika. Niš: Filozofski fakultet 13. Kocić, M. (2007). Uticaj programiranog trenažnog procesa na razvoj motoričkih i situaciono-

motoričkih sposobnosti mladih košarkaša. Doktorska disertacija, Niš: Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja.

14. Kocić, M., & Berić, D. (2015). Košarka. Niš: Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja 15. Komal & Singh, N. (2013). Comparative effect of plyometric training and resistance training on

selected fitness variables among national level female basketball players. Asian Resonance, 2 (4) 271-275.

16. Kremer, V., & Gomez, A. (2010). Osnove razvoja fizičke forme. In B. Forlan (Ed.), Vrhunski kondicioni trening (pp. 3-17). Beograd: Data Status.

17. Lehnert, M., Hůlka, K., Malý, T., Fohler, J., & Zahálka, F. (2013). The effects of a 6 week plyometric training programme on explosive strength and agility in professional basketball players. Acta Gymnica, 43 (4), 7-15.


76

18. McCormick, B. T., Hannon, J. C., Newton, M., Shultz, B., Detling, N., & Young, W. B. (2015). The effects of frontal-plane and sagittal-plane plyometrics on change-of-direction speed and power in adolescent female basketball players. International Journal of Sports Physiology and Performance, 11, 102-107.

19. Mitra, S., Bandyopadhyay, S., & Gayen, A. (2013). Effects of plyometric training and resistance trainng on agility of basketball players. International Online Physical Education and Sports Research Journal "Academic Sports Scholar", 1 (12), 1-5.

20. Nikolić, D., Kocić, M., Berić, D., & Jezdimirović, M. (2015). The effects of plyometric training on the motor skills of female basketball players. In M. Bratić (Ed), XVIII Scientific Conference „FIS Communications 2015" in physical education, sport and recreation (pp.76-82). Niš: Faculty of Sport and Physical Education, University of Niš.

21. Ramachandran, S., & Pradhan, B. (2014). Effects of short-term two weeks low intensity plyometrics combined with dynamic stretching training in improving vertical jump height and agility on trained basketball players. Indian Journal of Physiology and Pharmacology, 58 (2), 133-136.

22. Ramateerth, P. R., & Kannur, N. G. (2014). Effects of a plyometric and strength training program on the fitness performance in basketball players. International Online Physical Education and Sports Research Journal "Academic Sports Scholar", 3 (7), 1-7.

23. Shaji, J., & Isha, S. (2009). Comparative analysis of plyometric training program and dynamic stretching on vertical jump and agility in male collegiate basketball player. Al Ameen Journal of Medical Sciences, 2 (1), 36-46.

24. Shallaby, H. K. (2010). The effect of plyometric exercises use on the physical and skillful performance of basketball players. World Journal of Sport Sciences, 3 (4), 316-324.

25. Verstegen, M., & Marčelo, B. (2010). Agilnost i koordinacija. In B. Forlan (Ed.), Vrhunski kondicioni trening (pp. 141-167). Beograd: Data Status.

26. Zarić, I. (2014). Efekti šestonedelјnog trenažnog procesa na motoričke i funkcionalne sposobnosti košarkašica. Fizička kultura, 68 (1), 75-82.

27. Želјaskov, C. (2004). Kondicioni trening vrhunskih sportista. Beograd: Sportska akademija Beograd.

28. Živković, B. (2012). Uticaj proprioceptivnog treninga na ispolјavanje agilnosti kod košarkaša - izvod iz magistarskog rada. Godišnjak Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja, 18, 5-1.

Primljeno: 20. Mart. 2017. godine Ispravka primlljena: 30. Maj, 2017. godine Odobreno: 30. Juni. 2017. godine Korespodencija: Dušan Nikolić Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, Univerzitet u Nišu e-mail: [email protected]


77

Radomir Pržulj1 , Nataša Branković2 , Nemanja Bjelica3 1 Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta, Univerzitet u Istočnom Sarajevu 2 Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, Univerzitet u Nišu 3Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta, Univerzitet u Istočnom Sarajevu, student master studija UDK: 796.012.1-053.5 DOI: 10.7251/SIZ0117077P

EFEKTI PROGRAMIRANE NASTAVE FIZIČKOG VASPITANJA NA RAZVOJ ANTROPOLOŠKIH OBILJEŽJA ŠKOLSKE DJECE

Sažetak Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 106 učenika od toga 48 dječaka i 58 djevojčica

starosti 11 i 12 godina, koji su pohađali šesti razred Osnovne škole „Pale“ Pale. Uzorak je podjeljen na eksperimentalnu (45) i kontrolnu grupu (61). Problem istraživanja se odnosio na utvrđivanje efekata programiranog fizičkog vježbanja u morfološkim karakteristikama i motoričkim sposobnostima, a predmet istraživanja predstavljale su: longitudinalna dimenzionalnost skeleta, volumen i masa tijela, potkožno masno tkivo, opšta ravnoteža, segmentarna brzina, fleksibilnost, eksplozivna snaga ruku i ramenog pojasa i agilnost. Primarni cilj istraživanja bio je utvrditi razlike u morfološkim karakteristikama i motoričkim sposobnostima posle primjenjenog programa motoričkog vježbanja kod djece šestog razreda osnovne škole. Rezultati istraživanja ukazuju da je program dodatnog fizičkog vježbanja u eksperimentalnoj grupi prouzrokovao smanjenje vrednosti ukupne tjelesne mase i opravdao primjenu eksperimentalnog faktora kada su u pitanju morfološke karakteristike, kao i veći nivo prisustva repetitivne snage, brzine trčanja i donekle koordinacije kretanja kod eksperimentalne grupe u odnosu na kontrolnu na finalnom mjerenju.

Ključne riječi: Antropometrija, eksperimentalni faktor, motorika, učenici. 1. UVOD Tumačenjem antropološkog statusa dolazimo do pojmova rast i razvoj, morfoloških,

motoričkih i funkcionalno-kognitivnih sposobnosti djece. Pod pojmovima rast i razvoj obično se podrazumjeva kvantitativno uvećanje mase i veličine i kvalitativne promjene u obliku dječijeg tijela. Kada je riječ o razvoju djece on se odnosi na fiziološke promjene, uključujući i promjene u centralnom nervnom sistemu a isto tako te promjene se održavaju i na motoričke sposobnosti kod djece. U prvom slučaju uglavnom se podrazumjeva takozvano morfološko sazrijevanje, koje se odnosi na mentalni (psihološki) i motorički razvoj. Procesi rasta i razvoja djece su u interakciji, pa je neophodno poznavati ne samo kvantitativne nivoe, nego i prirodu relacija morfološkog i funkcionalnog sazrijevanja djece, kako u određenom uzrastu, tako i po polu. Razvijanje i usavršavanje fizičkih sposobnosti svakako je najvažniji zadatak nastave fizičkog vaspitanja. Dodatna fizička aktivnost u obliku organizovanog treninga, prema većini dosadašnjih istraživanja (Nićin, 2000; Petrović, 2010) povećava pozitivne efekte kako fizičkog razvoja tako i bazičnih motoričkih sposobnosti. Fizičku aktivnost mnogobrojni autori definišu na različite načine. Fizička aktivnost predstavlja tjelesni pokret izveden skeletnim mišićima koji rezultuje potrošnju energije (Caspersen, Powel, & Christenson, 1985). Fizička ativnost je jedan od najbitnijih uslova zdravog odrastanja i razvoja djece a počinje neposredno nakon rođenja u vidu vježbi stimulacije. Hipotrofično, anemično odojče u većem je riziku da češće oboljeva od akutnih respiratornih infekcija. Kako dijete sve sigurnije prohodava intezivnije su i fizičke aktivnosti malog djeteta, kao što su šetnje i prve igre vezane za pokret, igre loptom, igre skrivalice. I u predškolskim ustanovama djeca se bave fizičkom aktivnošću koja poboljšava i održava dobro zdravlje. Djeca koja pohađaju vrtiće imaju organizovanu fizičku aktivnost svakodnevno ujutru oko 15-30 minuta u vidu lakih vježbi (Lepeš, Halaši, 2002). Fizička aktivnost utiče pojedinačno na svaki sistem organa u ljudskom organizmu ali isto tako, taj uticaj ne možemo razdvojiti što znači da ljudski organizam u cjelini ima mnogo koristi od bilo kog oblika fizičke aktivnosti. Pošto u naukam koje se bave ljudskim bićem interdisciplinirani pristup



78

izučavanja ličnosti predstavlja osnovnu metodološku orijentaciju, predmet nauke i u oblasti sporta je antropološki status djece. Pod antropološkim statusom podrazumijevaju se sledeće čovjekove sposobnosti i karakteristike: Morfološke karakteristike, funkcionalne sposobnosti, motoričke sposobnosti, kogntivne sposobnosti, konativne karakteristike, sociološke karakteristike i zdravstvena obilježja. Uzimajući u obzir uticaj savremene tehnološke revolucije na rast i razvoj djece postoji izrazita potreba za neprekidnim istraživanjem i u praksi provjeravanjem specifičnosti pojedinih dijelova ili cijelog antropološkog prostora.

2. METOD Istraživanje je bilo longitudinalnog karaktera, što znači da su bila sprovedena dva mjerenja na

uzorku djece osnovno školskog uzrasta sa Pala, Istočno Sarajevo. Uzorak ispitanika bio je izveden iz populacije djece osnovno školskog uzrasta, ukupan broj ispitanika činilo je 106 učenika od toga 48 dječaka i 58 djevojčica starosti 11 i 12 godina, koji su pohađali šesti razred Osnovne škole „Pale“ Pale. Uzorak je podijeljen na eksperimentalnu grupu (E=45) i kontrolnu grupu (K=61). Prvo mjerenje je bilo izvršeno na početku prvog polugodišta 2016/17 školske godine, a drugo odmah nakon završenog programa fizičkog vježbanja krajem novembra 2016. godine.

Za procjenu morfoloških karakteristika bile su izabrane sledeće antropometrijske mjere: Za procjenu longitudidalne dimenzionalnosti skeleta: Tjelesna visina (0,1 cm), Za procjenu volumena tijela: Tjelesna težina (0,1 kg), Za procjenu potkožnog masnog tkiva: Kožni nabor trbuha (0,1 mm)

Za procjenu motoričkih sposobnosti kod djece školskog uzrasta korišteni su motorički testovi po modelu „EUROFIT“ baterije testova propisane od strane Komiteta za razvoj sporta Saveta Evrope (Council of Europe, 1993): Flamingo balans test (sek), taping rukom (sek), pretklon u sjedu raznožno (cm), skok u dalj iz mjesta (cm), dinamometrija šake (kg), podizanje trupa iz ležanja (sek), izdržaj u zgibu podhvatom (sek), čunasto trčanje 10x5 metara (sek). Eksperimentalni tretmani motoričkog vježbanja bili su realizovani „kružnim oblikom rada“ sa ukupno 24 termina po 45 minuta. Eksperimentalni tretmani trajali su 8 nedelja (tri puta nedeljno u vremenu časova predviđenih za fizičko vaspitanje), a imali su za cilj, povećanje nivoa izabranih antropoloških dimenzija kod djece. Program primjene sredstava tjelesnih vježbi za razvoj izabranih antropoloških dimenzija bio je usklađen sa fiziološkim aspektima prema uzrastu i individualnim karakteristikama antropološkog prostora. Ispitanici su fizičke vježbe izvodili po strogo utvrđenom redoslijedu aktiviranja mišićnih grupa.

3. REZULTATI SA DISKUSIJOM U prostoru morfoloških karakteristika prikazane su tabele osnovnih deskriptivnih

statistika antropometrijskih varijabli E i K grupe na inicijalnom mjerenju. Tabela 1. Osnovna deskriptivna statistika antropometrijskih varijabli E grupe na

inicijalnom mjerenju Varijabla AS S MIN MAX Sk Kurt

Tjelesna visina (mm.) 1484,03 64,06 1375,00 1659,00 0,755 0,823 Tjelesna težina (dk.) 398,55 37,27 329,00 523,00 0,739 2,167 Kožni nabor trbuha (mm.) 69,66 31,57 30,00 128,00 0,486 -1,325

AS – aritmetička sredina; S – standardna devijacija; MIN – minimalni zabeleženi rezultat mjerenja; Max – maksimalni zabeleženi rezultat mjerenja; Sk – skjunis (nagnutost distribucije rezultata); Kurtz – kurtosis (izduženost distribucije).

Na osnovu rezultata prikazanih u tabeli 1. o osnovnoj deskriptivnoj statistici antropometrijskih varijabli za E grupu, može se konstatovati izražena homogenost u morfološkim varijablama, obzirom da se kod sve tri varijable tri standardne devijacije mogu svrstati u njihove aritmetičke sredine. Mjere oblika distribucije ne pokazuju bitna odstupanja. Skjunične vrijednosti ne prelaze vrijednost 1,00 a kurtične 3,00 što ukazuje na generalno dobru normalnost distribucije


79

podataka. Izvesno blago odstupanje javlja se u varijabli Kožni nabor trbuha dok se izrazita leptokurtična distribucija javlja u varijabli Tjelesna težina.

Tabela 2. Osnovna deskriptivna statistika antropometrijskih varijabli K grupe na inicijalnom

mjerenju Varijabla AS S MIN MAX Sk Kurt

Tjelesna visina (mm.) 1432,47 58,4 1325,00 1564,00 0,683 -0,273 Tjelesna težina (dk.) 435,25 45,28 358,00 562,00 1,077 1,459 Kožni nabor trbuha (mm.) 74,16 22,85 34,00 125,00 0,219 -0,206


Na osnovu rezultata prikazanih u tabeli 2. o osnovnoj deskriptivnoj statistici antropometrijskih varijabli za K grupu, može se konstatovati izražena homogenost u morfološkim varijablama. Javlja se se blago odstupanje na osnovu vrijednosti kurtozisa u varijabli Tjelesna težina, ali obzirom da te vrijednosti ne prelazi dozvoljene koeficijente može se smatrati zadovoljavajućom. U prostoru morfoloških karakteristika prikazane su takođe tabele osnovnih deskriptivnih statistika antropometrijskih varijabli E i K grupe na inicijalnom mjerenju.

Tabela 3. Osnovna deskriptivna statistika antropometrijskih varijabli E grupe na

finalnom mjerenju Varijabla AS S MIN MAX Sk Kurt

Tjelesna visina (mm.) 1485,15 53,37 1369,00 1581,00 0,060 -0,740 Tjelesna težina (dk.) 444,56 44,74 356,00 562,00 0,409 0,346 Kožni nabor trbuha (mm.) 71,02 19,03 19,03 105,00 -0,102 -1,265


Na osnovu rezultata prikazanih u tabeli 3. o osnovnoj deskriptivnoj statistici antropometrijskih varijabli za E grupu, može se konstatovati izražena homogenost u morfološkim varijablama, obzirom da se kod sve tri varijable tri standardne devijacije mogu svrstati u njihove aritmetičke sredine. Mjere oblika distribucije ne pokazuju bitna odstupanja. Skjunične vrijednosti ne prelaze vrijednost 1,00 a kurtične 3,00 što ukazuje na generalno dobru normalnost distribucije podataka.

Tabela 4. Osnovna deskriptivna statistika antropometrijskih varijabli K grupe na finalnom mjerenju

Varijabla AS S MIN MAX Sk Kurt Tjelesna visina (mm.) 1433,94 52,80 1321,00 1551,00 0,606 0,420 Tjelesna težina (dk.) 455,97 42,83 389,00 564,00 0,582 0,133 Kožni nabor trbuha (mm.) 76,5 28,53 32,00 115,00 -0,049 -1,485


Na osnovu rezultata prikazanih u tabeli 4. o osnovnoj deskriptivnoj statistici antropometrijskih varijabli za K grupu, može se konstatovati izražena homogenost u morfološkim varijablama. Iz aritmetičkih sredina se može zaključiti, ako se one uporede sa AS, da je grupa u prosjeku viša i lakša. Nema odstupanja na osnovu vrijednosti kurtozisa obzirom da sve vrijednosti ne prelaze dozvoljene koeficijente, te se konstatuje da je subuzorak kontrolne grupe na finalnom mjerenju izrazito homogen. U morfološkom prostoru prikazana je tabela analize razlika na multivarijatnom i univarijatnom nivou između cjelokupnog subuzorka E i K grupe na nivou zaključivanja statističke značajnosti p<0,01.


80

Tabela 5. Razlike u morfološkim karakteristikama između E i K grupe na multivarijatnom i univarijatnom nivou. Varijable Subuzorak AS S f p Tjelesna visina E

K 1459,37 1456,44

65,96 56,69

0,089 0,766

Tjelesna težina E K

415,33 448,80

44,781 44,139

21,906 0,000

Kožni nabor trbuha E K

71,71 73,06

27,831 23,021

0,109 0,742

F=11,824; P=0,000 AS – aritmetička sredina; S – standardna devijacija; f – univarijatni f test; p – statistička

značajnost univarijatnog f testa; F – multivarijatni Wilksov F test; P – statistička značajnost multivarijatnog Wilksov F testa.

Na osnovu Tabele 6. te vrijednosti multivarijatnog Wilksovog F testa, može se konstatovati statistički značajna razlika između grupa ispitanika u pogledu morfoloških karakteristika kada se one posmatraju u odnosu na cjelokupan uzorak po grupama. Na univarijatnom nivou razlike su utvrđene u varijabli Tjelesna težina u korist većih prosječnih vrijednosti za kontrolnu grupu. U prostoru motoričkih sposobnosti prikazane su tabele osnovnih deskriptivnih statistika motoričkih varijabli za E i K grupu.

