SPŽ - Međunarodni Sud Pravde

IvanaRakiStipendista Ministarstva nauke Srbije Primljeno 01.06.2008.Magistrant udk: 341.645.2Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu

MEUNARODNISUDPRAVDE

Meunarodni sud pravde je glavni sudski organ Ujedinjenih nacija koji postupa u skladu sa Statutom kao sastavnim delom Povelje UN i Pravilnikom o voenju postupka. Od 1946. godine, kada je zamenio Stalni sud meunarodne pravde osnovan pod pokroviteljstvom Drutva naroda, Meunarodni sud pravde deluje kao nezavisno sudsko telo u iju nadlenost spada reavanje sporova izmeu drava i davanje savetodavnih miljenja o pravnim pitanjima.

Njegovo osnivanje predstavlja vrhunac dugog razvoja mirnog reavanja sporova, tako da je danas sudsko reavanje sporova iroko prihvaen i utemeljen nain mirnog reavanja sporova.

Kljune rei: Meunarodni sud pravde; Povelja UN; reavanje sporova

Prve ideje o stvaranju jednog meunarodnog suda koji bi bio nadlean ne samo za reavanje sporova izmeu drava, ve i za i davanje savetodavnih miljenja javile su se u periodu nakon usvajanja Hake konvencije o mirnom reavanju meunarodnih sporova od 1899, odnosno 1907. godine i ustanovljavanja Stalnog arbitranog suda 1900. godine, a do osnivanja jednog takvog suda je dolo posle Prvog svetskog rata, kada je ustanovljen Stalni sud meunarodne pravde, prvi svetski sud u istoriji.

Poto je Paktom Drutva naroda bilo predvieno osnivanje Stalnog suda meunarodne pravde, Savet Drutva naroda je 1920. godine obrazo-vao Savetodavni komitet pravnika koji je imao za cilj da saini plan konstituisanja Stalnog suda meunarodne pravde. Plan konstituisanja je iste godine bio podnet na odobrenje Prvoj skuptini Drutva naroda, da bi u septembru 1921. godine na snagu stupio Statut Stalnog suda meunarodne pravde.

Znaaj Stalnog suda meunarodne pravde se ogleda u tome to je dao veliki doprinos razvoju meunarodnog prava, a ono to je najznaajnije jeste da je Stalni sud uvrstio svest o mogunosti i potrebi jednog stalnog meunarodnog sudskog organa kao dela politike organizacije meunarodne zajednice.1

Izbijanje Drugog svetskog rata je ozbiljno uticalo na rad Stalnog suda meunarodne pravde koji ve nekoliko godina nije bio korien u onoj meri u kojoj se to oekivalo. Nakon poslednje sednice, odrane 4. decembra 1939. godine, Stalni sud meunarodne pravde zapravo nije postupao ni u jednom sporu niti su odrani izbori za sudije Suda. Sud se 1940. godine premestio u enevu, a u seditu Suda u Hagu je ostao samo jedan sudija, zajedno sa nekoliko slubenika nemake nacionalnosti.2

U ovakvim okolnostima postavilo se pitanje dalje sudbine Stalnog suda meunarodne pravde, jer je posle naputanja ideje da se proiri nadlenost Stalnog suda postalo jasno da posle rata treba stvoriti novi sud koji bi bio zasnovan na Statutu Stalnog suda meunarodne pravde. Istovremeno, predloeno je da novi sud zadri nadlenost za davanje savetodavnih miljenja, da prihvatanje nadlenosti suda ne bude obavezno i da sud ne postupa u sporovima koji su u sutini politiki.3 Ovi predlozi su uvrstili ideju, koja se u meuvremenu pojavila, o osnivanju univerzalne politike organizacije koja bi u svojoj strukturi imala i meunarodni sud pravde. Tako je dolo do odravanja Osnivake konferencije Ujedinjenih nacija u San Francisku 1945. godine koja je usvojila Povelju UN i Statut Meunarodnog suda pravde. Na Konferenciji je odlueno da se osnuje potpuno novi sud koji bi bio jedan od glavnih organa UN, zajedno sa Generalnom skuptinom, Savetom bezbednosti, Ekonomskim i socijalnim savetom, Starateljskim savetom i Sekretarijatom UN.

Prilikom odluivanja o osnivanju novog suda Konferencija u San Francisku se rukovodila sledeim razlozima:

poto je zamiljeno da sud bude glavni sudski organ UN, bilo je nepodesno da tu funkciju ostvari Stalni sud meunarodne pravde koji je sve do tada bio povezan sa Drutvom naroda;

stvaranje novog suda je bilo u skladu sa Poveljom UN kojom

1 S.Rosenne: The Law and Practice of the International Court, 1985, str. 12. (navedeno prema: Rodoljub Etinski, Meunarodno javno pravo, Novi Sad, Centar za izdavaku delatnost Pravnog fakulteta u Novom Sadu, 2004, str. 515.)2 Izvor: http://www.icj-cij.org3 Ibid.

78 Strani pravni ivot 3/2008

je predvieno da su sve lanice UN ipso facto i stranke Statuta Meunarodnog suda pravde;

nekoliko drava koje su bile potpisnice Statuta Stalnog suda meunarodne pravde nisu uestvovale na Konferenciji u San Francisku, i obrnuto, nekoliko drava koje su uestvovale na Konferenciji nisu bile potpisnice Statuta;

postojalo je uverenje da je Stalni sud meunarodne pravde bio deo jednog starog poretka u kome su evropske zemlje imale politiku i pravnu dominaciju u meunarodnoj zajednici, i da bi stvaranje novog suda omoguilo dravama van Evrope da ostvaruju svoju sve uticajniju ulogu.4

Ipak, Konferencija je pokazala da treba odrati izvestan kontinuitet sa prolou, posebno jer je i sam Statut Stalnog suda meunarodne pravde zasnovan na ranijem iskustvu, i da je bolje ne menjati neto to je dobro funkcionisalo. Zbog toga je u Povelji UN izriito navedeno da je Statut Meunarodnog suda pravde zasnovan na Statutu Stalnog suda meunarodnog suda pravde.5

Odluka da se osnuje Meunarodni sud pravde podrazumevala je istovremeno, postepeno nestajanje Stalnog suda meunarodne pravde preduzete su sve neophodne mere za prenos arhive i prenos nadlenosti na novi Meunarodni sud pravde koji je zadrao sedite u Hagu. Stalni sud meunarodne pravde se poslednji put sastao u oktobru 1945. godine, da bi 31. januara 1946. sve sudije podnele ostavke. U aprilu iste godine Stalni sud meunarodne pravde je i formalno prestao da postoji.6

Prve sudije Meunarodnog suda pravde su izabrane 6. februara 1946. godine na Prvoj sednici Generalne skuptine i Saveta bezbednosti UN, a prvo zasedanje Suda je odrano u aprilu 1946. godine kada je za predsednika Suda izabran sudija Hoze Gustavo Gerero (Jos GustavoGuerrero), poslednji predsednik Stalnog suda meunarodne pravde. Sluaj Krfski kanal je prvi sluaj koji je iznet pred Meunarodni sud pravde. Re je o sporu koji je pokrenut tubom Velike Britanije protiv Albanije.7

4 Ibid.5 Ibid.6 Ibid.7 Ibid.

Ivana Raki: Meunarodni sud pravde 79

SASTAV I ORGANIZACIJA SUDA

Meunarodni sud pravde se sastoji od 15 sudija. Oni nisu predstavnici svojih drava, ve se biraju iz reda linosti visokih moralnih osobina koje ispunjavaju uslove da u svojim zemljama zauzimaju najvia sudska zvanja ili su priznati pravni strunjaci meunarodnog prava.

