Sport Osoba Sa Posebnim Potrebama-Invalida

UNIVERZITET BRAA KARI FAKULTET ZA MENADMENT U SPORTU

SEMINARSKI RAD Predmet: SPORT POSEBNIH GRUPA Tema: Sport osoba sa posebnim potrebama

Profesor-mentor: Red.prof.dr ore Niin

Student: Jovii Branko285/08

Septembar, 2010.

SPORT OSOBA SA POSEBNIM POTREBAMA

SEMINARSKI RAD

SADRAJ

1 Uvod....................................................................................................................................3 2 Sport osoba sa posebnim potrebama.................................................................................4 3 Paraolimpijske igre............................................................................................................6 4 Trening osoba sa posebnim potrebama.............................................................................84.1 Primer treninga osoba sa invaliditetom...............................................................................8

5 Sport invalida u Srbiji......................................................................................................10 6 Zakljuak..........................................................................................................................17 7 Literatura..........................................................................................................................17

Strana 2


SEMINARSKI RAD

1

Uvod

Mogu li se osobe sa posebnim potrebama baviti sportom? Koje predostronosti preduzeti pre nego to se zapone sa aktivnostima? Koji su to korisni uinci koje osobe mogu imati od sporta? Sva ova pitanja su vana pa se o njima, i jo mnogima, razmilja kada se govori o uestvovanju osoba sa posebnim potrebama u organizovanim sportovima. U dananjem drutvu, osobe sa posebnim potrebama su vie uoljiva nego pre 50 godina. Do ove promene je dolo zbog toga to su se ljudi navikli videti osobe sa posebnim potrebama u javnosti. Danas osobe sa posebnim potrebama aktivno uestvuju u brojnim aktivnostima irom sveta i to u javnim kolama i raznim rekreacijskom programima. Upravo to uestvovanje ukazuje na njihovu elju i pokazuje da i oni mogu biti aktivni uesnici, uprkos njihovim ogranienjima. Prilikom uestvovanja u sportskim aktivnostima, potrebno je preduzeti mere opreza kako bi sport bio siguran za te osobe. Ovo se ne odnosi samo na osobe sa posebnim potrebama, ve i na sve telesno sposobne osobe. Pod merama opreza misli se na okruenje (sportski tereni, igralita, dvorane...), opremu i poznavanje pravila. Kod osobe sa posebnim potrebama, od kljune je vanosti za sportsku uspenost, znati koji je stepen njihove onesposobljenosti. Korisnost bavljenja sportom za osobe sa posebnim potrebama je vrlo slina onoj za telesno sposobnu osobu. Ti korisni uinci nisu samo ogranieni na telesno zdravlje, ve podrazumevaju i psihiko zdravlje, ukljuujuiStrana 3


SEMINARSKI RAD

kognitivni,

drutveni,

afektivni

i

moralni

razvoj

dece.

Mogunost

uestvovanja u nekoj aktivnosti, doputa osobi da se dobro i pozitivno osea ona daje oseaj zadovoljstva. Osim toga, uspeno savladavanje odreene vetine moe kod tih osoba dovesti do poboljanja naina na koji razmilja o sebi, samopotovanja i vere u sebe. Postoje brojne organizacije koje su osnovane kako bi osobe sa posebnim potrebama mogle uestvovati u sportskim aktivnostima. Neke od tih organizacija su Posebna Olimpijada, Meunarodna sportska organizacija za osobe sa posebnim potrebama , Meunarodni sportski odbor za gluhe osobe i Meunarodni odbor za olimpijadu za osobe sa posebnim potrebama. Ovaj spisak predstavlja jedan mali broj organizacija koje su dostupne osobama sa posebnim potrebama. Detaljniji spisak sa adresama i telefonskim brojevima moete pronai u svom mestu ili putem interneta.

2

Sport osoba sa posebnim potrebama

Uestvovanje u sportu moe pomoi u razvoju osoba sa posebnim potrebama. Kroz njihovo uestvovanje u sportu, osobe se mogu razvijati ne samo telesno ve i mentalno. Ovo je od izuzetne vanosti za razvoj i odrastanje i ivljenje uopte i moe imati brojne pozitivne pomake kasnije u ivotu.1 Sportovi bi trebali biti zabavni i atraktivni za sve osobe, neovisno o nivou njihovih vetina. Telesno oblikovanje i sport igraju vanu ulogu u ivotu oni poboljavaju zdravlje i razvijaju drutvene vetine.