Tabela 6. Osnovna deskriptivna statistika motoričkih varijabli za E grupu nakon inicijalnog mjerenja Varijable AS S MIN MAX Sk Kurt Flamingo balans test 17,210 11,378 0,00 40,00 -,109 -,603 Taping rukom 16,031 2,384 12,50 22,70 ,918 ,998 Pretklon u sjedu sunožno 14,921 7,129 1,00 31,00 -,233 -,304 Skok u dalj iz mjesta 125,894 15,465 92,00 162,00 ,162 -,269 Dinamometrija šake 20,552 4,372 13,00 29,00 ,223 -,960 Podizanje trupa iz ležanja 18,263 4,137 10,00 26,00 -,282 -,685 Izdržaj u zgibu pothvatom 7,207 3,804 0,00 26,50 1,071 ,193 Čunasto trčanje 10x5 m 24,268 2,103 21,10 30,00 ,965 1,147


Na osnovu rezultata koji su prikazani u tabeli 6. o osnovnoj deskriptivnoj statistici motoričkih varijabli E grupu nakon inicijalnog mjerenja, a na osnovu aritmetičkih sredina i standardnih devijacija može se zaključiti dobra diskriminativnost mjerenja, obzirom na to da se u većini varijabli tri standardne devijacije mogu svrstati u njihove aritmetičke sredine. U subuzorku eksperimentalne grupe to nije slučaj u sledećim varijablama: Izdržaj u zgibu pothvatom, Flamengo balans test i Pretklon u sjedu sunožno. Na osnovu mjera oblika distribucije može se konstatovati da su sve skjunične i kurtične vrijednosti na zadovoljavajućem nivou i da ne prelaze dozvoljene koeficijente.

Tabela 7. Osnovna deskriptivna statistika motoričkih varijabli za K grupu nakon inicijalnog mjerenja Varijable AS S MIN MAX Sk Kurt Flamingo balans test 17,579 7,161 0,00 30,00 -,881 1,228 Taping rukom 15,742 1,758 12,00 19,60 ,148 ,516 Pretklon u sjedu sunožno 17,846 6,278 5,00 31,00 -,081 -,524 Skok u dalj iz mjesta 119,269 16,657 93,00 158,00 ,393 ,123 Dinamometrija šake 18,192 3,033 12,00 23,00 -,236 -,940 Podizanje trupa iz ležanja 17,461 4,071 9,00 26,00 -,139 -,167 Izdržaj u zgibu pothvatom 3,842 2,748 0,00 11,20 ,676 -,765 Čunasto trčanje 10x5m 25,642 3,912 20,00 34,00 ,569 -,682


Takođe se na osnovu rezultata aritmetičkih sredina i standardnih devijacija može se konstatovati slabija diskrimitativnost mjerenja u istim varijablama kao i u subuzorku E grupe: Izdržaj u zgibu pothvatom, Flamengo balans test i Pretklon u sjedu sunožno. Na osnovu iznete analize može


81

se konstatovati da Eurofit baterija testova za obje grupe i ne pokazuje najbolju diskriminativnost mjerenja za sve varijable. Preporučuje se ili standardizovani motorički testovi, ili prvo urađene metrijske karakteristike motoričkih testova prije realizacije daljeg istraživačkog procesa. Mjere oblika distribucije ne ukazuju na bitnija odstupanja.

Tabela 8. Osnovna deskriptivna statistika motoričkih varijabli za E grupu nakon finalnog mjerenja Varijable AS S MIN MAX Sk Kurt Flamingo balans test 17,682 7,777 0,00 32,00 -,320 ,072 Taping rukom 16,586 2,400 13,50 24,70 1,155 2,066 Pretklon u sjedu sunožno 15,763 6,724 0,00 28,00 -,438 -,106 Skok u dalj iz mjesta 132,578 14,598 92,00 163,00 -,434 ,506 Dinamometrija šake 20,157 3,613 14,00 29,00 ,141 -,444 Podizanje trupa iz ležanja 20,947 3,726 14,00 30,00 ,136 ,020 Izdržaj u zgibu pothvatom 9,539 4,232 0,00 30,70 ,692 -,531 Čunasto trčanje 10x5 m 22,434 1,878 18,90 27,10 ,553 -,171


Na osnovu vrijednosti rezultata prikazanih u tabeli 8. o osnovnoj deskriptivnoj statistici motoričkih varijabli za E grupu nakon finalnog mjerenja, bolja je diskrimitativnost mjerenja u odnosu na inicijalno mjerenje. Izvjesna odstupanja i dalje su prisutna u varijablama: Izdržaj u zgibu i donekle varijabli Pretklon u sjedu sunožno. Kod varijable Taping rukom za subuzorak E grupe izražena je izrazita homogenost, što govori pozitivna kurtična vrijednost. Pozitivna skjunična vrijednost ukazuje na lakoću izvođenja ovog testa kada je ovaj subuzorak u pitanju. U ostalim varijablama nema bitnijih promjena na osnovu mjera oblika distribucije.

Tabela 9. Osnovna deskriptivna statistika motoričkih varijabli za K grupu nakon finalnog mjerenja Varijable AS S MIN MAX Sk Kurt Flamingo balans test 16,076 8,404 0,00 35,00 ,060 ,088 Taping rukom 16,326 1,789 12,50 19,00 -,129 -,747 Pretklon u sjedu sunožno 16,730 7,307 1,00 32,00 ,137 ,146 Skok u dalj iz mjesta 124,115 19,064 101,00 170,00 ,699 -,376 Dinamometrija šake 17,923 2,938 14,00 25,00 ,492 -,262 Podizanje trupa iz ležanja 17,692 4,221 10,00 26,00 ,167 -,500 Izdržaj u zgibu pothvatom 7,019 3,489 0,00 19,20 ,580 -,133 Čunasto trčanje 10x5 m 24,357 1,975 19,30 28,10 -,551 ,656


U tabeli 9. prikazani su osnovna deskriptivna statistika motoričkih varijabli za K grupu nakon drugog mjerenja, te se lošija diskriminativnost na osnovu njihovih standardnih devijacija i aritmetičkih sredina može uočiti u varijablama: Izdržaj u zgibu pothvatom, Flamingo balans test i pomalo neočekivano u varijabli Pretklon u sjedu sunožno. U svim ostalim varijablama nema bitnijih promjena i kada su mjere oblika distribucije u pitanju.

U tabeli 10. prikazane su vrijednosti razlika E i K grupe nakon finalnog mjerenja na nivou statističke značajnosti p<0,01.

Tabela 10. Rezultati razlika E i K grupe u motoričkim sposobnostima na finalnom mjerenju parcijalizacijom uticaja inicijalnog mjerenja Varijable AS* f p Flamingo balans test (sek.) 18,541 1,287 0,262 Taping rukom (sek.) 17,601 0,213 0,647 Pretklon u sjedu sunožno (cm) 16,013 0,272 0,604 Skok u dalj iz mjesta (cm) 134,762 0,811 0,372 Dinamometrija šake (kg) 21,217 5,787 0,020 Podizanje trupa iz ležanja (sek.) 21,812 6,792 0,012


82

Izdržaj u zgibu pothvatom (sek.) 9,961 0,973 0,328 Čunasto trčanje 10x5 m (sek.) 21,645 14,568 0,000

F=3,708; P=0,003 F – vrijednost multivarijatnog Wilksovog F testa; P – statistička značajnost multivarijatnog

Wilksovog F testa; f – vrijednost f odnosa za univarijatni test; AS* - korigovane aritmetičke sredine; p – statistička značajnost univarijatnog f testa.

Na osnovu rezultata koji su prikazani u tabeli 10. o kovarijansnim razlikama u motoričkim sposobnostima na multivarijatnom i univarijantnom nivou između E i K grupe, a na osnovu multivarijatnog Wilksovog F testa, kada se zanemari uticaj razlika inicijalnog mjerenja, može se konstatovati postojanje statistički značajnih razlika u cjelokupnom motoričkom prostoru na nivou statističke značajnosti P=0,01, tačnije P=0,003 pri vrijednosti Wilks lambde 3,708. Takođe kao i na inicijalnom mjerenju udaljenost centroida grupa objašnjava ispoljene razlike na multivarijatnom nivou. Pojedinačno posmatrano razlike su ispoljene u varijablama : podizanje trupa iz ležanja i varijabli Čunasto trčanje 10x5 m u korist eksperimentalne grupe. To se može uočiti i inspekcijom njihovih aritmetičkih sredina u tabelama deskriptivnih statistika testiranih varijabli na finalnom mjerenju. Ispoljene razlike u suštini potvrđuju i opravdavajuprimjenu dodatnog programa fizičkog vježbanja koji je bio usmjeren na razvoju agilnosti kod djece. Ostvareni bolji rezultati u korist eksperimentalne grupe ukazuju na veći nivo prisustva eksplozivne snage, segmentarne brzine pokreta i koordinacije cijelog tijela, tj. dijelova motoričkih sposobnosti od kojih je agilnost sačinjena.

4. ZAKLJUČAK U pogledu deskriptivnih statistika motoričkih varijabli za testirane grupe E i K, može se

zaključiti dobra diskriminativnost mjerenja osim u sledećim varijablama: Izdržaj u zgibu pothvatom, Flamengo balans test i Pretklon u sjedu sunožno. U ovim varijablama generalno uvijek se ostvaruju lošiji rezultati te se ovako nesto moglo i očekivati. Na osnovu mjera oblika distribucije može se konstatovati da su sve skjunične i kurtične vrijednosti bna zadovoljavajućem nivou i da ne prelaze dozvoljene koeficijente. Na finalnom mjerenju uočena je bolja diskriminativnostn mjerenja u odnosu na inicijalno mjerenje. Izvjesna odstupanja i dalje su prisutna u varijablama: Izdržaj u zgibu i donekle varijabli Pretklon u sjedu sunožno. Kod varijable Taping rukom za subuzorak E grupe izražena je izrazita homogenost, što govori pozitivna kurtična vrijednost. Pozitivna skjunična vrijednost ukazuje na lakoću izvođenja ovog testa kada je ovaj subuzorak u pitanju. U ostalim varijablama nema bitnijih promjena na osnovu mjera oblika distribucije. U ostalim varijablama nema bitnijih promjena na osnovu mjera oblika distribucije. Komtrolna grupa na inicijalnom mjerenju ostvaruje slabiju diskrimitativnost mjerenja u istim varijablama kao i u subuzorku E grupe: Izdržaj u zgibu pothvatom, Flamengo balans test i Pretklon u sjedu sunožno. Na osnovu iznete analize može se konstatovati da Eurofit baterija testova za obje grupe i ne pokazuje najbolju diskriminativnost mjerenja za sve varijable. Preporučuje se ili standardizovani motorički testovi, ili prvo urađene metrijske karakteristike motoričkih testova prije realizacije daljeg istraživačkog procesa. Kontrolna grupa na finalnom mjerenju kada su u pitanju motoričke varijable lošiju diskriminativnost izrazila u varijablama: Izdržaj u zgibu pothvatom, Flamingo balans test i pomalo neočekivano u varijabli Pretklon u sjedu sunožno. Obzirom da se sa tom grupom osam nedelja nije ništa dodatno radilo, uočene promjene su se mogle i očekivati u finalnom mjerenju. Iz navedenog istraživanja možemo zaključiti da program posebno organizovanih fizičkih vježbi stvaramo naviku kod djece da vježbaju i poboljšavaju motoričke sposobnosti i ujedno smanjujemo ukupnu tjelesnu masu.

5. LITERATURA

1. Bala, G. (1981). Struktura i razvoj morfoloških i motoričkih dimenzija dece SAP Vojvodine. Novi Sad: Fakultet fizičke kulture.

2. Caspersen C. J., Powel K. E. & Christenson G. M. (1985). Physical activity, exercise, and physical fitness: Difinitions and distinctions for health-related research. Public Health Reports, 100(2), 126-131.


83

3. Jurendić, I., Dimitrijević, V. (2004). Uticaj organizovanog fizičkog vježbanja na antropološke karakteristike učenika od petog do osmog razreda. Zborniku radova 13. Ljetnje škole kineziologa Republike Hrvatske. Zagreb: Hrvatski kineziološki savez.

4. Katić, R., Dizdar, D., Viskić-Štalec, N. & Šumanović, M. (1997). Longitudinalna studija rasta i razvoja dječaka od 7 do 9 godina. Zbornik radova 1. međunarodne naučne konferencije, 45-48.

5. Lepeš, J. & Halaši, S. (2002). Jednake šanse u fizičkom vaspitanju. Norma, 28,29,30, 76-82. 6. Milanović, I. (2007). Efekti programirane nastave fizičkog vaspitanja u mlađem školskom

uzrastu, Fizička kultura, 1-2, 43-70. 7. Nićin, Đ.A. (2000). Antropomotorika – teorija. Novi Sad: fakultet fizičke kulture 8. Petrović, A. (2010). Uticaj posebno organizovanog programa fizičkog vaspitanja na neke

morfološke, motoričke i psihološke karakteristike učenika. Godišnjak Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja, 16, 203-218.

9. Pržulj, D. (2006). Antropomotorika, Istočno Sarajevo: Fakultet fizičke kulture. Primljeno: 4. aprila. 2017. godine Izmjene primljeme 18. maja. 2017. godine Odobreno: 20. maja, 2017. Korespodencija mr Radomir Pržulj, Univerzitet u Istočnom Sarajevu Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta, Stambulčić bb, 71420 Pale e-mail: radomir [email protected]


84

Vladana Ranitović1

1Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta, Pale, student master studija UDK: 796.325.012.11 DOI: 10.7251/SIZ0117084R

RAZLIKE U EKSPLOZIVNOJ SNAZI DONJIH EKSTREMITETA IZMEĐU MLADIH ODBOJKAŠICA RAZLIČITOG UZRASTA

Abstrakt

Pliometrija je savremen metod rada koji dozvoljava pojedincu veći razvoj sile nego što je moguće, koristeći jednostavni trening snage. Eksplozivna snaga izražena kroz eksplozivne skokove je sposobnost neuromuskularnog sistema ispitanika da ispolji naprezanje mišića u najmanjem vremenskom intervalu. Cilj istraživanja je ispitati postoje li statistički značajne razlike pri radu vežbi za eksplozivnu snagu donjih ekstremiteta izmedju mladih odbojkašica različitog uzrasta Uzrok ispitanika sačinjavalo je 20 mladih odbojkašica Odbojkaškog kluba “Klenak”, 12 devojčica urzasta 10-12 godina i 8 devojčica uzrasta od 12-14 godina.Za istraživanje je korištena baterija testova od 6 valjanih i pouzdanih testova sa procenu motoričkih obeležja eksplozivne snage nogu:Maksimalan dohvat sa dve ruke iz mesta (DOH2RM); Maksimalan dohvat u smeču (DOHSM); Maksimalan dohvat u bloku iz mesta (DOHBLM); Maksimalan dohvat u bloku iz zaleta (DOHBLZ); Skok u dalj iz mesta (MDM); Skok u dalj iz zaleta (MDZ). Rezultati istraživanja ukazuju na povezanost dve grupe devojčica različitog uzrasta, gde ima značajne razlike u proceni motoričih testova eksplozivne snage donjih ekstremiteta. Na osnovu dobijenih vrednosti rezultata može se zaključiti da su se u ovom uzrastu na ovim grupama sportista izdiferencirale razlike u pogledu eksplozivne snage donjih ekstreniteta

Ključne reči:pliometrijski trening, ekspeimentalna grupa, kontrolna grupa, skok u bloku, skok u smeču, motorički testovi.

1.UVOD Razmišljajući o odbojci kao načinu sportskog života u celokupnom sistemu sporta,

možemo je definisati kao izuzetno složen fenomen. Ona na poseban način oblikuje ljudski život i kretanje. Nastala je iz potrebe da se reše praktični problemi ponašanja ljudi, koji su posledica modernog načina življenja. Interes za odbojku je pokazan iz više razloga. Jedan od njih je odbojkaška priroda kretanja koja okuplja veliki broj dece i omladine. Kroz dosadašnja istraživanja dokazano je da se odbojkom mogu rešavati problemi telesnog razvoja, određenih oblika ponašanja, te problemi duhovnih i moralnih vrednosti. Danas se deca u najranijoj dobi uključuju u različite odbojkaške škole i klubove, aktivno učestvuju u takmičenjima i to učešće postaje sastavni deo njihovog života. Zbog toga je sve više prisutan trend povećanja dečijih sportskih takmičenja kako na nacionalnom, tako i na internacionalnom nivou. Kao prirodan sled te pojave, nužna je selekcija kao optimalno odabiranje zdravstvenih, konstitucionalnih i drugih karakteristika mlade osobe prilagođenim potrebama odbojkaške igre. To je preduslov za kasnije usmeravanje i usavršavanje potencijalnog odbojkaša/ice. Dakle, toj deci je potrebno omogućiti razvojni put od detinjstva do uspešnog odraslog sportiste - odbojkaša, vodeći pri tom računa da se ne ugrozi njihovo zdravlje.

