SRBIJA 2015 - Trag fondacija · PDF fileEkstrapolacija Statistički metod kojim se na osnovu procenta poznatih podataka, obračunavaju podaci koji bi važili ukoliko bi bilo poznato

SRBIJA2015

DAVANJE ZA OPŠTE DOBROIstraživanje

Fondacija KatalistSedište: Milete Jakšića 1, Beograd, SrbijaKancelarija: Makedonska 21, Beograd, Srbija

Priredila:Aleksandra Vesić Antić

UredniciNathan KoeshallAleksandra Vesić Antić

Dizajn i grafička obrada:Tatjana Negić Paunović

Lektura i korektura:Radmila Radić Dudić

Beograd, 2016.

Publikacija Davanje za opšte dobro u Srbiji 2015. godine deo je šire inicijative promovisanja i podsticanja filantropije u Srbiji i regionu koje sprovode Trag fondacija i fondacija Katalist. Istraživanje i publikaciju kreirala je fondacija Katalist (Catalyst Balkans) u saradnji sa Trag fondacijom, a uz velikodušnu podršku C.S. Mott fondacije, Balkanskog fonda za demokratiju (BTD) i Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).

Izneti stavovi predstavljaju isključivo stavove autora i nužno ne predstavljaju stavove Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID-a) ili Vlade SAD-a.

Mišljenja izražena u ovoj publikaciji ne predstavljaju nužno mišljenja i stavove Balkanskog fonda za demokratiju, Nemačkog Maršalovog fonda Sjedinjenih Američkih Država ili njihovih partnera.

1. Opšti pregled

2. Pregled ključnihpokazatelja

3. Prilozi

4 6 Za lakše razumevanje izveštaja7

11 Nivo aktivnosti u dobrotvornom davanju u Srbiji12 Geografski presek po regionima

2.1 DARODAVCI15 Darovane sume15 Učešće različitih tipova darodavaca15 Profili najčešćih darodavaca

2.2 ZA ŠTA SE DARUJE U SRBIJI?22 Koje teme su važne građanima Srbije?23 Upotreba donacija

2.3 KOGA PODRŽAVAJU GRAĐANI SRBIJE?25 Kome građani veruju?29 Kome koriste donacije?

2.4 KAKO SE DARUJE U SRBIJI?32 Šta se daruje?34 Način davanja36 Pokrivanje od strane medija

38 Prilog 1: METODOLOGIJA39 Faktori i pokazatelji koji ukazuju na stepen razvoja filantropije40 Prilog 2: Promene u pravno – fiskalnom okviru

Sadržaj

Uvodna rečRezime

4

Davanje za opšte dobro u Srbiji u 2015. godini - godišnji izveštaj

Dragi prijatelji/ce

Katalist, u saradnji sa Trag fondacijom vam sa velikim zadovoljstvom predstavlja izveštaj o dobrotvornim davanjima u Srbiji 2015. godine. Kao što je godina 2014. bila obeležena poplavama, tako se može reći da je ova godina bila obeležena izbegličkom krizom, odnosno znantim brojem izbeglica iz Sirije, Iraka, Avganistana i drugih zemalja, koji su bežeći od ratnih dešavanja velikih razmera, prolazili kroz Srbiju tražeći azil u drugim zemljama.

Iako je količina novca izdvojena sa namenom da pomogne izbeglicama iz razumljivih razloga bila niža od davanja koja su 2014. usmerena na sanaciju posledica poplava, izbeglička kriza je na najbolji način pokazala solidarnost građana i građanki Srbije sa ljudima druge vere i nacija. Pomoć su pružali pojedinci i pojedinke iz svih zajednica kroz koje su izbeglice prolazile, neprofitne organizacije, fondacije, poslovni sektor. Svi zajedno možemo biti ponosni na način na koji smo reagovali u ovoj situaciji.

Istovremeno, možemo biti ponosni i na znatno povećanje nivoa davanja za opšte dobro u Srbiji u odnosu na 2014. godinu – kako brojem preduzetih akcija, tako i količinom darovanog novca. Procene ukazuju da je u 2015. godini preduzeto preko 3,000 akcija i darovano preko 22 miliona eura, za širok dijapazon tema, primalaca donacija i korisničkih grupa.

Kao i ranijih godina, izveštaj prikazuje ne samo podatke za 2015. godinu, već i, gde god je to bilo moguće, trendove davanja po određenim pokazateljima, odnosno vrednosti iz ranijih godina. Nadamo se da će vam ti podaci iz izveštaja biti korisni i zanimljivi – ne samo kao dodatno saznanje o davanju, već i da uočite pravce razvoja davanje za opšte dobro u Srbiji.

Ovaj izveštaj je pripremljen uz pomoć baze podataka GivingBalkans koju je Katalist razvio tokom 2013. godine i koju nastavljamo da dalje unapređujemo. Veliko nam je zadovoljstvo da možemo reći da je u ovom trenutku, naša baza je najpouzdaniji izvor podataka1 o dobrotvornim davanjima u Srbiji i regionu.

Zbog nepostojanja zvaničnih podataka, Katalist koristi alternativne načine prikupljanja podataka, pre svega medijske izveštaje, a zatim i ostale dostupne izvore podataka2; ovako prikupljeni podaci se zatim obrađuju u bazi GivingBalkans. Ova metodologija3 ima određena ograničenja, među kojima je najvažnije što mediji ne beleže sve donacije date u dobrotvorne svrhe. Ipak, smatramo da istraživanje daje dovoljno pouzdan uvid u najvažnije aspekte dobrotvornih davanja jer dobijene brojke, iako nisu sveobuhvatne, daju minimum relevantnih pokazatelja, te se ovi podaci mogu koristiti kao pokazatelji stepena razvoja davanja za opšte dobro u našoj zemlji.

1 Iako bi eventualni pouzdaniji izvor podataka bila Poreska služba (jer u Srbiji postoje određene poreske olakšice za pravna lica) iz više razloga podatke koji se odnose na davanja poslovnog sektora nije moguće dobiti. Po Zakonu o porezu na dobit pravnih lica Republike Srbije (član 15), poreske olakšice u Srbiji se zapravo dobijaju tako što se davanja za namene predviđene zakonom priznaju kao rashod u iznosu najviše do 5% od ukupnog prihoda. Pošto se date sume odbijaju kao rashod, a pravna lica Poreskoj upravi dostavljaju bilans uspeha a ne poreski bilans, iz formulara kojima u ovom trenutku Poreska uprava raspolaže nije uopšte moguće dobiti podatke o davanjima pravnih lica u date namene.2 Izveštaje organizacija koje su primile donacije, te izveštaje kompanija o davanju3 Detaljne informacije o metodologiji se nalaze u sekciji 3.1.

Uvodna reč

5

Katalist & Trag fondacija

Podaci u ovom izveštaju su prikupljeni praćenjem elektronskih, štampanih i on-line medija na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou u Srbiji u periodu od 1. januara do 31. decembra 2015. godine. U tom periodu obrađen je ukupno 8,551 unos u bazu podataka koji se odnose na dobrotvorna davanja svih tipova darodavaca, od kojih je 3,218 jedinstvenih akcija. Broj ukupnih unosa se razlikuje od broja jedinstvenih akcija jer različiti mediji donose članke koji se odnose na istu akciju. Dodatno, ove godine smo imali i nešto veći broj unosa podataka koji su dobijeni direktno od kompanija i/ili neprofitnih organizacija.

Kada se radi o samim rezultatima izveštaja, pozitivni trendovi iz 2014. godine se uglavnom nastavljaju: uz veći broj akcija i količinu novca, u 2015. godini se nešto više ulagalo u obrazovanje, neprofitni sektor polako ali sigurno jača kao akter, dijapazon tema i korisničkih grupa se ne smanjuje, a transparentost, kada su u pitanju darovane sume, je i dalje u porastu. Naravno da – uprkos pozitivnim trendovima – postoji veliki prostor za dalje napredovanje, naročito kada se radi o strateškim ulaganjima, saradnji među sektorima, uključivanju novih aktera – poput npr. akademske zajednice, te jačanjem strateške saradnje sa medijima na promociji davanja. Katalist će stoga, u saradnji sa Trag fondacijom i drugim organizacijama koje se bave razvojem davanja za opšte dobro, nastaviti da prati i izveštava o podacima i trendovima vezanim za davanja kako u Srbiji, tako i u regionu.

