SR.BEWM

AN.EU

električni i elektronski

otpad

balkanska mreža za zagovaranje upravljanja e-otpadom

brošura za javno zagovaranje

SR.B

EWM

AN.E

U

SR.BEWM

AN.EU

Niš, 2011

Balkanska mreža za zagovaranje o upravljanju e-otpadom (BEWMAN) je dvogodišnji pro-jekat finansiran od strane Evropske Unije, realizovan od strane Metamorphosis Foundation

(Makedonija) u saradnji sa partnerima Computer Aid International (Velika Britanija), ZaMirNet (Hrvatska), PROTECTA (Srbija) i Bluelink Foundation (Bugarska)

električni i elektronski

otpad

balkanska mreža za zagovaranje upravljanja e-otpadom

brošura za javno zagovaranje

SR.B

EWM

AN.E

U

sr.bewman.eu

Publikovano od strane Metamorphosis Foundation u okviru projekta Balkanska mreža za zagovaranje o e-otpadu

Izdavač: Bardhyl Jashari, Direktor Autor: Haley Bowcock, Computer Aid International

Editor: Elena Ignatova, Metamorphosis Foundation

Dizajn: plasticart design & video

Broj primeraka: 200 (slobodna / nekomercijalna upotreba)

Projekat balkanska preža za zagovaranje o elektronskom otpadu (BEWMAN) je finansiran od strane Evropske Unije. Stavovi publikovani u ovoj brošuri ne moraju predstavljati i zvanične stavove Evropske Unije.

Copyright 2011 Metamorphosis Foundation. Digitalno izdanje publikacije licencirano je pod Crea-tive Commons Attribution – NonCommercial Works 2.5 Macedonia License http://creativecommons.org/licenses/by-nc/2.5/mk/deed.en

SR.BEWM

AN.EU

SadržajŠta je e-otpad? 4U čemu je problem? Zašto je za elektroniku i e-otpad potreban poseban tretman? 4 Problem #1: Loš dizajn i agresivna marketinška kampanja firmi koje proizvode elektronske uređaje uzrok su brzog tempa stvaranja otpada i velike opasnosti po životnu sredinu i društvo 4 Problem #2: Elektronika sadrži mnogo otrovnih supstanci, zbog čega je e-otpad otrovan 7 Problem #3: Elektronika sadrži mnogo retkih i deficitarnih supstanci 9 Problem #4: Sa većim delom e-otpada se ne postupa adekva- tno, što znači da zajednice i životna sredina plaćaju ceh zbog dizajna koji uključuje otrovne supstance koje će brzo postati otpadne 9 Koje je rešenje? Kako da se minimalizuju negativne posledice elektronika i e-otpada? 12 Postupci proizvođača 13 Postupci ostalih zainteresovanih strana 15 Kako da ova rešenja sprovedemo u delo? Lobiranje i zagovaranje o e-otpadu u praksi 19 Pristupi i aktivnosti prilikom javnog zagovaranja 19 Oruđa za zagovaranje 23 Izvori i dodatne informacije 28 Ključni zakonski akti i instrumenti politika 28 Ključne inicijative 31 NVO koje rade na rešavanju problema vezanih za e-otpad 31 Literatura 33

SR.B

EWM

AN.E

U

SR.BEWM

AN.EU

PredgovorOtpadna i odbačena električna i elektronska oprema (Waste electrical and electronic equip-ment - WEEE) ili ,,e-otpad” predstavlja sve veći izazov za vlade širom sveta. Po proceni Programa Ujedinjenih Nacija za Životnu Sredinu1 svake godine se stvori nekih 50 miliona tona e-otpada. Savremeni trendovi u dizajnu i proizvodnji elektronske opreme koji pospešuju veštačko skraćenje ciklusa zamene proizvoda znak su da se stvaranje otpada neće usporiti u skorije vreme.

Nedostatak adekvatnih mera i odgovarajućih metoda za adekvatno upravljanje e-otpadom u mnogim zemljama povlači za sobom to da mnoge lokalne zajednice i životna sredina plaćaju cenu brzog razvoja i promene dizajna ove vrste proizvoda, koji nije u skladu sa načelima ekologi-je, a uz to nije ni efikasan. Pored toga, proizvodnja elektronske robe je zahtevna i po pitanju en-ergije i po pitanju materijala, a negativni uticaji na društvo i životnu sredinu mogu biti raznovrs-ni ako se ide duž lanca proizvodnje i distribucije nekog proizvoda ove vrste. Negativni uticaji postaju još ozbiljniji ako se uzme u obzir da su mnogi materijali neophodni u proizvodnji moderne elektronike deficitarni i da postoji veliki rizik da li će se njihovo normalno dobavljanje nastaviti.

Jasno je da način na koji dizajniramo, proizvodimo i koristimo elektronsku opremu, kao i način na koji je tretiramo nakon kraja njenog životnog i radnog veka moraju da se promene ukoliko hoćemo da nastavimo ubiranje plodove koje nam donosi tehnološki napredak na način koji ne šteti ni ljudima ni planeti.

Polako se čine promene tog tipa u politikama u vezi ovog pitanja, kao što je slučaj WEEE Direktive Evropske Unije u čijem je centru ustanovljivanje odgovornosti proizvođača za upravljanje proizvodom nakon isteka njegovog radnog i životnog veka. Na žalost, neke zemlje tek treba da definišu zakonske akte tog tipa, a mi smo svedoci toga da bo-gatije zemlje, koje imaju kapacitete da se izbore sa ovim problemom na bezbedan način, izvoze otpad u zemlje koje te kapacitete nemaju. Slike gomila zapaljenog e-otpada koje se nalaze tik uz mesta gde porodice žive ili gde se deca igraju (a često i rade) u zem-ljama koje ne poseduju zakone o e-otpadu ili kapacitete za bezbedno upravljanje njime su uznemirujući dokazi toga kako troškovi digitalne revolucije nisu jednako raspodeljeni.

Ova brošura nudi informacije i oruđa koja će omogućiti aktivistima građanskog sektora da se izbore za promene koje bi minimalizovale negativne uticaje elektronike i e-otpada po životnu sredinu, zdravlje ljudi i samo društvo. Dok je jedan deo sadržaja brošure nap-ravljen specijalno za članove Balkanske Mreže za Zagovaranje Upravljanja E-otpa-dom (Balkans E-Waste Management Advocacy Network – BEWMAN), većina onoga što se nalazi u njoj napisano je tako da bude primenljivo za bilo koju grupu ili grupe koje žele da promene nešto na bolje u politici i u praksi po pitanju e-otpada u njihovoj zemlji.

ZahvalnostOvu brošuru ne bi bilo moguće sastaviti da nije bilo pomoći IPA Programa Evropske Unije iz 2008. godine za Podršku Civilnom društvu. Takođe se moramo zahvaliti i Isobel Foulsham za njenu pomoć pri sastavljanju i izradi grafičkog dela brošure.

1 UNEP 2005

SR.B

EWM

AN.E

U

Elektronsku industriju karakteriše, sa jedne strane, brz tehnološki napredak, a sa druge, sve češća pojava da proizvođači ne uspevaju da dizajniraju robu na neki od načina koji uzima u obzir efekte koje bi ti proizvodi imali tokom čitavog svog životnog ciklusa, uključujući i period kada postanu otpad. Posledica ovog su naprave koje su neverovatno složenog dizajna i sastava, i uključuju paletu materijala od koje zastaje dah, od kojih su neki opasni i nije lako sa njima ruko-vati kada postanu otpad.5 Takođe, za njihovu proizvodnju je potrebna ogromna količina energije, materijala i vode, a i emisija štetnih gasova je velika.

Problem #1. Loš dizajn i agresivna marketinška kampanja firmi koje proizvode elektronske uređaje uzrok su brzog tempa stvaranja otpada i velike opasnosti po životnu sredinu i društvo.Problem #2. Elektronika sadrži mnogo otrovnih supstanci, zbog čega je e-otpad otrovanProblem #3. Elektronika sadrži mnogo retkih i deficitarnih supstanciProblem #4. Sa većim delom e-otpada se ne postupa adekvatno, što znači da zajednice i životna sredina plaćaju ceh zbog dizajna koji uključuje otrovne supstance koje će brzo postati otpadne

E-otpad je uopšteni termin koji se koristi za opisivanje različitih vrsta starih i odbačenih uređaja koji sadrže komponente koje se napajaju električnom energi-jom.2 Istovremeno obuhvatajući veliku količinu otpadne opreme, i to ne samo one koja se napaja iz električne mreže, već i one proizvode na baterije, navijanje, ili one napajane solarnom energijom.3 Ovo obuhvata sve od aparata za domaćinstvo kao što su frižideri ili tosteri, preko ICT opreme kao što su laptop računari i “pametni telefoni”, komercijalne robe kao što su televizori i mp3 plejeri, pa sve do alata kao što su električne bušilice i mašine za šivenje – a spisku tu nije kraj.4

U čemu je problem? Zašto je za elektron-iku i e-otpad potreban poseban tretman?

Elektronika poseduje određene jedinstvene osobine zbog kojih je proizvodnja i upotreba ove vrste proizvoda praćena velikim rizicima po životnu sredinu i društvo, i zbog kojih ti proizvodi kao otpad predstavljaju veliki problem i izazov.

Problem #1. Kratak životni vek, veliki rizik

Šta je e-otpad?

2 Empa 20093 Environment Agency 20104 Tehnička definicija koja se često Kristi je data u zakonskim aktima o e-otpadu Evropske Unije (EU).Za ovu definiciju, kao i za spisak kategorija e-otpada definisanih u WEEE Direktivi Evropske Unije iz 2002. godine, videti deo ,,Izvori i dodatne infor-macije”. 5 Grossman 2010

4

SR.BEWM

AN.EU

Zbog toga što elektronski uređaji brzo bivaju prevaziđeni i odbačeni, a teško ih je ponovo upotrebiti i reciklirati, e-otpad

je jedna od oblasti u kojoj je zabeležen naveći porast.

Dobavljanje sirovina za proizvodni proces takođe ima svojih negativnih utica-ja. Sirovine koje se koriste u proizvodnji elektronske opreme se prvenstveno dobavljaju rudarstvom, za koje je potrebna velika površina zemljišta i velika količina energije, a takođe se stvara i velika količina štetnih gasova. Na primer, 10.000 tona ugljen dioksida ispusti se u atmosferu da bi se proizvela jed-na tona zlata, paladijuma ili platine.6 Pored toga, negativni uticaji na društvo (oblasti u siromašnim zemljama iz kojih potiče najveći deo ovih materijala, Af-rika, Azija) kao posledica ekstrakcije materijala koji se koristi u elektronskoj industriji su zabrinjavajući u sve većoj meri.7

Savremena elek-tronika brzo posta-je prevaziđena i odbačena.8 Do sad je malo učinjeno da se uvedu nove vrste dizajniranja koje bi omogućile lakše rasklapanje ili nadogradnju proiz-voda i time produžile njihov životni vek . U stvari, u slučaju mnogih proizvoda mnogo je jeftinije za-meniti ih novim nego popravljati stare, čak i kada nađete nekog da to uradi.

6 Schulep et al. 20097 Raise Hope for Congo 20108 ETBC 20099 Grossman 201010 UNEP 2005

Box 1. Poluprovodnici: studija slučaja složenosti i intenziteta

Proizvodnja elektronskih uređaja je posao koji iziskuje puno materijala i energije. Na primer, sitni poluprovodnici (koji su takođe poznati i kao mikročipovi ili integrisana kola) koji se upotrebljavaju u skoro svim uređajima i koji su uneli revoluc-iju u elektronici u smislu primene i funkcionalnonsti, zahteva-ju izuzetnu količinu materijala i energije kako bi se napravili.

Kao što se silikon (ili neki drugi material) koristi za izradu tankih slojeva, količina hemijskih proizvoda koja se koristi za izradu ovih ključnih komponenti je ogromna – samo jedan poluprovodnik može sadržati 500-1000 različitih hemi-jskih sastojaka a analiza iz 2002. je procenila da proizvod-nja mikročipa od 2g moze stvoriti i do 26kg otpada, od čega je deo jako toksičan.