Stojanović i Kostić (2002) su u svom istraživanju ispitivali pliometrijski model treninga za razvoj eksplozivne snage (skočnost). Organizovano je eksperimentalno istraživanje na uzorku od 33 odbojkaša kadetskog uzrasta. Rukovodeći se opštim principima za pliometrijski trening sačinjeni su individualni planovi treninga. Za procenu efekata sportskog treninga za

STRUČNI RAD


85

razvoj skočnosti primjenjene su tri varijable. Za potrebe ovog istraživanja validirana su dva testa za procenu odbojkaške skočnosti: skok u bloku i skok u smeču. Eksperiment je realizovan u drugom delu pripremnog perioda, a trajao je osam nedelja sa po dva do tri treninga. Kontrolna grupa je trenirana primjenjujući tehničko-taktičke sadržaje. Na osnovu rezultata istraživanja i diskusije pouzdano se zaključilo da je primijenjen model vežbi za razvoj skočnosti, kao osnovni faktor u eksperimentalnoj grupi, doprineo statistički značajnoj razlici u povećanju skočnosti u odnosu na kontrolnu grupu koja je za razvoj skočnosti koristila tehničko-taktičke sadržaje.

Cilj istraživanja je ispitati postoje li statistički značajne razlike pri radu vežbi za eksplozivnu snagu donjih ekstremiteta izmedju mladih odbojkašica različitog uzrasta (10-12 godina i 12-14 godina) koji nisu podvrgnuti programiranom radu osim radu na treninzima.

2. METOD RADA Uzrok ispitanika sačinjavalo je 20 mladih odbojkašica Odbojkaškog kluba “Klenak”,

12 devojčica urzasta 10-12 godina i 8 devojčica uzrasta od 12-14 godina. Ispitanici su bili u trenažnom procesu.

Za istraživanje je korištena baterija testova od 6 valjanih i pouzdanih testova sa procenu motoričkih obeležja eksplozivne snage nogu, koje se koriste u osnovnim i srednjim školama, kao i na fakultetma.Motorički testovi za procenu eksplozivne snage donjih ekstremiteta: Maksimalan dohvat sa dve ruke iz mesta (DOH2RM); Maksimalan dohvat u smeču (DOHSM); Maksimalan dohvat u bloku iz mesta (DOHBLM); Maksimalan dohvat u bloku iz zaleta (DOHBLZ); Skok u dalj iz mesta (MDM); Skok u dalj iz zaleta (MDZ).

3. REZULTATI SA DISKUSIJOM U Tabeli br. 1 je dat deskriptivni prikaz o uzorku ispitanica.

Tabela 1. Uzorak ispitanika Uzorak ispitanika N Grupa I - djevojčice uzrasta 10-12 godina 12 Grupa II - djevojčice uzrasta 12-14 godina 8

U tabeli 1. group statistics spss program nam je ispisao srednje vrednosti (mean) i

standard odstupanje (std. deviation) za svaku grupu i svaki test za procenu eksplozivne snage donjih ekstremiteta. U našem slučaju, grupu 1 čine 12 devojčica od 10-12 godina, a grupu 2 čine devojčice od 12-14 godina.


86

Legenda: prve dve kolone Leven’s Test for equality of variances –Levenov test jednakosti varijansi; t –vrednost t-testa; df – broj stepena slobode; sig.(2-tailed)- znacajnost dvosmernog testiranja razlike aritmeticnih sredina; meand difference-razlika aritmetickih sredina; stad. error difference – standardna greska razlike; 95% confidece interval of the differnce – granice gornjih i donjih intervala razlike uz poverenje od 95%

Levene’s Test for

Equality of Variances

t-test for Equality of Means

95% Confidence Interval of the Difference

F Sig T df Sig. (2-tailed) Mean Difference

Std. Error

Difference

Upper

DOHZRM

8,581 ,009 -5,072

-4,365 18

8,669 ,000 ,002

-20,750 -20,750

4,091 4,753

-29,346 -31,566

DOHSM

6,811 ,018 -4,312

-3,611 18

7,909 ,000 ,007

-22,375 -22,375

5,189 6,196

-33,276 -36,692

DOBLM

7,940 ,011 -4,636

-3,900 18

8,026 ,000 ,005

-18,125 -18,125

3,910 4,648

-26,340 -28,837

DOHBLZ

8,046 ,011 -4,846

-4,004 18

7,576 ,000 ,004

-20,375 -20,375

4,204 5,088

-29,208 -32,224

MDM ,070 ,794 -5,265 -5,246

18 14,966

,000 ,000

-21,33333 -21,33333

4,05177 4,06683

-29,8457

9 -

30,00332

MDZ ,453 ,510 -5,168 -5,033

18 13,785

,000 ,000

-21,58333 -21,58333

4,17626 4,28798

-30,3573

3 -

30,79364


87

U Tabeli br. 2 je dat deskriptivni prikaz grupne statistike između ispitanica, tj. prikaz srijednih vrijednosti testiranih varijabli.

Tabela 2. Grupna statistika

Var. Grupa Mean Std. Deviation

Std. Error Mean

DOHZRM

1 115,75 5,345 1,543 2 136,50 12,717 4,496

DOHSM 1 121,25 5,276 1,523 2 143,63 16,987 6,006

DOBLM 1 111,50 4,189 1,209 2 129,63 12,694 4,488

DOHBLZ 1 116,75 3,494 1,008 2 137,13 14,106 4,987

MDM 1 24,416

7 8,81588 2,54492

2 45,7500 8,97218 3,17214

MDZ 1 29,916

7 8,68079 2,50593

2 51,5000 9,84160 3,47953

Legenda:Mean – aritmetička sredina; Stad. deviation – standardna devijacija; Rezultati istraživanja ukazuju na povezanost dve grupe devojčica različitog uzrasta, gde

ima značajne razlike u proceni motoričih testova eksplozivne snage donjih ekstremiteta. Posto je t vrednost negativna, razlika je u korist druge grupe, odnosno devojcica 12-14 godina. Na osnovu kolone Sig. 2-tailed vidimo značajne razlike između 2 grupe ispitanika. Sve vrijednosti su ispod graničnih p=0.5.

Na osnovu dobijenih vrednosti rezultata može se zaključiti da su se u ovom uzrastu na ovim grupama sportista izdiferencirale razlike u pogledu eksplozivne snage donjih ekstreniteta, te da su odbojkašice snažnijih mišića nogu, sa predpostavkom da starija uzrasna kategorija ima veći poprečni presek mišića koji obezbeđuje veću silu prilikom ostvarivanja rada, kao i pod većim uticajem dejstva androgenih hormona, ali to uzimamo kao predpostavku koju je potrebno ispitati u nekom od narednih istraživanja.

Zanimljivo bi bilo ispitati povezanost morfologije sa određenim motoričkim sposobnostima odbojkašica u odnosu na uzrast. Takođe je potrebno i proceniti druge motoričke sposobnosti poput repetitivne snage trupa, ruku i ramenog pojasa. S obzirom na mali broj ispitanika ovi rezultati se ne mogu generalizovati, pa su stoga potrebna istraživanja na većim uzorcima ispitanika, kao i longitdinalna praćenja istih grupa u budućem periodu kako bi se utvrdile i promene u ispoljavanju snage nakon određenog trenažnog procesa.

4. ZAKLJUČAK Na uzroku od 20 ispitanika,podeljeni u dve grupe. Prvu grupu su činile

devojčiceuzrasta 10-12 godina, a drugu grupu devojčice od 12-14 godina starosti. Primenjeno je 6 motoričkih testova sa procenu eksplozivne snage nogu. Cilj istraživanja je bio da se utvrde razlike u eksplozivnoj snazi donjih ekstremiteta između mladih odbojkašica različitog


88

uzrasta. Rezultati su pokazali da ima značajne razlike između dve grupe devojčica različitih uzrasnih kategorija.

5. LITERATURA 1. Pržulj. D., & Cicović, B. (2012) Dijagnoza antropoloških obeležja i trenitanosti

sportista.Sport i zdravlje, 12 (2), 34-39. Fafultet fizičkog vaspitanja i sporta. 2. Đinić, I., & Mihajlović, I. (2010). Efekti različitih metoda treninga snage na ekplozivnu

snagu nogu. 34 (4), 1261-1275. 3. Kurelić, N., Momirović, K., Stojanović, M.,Radojević, Ž. & Viskić – Štalec, N.(1975).

Struktura i razvoj morfoloških i motoričkih dimenzija omladine, Beograd: Institut za naučna istraživanja. Fakultet za fizičku kulturu.

4. Malacko, J. (2002). Sportski trening. Novi Sad: Fakultet fizičke kulture. 5. Markus, B.H, Dubbert, P.M, Forsyth, L.H, McKenzie, T.L, Stone, E.J, Dunn, A.L, &

Blair, S.M. (2000). Physical activiti behavior change: issues in adoption end maintenance. Health Psichol. 19 (1), 32-41.

6. Matvejev, L. P., & Ulaga, S. (2000). Osnovi suvremenog sistema sportivnoj trenirovki. Moskva: FIS.

7. Spamer, E. J., & Cajetzee, M. (2002). Varijable koje razlikuju talentirane od manje talentiranih mladih sportaša – komperativna studija. Kineziologija, 34 (2), 141 – 152.

8. Stojanović, M. (1987). Biologija razvoja čoveka sa osnovama sportske medicine. Beodgrad: Fakultet za fizičko vaspitanje.

Primljeno: 20. aprila. 2016. godine Izmjene primljeme 26. maja. 2017. godine Odobreno: 26. maja, 2017.

Korespodencija: Vladana Ranitović

Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta, Pale, student master studija e-mail: [email protected]


89

Branislav Strajnić¹, Borislav Cicović² ¹ Pokrajinski Zavod za sport i medicinu sporta, Novi Sad ² Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta, Istočno Sarajevo

UDK: 796.322 796.015.2 DOI: 10.7251/SIZ0117089S

PROMENE U FUNKCIONALNIM KARAKTERISTIKAMA KADETKINJA

RUKOMETAŠICA POD UTICAJEM KONDICIONOG PROGRAMA TRENINGA

Sažetak

Ovo istraživanje je rađeno sa ciljem da se utvrde promene funkcionalnih karakteristika rukometašica uzrasta 15-16 godina pod uticajem eksperimentalnog programa kondicione pripreme. Uzorak su činile 50 ispitanica koje su imale redovno fizičko vaspitanje u školi kao i 3 treninga nedeljno kondicijskog programa u rukometnim klubovima. Izračunavanjem osnovnih statističkih parametara i interkorelacije primenjenih varijabli, primenom kanoničke diskriminativne analize, dobijeni rezultati su pokazali da postoji statistički značajna razlika u rezultatima testova funkcionalnih sposobnosti ispitanica na finalnom merenju u odnosu na inicijalno, u sva tri testa.

Ključne reči: promene, funkcionalne, rukomet, kondiciona priprema inicijalno mjerenje,

finalno mjerenje

1. UVOD

Poznato je da je nauka integralni deo rada u svim sferama ljudske delatnosti i da su naučni rezultati istraživanja odlučujući faktor tehničko-tehnološkog i proizvodnog napretka uopšte. Teorija sportskog treninga služi kao prelazna etapa ka nauci u sportu. Metode transformacije dimenzija ličnosti pod uticajem efikasnih sredstava i optimalnih opterećenja, mogu se rešavati jedino putem naučnih istraživanja. Vrhunska ostvarenja u sportu zahtevaju stvaralaštvo. Ono se odnosi kako na stvaralački rad trenera, tako i na "razvoj" stvaralačkih sposobnosti sportista. Poštovanje osnovnih principa i pravila sportskog treninga je veoma bitno u savremenom sportu i treningu. Jedan od bitnih segmenata treninga je svakako i kondiciona priprema sportiste, koja je u velikoj meri vezana sa funkcionalnim prostorom. U kondicionoj pripremi sredstva fizičkih vežbi treba da budu u funkciji pravilnog rasta i razvoja organizma, što se pored ostalog postiže optimalnim doziranjem opterećenja prilagođenog uzrasnim karakteristikama morfoloških dimenzija, motoričkih i funkcionalnih sposobnosti sportista.

Veoma je bitno prilagoditi opterećenje uzrastu sportiste, ciljevima i nivou takmičenja. U teorijskom modelu kondicione pripreme obratiti pažnju na intervale rada i odmora, takođe opteretiti organizam iznad tzv. praga kako bi efekti treninga bili vidljivi.

Funkcionalne sposobnosti sportista su bile predmet mnogih istraživanja, već 70-ih i 80-ih godina prošlog veka rađena su ozbiljnija istraživanja na temu funkcionalnih sposobnosti sportista iz određenih sportskih grana kao i učenika i rekreativaca (Matković, 1971; Horvat, 1978; Heimar, 1980) a kasnije između ostalih i (Branković, 1998; Jukić 1998; Beets i Pitetti, 2005).



90

2. METOD RADA 2.1 UZORAK

Uzorak su činile 50 ispitanica uzrasta 15-16 godina. Tu su svrstane učenice koje su pored redovne nastave fizičkog vaspitanja bile obuhvaćene i programom kondicione pripreme u rukometnim klubovima, tri puta nedeljno po 60 min, u trajanju od dvanaest nedelja. Pre početka realizacije istraživanja za sve ispitanice je utvrđeno: da su tokom merenja, testiranja i ocenjivanja zdrave i da su dobrovoljno pristale da učestvuju u istraživanju. Pošto je u pitanju uzorak maloletnih lica, svi roditelji su potpisali pristanak i upoznati sa programom testiranja.

2.2 EKSPERIMENTALNI PROGRAM

Tabela 1. Struktura programa kondicione pripreme

PROGRAM Inicijalna dijagnoza funkcionalnih sposobnosti Pre realizacije programa

Program tehničkih i taktičkih elemenata u rukometu

Realizacija programa

Program situaciono motoričkih vežbi u rukometu vežbe brzine trčanja vežbe sprinterskog trčanja vežbe agilnosti vežbe dinamičke fleksibilnosti vežbe za razvoj koordinacije, eksplozivne snage, snag trupa, opšte izdržljivosti vežbe snage sa medicinkom vežbe oblikovanja i strečinga

Finalna dijagnoza funkcionalnih sposobnosti Posle realizacije programa Ukupno: 36 časova

2.3 CILJ ISTRAŽIVANJA Osnovni cilj istraživanja je bio da se utvrde promene pod uticajem programa kondicione pripreme na funkcionalna obeležja kod rukometašica kadetkinja uzrasta 15-16 godina. ZADACI ISTRAŽIVANJA 1. Utvrđeno je inicijalno stanje funkcionalnih karakteristika kod ispitanica.

2. Utvrđeno je finalno stanje funkcionalnih karakteristika kod ispitanica. 3. Utvrđene su razlike između inicijalnog i finalnog stanja funkcionalnih karakteristika kod ispitanica.

2.5 UZORAK MERNIH INSTRUMENATA Merni instrumenti za procenu funkcionalnih sposobnosti 1. Frekvencija pulsa posle opterećenja (FPPOP) 2. Anaerobna sposobnost Margarija testom (FMARG) 3. Vitalni kapacitet pluća (FVKPL)


91

Funkcionalni testovi u ovom istraživanju uzeti su iz modela funkcionalnih testova (Heimar i Medved, 1997.).

2.6 METODE OBRADE PODATAKA

Izračunati su osnovni deskriptivni parametri: srednja vrednost (Mean), minimalni (Min.) rezultat, maksimalni (Max.) rezultat i standardna devijacija (Std.dev.), Skjunis (Skewn) i Kurtozis (Kurtos). Obrada podataka u ovom istraživanju osim osnovnih statističkih parametara sadržala je interkorelaciju primenjenih varijabli kao i kanoničku diskriminativnu analizu.

3. REZULTATI I DISKUSIJA

Tabela 2. Osnovni statistički parametri za procenu funkcionalnih sposobnosti ispitanica na inicijalnom merenju

Testovi N Mean Min. Max. Std.dev. Skewn. Kurtos. FVKPL 50 3140.00 2950.00 3380.00 1.56 -1.413 0.855 FMARG 50 3.84 3.42 4.38 9.05 -0.243 -0.174 FPPOP 50 172.53 167.00 179.38 2.45 0.679 -1.564


Analizirajući normalitet raspodele rezultata (tabela 2), gde je zakrivljenost krive testirana skjunisom (Skewn.), može se konstatovati da je većina varijabile u granicama normalne raspodele, osim vitalnog kapaciteta pluća (FVKPL -1.413). Jedna varijabla ima pozitivan predznak (epikurtičan), odnosno više rezultata koji su veći od aritmetičke sredine (bolji rezultati), dok dve varijable imaju negativan predznak (hipokurtična) što ukazuje da ima više rezultata koji su manji od aritmetičke sredine. Drugi parametar normaliteta raspodele kurtozis (Kurtos.) objašnjava analizu stepena zakrivljenosti vrha krive. Kod svih funkcionalnih testova u pitanju je rasplinuta ili platikurtična distribucija (rezultati manji od 2.75).

Tabela 3. Osnovni statistički parametri za procenu funkcionalnih sposobnosti ispitanica na finalnom merenju

Testovi N Mean Min. Max. Std.dev. Skewn. Kurtos. FVKPL 50 3260.00 3015.00 3400.00 6.29 -0.914 1.311 FMARG 50 3.42 3.26 4.27 7.62 0.606 -0.237 FPPOP 50 162.47 158.00 171.00 7.28 -0.313 -3.260


Parametri normaliteta raspodele rezultata (tabela 3), gde je zakrivljenost krive testirana skjunisom (Skewn.), ukazuju da su sve varijabile u granicama normalne raspodele. Jedna varijabla ima pozitivan predznak (epikurtičan) odnosno više rezultata koji su veći od aritmetičke sredine (bolji rezultati), dok dve varijable imaju negativan predznak (hipokurtična) što ukazuje da ima više rezultata koji su manji od aritmetičke sredine. Drugi parametar normaliteta raspodele kurtozis (Kurtos.) objašnjava analizu stepena zakrivljenosti vrha krive. Kod dve funkcionalne varijable u pitanju je rasplinuta ili platikurtična distribucija (rezultati manji od 2.75), osim kod Frekvencije pulsa posle opterećenja (FPPOP -3.260).