Verujemo da praćenjem i analizom davanja i ukazivanjem na podatke, trendove i primere dobre prakse, možemo doprineti pozitivnim pomacima u različitim oblastima davanja, te na taj način pomoći da se u većoj meri ostvari potencijal koje davanje za opšte dobro ima.

Zahvaljujemo se svima koji su pomogli da se ovaj izveštaj nađe pred vama: kako darodavcima koji su učestvovali u davanju za opšte dobro, tako i našim donatorima čiji su doprinosi omogućili dalji razvoj načina i metodologije prikupljanja podataka. Zahvaljujemo se kompanijama i organizacijama koje su sa nama podelili podatke koji nisu bili dostupni putem medija. Na kraju, zahvaljujemo se zaposlenima u Katalistu i Trag fondaciji koji su učestvovali u unošenju i obradi podataka i time u velikoj meri doprineli da se ovaj izveštaj nađe pred vama.

Srdačno vas pozdravljamo, do izveštaja za 2016. godinu,

vaši

Katalist i Trag fondacija

6


Kako bi se izveštaj lakše pratio, ovde dajemo kratka objašnjenja nekih od pojmova koja se u njemu koriste.

Za lakše razumevanje izveštaja

Akcija Jedinstveni verifikovani događaji/primeri prikupljanja donacija. Mogu sadržati više donacija (npr. akcija je kampanja u kojoj građani masovno prikupljaju novac za nečije lečenje.

Darodavci Osobe i/ili pravna lica koja daruju novac, vreme, usluge, robu. Radi lakšeg praćenja trendova podeljeni su na tipove darodavaca.

Darodavcimasovna davanja Darodavci su građani u velikom broju i nije ih moguće identifikovati po imenu.

Darodavcimešoviti

Slučajevi u kojima nije moguće razdvojiti darodavce, odnosno više tipova darodavac je uključeno u akciju

Darodavcipojedinci Građani koje je moguće identifikovati

Darodavciposlovni sektor

Obuhvataju kompanije (više od 50 zaposlenih), korporativne fondacije i mala i srednja preduzeća (manje od 50 zaposlenih)

Darodavciprivatne fondacije

Fondacije osnovane od strane privatnih lica/građana ili kombinacije privatnih i pravnih lica.

Donacija Jedinstveno davanje bez nadoknade određene količine novca, robe, usluge ili vremena

Ekstrapolacija Statistički metod kojim se na osnovu procenta poznatih podataka, obračunavaju podaci koji bi važili ukoliko bi bilo poznato 100% podataka. Ekstrapolacijom se dobijaju verovatne, a ne apsolutne vrednosti.

Filantropija Davanje za opšte dobro, odnosno dobrovoljno davanje novca, robe, vremena, usluga kako bi se pomoglo nekome ili unapredilo stanje u društvu

Krajnji korisnici Ciljne grupe kojima donacija koristi. Ukoliko je npr. primalac donacije škola, uvek su krajnji korisnici deca koja je pohađaju.

Oblasti davanja Teme odnosno svrhe za koje se daje, poput zdravstva, obrazovanja i sl.Populacija Reč populacija se upotrebljava da bi obuhvatila decu, mlade i odrasle iz

određenih korisničkih grupa. Primaoci donacija Privatna i/ili pravna lica kojima darodavac upućuje donaciju. Najčešće se ta

donacija usmerava dalje. Poslovni sektor U poslovni sektor ubrajamo kompanije (preko 50 zaposlenih, korporativne

fondacije i mala i srednja preduzeća (ispod 50 zaposlenih)Upotreba donacija Ukazuje na način na koji je donacija upotrebljena – npr. za kapitalnu

investiciju, kupovinu opreme, pružanje usluga, materijal i potrošnu robu i sl.

Simbol Značenje

povećanje u odnosu na prethodnu godinu

smanjenje u odnosu na prethodnu godinu

nema promene u odnosu na prethodnu godinu

promena u odnosu na prethodnu godinu je 1% ili ispod, te u tom smislu statistički zanemarljiva

7


OPŠTE INFORMACIJE

Kada je u pitanju opšti pregled podataka vezanih za davanje, svakako treba istaći tri pozitivna pomaka.

Raspoloživi podaci nam ukazuju da je u Srbiji u 2015. godini u dobrotvorne svrhe dato preko 22 miliona €.

Ukupan broj akcija usmerenih na različite teme se povećao. Statistički gledano, broj je povećan sa 154 na 268 mesečno.

Prosečna donacija po građaninu/ki Srbije je porasla 2,59 € u 2014. godini na 3,14 € u 2015. godini.

DAVANJE ZA OPŠTE DOBRO u 2015. GODINI

NAJAKTIVNIJI DARODAVCI

U 2015. godini, najaktivniji darodavci prema procentu zabeleženih akcija u kojima su učestvovali, ostaju građani, masovnim davanjima, dok se na drugo mesto popeo poslovni sektor, a na trećem mestu su pojedinci.

Poređenje sa 2014. godinom pokazuje pad procenta akcija u koje su se uključili građani, i istovremeni porast procenta akcija/donacija iz poslovnog sektora.

DAROVANE SUME PO TIPU DARODAVACA

Ukoliko posmatramo redosled darodavaca prema poznatoj darovanoj sumi, slika se menja u odnosu na aktivnost. Poslovni sektor je na prvom mestu, a slede ga pojedinci i građani masovnim davanjima.

U odnosu na 2014. godinu svi darodavci su ulagali veće količine novca.

Rezime

NAJAKTIVNIJI DARODAVCI

Građani: 41,7%

Poslovni sektor: 26,8%

Pojedinci: 19,3%

TREND U ODNOSU NA 2014.

Procenjena darovana suma

Različite svrhe: 22.322 mil. € Porast od 21,8% u odnosu na 2014.

Broj zabeleženih akcija3.218

Prosečna donacija po pojedincu/ki 3,14 €

REDOSLED DARODAVACA PREMA POZNATOJ DAROVANOJ SUMI

Poslovni sektor: 51,6%

Pojedinci: 16,4%

Građani: 15,2%

U sledećem delu dajemo kratak pregled nekih najvažnijih pokazatelja koji daju sliku davanja za opšte dobro u Srbiji.

8


KLJUČNE TEME U KOJE SE ULAŽE

Četiri ključne teme koje se podržavaju ostale su zdravstvo, podrška marginalizovanim grupama, smanjenje siromaštva i obrazovanje. I dalje je preko tri četvrtine (78,1%) ukupnog broja akcija usmereno na ove četiri teme. U odnosu na prethodnu godinu nema značajnijih promena u odnosu na dijapazon tema u koje se ulaže.

Iako redosled tema prema brojnosti akcija ostaje isti već tri godine, mogu se primetiti trendovi kontinuiranog blagog pada interesovanja za zdravstvo i smanjenje siromaštva, kao i dalji blagi porast interesovanja za obrazovanje. Podrška marginalizovanim grupama ostaje na istom nivou. UPOTREBA DONACIJA

Iako najveći procenat akcija u Srbiji ostaje usmeren na jednokratna ulaganja (humanitarna pomoć, pomoć za lečenje pojedinaca, najčešće dece, materijal i potrošna roba potrebni za rad organizacija i institucija), pozitivna promena u odnosu na 2014. godinu je pad ovakvih ulaganja, a blagi porast ulaganja koja mogu imati dugoročne efekte (oprema, kapitalne investicije, istraživanje, podizanje svesti i slično).

Poslovni sektor kao darodavac i dalje prednjači u dugoročnim ulaganjima.

PRIMAOCI DONACIJA

Redosled primalaca donacija po procentu broja akcija nije se promenio u odnosu na 2014. godinu. Iako u padu u odnosu na 2014. godinu, na prvom mestu ostaju pojedinci/porodice, institucije su na drugom mestu, a na trećem su neprofitne organizacije sa približno istim procentom akcija kao i 2014. Na ove tri kategorije primalaca donacija i dalje je usmereno preko 92% zabeleženih akcija. Osim njih, kao primaoci se izdvajaju lokalne/nacionalne vlasti.