Prilikom izbora sudija vodi se rauna o tome da u Sudu preko sudija budu zastupljeni najvaniji oblici civilizacije i glavni pravni sistemi, uz ogranienje da dvojica sudija ne mogu biti dravljani iste drave. Meutim, i pored uslova po kome se sudije biraju bez obzira na dravljanstvo, obiaj je da se u Sud biraju dravljani stalnih lanica Saveta bezbednosti.

Sudije Meunarodnog suda pravde biraju Generalna skuptina i Savet bezbednosti UN sa liste kandidata koji su predloeni od strane nacionalnih grupa Stalnog arbitranog suda. lanice UN koje nemaju predstavnike pri Stalnom arbitranom sudu svoje kandidate predlau preko nacionalnih grupa formiranih u tu svrhu od strane njihovih vlada. Naime, najmanje tri meseca pre dana izbora Generalni sekretar UN pismeno obavetava lanove Stalnog arbitranog suda koji predstavljaju stranke Statuta, kao i lanove nacionalnih grupa onih drava koje nisu lanovi Stalnog arbitranog suda i poziva ih da u odreenom roku predloe linosti koje su u stanju da se prime dunosti sudija.8 Pre nego to pristupe predlaganju kandidata, nacionalnim grupama se preporuuje da se posavetuju sa svojim najviim sudom, pravnim fakultetima, kao i sa svojim nacionalnim akademijama i nacionalnim odeljcima meunarodnih akademija koji se bave prouavanjem prava.9 Drave koje su stranke Statuta, a koje nisu lanice UN, imaju na osnovu rezolucije Generalne skuptine 264 (III) od 8.oktobra 1948. godine ista prava kao i lanice u pogledu kandidovanja lica za sudije Meunarodnog suda pravde.10 Na osnovu primljene liste kandidata Generalni sekretar sastavlja listu po abecednom redu i dostavlja je Generalnoj skuptini i Savetu bezbednosti radi glasanja.

Ovakav nain kandidovanja, po uzoru na Stalni sud meunarodne pravde, zasnovan je na sistemu indirektnog kandidovanja posredstvom

8 l. 5(1) Statuta9 l. 6. Statuta10 Milenko Krea: Meunarodno javno pravo, Beograd, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu/Slubeni glasnik, 2007, str. 518.


instrumentarija nacionalnih grupa pri Stalnom arbitranom sudu. Sistem direktnog kandidovanja je svesno odstranjen da bi se minimizirao uticaj politikog momenta prilikom konstituisanja Suda.11

Glasanje o predloenim kandidatima za sudije obavlja se nezavisno i istovremeno u Generalnoj skuptini i Savetu bezbednosti, a da bi bio izabran kandidat mora da dobije apsolutnu veinu u oba organa. Tom prilikom stalne lanice pri glasanju u Savetu bezbednosti ne mogu da koriste pravo veta. Ukoliko ovu veinu dobiju dva kandidata dravljanina iste drave, smatrae se izabranim po godinama stariji kandidat.

Ukoliko se desi da prilikom glasanja neki od kandidata ne dobiju potrebnu veinu, pa mesta ostanu nepopunjena, glasanje se moe ponoviti na isti nain jo dva puta. Ako i posle treeg glasanja ostane neko nepopunjeno mesto, moe se na zahtev Generalne skuptine i Saveta bezbednosti obrazovati zajednika komisija od est lanova (tri lana imenuje Generalna skuptina, a tri lana Savet bezbednosti), u cilju da se za svako nepopunjeno mesto izabere apsolutnom veinom glasova jedan kandidat, koji e se predloiti Generalnoj skuptini i Savetu bezbednosti da ga izaberu po uobiajenoj proceduri. Ako zajednika komisija postigne jednoglasnost u pogledu neke linosti, ta linost se moe predloiti ak i ako nije bila na listi predloenih kandidata koju je sastavio generalni sekretar na osnovu predloga nacionalnih grupa. Ako komisija ustanovi da nee uspeti pri izboru, onda ve izabrane sudije u roku koji odredi Savet bezbednosti popunjavaju slobodna mesta, vrei izbor meu onim kandidatima koji su dobili barem jedan glas u Generalnoj skuptini ili Savetu bezbednosti.12

Sudije Meunarodnog suda se biraju na period od 9 godina uz mogunost reizbora, a kako bi se osigurao personalni kontinuitet u radu Suda svake tree godine se bira treina sudija. Prilikom stupanja na dunost svaki sudija sveano izjavljuje da e svoju dunost vriti nepristrasno i savesno.

U vrenju svoje slube sudije su nezavisne i ta nezavisnost im je viestruko garantovana:

1) Sudije uivaju diplomatske privilegije i imunitete u obimu koji odgovara onima koje meunarodno pravo priznaje efovima diplomatskih misija; 2) Sudije imaju pravo na naknadu za svoj rad, kao i na pokrivanje 11 Ibid., str. 517.12 l. 12. Statuta


trokova u vezi sa vrenjem sudijske dunosti; 3) Sudija ne moe biti opozvan sa svoje dunosti, sem kad je, po jednoglasnom miljenju ostalih lanova, prestao da ispunjava potrebne uslove.

Sudijama je zabranjeno vrenje politikih i upravnih funkcija, kao i obavljanje bilo kakvog posla profesionalne prirode. Takoe, ne mogu ni u jednom sporu biti zastupnici, savetnici ili advokati, niti mogu uestvovati u reavanju sporova u kojima su ranije bili zastupnici, savetnici ili advokati jedne od stranaka, kao lanovi domaeg ili meunarodnog suda, anketne komisije, ili u bilo kom drugom svojstvu. Ako neki sudija smatra da iz bilo kog razloga ne treba da uestvuje u reavanju spora, obavestie o tome predsednika Suda, a ako predsednik to misli za nekog lana Suda upozorie ga na to. Ako doe do njihovog neslaganja, problem e se reiti odlukom Suda.