Izvor: Grossman 2006: 59, fn 8

Takođe, pored napretka u tehnologiji koji može učiniti da proizvodi zaista budu prevaziđeni, agresivne marketiške kampanje kompanija koje proizvode elek-troniku utiču na to da se potpuno ispravna oprema učini prevaziđenom nakon što je upotrebljavana svega godinu ili dve. Posledice ove pojave je veštački izazvano skraćenje ciklusa zamene uređaja.10

“ “

5

SR.B

EWM

AN.E

USve ovo znači da je u praksi, umesto da se proizvodi efikasnija, dugotrajnija i oprema manje opasna po životnu sredinu, brz razvoj tehnologije imao za pos-ledicu skraćenje životnog veka proizvoda – i proizvodnju više otpada. Čak i u slučajevima kada je pojačana efikasnost u oblasti samih proizvoda ili procesa proizvodnje, ta poboljšanja nisu učinila mnogo da se smanji stvaranje e-otpa-da, pošto kupujemo sve više elektronike.11

Svaka zemlja iskoristi stotine hiljada, ako ne i stotine miliona električnih i ele-ktronskih uređaja svake godine. Do 2008. godine sastavljeno je milion kućnih računara, a predviđeno je da će se ta cifra udvostručiti do 2014.12 Na globalnom nivou, postoji oko 4,6 milijarde mobilnih telefona koji su u upotrebi danas.13

Dodajte ovome mnoštvo električnih aparata koji se danas koriste i vrlo lako možemo dobiti cifru od oko milijardu uređaja, a svi oni će kad-tad postati ot-padni materijal.

11 Grossman 2010 12 Reuters 2008 13 ITU 2009

Sve je diza-jnirano tako da ga izbacite van čim završite sa

njim. Ali gde je to ,,van“? Naravno ,,van“ u stvari ne

postoji!

McDonough i Braungart 2002

Box 2. Moderni elektronski uređaji: prečica do zastarelostiNeki od načina na koji loša izrada i druge prakse čine da moderni elektronski uređaji brzo zastarevaju uključuju:• Kvarove fizičkih delova – 24% laptopova će se pokvariti već u prve tri godine usled kvarova fizičkih delova.• Unapređen softver – Novi softver može povećati količine e-otpada usled neslaganja sa starijim računarima. Na primer, mnogi računari nemaju dovoljno velike memorije ili brze pro-cesore koji bi mogli da podrže nove operativne programe kao što je Windows Vista • Digitalne konverzije – prelazak sa analogne TV na digitalnu je za rezultat imao više e-otpada u obliku analognih TV uređaja. Razvoj HD TV je takođe bio uzrok ovome.• Baterije – mnogi manji elektronski uređaji sa punjivim baterijama imaju ograničen ciklus punjenja pre nego sto je vreme da se baterije zamene. Kako se izrađuju novi uređaji kod kojih je zamena baterija sve teža, potrošači se često odlučuju da kupe nov uređaj. • Unapređenje mobilnih telefona – Kompanije često nude jeftine nove modele mobilnih tel-efona potrošačima u redovnim vremenskim intervalima, na taj način izazivaju potrošače da češće menjanju telefone.

Izvor: ETBC 2010a

Slika 1. Latentne količine e-otpada

““

6

SR.BEWM

AN.EU

Kada ova količina robe više ne bude u upotrebi, suočićemo se sa velikim iza-zovom za odlaganje otpada nastalog od nje. Dok prodaja kompjutera i elek-tronske robe raste ravnomerno u svim oblastima sveta, ne može se reći da je odgovarajući rast zabeležen u infrastrukturi neophodnoj za bezbedno uprav-ljanje ovom opremom nakon prestanka njene proizvodnje.14 Mali je broj pod-sticaja za proizvođače da dizajn robe modifikuju imajući u vidu period nakon prestanka proizvodnje, iako su same kompanije najkompetentnije da se uh-vate u koštac sa ovim problemom. Kao posledica toga svedoci smo prevelike proizvodnje proizvoda dizajniranih za “digitalnu deponiju”na štetu zdravlja ljudi i životne sredine.15

Iza blistave spoljašnosti tehnološke inovacije u oblasti elektronike stoji mračnija priča, koju vrlo često ignorišu proizvođači i distributeri ove robe.

14 Williams et al. 2008: 6452 15 Leonard 2010

Slika 2. Neke od po ljudsko zdravlje opasne materija koje sadrži elektronika

Problem #2: Otrovni proizvodi postaju otrovan otpad

7

SR.B

EWM

AN.E

UPreko 1.000 različitih vrsta materijala se koristi da bi se napravili naši elektronski uređaji i njihove komponente – poluprovodni čipovi, šta-mpana kola, drajvovi za diskove, itd. Mnogi od njih su otrovni, uključujući i rastvarače na bazi hlora, antipirene na bazi broma, PVC, teške met-ale (kao na primer olovo, živa, arsen, kadmijum i heksavalentni hrom), plastiku i gasove. Navedene supstance su štetne po ljudsko zdravlje i životnu okolinu ukoliko se sa njima ne postupa pažljivo.16

Preko 1450 tona bro-miranih derivata ugljenika

poznatih kao TBBPA upotrebljeno je za

proizvodnju 991 miliona mobilnih telefona prodatih u toku 2006 godine. Ova hemikalija svrstana je u

grupu neurotoksinaGrinpis 2008a

Odlaganje otpada na deponije jedan je od najčešćih načina za odlaganje e-otpada, uprkos tome što je opasan. Kod svih de-ponija je primećeno ispuštanje materija u okolinu do neke mere, što znači da teški metali i druge otrovne supstance iz e-ot-pada mogu da iscure i zagade zemljište i vodu. Oko 40% teških metala koji su pronađeni na deponijama u SAD,

uključujući olovo, živu i kadmijum, potiču od e-otpada.17 Deponije takođe mogu zagaditi okolinu emisijama štetnih gasova iz žive i isparenja koja su pos-ledica nekontrolisanih požara.18 Toksičnost materija koje se koriste u oblasti elektronike čine njihovu bezbednu reciklažu izuzetno teškom. Na primer, pre reciklaže moraju se ukloniti olovo iz monitora sa katodnom cevi (CRT) i lampice sa živom iz ekrana na bazi tečnog kristala, kao i PVC, antipireni i drugi aditivi iz plastičnih komponenata.19 Ako se pravilno ophođenje prema proizvodima na-kon prestanka proizvodnje i radnog ciklusa izgubi iz vida, elektronska oprema se proizvodi na takav način da pri reciklaži ostavlja iza sebe materije koje izazivaju zagadjenje i emituje gasove štetne po ljude i čitavu planetu, pogotovo kada se ne koriste prikladne tehnike za upravljanje e-otpadom.

Box 3. Šta ima na televiziji? Opasne materije u Vašem ekranuPostoje toksične materije koje se ugrađuju u vaše televizore koje mogu ozbiljno zagaditi životnu sredinu ako se odlože na deponije. Stari televizori sa katodnim cevima (CRT) sadrže izmedju 2-4 kg olova koje može iscureti u zemlju ako pri odlaganju na deponiju dođe do oštećenja i razlaganja, i na taj način zagađuju izvore podzemnih voda.

Novi displeji od tečnog kristala (LCD) sadrže lampe žive za osvetljenje ekrana. Svaki LCD ko-risti mikrogram žive. Metal je ipak tako toksičan da samo jedan gram žive godišnje ispušten u jezero površine 1.61 ha može da zagadi vodu u toj količini da se riba ne može jesti.

Izvor: ETBC 2009

Procenjuje se da od ukupne godišnje potrošnje žive na svetskom nivou oko 22 % se iskoristi u proizvodnji

električnih i elektronskih uređajaPuckett i Smith 2002

Kada bi proizvođači prihvatili bezbednije načine dizajniranja koji bi eliminisali otrovne materije, rizici koji nastaju usled neadekvatnog tretiranja elektronskih proizvoda nakon prestanka proizvodnje i upotrebe bi se značajno smanjili.

““

“ “16 Widmer et al. 2005 and ETBC 200917 ETBC 200918 Empa 200919 ETBC 20098

SR.BEWM

AN.EU

Pored toga što sadrži mnoge štetne i otrovne supstance, elektronika takođe sadrži supstance koje su veoma vredne. Veći deo tih vrednih supstanci se nalazeu štampanim kolima koja povezuju elektronske komponente. Štampana kola u kućnom računaru sadrže gvožđe, aluminijum, bakar, olovo, nikl, kalaj, zlato, srebro, platinu i paladijum. Metali i druge vredne komponente postoje i u drugim električnim komponentama, kao na primer bakar u žicama i gvožđe i aluminijum u kućištima.20

Više zlata bi se moglo izdvojiti iz metričke tone iskorišćenih

štampanih kola nego iz 17 metričkih tona

rude zlata

Grossman 2010: 4

Mnogi materijali koji su ključni u ICT industriji su veoma retki i deficitarni. Snabdevanje sa 14 vrsta minerala koji se koriste u modernoj ele-ktronici je dostiglo kritičnu stopu, a očekivano je da se potražnja za njima utrostruči do 2030.21 Neki od njih, kao što su tantal, tungsten i elementi grupe retkih metala dolaze iz izvora koji nisu pouzdani, što uključuje i zemlje u ko-jima su aktivnosti kompanija koje ih ekstrahuju razlog velike zabrinutosti javnosti i tema različitih kampanja NVO koje se bave ljudskim pravima.22

Kada se uzmu u obzir rizici koji su povezani sa dobavljanjem ovih materijala i sa činjenicom da su neki od njih tako retki i deficitarni, velika je šteta da oni odlaze u nepovrat kada stare aparate bacimo na deponiju ili kada ih nepro-pisno recikliramo. Moramo zahtevati da proizvođači minimizuju količinu ovih sirovina pri proizvodnji i da proizvode elektronske aparate tako da ih možemo ponovo upotrebljavati i reciklirati. Takođe moramo da držimo e-otpad podalje od deponija, da povratimo koliko god možemo sirovina iz naše odbačene ele-ktronske opreme.

E-otpad je teško reciklirati jer sadrži opasne supstance, kao i one koje zahteva-ju posebne postupke pri rukovanju. Previše elektronike koju više ne želimo završi na deponijama i u pećima za spaljivanje otpada zajedno sa komunalnim otpadom, ili joj se gubi trag. Od 50 miliona tona koji je stvoren tokom 2009 godine samo 13% je reciklirano, što je šokantan podatak.23 To predstavlja veliko rasipanje vrednih resursa, posebno kada se uzmu u obzir negativne posledice vezane za ekstrakciju sirovina i slične postupke u procesu proizvod-nje električnih aparata.

Problem #3: Elektronika sadrži vredne i deficitarne supstance

Slika 3. E-otpad sadrži retke i vrlo dragocene

materijale

Problem #4: Loši postupci upravljanjem otpada koštaju i ljude i planetu

““

20 Za više informacija o vrednim materijalima u elektronici vidite www.ewasteguide.info.21 Evropska Komisija 2010 22 Enough Project 201123 ABI in BBC 2010

9

SR.B

EWM

AN.E

UAko se izvede na bezbedan i ispravan način, za „vađenje rude” iz naših starih naprava potreban je samo delić energije u odnosu na energiju koja je potreb-na za ekstrahovanje rude iz prirode.24 Takođe, kada se uzme u obzir opasna priroda nekih od materija koje se koriste u elektronskoj industriji, nepravilno tretiranje e-otpada dovodi do toga da društvena zajednica i životna sredina plate cenu neefikasnog i opasnog dizajna od strane proizođača. Odlaganje na deponije ili spaljivanje u pećima nisu jedina dva načina da e-otpad dođe do neslavnog kraja svog života. Često se elektronska oprema tretira na loš način, pogotovo sve više u zemljama u razvoju, u koje se e-otpad ilegalno uvozi iz bogatih zemalja. Zbog toksičnosti komponenata u sastavu elektronske opreme, upotreba za-ostalih metoda za obradu otpada predstavljaju veliki rizik za zdravlje radnika – od kojih su neki čak i deca – i za okolinu (Box 4). Pošto e-otpad sadrži mnogo vrednih materijala, dolazi do ilegalnog izvoza koji je motivisan željom za prof-itom. E-otpad dolazi u sredine gde su propisi o zdravlju i bezbednosti radnika kao i o očuvanju životne sredine na niskom nivou (što automatski utiče da i cena rada bude niska).25 U tim slučajevima mogućnosti da se izvuče maksima-lan profit iz e-otpada su dovedene do svog maksimuma, ali se sve to radi na uštrb stanovništva i planete.