Kada je u pitanju količina darovanog novca (u odnosu na poznatu sumu), prednjače institucije, ali su na drugom mestu ove godine neprofitne organizacije, dok su se pojedinci/porodice spustile na treće mesto.

U odnosu na ranije godine, smanjeni su interesovanje i količina novca usmereni na pojedince. Iako se procentualno količina novca usmerena na neprofitne organizacije smanjila u odnosu na 2014. godinu, apsolutna suma je veća.

Podaci ukazuju da se nastavlja trend povećanja broja organizacija koje mediji pominju, kao i organizacija koje primaju višestruke donacije.

Dugoročna ulaganja: 29,6%

Jednokratna: 56,6%

UPOTREBA DONACIJA

NAJČEŠĆE PODRŽAVANIPRIMAOCI DONACIJA

Pojedinci/porodice: 45,0%

Institucije: 31,2%

Neprofitne organizacije: 16,3%

Lok./nac. vlasti: 2,7%

PROCENAT DAROVANOG NOVCA PRIMAOCIMA PREMA POZNATOJ SUMI

Institucije: 51,6%

Neprofitne organizacije: 15,6%

Pojedinci/porodice: 10,8%

Lok./nac. vlasti: 11,0%

NAJČEŠĆE PODRŽAVANE TEME

Zdravstvo: 32,6%

Podrška marg.Grupama: 24,3%

Smanjenje siromaštva: 13,6%

Obrazovanje: 7,6%

9


DRŽAVA KAO PRIMALAC

% Zabeleženih akcija: 33,9%

% Darovanog novcaprema poznatojdarovanoj sumi: 62,6%

DRŽAVA KAO PRIMALAC

Država kao primalac uključuje ne samo lokalne i/ili nacionalne vlasti već i institucije.

Nakon prošlogodišnjeg pada procenta akcija usmerenih ka državi, i procenta darovanog novca u odnosu na ukupno poznatu darovanu sumu, podaci za 2015. godinu pokazuju blagi porast procenat akcija (za 3.5%), a procenta količine darovanog novca za čak 12%.

KRAJNJI KORISNICI

Kada su u pitanju kategorije krajnjih korisnika/ca, iako populacija sa zdravstvenim problemima ostaje na prvom mestu, primećuje se dalji pad procenta akcija usmerenih na ovu korisničku grupu. Sa druge strane, populacija lokalnih zajednica je „skočila“ na drugo mesto, a porastao je i procenat akcija usmeren na osobe sa invaliditetom. Uprkos značajnom procentu akcija usmerenih na tri korisničke grupe, dijapazon krajnjih korisnika ostao je širok: sve korisničke grupe identifikovane u 2014. godini su i dalje prisutne.

REDOSLED NAJČEŠĆE PODRŽAVANIH KORISNIČKIH GRUPA

Sa zdravstvenim problemima: 21,5%Populacija lok. zajednica:17,0%Osobe sa invaliditetom:15,1%

10


Nekoliko karakteristika davanja u Srbiji u 2015. godini:

★ Uprkos ekonomskoj krizi i padu BDP-a po glavi stanovnika (od 2013. do 2015.) beleži se porast akcija kao i količine darovanog novca.

★ Kada su u pitanju tipovi darodavaca, poslovni sektor se izdvaja kontinuiranim porastom davanja, kao i sve češćim strateškim ulaganjima i davanjem putem otvorenih konkursa. U odnosu na 2014. godinu veća je uloga korporativnih fondacija.

★ Kada je reč o dijaspori, procenat akcija ostaje je sličan kao prošle godine, blizu 18%, ali zabeležena darovana suma je porasla sa 5.3%, na preko 17%. Ostaje da se vidi da li je ovo trend ili samo jednogodišnja fluktuacija.

★ više organizacija postaju partneri poslovnom sektoru pri objavljivanju i ostvarivanju konkursa, a povećava se i broj organizacija koje se pominju u medijima i primaju višestruke donacije.

★ Kada su u pitanju teme, ohrabruje dalji porast procenta akcija usmerenih na obrazovanje. Iako zdravstvo i smanjenje siromaštva ostaju ispred obrazovanja, smanjenje procenta akcija usmerenih na ove dve teme može ukazivati na to da će raspodela nastaviti da postaje ravnomernija. Istovremeno podrška marginalizovanim grupama ostaje na istom nivou, što je takođe dobar trend.

★ Podrška državi (institucije i lokalne i nacionalne vlasti) je, posle pada u 2014. godini, u ponovnom porastu, kako kada je u pitanju procenat akcija, još više kada je u pitanju količina darovanog novca. Ta davanja ostaju argument koji se može koristiti u razgovorima sa predstavnicima države, kako bi se ostvarile značajnije poreske olakšice i promene komplikovanih procedura.

★ Kada govorimo o korisnicima, iako „glavne“ korisničke grupe ostaju nepromenjene i na njih je usmeren veliki broj akcija, svakako je pozitivno što se nijedna korisnička grupa nije „izgubila“ sa liste. Takođe vredi zabeležiti da je preko 5% akcija bilo usmereno na izbeglice iz drugih zemalja, kao i da je procenat akcija usmeren na žene koje su preživele nasilje u blagom, ali konstantnom porastu od 2013. godine.

★ Na kraju, i transparentnost podataka je bolja nego 2014. godine. Procenat izveštaja u kojima se objavljuje darovana suma je u porastu – od 30.8% u 2014. godini popeo se na 35.8% u 2015, za različite vrste davanja.

U celini, razvoj i promene u odnosu na 2014. godinu imaju pozitivan karakter.

11


1 Opšti pregled1.1 Nivo aktivnosti dobrotvornog davanja u Srbiji

212januarfebruar

martaprilmajjunjul

avgustseptembar

oktobarnovembardecembar

134166

261329

273192

238267

365284

497ukupan broj akcija u 2015.: 3218prosečan broj akcija mesečno: 268

1000

200

300

400

500

U Srbiji je tokom 2015. godine zabeleženo ukupno 3218 različitih akcija prikupljanja novca i/ili robe u dobrotvorne (za opšte dobro) svrhe.

U tom smislu, prvi trend koji se može istaći jeste porast broja zabeleženih akcija u odnosu na 2014. godinu. Statistički presek ukazuje da je u proseku bilo 268 akcija mesečno što je takođe značajan skok. Broj akcija prema mesecima pokazuje uobičajenu raspodelu – porast u aprilu i maju, pad tokom letnjih odmora i onovni porast na jesen sa najvećim brojem akcija u decembru.

PROSEČAN BROJ AKCIJA MESEČNO

150 154 268

2013. 2014. 2015.

12


Ukoliko posmatramo samo Srbiju, i u 2015. godini ostaje trend da se donacije najčešće upućuju u region Beograda (28.8%).

Sledi Šumadija i Zapadna Srbija (24.3%) i Vojvodina (23.5%). Razlika u procentima između ova dva regiona je suviše mala da bi ukazala na neki značajniji trend.

Procenat akcija usmeren u Južnu i Istočnu Srbiju se smanjio u odnosu na 2014. godinu, odnosno „vratio“ na nivo iz prethodnih godina. Iz toga bi se moglo zaključiti da je prošlogodišnji skok procenta akcija usmerenih na ovaj region bio posredno vezan za poplave. Drugim rečima, ako tim procentom nisu bile obuhvaćene akcije direktno vezane za poplave, one su uticale da region privuče veću pažnju darodavaca. Na žalost (imajući u vidu da je ovaj region najsiromašniji) ta se pažnja nije zadržala.

Donacije su u 4.5% upućivane u više regiona, odnosno na teritoriju cele Srbije.

I broj opština, odnosno zajednica u koje su donacije upućivane se povećao: u 2015. donacije su usmeravane u preko 130 opština, odnosno preko 250 različitih lokalnih zajednica. Osim Beograda, po broju donacija koje su im upućene prednjače opštine Novi Sad, Vranje, Novi Pazar, Zrenjanin, Niš.