Iz reda sudija biraju se predsednik i potpredsednik na 3 godine uz mogunost reizbora. Sud imenuje sekretara (Registrar) koji ima dvostruke funkcije sudske i diplomatske, s jedne strane, i administrativne, s druge. U statusnom pogledu sekretar Suda je izjednaen sa pomonikom Generalnog sekretara UN.13

Pravilo je da Sud zaseda u punom sastavu i tada kvorum ine devetorica sudija. Meutim, postoji mogunost da se uz pristanak stranaka u sporu postupak vodi pred veima. Ovo se ini radi izvesne specijalizacije unutar Suda po vrstama sporova, odnosno radi ubrzavanja sudskog postupka.14 Sud moe na ovaj nain da obrazuje jedno ili vie vea za posebne vrste sporova (npr. radne sporove ili sporove u vezi sa tranzitom ili saobraajem) koja se sastoje od najmanje trojice sudija, prema odluci Suda. Zatim, Sud moe da obrazuje vee koje e se baviti odreenim predmetom i uz saglasnost stranaka odreuje broj sudija u tom veu. Na kraju, postoje i vea sastavljena od petorice sudija koja Sud obrazuje svake godine i koja sude i odluuju o sporovima po skraenom postupku. Presuda izreena od strane ovih vea ima jednaku pravnu snagu kao i presuda koju izrie Sud u punom sastavu.

Statutom je predvieno da sudije koji su dravljani svake od parninih strana zadravaju pravo da uestvuju u pokrenutom sporu pred sudom.15 Ukoliko neki od sudija u veu ima dravljanstvo jedne od 13 Krea, op.cit., str. 519.14 Etinski, op.cit., str. 518.15 l. 31(1) Statuta


parninih strana, druga strana u sporu ima pravo da odabere jedno lice koje e uestvovati u sporu u svojstvu adhoc sudije. Ako se desi da u veu nema nijednog sudije koji ima dravljanstvo neke od strana u sporu, svaka strana moe odabrati po jednog adhoc sudiju. Ako u sporu uestvuje vie od dve stranke, one stranke koje imaju isti pravni interes biraju zajedniki jednog sudiju. Izbor adhoc sudija se prvenstveno vri meu onim linostima koje su bile kandidovane za sudije Meunarodnog suda pravde.

Ustanova adhoc sudije ima dvostruku funkciju:1) da izjednai poloaj parninih stranaka od kojih jedna ima svog

dravljanina u veu;2) da konstituie formalnu jednakost parninih stranaka kada

nijedna od njih nema sudiju svog dravljanina u veu.16

S obzirom na to da adhoc sudije uestvuju u donoenju odluke potpuno ravnopravno sa ostalim sudijama, drave ispoljavaju veu dozu spremnosti da prihvate nadlenost Suda ukoliko su u njemu zastupljeni i dravljani, ne zbog toga to bi u njima gledali zastupnike svojih interesa, ve kao garanciju da e nacionalna gledita biti pravno izloena.17

Iz svega navedenog se moe zakljuiti da sastav Suda nije stalan, ve se menja od spora do spora, u zavisnosti od toga da li sud zaseda plenarno ili u veu, zatim, od broja sudija koji uestvuju u sporu, kao i od faze u kojoj se postupak nalazi.18

NADLENOST SUDA Kao kod svakog suda, tako se i kod Meunarodnog suda pravde

govori o personalnoj i stvarnoj nadlenosti, tj. ispituje se koji se pravni subjekti mogu pojaviti pred Sudom i za koje predmete.19 Kada se naldenost Suda ogranii na odreeni vremenski period, tada se moe govoriti i o vremenskoj nadlenosti. To znai da se nadlenost Suda, iako predstavlja nedeljivu kategoriju, moe odrediti kao nadlenost ratione personae, nadlenost rationemateriae i nadlenost rationetemporis.

16 Krea, op.cit., str. 519.17 Ibid., str. 520.18 Broj sudija koji postupaju u odreenom sporu ne mora biti nuno 15, ve moe biti i manji ako iz bilo kog razloga neki od sudija ne uestvuje u postupku. Meutim, u sporu moe postupati i 16 i 17 sudija tamo gde sude i adhoc sudije. Teorijski, moe biti i vie od 17 sudija, ako u postupku uestvuje vie stranaka koje nemaju isti pravni interes.19 Juraj Andrassy: Meunarodno pravo, Zagreb, kolska knjiga, 1990, str. 511.


Nadlenostratione personae

Pred meunarodnim sudom pravde samo se drave mogu pojaviti kao stranke u parnikom postupku. Meutim, nisu sve drave ovlaene da se pojave pred Sudom, zbog toga to je obraanje Sudu uslovljeno lanstvom u Statutu ili podnoenjem deklaracije o prihvatanju nadlenosti Suda.

Sud je, pre svega, otvoren za one drave koje su lanice Statuta. Ipso facto, to su sve drave lanice UN, a drave nelanice UN mogu postati lanice Statuta pod uslovima koji se odreuju u svakom konkretnom sluaju po podnoenju zahteva za pristupanje Statutu.20 Drave koje nisu lanice Statuta mogu se pojaviti pred Sudom pod uslovima koji su odreeni rezolucijom Saveta bezbednosti 9 (1946) od 15. oktobra 1946. godine. Zainteresovana drava u tu svrhu podnosi deklaraciju (deponuje izjavu) kojom prihvata nadlenost Suda u skladu sa Poveljom, Statutom i Pravilima Suda i obavezuje se da savesno izvri odluke Suda i da preuzme sve obaveze koje lanice UN imaju na osnovu l. 94. Povelje. Ova izjava moe biti opta (odnosi se na budue sporove odreene vrste ili za sve budue sporove) ili posebna (odnosi se na spor ili sporove koji su ve nastali).21

Drave nemaju stalne predstavnike pri Sudu, tako da sa Sudom komuniciraju preko ministra spoljnih poslova ili ambasadora akreditovanog u Holandiji. Kada se pojave kao stranke u sporu, pred Sudom ih predstavljaju zastupnici koji su ovlaeni da preuzimaju sve formalne akte u ime drave. Kao zastupnici obino se imenuju ambasadori akreditovani u Hagu i pravni savetnici u ministarstvima spoljnih poslova.

U sporu pred Sudom se kao parnine stranke ne mogu pojaviti pojedinci ni meunarodne organizacije. Meutim, to ne znai da se ne mogu voditi sporovi koji se tiu zatite prava i interesa pojedinaca, kao ni da meunarodne organizacije nemaju nikakvu procesnu ulogu.