92

Tabela 4. Interkorelaciona matrica funkcionalnih sposobnosti ispitanica na inicijalnom merenju

Testovi FVKPL FMARG FPPOP

FVKPL 1.00

FMARG .56 1.00

FPPOP .41 .54 1.00

U tabeli 4 je prikazana interkorelaciona matrica eksperimentalne grupe na

inicijalnom merenju u funkcionalnim sposobnostima. Statistički značajnu korelaciju imaju svi testovi, ali najveću su zabeležili Margarija test (FMARG) i vitalni kapacitet pluća (FVKPL) u vrednosti 0.56. Tabela 5. Interkorelaciona matrica funkcionalnih sposobnosti ispitanica na finalnom merenju

U tabeli 5 je prikazana interkorelaciona matrica ispitanica na finalnom merenju u funkcionalnim sposobnostima. Statistički značajnu korelaciju imaju svi testovi, ali najveću su zabeležili Margarija test (FMARG) i vitalni kapacitet pluća (FVKPL) u vrednosti 0.44.

Razlike između inicijalnog i finalnog testiranja ispitanica u funkcionalnim sposobnostima

Tabela 6. Značajnost izolovane diskriminativne funkcije funkcionalnih sposobnosti Disc

Func. Eugenvalue Cannonical R

Wilks' Lambda

Chi-Sqr. df P-Level

1 2.123 .71 .202 103.13 3 .000** Legenda: kvadrati koeficijenta diskriminacije (Eugenvalue), koeficijenti kanoničke korelacije (Cannonical R), vrednosti Bertletovog testa (Wilks' Lambda), veličina Hi kvadrat testa (Chi-Sqr), stepeni slobode (df) i nivo značajnosti koeficijenta determinacije (P-Level)

U tabeli 6 dobijena je jedna značajna diskriminativna funkcija visokog intenziteta (CR=71%), koja pokazuje u kojoj je korelaciji skup podataka na osnovu koje je izvršena diskriminativna analiza dobijenih rezultata. Rezultati diskriminativne jačine varijabli funkcionalnih sposobnosti prikazani su testom Wilks' Lambda (.202), što ukazuje da su razlike između inicijalnog i finalnog merenja u prostoru funkcionalnih sposobnosti kod rukometašica značajne (P= .000), jer veličina Hi kvadrat testa ima visoku vrednost (Chi-Sqr = 103.13).

Testovi FVKPL FMARG FPPOP FVKPL 1.00 FMARG .44 1.00 FPPOP .21 .32 1.00


93

Tabela 7. Faktorska struktura izolovane diskriminativne funkcije funkcionalnih sposobnosti

Testovi Root 1 FVKPL 0.598 FMARG 0.477 FPPOP 0.354

U tabeli 7 data je struktura diskriminativne funkcije učešća varijabli funkcionalnih sposobnosti u formiranju značajnih diskriminativnih funkcija. Prikazani centroidi grupa predstavljaju aritmetičke sredine rezultata inicijalnog i finalnog merenja. U cilju provere efikasnosti eksperimentalnog modela izmerena su tri testa funkcionalnih sposobnosti, za koje se pretpostavlja da su dobri prediktori istraživanog prostora. Prikazani rezultati ukazuju da najveći doprinos diskriminativnoj funkciji ima vitalni kapacitet pluća (FVKPL .598).

Tabela 8. Centroidi merenja

Merenje Root 1 Inicijalno -3.111 Finalno 3.111

Rezultati u tabeli 8 predstavljaju diskriminativnu funkciju centroida na osnovu svih

testova funkcionalnih sposobnosti koja iznosi -3.111 i 3.111. Značajnost prikazanih centroida merenja koja je testirana kroz značajnost diskriminativne funkcije ukazuje da je njihova udaljenost (diskriminacija) značajna.

Tabela 9. Klasifikaciona matrica

MERENJE Inicijalno Finalno Ukupno Inicijalno 21 2 23 Finalno 4 19 23

Inicijalno 91.30% 8.70% 100% Finalno 17.40% 82.60% 100%

Razdvajanje grupa koje je prikazano u tabeli 9 kao Percentili, ukazuju da se izvršeno

razdvajanje (diskriminacija) rezultata merenja pojašnjava sa preciznošću od 86.95% (srednja vrednost procenta samih grupa) od koeficijenta kanoničke korelacije koji iznosi CR = 71%. Dobijeni rezultati diskriminativne analize u finalnom u odnosu na inicijalno merenje kod ispitanica ukazuju, da je pod uticajem eksperimentalnog modela došlo do značajnih promena funkcionalnih sposobnosti ispitanica. Rezultati kanoničke diskriminativne analize funkcionalnih sposobnosti kod ispitanica pokazuju da je na kraju eksperimenta pod uticajem programa kondicione pripreme, došlo do statistički značajnih promena funkcionalnih sposobnosti (P-Level = .000).

4. ZAKLJUČAK

Rezultati kanoničke diskriminativne analize funkcionalnih sposobnosti u finalnom u odnosu na inicijalno merenje kod eksprerimentalne grupe ispitanica ukazuju da su pod uticajem programa kondicione pripreme utvrđene statistički značajne promene. Rezultati diskriminativne funkcije funkcionalnih testova datih testom Wilk’s Lambda ukazuju da su razlike između inicijalnog i finalnog merenja statistički značajne (P-Level = .000).


94

Dokazano je, da se pravilnom realizacijom programa kondicione pripreme sa odgovarajućim intenzitetom, trajanjem i obimom primene vežbi može obezbediti efikasan način kontinuiranog poboljšanja funkcionalnih sposobnosti. Rezultati istraživanja takođe mogu doprineti efikasnijoj organizaciji individualnog oblika realizacije programa kondicione pripreme, a to će doprineti optimalnijem razvoju sposobnosti i osobina i povećanju nivoa tehničko taktičkih znanja učenica srednjih škola u rukometnim klubovima i učenica srednjih škola usmerenih na rukomet u dodatnoj nastavi fizičkog vaspitanja.

5. LITERATURA

1. Beets, W.M. i Pitetti, H.K. (2005). Contribution of physical education and sport to health related fitness in high school students. (Doprinos fizičkog vaspitanja i sporta funkcionalnim sposobnostima dece srednjoškolskog uzrasta). Journal of School Health, 75 (1).

2. Branković, N. (1998). Uticaj sistematskog telesnog vežbanja učenika šestog razreda gradskih i seoskih osnovnih škola na promene morfološkog, motoričkog i funkcionalnog prostora, Magistarski rad. Niš: Filozofski fakultet, Grupa za fizičku kulturu.

3. Džibrić, Dž., Biberović, A., Huremović, T. i Ivanek, P. (2011). Efekti trećeg sata tjelesnog i zdravstvenog odgoja na bazičnomotoričke i funkcionalne sposobnosti učenika. Sportski logos, 9 (16-17), 35-42.

4. Heimar, S. (1980): Faktorska struktura testova za procenu anaerobnog kapaciteta, Kineziologija, Vol. 22, br. 2, Zagreb.

5. Heimar, S. (1989). Toksonomska analiza funkcionalnih karakteristika mladih sportista, Kineziologija, Vol. 22, br. 2.

6. Horvat, V. (1978): Metrijske karakteristike testova za određivanje funkcionalne sposobnosti kardiovaskularnog sistema, Kineziologija, Vol. 8, br. 1-2, Zagreb.

7. Jukić, I. (1998): Uticaj programiranog treninga na promene funkcionalnih sposobnosti mladih sportista, Kineziologija, 30, 1 (37-42).

8. Matković, R. (1971). Normativne vrijednosti aerobnog kapaciteta respiratornih funkcija, učenika starih 8-15 godina, Magistarski rad, Zagreb: Fakultet fizičke kulture.

9. Milanović, S. i Pavlović, B. (2012). ). Uticaj redovne nastave fizičkog vaspitanja na adaptivne procese motoričke agilnosti funkcionalnih sposobnosti. Glasnik Antropološkog društva Srbije/ Journal of the Antropological Society of Serbia, 47, 261-268.

10. Pržulj D. (2008). Efekti bazične pripreme za razvoj motoričkih i funkcionalnih sposobnosti sportista. Sport i zdravlje, 3 (1), 5-9.

Primljeno: 3. aprila. 2017 Izmjene primljeme 12. juni. 2017 Odobreno: 15, juni, 2017 Korespondencija mr Branislav Strajnić telefon: +381659922864 meil: [email protected] Ul. Veljka Petrovića 10-42, Novi Sad, Srbija


95

Tešanović Gorana1, Jovanović Saša1 1Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta Univerzitet u Banjoj Luci UDK: 796.035.61-055.2 DOI: 10.7251/SIZ0117095T

BICIKLIZAM KAO SPORTSKO-REKREATIVNA AKTIVNOST

Sažetak Rekreativne aktivnosti svojim sredstvima, sadržajima i metodama imaju preventivno djelovanje na pojave koje smanjuju radnu sposobnost, narašavaju zdravlje i dovode do pojave lokomotornih disfunkcionalnosti. Prema Svjetskoj zdravstvenoj organizaciji (Global recomendations on Physical activity for health, WHO, 2008/2013), tjelesna aktivnost kod odraslih osoba uključuje aktivnosti tokom slobodnog vremena, transport (hodanje ili vožnja biciklom), aktivnosti na poslu, obavljanje kućanskih poslova, igru, sportove, organizovano i individualno vježbanje te sve aktivnosti koje se provode u krugu porodice, škole i sportske zajednice. Vožnja biciklom postaje sve popularnija aktivnost u rekreativnom treningu, poželjno je da se provodi u prirodi na svježem zraku gdje je teren raznolike konfiguracije, a upotreba velikih mišićnih grupa obogaćuje i čini biciklizam jednim od najraširenijih oblika rekreacije u svijetu. Istraživanje je provedeno sa 12 ispitanica, starosti 35 ± 6 mjeseci, koje u toku istraživanja nisu bile uključene u neke druge sportsko-rekreativne aktivnosti. Prije provođenja rekreativnog programa utvrđeno je inicijalno stanje varijabli funkcionalnih sposobnosti i tjelesne kompozicije ispitanica ( Institut sporta Fakulteta fizičkog vaspitanja i sporta Univerziteta u Banjoj Luci), te vrijednosti krvnih parametara (laboratorija Konzilijum), a nakon provođenja programa utvrđeno je finalno stanje. Rekreativni trening programiran je za period od dvanaest sedmica i podijeljen u tri osnovna makrociklusa, koji su se sastojali od četiri mikrociklusa - tri mikrociklusa izgradnja, a četvrti regeneracija. Svi makrociklusi bili su programirani tako da je svaki mikrociklus sadržao tri treninga. Četvrta sedmica u svim makrociklusima je bila sedmica regeneracije koja se sastojala od lagane vožnje po ravnom u trajanju od 60 do 90 minuta. Na osnovu dobijenih rezultata istraživanja može se reći da je ostvaren pozitivan efekat na promjene vo2max, fitness indeksa kao i povećanja nivoa hemoglobina kao parametre funkcionalnih sposobnosti ispitanica. Primjenjeni program u trajanju od 12 sedmica pozitivno je stimulisao rad srca i organizma u cjelini te je doveo do poboljšanja u radu kardio vaskularnog sistema. Opterećenja koja su realizovana u tom vremenskom periodu nisu dovela do značajnih promjena kod varijabli morfoloških karakteristika tj. tjelesne kompozicije - FAT, FAT lijeva noga, FAT desna noga, TBW i impedanca cijelog tijela što je u skladu sa većim brojem dosadašnjih istraživanja ove tematike i otvara prostor za slična istraživanja pri čemu bi se mogli mijenjati parametri trajanja kao i samog opterećenja u toku planiranog programa.

Ključne riječi: rekreacija, biciklizam, žene



96

UVOD Rekreativne aktivnosti svojim sredstvima, sadržajima i metodama imaju preventivno

djelovanje na pojave koje smanjuju radnu sposobnost, narašavaju zdravlje i dovode do pojave lokomotornih disfunkcionalnosti. Vježbanje ima važnu ulogu u prevenciji srčanih bolesti i osteoporoze te odgodi pojave dijabetesa i mišićno-koštanih bolesti (Mišigoj-Duraković, 1999), što ukazuje na mogućnost djelovanja na podizanja kvalitete života. Američka asocijacija za srce (American Heart Association) definisala je sedam faktora i parametara koji mogu poslužiti za procjenu zdravlja kardiovaskularnog sistema i određivanje kardiovaskularnog rizika: pušenje, indeks tjelesne mase (BMI – body mass index), fizička aktivnost, ishrana, krvni pritisak, ukupan holesterol i nivo glukoze u krvi (Lloyd-Jones DM, Hong Y i Labarthe D, 2010). Fizička aktivnost povoljno utiče na prevenciju nastanka kardiovaskularnih bolesti tako što smanjuje vaskularni oksidativni stres, poboljšava funkciju endotela i smanjuje insulinsku rezistenciju i nivo aterogenih lipoproteina (Fukai T, Siegfried MR, Ushio-Fukai M, Cheng Y, Kojda G i Harrison DG., 2000, Halbert JA, Silagy CA, Finucane P, Withers RT i Hamdorf PA.,1999).Prema Svjetskoj zdravstvenoj organizaciji (Global recomendations on Physical activity for health, WHO, 2008/2013), tjelesna aktivnost kod odraslih osoba uključuje aktivnosti tokom slobodnog vremena, transport (hodanje ili vožnja biciklom), aktivnosti na poslu, obavljanje kućanskih poslova, igru, sportove, organizovano i individualno vježbanje te sve aktivnosti koje se provode u krugu porodice, škole i sportske zajednice. U rekreativne aktivnosti ubrajaju se aktivnosti koje su svrstane u 7 grupa, kao što su: ture, aktivnosti na vodi (rijekama i jezerima), aktivnosti u zraku, sportske aktivnosti, aktivnosti otkrivanja zanimljivosti, aktivnosti radnih procesa, kulturne aktivnosti i aktivnosti zdravstvenog karaktera (Demonja, Ružić, 2010). Prema WHO odrasli i starije osobe bi trebalo da upražnjavaju aktivnosti umjerenog intenziteta minimalno 30 min svakodnevno kako bi kroz aktivnost održavale mobilnost. Vožnja biciklom postaje sve popularnija aktivnost u rekreativnom treningu, poželjno je da se provodi u prirodi na svježem zraku gdje je teren raznolike konfiguracije, a upotreba velikih mišićnih grupa obogaćuje i čini biciklizam jednim od najraširenijih oblika rekreacije u svijetu. Bitna karakteristika biciklizma je mogućnost preciznog doziranja opterećenja tokom treninga korištenjem različitih brzina na biciklu kao i mijenjanjem brzine okretanja pedala, te savladavanjem različitih uspona uz minimalan napor ili vožnjom na ravnom terenu varijabilnim intenzitetom. Kod klasičnog biciklističkog treninga profesionalnih biciklista ukupni volumen godišnje iznosi između 800 i 1200 sati, a kod rekreativnih biciklista od 350 do 500 sati (Friel 1998, 2003). Biciklističkim treningom želi se povećati uspješnost rezultata i parametri funkcionalnih sposobnosti –maksimalni primitak kisika (VO2max) i maksimalna ispoljena snaga (Wmax), Jedan od najdiskriminativnijih parametara prema kome se selektuju biciklisti na profesionalne bicikliste (svjetska klasa), elitne bicikliste (biciklisti međunarodnog ranga), amatere (biciklisti nacionalnog ranga) i rekreativce (trenirani biciklisti) je VO2max (Impellizzeri, F. M., i Marcora, S., 2007; Lee, H., Martin, D. T., Anson, J. M., Grundy, D. & Hahn, A. G., 2002; MacRae, H. H., Hise, K. J., i Allen, P. J., 2000; Cramp, T., Broad, E., Martin, D. & Meyer, B. J., 2004; Hopker, J., Jobson S., Carter, H. i Passfield, L., 2007 te Lucia, A., Carvajal, A., Calderon F. J., Alfonso, A. i Chicharro, J. L., 1999), koji kod profesionalnih biciklista iznose za VO2max iznad 75 ml/kg/min i za Wmax iznad 500 W (Lucia, A., Carvajal, A., Calderon F. J., Alfonso, A. i Chicharro, J. L., 2001), a kod rekreativaca 42,6 ml/kg/min i 292 W (Hopker, J., Jobson S., Carter, H. i Passfield, L.,2007). Kako bi se utvrdio realan učinak pojedinih rekreacijskih aktivnosti i programa na pojedine tjelesne dimenzije i sposobnosti i njihov transformacioni učinak, potrebno je provesti veliki broj istraživanja na što većem broju različitih populacija. Tako je utvrđeno da programi aerobika imaju transformacioni učinak na morfološki i motorički status, a programi trčanja i hodanja na promjene funkcionalnih sposobnosti (Sekulić, D., N. Rausavljević i N. Zenić 2003). Johnson, M., Sharpe, G. R. i Brown, P. I. (2007) nisu utvrdili statistički značajne promjene u tjelesnoj


97

težini pod uticajem trenažnog procesa u trajanju od 6 sedmica. Hoogeveen (2000) je utvrdio statistički značajnu razliku za potkožno masno tkivo između pripremnog i takmičarskog perioda u razmaku od osam mjeseci na uzorku 15 profesionalnih biciklista (p < 0,05). Utvrđeno je da sportisti imaju za 20-35% više vrijednosti HDL holesterola od fizički neaktivnih osoba. Uticaj na nivoe ukupnog holesterola i LDL holesterola je manji; sniženje ukupnog holesterola je za 6-7%, a LDL-C za 7-12% (Lepšanović 2000). Shodno tome, ovo istraživanje je provedeno sa ciljem da se utvrdi mogućnost djelovanja vožnje bicikla na biohemijske parametre koji doprinose funkcionalnoj sposobnosti kardiovaskularnog sistema, te utvrditi eventualne promjene kompozicije tijela. METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA

Istraživanje je provedeno sa 12 ispitanica, starosti 35 ± 6 mjeseci, koje u toku istraživanja nisu bile uključene u neke druge sportsko-rekreativne aktivnosti. Prije provođenja istraživanja, sistematskim pregledom u Kliničkom centru, utvrđeno je da su sve ispitanice bile zdrave i bez povreda lokomotornog aparata. Trajalo je 12 sedmica, tokom kojih su ispitanice 3x sedmično u trajanju od 72 ± 13 minuta bile podvrgnute programu fizičke aktivnosti kroz biciklističke ture koje su izvođene u krugu od 30km opštine Banja Luka. Prije provođenja rekreativnog programa utvrđeno je inicijalno stanje varijabli funkcionalnih sposobnosti i tjelesne kompozicije ispitanica ( Institut sporta Fakulteta fizičkog vaspitanja i sporta Univerziteta u Banjoj Luci), te vrijednosti krvnih parametara (laboratorija Konzilijum), a nakon provođenja programa utvrđeno je finalno stanje.