U 2015. darodavci su uputili 2.2% donacija van Srbije (BiH - Republika Srpska i Federacija BiH, Kosovo, Crna Gora, Makedonija i, zanimljivo, po jedna donacija/akcija upućene u Albaniju, Ukrajinu i SAD).

U suštini, ukoliko pogledamo geografsku raspodelu u poslednje tri godine, trendovi ukazuju da Beograd kontinuirano ostaje region sa najviše akcija, da je Vojvodina relativno stabilna sa između 23 – 25%, da Južna i Istočna Srbija ostaju na nivou između 14 – 7%. Skok u 2015. godini jedino ima Šumadija i Zapadna Srbija, ali ostaje da se vidi da li će to postati trend. Srbija u celini (više regiona) i procenat akcija usmeren van zemlje variraju, ali ne u meri koja bi ukazivala na kontinuirane trendove.

Beograd 34,9 % 27,8 % 28,8 %

Vojvodina 25,1 % 24,8 % 23,5 %

Južna i Istočna Srbija 14,8 % 21,3 % 16,7 %

Šumadija i Zapadna Srbija 18,8 % 18,0 % 24,3 %

više regiona 3,4 % 6,4 % 4,5 %

van Srbije 3,0 % 1,7 % 2,2 %

2013. 2014. 2015.TRENDOVI U GEOGRAFSKOJ

RASPODELI (% AKCIJA)

1.2 Geografska distribucija

grad Beograd28.8%

13


Vojvodina23.5%

Šumadija i Zapadna Srbija

24.3%

Južna i Istočna Srbija16.7%

2.2 % van Srbije4.5 % više regionaSrbija

grad Beograd28.8%

GEOGRAFSKA RASPODELA DAVANJA PO REGIONIMA (% AKCIJA)

Kosovo je prikazano bez prejudiciranja statusa, u skladu sa Rezolucijom 1244i mišljenjem MSP-a o deklaraciji o nezavisnosti Kosova

14


GEOGRAFSKA RASPODELA DAVANJA PO OPŠTINAMA (BROJ AKCIJA)

893 grad Beograd

121

Vranje

108

Novi Pazar

76

Niš

72Valjevo

66Čačak

61

Subotica

110

Zrenjanin

grad Novi Sad 218

64 Pančevo

Kosovo je prikazano bez prejudiciranja statusa, u skladu sa Rezolucijom 1244i mišljenjem MSP-a o deklaraciji o nezavisnosti Kosova

>10% akcija5-9% akcija2-5% akcija1-2% akcijanema akcija>300200-30060-19930-59

0-1% akcija1-27

15


grad Beograd

grad Novi Sad

Pančevo

2 Pregled ključnih pokazatelja davanja za opšte dobro u Srbiji

2.1 Darodavci2.1.1 Darovane sume

Sume su objavljene za 35,8% od ukupno 3.218 različitih donacija (poziva, akcija, izveštaja i sl.), što je povećanje u odnosu na 2014. godinu kada su sume objavljene u 30,8% slučajeva. Ukupna suma o kojoj su mediji izvestili i koja je mogla biit verifikovana i iz drugih izvora je nešto preko 10 miliona 645 hiljada evra1.

Nešto više od trećine poznatih darovanih suma otežava procenu stvarnog nivoa davanja. Ipak ekstrapolacijom se može doći do oprezne procene da je suma donirana u u dobrotvorne svrhe u Srbiji u 2015. godini blizu 22 miliona 323 hiljada evra. Grafikon prikazuje poznatu i verifikovanu sumu darovanog novca u eurima, kao i procenjenu darovanu sumu na osnovu ekstrapolacije poznatih suma.

Važno je napomenuti da prikazane sume uključuju darivanje u novcu, te da je teško proceniti vrednost darova u robi i uslugama. Drugo, iako se povećava broj aktera koji su spremni da podele podatke o darovanim sumama, još uvek je teško doći do većeg procenta konkretnih podataka2. Stoga je razumno pretpostaviti da su darovane sume znatno veće, čak i od ovde navedene procenjene sume.

Učešće različitih tipova darodavaca možemo posmatrati sa dva aspekta: prema broju akcija i prema poznatoj sumi darovanog novca.

Ukoliko posmatramo učešće prema broju akcija podaci ukazuju da su i dalje najbrojnija masovna davanja (odnosno davanja građana tokom kampanja i odgovora na pozive za podršku/pomoć); slede poslovni sektor i pojedinci. Ostali darodavci učestvuju sa manje od 15% akcija.

Ukoliko, međutim, posmatramo redosled darodavaca prema procentualnom učešću u poznatoj darovanoj sumi, slika se menja, i poslovni sektor dolazi na prvo mesto. Slede pojedinci, masovne akcije od strane građana i privatne fondacije. Ostali tipovi darodavaca učestvuju sa manje od 12% u ukupno poznatoj sumi.

1 Sume su objavljivane u različitim valutama, te je ova suma proračunata na osnovu srednjeg godišnjeg kursa različitih valuta2 Darodavci, pa i primaoci ne pokazuju značajnu spremnost da podele informacije o darovanim sumama. U tom smislu, potrebno je raditi na edukaciji i promovisanju transparentnosti darovane sume

2.1.2 Učešće različitih tipova darodavaca

18.000 mil. € 1,8% 18.329 mil. € 21,8% 22.322 mil. €

2013. 2014. 2015.

TRENDOVI U PROCENJENIM DAROVANIM SUMAMA (mil €)

10.645.716

22.322.708

poznati podaciprocenjeni podaci

DAROVANE SUME (€)

16


Ako posmatramo tri „najaktivnija“ tipa darodavaca u poslednje tri godine: građane, poslovni sektor i pojedince, uočavamo da uprkos fluktuacijama, građani ostaju najaktivniji (uključeni u najveći broj akcija), ali da je uključenost kako pojedinaca tako i poslovnog sektora porasla. Kada se radi o poznatoj darovanoj sumi, uočavamo da poslovni sektor kontinuirano ulaže više novca, dok količina novca koji ulažu građani i pojedinci fluktuira.

Iz podataka o promenama u pogledu procenta akcija i poznate darovane sume novca za sada se ne bi mogao izvući konačan zaključak/trend, osim da postoji kontinuiran porast ulaganja poslovnog sektora.

UČEŠĆE RAZLIČITIH TIPOVA DARODAVACA(broj akcija u %, poznata darovana suma u %)

pojedinci19,3

16,4

privatne fondacije2,4

5,5

mešoviti darodavci1,5

3,3

ostalo 8,08,3

poslovni sektor26,8

51,6

masovna davanja(građani)

41,715,2

0 10 20 30 40 50

broj akcija u %

poznata darovanasuma u %

17


2013. 2014. 2015.BROJ ZABELEŽENIH

AKCIJA U %Građani

(masovna davanja) 31,5 % 46,0 % 41,7 %

Poslovni sektor 19,5 % 18,0 % 26,8 %

Pojedinci 6,0 % 18,8 % 19,3 %

2013. 2014. 2015.POZNATA DAROVANA

SUMA U %Građani

(masovna davanja) 17,7 % 12,7 % 15,2 %

Poslovni sektor 29,0 % 34,4 % 51,6 %

Pojedinci 25,4 % 13,0 % 16,4 %

DAVANJA DIJASPORE

Davanja dijaspore su u 2015. godini u porastu. Od aktivnijih organizacija izdvajaju se Srbi za Srbe, udruženje srpskih penzionera iz Ciriha, Kolo srpskih sestara, nekoliko organizacija iz Kanade. Ove organizacije uglavnom prikupljaju pomoć za pojedince i porodice.

Ipak, ovu godinu su obeležile značajne donacije pojedinaca iz dijaspore, kako u smislu količine novca tako i strateškom namenom. Jedan od najvećih darodavaca je gospodin Milomir Glavčić, koji je dobio i VIRTUS nagradu za svoj doprinos. Od više donacija svakako se izdvaja preko pola miliona eura kojim je omogućio kupovinu MRI aparata bolnici u Kraljevu. Bračni par Marija i Miloš Trojančević su darivali opremu bolnici u Gornjem Milanovcu vrednu više od 100.000 švajcarskih franaka.