Sud je u mnogim sporovima reavao o privatnim interesima. U tim sporovima drava je na sebe preuzimala zatitu interesa svojih dravljana

20 To su sledei uslovi: izjava drave da prihvata odredbe Statuta, izjava da prihvata se obaveze koje lanice UN imaju na osnovu l. 94. Povelje UN i izjava da uestvuje u snoenju trokova Suda.21 O mogunosti da se pred Sudom pojavi drava koja nije lanica Statuta niti je podnela izjavu o prihvatanju nadlenosti vid. kod: Krea, op.cit., str. 525; Etinski, op.cit., str. 520-521.


kao svoj interes, tvrdei da je taj interes povreen krenjem meunarodnog prava ili neke meunarodne obaveze od strane druge drave. Kada je re o meunarodnim organizacijama, Sud moe od njih traiti relevantne informacije u vezi sa sporovima koji se vode, a one mogu takve informacije pruati i samoinicijativno. Ipak, njihova uloga je znaajnija u postupku davanja savetodavnih miljenja. Tu se razlikuju dve situacije:22

1) kada je meunarodna organizacija ovlaena od Generalne skuptine da trai savetodavno miljenje o pravnim pitanjima koja proizilaze iz njene nadlenosti. U ovom sluaju meunarodna organizacija ima punu procesnu sposobnost, jer ima mogunost da u odgovarajuoj formi pokrene savetodavni postupak. 2) kada se meunarodna organizacija pojavljuje pred Sudom na osnovu obavetenja Suda zato to Sud smatra da je u stanju da prui podatke o relevantnom pravnom pitanju. U ovom sluaju uloga meunarodnih organizacija je ogranienog karaktera i svodi se na pruanje podataka po pitanju po kome se trai savetodavno miljenje i na stavljanje primedbi na izjave koje su istim povodom dale druge meunarodne organizacije ili drave. Meunarodna organizacija u konkretnom sluaju nastupa u funkciji amicuscuriae.23

Nadlenostratione materiae

Osnovni zadatak Suda je da reava pravne sporove izmeu drava na bazi primene meunarodnog prava iji su izvori definisani u l. 38. Statuta. Pored reavanja sporova izmeu drava, Sud je nadlean i za davanje savetodavnih miljenja u pogledu pravnih pitanja, i to na osnovu meunarodnog prava.24

Sud je nadlean da reava sve sporove koje stranke iznesu pred njega. On je isto tako nadlean i za sve sluajeve naroito predviene

22 Vid. kod: Juraj, op. cit., str.513-514.23 Krea, op.cit., str. 525. 24 Sud, iji je zadatak da sporove koji su mu podneti reava saglasno meunarodnom pravu, primenjuje: a) meunarodne konvencije, bilo opte ili posebne, kojima ustanovljavaju pravila izriito priznata od drava u sporu; b)meunarodni obiaj, kao dokaz opte prakse prihvaene kao pravo; v) opta pravna naela priznata od strane civilizovanih naroda; g) pod uslovom odredaba l. 59, sudske odluke i doktrinu najpozvanijih strunjaka javnog prava raznih naroda, kao pomono sredstvo za utvrivanje pravnih pravila. Ova odredba ne prejudicira pravo Suda da jedan sporreava eh aequo et bono,quo et bono, ako stranke u sporu na to pristanu. (l. 38. Statuta)


Poveljom UN, ili u konvencijama i ugovorima koji su na snazi.25 Ali, Sud je u konkretnom sporu nadlean samo ako su drave u sporu odluile da prihvate nadlenost Suda. To znai da se osnov nadlenosti Suda nalazi u dobrovoljnom pristanku strana u sporu. Ovaj osnov proizilazi iz opteg naela meunarodnog prava da se nijedna drava ne moe primorati na parnienje bez svog pristanka.26

Kada Sud ispituje da li je nadlean ili ne, on, u stvari, ispituje da li u tom smislu postoji pristanak stranaka.27 On ispituje da li ga je drava koja se pojavila pred njim kao strana u sporu ili umea zaista ovlastila da rei taj spor.28

Sporazum stranaka o nadlenosti Suda moe biti postignut na razliite naine: 1) Kompromis predstavlja saglasnost drava da Meunarodnom sudu pravde povere reavanje spora koji je ve nastao. Re je o pristanku na nadlenost Suda za konkretan sluaj. 2) Kompromisna klauzula je odredba sadrana u brojnim meunarodnim ugovorima koja predvia da se sporovi u vezi sa primenom ili tumaenjem tih ugovora iznesu pred Meunarodni sud pravde. Ova odredba moe biti sastavni deo ugovora (npr. Konvencija o spreavanju i kanjavanju zloina genocida), a moe se sklopiti i poseban sporazum, najee kod multilateralnih ugovora, koji se u vidu protokola ili aneksa prikljuuje osnovnom ugovoru. Ovim se omoguava da neke drave potpiu obaveznu nadlenost Suda, a da druge ne budu time obavezane. Isto se moe postii i time to se potpisnicama doputa da na odnosnu odredbu ugovora stave rezervu.29

3) Poto su prilikom izrade Statuta odbaeni predlozi da se ustanovi obavezna nadlenost Suda za sve sporove pravne prirode, l.36. Statut je

25 Najee vrste sporova koji se javljaju pred Sudom su: teritorijalni sporovi, diplomatska zatita, nedozvoljena upotreba sile, rad meunarodnih organizacija i sudova i diplomatsko-konzularni sporovi. Vid. kod: Sanja aji: Reavanje sporova u meunarodnom javnom pravu, .http://www.pravni.ns.ac.yu/ Poslediplomskestudijemedjjavnoresavanjesporova.doc , 25.2.2008, str. 29-31.26 Branimir M. Jankovi i Zoran Radivojevi: Meunarodno javno pravo, Beograd, Struna knjiga, 1991, str. 329. Isto i Etinski, op.cit., str. 521: Posledica suverene jednakosti drava jeste da je meunarodna sudska nadlenost uvek konsenzualna, to je uvek stvar pristanka drava.27 Krea, op.cit.,str. 520.28 Etinski, op.cit., str. 524. 29 Juraj, op.cit. ,str. 514.


predvideo mogunost da drave dobrovoljno prihvate nadlenost Suda. Prihvatanjem tzv. fakultativne (opcione) klauzule, drave se jednostranom izjavom volje obavezuju da e za sve njihove sporove biti nadlean Meunarodni sud pravde, odnosno u svim pravnim sporovima koji se odnose na: a) tumaenje nekog ugovora; b) svako pitanje meunarodnog prava; v) postojanje bilo koje injenice koja bi, ako se utvrdi, predstavljala krenje neke meunarodne obaveze; g)na prirodu ili veliinu dune naknade zbog krenja neke meunarodne obaveze. Kada se prihvati obavezna nadlenost Suda, ona postaje obavezna za sve nabrojane sporove prema svakoj dravi koja je potpisala istu takvu izjavu.

Drava moe prihvatiti obaveznu nadlenost Suda ili bezuslovno ili odreivanjem granica nadlenosti putem rezervi. Ograniavanje nadlenosti putem rezervi moe biti trojako:

a) rezervom rationepersonae drave koje su prihvatile obaveznu nadlenost Suda izuzimaju nadlenost Suda za sporove sa odreenom dravom putem optih formulacija, koje mogu biti pozitivne ili negativne.

b) rezervom ratione materiae se iz nadlenosti Suda izuzimaju odreene kategorije sporova. Najee su to sporovi u vezi sa pitanjima koja spadaju u domen unutranje nadlenosti, zatim sporovi za koje je predvien neki drugi nain mirnog reavanja i dr.

v) rezervom rationetemporis se iz nadlenosti Suda ili izuzimaju sporovi koji su nastali pre ili posle odreenog datuma, ili se odreuje rok vaenja izjave kojom se prihvata nadlenost Suda, uz mogunost automatskog produavanja.