Rekreativni trening programiran je za period od dvanaest sedmica i podijeljen u tri osnovna makrociklusa, koji su se sastojali od četiri mikrociklusa - tri mikrociklusa izgradnja, a četvrti regeneracija. Svi makrociklusi bili su programirani tako da je svaki mikrociklus sadržao tri treninga. Četvrta sedmica u svim makrociklusima je bila sedmica regeneracije koja se sastojala od lagane vožnje po ravnom u trajanju od 60 do 90 minuta. U prvom makrociklusu, u prvoj sedmici program je predviđao prvi trening 15 km vožnje ravnicom, drugi trening 18 km vožnje ravnicom i treći trening 9 km brdskog biciklizma (42 km), od čega je pređeno 43.51 km - 33.78 km ravnicom i 9.73 km brežuljkastim terenom. U drugoj sedmici bilo je planirano da se na prvom treningu pređe 11km brdskim biciklizmom, na drugom 21 km vožnje ravnicom i na trećem treningu 13 km brdskim biciklizmom (45km), od čega je pređeno 49.22 km - 23.19 km ravnicom i 26.03 km brežuljkastim terenom. Za treću sedmicu predvidjelo se da se na prvom treningu izveze 26km ravnicom, na drugom 10km brdskog biciklizma i na trećem 24 ravnicom (60km), od čega je pređeno 61.22 km - 49.63 km ravnicom i 11.59 km brežuljkastim terenom. U četvrtoj sedmici se za svaki trening planirala vožnja ravnicom u dužini od 15 km,a pređeno je 47.48 km. Za drugi makrociklus bilo je planirano da se na svakom treningu vožnje bicikla po ravnici odveze još po 3 km, a na svakom treningu brdskog biciklizma još po 1 km, tako da je u prvoj sedmici odvezeno 50.61 km (38.72 km po ravnici i 11.89 km po brežuljkastom terenu), u drugoj 51.93 km (24.82 km po ravnici i 27.11 km po brežuljkastom terenu), u trećoj 68.91 km (55.62 km po ravnici i 13.29 km po brežuljkastom terenu). U četvrtoj sedmici se za svaki trening planirala vožnja ravnicom u dužini od 15 km,a pređeno je 46.38 km. Za treći makrociklus bilo je planirano da se na svakom treningu vožnje bicikla po ravnici odveze još po 3 km, a na svakom treningu brdskog biciklizma još po 1 km u odnosu na drugi makrociklus, tako da je u prvoj sedmici odvezeno 57.15 km (44.76 km po ravnici i 12.39 km po brežuljkastom terenu), u drugoj 56.13 km (26.72 km po ravnici i 29.41 km po brežuljkastom terenu), u trećoj 75.71 km (63.02 km po ravnici i 12.69 km po brežuljkastom terenu). U četvrtoj sedmici se za svaki trening planirala vožnja ravnicom u dužini od 15 km,a pređeno je 48.28 km. Biciklističke rute su vožene jugozapadnim dijelom teritorije grada Banja Luka koji obuhvata tj. sjeverni dio dinarskog sistema, a koji se od urbane zone grada Banja Luka prema sjeveru spušta u ravnicu Lijevče polja, odnosno panonsku niziju kao i planinu Kozaru na sjeverozapadu područje je pogodno za pješačenje i brdski bicklizam. Blagi tereni, očuvana priroda, pružaju izvrsne uslove za biciklističke rute različitih dužina i stepena težine - od lakih, dužine 10 km, pa do zahtjevnijih, dužine do 80 km. Vožnja bicikla po ravnici vožena je brzinom 15-20 km/h, na nadmorskoj visini koja se kretala između 165-250 m, a trajala je između 60-90 minuta, dok je brdski biciklizam realizovan na brežuljkastom terenu na nadmorskoj visini 165-400 m nv, prilikom čega je voženo brzinom 5-10 km/h u trajanju 60-90 minuta.


98

Grafikon 1. Prikaz prosjeka pređenih kilometara tokom svake sedmice (mikrociklus) u svakom od makrociklusa

Za evaluaciju primijenjenog programa korištene su varijable kojima se procjenu funkcionalne

sposobnosti - V02max, FITNES INDEX, bazalni metabolizam, hemoglobin, biohemijski parametri – trigliceridi i holesterol, te varijable morfoloških karakteristika tj. Tjelesne kompozicije - FAT, FAT lijeva noga, FAT desna noga, TBW, impedanca cijelog tijela. Funkcionalne sposobnosti su procijenjene pomoću 2km UKK TEST (vrijednosti varijabli fitnes index i VO2max dobijene su primjenom formula za izračunavanje*), morfološke karakteristike i bazalni metabolizam pomoću Body composition analyzer-a (marka Tanita BC-418) a biohemijski parametri laboratorijskom analizom krvnih uzoraka. *FI = 304-(8.5 x min + 0.14 x sec + 0.32 x FS + 1.1 x BMI) + 0.4 x godine starosti *V02max = 116.2 – 2.98 x T (min) – 0.11 x HR – 0.14 x GODINE – 0.39 x BMI (Oja & Tuxworth, 1995)

BMI = TEŽINA (KG) / VISINA2 (M) U obradi dobijenih rezultata korišten je program za statističku analizu SPSS 17.00, a

od statističkih procedura primijenjen su deskriptivna statistika, KS test i T-test za zavisne uzorke. REZULTATI I DISKUSIJA

N Mean Std. Deviation fat1 15 31.78 7.59626 fat2 15 31.65 7.13131 tbw1 15 34.23 4.01331 tbw2 15 34.06 4.28349

imped1 15 652.13 69.24683 imped2 15 651.60 65.26408 fatdn1 15 36.12 6.01643 fatdn2 15 35.95 5.34721 fatln1 15 35.71 6.32296 fatln2 15 36.16 5.04449

holest1 15 5.79 1.4189


99

holest2 15 5.96 1.46312 triglic1 15 1.64 0.65403 triglic2 15 1.65 1.02448

fi1 15 128.68 16.82739 fi2 15 149.85 15.4539

vo2max1 15 46.34 6.48494 vo2max2 15 53.92 7.61531

hg1 15 126.73 11.07421 hg2 15 130.07 9.80865

bmr1 15 1400.80 182.9111 bmr2 15 1409.60 190.6308

Tabela 1. Rezultati deskriptivne statistike varijabli u inicijalnom i finalnom stanju Paired Samples Test

Paired Differences

t df Sig. (2-

tailed)

Mean Std. Deviation

Std. Error Mean

95% Confidence Interval of the

Difference

Lower Upper Pair

1 fat1 - fat2 .12667 1.20266 .31052 -.53934 .79268 .408 14 .690

Pair 2 tbw1 - tbw2 .17333 1.46798 .37903 -.63960 .98627 .457 14 .654

Pair 3 imped1 - imped2 .53333 27.93837 7.21366 -14.93842 16.00509 .074 14 .942

Pair 4 fatln1 - fatln2 -.44667 3.07963 .79516 -2.15211 1.25877 -.562 14 .583

Pair 5 fatdn1 - fatdn2 .17333 1.88129 .48575 -.86849 1.21515 .357 14 .727

Pair 6 holest1 - holest2 -.17467 .55785 .14404 -.48359 .13426 -1.213 14 .245

Pair 7 triglic1 - triglic2 -.01267 .65553 .16926 -.37569 .35035 -.075 14 .941

Pair 8 fi1 - fi2 -2.11647E1 16.85609 4.35222 -30.49926 -

11.83008 -4.863 14 .000

Pair 9

vo2max1 - vo2max2 -7.58000 6.60630 1.70574 -11.23845 -3.92155 -4.444 14 .001

Pair 10 hg1 - hg2 -3.33333 5.85133 1.51081 -6.57369 -.09297 -2.206 14 .045

Pair 11 bmr1 - bmr2 -8.80000 63.32930 16.35155 -43.87060 26.27060 -.538 14 .599

Tabela 2. Rezultati T-testa za zavisne uzorke Rezultati prikazani u tabeli 1 ukazuju na statistički značajnu razliku i promjenu u parametrima Fitnes ineksa .000, vo2max .001 te hemoglobin .045 između inicijalnog i finalnog stanja. Dobijeni rezultati djelomično se poklapaju sa rezultatima: MacRae (2000) na 6 biciklista amatera utvrđuje vrijednosti VO2max 58,4 ± 2,3 ml/kg/min, a Cramp (2004) na 8 biciklističkih amatera vrijednost VO2max od 60,0 ± 3,7 ml/kg/min dok Hopker, J., Coleman, D. A. i Wiles J. D. (2007) analiziraju razlike između


100

16 biciklističkih amatera (VO2max 62,6 ml/kg/min i Wmax = 421 ± 38) i 16 rekreativnih biciklista ( VO2max 42,6 ml/kg/min Wmax = 292 ± 34) u efikasnosti pri 50 % i 60 % Wmax i pri 150 W te utvrđuju statistički značajne razlike na svim intenzitetima opterećenjima za oko 1,4 % (20,66 prema 19,21 %) u korist biciklista amatera. Hopker (2010) promatra razlike u spolovima u efikasnosti između 13 biciklističkih amatera (VO2max = 61,3 ± 5,4 ml/min/kg i Wmax = 414 ± 4 W) i 13 rekreativnih biciklistica (VO2max = 48,9 ± 6,1 ml/min/kg i Wmax = 293 ± 22 W). Utvrđuje veću efikasnost žena pri fiksnom opterećenju od 150 W (22,4 ± 21 prema 19,9 ± 1,8 %) i 180 W (22,3 ± 1,8 prema 20,4 %), iako imaju manji Wmax i VO2max. Maksimalni primitak kisika (VO2max) po kilogramu tjelesne mase (ml/kg/min) jedan je od značajnih parametara u biciklizmu na temelju kojeg možemo razlikovati: profesionalne bicikliste (svjetska klasa), elitne bicikliste (biciklisti međunarodnog ranga), amatere (biciklisti nacionalnog ranga) i rekreativce (trenirani biciklisti) (Impellizzeri, F. M., i Marcora, S. 2007; Lee, H., Martin, D. T., Anson, J. M., Grundy, D. i Hahn, A. G. 2002; MacRae, H. H., Hise, K. J., i Allen, P. J. 2000; Cramp, T., Broad, E., Martin, D. i Meyer, B. J., 2004; Hopker, J., Coleman, D. A. i Wiles J. D. 2007 Lucia, A., Carvajal, A., Calderon F. J., Alfonso, A. i Chicharro, J. L. 1999). Dakle postignuti rezultati grupe ispitanica kreću se u okvirima rezultata dosadašnjih istraživanja i pokazuju pozitivne efekte primjenjenog programa. Posmatrajući rezultate ostalih testiranih varijabli možemo reći da nije bilo statistički značajne razlike između inicijalnog i finalnog stanja što se poklapa sa rezultatima istraživanja: Nourry (2005) koji je istraživao efekte visoko intenzivnog treninga u trajanju od 8 tjedana kod djece u dobi od 9,7 ± 0,9 godina podijeljenih u eksperimentalnu i kontrolnu grupu. Utvrđeno je statistički značajno povećanje snage (Wmax s 94 ± 21 W na 103 ± 24 W) i VO2max (od 37,4 ± 7,3 na 43,2 ± 7,6 ml/kg/min) u eksperimentalnoj grupi te statistički značajno povećanje tjelesne težine, dok u kontrolnoj grupi nisu utvrđene statistički značajne promjene., ali i nepromijenjene vrijednosti u potkožnom masnom tkivu kod eksperimentalne i kontrolne grupe. Morfološke karakteristike mogu (Hoogeveen, 2000 te Nourry, C., Deruelle, F., Guinhouya, C., Baquet, G., Fabre, C., Bart, F., Berthoin, S. i Mucci, P. 2005), ali i ne moraju (Sunde, A., Storen, O., Bjerkaas, M., Larsen, M. H., Hoff, J. i Helgerud, J. 2010; Impellizzeri, F. M., i Marcora, S. 2007; Johnson, M., Sharpe, G. R. i Brown, P. I. 2007; Hopker, J., Coleman, D. A. i Wiles J. D. 2007; Halder, K., Chatterjee, A., Kain, T. C., Pal, R., Tomer, O. S. i Saha, M., 2012 te Lucia, A., Carvajal, A., Calderon F. J., Alfonso, A. i Chicharro, J. L., 1999) biti pod utjecajem trenažnog procesa te su ovisne o dužini trajanja trenažnog procesa, uzorku ispitanika te usmjerenosti trenažnog procesa. ZAKLJUČAK Na osnovu dobijenih rezultata istraživanja može se reći da je ostvaren pozitivan efekat na promjene vo2max, fitness indeksa kao i povećanja nivoa hemoglobina kao parametre funkcionalnih sposobnosti ispitanica. Primjenjeni program u trajanju od 12 sedmica pozitivno je stimulisao rad srca i organizma u cjelini te je doveo do poboljšanja u radu kardio vaskularnog sistema. Opterećenja koja su realizovana u tom vremenskom periodu nisu dovela do značajnih promjena kod varijabli morfoloških karakteristika tj. tjelesne kompozicije - FAT, FAT lijeva noga, FAT desna noga, TBW i impedanca cijelog tijela što je u skladu sa većim brojem dosadašnjih istraživanja ove tematike i otvara prostor za slična istraživanja pri čemu bi se mogli mijenjati parametri trajanja kao i samog opterećenja u toku planiranog programa. Obzirom da se radi o uzorku ispitanica koje su se po prvi put susrele sa ovakvim vidom rekreativnog vježbanja može se reći da je čitav program imao izuzetno pozitivne efekte djelujući pored fizioloških i na motivacione faktore ispitanica koje nisu krile zadovoljstvo vježbanjem u prirodi i efektima takvog vježbanja. LITERATURA 1. Berry, M. J., Cline, C. C., Berry, C. B. & Davis, M. (1992). A comparison between two forms of

aerobic dance and treadmill running. Medicine and Science in Sports and Exercise, 24(8):946-951.

2. Cavill N, Davis A. Cycling and Health: A Briefing Paper for the Regional Cycling Development Team. National Cycling Strategy; 2003. London (UK).

3. Cramp, T., Broad, E., Martin, D. & Meyer, B. J. (2004). Effects of preexercise carbohydrate -ingestion on mountain bike performance. Medicine and Science in Sports and Exercise, 36(9):1602-1609.


101

4. Demonja, D., Ružić, P. (2010.). Ruralni turizam u Hrvatskoj s primjerima dobre prakse i europskim iskustvima,[Rural tourism in Croatia, with examples of good practice and European experience], Zagreb: Meridijani Samobor.

5. Evaluation Report of the Dutch Bicycle Master Plan. Den Haag (NL): Ministry of Transport, Public Works and Water Management; 1997.

6. Friel, J. (1998). Cestovni biciklizam -periodizacija i trening.[ Road cycling - periodization and training.] Zagreb: GALOP.

7. Friel, J. (2003). The cyclist's training Bibile, Third Edition. Boulder, Colorado: Velopress. 8. Fukai T, Siegfried MR, Ushio-Fukai M, Cheng Y, Kojda G, Harrison DG. Regulation of the

vascular extracellular superoxide dismutase by nitric oxide and exercise training. J Clin Invest 2000; 105: 1631–9.

9. Halbert JA, Silagy CA, Finucane P, Withers RT, Hamdorf PA. Exercise training and blood lipids in hyperlipidemic and normolipidemic adults: a metaanalysis ofrandomized. controlled trials. Eur J Clin Nutr 1999; 53: 514–22.