Na kraju, imajući u vidu da su davanja za kulturu i umetnost inače retka, svakako treba pomenuti Dragana Dugalića, umetnika koji živi na relaciji Njujork-Beograd, koji je darivao pet nezavisnih kulturnih udruženja/institucija (Seecult, Remont, Led Art, Matrijaršija kolektiv, Internet društvo Srbije) sa ukupno 10.000 USD.

18


DUGOROČNA POSVEĆENOST DAVANJU

Kada je u pitanju dugoročna posvećenost davanju u ovoj godini svakako treba istaći kontinuiranu aktivnost gospodina Hida Muratovića iz Novog Pazara. Gospodin Muratović već godinama novčano i materijalno pomaže porodice iz Sandžaka. Osim što ulaže sopstvena sredstva, gospodin Muratović podstiče druge darodavace da daju svoj doprinos.

Drugi primer koji treba istaći je Humanitarni fond Ljilja i Milka Mijatov. Fond je nastao još 2006. godine inicijativom i sredstvima gospodina Đure Mijatova, koji je odabrao da na ovaj način sačuva uspomenu na suprugu i kćer koje je, na žalost, izgubio. Fond svake godine dodeljuje stipendije za šest najuspešnijih studenata/kinja iz Zrenjanina. Fondu su se kasnije priključili Radio Zrenjanin i Gradska narodna biblioteka Žarko Zrenjanin.

INOVATIVNI NAČINI DAVANJA

Vrlo zanimljiv primer dodele donacija dolazi iz Erste banke a.d. Novi Sad. U saradnji sa neprofitnom organizacijom Dokukino, Erste banka je u 2015. godini realizovala programe Centrifuga i Klub Superste, koji kombinuju više zanimljivih komponenata.

Dok je Centrifuga otvorena za registrovane i neformalne organizacije koje imaju ideje vezane za preduzetništvo, nauku ili umetnost, Klub Superste otvoren je za pojedince/ke sa liderskim sposobnostima i inovativnim idejama koje mogu doprineti razvoju društva/zajednica.

Oba programa realizovana su kroz otvorene konkurse, sa više koraka u procesu odlučivanja: nakon prijave ideje su bile predstavljene na platformi superste.net, gde su se takmičile za glasove publike/građana. Idejama/organizacijama koje su dobile najviše glasova, Erste banka je ponudila podršku mentora/ki (pojedinaca sa specifičnom ekspertizom) da unaprede znanja iz niza oblasti poput planiranja, brendiranja, upravljanja projektima, prikupljanja sredstava, prezentacijskih veština itd. Organzacije su prvo imale mogućnost da kroz projektnu kliniku postavljaju konkretna pitanja tokom dužeg perioda. U nastavku programa, organizovan je dvodnevni program, pod nazivom ideodrom. Tokom prvog dana ideodroma, organizacije su imale priliku da kroz predavanja i sesije pitanja i odgovora sa mentorima poboljšaju svoje ideje i prezentacije i tako se pripreme za nastup pred žirijem Drugog dana ideodroma, organizacije su predstavljale svoje ideje žiriju koji je donosio konačnu odluku.

Kroz oba programa nagrađeno je 10 projekata i 10 pojedinaca, dok su dva projekta dobila posebne nagrade publike. Ukupan iznos direktne podrške je preko 60.000 €. Ipak, ono što ovaj program čini inovativnim je znatno ulaganje u unapređenje znanja organizacija i pojedinaca putem mentorske podrške. Ova podrška je bila od velike pomoći: bez obzira da li su organizacije dobile donaciju od Erste banke, za mnoge je stečeno znanje i učešće u programu postalo „odskočna daska“ da potraže i dobiju podršku i od drugih darodavaca.

19


2.1.3 Profili najčešćih darodavaca

14,9%

pojedinci/porodice

22,3%

neprofitneorganizacije

51,0%

institucije

TOP 3PRIMAOCA DONACIJA

zdravstvo

14,8%23,8%25,9%

podrškamarginalnim grupama

TOP 3TEME

obrazovanje

8,2%

populacija sazdravstvenimproblemima

12,9%

populacija sainvaliditetom

33,0%

populacijalokalnihzajednica

TOP 3CILJNE GRUPE

POSLOVNI SEKTOR

GRAĐANI

12,2%


20,4%

populacija sainvaliditetom

32,5%


TOP 3CILJNE GRUPE

19,8%

neprofitneorganizacije

23,9%

institucije

pojedinci/porodiceTOP 3PRIMAOCA DONACIJA 49,2%

podrškamarginalnimgrupama

zdravstvoTOP 3TEME

smanjenjesiromaštva

11,9%25,5%43,4%

20


PRIMERI DAVANJA POSLOVNOG SEKTORA

Primer davanja koji pokazuje dugoročan pristup rešavanju problema ekonomski ugroženih građana dolazi iz kompanije Delhaize, koja je u saradnji sa Bankom hrane pokrenula kampanju „Pomažemo da imaju i oni koji nemaju“. Imajući u vidu da preko 26% građana Srbije živi na granici siromaštva, Delhaize (Maxi i Tempo) je kroz ovu kampanju dnevno obezbeđivala preko 1.800 kg voća i povrća, odnosno preko 40 tona hrane mesečno.

Zdravlje Actavis iz Leskovca je jedan od primera koji pokazuje kako kompanije ulažu u zajednice u kojima posluju. Tokom 2015. godine, ova kompanija je obezbedila dva vozila Opštoj bolnici u Leskovcu, poklonila mamograf Domu zdravlja, i uložila preko 20.000 € u izgradnju skejt parka u naselju Dubočica u Leskovcu. Osim ovih donacija, kompanija Actavis je podržala i niz manjih akcija poput karnevala i festivala Life.

Kao primer davanja poslovnog sektora kroz korporativne fondacije u 2015. godini istakla se fondacija Hemofarm. Ova fondacija je kampanjom Svim srcem darovala veliki broj zdravstvenih ustanova u Srbiji, uključujući Klinički centar Srbije, Klinički centar Kragujevca i Niša, Institut za kardiovaskularne bolesti u Beogradu, Institut za plućne bolesti Vojvodine, KBC Dragiša Mišović, Univerzitetsku dečiju kliniku dr Vukan Čupić itd. Zdravstvene ustanove su dobile veliki broj vrednih uređaja za dijagnostiku i lečenje.

U 2015. godini se među malim i srednjim preduzećima se izdvaja Nordeus doo koji je, između ostalih donacija, u okviru kampanje Bitka za porodilišta, a u saradnji sa Fondom B92, poklonio opremu vrednu preko 270.000 € kliničkim centrima u Nišu i Vranju. Nordeus doo je dobitnik nagrade VIRTUS za mala i srednja preduzeća.

Iako manje novčane vrednosti, svakako je sjajan primer malog i srednjeg preduzeća Giros Plus d.o.o. iz Beograda, za inicijativu “Utorak je dan za Giros!”. Ovo preduzeće je već dve godine član Kruga donatora Svratišta za decu i u kontinuitetu poklanja svoje proizvode deci koja žive ili rade na ulici. Giros Plus je dobitnik specijalne VIRTUS nagrade za mala i srednja preduzeća. Lep primer davanja kojim se podržavaju sugrađani je pekara Gajić iz Uba, čiji su vlasnici rešili da svoje proizvode daju besplatno stanovnicima Uba koji su stariji od 70 godina, ženama koje očekuju bebe, Romima koji žive u Ubu, kao i članovima/cama kulturnog udruženja i fudbalskog kluba iz Uba.

Subotička pekara Arena 2 ima malo drugačiji pristup: ova pekara je tokom cele godine darovala besplatne obroke za 90 učenika škole Žarko Zrenjanin iz Subotice.

21


CAUSE RELATED MARKETING – DAROVANJE PRIHODA OD PRODATIH PROIZVODA

I u 2015. godini nastavio se trend tzv. „cause related marketinga“, odnosno darovanja dela prihoda od prodatih proizvoda. Kompanije MOL, Jana i DM su nastavile takve kampanje/akcije započete tokom prošle godine.