1

V. Boinovi: Sportske igre paraplegiara u Stouk Mandevilu, Beograd 1954.

Strana 4


SEMINARSKI RAD

Sve bi osobe trebali imati pristup telesnom oblikovanju i invaliditet ne bi trebao biti prepreka njihovom uestvovanju u sportskim programima. Osobe sa telesnim invaliditetom i potekoama u uenju trebalo bi omoguiti pristup telesnom obrazovanju i sportskim aktivnostima ne samo u posebnim kolama, ve i u normalnim redovnim kolama. Ovo znai da bi trebalo osigurati podrku uitelja i, kada je to potrebno, kupovinu posebne opreme za vebu i sportske aktivnosti. kole i mesne obrazovne vlasti bi trebali tretirati osobe sa posebnim potrebama na poten nain. U Americi je protivzakonita diskriminaciji dece zbog njihove invalidnosti od strane kola. kole i mesne obrazovne vlasti bi trebale prilagoditi svoju politiku i procedure koje stavljaju u nepovoljan poloaj osobe sa posebnim potrebama. Osobe sa posebnim potrebama imaju jednaka prava na uzbuujuu i briljantnu budunost. Stoga se moramo pobrinuti da uklonimo prepreke bilo da one potiu od slabog pristupa ustanovama, loeg obrazovanja, manjak prevoznih sredstava, nedostatka finansijskih sredstava ili nedostupnosti opreme kao to su invalidska kolica. Samo tada e prava osoba sa posebnim potrebama na jednake mogunosti, postati stvarnost. Nelson Mandela,

Strana 5


SEMINARSKI RAD

govor prilikom otvaranja prvog godinjeg Junoafrikog juniorskog kampa za sportove u invalidskim kolicima u Johannesburgu, Septembar 1995. godine.

3

Paraolimpijske igre

Paraolimpijske igre su Olimpijske igre paraplegiara, osoba sa oduzetim ekstremitetima. One su proistekle iz igara paraplegiara (Stoke Mandeville Games), iji je osniva Ludvig Gutman (Ludwig Guttmann), ef bolnice u Ejlsberiju u Engleskoj, jedan od najeminentnijih svetskih strunjaka za oteenje kime.2 Istoga dana 29. jula 1948. kada su otvorene Olimpijske igre u Londonu, na sportskim terenima pomenute bolnice otvorene su i igre paraplegiara u kojima je uestvovalo svega 16 pripadnika britanskih oruanih snaga (14 mukaraca i 2 ene). To je bila javna demonstracija kojom se htelo ukazati da se i osobe sa tekim fizikim oteenjima mogu baviti sportom. Godine 1952. u ovim igrama su uestvovali i paraplegiari Holandije i odtad su se kao meunarodne poele odravati krajem avgusta svake godine na terenima Stouk Mandevila. Broj zemalja uesnika se svake godine poveavao, a time i broj mlaih takmiara.2

Special Olympics (True Books: Sports) by Mike Kennedy (Paperback - Mar. 2003)

Strana 6


SEMINARSKI RAD

Poev od 1960. godine igre se odravaju svake godine u drugoj zemlji pod nazivom Paraolimpijske igre. Nastojalo se da se ona odravaju u onoj zemlji u kojoj se odravaju i Letnje olimpijske igre. Prve Paraolimpijske igre odrane su 1960. godine u Rimu. Okupile su oko 400 takmiara iz 22 zemlje. Druge su odrane u Tokiju u novembru 1964, sa 370 takmiara iz 22 zemlje, tree u Izraelu, etvrte u Hajdelbergu, u Zapadnoj Nemakoj, od 1. do 11. avgusta uz uee oko 1000 takmiara iz 43 zemlje. Odlukom generalne skuptine Meunarodne sportske organizacije invalida ISOD (International Sport Organization for the Disabled) Paraolimpijske igre se ne odravaju vie kao zasebne priredbe, nego u sklopu Olimpijskih igara multiinvalida. Prve takve olimpijske igre odrane su od 3. do 11. avgusta 1976. godine u Torontu. Zbog uea takmiara iz Junoafrike Republike na tim igrama uestvovalo je samo oko 1000 takmiara iz 38 zemalja. Takmienja paraplegiara su planirana i adaptirana na osnovu pravila odreene sportske grane. To su ekipne sportske igre ili pojedinana takmienja u disciplinama nekih sportskih disciplina kao: streliarstvo, maevanje, bacanje koplja, bacanje diska, kuglanje, koarka, odbojka, stoni tenis, plivanje idr. Broj disciplina se stalno dopunjava. Na igrama u Stouk Mandevilu iz Jugoslavije je uestvovao samo Radomir Stamenkovi iz Beograda. Na igrama 1954, 1955 i 1956. osvojio je u plivanju tri puta uzastopno prva mesta i zlatne medalje. Prvi put je ekipa od 21 paraplegiara Jugoslavije uestvovala na etvrtim Paraolimpijskim igrama 1976. u Hajdelbergu. Osvojili su etiri medalje i to: Petar Sitar 60 m sprint u kolicima zlatnu medalju, Milka Milinkovi 60 m sprint u kolicima srebrnu medalju i u bacanju koplja bronzanu medalju i Joa Okoren u bacanju diska bronzanu medalju.Strana 7