Izjave o prihvatanju nadlenosti Suda se deponuju kod Generalnog sekretara UN koji prepise izjava dostavlja lanicama Statuta i sekretaru Suda. Nadlenost se prostire samo na drave koje su prihvatile fakultativnu klauzulu i to samo u obimu u kome se njihove izjave poklapaju.30

4) Forum prorogatum predstavlja preutno datu saglasnost na nadlenost Suda kada se drava (koja u momentu nastanka spora nije priznala nadlenost) upusti u reavanje spora bez isticanja prigovora nenadlenosti Suda. Poto se zasniva na sporazumu stranaka, nadlenost Suda je uvek ogranienog karaktera, tj. postoji samo u onoj meri u kojoj su je stranke

30 Izjave date prema l. 36. Statuta Stalnog suda meunarodne pravde, a koje su na snazi, smatraju se meu strankama Statuta Meunarodnog suda pravde kao prihvatanje obavezne nadlenosti Meunarodnog suda pravde do isteka njihovog roka i u skladu sa njihovim odredbama.


prihvatile.31 Zato Sud mora ispitati da li je spor iznet pred njega onaj spor u pogledu koga su drave dale svoju saglasnost da ga rei.32

Sud moe raspravljati i one sporove koji se odnose na pitanja unutranjeg prava ako odgovarajue zadovoljenje nije ostvareno posredstvom sudova u unutranje pravnom poretku. To su, po pravilu, situacije kada neko strano fiziko ili pravno lice bude oteeno radnjama ili propustima organa domae drave pa, nakon to nije uspelo da ostvari zadovoljenje sredstvima koje predvia unutranji pravni poredak drave tetnika, zahteva od svoje drave da se supstituie umesto njega u meunarodnom pravu. Sud se isto tako moe upustiti u tumaenje pravila unutranjeg prava povodom reenja onih pitanja koja su incidentna ili prethodna u odnosu na pitanja meunarodnog prava koje je Sud pozvan da reava. Sud je nadlean i da raspravlja sporove u pogledu injenica ako se radi o ustanovljenju injenica koje bi, ako se njihovo postojanje utvrdi, predstavljale povredu neke meunarodne obaveze.33

Nadlenost Suda da reava sporove obuhvata i nadlenost Suda da reava incidentna pitanja (incidentna nadlenost). Samim aktiviranjem Suda po nekom pravnom pitanju, Sud stie ovlaenje da raspravlja o sporednim pitanjima i u tom pogledu mu nije posebno potrebna saglasnost stranaka. Pod sporednim (incidentnim) pitanjima se podrazumevaju sva ona pitanja koja se tiu merituma, ali ne ulaze u sutinu predmeta spora. U teoriji i praksi se pod sporednim pitanjima podrazumevaju: zahtev za privremenim merama, prethodni prigovori, zahtev za meanje u postupak (intervencija), specijalno obraanje Sudu, protivzahtev, spajanje postupka, prekid postupka, zahtev za tumaenjem presude i zahtev za ponavljanjem postupka. Sud takoe raspolae inherentnom nadlenou da raspravlja o sopstvenoj nadlenosti (comptencedelacomptence), kao i ovlaenjem da donosi pravila postupka pred Sudom.34

Pored toga to reava sporove izmeu drava, Sud moe davatisavetodavna miljenja o svakom pravnom pitanju na zahtev bilo kog organa ili ustanove koji su Poveljom UN ili u skladu sa njenim propisima ovlaeni da trae miljenje. Prema Povelji, savetodavna miljenja o svakom pravnom pitanju mogu traiti Generalna skuptina i Savet bezbednosti. Ostali organi UN i specijalizovane agencije mogu traiti savetodavno miljenje o pravnim

31 Krea, op.cit., str. 520.32 Etinski, op.cit., str. 524. 33 Krea, op.cit.,str. 526-527.34 aji, op.cit., str.27.


pitanjima koja bi se postavila u okviru njihove delatnosti, ukoliko za to dobiju ovlaenje od strane Generalne skuptine. Savetodavna miljenja ne mogu traiti drave, niti se savetodavno miljenje daje dravama, ve samo organu ili organizaciji koja ga trai.35

Ujedinjene nacije i specijalizovane organizacije ne mogu da se pojave pred Sudom kao strane u sporu sa dravom lanicom, ali mogu da ree ovaj spor traenjem savetodavnog miljenja. To je bitan razlog za ustanovljavanje instituta savetodavnih miljenja, ali ne i jedini. Mogua su neslaganja izmeu pojedinih organa UN ili izmeu pojedinih grupa drava lanica koja bi mogla da paraliu rad organizacije te izlaz moe da se potrai u savetodavnom miljenju Meunarodnog suda pravde.36

Za razliku od postupka reavanja sporova, nadlenost Suda u savetodavnom postupku se ne zasniva na konsesualnoj osnovi, tj. sporazumu, ve neposredno na Povelji UN. injenica da Sud u savetodavnom postupku ne deluje na bazi saglasnosti, ne dira u naelo suverenosti iz dva razloga: prvo, savetodavno miljenje se ne daje dravama niti ga one mogu traiti i, drugo, savetodavno miljenje nema obaveznu snagu.37

Tela i organizacije koje su od Suda zahtevale da d savetodavno miljenje nisu u obavezi da ga potuju. Kako, meutim, Sud ima veliki autoritet, to se drave i organizacije po pravilu ne ponaaju na nain koji je u miljenju oznaen kao suprotan Povelji ili nekom meunarodnom instrumentu. Savetodavna miljenja po svojoj pravnoj prirodi nisu obavezna, ali se potuju zbog svoje pravne zasnovanosti i autoriteta Suda.38

Savetodavno miljenje nema pravnu mo presude. Zato se moe o istom pitanju uvek zapoeti parnica pred arbitranim sudom ili i pred samim Sudom, tj. takvom zapoinjanju parnice ne moe se staviti prigovor rei judicatae.39

Nadlenostratione temporis

Nadlenost rationetemporis predstavlja izvedenu nadlenost, jer je vezana za nadlenost rationemateriae ili rationepersonae. Zapravo,

35 Poto Sud u savetodavnom postupku deluje kao pravosudni organ, predmet zahteva za davanje savetodavnog miljenja moe biti samo pravno pitanje.36 Etinski, op.cit., str. 542. 37 Krea, op.cit., str. 523.38 Ibid., str. 528.39 Juraj, op.cit., str. 524.