Od novih primera, izdavajamo kompaniju Diopta – optičarske radnje koja je organizovala dve takve akcije. Prihod od prodatih naočara tokom jednog dana Diopta je poklonila za lečenje 12-godišnje devojčice, dok je u drugoj akciji, 10% od svakog prodatog proizvoda tokom jednog vikenda poklonjeno Očnoj klinici Kliničkog centra Srbije.

Komapnija Gomex d.o.o. iz Zrenjanina koji se bavi veleprodajom i maloprodajom je takođe preduzela dve slične akcije. Prvom je 10% od svakog prodatog proizvoda Gillette and Head&Shoulders usmereno fondaciji Podrži život za lečenje bolesne dece. Druga akcija je još zanimljivija: tokom jednog meseca, 10% od svakog prodatog primerka četiri vrste proizvoda (Blend-a-med zubne paste, Head&Shoulders šampona, Pampers pelena i Always uložaka) Gomex je darovao vojvođanskoj SOS mreži protiv nasilja nad ženama. Prihod će podeliti pet organizacija koje su deo mreže i koje obezbeđuju uslugu SOS telefona za žene i decu žrtve nasilja.

KLJUČNE TAČKE:

Količina darovanog novca je porasla za 21,8%. u odnosu na 2014. godinu: ● U 2015. godini najaktivniji darodavci bili su građani, kroz masovna davanja (41.7%) a slede poslovni sektor (26.8%) i pojedinci (19.3%). Pri tome je važno zapaziti da porast broja akcija poslovnog sektora delom dolazi kao posledica većeg angažovanja korporativnih fondacija.

● Ukoliko posmatramo darovane sume, slika se menja: poslovni sektor izbija na prvo mesto sa učešćem od čak 51.6% ukupno poznate darovane sume. Slede pojedinci (16.4%) i građani (15.2%) sa približno jednakim udelom. U odnosu na prošlu godinu, udeo privatnih fondacija i mešovitih darodavaca (kampanje) se smanjio. ● Kada je reč o dijaspori, procenat akcija ostaje sličan kao i prošle godine. sa blizu 18%, ali zabeležena darovana suma je porasla sa oko 5.3%, na nešto preko 17%. Ostaje da se vdi da li je ovo trend ili samo jednogodišnja fluktuacija.

● U celini, građani kontinuirano ostaju najmasovniji darodavci, dok angažovanje poslovnog sektora (kompanije, korporativne fondacije i mala i srednja preduzeća) raste.

22


Četiri ključne oblasti/teme za koje se davalo u 2015. godini ostaju zdravstvo, podrška marginalizovanim grupama, smanjenje siromaštva i obrazovanje.

Redosled tema prema brojnosti akcija ostaje isti kao i prethodnih godina, sa zdravstvom na prvom mestu i obrazovanjem na poslednjem. Razlike u procentima su minimalne i ne ukazuju na značajne promene interesovanja darodavaca.

Dijapazon tema ostaje veoma širok i uključuje kulturu i umetnost, sport, kulturno nasleđe, ekonomski razvoj, religijske aktivnosti, javnu infrastrukturu, nauku, zaštitu okoline, pomoć u urgentnim situacijama, socijalno preduzetništvo, brigu o životinjama i sezonska davanja.

Oblasti (% akcija)

Procenat akcija usmeren na ove teme koje smo označili kao „ostalo“ je ove godine nešto veći od uobičajenog – čak 20%. Jedan od razloga je svakako izbeglička kriza, odnosno davanje u urgentnim situacijama. Iako davanja za ovu temu nismo posebno izdvojili, ipak vredi zabeležiti da su građani i poslovni sektor Srbije pokazali izuzetnu solidarnost i da su, čak i u teškoj ekonomskoj situaciji, izdvajali i novac i robu kako bi podržali programe za pomoć izbeglicama. Naša je pretpostavka da je pomoć bila znatno veća od zabeležene u medijima ili što je bilo moguće verifikovati iz drugih izvora.

2.2 Za šta se daruje u Srbiji?2.2.1 Koje teme su važne građanima Srbije?

7,6%

13,6%

20,0% 26,2%

32,6%

podrška marginalizovanim

grupama

ostalosmanjenje

siromaštva

obrazovanje

zdravstvo

BROJ AKCIJA USMERENIH NA ČETIRI KLJUČNE OBLASTI U %

Zdravstvo 39,5 % 34,8 % 32,6 %

Podrška marginalizovanim grupama 24,3 % 24,3 % 26,2 %

Smanjenje siromaštva 22,4 % 20,1 % 13,6 %

Obrazovanje 5,0% 6,3% 7,6 %

2013. 2014. 2015.

ispod 0,5%

• ekonomski razvoj• religijske aktivnosti• nauka• socijalno

preduzetništvo

od 0,5 - 1%

• briga o životinjama• razvoj zajednice• zaštita okoline• javna infrastruktura• nasleđe

od 1 - 3%

• kultura i umetnost• sport

preko 5%

• urgentna pomoć• sezonska davanja

Ostale oblasti (% broja akcija)

23


KLJUČNE TAČKE:

● Četiri ključne podržane teme su: podrška marginalizovanim grupama, zdravstvo, obrazovanje i smanjenje siromaštva. Akcije usmerene na ove teme čine 80% ukupnog broja, dakle, preko tri četvrtine zabeleženih akcija.

● U odnosu na prethodnu godinu, kao nova tema se pojavilo socijalno preduzetništvo, ali nije zabeležena podrška medijima.

● Redosled tema prema brojnosti akcija nije se promenio u odnosu na 2014. godinu, ali promene u procentu akcija ukazuju da je interesovanje za zdravstvo i dalje u padu, a da obrazovanje kao tema i dalje pokazuje blagi rast nakon velikog pada između 2011. i 2013. godine. Promene koje vredi zabeležiti su takođe i blagi porast procenta akcija usmerenih na podršku marginalizovanim grupama, i značajan pad (preko 6%) procenta akcija usmerenih na smanjenje siromaštva.

Podaci o tome kako su upotrebljene donacije u okviru određene svrhe omogućavaju dublji uvid u pitanje da li su one jednokratna (humanitarna) pomoć ili su usmerene na dugoročnija rešenja određenih problema.

U skladu sa metodologijom i poznatim podacima, upotrebu donacija delimo na tri kategorije – dugoročna ulaganja, jednokratna davanja i davanja čija je svrha ostala nepoznata3. Posmatrana na taj način, ulaganja putem donacija su pokazana na grafikonu.

3 U dugoročna ulaganja ubrajamo: kapitalne investicije, opremu, ulaganje u usluge, stipendije (ulaganje u kadrove), istraživanje i razvoj, podizanje društvene svesti; u jednokratna davanja spadaju humanitarna pomoć, sezonska davanja, medicinski tretmani za pojedince/porodice, materijal i potrošna roba. Svrhu davanja nije uvek moguće odrediti, jer dostupni podaci ukazuju npr. da je podrška pružena određenoj instituciji/organizaciji, ali ne i za šta.

2.2.2 Upotreba donacija

dugoročnajednokratna

nepoznato

29,6%

56,6%

13,3%

Upotreba donacija (% akcija)

24


UPOTREBA DONACIJA U %

Dugoročna 29,1 % 23,3 % 29,6 %

Jednokratna 59,2 % 59,7 % 56,6 %

Nepoznato 11,7 % 17,0 % 13,8 %

2013. 2014. 2015.

DUGOROČNA STRATEŠKA ULAGANJA

Kada se radi o strateškim ulaganjima, u Srbiji to i dalje najčešće ostaju ulaganja u opremu i/ili rekonstrukcije objekata.

U 2015. godini se, međutim, izdvojio primer Delta fondacije koji pokazuje da postoje i drugi načini strateških ulaganja koji će dati dugoročne rezultate.

Delta fondacija je u saradnji sa Trag fondacijom kreirala program Zasad za budućnost, kojim je nagrađeno šest organizacija donacijama u ukupnoj vrednosti od preko 60,000 eura.