Box 4. Izvoz toksičnog otpada: neformalno recikliranje u Kini.Guiyu, Kina. Radnici koji su često deca, rade golim rukama sa velikim količinama elek-tronskih uređaja, koriste čekiće i dleta da rastavljuju monitore i opremu kako bi izdvojili vredne materijale. Najopasniji deo “reciklažnog” procesa po životnu sredinu je izdvajanje štampanih ploča koje se zagrevaju u bazenima topljene legure olova i kalaja dok se čipovi ne izdvoje. Dnevna izloženost isparenjima od kalaja je izuzetno opasna.Uklanjanje dragocenih materijala se često radi na otvorenom plamenu. U regionu Guiyu, neformalno selo je formirano na mestu gde se žice spaljuju kako bi se izdvojio bakar. Usled ovih procesa, javlja se toksični pepeo i ostaci koji prekrivaju mesta gde ljudi žive i gde se deca igraju. Ovo neformalno recikliranje nije samo direktna opasnost za mnoge pojed-ince koji rade ovaj posao, već i po celu zajednicu i životnu sredinu. Na primer, otvoreno spaljivanje i odlaganje bezvrednih delova u vodu je zagadilo izvor pijaće vode u Guiyu.

Izvor: Puckett i Smith 2002

Na primer, olovo je izuzetno otrovno i za ljude i za okolinu, ali se može naći u CRT monitorima i televizorima, kao i u lemovima i štampanim kolima u starijim kompjuterima i mobilnim telefonima. Odlaganje olova na deponije je zabran-jeno u mnogim zemljama. Ali katodne cevi i stari mobilni telefoni, sa kojima je potrebno rukovati na poseban način da bi se bezbedno reciklirali, još uvek se bacaju na deponije i rastavljaju ručno u zemljama kao što je Kina.26 Čak i u Evropskoj Uniji, u kojoj izvesno postoji najrazvijeniji sistem propisa na celom svetu o tretiranju elektronskih aparata nakon što njihova proizvodnja prestane, samo sa jednom trećinom e-otpada se postupa u skladu sa direktivom šeme za otpadnu električnu i elektronsku opremu (Waste Electrical and Electronic Equipment (WEEE) Directive).

24 Schulep et al 2009: 625 Puckett i Smith 200226 Greenpeace 200510

SR.BEWM

AN.EU

Slika 4. Neki od globalnih trgovačkih puteva e-otpada

Pod ovim okolnostima, zemlje u razvoju imaju disproporcionalno veliki prob-lem e-otpada, iako postoje globalni mehanizmi koji rade na rešavanju ove trgovine otrovnim materijama. Konvencija o kontroli prekograničnog kretanja opasnih otpada i njihovom odlaganju stvorena je 1989. godine u Bazelu da bi sprečila nezakonitu trgovinu otrovnim otpadnim materijalom. Godine 1994. na konvenciji u Bazelu doneta je odluka o potpunoj zabrani izvoza opasnih otpad-nih materija iz zemalja članica Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) u one koje toj organizaciji ne pripadaju, uključujući i izvoz u svrhu recikliranja.29

Uprkos zabrani iz Bazela hiljade tona e-otpada završi u zemljama u razvoju svake godine. Ovaj podatak je delimično posledica toga što jedan od najvećih izvoznika otpada nije još ratifikovao zabranu – a to je SAD. Po nekim pro-cenama 50 do 80% e-otpada koji se prikupi u SAD-u ne bude recikliran u domaćim postrojenjima, već se šalje u inostranstvo. Pored toga, zbog slabog sprovođenja Konvencije i zabrane na globalnom nivou stvaraju se uslovi da se ova trgovina nastavi, dok siromašne zajednice i životna sredina nastavljaju da trpe štetu zbog neefikasnog dizajniranja proizvoda.

Ostatak e-otpada dospeva na deponije ili u postrojenja gde se otpad ne tretira po standardima, koji se nalaze i unutar, ali i van granica EU.27 U ovo je uključen ilegalan izvoz u zemlje u razvoju gde neregistrovana postrojenja za reciklažu procesuiraju otpad na nebezbedan način, pri tom rizikujući zdravlje sopstvenih radnika i zagađujući okolinu.28

27 Evropska Komisija 200828 BBC 201029 Puckett i Smith 2002

11

SR.B

EWM

AN.E

U

Prava cena tehnologije mora da uključuje i njen uticaj na društvo i životnu sred-inu tokom čitavog životnog ciklusa proizvoda. Kada se trenutnim trendovima u proizvodnji i korišćenju elektronike doda nedostatak mogućnosti za bezbedno upravljanje e-otpadom u mnogim zemljama, to za posledicu ima činjenicu da i ljudi i planeta plaćaju cenu neefikasnog dizajna punog otrovnih materija. Trenut-na situacija ne samo da nije fer, nego je i potpuno neodrživa. Mnoge rasprave u medijima usredsređene su na pronalaženje mogućih rešenja kako smanjiti negativan uticaj elektronike na životnu sredinu, jedno od rešenje moglo bi biti povećanje njene energetske efikasnosti. Iako je to bitno pitanje, ono može lako zaseniti druge, potencijalno štetnije aspekte životnog ciklusa proizvoda kao što su sama proizvodnja elektronskih naprava, ili period kada postaju otpadni ma-terijal. Na primer, električni aparati kao što su televizori ili kućni računari su puni mikročipova koji troše puno energije, a za njihovu proizvodnju bila je potrebna velika količina materijala. Zbog ovoga faza proizvodnje postaje izuzetno bitna. U slučaju kućnih računara, čak i do 80 procenata negativnih posledica po okolinu mogu da nastanu još pre nego što se on uključi po prvi put; tako da fokusiranje na energetsku efikasnost predstavlja hvatanje u koštac samo sa 20 procenata problema.30 U svakom slučaju, napredak u polju energetske efikasnosti može biti poništen zbog toga što kupujemo sve više proizvoda.31

Bilo koji ozbiljan pokušaj da se minimalizuje štetan efekat ele-ktronike mora da uzme u obzir čitav životni ciklus, uključujući

proizvodnju i period nakon prestanka rada.

Ponekad je lakše kupiti nov proiz-vod nego popravljati pokvaren, dok je sa druge strane lakše učiniti proiz-vod atraktivnijim za kupca nego mu produžiti životni vek. U ovom slučaju, da bismo učinili elektroniku

Koje je rešenje? Kako da se minimalizuju negativne posledice elektronike i e-otpada?

Rešenje: Proizvođači moraju da preuzmu odgovornost za svoju robu tokom čitavog njenog životnog ciklusa, da bi dizajnirali bolje proizvode koji traju i ne predstavljaju opasnost nakon što prestane proizvodnja i upotreba.

,zelenom”, moramo gledati dalje od čiste energetske efikasnosti tokom same upotrebe. Moramo se usredsrediti na proizvodnju da bismo našli način da minimalizujemo količinu materijala i energije koju upotrebljavamo i da smanjimo bespotrebnu proizvodnju. Takođe se moramo fokusirati na upravljanje proiz-vodom nakon završetka radnog ciklusa da bismo izbegli zagađivanje i uludo

Proizvođači moraju da: 1. Proizvode “čistije” proizvode 2. Proizvode dugotrajnije proizvode 3. Primaju svoje proizvode natrag radi ponovnog iskorišćavanja i bez bednog recikliranja

““

30 Williams 2003 and Williams 200431 EEB refer to the ‘rebound effect’, see EEB 200912

SR.BEWM

AN.EU

Da bi se sprečila kriza izazvana e-otpadom i da bi se zaštitila okolina i zdravlje svih ljudi koji su deo lanca proizvodnje elektronike, proizvođači moraju uraditi sa proizvodima tri stvari: napraviti ih čistijim, trajnijim i primiti ih natrag.34

1. Napraviti proizvode čistijim. Proizvođači elektronske opreme mogli bi proizvoditi bolje proizvode koji su bezbedni i lako se recikliraju, koji neće izazvati opasnost nakon kraja radnog veka i za čiju proizvodnju je potreban manji broj različitih sirovina i manje energije. Ovo znači da moraju iz dizajna isključiti otrove.35 Mora-ju uključiti u dizajn manji broj različitih materijala i komponenti uopšte, kao i upotrebu recikliranog materijala i ponovo upotrebljenih delova.

2. Napraviti proizvode koji imaju duži vek trajanja. Proizvođači elektronske opreme moraju da dizajniraju i promovišu proiz-vode koji imaju duži životni i radni vek. To znači da moraju da proizvode proizvode koje je lako nadograditi i popraviti, lako rasklopiti da bi se kom-ponente zamenile ili ponovo upotrebile, a nakon prestanka radnog ciklusa proizvoda i reciklirale. To bi uključivalo i pružanje informacija reciklažnim firmama i radnjama za popravku o opasnim materijama u proizvodima, i o pravilnim tehnikama za rukovanje njima. Takođe bi podrazumevalo i davan-je informacija potršačima o tome na koji način da produže radni vek svo-je robe. Ova stavka bi podrazumevala detalje iz procesa običnih i general-nih popravki, kao i mogućnosti za ponovno iskorišćenje neželjenih aparata.

trošenje prirodnih resursa, do čega dolazi zbog nepravilnog rukovanja otpa-dom. Ali reciklaža i bezbedno tretiranje e-otpada imaju svoju cenu. Komplek-san i opasan sastav komponenti današnjih električnih proizvoda čini njihovo recikliranje veoma zahtevnim po pitanju bezbednosti i cene32. Za bezbedno recikliranje potreban je sistem koji će otrovan otpad odvajati od ostalih vrsta otpada. Taj sistem mora držati e-otpad podalje od deponija i da se rukovan-je e-otpadom poverava samo legalnim reciklažnim centrima. A i neko mora da plati – i koordiniše – takve poduhvate. Trenutno, lokalne zajednice iznose čitav teret problema e-otpada na svojim plećima. Formiranje sistema za bez-bedno recikliranje e-otpada je samo jedan deo problema. Ipak, to samo po sebi nikada neće biti dovoljno da se minimizuju negativni uticaji elektronike, naročito ako nastavimo da stvaramo nepotreban otpad. Da bi izašli na kraj sa negativnim uticajima elektronike potrebno je takođe, pre svega, naći način da se smanji količina postojećeg otpada i otrovnih materija koje sadrži. Jedan od načina da se ovo učini je da usmerimo pažnju na problem proizvodnje i dizajna proizvoda. Proizvođači električnih aparata su uzrok problema, ali mogu da budu i njegovo rešenje: tako što će preuzeti odgovornost za svo-ju robu tokom perioda celog njenog životnog ciklusa – od dana proizvodnje, pa do perioda kada se sa proizvodnjom prestane a proizvodi još postoje.33

Postupci proizvođača

32 Greenpeace 2008a33 Greenpeace 2008b34 Za više informacija videti ETBC i projekat Priča o Stvarima: http://www.storyofstuff.com/electronics/ 35 U mnogim slučajevima bezbednije alternative već postoje: Greenpeace 2008b

13

SR.B

EWM

AN.E

U

Proizvođači su ti kojima je pružen izbor da eliminišu otrovne supstance iz svojih proizvoda, kao i da mini-mizuju korišćenje sirovina, spreče neefikasnu proiz-vodnju, povećaju potenci-jal da se proizvodi ponovo iskoriste i recikliraju, itd. 38 Izdvajanje proizvođača kao ključne uloge u mini-malizovanju negativnih uti-caja elektronike i e-otpa-da za osnovu ima princip produžene odgovornosti proizvođača (extended pro-ducer responsibility - EPR).