drave u sporazumu o zasnivanju nadlenosti Suda, obino putem rezerve, ograniavaju nadlenost Suda na odreeni vremenski period tako to se iz nadlenosti Suda iskljuuju sporovi proizali iz injenica ili situacija koje su nastale pre nego to je sporazum o zasnivanju nadlenosti Suda stupio na snagu. To znai da Sud mora da vodi rauna i o vremenskoj dimenziji, tj. mora ispitati da li ovlaenje kojim su mu strane poverile da rei spor vremenski obuhvata spor iznet pred njega.40

U praksi se nadlenost ratione temporis tumai ekstenzivno, polazei od pretpostavke da je Sud nadlean za sve sporove koji su izneti pred njega ukoliko ne postoji izriita odredba. Sud je formulisao i opte stanovite prema ovoj nadlenosti: Sud je miljenja da se u sluaju sumnje, nadlenost koja se zasniva na jednom meunarodnom sporazumu protee na sve sporove koji su Sudu doneti posle donoenja takvog meunarodnog sporazuma.41

POSTUPAK PRED SUDOM

Pred Sudom se mogu voditi dve vrste postupaka: postupak u parnicama i postupak za davanje savetodavnih miljenja.

Postupak u parnicama se pokree na dva naina: saoptenjem (notifikacijom) sporazuma o ustanovljenju nadlenosti Suda i pismenim zahtevom (tubom). U oba sluaja moraju biti naznaeni predmet spora i parnine stranke.

Ako su stranke postigle sporazum o nadlenosti Suda u konkretnom sporu, saoptenje tog sporazuma mogu da uine obe ili sve strane u sporu ili bilo koja od njih. U tako zapoetom postupku nema tuioca ni tuenog, ve se drave odreuju kao strane u sporu koje usled neslaganja pristaju da se konkretno pravno i injenino pitanje rei obavezujuom presudom.42 Potpisano od strane zastupnika stranke, saoptenje se Sudu obino dostavlja diplomatskim putem i uz njega, po pravilu, ide i propratno pismo ministra spoljnih poslova ili ambasadora te stranke akreditovanog u Hagu.

Ako su se stranke unapred obavezale da e meusobne sporove izneti pred Sud, postupak se pokree tubom. Tuba, kao formalni akt, mora

40 Etinski, op.cit., str. 524.41 P.C.I.J. Publications, Ser.A. No.2, str. 35 (navedeno prema: Krea, op.cit., str. 529.) 42 aji, op.cit., str. 28.


da sadri i odredbu na kojoj se zasniva nadlenost Suda, kao i injenice i osnove na kojima zasniva tubeni zahtev. Tubu potpisuje zastupnik stranke ili diplomatski predstavnik stranke akreditovan u Hagu ili drugo ovlaeno lice. Poetak postupka pred Sudom oznaava datum upisa tube i Upisnik (General List).

O pokrenutom sporu sekretar Suda obavetava sve sudije, sve lanice UN, kao i druge drave koje su ovlaene da se pojave pred Sudom tako to im dostavlja kopije posebnog sporazuma ili tube.

Postupak se vodi na francuskom ili engleskom jeziku, prema izboru i dogovoru stranaka. U odsustvu sporazuma svaka stranka se moe sluiti jezikom koji izabere. Presuda se izrie na francuskom i engleskom jeziku, ali Sud odreuje koji e se od dva teksta smatrati verodostojnim. Ako se stranke sloe o izboru jezika, izborni tekst presude se izdaje na tom jeziku.

Parnine stranke zastupaju zastupnici, a u zastupanju im mogu pomagati savetnici i advokati. Zastupnici, savetnici i advokati uivaju privilegije i imunitete nune za nezavisno obavljanje njihovih delatnosti.

Postupak u parnicama se sastoji iz pismenog i usmenog dela. Pismeni postupak se sastoji iz dostavljanja Sudu i parninim

strankama podnesaka, protivpodnesaka i, ako je potrebno, odgovora na protivpodneske, kao i svih dokaznih spisa i isprava.

U zavisnosti od naina pokretanja postupka, pismeni deo se moe odvijati simultano ili konsekutivno. Ako je postupak pokrenut saoptenjem posebnog sporazuma o nadlenosti Suda, pismeni deo se odvija simultano. Sam sporazum stranaka obino odreuje broj podnesaka i redosled podnoenja. U odsustvu izriite odredbe ili sporazuma stranaka svaka podnosi podnesak (Memorial) i protivpodnesak (Countermemorial) u utvrenom roku. Ako je postupak zapoeo tubom, pismeni deo se odvija konsekutivno. Tuilac tadapodnosi podnesak, atuena strana odgovara protivpodneskom. Ako se strane sloe i ako sud nae za potrebno, moe se dozvoliti i replika tuioca (Reply)i duplika tuenog(Rejoinder).43

Minimalni sadraj podneska i protivpodneska je utvren pravilima postupka. Podnesak treba da sadri: navoenje relevantnih injenica, pravni osnov i stanovite ili zakljuak. Protivpodnesak treba da sadri: prihvatanje ili osporavanje injenica iznetih u podnesku; bilo koje dodatne injenice ukoliko su neophodne; zapaanja koja se tiu pravnog osnova

43 Krea, or.cit., str. 533.


drutvenog zadatka; pravni osnov navoda u protivpodnesku i stanovite ili zakljuak tuene stranke.44

Usmeni deo postupka se sastoji iz sasluanja svedoka, vetaka, zastupnika, savetnika i advokata od strane Suda. Zakazuje se naredbom Suda ili predsednika ukoliko Sud ne zaseda. Red zakazivanja rasprava odreuje se na osnovu pripremljenosti predmeta za raspravu, a ukoliko je za raspravu pripremljeno vie predmeta, merodavno je mesto predmeta u Upisniku. Prioritet se priznaje: a) zahtevu za izricanje privremenih mera, b) postupku davanja savetodavnih miljenja ukoliko Sud nae da zahtev za savetodavno miljenje zasluuje urgentni tretman.45

Raspravom rukovodi predsednik Suda. Ako je on spreen, tu dunost vri potpredsednik, odnosno najstariji sudija. Rasprava pred Sudom je javna, osim ako Sud odredi drugaije ili stranke zatrae da se javnost iskljui.

Sud izdaje naredbe o upravljanju postupkom, odreuje nain i vreme izlaganja stranaka i preduzima sve mere u vezi sa izvoenjem dokaza. Izlaganja treba da budu saeta i fokusirana na pitanja koja su posle pismene faze ostala nedovoljno objanjena, a Sud tokom rasprave moe postavljati pitanja zastupnicima, savetnicima i advokatima i traiti od njih objanjenje. Pre poetka rasprave Sud moe ukazati strankama na take i pitanja na koja treba da obrate posebnu panju. Ako se jedna od stranaka ne pojavi pred Sudom ili propusti da brani svoje pravo, druga stranka moe traiti od Suda da odlui u korist njenog zahteva.