SEMINARSKI RAD

Prve zimske Paraolimpijske igre odrane su 1976. u vedskoj.3

4

Trening osoba sa posebnim potrebama

Svaki ovek da bi postao u neemu dobar ili bar zadovoljavajua mora da trenira, pa tako i osobe sa posebnim potreba. Da bi se obavljao ovakva vrsta treninga, mora se posedovati odreena oprema koja e zadovoljiti potreba osoba sa invaliditetom. Takve opreme su na primer invalidska kolica, take za pomaganje pri hodanju, prostetski elementi i dr. Pored ovih elemenata odnosno pomagala, mora postojati osoba koja e pomagati tim osobama da odre neku vrstu profesionalizma u toku treninga.

Trening osoba sa invaliditetom odnosno posebnim potrebama

4.1 Primer treninga osoba sa invaliditetom Ovde emo prikazati jedan primer treninga osoba sa invaliditetom, i to trening kuglanja. Da bi ovo bilo mogue za ovo nam je potrebna jedna kugla i sprava za putanje lopte niz stazu.3

Special Olympics (True Books: Sports) by Mike Kennedy (Paperback - Mar. 2003)

Strana 8


SEMINARSKI RAD

Na prethodnoj slici je prikazana osoba sa invaliditetom koj pomou ove sprave puta loptu niz stazu. Cilj je dobro podesiti tu spravu tako da sruimo sve unjeve. Ovo zahteva preciznost, kako samog postavljanja sprave tako i jaine putanja lopte niz tu spravu.

Naravno ovakav trening ne zahteva preterano veliko i iscrpljujue iskustvo ali moe da pomogne osobama sa posebnim potrebama da se oseaju pobedniki i eljeno u nekom drutvu.

Strana 9


SEMINARSKI RAD

5

Sport invalida u Srbiji

Fizika aktivnost osoba sa invaliditetom je zastupljna u oblastima sporta i rekreacije. Neophodno je zasebno elaborirati razvoj ova dva prostora s obzirom da imaju razliite vrste pozitivnih uticaja na invalidna lica. Sve aktivnosti koje se realizuju, metode koje se primenjuju, ciljevi i zadaci koji se realizuju u osnovi su razliiti kod sporta i rekreacije.4

Sport invalida kao izdvojena specifina kategorija sporta u mnogome se razlikuje od masovnog neinvalidnog sporta. Iz tih razloga i koncept razvoja strategije sporta invalida se zasniva na drugaijim osnovama u odnosu strategiju neinvalidnog sporta. Logistika unapreivanja uslova razvoja pojedinih sportskih grana u sportu invalida se moe realizovati pod okriljem ugovora i sporazuma o poslovno-tehnikoj saradnji sa mnogim noseim institucijama za razliliite oblasti koje su od znaaja za razvoj sporta invalida. Neophodno je4