Box 5. Zašto POP za elektronske uređaje?Proširena odgovornost proizvođaca (POP) je široko rasprostranjena u strategijama upravljanja otpadom, naročito za proizvode koji zahtevaju posebno ruko-vanje i tretman na kraju životnog ciklusa zbog svog toksičnog sadržaja. Ovo čini POP pogodnim za upravl-janje e-otpadom. Sve veće količine toksičnog e-otpada i poteškoće koje se javljaju u reciklaži, zahtevaju da sa-gledamo problem na samom uzroku – izradi i proizvod-nji. POP je prepoznat kao zagovaranje za dobro rešenje kako bi se minimizovao uticaj elektronskih uređaja, naročito kada postanu otpad (videti kampanje koje su izradili Electronics Take-Back Coalition i Greenpeace). Takođe, proizvodnja elektronskih uređaja je proces koji zahteva izuzetno mnogo materijala i energije. Na primer. Proizvodnja svakog PC zahteva 22 kg toksičnih hemikalija, 240 kg fosilnog goriva i 1.500 kg vode.1 Bilo koja strategija za smanjenje ICT se mora usredsrediti na proizvodnju; POP pristup ovo dozvoljava.

Izvor: Williams 2003

3. Pruzeti proizvode natrag kada više nisu funkcionalni Društvena zajednica ne bi trebalo da bude ta koja će trpeti negativne uti-caje po okolinu i zdravlje koji nastaju kao posledica lošeg rukovanja e-ot-padom, kao što ni poreski obveznici ne bi trebalo da snose troškove recik-liranja stare elektronske opreme. Proizvođači te opreme moraju da preuzmu odgovornost za svoje proizvode tokom čitavog njihovog životnog ciklusa, a kada radni vek te iste robe istekne moraju je ponovo preuzeti da bi se ona opet iskoristila i bezbedno reciklirala. Ovo znači da standardi rukovanja e-otpadom moraju biti veoma visoki (npr. e-otpad se ne sme bacati na de-ponije, usitnjavati ili spaljivati, već dolazi u obzir samo kvalitetno recikliran-je itd.) i ne smeju se praviti divlje deponije, ni u zemlji ni u inostranstvu.

Zašto bi proizvođači trebalo da budu odgovorni?

Životni vek elektronske opreme se proteže od ekstrakcije sirovina, preko njenog prevoza, dizajna i proizvodnje samog proizvoda, prodaje i distribuci-je, upotrebe, ponovne upotrebe pa sve do postupaka nakon kraja njego-vog životnog i proizvodnog veka. U ceo ovaj proces uključeni su rudari, proizvođači, prodavci, konzumenti, opštine, reciklažni centri i drugi. Sve ove uloge mogu da utiču na vrstu uticaja koju će elektronika imati na stanovništvo i planetu. Ipak, najbolji način da stvorimo elektronsku opremu koja ima manje negativnih uticaja je da se fokusiramo na najvažnije uloge i predstavimo im jasno njihove odgovornosti.36 Proizvođači su ti koji ubiraju profit od elektron-ske opreme koja postaje otpad, delimično zato što lokalne zajednice plaćaju cenu zbog njihove robe i po pitanju životne sredine i po pitanju zdravlja. Osim toga, proizvođači su najsposobniji da izvrše promene u proizvodima na samom izvoru problema, jer oni najbolje poznaju tehničke specifikacije svojih proizvoda i imaju najviše uticaja na njihov dizajn i proizvodni proces.37

36 EEB 2010: 1437 EEB 2010: 1438 IIIEE 2006a: 1

14

SR.BEWM

AN.EU

Ovaj princip zahteva od proizvođača elektronske opreme da preuzmu odgo-vornost za čitav životni ciklus svoje robe, uključujući i period kada postane otpad. EPR je koristan pristup da se minimalizuje negativan uticaj jer on:• prebacuje finansijsko i ekološko breme tretiranja e-otpada sa lokalnih zajednica na proizvođače, i konačno počinje da uključuje pravu cenu teh-nologije u samu cenu proizvoda. • može da bude stimulans za ekodizajn,39 tako što će pružiti finansijski pod-strek proizvođačima da smanje negativan uticaj na životnu sredinu tokom čitavog životnog ciklusa proizvoda. Na primer, ako bi proizvođači morali da plate za tretiranje proizvoda nakon kraja njihovog radnog veka , dizajnirali bi ih tako da smanje ovaj trošak, na primer tako što bi isključili komponente opasne po zdravlje i okolinu, a uz to ih učinili jednostavnijim za ponovnu upotrebu ili reciklažu.40

Nakon više od decenije pažljivog razmatranja situacije, proizvođači i vlade iz EU prihvatili su sistem odgovornosti proizvođača kao najbolji i najpošteniji mehanizam da se reši problem e-otpada u Evropi. Ovo se ogleda u Direk-tivama WEEE i RoHS.41 One su već primenjene u više od 20 zemalja širom EU. Zajedno sa zakonima koji su smišljeni da minimalizuju potrošnju energije i druge negativne uticaje,42 ove Direktive kao ciljnu oblast imaju razne uticaje koje proizvod može imati tokom svog životnog ciklusa, dok je u svima postig-nuta saglasnost da je proizvođač taj koji najbolje može da reši te probleme, i to ekološkim dizajnom.43

Da bi se minimalizovao negativan uticaj elektronike i e-otpada:

Potrošači moraju da: 1. Kupuju manje i kupuju imajući u vidu zaštitu životne sredine 2. Vraćaju svoju robu proizvođačima radi bezbednog ponovnog iskorišćenja i reciklaže

Svaki pristup minimalizovanju negativnih uticaja elektronike i e-otpada znači da proizvođači moraju da preuzmu primarni deo odgovornosti. Međutim, to ne znači da ostali nemaju nikakvu ulogu. Na primer, vlade moraju da smisle odgovarajuće politike i donesu odgovarajuće zakone da bi pospešio ekološki dizajn i osigurale se da proizvođači poštuju donesene odredbe. Takođe, da bi se minimalizovao negativan uticaj elektronike i e-otpada, moraju se preispitati ponašanja potrošača pri kupovini i bacanju proizvoda, što znači da i potrošači imaju ključnu ulogu.44

Postupci ostalih zainteresovanih strana

Vlade moraju da: 1. Zabrane uvoz i izvoz e-otpada 2. Zabrane bacanje e-otpada na deponije – da promovišu ponovno korišćenje opreme i da reciklaža e-otpada postane obavezna 3. Promovišu i osiguraju odgovornost proizvođača i promovišu ekološki dizajn 4. Nadgledaju sve učesnike u životnom ciklusu proizvoda i da kažnjavaju nezakonite radnje

39 Ekodizajn je integracija brige o životnoj sredini u dizajn proizvoda sa ciljem unapređenja osobina proizvoda u aspektu očuvanja životne sredine tokom njegovog životnog ciklusa.40 IIIEE 2006a41 Direktiva 2002/96/EC Evropskog Parlamenta i Veća doneta 27. januara 2003. godine o otpadnoj električnoj i elektronskoj opremi (WEEE) i Direktiva 2002/95/EC Evropskog Parlamenta i Veća doneta 27. januara 2003. godine o zabrani upotrebe određenih opasnih supstanci u električnoj i elektronskoj opremi.42 Direktiva 2009/125/EC određuje osnovu za postavljanje normi ekodizajna za proizvode koji koriste energiju (EuP Direktiva).43 Za više informacija o ovim instrumentima videti EEB 2010.44 EEB 2009

15

SR.B

EWM

AN.E

U

Vlade imaju veliku ulogu u razvijanju politika i odredbi da bi pospešile pravil-no rukovanje elektronikom i e-otpadom. Zbog toga moramo da zahtevamo sledeće od vlada:

1. Ne dopuštajte ni uvoz, ni izvoz e-otpada. Zabrane na uvoz i izvoz e-otpada neophodne su da bi se zaštitile lokalne za-jednice i životna sredina u zemljama koje nemaju infrastrukturu za bezbedno tretiranje e-otpada. Takođe su potrebne da bi se osiguralo da sve zemlje budu u mogućnosti da izgrade i održe kapacitet za upravljanje sopstvenim e-otpa-dom. Izvoz otpada znači da reciklažna industrija zemlje koja ga izvozi gubi vredne resurse, dok uvezeni otpad može da preoptereti kapacitete za tretiranje otpada zemlje koja ga uvozi.45 Takođe, izvoz e-otpada može sputati potrebu za inovacijama koje bi rešavale problem iz korena - na nivou dizajna i proizvodnje. Ako se proizvođačima dozvoljava da izbegavaju posledice neefikasnog diza-jna koji uključuje otrovne materije tako što će e-otpad izvoziti u zemlje koje su u najmanjoj meri osposobljene da se sa time izbore, onda je i razumljivo što se ne trude da prave manje štetnu robu.46 Zbog toga, vlade moraju da zabrane uvoz i izvoz e-otpada. One zemlje koje su već to učinile, moraju da te zabrane i sprovode.47

2. Ne dopustite da e-otpad bude odložen na deponiju.E-otpad na deponiji – ili bačen bilo gde drugde – nije samo smrtonosan; to je propuštena prilika. Otrovni materijali u e-otpadu mogu da zagade zemljište, vodu i vazduh, a kada se elektronika ne iskorišćava ponovo i ne reciklira, gube se vredni resursi. E-otpad se mora držati podalje od deponija (ili drugih div-ljih smetlišta) gde može ozbiljno da naškodi okolini.48 Umesto toga, mora da se pošalje legitimnim postrojenjima za preradu: ukoliko je funkcionalna, roba može da se ponovo iskoristi, a ako nije, mora se reciklirati na bezbedan način. Pored toga, kao i u slučaju izvoza e-otpada, elektronski otpad na deponijama takođe sputava mogućnost inovacija tako što omogućava proizvođačima da lokalne zajednice plaćaju cenu zbog njihove robe i u oblasti životne sredine i po pitanju zdravlja, umesto da dizajniraju čistije, ekološki prihvatljivije proiz-vode. Zbog toga, vlade moraju da uvedu zabrane da se e-otpad odlaže na deponije. Funkcionalna oprema može se ponovo iskoristiti; sav e-otpad mora se reciklirati.3. Potencirajte odgovronost proizvođača, ohrabrujte ekološki dizajnDa bi naterali proizvođače elektronskih aparata da dizajniraju robu bezbednu za ljude i planetu koja neće predstavljati opasnost na-kon kraja radnog veka i prestanka proizvodnje, vlade moraju da:

Postupci Vlada

45 IIIEE 2006a46 Puckett i Smith 200247 Mnoge zemlje već imaju zakone koji upravljaju trgovinom opasnog otpada. Na primer, Propis o Prevozu Otpada Evropske Unije (Propis (EC) Br 1013/2006) prenosi Konvenciju iz Bazela i zabranu iz nje u zakone EU, na taj način uvodeći međugraničnu kontrolu trgovine opasnim otpadom i uvodi zabranu izvoza u zemlje koje nisu deo OECD-a. Podatak da se izvoz nastavlja poka-zuje da je problem implementacija ovih zakona48 ETBC 2009

16

SR.BEWM

AN.EU

- Uvedu zabrane na opasne supstance da bi proizvođači smanjili i konačno potpuno izbacili upotrebu otrovnih supstanci u elektronici. Takođe, proizvođače treba naterati da pružaju adekvatne informacije o opasnim supstancama u nji-hovoj robi i o pravilnom načinu tretiranja i od strane potrošača i od strane reciklažnih postrojenja.49

- Učiniti da proizvođači budu individualno odgovorni za upravljanje svo-jim proizvodima nakon isteka njihovog radnog veka i prestanka proiz-vodnje. To bi značilo da treba da pokriju kompletne troškove tretiranja njihove robe nakon kraja njenog radnog veka, od prikupljanja pa sve do reciklaže i konačnog odlaganja, što bi dovelo da podsticaja za ekološki dizajn proizvo-da i razvilo domaća tržišta u domenu reciklaže.50 Da bi ovo uspelo, program odgovornosti svakog proizvođača mora da pokriva širok spektar proizvoda i da obuhvata sve proizvođače koji su prisutni u zemlji, što uključuje i same proizvođače, vlasnike brendova i uvoznike. Treba da bude besplatan i lak za upotrebu potrošačima.51