Stranke mogu da pozovu svedoke i vetake sa liste koju su pre poetka usmene rasprave dostavile Sudu. Svedoke i vetake ispituju zastupnici, savetnici ili advokati, pod kontrolom predsednika Suda. NJima se u toku rasprave postavljaju sva pitanja od znaaja za reenje spora, a mogu ih ispitivati i sudije. Pre davanja iskaza svedoci i vetaci polau zakletvu. Poto Sud primi dokaze i izjave svedoka u rokovima odreenim u tu svrhu, on moe odbiti da primi svaki novi usmeni ili pismeni dokaz koji bi jedna stranka elela da podnese, osim ako druga stranka na to pristane.

Kada zastupnici, savetnici i advokati zavre, pod rukovodstvom Suda, svoja izlaganja spornog pitanja, predsednik objavljuje da je rasprava zavrena. Sud se tada povlai da bi na tajnom veanju doneo presudu. Sve odluke Suda se donose veinom prisutnih sudija, a u sluaju jednake podele glasova, odluujui glas ima predsednik ili sudija koji ga zamenjuje.44 Ibid.45 Ibid., str. 534.


Presudu, koja sadri obrazloenje i imena sudija koji su uestvovali u njenom donoenju, potpisuju predsednik i sekretar. Ona se ita na javnoj sednici, poto se zastupnici o tome uredno obaveste. Ako presuda, u celini ili delimino, ne predstavlja jednoduno miljenje sudija, svaki sudija je ovlaen da izloi odvojeno miljenje. Odvojeno miljenje moe dati sudija koji je za presudu glasao zbog razloga koji su drugaiji od razloga veine, kao i sudija koji je glasao protiv odluke.

Presuda Suda ima obaveznu snagu samo prema parninim strankama i u odnosu na taj spor. Presuda je konana i protiv nje nije doputena alba. U sluaju spora o smislu ili domaaju presude, Sud je tumai na zahtev bilo koje stranke. Svoje tumaenje Sud donosi u obliku presude. Jedini pravni lek koji moe upotrebiti stranka koja je nezadovoljna presudom jeste revizija. Zahtev za reviziju presude moe se podneti ako se zasniva na otkriu neke nove injenice od odluujueg znaaja, koja pri izricanju presude nije bila poznata ni Sudu ni stranci koja se u zahtevu na nju poziva, pod uslovom da ovo nepoznavanje nije posledica nemarnosti te stranke. Postupak revizije se otvara presudom Suda kojom se izriito utvruje postojanje nove injenice, priznajui joj svojstvo da u tom sporu poslui kao osnov za reviziju, i izjavljuje da se po tom osnovu zahtev uvaava. Zahtev za reviziju se moe podneti u roku od est meseci od otkria nove injenice, odnosno u roku od deset godina od dana donoenja presude.

U skladu sa optepriznatim naelom meunarodnog prava da se presude meunarodnog moraju izvriti, lanice UN su preuzele obavezu da e izvriti odluku Meunarodnog suda pravde u svakom sporu u kome su stranke. U sluaju da neka od strana u sporu ne ispuni obaveze koje proizilaze iz presude, suprotna strana se moe obratiti Savetu bezbednosti, koji moe dati preporuku ili odluiti o merama radi izvrenja presude. Savet bezbednosti, meutim, nije puki izvrilac presude, ve se kao politiki organ zalae za preduzimanje konkretnih mera procenjujui opasnost koja moe nastati po meunarodni mir i bezbednost usled neizvrenja presude Suda.

Postupak u parnicama se, pored presudom, moe okonati i povlaenjem tube i poravnanjem. Ako je postupak pokrenut tubom, drava koja je podnela tubu moe u svakom trenutku dok druga drava ne preduzme prvu procesnu radnju pismeno obavestiti Sud da odustaje od tubenog zahteva. Ukoliko je tuena strana ve preduzela neku procesnu radnju, za prekidanje postupka potrebna je njena saglasnost koju ova moe


da d (izriito ili preutno) u roku koji odredi Sud. Stranke mogu u svako doba pre donoenja presude sklopiti i sporazum o poravnanju o kome obavetavaju Sud, a mogu i uzajamnim sporazumom obavestiti Sud da prekidaju postupak. U oba sluaja obavetenje upueno Sudu mora biti formalnog pismenog karaktera. U oba sluaja Sud, odnosno predsednik Suda, donosi reenje o prekidu postupka i brisanju sluaja iz Upisnika.

U procesnom pogledu presuda, s jedne strane, i poravnanje odnosno povlaenje tube, s druge strane, imaju iste efekte. No, razlika postoji u materijalnom smislu, jer se presudom spor okonava, dok prekid postupka u sluaju poravnanja i povlaenja tube ne znai ipso facto i reenje spora.46

Postupci reavanja incidentnih pitanja (incidentni, sporedni postupci) slue reavanju odreenih pitanja relevantnih za spor, pa se po pravilu odvijaju uz meritorni postupak ili pre njega. Najznaajnije vrste incidentnih postupaka su prethodni prigovori, privremene mere i intervencije.

Prethodni prigovori se mogu formulisati ili u posebnom dokumentu ili mogu sainjavati sastojak podneska stranke. Tuena stranka moe istai prigovor u roku koji je odreen za odgovor na tubu, odnosno u roku koji je Sud odredio za podnoenje prvog pisanog podneska za stranku koja formalno nema status tuene stranke. Prigovori se odnose na nadlenost tube (npr. tvrdi se da ne postoji kompromis, da je istekao rok vanosti sporazuma o nadlenosti Suda i dr.), na neprihvatljivost tube (npr. da nisu iscrpljena sva sredstva predviena unutranjim poretkom, da tuilac nema pravni interes u predmetu i dr.) ili na druge bitne uslove pokretanja i voenja postupka koji spadaju u kategoriju prethodnih pitanja.

Prethodnim prigovorima se ne osporava pravna i faktika osnovanost merituma kao takvog, ve se osporavaju njegovi spoljni elementi koji mu uskrauju pravnu egzistenciju. Oni predstavljaju sredstvo putem koga se ostvaruje naelo jednakosti stranaka u postupku i pravo drave da ne uestvuje u postupku za koji nije data saglasnost ili koji ima neke druge smetnje koje onemoguavaju punovano voenje i okonanje postupka. Re je o procesnom sredstvu ije su osnovne funkcije ispitivanje postojanja prethodnih nunih uslova za voenje postupka u glavnoj stvari i sredstvo odbrane od neenjene parnice.47

Sud moe doneti nekoliko odluka po prethodnim prigovorima: a) 46 Ibid., str. 538. 47 aji, op.cit., str. 32.


moe usvojiti prigovor tako to izrie presudu kojom utvruje opravdanost prigovora i obustavlja postupak; b) moe odbiti prigovor i nastaviti postupak u glavnoj stvari; v) moe utvrditi da prigovori nemaju prethodni karakter i da se o njima ne moe odluivati bez ulaenja u glavnu stvar.