M. Stevanovi i M. Neci: Sport i rekreacija u rehabilitaciji invalida, Beograd 1969.

Strana 10


SEMINARSKI RAD

primenjivati inkluzivni sistem sa institucijama i savezima koji su znaajno razvijeniji u savezima koji se bave sportom neinvalida. Ovakva aktivnost predstavlja provereni model, s obzirom da na bazi ovakvih saradnja u proteklmo periodu obezbeene su jako dobre polazne osnove za razvoj jedrenja, sedee odbojke i bilijara. Takoe na osnovu saradnje sa Fakultetom sporta i fizikog vaspitanja obezbeena su sistematska testiranja vrhunskih sportista i nastavni kadar za edukaciju trenera u sportu invalida. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (WHO), ak 10% svetskog stanovnitva ine osobe sa invaliditetom. Raspoloivi podaci pokazuju da slina struktura vai i za AP Vojvodinu, to praktino znai da meu 310.000 stanovnika Novog Sada egzistira oko 31.000 osoba sa invaliditetom. U okviru ovog broja, procenjuje se da postoji oko 9.300 (ili 3 % ukupnog stanovnitva) osoba ometenih u mentalnom razvoju, dok 21. 700 (ili 7 %) ine osobe sa telesnim invaliditetom. Osobe sa invaliditetom su, dakle veoma brojne, a definiu se kao pojedinci sa psihofizikim nedostatcima (sa kojima se raaju ili ih stiu tokom ivota). Ovi nedostaci utiu na naruavanje njihovog integriteta kao ljudskih bia i onemoguavaju im da se formiraju, ispolje i ostvare kao ptpuno prihvaeni lanovi drutva. To nisu bolesne osobe koje bi trebalo leiti, a nisu ni zdrave, jer je njihovo zdravlje dezintegrisano njihovim psihofizikim nedostatkom. To dovodi do fizike i mentalne neuravnoteenosti i onemoguava prilagoavanje drutvenoj sredini, te vladanje vlastitim biolokim i socijalnim mogunostima. Sport i telesne vebe odavno se koriste kao sredstvo leenja. Po zavretku drugog svetskog rata, borake organizacije i udruenja ratnih vojnih invalida uviaju znaaj sporta u osposobljavanju invalida i poinju sa meusobnim takmienjima u pojedinim disciplinama. Vremenom su se stvorili uslovi za formiranje Saveza za sport i rekreaciju invalida poStrana 11


SEMINARSKI RAD

republikama, a 1966. godine osnovan je Savez za sport i rekreaciju invalida Jugoslavije. Zadatak ovog Saveza bio je da koordinira rad, prua strunu pomo, posreduje u razmeni iskustava izmeu republikih saveza, da osposobljava i afirmie invalidne osobe, te da pomae njihovo ukljuivanje u normalne tokove ivota kroz fiziku aktivnost. Raspadom bive Jugoslavije, ukida se Savez za sport i rekreaciju invalida Jugoslavije, a kao njeni nastavljai ostaju Savez za sport i rekreaciju invalida Crne Gore, Sportski Savez invalida Srbije i Sportski Savez invalida Vojvodine, koji su novim Zakonom o sportu preregistrovane 1998. godine u Ministarstvu za omladinu i sport republike Srbije. Danas egzistiraju Sportski savez invalida Srbije i Sportski Savez invalida Vojvodine. Prostor sporta se mora razdvojiti na vrhunski sport i bazini sport. Bazini sport podrazumeva sistematski trening i takmienje sportista na nivou optinske, regionalne i republike konkurencije. Kroz aktivnosti Sportskog saveza invalida Srbije moraju biti kontrolisane sledee stavke: organizacija i usklaivanje optinskih i regionalnih takmienja, organizacija nacionalnih takmienja, normiranje rezultara, logistika ukljuivanja invalidnih lica u sportske aktivnosti, formiranje i praenje baze za regrutacija sportista za vrhunski sport, zdravstvena kontrola sportista. Bazini sport ima jako mnogo zajednikih taaka i aktivnosti sa rekreacijom, iz primarne rekreacije regurutuju se sportisti koji se takmie na optinskim, regionoalnim i nacionalnim prvenstvima. Vrhunski sport podrazumeva sistematski trening i takmienje sportista na nivou nacionalne i meunarodne konkurencije. Kroz aktivnosti Sportskog saveza invalida Srbije moraju biti kontrolisane sledee stavke: kontinuirana dijagnostika i kontrolisan razvoj vrhunskog sportiste, kontrola trenanogStrana 12