- Uvesti ambiciozne norme za sakupljanje i ponovno preuzimanje e-otpa-da što će ga držati podalje od deponija a proizvođačima dati podsticaj da raz-vijaju prikladnu i efikasnu infrastrukturu za sakupljanje, ponovno iskorišćavanje i reciklažu.52 Svaka norma mora biti vremenom povećavana da bi podsticali proizvođače da konstantno poboljšavaju dizajn i upravljanje proizvodima na-kon kraja njihovog radnog veka.- Uvesti realne standarde tretiranja otpada koje je realno sprovoditi. Da bi se stalo na put postupcima u odlaganju otpada koji su štetni (npr. bacan-je na deponije, spaljivanje i izvoz) i da se podstakne konstantan napredak u tretiranju e-otpada, sva postrojenja za prikupljanje i tretiranje otpada moraju biti licencirana i kontrolisana od strane nacionalne agencije za zaštitu životne sredine. Standardi moraju biti realni za sprovođenje. Ovo obuhvata minimalne standarde tretiranja za robu koju treba tretirati za ponovno iskorišćavanje (da bi se sprečila lažna trgovina e-otpadom maskirana u trgovinu polovnom elek-tronikom) i standardi za uklanjanje škodljivih materijala i komponenti (npr. rash-ladne tečnosti, baterije, lampe na bazi žive) pre daljeg tretiranja.- Obrazujte ljude i komunicirajte sa njima. Svi učesnici u životnom ciklusu proizvoda moraju da znaju svoju ulogu i odgovornost da bi sistem upravljanja e-otpada ispravno funkcionisao. Vlade moraju organizovati kampanje koje će podići svest ljudi da bi podstakle učešće većeg broja ljudi i osigurale saglasnost i najbolje postupke prilikom odlaganja i tretiranja e-otpada. Vlade bi takođe tre-balo da informišu građane o potrebi da smanje potrošnju uopšte, tako što će, na primer promovisati ponovno korišćenje elektronike da bi se, za početak, smanjila količina otpada.53

49 GRRN/SVTC 2008 50 GRRN/SVTC 2008 i IIIEE 2006b51 Greenpeace 2008b52 GRRN/SVTC 2008 53 EEB 2009 and ACR 2003

17

SR.B

EWM

AN.E

U

Pošto su potrošači ti koji donose odluke o tome šta će kupiti i kako će ku-pljeni proizvod nakon upotrebe odložiti, oni imaju veliku ulogu u proce-su minimalizovanja štetnih uticaja elektronike i e-otpada. Oni moraju da:1. Kupuju manje i da kupuju ,,zeleno”. I pored svih značajnih poboljšanja u dizajnu elektronske robe, ne možemo da se nadamo da će se masa e-otpada koja je u porastu smanjiti tokom dužeg perioda vremena ako se ne smanji potrošnja.56 Potrošači moraju da dobro razmisle da li im je nešto potrebno pre nego što to zapravo kupe – pitanje je da li se rad-ni vek tog aparata može produžiti nadogradnjom ili popravkom? Kada im je potreban nov aparat, potrošači mogu da pošalju jasnu poruku industriji da žele poboljšan dizajn i odgovornost ka životnoj sredini tako što će kupo-vati od onih proizvođača koji paze na životnu sredinu – tzv. ,,zelenih” proizvođača;57 Rang lista onih koji su se pokazali kao dobri, a i onih koji su loši je dostupna (vidi Greenpeaceov Vodič za Izbor Zelenije Elektronike). 2. Vratite proizvode proizvođačima kada više nisu funkcionalni. Da bi proizvođači uključili pravu cenu tehnologije u cenu svoje robe, potrošači ne smeju da dopuste da njihova roba ode na deponiju ili da je pošalju negde gde će biti tretirana na neadekvatan način. Kada neka oprema više nije potrebna:- Ako je funkcionalna, da omoguće da se ona ponovo iskoristi. Mogu se postići ogromne koristi i po životnu sredinu i po društvo ukoliko elektroniku koju ne želite poklonite nekome. Na primer, ako se ponovo iskoriste kompjuteri koji rade može se postići i do 20 puta veća ušteda na energiji nego ako se oni recikliraju, a uzgred se sprečava proizvodnja novih mašina. Takođe, niža cena polovne robe pruža mogućnost da i oni koji nemaju novca sebi priušte novu opremu i dobiju pristup tehnologiji.58

- Ako nije funkcionalna, da iskoriste legitimne kanale za njenu bezbednu reciklažu. Elektronika koja više nije potrebna ne bi trebalo da se baca u đubre, već da se da licenciranim, odgovornim reciklažnim centrima – onima koji ne izvoze, spaljuju ili ostavljaju otpad na divljim deponijama. Ovo može da se postigne putem nacionalnog sistema za odlaganje e-otpada (ako postoji), ili uz pomoć samih proizvođača, od kojih neki direktno primaju svoju robu natrag.

Postupci potrošača

54 Odnosi se na one proizvođače kaoji učestvuju i iskorišćavaju beneficije postojeće EPR sistem, a da ne daju finansijski (ili bilo kakav drugi) doprinos, što se može desiti u slučajevima proizvođača komponenti i proizvoda koji nisu registrovane robne marke.55 Widmer et al. 2005 56 See, e.g. EEB 200957 Greenpeace 2008b

4.Sprovodite sve gore navedenoSiguran i fer sistem za tretiranje e-otpada je onaj u kome svi učesnici u životnom ciklusu proizvoda poštuju pravila i u kome nema propusta,54 ilegalnog izvoza ili lošeg tretiranja otpada. Da bi se ovo postiglo potrebno je nadgledati i spro-voditi odredbe,55 tako što će se uvesti ozbiljne kazne za one koji krše zakon. To bi podrazumevalo kazne, pa čak i zatvorske kazne za one koji počine oz-biljniji prekršaj. Vlade moraju da dodele dovoljno sredstava odgovornim organima radi efikasnog nadgledanja i održavanja sistema.

18

SR.BEWM

AN.EU

Kako da ova rešenja sprovedemo u delo? Lobiranje i zagovaranje o e-otpadu u praksiPristupi i aktivnosti prilikom javnog zagovaranja

Javno zagovaranje je postupak u kom se pokušava da se iza-zove pozitivna pro-mena u određenoj politici ili praksi. Da bi se to učinilo mogu se upotrebljavati različiti pristupi i aktivnosti, od kooperacije i rada rame-uz-rame sa oni-ma koji donose od-luke, pa sve do toga da se treba otvoreno kritikovati, čak i suko-bljavati sa trenutnim politikama i praksa-ma.

Box 6. Sta je zagovaranje?Zagovaranje je postupak kada se pokušava načiniti pozitivna promena. To je više od samog podizanja svesti o problemu. Kako Chandler navodi, zagovaranje teži da :• Utiče na javnost ili korporativnu politiku i praksu;• Utiče na stavove javnosti i njihovo ponašanje;• Utiče na procese donošenja odluka tako da se uključuju za-jednice kojima su te odluke namenjene; i/ili, • Osnaživanje zajednica kako bi uticale na odluke koje utiču na njihov životZagovaranje može imati različite oblike: • Učešće u (uspostavljenim) procesima političkih konsultacija • Učešće u političkim mrežama izvan formalnih procesa donošenja odluka • Lobiranje kod donosioca odluka i/ili onih koji utiču na njih• Promena javnog mišljenja • Aktivizam: pritisak na one koji podržavaju ideju da utiču na donosioce odluka

Izvor: 1. Chandler 2010

Konsultacije su pristup baziran na kooperaciji koji uključuje učešće u već utvrđenim procesima konsul-tacija. Organizacija može da se uključi u ovaj proces ako su je vladajuće strukture izdvojile kao ključnu zainteresovanu stranu i/ili kao priznatog eksperta ili bitnog faktora u toj oblasti. Primeri ovih pristupa koje koriste NVO u oblasti zagovaranja po pitanju e-otpada su:• Akciona Mreža iz Bazela (BAN): BAN je priznata od strane Programa Ujedinjenih Nacija za Životnu Sredinu (UNEP) kao jedan od najvažnijih fak-tora u oblasti e-otpada. Zbog ovoga, BAN je dobio priliku da utiče na ključne odluke u toj oblasti i da često igraju ulogu NVO eksperata prilikom raspravl-janja o politikama.

Konsultacije

19

Ukoliko ni jedna ni druga mogućnost ne postoji, potrošači bi, bez obzira na to, trebalo da pošalju svoju robu natrag proizvođaču i tako im pošalju snažnu poruku da ,,prime svoju robu natrag”.

58 See Computer Aid Special Report, Computer Aid 2010

SR.B

EWM

AN.E

U• Mreža za Ponovno Iskorišćavanje Nameštaja (Furniture Reuse Network - FRN): FRN, koalicija iz Velike Britanije koja je aktivno uključena u društvene poduhvate, odigrala je ključnu ulogu da bi se WEEE Direktiva uključila u britan-ski zakonodavni sistem. To je bio koristan potez jer je uključio stavku ponovnog iskorišćavanja celih aparata u zakone Velike Britanije.

Demonstracija rešenja se odnosi na pristup koji se bazira na edukaciji gde, kroz istraživanje ili rad na projektima, neka organizacija prezentuje održiva rešenja i/ili pokazuje ,,ono što se najbolje pokazalo u praksi”. Na primer:

• BAN: BAN je osmislio model nacionalnog zakonskog okvira za trgovinu toksičnim otpadom u zemljama u razvoju. To takođe demonstrira najbolji postu-pak kojim bi zemlje u razvoju trebalo da se bore sa toksičnim e-otpadom.

• Computer Aid International: Computer Aid je sastavio WEEE vodič koji objašnjava opseg zakona EU o e-otpadu i kako firme mogu da se usklade sa njima. Takođe su sastavili više specijalnih izveštaja u vezi pitanja e-otpada i drugih problema ICTa.

Demonstracija rešenja

Analiziranje politika je donekle konfrontacioni pristup koji podrazumeva ana-liziranje trenutnih vladinih politika, naglašavanje grešaka u njima i davanje predloga za njihovo poboljšavanje. Na primer:

• Greenpeace International, Prijatelji Zemlje i Evropski Biro za Životnu Sredinu: Ove NVO naručile su od Internacionalnog Univerziteta za Ekonomiju Industrije i Životne Sredine (International Institute for Industrial Environmental Economics) studiju o implementaciji individualne odgovornosti proizvođača u WEEE Direktivu i uticaje prihvatanja te odgovornosti na inovaciju i ,,ozelenja-vanje” proizvoda. Ove dve serije istraživanja pružaju vodič kroz zakonske akte i polise povezane sa WEEE direktivom i kroz adekvatne postupke upravljanja otpadom.

• SOMO: SOMO je izradio istraživački rad na polju politika upravljanja e-otpa-dom, pružio je evropskim vladama, sektoru proizvođača elektronske opreme i NVO pregled aktuelnih poltika i praksi u oblasti upravljanja e-otpadom. Ovaj izveštaj daje preporuke kako da se WEEE direktiva i drugi zakonski akti pov-ezani sa njom učine efikasnijim.

Analiza politika

20

SR.BEWM

AN.EU

Promena mišljenja javnog mnjenja i podizanje svesti ljudi o trenutnoj situaciji mogla bi dovesti do mobilizacije aktivista i, samim tim, do pojačanog pritiska na odgovorne strukture. Ovo se može sprovesti putem različitih aktivnosti koje obuhvata-ju rad u medijima, promotivne kampanje i akcije. One mogu biti edukativne prirode, ali i uključivati različite stepene konfrontiranja. Na primer:• MakeITFair (Učinite Informacione Tehnologije Bezbednim): MakeITFair je evropski projekt čiji je cilj podizanje svesti mladih ljudi o problemima u vezi društva i životne sredine koji su posledica elektronske opreme koju poseduju. Putem različitih kampanja i publikacija ovaj projekat želi da se mladi ljudi ak-tiviraju u kampanjama protiv zloupotrebe radne snage i upravljanja otpadom koji nije bezbedan.• Koalicija za Otrove Silicijumske Doline (Silicon Valley Toxics Coalition): 2008. godine SVTC napravio je video snimak o opasnim uslovima u kojima rade radnici u nelicenciranim postrojenjima za reciklažu u Indiji. ,,Rizik za Građane: Kako Elektronski Otpad Truje Put iz Siromaštva Radnika u Reciklažnoj Indus-triji u Indiji“ je video klip čiji je cilj da razvije svest i mobiliše aktiviste da bi se prekinula trgovina e-otpadom.• Greenpeace: Greenpeaceov ,,Vodič do Zelenije Elektronike“ rangira na-jboljih 18 proizvođača elektronske opreme po njihovim politikama vezanim za tretiranje otrovnih hemikalija, reciklažu i klimatske promene. Greenpeace želi da podstakne sve kompanije da prave ekološki prihvatljivije proizvode i da preuzmu odgovornost za njih u fazama nakon isteka nihovog radnog veka tako što objavljuju njihove postupke i što hvale fer politike.