Privremene mere radi zatite prava stranaka se mogu zahtevati u bilo kojoj fazi postupka, a Sud ih moe izdati i po sopstvenoj inicijativi, bez predloga stranke, ako smatra da je to potrebno. Razlog izdavanja privremene mere je neposredna opasnost po pravo ili interes koji su predmet spora. Zahtev treba da sadri sluaj na koji se odnosi, prava koja treba zatititi i mere ije se izdavanje predlae, s tim to Sud moe odrediti i mere koje predlaga ne navodi u svom zahtevu.

Postupak po privremenim merama je hitan i ima prioritet u odnosu na druge postupke. Postupak se okonava naredbom koja ni u kojoj meri ne prejudicira pitanje nadlenosti niti ishod spora.

Intervencija (meanje) treih drava u sporu je Statutom predviena u dva sluaja: 1) Kada neka drava smatra da ima pravni interes koji moe biti ugroen presudom, ona moe Sudu podneti zahtev da joj se odobri da se umea u spor. Zahtev treba da sadri: a) opis sluaja koji se sainjava na osnovu informacija koje o zasnivanju postupka izdaju sekretar Suda i Generalni sekretar UN; b) injenice i prava koja opravdavaju intervenciju; v) listu dokumenata koji potkrepljuju zahtev.48

2) Kada se u postupku radi o tumaenju viestranog meunarodnog ugovora, svaka drava ugovornica ima pravo da se umea u spor, ali ako pribegne intervenciji, tumaenje sadrano u presudi je za nju obavezno kao i za stranke u sporu.

Postupak a davanje savetodavni miljenja se pokree pismenim podneskom koji sadri tane podatke o pitanju o kome se trai savetodavno i koji mora biti propraen dokumentacijom koja moe postuiti razjanjenju pitanja. O prispelom zahtevu sekretar Suda obavetava sve drave koje su ovlaene da se pojave pred Sudom. Istovremeno, sekretar obavetava drave koje se mogu pojaviti pred Sudom i meunarodne organizacije, za koje Sud (ili predsednik ako Sud ne zaseda) smatra da mogu pruiti podatke o pitanju o kome se trai savetodavno miljenje. U tom obavetenju Sud daje mogunost dravama i organizacijama da u predvienom roku pismenim putem izloe svoje stavove o konkretnom

48 Krea, op.cit., str. 532.


pitanju ili da ih iznesu na javnoj sednici koja se zakazuje u tu svrhu. Ako bilo koja drava ne primi ovo obavetenje, ona moe izraziti elju da podnese pismenu izjavu ili da bude sasluana, a Sud e o tome doneti odluku.

Dravama i organizacijama koje su podnele pismene ili usmene izjave doputeno je da stavljaju primedbe na izjave koje su uinile druge drave ili organizacije u obliku, obimu i u rokovima koje u svakom poje-dinanom sluaju odreuje Sud, ili ako on ne zaseda, predsednik Suda.

Za razliku od postupka u parnicama, u savetodavnom postupku podela na pismenu i usmenu fazu nije tako otra. Pismeni postupak je obino krai, a po potrebi, moe biti i izostavljen. Usmeni postupak se esto ne odrava, a ako se i odrava ne angauje vei broj roita.49

Sud proglaava savetodavna miljenja na javnoj sednici, o emu prethodno moraju biti obaveteni Generalni sekretar i predstavnici lanova UN, ostalih drava i meunarodnih organizacija kojih se to neposredno tie.

Statut Suda sadri samo nekoliko odredbi o savetodavnom postupku (l.65-67.), pa je l. 68. Statuta ovlastio Sud da se pri vrenju svojih savetodavnih delatnosti rukovodi i odredbama Statuta koje se primenjuju na reavanje sporova ukoliko smatra da njihovoj primeni ima mesta.

ZAKLJUAK

U savremenom svetskom poretku Meunarodni sud pravde u Hagu predstavlja najautoritativniji, i po kompetencijama, najspecifiniji pravosudni organ nadlean za reavanje pravnih sporova izmeu drava.50

Kao sudski organ, Meunarodni sud pravde je telo koje deluje na osnovu meunarodnog prava, nezavisno od politikih momenata. Upravo zbog toga je ispravno rei da je Meunarodni sud pravde glavni sudski organ UN, jer se takvom formulacijom ukazuje na injenicu da Sud sutinski deluje u okviru univerzalnog pravnog poretka ustanovljenog Poveljom UN, a ne da je organ u smislu sprovoenja volje ili politike Organizacije.51

49 Ibid., str. 536.50 Duko Dimitrijevi: Sporovi SR Jugoslavije (Srbije i Crne Gore) pred Meunarodnim sudom pravde, Meunarodni problemi, br.3 (2005), str. 340.51 Krea, op.cit., str. 516.


U poreenju sa nacionalnim sudovima, Meunarodni sud pravde ima istu funkciju reava sporove izmeu stranaka primenom (meunarodnog) prava na konkretan sluaj i titi njihova prava i interese. Meutim, specifinost ovog Suda proizilazi iz karaktera meunarodne zajednice kao decentralizovane zajednice zasnovane na naelu suvereniteta drava koji, izmeu ostalog, podrazumeva da drave a priori ne priznaju nikakvog sudiju izmeu sebe. Zato je kod Suda naglaena ugovorna dimenzija.52

Predviena fakultativna nadlenost Suda u sutini predstavlja ogranienje suvereniteta drava u vezi sa odreenim pravnim pitanjima, to ima za posledicu da su presude Suda konane i da imaju obaveznu snagu samo prema parninim strankama i u odnosu na konkretan sporni sluaj. Ipak, znaaj jurisprudencije Suda je mnogo vei, jer Sud predstavlja najautoritativniji pravosudni organ u primeni i tumaenju meunarodnog prava. Iako nije obavezan da sudi u skladu sa prethodnim presudama, Sud esto citira svoje presude i na taj nain vri jak uticaj na kodifikaciju i progresivni razvoj meunarodnog prava.

Ivana Raki

INTERNATIONAL COURT O USTICE

International Court of Justice is a key judicial body of the United Nations which performs its tasks in accordance with the Statute as a part of the UN Charter and the Rules of Procedure. Since 1946, after it has replaced the Permanent Court of International Justice under the auspices of the League of Nations, InternationalCourtofJusticehasbeenactingasanindependentjudicialbodywiththecompetenceofresolvingdisputesbetweenstatesandprovidingadvisoryopinions on legal issues.

52 Ibid.


The establishment of the International Court of Justice represents the peak of a long development of peaceful solving of disputes and its work very much contributedtoanowadayswidelyacceptedandestablishedpracticeofjudicialdispute solving as a means of peaceful solving of conflicts.

Key words: International Court of Justice, UN Charter, solving of disputes


Documents

SPŽ - Međunarodni Sud Pravde