10. Halder, K., Chatterjee, A., Kain, T. C., Pal, R., Tomer, O. S. & Saha, M. (2012). Improvement in ventilatory function through yogic practices. Al Ameen Journal of Medical Sciences, 5(2):197-202.

11. Hoogeveen, R. A. (2000). The effect of endurance training on the ventilatory response to exercise in elite cyclists. European Journal of Applied Physiology, 82:45-51.

12. Hopker, J., Coleman, D. A. & Wiles J. D. (2007). Differences in efficiency between trained and recreational cyclists. Journal of Applied Physiology, Nutrition and Metabolism, 32:1036-1042.

13. Hopker, J., Jobson S., Carter, H. & Passfield, L. (2010). Cycling efficiency in trained male and female competitive cyclists. Medicine and Science in Sports and Exercise, 9:332-337.

14. Impellizzeri, F. M., & Marcora, S. (2007). Physiology of Mountain Biking. Sports Medicine, 37(1):59-71.

15. Johnson, M., Sharpe, G. R. & Brown, P. I. (2007). Inspiratory muscle training improves cycling time-trial performance and anaerobic work capacity but not crirical power. European Journal of Applied Physiology, 101:761-770.

16. Lee, H., Martin, D. T., Anson, J. M., Grundy, D. & Hahn, A. G. (2002). Physiological characteristics of successful mountain bikers and professional road cyclists. Journal Sports Science, 20(12):1001-1008.

17. Lepšanović L, Lepšanović Lj. (2000). Klinička lipidologija.[ Clinical lipidology] Beograd: Savremena administracija.

18. Lloyd-Jones DM, Hong Y, Labarthe D. Defining and setting national goals for cardiovascular health promotion and disease reduction: the American Heart Association’s strategic Impact Goal through 2020 and beyond. Circulation 2010; 121: 586–613.

19. Lucia, A., Carvajal, A., Calderon F. J., Alfonso, A. & Chicharro, J. L. (1999). Breathing pattern in highly competitive cyclists during incremental exercise. European Journal of Applied Physiology, 79: 512-521.

20. Lucia, A., Hoyos, J., Pardo, J. & Chincharro, J. L. (2001). Effects of endurance training on the breathing pattern of professional cyclists. Japanese Journal of Physiology, 51:133-141.

21. MacRae, H. H., Hise, K. J., & Allen, P. J. (2000). Effects of front and dual suspension mountain bike systems on uphill cycling performance. Medicine and Science in Sports and Exercise, 32 (7): 1276-1280.

22. Mišigoj-Duraković, M. i suradnici (1999). Tjelesno vježbanje i zdravlje.[ Physical exercise and health] Zagreb:Grafos.

23. Nourry, C., Deruelle, F., Guinhouya, C., Baquet, G., Fabre, C., Bart, F., Berthoin, S. & Mucci, P. (2005). High-intensity intermittent running training improves pulmonary function and atlers exercise breathhing pattern in children. European Journal of Applied Physiology, 94:415-423.

24. Oja, P., & Tuxworth, B. E. (1995). Eurofit for adults: A test battery for the assessment of the health-related fitness of adults: Council of Europe, Committee for the Development of Sport.

25. Sekulić, D., N. Rausavljević & N. Zenić (2003). Changes in motor and morphological measures of young women induced by the HI-LO and STEP aerobic dance programmes. Kinesiology 35-1, str: 48-58.


102

26. Sunde, A., Storen, O., Bjerkaas, M., Larsen, M. H., Hoff, J. & Helgerud, J. (2010). Maximal strength training improves cycling economy in competitive cyclists. Journal od Strengh and Conditioning Researcg, 24(8)/2157-2165.

27. Troped PJ, Saunders RP, Pate RR, Reininger B, Ureda JR, Thompson SJ. Association between self-reported and objective physical environment factors and use of community Rail-Trail. Prev Med 2001;32:191-200.

28. World Health Organization (2008-2013). Action plan for the global strategy for the preventionand control of non communicable diseases. Prevent and control cardiovascular diseases, cancers, chronic respiratory diseases, diabetes. Available at: http://www.who.int/nmh/Actionplan-PC-NCD-2008.pdf. Accessed April 13, 2017.

Primljeno: 20. aprila. 2017. godine Izmjene primljeme 30. maja. 2017. godine Odobreno: 31. maja, 2017. Korespodencija: Jovanović Saša Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta Ul. Vojvode Petra Bojovića Univerzitet u Banja Luci Telefon: ++38765799581, e-mail: [email protected]


103

Milomir Trivun1, Željko Vukić2, Ivica Sabljo3 1Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta Univerziteta u Istočnom Sarajevu 2Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta Univerziteta u Banjoj Luci 3Student postdiplomskih studija Fakulteta Fizičkog vaspitanja i sporta Univerziteta u Istočnom Sarajevu UDK: 797.21 796.54.035 DOI: 10.7251/SIZ0117103T

PRIMJENA PLIVANJA NA LOGOROVANJU I KAMPOVANJU U PRIRODI

Sažetak Populacija koja je obuhvaćena istraživanjem u radu imala je po 30 studenata muškog pola koji su praktičnu nastavu Aktivnosti u prirodi imali u stacioniranom kampu na Tjentištu. Uzorak ispitanika jedne grupe činili su studenti Fakulteta fizičkog vaspitanja i sport Univerziteta u Istočnom Sarajevu koji su imali praktičnu nastavu Aktivnosti u prirodi u julu mjesecu 2008. godine. Drguga grupa izabranih ispitanika su studenti Fakulteta fizičkog vaspitanja i sporta Univerziteta u Istočnom Sarajevu, a imali su praktičnu nastavu Aktivnosti u prirodi u julu mjesecu 2009. godine. Uzorak varijabli odnosio se na primjenu plivanja, vještačkog jezera na Tjentištu, a dionica je iznosila oko 200 metara. Inicijalno i finalno mjerenje obavljeno je u julu mjesecu 2008. za jednu grupu studenata, a druga grupa studenata bila je obuvaćena istim mjerenjem u julu mjesecu 2009. godine. Pored deskriptivne statistike mjera centrlane tendencije (minimum, maksimum, srednja vrijednost, standardna deevijacija), za analizu rezultata na inicijalnom i finalnom mjerenju koristi se t-test za male uzorak ispitanika do 30 u grupi (skupini). Analizirani rezultati istraživanja nisu imavli statističke značajnosti razlika između inicijalnog i finalnog mjerenja, mada je evidentono da je došlo do promjene numeričkih rezultata..

Ključne riječi: primjenjeno plivanje, studenti, jezero, kamp, aktivnosti u prirodi

1. UVOD „Postoji nekoliko definicija o pojmu plivanja, a skoro je svima zajedničko da je plivanje skup usklađenih pokreta koji omogućavaju čovjeku da se održi na površini vode i da se u njoj kreću naprijed i nazad uz pomoć ekstremiteta. Postoji nekoliko vidova plivanja: plivanje koje se odvija na površini vode i ispod površine vode za koje najčešće kažu da je ronjenje ili gnjuranje.u toku usvajanja određenih tehnika i znanja plivanja ljudsko tijelo prolazi i kroz fazu plutanja, a to je sposobnost održavanja tijela na površini vode bez pomoći pomagala.pošto se tijelo plivača nalazi u vodenoj sredini koja je nestabilna, odnosno bez čvrstog oslonca, onda u takvim okolnostima čovjek koristi veći broj različitih pokreta koje ne upotrebljava pri kretanju na suvom.“ (Vuković, 2006). „Znanje plivanja, kako su to još mnogo prije rekli stari Latini, je sastavni dio opšte kulture i življenja čovjeka, ali isto tako i njegove životno važne potrebe i vještine. Sa pedagoško-psihološkog, zdravstveno-higijenskog, obrazovnog, a posebno utilitarnog značaja pripada mu značajno visoko, prvo mjesto na hijerarhijskoj ljestvici svih tjelesnih (sportskih) aktivnosti. Nije bez razloga od strane stručnjaka fizičke (tjelesne) kulture plivanje svrstano u najznačajniju grupaciju sportova, tako zvane bazične sportove.voda svojim bogastvom pruža obilje raznovrsnih aktivnosti, u vodi i na vodi, sa širokom lepezom upotrebne vrijednosti. Uz značajan sportsko



104

takmičarski program (kroz sportsko i umjetničko plivanje, vaterpolo, skokove u vodu, sportsko ronilaštvo i ostale aktivne sportove), boravak u vodi može da čisto ekonomski karakter.,“ (Kazazović, 2008). „Voda, taj mistični elemenat, strana teritorija za ljudska stvorenja, uz znatiželju i hrabrost ronilaca učinila su da život i ovdje smjelije prodre. Prosto su se specijalizovali za drugi način života, bogat tajanstvenim doživljajima. Može se sa sigurnošću markirati jedan od najvažnijih zadataka svog budućeg poziva za kojeg se pripremaju pedagozi tjelesnog i zdravstvenog odgoja, ali isto važi i za sve sportske bogate akva porodice, vojnike i policajce; njihovo osposobljavanje za brzu i sigurnu intervenciju u vodi s ciljem spašavanja nećijeg života.“ (Kazazović, 2008). Prema tome plivanje je kretna aktivnost kroz vodu koja pored održavanja omogućava i kretanje naprijed u željenom smjeru. Ronjenje je kretna aktivnost koja se odvija pod vodom, odnosno ispod površine vode, a kod plivanja je moguće disanje (udisanje atmosferskog vazduha), zato što se prilikom udisaja usta i nos nalaze van vode. Plivanje je znmčajna, omiljena rekreativna aktivnost, a ujedno i takmičarski (apsolutni) sport bez težinskih kategorija. Mada je plivanje veoma zdrava aktivnost, ukoliko se ne procjene sposobnosti i pripremljenosti i ne uvaže prirodni uslovi vode: mora, jezera i rijeke, postoji trajna i konstantna opasnost od utapanja. Iz tog razloga opreznosti i sigurnosti nije na odmet. Plivanje jedan od bazičnih sportova koje koje u različitom obliku egzistira kao osnovni ili jedan od disciplina u drugim sportovima. Pored sportskog plivanja, poznato je i sihronizovano plivanje, sport u i na vodi sa loptom kao što je vaterpolo, a plivanje je jedan od disciplina u triatlonu i modernom petoboju. Postoje i sportovi koji u sklopu takmičenja ne uključuju plivanje ali je za bavljenjem tim sportovima znanje plivanja neophodno. Tu spadaju: kajak, kanu, jedrenje, veslanje, skokovi u vodu, ronjenje, rafting, surfanje, nautički sportovi i ostali sportovi vezani za prirodne uslove vode: mora i jezera.„Bez obzira na razdaljinu-koja se u takmičenjima kreće od 50 (164 ft) do 1.500 m (1640 yd)-cilj svake plivačke trke je da se pređe određena staza za najkraće moguće vrijeme. Svaka trka zahtjeva određeni stil plivanja ili kombinaciju četiri plivačka stila: prsnog, leđnog, leptira (delfin) i slobodnog stila (kraul). Postoje pojedinačne i ekipke trke; u ekipnim trkama; po četiri plivača iz svake zemlje takmiče se jedan protiv drugih, i ove trke se uglavnom održavaju na kraju plivačkog takmičenja.“ (Stabs, 2015).„Kampovanje spada u kraće boravke tokom aktivnosti u prirodi. Najčeše se kampuje van naseljenog mjesta, odnosno civilizacije velikih gradova. Tokom kampovanja koristi se šator kao osnovni smještaj, ponekad kamp/kućica, mada ima onih koji koriste samo vreću za spavanje. Tokom izbora odgovarajućeg mjesta potrebno je voditi računa da je mjesto ocjedito, sa blagim nagibom, zaštićeno od vjetra, da je pored šume sa drvećem, da je daleko od bara i močvara tako da je izbor mjesta uvijek suv. Poželjno je da ima izvor pitke vode u blizini ili uređeni dio prostora za kampovanje. Ukoliko se logoruje u planinskom dijelu pri samom vrhu, voditi računa o odronu sipara ili stijena, lavina. Na iazbaranom mjestu postavlja se šator, sa najmanjom izloženosti vjetru. “(Dixe, 2011)..

2. METOD „Plivanje kao posebna oblik aktivnosti u prirodi u mnogome razlikuje od plivanja koje se izvodi u bazenu. U bazenu je voda mirna, poznata nam je sredina, vidimo dno, voda je čista prozirna. Kada govorimo o plivanju u rijeci, jezeru pa i moru svega toga nema. Nikada se ne treba upuštati u avanture pa ulaziti u nepoznate vode na bilo koji način. Naročito opasnosti nose plivanje i kupanje u nepoznatim i brzim rekama gdje lako može doći do neželjenih posljedica. Odlasci na kupanje na rijekama, jezerima ili morima naročito kada su u pitanju djeca pa i odrasli treba činiti u organizovanim grupama i na za to tačno određenim mjestima. Prilikom ovakvih izleta organizator mora strogo voditi računa o neplivačima, a i plivače mora stalno imati pod nadzorom.“ (Vučković, Savić, 2002).„Forsiranje vodenih površina predstavlja vid prelaska određenih površina i to najkraće rijeke. Prilikom određenih marševa


105

nekada je neophodno prijeći rijeku na mjestu gdje nema mosta ili nekog prevoznog sredstva koji će nam prelazak omogućiti na lakši način. Ovakve situacije najčešće se rješavaju forsiranjem rijeke.“ (Vučković, Savić, 2002).„Primjenjenom metodologijom opisuju se adekvatne istraživačke tehnike i njihovi instrumenti, kao i odgovarajuće statističke procedure kojima će biti kvantifikovani prikupljeni podaci. Otuda se u okviru tog poglavlja izdvajaju četiri karakteristična odjeljka: 5.1.Tok i postupci istraživanja; 5.2.Uzorak ispitanika; 5.3.Uzorak varijabli i način njihovog mjerenja i 5.4.Statistička obrada podataka. Odjeljak 5.2.naslovljava se obično kao Uzorak ispitanika, ređe kao Uzorak entiteta. U njemu se iznose svi podaci vezani za specifična obilježja ispitanika, najčešće u odnosu na pol, uzrast i antropološku kategoriju. Prilikom opisa uzorka neophodno je navesti i tačan broj ispitanika u kompletnom uzorku, kao i u subuzorcima, pri čemu je neophodno definisati i kriterijume za razvrstavanje ispitanika u subuzorku. U tom odjeljku se precizno navodi: na koliko ispitanika je planirano da se istraživanje realizuje, koje su starosne dobi i kog pola ispitanici; da li su vrhunski ili prosječni sportisti; da li su trenirane ili ne trenirane osobe; da li su zdravi ili rekonvalescenti, da li potiču iz gradske ili seoske sredine; kakav im je obrazovni nivo, u kom klubu treniraju ili u koju školu idu i tako dalje. U narednom odjeljku naučnog projekta definišu se varijable koje se istražuju i opisuju instrumenti predviđeni za prikupljanje relevantnih informacija o njima. Zbog toga je uobičajan naslov tog odjeljka:Uzorak varijabli i način njihovog mjerenja. Definisanje varijabli započinje njihovim razvrstavanjem u karakteristične metodološke grupe, prema dva osnovna kriterijuma (1) antropološka (ili mjerna) priroda varijabli i (2) metodološka priroda. Prvi kriterijum govori o tome iz kog antropološkog prostora varijable potiču, pa se na osnovu njega mogu izdvojiti, na primjer: morfološke varijable, motoričke, psihološke (kognitivne, afektivne, konativne...) socijalne, tehničko-taktičke i mnoge druge. Prema drugom kriterijumu (metodološkoj prirodi), sve varijable moguće je razvrstati u dvije osnovne grupe: zavisne (ili kriterijumske) i nezavisne (ili prediktorske). Metodološku prirodu varijabli određuje istraživački problem i sadržaj projekta istraživanja. Tako se može desiti da jedna ista varijabla u jednom istraživanju ima status prediktorske, a u drugom kriterijumske varijable. Postje i ona istraživanja u kojima se operiše varijablama istog metodološkog karaktera, pri čemu su najčešće sve varijable nezavisne. To se, na primjer, dešava u longitudinalnim studijama u kojima se analiziraju promjene pojedinih motoričkih i funkcionalnih performansi pod uticajem različitih kinezioloških operatera. Prema tome, prediktorske i kriterijumske varijable prevashodno se mogu svrstati u istraživanjima transverzalnog karaktera, dok su u radovima longitudinalnog karaktera obično zastupljene samo nezavisne varijable.“(Perić, 2000). „Pored testiranja razlike dve artimetičke sredine to jest izračunavanje t-vrijednosti, bez obzira na veličinu i tip uzorka, svodi se uglavnom na isto: izračunavanje apsolutne razlike (diferencije-DM) i standardne greške te razlike, a zatim stavljanje u odnos te dvije veličine. Ono što pojedini postupak testiranja, ipak, čini specifičnim jeste način izračunavanja standardne greške razlike artimetičkih sredina. Standardna razlika između zavisnih i nezavisnih uzoraka, je u tome što se standardna greška kod zavisni uzoraka koriguje koeficijent korelacije koji ukazuje na jačinu međusobne povezanosti upoređivanih statističkih serija. To pravilo, kako za velike, važi i za male uzorke, to jeste one koji broje manje od trideset entiteta. Dakle, prilikom izračunavanja standardne greške razlike artimetičkih sredina malih zavisnih uzoraka neophodno je prethodno izračunati koeficijent korelacije i zatim ga uvrsti u formulu za njeno izračunavanje. To praktično znači da valja ponoviti postupak primjenjen u tretmanu velikih zavisnih uzoraka.“ (Perić, 2001). Uzorak ispitanika Uzorak ispitanika jedne grupe činili su studenti Fakulteta fizičkog vaspitanja i sport Univerziteta u Istočnom Sarajevu koji su imali praktičnu nastavu Aktivnosti u prirodi u julu mjesecu 2008. godine.