Partnerstva

Podizanje svesti ljudi

Kooperativni rad sa partnerima ili unutar mreža organizacija pruža priliku da se razmenjuje ekspertiza i znanje, što povećava kapacitete svih uključenih organizacija. Partnerstvo između različitih sektora pruža mogućnost da se do-pre do šire publike. Takođe, to što više organizacija zastupaju rešenje jednog problema može usmeriti dodatnu pažnju na njega i naglasiti koliko je njegovo rešenje hitna stvar. Na primer:

• IPR Works: IPR Works je partnerstvo smešteno u EU između grupe NVO i određenih proizvođača elektronske opreme koji pokušavaju da promovišu individualnu odgovornost proizvođača i u EU, i na globalnom nivou, lobirajući i koristeći metode koje bi povećale svest ljudi.

21

SR.B

EWM

AN.E

U

Mobilizacija velikog broja ljudi oko jednog problema može da ubedi zakonod-avce da prihvate problem i nešto promene. Na primer:

• Computer Aid International: 2008. godine Computer Aid je podneo peticiju koju je potpisalo preko 700 ljudi vladi Velike Britanije da bi ubedili zakonodavce da bolje sprovode mere protiv nezakonite trgovine e-otpadom. Peticije skreću pažnju na broj ljudi koji veruju u određenu ideju i koji mogu da nateraju zakono-davce da i sami obrate pažnju na nju.

Mobilizacija javnog mnjenja

Stvaranje uslova da ljudi sami delujuOvo se odnosi na određene načine kojima se ljudima daju aktivne uloge u pokušajima javnog zagovaranja. Na primer, ako se napravi spisak postupaka ili vrsta aktivnosti koje svako može preduzeti na internet sajtovima i biltenima mogu se podstaknuti pristalice da se aktivno uključe u rešavanje tog problema.• Koalicija za Ponovno Preuzimanje Elektronike (Electronics Take Back Coalition – ETBC): ETBC ima na svom sajtu odeljak koji ima za cilj da pokaže posetiocima kako mogu da se priključe njihovoj kampanji. Prosti načini delovanja obuhvataju postupke kao što su: slati poruke predstavnicima vlasti, tražiti lokalne reciklažne centre koji poštuju ekološka načela, ili jednostavno ostati u toku sa situacijom.

Lobiranje je postupak kojim se pokušava da se izvrši uticaj na zakonodavce po pitanju nekog specifičnog problema. Može se izvesti kroz razgovor licem-u-lice, pisanje pisama ili telefonskim razgovorima.59 Na primer:• Nacionalni Odbor za Odbranu Resursa (National Resources Defense Council): U Njujorku NRDC je postepeno gradio odnose sa predstavnicima lokalnih vlasti, a ujedno je i lobirao kod njih da izglasaju strožiji zakon o reciklaži e-otpada. Rame-uz-rame sa sličnim organizacijama za zaštitu životne sredi-ne uspeli su u nameri da sličan zakon o e-otpadu bude izglasan u Skupštini države.• Computer Aid International: Velika Britanija je bila jedna od poslednjih država koja je uključila WEEE Direktivu u svoj zakonski sistem. Computer Aid je lobirao da bi skrenuo pažnju zakonodavaca na problem e-otpada. Prva javna prezentacija ovog problema održana je 2004. godine u Gornjem Domu britanskog Parlamenta. Od tada, Computer Aid je doprineo da se održe brojni konsultacioni sastanci o WEEE zakonima u Velikoj Britaniji, a bio je i domaćin okruglog stola o zakonima u kome su učestvovali zakonodavci i ostale zain-teresovane strane. Ova aktivnost, u kombinaciji sa lobiranjem ostalih NVO, dovela je do toga da se pravila o ponovnoj upotrebi aparata uključe u ciljne oblasti tretmana otpada.

Lobiranje

59 Some useful tips on how to lobby effectively can be found in FAN 2010.22

SR.BEWM

AN.EU

Postoje mnogi kanali koji se mogu iskoristiti da podrže vašu kampanju javnog zagovaranja. Kada se bira koji će se kanal koristiti, mora se imati u vidu cilj-na publika i kako se na nju najlakše može uticati.

Oruđa za zagovaranje

Iako njihova izrada može biti skupa, video klipovi su odlično oruđe da bi se podigla svest i mobilisali aktivisti. U današnje vreme, kada su sajtovi za postav-ljanje video snimaka na internet kao što je YouTube postali dostupni širokim narodnim masama, kratki filmovi mogu se podeliti sa svima veoma lako, a dostupni su hiljadama, pa čak i milionima ljudi.

• Priča o Stvarima (The Story of Stuff): Tim projekta ,,Priča o Stvarima” na-pravio je kratku animaciju da bi podučio ljude o mentalitetu proizvođača elek-tronike koji se vodi sloganom ,,dizajniraj za deponiju”. Uz pomoć simpatičnih ilustracija, ovaj video je veoma lak za gledanje i dostupan je svima, a uz to prenosi dosta informacija za samo par minuta.

Slika 5. Priča o Elektronici, animirani film koji su uradili članovi Story of Stuff Project grupe (videti www.storyofstuff.com/electronics)

Video klipovi

23

SR.B

EWM

AN.E

U

Dramatičan vizuelni performans je još jedan sjajan način da se podigne svest o nekom problemu. Javna akcija ili postavka ima potencijal da dopre do veo-ma širokog auditorijuma, naročito ako se izvede na javnom mestu sa velikom frekvencijom ljudi. Ako i mediji proprate ovakav performans, to može samo da još više promoviše problem koji se zagovara.

• WEEE Man: Da bi se podigla svest javnosti o e-otpadu i da bi se promenila praksa lju-di vezana za njega, Kraljevsko Udruženje za Promociju Umetnosti stvorilo je i prikazalo po Londonu lik ,,WEEE Men”. WEEE Men se sastojao iz preko tri tone elektronskog otpada koji tako naslagan dostiže visinu od sedam metara, a predstavlja količinu e-otpada koju prosečan Britanac stvori za svog života.

Slika 6. RSA sedam metara visoka skulptura izrađena od e-otpada “WEEE Man”(videti http://weeeman.org)

Performansi koji podižu svest ljudi

Mnoge druge organizacije su takođe koristile video klipove kao oruđe u pro-cesu zagovaranja, uključujući i Greenpeace i BAN.

24

• ‘Zombie TVs’: ETBC vodi kampanju koja je smišljena tako da za cilj ima da natera proizvođače da preuzmu odgovornost za svoju robu nakon isteka njenog radnog veka.

SR.BEWM

AN.EU

Slika 7. Koalicija Take-Back Electronics je izvela akciju “TV Zombiji” (videti http://bit.ly/ETBCTVzombies).

Učesnici ETBC kampanje su izveli performans da bi podigli svest ljudi o tome kako će prebacivanje na digitalnu tehnologiju povećati količinu e-otpada zbog još uvek funkcionalnih analognih televizora. U tom performansu, učesnici su se preobukli u ,,Televizore zombije” da bi zahtevali da proizvođači omoguće da se iskorišćena roba vrati njima nakon kraja njenog radnog veka i da se potom reciklira.

Izveštaji

Izveštaji su dobra mogućnost da se dobije specijalističko mišljenje ljudi zaduženih za određeno pitanje. Mogu se koristiti kao sastavni deo kampanje kao dodatna literatura i osnova, a čak može koristiti i zakonodavcima za savete pri izradi politika.

• Computer Aid International: Computer Aid je objavio niz Specijalnih izveštaja u oblasti ICTa i njihovih uticaja na životnu sredinu, što obuhvata nekoliko pitanja, uključujući ponovnu upotrebu, WEEE Direktivu i produženu odgovornost proizvođača.Izveštaji predstavljaju koncizan pregled teme i daju mnoge predloge o tome kako konstruisati politike i šta raditi u praksi.

Mnoge druge NVO koriste izveštaje da naglase probleme sa e-otpadom i demonstriraju moguća rešenja. Videti deo ,,Izvori i dodatne informacije”.

25

SR.B

EWM

AN.E

U

• Veb sajtovi i društveni mediji Internet i društveni mediji su post-ali neprocenjivo vredno oruđe u oblasti zagovaranja. Sajtovi kam-panja su korisno sredstvo da se ko-municira sa onima koji podržavaju tu kampanju, pružaju prilike za pravljenje ,,klik” kampanja i korisni su za širenje informacija. Blogovi pružaju mogućnost da se zaobiđu tradicionalni masovni mediji, a mogu i da se integrišu u veb saj-tove. Ako se integriše prisustvo na internetu sa društvenim mrežama, kao što su Facebook i Twitter, može da se postigne povećana vidljivost samog rada.

Slika 8. Neki od mnogobrojnih socijalnih medija koji se mogu koristiti u procesima zagovaranja

Box 7. Neki primeri “ključnih reči” za zagovaranje e-otpada1. Moramo preusmeriti toksičnu plimu: predviđa se da će EU proizvoditi preko 12 miliona tona e-otpada godišnje sve do 2020 godine.2. Proizvođači moraju prestati da stvaraju otpad: 24% laptopova će se pokvariti u toku prve 3 godine usled mehaničkih kvarova 3. Neće više biti toksičnih uvoza ili izvoza: manje od 1% e-otpada se bezbedno reciklira u zemljama u razvoju 4. Ne dozvolite da vam elektronski uređaji završe kao otpad: jedna tona PC-jeva sadrži više zlata nego što se može izdvojiti iz 17 tona rude zlata 5. Izbacite toksične materije iz svojih uređaja: TV i monitori sa katodnim cevima mogu sadržati od 2-4 kg olova.Olovo je jako opasno; izloženost olovu može prouzrokovati oštećenja mozga kod dece i već je zabranjeno u mnogim potrošačkim proizvodima

Izvori: 1. UN Univerzitet 2007; 2. i 5. ETBC 2010a i b; 3. UNIDO 2009; 4. Grossman 2010

Ovi mediji mogu se iskoristiti da se podele kampanje, vesti i fotografije sa širim, tehnološki osposobljenim auditorijumom, tako što će se slati kratke, česte poruke sledbenicima, oni se mogu uključiti i biti informisani o situacijama kada mogu biti od pomoći.

Mediji i komunikacije

Tradicionalni ,,masovni” mediji• Tradicionalni „ masovni“ mediji Dok se internet i društveni mediji sve više koriste u kampanjama, komunikacija preko ,,tradicionalnih” nosilaca informacija kao što su novine, televizija i radio ostaju ključni faktori da se poruka prenese, promene stavovi i mobilišu pristal-ice za neko pitanje. Masovni mediji takođe obično imaju snažan uticaj na za-konodavce i tako ostaju važan cilj u pokušajima javnog zagovaranja.

26

SR.BEWM

AN.EU

Kada poznate ličnosti podržavaju vašu kampanju, to može privući veliku pažnju i publicitet. Poznata ličnost mora da bude izuzetno pažljivo odabrana; jer, ako se koristi neka ličnost koja je slabo zainteresovana za taj problem, i to samo da bi se stekao publicitet, to može dovesti do toga da se ugrozi kredibilitet informacije

Saopštenja za javnost i konferencije za štampu su korisna sredstva da se privuče pažnja medija. Saopštenja za javnost mogu da imaju različite ul-oge, kao na primer da unapred obaveste o nekim događajima, publikuju nove kampanje, ili kritikuju i komentarišu odluke vlasti. (Za savete o tome kako da napišete saopštenje za javnost pogledajte Water Aid Sourcebook.60)

Davanje intervjua za štampu, na televiziji, radiju ili u štampanim medijima je neprocenjivo važan način da prenesete svoju poruku. Neophodno je detaljno poznavanje teme. Vaš jezik i celokupna prezentacija je takođe od presudne važnosti, posebno na televiziji i radiju. WaterAid Sourcebook61 sadrži korisan spisak onoga što treba i onoga što ne treba raditi kada ste u kontaktu sa medi-jima. Korisno je imati sa sobom nekoliko „sound bite”-ova. Ovo su zarazne fraze koje daju najvažnije obrise vaše politike zagovaranja putem korišćenja korisnih činjenica,

Ostala sredstva masovnih medija uključuju ,,op-ed”-ove (delovi novina koji sadrže mišljenja i komentare) i pisma uredniku u novinama.