Program je strateški na više načina: sa jedne strane, podstiče poljoprivrednu proizvodnju, sa druge pruža mogućnost da se plasmanom proizvoda pomognu marginalizovane grupe, a sa treće, omogućuje stvaranje stabilnog i održivog prihoda organizacijama koje sa tim grupama rade.

Na kraju, program Zasad za budućnost je dugoročan program koji se nastavlja i u 2016. godini. Delta fondacija je dobitnica glavne VIRTUS nagrade za 2015. godinu.

KLJUČNE TAČKE:

● Najveći procenat akcija u Srbiji i dalje ostaje usmeren na jednokratna ulaganja. Poslovni sektor i dalje ostaje više strateški orijentisan nego ostali tipovi darodavaca.

● Od dugoročnih ulaganja daleko su najbrojnije akcije usmerene na kupovinu opreme. Slede kapitalna ulaganja i zanimljivo, ove godine stipendije, a tek zatim usluge.

● Od jednokratnih davanja, najviše se daje za operacije, zatim za materijale i potrošnu robu, i na kraju za humanitarnu podršku.

● Ukoliko pogledamo promene u periodu od 2013. do 2015. godine, vidimo da se nakon pada u 2014. godini, nivo dugoročnih ulaganja „vratio“ na nivo iz 2013. godine, dok jednokratna ulaganja pokazuju blagi pad. Ova promena se može objasniti činjenicom da je 2014. godina bila „godina poplava“. U tom smislu, iako su u prošlogodišnjem izveštaju akcije usmerene na sanaciju poplava bile izdvojene, određen broj jednokratnih akcija je verovatno

25


Partneri, odnosno primaoci donacija ukazuju preko koga zapravo darodavci upućuju svoje donacije, te na taj način posredno ukazuju i u koga imaju poverenja4.

U 2015. godini glavni primaoci su uobičajeno pojedinci/porodice, zatim institucije te neprofitne organizacije (asocijacije i fondacije). U kategoriju ostalo spadaju religijske zajednice, više različitih primalaca, kao i nepoznati primaoci.

4 Primaoci donacija/partneri obično dalje distribuiraju podršku krajnjim korisnicima (ciljnim grupama) odnosno upotrebljavaju ih za dobrobit određenih ciljnih grupa.

2.3 Koga podržavaju građani Srbije?2.3.1 Kome građani veruju?

institucije

neprofitne organizacije

ostalolokalne/

nacionalne vlasti

pojedinci/porodice

2,7%4,8%

16,3%

31,2%

45,0%

BROJ AKCIJA USMEREN NA RAZLIČITE KATEGORIJE

PRIMALACA DONACIJA U %

Pojedinci / porodice 43,5 % 49,3 % 45,0 %

Institucije 32,7 % 27,9 % 31,2 %

Neprofitne organizacije 17,0 % 15,4 % 16,3 %

Lokalne / nacionalne vlasti 3,6 % 2,5 % 2,7 %

2013. 2014. 2015.

Primaoci donacija (% akcija)

26


POZNATA DAROVANA SUMA USMERENA NA RAZLIČITE KATEGORIJE PRIMALACA

DONACIJA U %

Pojedinci / porodice 9,7 % 21,9 % 10,8 %

Institucije 44,3 % 30,5 % 51,6 %

Neprofitne organizacije 13,7 % 21,0 % 15,6 %

Lokalne / nacionalne vlasti 29,2 % 20,1 % 11,0 %

2013. 2014. 2015.

KLJUČNE TAČKE:

● U 2015. godini prva tri mesta po procentu akcija zauzimaju pojedinci/porodice (sa 45,0%), slede institucije sa 31,2% i na kraju neprofitne organizacije sa 16,3%.

● Kada je u pitanju procenat darovanog novca (poznata darovana suma), prednjače institucije, a slede ih neprofitne organizacije, zatim pojedinci/porodice, i na kraju lokalne/nacionalne vlasti.

● Ako spojimo podatke vezane za institucije i lokalne, odnosno nacionalne vlasti, vidi se da je na državu usmereno 33,9% akcija i 62,6% darovanog novca.

● Darodavci su relativno stabilni pri izboru primalaca. Podaci o procentu akcija usmerenih na određeni tip primalaca za poslednje tri godine pokazuju da su promene uglavnom ispod 5%.

● Visina procentata darovanog novca određenim primaocima izvajaju 2014. godinu kao izuzetak. Sa malim odstupanjima procenti su se „vratili“ na nivo iz 2013. godine. Izuzetak su lokalne i nacionalne vlasti kao primaoci jer podaci za sve tri godine ukazuju na kontinuiran pad količine novca koji se poklanja.

● Neprofitne organizacije kontinuirano zauzimaju treće mesto po procentu akcija, kao i po procentu darovanog novca. Izuzetak je 2015. godina kada su došle na drugo mesto po procentu darovanog novca. Značajna uloga u okviru ove kategorije i dalje pripada privatnim fondacijama, koje od 2013. godine pokazuju rast, kako u pogledu aktivnosti tako i u pogledu privlačenja pažnje darodavaca.

● Broj organizacija koje primaju višestruke donacije, odnosno kojima darodavci poklanjaju poverenje, je u blagom porastu iz godine u godinu.

27


NEPROFITNE ORGANIZACIJE U 2015. GODINI

U grupu neprofitnih organizacija svrstane su domaće organizacije civilnog društva, strane organizacije (poput UNICEF-a) i na kraju, privatne fondacije. Procenat akcija usmeren na neprofitne organizacije u periodu između 2013. i 2015. godine kreće se između 15 i 17%, sa relativno malim fluktuacijama. U 2015. godini je u blagom porastu u odnosu na prethodnu godinu.

Ako posmatramo poznatu darovanu sumu, procenat sume upućene neprofitnim organizacijama se smanjio u odnosu na 2014. godinu (sa 21 na 15.1%). Međutim, Imajući u vidu da se ukupna darovana suma povećala, cifra koju su pirmile neprofitne organizacije je čak nešto veća nego 2014. godine. I dalje je prisutan pozitivan trend povećanja broja organizacija i fondacija koje primaju višestruke donacije od različitih darodavaca.

U 2015. godini višestruke donacije primile su organizacije NURDOR, Svratište za decu ulice, BelHospice, Banatska asocijacija paraplegičara, Banka hrane, Sigurna kuća iz Beograda, Beli štap, Plavi krug – udruženje obolelih od dijabetesa, Debra (udruženje za buloznu epidermolizu), Specijalna olimpijada Srbije itd.

Među privatnim fondacijama kao primaoci se najčešće pominju Ana i Vlade Divac fondacija, Fondacija Podrži život, Fondacija Novak Đoković, Humanitarna fondacija Novi Beograd i novoosnovana fondacija Nataše Kovačević.

Ove godine je najveći procenat donacija neprofitnim organizacijama uputio poslovni sektor, zatim građani (masovne individualne donacije). Pozitivan trend koji možemo izdvojiti je u blagom ali kontinuiranom porastu procenta akcija koje mala i srednja preduzeća usmeravaju ka neprofitnim organizacijama u poslednje tri godine.

Kada se radi o temama za koje se podržavaju neprofitne organizacije, najčešće su u pitanju: podrška marginalizovanim grupama, zdravstvo, smanjenje siromaštva, briga o životinjama, ali i obrazovanje, sport i kultura. U 2015. godini neprofitne organizacije su bile podržane i za pomoć u urgentnim situacijama odnosno izbegličkoj krizi.

Dijapazon korisničkih grupa za koje organizacije dobijaju podršku ostaje veoma širok. Prednjače odrasli i deca sa invaliditetom (fizičkim kao i teškoćama pri učenju), populacija sa zdravstevnim problemima, populacija iz određenih lokalnih zajednica, kao i ekonomski ugroženi. Osim toga ističu se i deca/mladi u situaciji rizika, deca bez roditeljskog staranja; broj akcija usmerenih na žene koje su preživele nasilje je i dalje u porastu. Na kraju, tokom 2015. izbeglice iz drugih zemalja su postale veoma zastupljene kao korisnička grupa.