106

Druga grupa izabranih ispitanika su studenti Fakulteta fizičkog vaspitanja i sport Univerziteta u Istočnom Sarajevu koji su imali praktičnu nastavu Aktivnosti u prirodi u julu mjesecu 2009. godine. Populacija koja je obuhvaćena istraživanjem u radu imala je po 30 studenata muškog pola koji su praktičnu nastavu Aktivnosti u prirodi imali u stacioniranom kampu na Tjentištu Uzorak varijabli

Uzorak varijabli odnosio se na primjenu plivanja (preplivavanja), vještačkog jezera na Tjentištu, a dionica je iznosila oko 200 metara. Izabrane varijable odnosile su se na studente

koji su učestvovali na inicijalnom i finalnom mjerenju 2008 i 2009. godine. Opis testa Start je bio iznad vode, na zvuk plištaljke, a završetak testa je dolazak na cilj nakon preplivane dionice. Mjerenje je obavljeno profesionalnom štopericom sa tačnost u 100 dijelu sekunde.

3. REZULTATI SA DISKUSIJOM Tabela 1, deskriptivna statistika rezultata plivanja kod studenata 2008 i 2009. godine ___ _________________________________________ Valid N Mean Minimum Maximum Std. Dv PL8I 30 317,69 189,41 478,12 78, 37 PL8F 30 289,40 221,62 378,62 47, 24 PL9I 30 319,31 202,71 386,91 53, 86 PL9F 30 297,90 165,51 419,48 64, 43 Uvidom u tabelu1, prikazani rezultati deskriptivne statistike su sledeći: za studentsku populaciju 2008. godine minimalni rezultat na inicijalnom mjerenju je (PL8I=189,41), pa je tu ujedno i najbolje vrijeme ostvareno tokom plivanja, dok maksimalni rezultat (PL8I=478,12) ujedno i najlošiji, a srednja vrijednost (Mean =317, 69), sa standardnom devijacijom (Std.Dv=78,3). Ista populacija na finalnom mjerenju ima sledeće: (PL8F=221,62), dok maksimalni rezultat (PL8F=378,62) najlošiji, a srednja vrijednost (Mean=289, 40), sa standardnom devijacijom (Std.Dv=47,24). Za generaciju 2009. godine su sledeći parametri: (PL9I=202,,71), pa je tu ujedno i najbolje vrijeme tokom inicijalnog plivanja, dok maksimalni rezultat (PL9I=386,91) ujedno i najlošiji, a srednja vrijednost (PL9F; Mean;=319, 31), sa standardnom devijacijom (Std.Dv=53,86). Na finalnom mjerenju 2009. godine imali su: (PL8F=165,51), što je najbolji rezultat te generacije, dok maksimalni rezultat (PL8F=419,48) najlošiji, a srednja vrijednost (Mean =297, 90), sa standardnom devijacijom (Std.Dv=64,43).


107

Tabela 2, t-test inicijalno i finalno mjerenje 2008. godine _____________________________________________________________ Mean Std. Dv N Diff. Std: Dv. t df p PL8I 317, 69 78,37 PL8F 289,40 47,24 30 28,29 81,77 1,89 29 0,06

Pregledom rezultata tabele 2, na inicijalnom i finalnom mjerenju je neznatana značajnost razlika, (t-test=1,89), pa praktični dio nastave Aktivnosti u prirodi nije imao signifikanti efeket na plivanje u prirodnim uslovima kod studenata mjerenjem u julu 2008. godine.

Tabela 3, t-test inicijalno i finalno mjerenje 2009. godine ___________________________________________________________ Mean Std. Dv N Diff. Std: Dv. t df p PL9I 319, 31 53,86 PL9F 297,90 64,43 30 21,42 78,62 1,49 29 0,15 Uvidom u tabelu 3, na inicijalnom i finalnom mjerenju je neznatana značajnost razlika, t-testa (t=1,49) pa praktični dio nastave Aktivnosti u prirodi nije imao signifikanti efeket na plivanje u prirodnim uslovima kod studenata mjerenjem u julu 2009. godine. Tabela 5, t-test inicijalno i finalno mjerenje 2008 i 2009 ______________________________________________________________ Mean Std. Dv N Diff. Std: Dv. t df p PL8I 317, 69 78,37 PL9I 319,32 53,86 30 -1,63 97,87 -0,09 29 0,92 PL8II 317, 69 78,36 PL9F 297,90 64,43 30 19,79 92,16 1,18 29 0,25 PL8F 289, 40 47,24 PL9I 297,90 64,43 30 -8,50 72,70 -0,64 29 0,52 Pregledom rezultata tabele 4, pokazani su sledeći vrijednosti: na inicijalnom mjerenju 2008 i 2009. godine sa analizom t-testa (t=-0,09), što pokazuje da studenti imaju značajnu disperziju rezultata u plivanju, dok na inicijalnom i finalnom t-test (t=1,18), a finalno 2008 i inicijalno 2009. t-test (t=-0,64). Znatne razlike postoje, ali nisu statistički toliko značajno iskazane, što pokazuje da studentska populacija ima širok spektar disperzije rezultata primjennjenim plivanjem u prirodnim uslovima. „Brzina zaveslaja, isto kao i snaga zaveslaja u tjesnoj je vezi sa brzinom plivanja i postoji visoka korelacija između tih činilaca. Ta visoka korelacija javlja se samo u tako zvanim uravnoteženim odnosima, kada se odnosiizmeđu brzine zaveslaja, snage zaveslaja i tehnike zaveslaja usklađeni. Zaveslaj se može izvesti sporije sa zahvatanjem veće mase vode, što znači sa angažovanjem veće snage, a može se izvesti i brže sa zahvatanjem manje mase vode i uz angažovanje manje snage. “ (Madić, Okičić, Aleksandrović, 2007).„Preplivavanje jezera najčešće se koristi prsna tehnika plivanja, mada najsporija, ali najprimjenjenija (kod studenata). Tempo plivanja treba da bude prilagođen na samo uzrastu nego i sposobnosti učesnika. Dionica koja se preplivava zavisi od staze, a i od temperature vode, za studente sasvim je dovoljno oko 800 m. Prelaz preko rijeke osim plivanja, može i načinom kada se učesnici uhvate za ruke i u lancu savladaju vodenu prepreku. Naravno, voda na mjestu gaza ne bi trebalo da bude previše brza i duboka, da nije iznad vodopada i drugo. Prelaz preko


108

brzaka najbezbjednije je, kada je voda duboka i brza u leđnom položaju, okrenuti glavom uzvodno, a rukama plivamo pokušavajući savladati vodenu prepreku koja nas nosi i doći do obale.“ (Švraka, 2007). „Sportska disciplina plivanje slobodnim stilom na otvorenim vodenim površinama (open water swimming ili endurance swimming). Otvorene vode kao što su okeani, mora, jezera, kanali, riječni tokovi i druge vodene površine su pogodni za realizaciju ove aktivnosti. Plivanje na otvorenim vodenim površinama jedna je od disciplina iz arsenala sportskih aktivnosti u prirodi u kojoj je prevaziđen zatvoreni prostr ograničen propisnim dimenzijama bazena. Suprostaviti se distanci nije samo jedan protivnik psihološke sfere koji stoji ispred uma plivača. Pored razdaljine na otvorenim vodama mogu se naći i ostali specifični oponenti. Plivanje na otvorenim vodama organizovano je tako što se startuje saobale, preplivava zadata dionica po kursu do bove oko koje se vrši okret, poslije čega se odvija povratak na startnu poziciju.“ (Miletić, 2011).

4. ZAKLJUČAK Populacija koja je obuhvaćena istraživanjem u radu imala je po 30 studenata muškog pola koji su praktičnu nastavu Aktivnosti u prirodi imali u stacioniranom kampu na Tjentištu. Uzorak ispitanika jedne grupe činili su studenti Fakulteta fizičkog vaspitanja i sport Univerziteta u Istočnom Sarajevu koji su imali praktičnu nastavu Aktivnosti u prirodi u julu mjesecu 2008. godine. Drguga grupa izabranih ispitanika su studenti Fakulteta fizičkog vaspitanja i sporta Univerziteta u Istočnom Sarajevu, a imali su praktičnu nastavu Aktivnosti u prirodi u julu mjesecu 2009. godine. Pokazane su sledeće vrijednosti na inicijalnom mjerenju 2008 i 2009. godine sa analizom t-testa (t=-0,09), što pokazuje da studenti imaju značajnu disperziju rezultata u plivanju, dok na inicijalnom i finalnom t-test (t=1,18), a finalno 2008 i inicijalno 2009. t-test (t=-0,64). Znatne razlike postoje, ali nisu statistički toliko značajno iskazane, što pokazuje da studentska populacija ima širok spektar disperzije rezultata primjennjenim plivanjem u prirodnim uslovima stacioniranog kampa na mjestu Tjentište u Nacionalnom parku prirode Sutjeska.


109

5. LITERATURA

1. Kazazović, B. (1990). Sposobnosti u vodi i njihove povezanosti sa sposobnostima na suhu u funkciji bezbjednosne efikasnosti mladih. Doktorska disertacija, Sarajevo

2. Kazazović, B. (2008). Plivanje (Biomehanika, Metodika, Trenažni proces, Primjenjeno plivanje), 3. Izmjenjeno i dopunjeno izdanje. Grafičar promet d.o.o. Sarajevo, str 203-204

3. Madić, D., Okičić, T., Aleksandrović, M. (2007). Plivanje, SVEN Niš, str. 71 4. Miletić, V. (2011). Izlaz iza otvorenih vrata, Aktivnosti u prirodi Filozofija modernog

života, Alkaprint Beograd, str. 129 5. Perić, D. (2000).Metodologija 3 Projektovanje i elaboriranje istraživanja u fizičkoj

kulturi.FINE Graf, Beograd, str.235-237 6. Perrić, D. (2001). Statistika Primenjena u sportu i fizičkom vaspitanju, IDEAPRINT,

Beograd, str. 169-170 7. Strabs, R. (2015). The Sports Book, Dorling Kindersley Limited, Liber Novus, p.290 8. Švraka, N. (2007). Aktivnosti u prirodi, Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Fakultet

fizičke kulture, str. 89-90 9. Vučković, S., Savić, Z. (2002). Aktivnosti u prirodi, Univerzitet u Nišu, Fakultet fizičke

kulture, GIP „Timok“ Knjaževac, Str. 79-80 10. Vuković, S. (2006). Plivanje, Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta, Banja Luka, str. 5 Primljeno: 30. mart. 2017. godine Izmjene primljeme: 22. maja. 2017. godine Odobreno: 26. maja, 2017. Korespondencija: dr Milomir Trivun, vanredni profesor Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta, Univerzitet u Istočnom Sarajevu Stambulčić bb 71420 Pale, RS-BiH e-mail:milomirtrivun@ gmail.com


110

Жељко Вукић¹, Миломир Тривун², Владимир Јаковљевић¹

¹Факултет физичког васпитања и спорта, Универзитет у Бањој Луци ²Факултет физичког васпитања и спорта, Универзитет у Источном Сарајеву UDK: 796.035 DOI: 10.7251/SIZ0117110V

ФУНКЦИОНАЛНЕ СПОСОБНОСТИ И НАПОРИ ДВА РАЗЛИЧИТА МОДЕЛА

ХОДА УЗ НАГИБ

Сажетак

У раду се пореде функционалне способности и субјективни осјећај оптерећења током два различита модела хода уз нагиб. У ту сврху је тестирано 28 студената факултета физичког васпитања и спорта (старости 21.4, ±1.27). За оба протокола хода је кориштена моторизована покретна трака управљана дијагностичким апаратом Фитмејт Мед (Cosmed, Italy) и забиљежени су максимална потрошња кисеоника (VO2max), максимална срчана фреквенција (HRмаx) а након сваког протокола испитаници су изразили субјективни осјећај оптерећења (RPE). Након првог мјерења, на којем су испитаници ходали самоизабраним моделом хода, приступило се 12 часовној обуци задатог модела хода уз нагиб након чега се приступило другом мјерењу гдје су испитаници ходали задатим моделом. На оба мјерења је кориштен субмаксимални тест „Chester treadmill walk test“. Добијени подаци су анализирани кинематском методом и статистичким процедурама. Закључак је да постоје разлике између испитиваних модела хода, односно да задати модел изискује веће енергетске трошкове а изазива мање субјективно оптерећење. Кључне ријечи: ход уз нагиб, потрошња кисеоника, срчана фреквенција, Т – тест.

1. УВОД

Када би се тражила основна карактеристика људи као врсте, једни би навели велики мозак, други би навели способност прављења софистицираног алата и његовог кориштења док би трећи истакли усправан начин кретања, односно ходање (Lovejoy, 1988). Ходање је циклична активност у којој један корак слиједи за другим по континуираном обрасцу и по биомеханичкој класификацији спада у основна кретања (Микић и Бјековић, 2004). Уопштено, људи бирају начин хода који ће имати оптималну потрошњу енергије иако је нејасно зашто је то тако. Претпоставља се да човјек користи проприоцептивне повратне информације како би идентификовао економичне облике кретања (Hubbuch, Bennett и Dean, 2015) Као код сваке физичке активности тако и код ходања постоје захтјеви за потрошњом енергије. Познато је да при самоизабраној брзини хода тијело троши најмање енергије (McNeill, 2002; Микић и Бјековић, 2004; Willis, Ganley и Herman, 2005). На потрошњу енергије утиче више фактора. Један од фактора је начин хода, односно помјерање тежишта тијела, дужина и брзина корака, постотак тјелесне масти (Pandolf et al. 1977 према Silder, Besier & Scott, 2012). Карактеристике хода, као што су промјена самоизабране дужине корака (Donelan, Kram & Kuo, 2001), смањени или непостојећи замаси рукама (Umberger,



111

2008), као и ходање са савијеним кољенима (Waters и Mulroy, 1999) такође утичу на промјену потрошње енергије при ходу. Такође ходање различитим брзинама, уз и низ нагиб и са и без терета, утиче на потрошњу енергије организма, односно од наведених параметара зависи из којих се енергетских резервоара црпи енергија (Entin, Gest, Trancik и Coast, 2010).

Узимајући у обзир да су потрошња кисеоника (VO2max) и срчана фреквенција (ХР) параметри на основу којих се процјењује потрошња енергије (Keytel, Goedecke, Noakes, Hiiloskorpi, van der Merwe и Lambert 2005; Hiilloskorpi, Pasanen, Fogelholm, Laukkanen и Mänttäri 2003), исти су кориштени за процјену потрошње енергије као и за поређење што је и циљ рада.

Брдско планински рељеф са мноштвом ријека и већином шумовитим подручјима али и остале природно географске карактеристике Босне и Херцеговине и земаља региона изразито погодују развоју ходања као средства спортске рекреације. С обзиром на разноликост облика и квалитета терена али и физичких способности ходача, примјењују се различите технике хода: по путевима и утабаним стазама, приликом успона и спуштања, по камењару, по травнатом терену, кроз шипражје, по шуми и снијегу... (Калем, Тривун, 2007).

2. MЕТОДЕ

Узорак за истраживање су студенти Факултета физичког васпитања и спорта у Бањој Луци и броје 28 испитаника старости 21.4 године, ±1.27.

Испитаници су и на првом и на другом мјерењу подвргнути субмаксималном тесту хода „Chester treadmill walk test“ (Sykes, 2007) који подразумијева дванаестоминутно ходање уз нагибе 0, 3, 6, 9, 12, 15% (два минута по нагибу) при брзини од 6,2 км/ч. Тест се изводио на покретној траци којом се управља апаратом Фитмејт мед (Cosmed) који је забиљежио податке за VO2max (мл/кг/мин) и HRmax (у/мин). Након оба мјерења испитаници су исказали RPE од 6 до 20 (Борг, 1982).

Након првог мјерења, на којем су испитаници ходали самоизабраним начином хода, приступљенo је програму обуке новог модела хода уз нагиб у трајању од 12 школских часова. На првом часу је аудио - визуелно приказан задати модел хода уз нагиб. На другом часу је приказан ход уз нагиб са практичним вјежбама које ће испитаници проћи у току обуке. Практичне вјежбе су подразумјевале ход уз нагиб са сличним покретима задатог модела: ходање по равном са савијеним кољенима, ходање по равном са савијеним кољенима и са нагласком на усправан труп, на замахе рукама, ходање по равном са полагањем цијелог стопала на тло, ходање уз степенице са нагласком на усправан труп, ходање по покретнoj траци са савијеним кољенима, ходање по по покретнoj траци са савијеним кољенима и замасима рукама.

Након тога су испитаници вјежбали задати модел хода уз нагиб у трајању од 10 школских часова који су се одржавали у интервалу сваки други дан у трајању од два школска часа. Након оцјене о увјежбаности задатог модела хода уз нагиб приступило се другом мјерењу. Стање увјежбаности задатог модела су оцијенили три стручњака. Два стручњака из планинарства и један из области атлетике – брзо ходање. Скала оцјена је била од 1 до 5 а просјечна оцјена стања увјежбаности је износила 3,9.