Promotivni materijal

Leci, informativni paketi i novinski paketi, bilteni, posteri i drugi promotivni materijali su ključni elementi mobilizacije popularne kampanje za mobilizaciju aktivista. Moraju biti upadljive, informativne, a da ne budu previše ,,rečite“, i trebalo bi da predstavljaju jasan poziv na akciju. Neki od primera su:

• MakeITFair: Kao deo kampanje da se mobilišu mladi ljudi da postanu svesni odakle dolaze naprave koje poseduju i da učine napore da lanci nabavke ma-terijala elektronske industrije postanu ,,čistiji“, MakeITFair napravio je seriju letaka o ključnim problemima u radu ili životnoj sredini pri ICT proizvodnji. Za izradu letaka korišćeni su interesantni crteži i prost ali emotivan jezik, koji je potkrepljen istraživanjima radnika iz fabrike.

Poznate ličnosti

60 WaterAid 200361 WaterAid 200362 WaterAid 2003 27

SR.B

EWM

AN.E

U• Nada za Kongo (Raise Hope for Congo): Ovo je vešta parodi-ja na poznatu reklamu za elek-tronskog giganta Epl (Apple), a doprinos su dale dve poznate ličnosti (oboje su glumci u SADu), cilj je bio informisati gledaoce o ugrožavanju ljudskih prava unutar lanaca proizvodnje i distribucije robe proizvođača elektronskih uređaja koji se oslanjaju na miner-alne sirovine iz zemalja u kojima besni rat, kako u Africi, tako i u drugim krajevima sveta.

Slika 9. Poznati u akciji Nada za Kongo (videti www.raisehopeforcongo.org)

Direktiva o otpadnoj električnoj i elektronskoj opremi (Waste Electrical and Electronic Equipment Directive - WEEE Direktiva) je glavni evropski za-konski akt o e-otpadu. WEEE Direktiva za cilj ima da spreči stvaranje otpada, da promoviše ponovnu upotrebu proizvoda, reciklažu i druge oblike povratka proizvoda da bi se smanjila količina e-otpada, tj. proizvoda koji se odbacuju.

Box 8. Kategorije proizvoda prema WEEE Direktivi1. Veliki kućni aparati 2. Mali kućni aparati 3. Oprema za IT i komunikaciju 4. Oprema potrosaca (alati)5. Rasveta6. Električni i elektronski uređaji 7. Igračke, sportska i oprema za relaksaciju 8. Medicinski uređaji 9. Instrumenti za monitoring i kontrolu 10. Automatski distributeri (aparati)

Izvori i dodatne informacije

Direktiva obuhvata 10 širokih katego-rija električne i elektronske opreme63 (Box 8). Postavljena je godišnja nor-ma za sakupljanje od 4 kg po osobi, koja bi bila revidirana 2008. Postav-ljene su posebne norme za sakupljan-je za svaku od 10 kategorija: trebalo bi davati prioritet ponovnoj upotrebi čitavih uređaja. Proizvođači moraju da finansiraju troškove svojih proizvo-da nakon isteka njihovog radnog vekaa potrošači moraju dobiti mogućnost da besplatno vrate svoju staru elektronsku opremu proizvođačima. Ova odgovornost proizvođača je ustanovljena kao jedno od sredstava koja bi trebalo da dovede do pozitivnih promena u dizajnu da bi se postigli ciljevi Direktive. Revizija Direktive iz 2008. izdvojila je određenen ključne probleme u implementaciji prethodnih odredbi. Direktiva je , dakle u procesu re-vizije da bi se poboljšala njena efektivnost i efikasnost. Za više informacija videti http://ec.europa.eu/environment/waste/weee/63 Električna i elektronska oprema, ili EEE (Electrical and electronic equipment), definiše se kao bilo koja oprema čije pravilno funkcionisanje zavisi od električne struje ili elektromagnetnih polja i uključuje opremu za generaciju, prenos i merenje takve struje koja je dizajnirana za upotrebu pri voltaži koja ne prelazi 1000 volti ako se koristi naizmenična struja, ili 1500 volti za jednosmernu struju.

Ključni zakonski akti i instrumenti politikaWEEE Direktiva 2002/96/EC

28

SR.BEWM

AN.EU

Direktiva o Zabrani Opasnih Supstanci Evropske Unije (Restriction of Hazard-ous Substances Directive – RoHS) usvojena je 2003. godine, a stupila je na snagu jula 2006. Cilj joj je da zabrani upotrebu određenih opasnih supstanci u pizvodnji električne i elektronske opreme. Ovo povećava stepen zaštite ljud-skog zdravlja i pruža podršku tretmanu e-otpada koji je u skladu sa načelima zaštite životne sredine. Zemlje članice Evropske Unije moraju da stvore zakon-sku osnovu koja zabranjuje upotrebu četiri teška metala (olovo, kadmijum, živa, i heksavalentni hrom) i dve grupe antipirena na bazi broma (PBB i PBDE) u proizvodnji nove elektronske opreme (iako su određeni slučajevi upotrebe ovih supstanci izuzeti iz zabrane dok se ne pronađu adekvatne zamene). Direktiva ima globalni uticaj jer obuhvata i robu koja se uvozi u EU, a ne samo onu koja se proizvodi unutar njenih granica. Skorašnja revizija Direktive proširila je njen opseg, da bi se osiguralo da obuhvata svu elektronsku opremu, osim ako nije specijalno naglašeno da bi je trebalo isključiti iz opsega te direktive. Za više informacija, vidite http://ec.europa.eu/environment/waste/weee/.

Box 9. Zakonodavni okvir za e-otpad na Zapadnom BalkanuČetiri zemlje koje su uključene u Balkansku mrežu za zagovaranje upravljanjem e-otpadom, Bu-garska, Hrvatska, Srbija i Makedonija moraju do izvesne mere da uspostave pravne instrumente kako bi pokušali da minimizuju uticaj elektronskih uređaja i e-otpada. Ukratko, zakonodavni okviri su sledeći:• Srbija: Važeći zakoni koji se tiču opasnog i bezbednog upravljanja otpadom u Srbiji su zastareli i ne prate najnovije propise u zaštiti životne sredine i standarde EU. Od 2004 godine, nezakonito je uvoziti polovnu IT opremu ili tehničku opremu sve iz predostrožnosti kako Srbija ne bi postala mesto za odlaganje polovne elektronske opreme tj. e-otpada iz drugih zemalja.• Makedonija: Makedonski zakon iz 2004. o Upravljanju otpadom u sebi ima definicije o “elek-tronskom i električnom otpadu” i neke konkretne obaveze za prodavce, proizvođače ili uvoznike elektrčnih uređaja. Ovo uključuje zahteve koje kompanije koje proizvode elektronske uređaje pružaju reciklažnim centrima za polovnu opremu. Međutim, većina kompanija nije upoznata sa ovim propisima ili ih ne ispunjavaju usled niskog stepena primene zakona od strane ovlašćenih službi. Trenutno je u izradi nacrt zakona koji se zasniva na WEEE Direktivi.• Bugarska: kao što je propisano za sve EU zemlje, Bugarska je primenila WEEE i RoHS Direk-tive kroz Uredbu o potrebama za stavljanje EEE na tržiste i tretman i transport WEEE (Državni Glasnik br. 36/2006). Uredba je na snazi od 1. septembra 2006.• Hrvatska: zemlja kandidat za EU, Hrvatska je primenila WEEE i RoHS Direktive 2007. godine preko Uredbe o otpadu nastalim od elektronskih i električnih uređaja (sa izmenama iz 2008. i 2009.). Nakon usvajanja Uredbe (Službeni Glasnik br. 74/07, 133/08, 31/09) i izvršene tender-ske procedure, Ministarstvo je dalo koncesije kompanijama za sakupljanje i tretman e-otpada.Međutim, zakonska regulativa i/ili njena primena u praksi ne uspeva adekvatno da reši problem e-otpada u regionu. Balkan kao region često postaje mesto za odlaganje e-otpada od strane zemalja članica OEBS-a, takođe, upravljanje e-otpadom koji se stvori na lokalnom nivou nije adekvatno i prihvatljivo.U pogledu ljudskih i finansijskih resursa koji su usmereni ka upravljanju otpadom, dosadašnja praksa je pokazala da su nedovoljni u celom regionu Balkana, neefikasni u pogledu kontrole primene postojećih zakona u praksi i sprovođenja sankcija za nepoštovanje istih.Neophodno je naglasiti da je svest o problemu e-otpada nedovoljno zastupljena kako među donosiocima odluka tako i u široj javnosti. Najjasniji pokazatelji stanja u oblasti e-otpada su statistički podaci o količinama, izvorima i načinu odlaganja e-otpada, nažalost, takva evidencija ne postoji u Srbiji. Svi ovi faktori pokazuju složenost situacije u oblasti upravljanja e-otpadom. ( Za više informacija posetite sajt : http://sr.bewman.eu/.)

RoHS Direktiva 2002/95/EC

29

SR.B

EWM

AN.E

U Ova direktiva je osnova za postavljanje određenih standarda za proizvode koji koriste energiju (EuP Directive64) a cilj joj je da poboljša performanse proizvoda vezane za zaštitu životne sredine tokom čitavog njihovog životnog ciklusa tako što će sistematski integrisati aspekte namenjene očuvanju okoline u samoj fazi dizajniranja (tj. ekodizajn).

EuP Direktiva ne postavlja direktne zahteve da određeni proizvodi moraju da imaju određene osobine, već definiše uslove i kriterijume za postavljanje standarda po sistemu ,,proizvod po proizvod“. Svaki obavezujući standard za specifične proizvode se sprovodi tako što se primenjuju mere do kojih se došlo konsultacijama i procenama štetnih uticaja.

Implementacija ovih mera može imati razne vidove i oblike, u šta spadaju obavezni propisi, dobrovoljne industrijske inicijative itd. Neke od njih su već usvojene, kao na primer one za kućne računare i računarske monitore, televi-zore, frižidere i zamrzivače za domaćinstvo i kućno osvetljenje.

Za više informacija, vidite http://bit.ly/EC_ecodesignEuP.

Konvencija iz Bazela o kontroli međugraničnog kretanja opasnog otpada i nji-hovom odlaganju usvojena je u martu 1989. godine. Uvođenjem sistema za kontrolu izvoza, uvoza i odlaganja opasnih otpada ova konvencija ima za cilj da smanji ukupnu količinu ovakve trgovine da bi se zaštitilo zdravlje ljudi i njihova životna sredina. Jedan od glavnih principa ove konvencije je da se minimalizuju rizici po ljudsko zdravlje i životnu sredinu time što bi se problem opasnog otpada rešavao što je bliže moguće mestu proizvodnje.

,,Amandman na Zabranu iz Bazela“ stupio je na snagu 1998. godine i odno-sio se na svih 175 zemalja potpisnica Konvencije. Njime je doneta odluka o potpunoj zabrani izvoza opasnih otpadnih materija iz zemalja članica Organi-zacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) u one koje toj organizaciji ne pripadaju.

Evropska Unija je ratifikovala Konvenciju iz Bazela i Amandman na Zabranu, koji su implementirani Propisi o kretanju otpada 2006/1013/EC. Ovo znači da nikakav opasan otpad – uključujući i e-otpad – ne bi smeo da se izvozi iz Ev-ropske Unije na obradu u zemlje koje nisu članice Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj.

Za više informacija, videti http://www.basel.int.

64 je revidirana 2009. godine i njen opseg je proširen na proizvode koji imaju veze sa nekim vidom energije

Konvencija iz Bazela

EuP Direktiva 2009/125/EC

30

SR.BEWM

AN.EU

StEP inicijativa www.step-initiative.orgStEP inicijativa (Solving the E-Waste Problem) okuplja članove raznih organi-zacija pri Ujedinjenim Nacijama, industriji, vladi, raznim internacionalnim or-ganizacijama i naučnom sektoru sa ciljem ustanovljavanja održivih pristupa upravljanja e-otpadom. StEP radi putem analiza, planiranja i pravljenja pilot projekata u pet glavnih oblasti: Politika, ReDizajn, Ponovna Upotreba, ReCik-liranje i Izgradnja Kapaciteta.