SEMINARSKI RAD

procesa, strategija razvoja paraolimpijskog sporta, podrka i logistika sportistima i treneraima na meunardodnim takmienjima, logistika i kooperacija na meunarodnom nivou u cilju organizacije meunarodnih takmienja u Srbiji. Sistem takmienja na teritoriji Pokrajine je vrlo jednostavan i sprovodi se kroz kvalifikacije iz nieg u vii rang. Na alost i u ovom segmentu postoje mnogobrojni problemi koji direktno utiu na kvalitet takmienja osoba sa invaliditetom, meu kojima su dominantni: Mali broj prijavljenih takmiara, pogotovo na viem nivou takmienja, jer mnoge organizacije nemaju dovoljno materijalnih sredstava da poalju svoje predstavnike na pokrajinska i republika takmienja. Tako se dogaa da se u nekoj kategoriji na republikom takmienju pojave samo jedan ili dva takmiara. Ovaj problem se do sada reavao spajanjem nekih od kategorija to je takmiare dovodilo u neravnopravni poloaj. Deficit strunjaka specijalizovanih za rad sa invalidnim osobama, to je posledica ne postojanja te vrste programa na akademskim i strukovnim visokim kolama. U Svetu je odavno zaivela praksa da strunjaci za rad sa invalidnim osobama i smi pripadaju nekoj od kategorija invalidnosti i po pravilu su se ranije bavile sportom. Svi ovo specijalisti (lekari ili treneri) pohaaju seminare na kojima dobijaju odgovarajui sertifikat ili se pak specijalizuju u visokokolskim ustanovama. U naoj zemlji ne postoji specijalizovani sistem kategorizacije usmeren ka sportskim zahtevima osoba sa invaliditetom, tako da svaki takmiar sm pribavlja reenje o invalidnosti. Na osnovu ovog reenja, sportisti sa invaliditetom se razvrstavaju u sledee kategorije: paraplegija, kvadriplegija,Strana 13


SEMINARSKI RAD

amputacija donjih ekstremiteta, amputacija gornjih ekstremiteta, opta kategorija (ne postoji minimum ili vidljivo telesno oteenje). U specifinim sportskim disciplinama, kao to su koarka u kolicima (paraplegija, paraliza, parapareza i amputacija donjih ekstremiteta) i golbalu (slepi i slabovidi) kategorizacija je drugaija. Veinu takmienja organizuju i njima rukovode nedovoljno osposobljena lica, meu kojima dominiraju volonteri. Otuda se na veini takmienja svih nivoa esto deavaju propusti (neadekvatano ureeni prilazi objektima i toaletu, nedostatak volontera, nedostatak strunosti u suenju usled neobuenosti sudija i dr.). Za prevazilaenje kadrovskih i organizacionih problema neophodno je izdvajanje daleko veih novanih sredstava i intenzivna saradnja sa zemljama koje su dostigle visok nivo organizovanosti sporta osoba sa invaliditetom. U sportskim organizacijama za sport lica sa invaliditetom, kao stalno zaposlenih, je veoma malo strunih lica. Struni rad u Sportskom Savezu invalida Novog Sada, na primer, u vidu organizacije i realizacije sportskorekreativnih programa, sprovode samo dva stalno zaposlena lica odgovarajueg profila. Njihov zadatak je: planiranje i sprovoenje aktivnosti za osobve sa invaliditetom (sportista i rekreativaca), realizacija programa na sportskim terenima i organizacija takmienja na gradskom nivou. Praenjem rezultata sa gradskih takmienja, kao i rada na sportskom terenu, struna lica selektiraju pojedince i ekipe za dalja takmienja. Veliki problem u praksi predstavlja i nemogunost istovremenog rada sa selektiranim ekipama i pojedincima kojima su neophodne pripreme za takmienja i rekreativaca zbog neadekvatnih uslova za rad. Kao posledica ovakvog stanja belei se stagnacija naih invalidnih sportista na meunarodnim takmienjima usled malog broja trenanih sati, ali i stagnacija stalno aktivnih rekreativaca koji nemaju dovoljno prostora i termina za vebanje.Strana 14