112

ОПИС МОДЕЛА ХОДА УЗ НАГИБ Кинематском методом се указује на разлике између самоизабраног начина хода

уз нагиб, односно модела 1 и задатог модела хода уз нагиб, модела 2. Када се анализира људски покрет, мишићно-коштани систем може бити представљен као низ повезаних тјелесних сегмената за стварање виртуелног модела човјека у простору (Robertson, Caldwell, Hamill, Kamen, & Whittlesey, 2004. према Zerpa, Lees, Patel, Pryzsucha, 2015). Фотографија испитаника је изолована из видео снимка у тренутку када пета искорачне ноге додирује траку за ходање у такозваном иницијалном контакту (Sutherland, Kaufman и Moitoza, 1994). На десну страну тијела је постављено 11 рефлективних маркера, ради лакшег уочавања на видео и фото снимку. На те снимке је постављен угломјер центриран на предњу горњу бедрену бодљу (anterior superior iliac spine) према Дејвисовом протоколу (Bell, Pedersen, & Brand, 1990, према Tranberg, 2010. према Tranberg, 2010. стр. 22; Медвед, Касовић, 2007).

МОДЕЛ 1, САМОИЗАБРАНИ МОДЕЛ ХОДА УЗ НАГИБ

Слика 1. самоизабрани ход уз нагиб 15%; модел 1.

Слика 1 (самоизабрани ход уз нагиб 15%; модел 1) показује положај тијела у фази хода - иницијални контакт. У овој фази пета замашне ноге додирује подлогу. У моделу 1 се запажају сљедећи детаљи:

1. искорачна нога у тренутку контакта са подлогом опружена зглобу кољена 2. прсти стопала искорачне ноге су 4 до 8 цм високо од подлоге у односу на модел 2 3. труп је у благом претклону у односу на хоризонталу између 60º и 80º, 4. глава је у претклону у односу на вертикалу за 15º, 5. рамена су повијена према напријед и спуштена у односу на правилну постуру (Микић, Бјековић, 2004. стр. 143: Јововић, 2008. стр. 100), а руке су опуштене.


113

МОДЕЛ 2, ЗАДАТИ МОДЕЛ ХОДА УЗ НАГИБ

Слика 2. Задати модел хода уз нагиб 15%; модел 2.

Слика 2 (задати модел хода уз нагиб 15%; модел 2) показује положај тијела у фази хода - иницијални контакт. У овој фази пета замашне ноге додирује подлогу. На фото и видео снимак је постављен угломјер центриран на предњу горњу бедрену бодљу (anterior superior iliac spine) према Дависовом протоколу (Bell, Pedersen, & Brand, 1990, према Tranberg, 2010. према Tranberg, 2010. стр. 22; Медвед, Касовић, 2007). У моделу 2 се запажају сљедећи детаљи:

1. искорачна нога у тренутку контакта са подлогом је савијена у зглобу кољена а поткољеница је окомита на хоризонталу,

2. прсти стопала искорачне ноге су до три (3) центиметра високо од подлоге, 3. труп је окомит у односу на хоризонталу, 4. глава је у наставку трупа и окомита у односу на хоризонталу 5. рамена су у положају правилне постуре (Микић, Бјековић, 2004. стр. 143:

Јововић, 2008. стр. 100), тј. отворена а руке су контролисане самим положајем рамена

3. РЕЗУЛТАТИ

Табела 1. Дескриптивни статистички параметри са К-С тестом нормалности расподјеле Н Аритм.

средина Мин. Макс. Стд. грешка

К-С Тест

VO2max1 (мл/кг/мин) 28

56.35 40.60 70.30 6.34 .406

VO2max2 (мл/кг/мин) 56.67 47.10 68.00 5.02 .502

HRмаx1 (у/мин) 28

176.68 152.00 205.00 12.88 .788

HRмаx2 (у/мин) 180.32 149.00 205.00 13.50 .829

RPE1 RPE2

28 14.89 11.00 20.00 2.36 .143

14.07 9.00 18.00 2.37 .655


114

У табели 1. су приказани дескриптивни статистички параметри са К-С тестом нормалности расподјеле гдје се види да су аритметичке средине код варијабли VO2max и HRmax веће на другом мјерењу док код варијабле RPE је та вриједност мања. Колмогоров Смирнов тест показује нормалност распореда за све варијабле.

Табела 2. Вриједности T- теста упарених узорака

Интервал повјерења

аритм. сред

стд. дев

стд. грешка доњи горњи т степени

слободе значајност

VO2max - VO2max2 -0.491 1.814 0.342 -1.195 0.211 -1.434 27 .163 HRmax - HRmax2 -3.642 7.02 1.327 -6.366 -0.918 -2.744 27 .011 RPE – RPE2 0.821 2.34 0.442 -0.086 1.729 1.856 27 .074

У табели 2. су приказане вриједности добијене Т тестом упарених узорака, односно вриједности првог и другог мјерења. Што се тиче варијаблe HRmax (HRmax-HRmax2= .011), постоји статистички значајна разлика између првог и другог мјерења, а увидом у негативан предзнак аритметичке средине се може закључити да је на другом мјерењу било потребан статистички значајно већи број откуцаја срца. Варијабле VO2max и RPE немају статистички значајне разлике између првог и другог мјерења док је средња вриједност на другом мјерењу већа код VO2max а код RPE мања.

4. ДИСКУСИЈА

Истраживањем су тражене разлике одређених функционалних способности испитаника током два модела хода уз нагиб као и перцепција напора истих. Кинематском анализом је утврђено да се модели разликују по положају и кретању сегмената тијела током извођења кретања. У моделу 1 (слика 1.). глава се налази у претклону у односу на труп и прави велике амплитуде (напријед – назад) током циклуса хода док се при моделу 2 (слика 2.) налази у правилном постуралном положају и са малим амплитудама у кретању према напријед и назад. Рамена су затворенија и опуштена током модела 1 и самим тим условљавају да се покрети руку одвијају антеро-сагиталном простору (испред тијела) док су код модела 2 у правилно постуралном положају и на тај начин условљавају покрете руку у антеро-постеро-сагиталном простору ( и испред и иза тијела). Труп је у претклону и као и глава прави велике амплитуде док је у моделу 2 у правилној постури, ротира око уздужне осе. Искорачна нога модела 1 је у тренутку иницијалног контакта опружена док при моделу 2 је савијена у зглобу кољена. Што се тиче стопала искорачне ноге модела 1 иницијални контакт се остварује врхом пете а прсти су високо изнад подлоге док се у моделу 2 контакт остварује скоро цијелом површином стопала односно само прсти стопала не додирују подлогу.

Дескриптивни параметри статуса функционалних способности првог и другог мјерења приказани у табели 1. Повећано оптерећење се потврђује већим вриједностима другог мјерења варијабли VO2max и HRmax. Оно што је веома занимљиво је, да упркос већем оптерећењу које је било на другом мјерењу, односно кориштењем модела 2, да су средње вриједности варијабле RPE мање на другом мјерењу на основу чега се може рећи да су испитаници имали субјективни осјећај мањег оптерећења ходањем моделом 2. Мање средње вриједности на првом мјерењу се могу објаснити да су испитаници ходајући моделом 1, односно самоизабраним начином хода, потрошили


115

мање енергије баш због свог начина хода, односно самоизабраним начином, што се поклапа са досадашњим истраживањима (Pandolf et al. 1977. према Silder, Besier & Scott, 2012). Мање средње вриједности на првом мјерењу се могу објаснити, што је приказано кинематском анализом, смањеним или непостојећим замасима рукама (Umberger, 2008.) који такође утичу на потрошњу енергије. Веће средње вриједности варијабли на другом мјерењу се могу објаснити промјеном дужине корака, односно смањењем дужине корака у моделу 2 а самим тим повећањем броја корака за исту раздаљину што се такође поклапа са досадашњим истраживањима (Donelan и сар. 2001). Користећи модел 2 се увидјела савијеност искорачне ноге у зглобу кољена што је утицало на смањење корака, што нас наводи на закључак да је био потребан већи број корака. Карактеристике хода, као што су промјена самоизабране дужине корака, као и ходање са савијеним кољенима (Waters и Mulroy, 1999) такође утичу на промјену потрошње енергије при ходу.

У табели 2 су приказане вриједности добијене Т тестом упарених узорака. Негативне вриједности аритметичких средина указују на веће вриједности добијене другим мјерењем, односно кориштењем модела 2 гдје постоји статистичка значајност упарених узорака варијаблe HRmax (HRmax-HRmax2= .011), а увидом у позитиван предзнак аритметичке средине се може закључити да је на другом мјерењу било потребан статистички значајно већи број откуцаја срца. Познато је да при самоизабраној брзини хода тијело троши најмање енергије (McNeill, 2002; Микић и Бјековић, 2004; Willis, Ganley & Herman, 2005; Russell & Apatozcky, 2016) а како је брзина хода (6,2 км/ч) била константна током хода на траци може се закључити да су испитаници потрошили мање енергије користећи модел 1, односно самоизабрани начин хода, што се поклапа са досадашњим истраживањима (Pandolf и сар. 1977 према Silder, Besier и Scott, 2012). Повећање потрошње енергије се такође огледа у томе да су код модела 2 били заступљенији покрети рукама (Umberger, 2008; Mascherini, Battiston, Salvo и Galanti 2015) у односу на модел 1. Користећи модел 2 се увидјела савијеност искорачне ноге у зглобу кољена што је утицало на смањење дужине корака, што нас наводи на закључак да је био потребан већи број корака. Карактеристике хода, као што су промјена самоизабране дужине корака (Donelan и сар. 2001), као и ходање са савијеним кољенима (Waters и Mulroy, 1999) такође утичу на промјену потрошње енергије при ходу.

ЗАКЉУЧАК

Генерално се може закључити да постоје разлике између испитиваних модела хода, односно да задати модел изискује веће енергетске трошкове а изазива мање субјективно оптерећење. Постоји вјероватноћа да испитаници усвојивши елементе модела 2 ипак нису довољно аутоматизовали те покрете који су на на тај начин утицали на повећање потрошње енергије.

ЛИТЕРАТУРА

1. Borg, G.A. (1982).Psychophysical bases of perceived exertion. Medicine and Science in Sports and Exercise.; 14:377-381.

2. Donelan J.M., Kram, R., Kuo A.D. (2001). Mechanical and metabolic determinants of the preferred step width in human walking. Proceedings. Biological Sciences. 2001 Oct 7;268(1480):1985-92.

3. Entin, P. L., Gest, C., Trancik, S., Coast, J. R. (2010). Fuel oxidation in relation to walking speed influence of gradient and external load. European Journal of Applied Physiology, Vol. 110 Issue 3, p515-521


116

4. Hiilloskorpi H.K., Pasanen M.E., Fogelholm M.G., Laukkanen R.M., и Mänttäri A.T. (2003). Use of heart rate to predict energy expenditure from low to high activity levels. Int J Sports Med. Jul;24(5):332-6.

5. Hubbuch, Ј., Е., Bennett, B., W. и Dean, J., C. (2015). Proprioceptive feedback contributes to the adaptation toward an economical gait pattern. Journal of Biomechanics 48(11).

6. Јововић, В. (2008). Корективна гимнастика са кинезитерапијом. Филозофски факултет, Никшић. Стр. 100

7. Kалем, М., Тривун, М. (2007). Начини кретања у планинарењу. Гласник Факултета физичког васпитања и спорта, Бања Лука, стр. 136

8. Mascherini, G., Battiston, L., Salvo D. & Galanti G. (2015). How to increase energy expenditure during human walking? High Blood Pressure and Cardiovascular Preventive, At SIPREC NAPOLI, Volume: 22.

9. McNeill, R., A. (2002). Energetics and optimization of human walking and running. The 2000 Raymond Pearl Memorial Lecture American Journal of Human Biology 14(5):641-8.

10. Mикић, Б., Бјековић, Г. (2004). Биомеханика спортске локомоције. Факултет физичке културе Пале, стр. 17, 143, 378-379

11. Keytel L.R., Goedecke J.H., Noakes T.D., Hiiloskorpi H., Laukkanen R., van der Merwe L. и Lambert E.V. (2005). Prediction of energy expenditure from heart rate monitoring during submaximal exercise. J Sports Sci. Mar;23(3):289-97.

12. Lovejoy, О. (1988). Evolution of Human Walking. Scientific Аmerican, 118-125. 13. Russell, D.M., Apatoczky, D.T. (2016). Walking at the preferred stride frequency minimizes

muscle activity. Gait Posture. Mar;45:181-6. doi: 10.1016/j.gaitpost. 14. Silder, А., Besier, Т. & Scott L., D. (2012). Predicting the metabolic cost of incline walking from

muscle activity and walking mechanics. Јournal of biomechanics. 15. Sutherland, D. H., Kaufman, K.R., Moitoza J.R. (1994). Kinematics of normal human walking.

In: Rose J, Gamble JG, eds. Human walking, 2nd ed. Baltimore: Williams & Wilkins,;2:23-45 16. Sykes, K. (2007). Chester Treadmill Walk Test for the Assessment of Aerobic Fitness. Centre for

Exercise & Nutrition Science, University of Chester. 17. Tranberg, R. (2010). Analysis of body motions based on optical markers: Accuracy, error

analysis and clinical applications. University of Gothenburg. 18. Umberger, R. B. (2008). Effects of suppressing arm swing on kinematics, kinetics, and energetic

of human walking. 19. Waters, R.L., Mulroy, S., (1999). The energy expenditure of normal and pathologic gait. Gait &

Posture 9, 207–231. 20. Willis, W. T., Ganley, K. J., Herman, R. M., (2005). Fuel oxidation during human walking. 793-

9. 21. Zerpa, C., Lees, C., Patel, P., Pryzsucha, E. (2015). The Use of Microsoft Kinect for Human

Movement Analysis. International Journal of Sports Science 2015, 5(4): 120-127

Primljeno: 10. aprila. 2017 Izmjene primljeme: 19. maja. 2017 Odobreno: 22. maja, 2017 Коресподенција: Жељко Вукић Факултет физичког васпитања и спорта, Универзитет у Бања Луци Булевар војводе Петра Бојовића 1 а, 78000 Бања Лука, Република Српска, Босна и Херцеговина е-mail: [email protected]

UPUTSTVO ZA AUTORE Časopis Sport i Zdravlje publikuje radove iz oblasti fizičkog vaspitanja i sporta i dodirnih bio-medicinskih, humanističkih, društvenih i prirodnih nauka, sa neobjavljenim rezultatima naučnih istraživanja i novim empirijskim iskustvima. Dostavljen rukopis koji nije pripremljen u skladu sa Uputstvom za autore biće odmah vraćen autoru na doradu. Autor je u potpunosti odgovoran za sadržaj i leksiku rada. Svi radovi podležu recenziji.

KATEGORIZACIJA RADOVA Časopis objavljuje članke, polemike, osvrte, tematske bibliografije, patente, izveštaje i vesti o naučnim i stručnim skupovima i slične dokumente značajne za oblast fizičkog vaspitanja i sporta. Kategoriju članka određuju recenzent i Redakcija. Recenzirani radovi se svrstavaju u sljedeće kategorije:

• izvorni naučni članak, • pregledni članak, • prethodno saopštenje, • referat na naučnom/stručnom skupu, pozivno predavanje i saopštenje, • naučna kritika, polemika, osvrt, • stručni članak.

RUKOPIS RADA Rukopis treba da se preda na srpskom jeziku, napisan ćiriličnim / latiničnim pismom i na engleskom jeziku, vrsta slova Times New Roman, veličina slova 11, razmak između redova single. Rukopis rada obuhvata: opremu rukopisa, tekst, fusnote, citiranu literaturu, priloge (tabele, slike, grafi- kone i sl.).

TEKST Dužina teksta ograničena je na 10 štampanih strana, format papira A4, margine 2 cm. Generalno tekst treba da bude napisan u sledećim poglavljima: Uvod, Metod, Rezultati sa diskusijom, Zaključak. U tekstu rada citirana literatura se navodi prema APA sistemu (videti: Publication Manual of the American Psychological Association, www.apastyle.org) navođenjem autora i godine na koje se navod odnosi.

LITERATURA Uz tekst rada navodi se popis isključivo onih dela koja se citiraju u radu. Radovi se citiraju prema APA sistemu (videti: Publication Manual of the American Psychological Association; www.apastyle. org). Popis otpočeti na novoj strani (iza teksta) pod naslovom Literatura, sa kontinuiranom pagina-cijom arapskim ciframa. Radove slati na adresu:

Časopis ,,Sport i Zdravlje” Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta

Stambulčić bb 71420 Pale, BiH

ili elektronski na e-mail: [email protected]

[email protected] [email protected]

CIP - Каталогизација у публикацији Народна и универзитетска библиотека Републике Српске, Бања Лука 796 : 613

ЛАЛИЋ Ненад

Sport i zdravlje / Nenad Lalić. - 1. izd. - Istočno Sarajevo : Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta, 2017 (Banja Luka : COMESGRAFIKA) . - 232 str. ; 29 cm

Tiraž 300.

ISBN 978-99938-97-17-0

COBISS.BH-ID 3524120

Documents

SPORT I ZDRAVLJE / SPORT AND HEALTHsportizdravlje.rs.ba/files/Godina XII, broj 1/CASOPIS_SRPSKI_za... · Tabela 1. Descriptive Statistics, monitoring HR, ZUMBA N Min. Max. Mean Std