UNEP-PACE www.basel.int/industry/compartnershipPartnerstvo za Kompjutersku Opremu (The Partnership on Computing Equip-ment – PACE) pokrenuto je na devetom sastanku Konfrencije Članova Kon-vencije iz Bazela 2008. godine. To je partnerstvo više zainteresovanih strana koje čini forum za članove vladajućih struktura, vodećih industrijskih korporaci-ja, kao i članova NVO i ostalih stručnjaka koji pokušavaju da pronađu rešenja za odlaganje otpada koja su u skladu sa načelima zaštite životne sredine.

NVO koje rade na rešavanju problema vezanih za e-otpad

Akciona Mreža iz Bazela www.ban.org

Akciona Mreža iz Bazela (The Basel Action Network - BAN) usredsređena je da stane na put globalnoj trgovini otrovnog otpada, uključujući i e-otpad. Na njihovom sajtu mogu se naći linkovi za izveštaje i filmove koje su napravili, a pored toga i ostali veoma korisni izvori.

Computer Aid International www.computeraid.org

Computer Aid International je internacionalna dobrotvorna organizacija za razvoj koja zastupa ponovnu upotrebu ICTa. Takođe se bavi i javnim zago-varanjem za probleme povezane sa ICT i životnu sredinu, uključujući i e-otpad. Njihov sajt sadrži izveštaje i može poslužiti kao vodič za izbor odgovornih part-nera za upravljanje IT otpadom.

Evropski Biro za Životnu Sredinu www.eeb.org

Evropski Biro za Životnu Sredinu (The European Environmental Bureau - EEB) je savez organizacija za zaštitu šivotne sredine, koja broji oko 140 članova iz zemalja širom Evrope. Fokusiraju se na vršenje uticaja na pravljenje politika Evropske Unije i implementaciju i procenu postojećih politika Evropske Unije, uključujući i one vezane za elektroniku i e-otpad. Različite publikacije mogu se naći na njihovom sajtu.

Ključne inicijative

31

SR.B

EWM

AN.E

U Koalicija za Ponovno Preuzimanje Elektronike www.electronicstakeback.com

Koalicija smeštena u SADu promoviše ekološki dizajn i odgovorno recikliranje unutar elektronske industrije. Ovo udruženje izdalo je mnogo literature koja uključuje i knjigu koja sadrži informacije o e-otpadu, izveštaje i druga sredstva za zagovaranje, kojima se može pristupiti sa vebsajta.

Greenpeace http://bit.ly/GreenerElectronics

Greenpeace, međunarodna organizacija za zaštitu šivotne sredine, vodi kampanju u kojoj promoviše ,,zeleniju“ elektroniku a čiji je cilj da promeni način na koji se elektronska roba proizvodi, koristi i odlaže. Greenpea-ceov ,,Vodič do Zelenije Elektronike”, zajedno sa izveštajima, video klipovima i mnogim drugim izvorima može se naći na njihovom sajtu.

MakeITFair http://makeitfair.org/

MakeITFair je evropski projekat koji podstiče mlade ljude da podignu nivo svesti o tome odakle dolazi elektronska roba koju koriste i o problemima vezanim za društvo i životnu sredinu koje izaziva elektronska industrija. Spiskovi zanimljivih činjenica, izveštaji i drugi izvori mogu se naći na sajtu.

SOMO http://somo.nl/

SOMO je holandski biro za istraživanje i savetovanje koji vrši istraživanje na polju globalizacije trgovine i otpada. Kao i MakeITFair, SOMO radi na koor-dinaciji Dobre Elektronike, mreže organizacija koja se zalaže za ljudska pra-va u elekronskoj industriji. Detalji o ovim poduhvatima, kao i radovi na temu politika i ostali izvori o elektronici i e-otpadu nalaze se na njihovom sajtu.

Koalicija za Otrove Silicijumske Doline http://svtc.org

Koalicija za Otrove Silicijumske Doline (The Silicon Valley Toxics Coali-tion) sprovodi istraživanje, aktivnosti javnog zagovaranja i aktivnosti koje će pružiti osnovu za dalji rad, a sve to u cilju promovisanja ljudskog zdrav-lja i fer tretman životne sredine, što je odgovor na brzi rast tehnološke in-dustrije. Na ovom sajtu se mogu naći filmovi, izveštaji i ostali korisni izvori.

Toxics Link www.toxicslink.org

Toxics Link je NVO iz Indije koja se bavi zaštitom životne sredine koja zagovara pooštravanje zakona koji uvodi zabranu na otrovne sup-stance. U njenom programu ,,Čista Industrija“ postoje mnogi izvori veza-ni za opasan i elektronski otpad, a mogu se naći na njenom veb sajtu.

32

SR.BEWM

AN.EU

● ACR (2003) The management of WEEE: a guide for local and regional authorities. Available at: http://bit.ly/9rygDR ● BBC (2010) Europe breaking electronic waste export ban. Available at: http://bbc.in/hkIV0y ● Chandler, I. (2010) Advocacy and Campaigning, How to Guide BOND. Available at: http://bit.ly/fzZDia ● Computer Aid (2010) Special Report 1: Why reuse is better than recycling. Available at: http://bit.ly/dTgwGG ● EEA (European Environment Agency) (2009) Waste Without Borders in the EU. Available at: http://bit.ly/gk8MVv● EEB (European Environmental Bureau) (2009) Blueprint for European Sustainable Consumption and Production: Find-ing the path of transition to a sustainable society. Available at: http://bit.ly/gTOlWI ● EEB (2010) Designing greener electronic products: Building synergies between EU product policy instruments or simply passing the buck? Available at: http://bit.ly/fmwppK ● Electronic TakeBack Coalition (ETBC) (2009) E-waste: the exploding global electronic waste crisis. Available at: http://bit.ly/enA1j4 ● ETBC (Electronics TakeBack Coalition) (2010a) Quickly Obsolete. Available at: http://bit.ly/hc2Tu7 ● ETBC (2010b) Facts and Figures of E- Waste and Recycling. Available at: http://bit.ly/gAEKlS ● Empa (2009) E- Waste Definition. Available at: http://bit.ly/fetqb9 ● Enough Project (2011) Conflict Areas. Available at: http://bit.ly/f4lbfo ● Environment Agency (2010) EEE Scope Guidance. Available at: http://bit.ly/gkDuBo ● European Commission (2008) 810/4. Proposal for a Directive of the European Parliament and of the Council on waste electrical and electronic equipment. Available at: http://bit.ly/gtSTSO ● European Commission (2010). Critical raw materials for the EU. Available at http://bit.ly/aXAc91 ● FAN (Freshwater Activist Network) (2010) Rights to Water and Sanitation: A handbook for Activists. Available at: http://bit.ly/g1UeKn ● Fredholm, S. (2008) Evaluating Electronic Waste Recycling Systems: The influence of physical architecture on system performance. Available at: http://bit.ly/c1yS0l ● Greenpeace (2005) What’s in electronic devices. Available at: http://bit.ly/hTAbYA ● Greenpeace (2008a) Toxic Tech: not in our backyard. Available at: http://bit.ly/bypCx8 ● Greenpeace (2008b) Solutions. Available at: http://bit.ly/dSODry ● Grossman E. (2006) High tech trash: digital devices, hidden toxics, and human health. Washington, D.C: Island Press.● Grossman, E. (2010) Tackling high-tech trash: the e-waste explosion and what we can do about it Dēmos. Available at: http://bit.ly/cDlj7B ● GRRN and SVTC (2008) Computer Takeback Goal Statement. Available at: http://bit.ly/gVlMcr ● IIIEE (The International Institute of Industrial and Environmental Economics) (2006a) Extended Producer Responsibil-ity: an examination of its impact on innovation and greening products University of Lund, Sweden. Available at: http://bit.ly/eNFwz ● IIIEE (2006b) Lost in Transposition: a study of the transposition of individual producer responsibility in the WEEE Directive. University of Lund, Sweden. Available at: http://bit.ly/erhqZ2 ● ITU (2009) The world in 2009: ICT facts and figures. Available at: http://bit.ly/ihtScN Land, G. (2010) UK Government and European E-Waste Illegally Dumped in Africa. Available at: http://bit.ly/hpuW4f ● Land, G. (2010) UK Government and European E-Waste Illegally Dumped in Africa. Available at: http://bit.ly/hpuW4f ● Leonard, A. (2010) The Story of Electronics. Film. Available at: http://bit.ly/ibNPW8 ● McDonough, W and Braungart, M. (2002) Cradle to Cradle: Remaking the Way We Make Things. New York: North Point PressNordbrand, S. (2009) Out of Control: E- waste trade flows from the EU to developing countries. SwedWatch. Available at: http://bit.ly/ej2iw0 ● Puckett, J. and Smith, T. (2002) Exporting Harm, the Hi-tech trashing of Asia. BAN and SVTC Available at: http://bit.ly/hrg10S ● Raise Hope for Congo (2010) Conflict Minerals. Available at: http://bit.ly/hs3NOn ● Reuters (2008) Gartner says more than 1 billion PCs in use worldwide and headed to 2 billion units by 2014. Available at http://bit.ly/bmZPr8 ● Schulep M. et al. (2009) Recycling: from E-waste to Resources. StEP Initiative, UN University-UN Environmental Programme● SVTC (Silicon Valley Toxics Coalition) (2010). E-waste. Available at: http://svtc.org/our-work/e-waste/ ● UNEP (United Nations Environment Programme) (2005) Environment Alert Bulletin: E-waste, the hidden side of IT equipment’s manufacturing and use. Available at: http://bit.ly/aEiWYY ● UNIDO (2009) Reuse and Recycle: growing green businesses. Available at http://bit.ly/aTuf4p ● UN University (2007) Review of Directive 2002/96/EC on waste electrical and electronic equipment (WEEE). Available at: http://bit.ly/gPxkLV ● WaterAid (2003) Advocacy Sourcebook. Available at: http://bit.ly/h8XcCr ● Widmer R. et al. (2005) Global perspectives on e-waste. Env. Impact Asses. Rev. 25: 436-458.● Williams, E. (2003) ‘Environmental impacts in the production of personal computers’ (pp. 41-72) in Williams, E. et al. (Eds.) Computers and the Environment: Understanding and Managing their Impacts. Dordrecht: Kluwer Academic Publishers ● Williams, E. (2004) Revisiting energy used to manufacture a desktop computer: hybrid analysis combining process and economic input-output methods. Electronics and the Environment. Conference Record. IEEE International Sympo-sium ● Williams, E. et al. (2008) Environmental, social and economic implications of global reuse and recycling of personal computers. Environ. Sci Technol 42: 6446-54● World Bank (2005) in Worldmapper: Televisions in use. Available at: http://bit.ly/fk80nb

Literatura

33

SR.B

EWM

AN.E

U

Support us on social media

linkedin.com/company/balkan-e-waste-management-advocacy-network

www.facebook.com/bewman

twitter.com/bewman_eu

flickr.com/photos/bewman

youtube.com/user/bewmaneu

SR.BEWM

AN.EU

SR.B

EWM

AN.E

U

Balkanska mreža za zagovaranje o upravljanju e-otpadom (BEWMAN) je dvogodišnji pro-jekat finansiran od strane Evropske Unije, realizovan od strane Metamorphosis Foundation

(Makedonija) u saradnji sa partnerima Computer Aid International (Velika Britanija), ZaMirNet (Hrvatska), PROTECTA (Srbija) i Bluelink Foundation (Bugarska)

sr.bewman.eu005.575:[628.4:621.38(036)

32.019.51:[628.4:621.38(036)

BOWCOCK, Haley Električni i elektronski otpad : brošura za javno zagovaranje /

[autor Haley Bowcock ; editor Elena Ignatova]. - Skopje : Fondacija Metamorfozis, 2011. - 33 стр. : илустр. ; 20 см

Publikovano od strane Metamorphosis Foundation u okviru projekta

Balkanska mreža za zagovaranje o e-otpadu. - Фусноти кон текстот. - Библиографија: стр. 33

ISBN 978-608-4564-19-5

а) Е-отпад - Застапување и лобирање за справување - Водичи

COBISS.MK-ID 89500426

balkanska mreža za zagovaranje upravljanja e-otpadom