SEMINARSKI RAD

Rekreacija podrazumeva sistematsku fiziku aktivnost na nivou optinskih, organizacija gde se kao glavni cilj ne postavlja rezultat i uspeh u sportskoj grani ve revitalizacija, rehabilitacija, resocijalizacija invlidnih lica, unapreenje zdravstvenog statusa, unapreenje uslova ivota., ali i regrutacija afirmisanje sportista za ukljuenje u bazini sport. Razdvajanje prostora sporta i rekreacije podrazumeva pre svega organizacionu emu koja je postavljena radi sistematizacije i bolje kontrole aktivnosti. Meutim oblast rekreacije, kada su invalidna lica u pitanju, je komplementarna sa sportom, pogotovu sa bazinim, nacionalnim sportom, jer se upravo kroz rekreativne aktivnosti prepoznaju i afirmiu potencijalni uesnici na optinskim, regionalnim i republikim takmienjima. Kako bi se sve ove aktivnosti realizovale neophodno je poznavati hijerarhiju i nadlenosti pojedinih organizacija kako bi se sledila logistika razvoja invalidnog sporta u cilju razvoja misije i vizije invalidnog sporta. Na bazi ve aktuelnog stanja predlae se sledei kostur

Strana 15


SEMINARSKI RAD

Potencijalni izvori finansiranja iz kojih se obezbeuju sredstva za realizaciju svih aktivnosti su. Ministarstvo omladine i sporta (aktivnsoti u oblasti sporta) Ministarsvo za socijalna pitanja (aktivnsoti u oblasti rekreacije) Donacije Poseban problem Srbije predstavlja ukljuivanje mladih osoba sa invaliditetom u sportsko-rekreativne aktivnosti. Najei problemi u vezi sa ovim su: Neinformisanost potencijalnih korisnka o mogunostima i postojanju ovakvog programa u Novom Sadu Deca kolskog uzrasta potpadaju pod kolski sport i sistem kolskih prvenstava Mnoge mlade osobe sa invaliditetom koje bi se bavile sportskorekreativnim aktivnostima ne mogu da dolaze u postojee termine Saveza zbog kole, posla ili poklapanja termina drugih sportskih disciplina, na iju promenu Savez ne moe da utie. Delimino reavanje problema lei, pre svega, u iznalaenju naina da se evidentiraju mlade osobe sa invaliditetom i da se njihovim edukovanjem kroz nastavu fizikog vaspitanja u toku kolovanja, ukljue u sport. Nakon toga koordiniranim radom strunih lica u Savezu i preofesora fizikog vaspitanja informisati decu o mogunosti da se nakon zavretka i dalje bave sportom u Savezu, kao i da se talentovana deca koja postiu zapaene rezultate na kolskim takmienjima ukljue u postojei sistem takmienja osoba sa invaliditetom. Potrebna je bolja koordinacija izmeu Saveza,

Strana 16


SEMINARSKI RAD

organizacija i kola koje okupljaju ova lica, kroz seminare, posete sportskim objektima, organizovanjem meusobnih susreta i zajednikih aktivnosti.

6

Zakljuak

Svaka osoba sa invaliditetom eli postii potpunu socijalizaciju u drutvo, izjednaiti se sa ostalima, pa i pretei ih u raznim vetinama. Sport je jedan od naina na koji osobe s invaliditetom mogu aktivirati i potencirati svoje talente i mogunosti pa se na taj nain to uspenije ukljuiti u svakodnevni ivot. Uz uticaj na opti telesni razvoj i ponovno usvajanje duevno-telesnih sposobnosti, sport razvija zabavu, zajednitvo, hrabri, oduevljava, pomae u oseaju samouverenosti u line sposobnosti. Izmeu velikoga izbora, bitno je izvriti izbor najkorisnijeg sporta za osobu s invaliditetom, pazei na stanje lokomotornog sistema, funkcionalnih sposobnosti sranonervnog sistema, kapacitet plua, stanje ula. Uz nabrojene unutranje faktore, vano je brinuti i o spoljnim faktorima, poput pravilne ishrane, intenzitetu napora, polu, dobu, duini trajanja sportskog napora. Invalidski sport danas je toliko razvijen da postoje i paraolimpijske igre osoba s invaliditetom.

7

Literatura

Strana 17


SEMINARSKI RAD

V. Boinovi: Sportske igre paraplegiara u Stouk Mandevilu, Beograd 1954. M. Stevanovi i M. Neci: Sport i rekreacija u rehabilitaciji invalida, Beograd 1969. Special Olympics (True Books: Sports) by Mike Kennedy (Paperback Mar. 2003) A Very Special Athlete by Dale Bachman Flynn and Emilio Soltero (Hardcover - June 6, 2004)

Strana 18

Documents

Sport Osoba Sa Posebnim Potrebama-Invalida