Organizacija BelHospice je u 2015. godini postigla najveći uspeh u oblasti prikupljanju sredstava i saradnji sa darodavcima. Tako je ove godine pokrenut program „PULS!“ sa kompanijom GlaxoSmithKline ltd. Zaposleni iz ove kompanije 6 meseci svog radnog vremena mogu da provedu u BELHospice-u. Očekivani rezultati ovog partnerstva uključuju razvoj strateškog plana za pokretanje

28


kapitalne kampanje za izgradnju prvog stacionarnog hospisa u Srbiji kao i strategije za implementaciju palijativnog zbrinjavanja u gradovima širom Srbije uspostavljanjem satelit programa slicnih konceptu BelHospice centra. BelHospice je u 2015. godini ostvarila još jedan značajan uspeh: na dobrotvornoj večeri organizovanoj u hotelu Crown Plaza, koja je uključivala i aukciju, prikupljena je rekordna suma od oko 75.000 eura koja će biti usmerena ka izgradnji prvog stacionarnog hospisa.

BelHospice je organizovao i niz manjih događaja poput učešća na Beogradskom maratonu, teniskog turnira i večeri muzike Vasila Hadžimanova na kojima su takođe prikupljena sredstva.

29


2.3.2 Kome koriste donacije?

Kada su u pitanju krajnji korisnici, odnosno ciljne grupe, u 2015. godini izdvajaju se osobe sa zdravstvenim problemima, ekonomski ugroženi građani, osobe sa invaliditetom, te populacija iz lokalnih zajednica.

BROJ AKCIJA USMEREN NA RAZLIČITE KORISNIČKE

GRUPE U %

Sa zdravstvenim problemima 30,7 % 29,1 % 21,5 %

Ekonomski ugroženi 20,4 % 17,4 % 13,7 %

Sa invaliditetom 9,8 % 12,9 % 15,1 %

Iz određenih lokalnih zajednica 5,8 % 11,4 % 17,0 %

2013. 2014. 2015.

21,5%

17,0%

13,7%

32,7%

Krajnji korisnici (% akcija)

15,1%

iz određenih lokalnih zajednica

sa invaliditetom

ekonomski ugroženi

sa zdravstvenim problemima

ostale grupe

od 0 - 1%

• izbeglice i raseljena lica

• beskućnici• nezaposleni• populacija

manjinskih zajednica

od 1 - 2%

• starija populacija• deca i mladi u riziku• žene i deca koja su

preživela nasilje

od 2 - 4%

• opšta populacija• talentovana deca i

mladi• žene i novorođenčad

od 4 - 5%

• izbeglice iz drugih zemalja

• samohrani roditelji• deca bez

roditeljskog staranja

Procenat broja akcija

30


KLJUČNE TAČKE:

● Populacija sa zdravestvenim problemima, ekonomski ugroženi građani, populacija određenih lok. zajednica i osobe sa invaliditetom su korisnici preko 67% akcija u 2015. godini.

● Procenat akcija usmeren na korisničke grupe svrstane u kategoriju „ostale grupe“ se u 2015. godini povećao u odnosu na prethodne godine. Čak i tako, na širok dijapazon grupa i dalje ostaje usmereno tek blizu trećine zabeležnih akcija.

● Ukoliko posmatramo sve tri godine, primećujemo kontinuiran pad procenta akcija usmerenih na osobe sa zdravstvenim problemima i ekonomski ugroženu populaciju. Istovremeno procenti akcija usmerenih na populaciju određenih lokalnih zajednica i populaciju osoba sa invaliditetom kontinuirano rastu.

● Na kraju, zanimljivo je zabeležiti kontinuirani blagi porast procenta akcija usmerenih na žene i decu koje su preživele nasilje.

POMOĆ IZBEGLICAMA IZ DRUGIH ZEMALJA

Kao što pokazuju navedeni podaci, u 2015. godini se zadržao širok dijapazon korisnilčkih grupa, a darodavci su pomoć gotovo podjednako usmeravali na decu i mlade i odraslu populaciju.

U odnosu na ostale korisničke grupe u 2015. godini vredi izdvojiti pomoć izbeglicama iz drugih zemalja koji i dalje pristižu/prolaze kroz Srbiju: ne samo zato što je to nova korisnička grupa, već i zato što je pružena podrška na izuzetan način demonstrirala solidarnost građana Srbije sa izuzetno ranjivom kategorijom ljudi koja je kroz Srbiju, praktično, samo prolazila. Dodatno, ukazana podrška okupila je vrlo različite tipove darodavaca: od građana, preko poslovnog sektora, do asocijacija i neprofitnih organizacija, koje su samostalno ili kroz saradnju pomogle veliki broj ljudi.

Tako su kompanije Imlek, Bambi, Knjaz Miloš, Carnex, Coca Cola HBC, Jaffa, Podravka, Color press grupa, Crvenka, MCG grupa, Lomax doo, Dexz Co, Veterni, Delta Holding i mnoge druge poklonile svoje proizvode.

Telenor Srbija postavio je nekoliko otvorenih zona bežičnog interneta na mestima gde su izbeglice smeštene, Microsoft Srbija je Crvenom krstu Srbije poklonio softver dizajniran da pomogne efikasno sakupljanje, čuvanje i distribuciju upućene pomoći, a Beko Balkans Srbija je poklonila mašine za veš neformalnom prihvatom centru Miksalište.

Proctor&Gamble je poklonio 50.000 USD fondaciji Ana i Vlade Divac kako bi se opremilo šest mobilnih jedinica; mobilne jedinice su pružale zdravstvene preglede, distribuirale pomoć i obezbeđivale privremeni smeštaj za izbeglice i njihove porodice. Osim konkretne pomoći, prednost mobilnih jedinica je u tome što su obezbeđivale pomoć u različitim mestima u Srbiji kroz koja su izbeglice prolazile na putu do Beograda ili granica drugih zemalja.

31


Neprofitne organizacije su formirale neformalnu koaliciju koja je prerasla u formalnu organizaciju pod nazivom Refugee Aid Srbija. Koaliciju je činilo više organizacija (Mikser House, ADRA Srbija, Sačuvajmo bebe, Ped Medic, Divac fondacija, Katalist, GivingBack Serbia) čiji se broj povećavao kako se izbeglička kriza produžavala. Ove organizacije su okupile veliki broj volontera/ki koji su pomagali pri prikupljanju i distribuiranju hrane, obuće i odeće, stupanju u kontakt sa porodicama, i obezbeđivanju informacija i praktične pomoći u transportu ka granicama drugih zemalja.

Među neprofitnim inicijativama vredi pomenuti InfoPark, kao zajednicku inicijativu Fonda B92 i Trag fondacije. Info park trenutno deluje u Beogradu, Dimitrovgradu i Preševu. Osnovna namena Info parka je da izbeglicama pruži informacije i pomoć tokom boravka u ovim mestima, kao i praktičnu podršku u transportu ka drugim prihvatnim centrima u Srbiji, odnosno ka granicama susednih zemalja. Pomoć preko Info parka upućivale su kompanije i pojedinci. Tako je Trag fondacija od kompanija Delta Holding, DIAGEO i niza pojedinaca dobila preko 8,400 eura, koje su upotrebljene za nabavku i distribuciju potrebne robe. Pomoć je stizala i od pojedinaca, poput Sanjina Pejkovića koji je novčanu pomoć prikupio među kolegama u Švedskoj i Dušana Mašića, koji je iz Londona poklonio punjače za mobilne telefone itd.

Veliki broj građana je pomagao novčano ili materijalno, a jedan broj je ustupao svoje stanove kako bi izbeglicama olakšali boravak u zimskom periodu i na niskim temperaturama. Među pojedincima se svakako izdvajaju Gordan Paunović i njegova supruga Suzan-Simon Paunović koji su – osim što su direktno pomagali - imali i veliku ulogu u osmišljavanju i organizovanju velikog broja akcija kojima su okupljali sve koji su bili.

32


2.4 Kako se daruje u Srbiji?2.4.1 Šta se daruje?

Lako je uočiti da u davanju, darodavci preferiraju donacije u novcu, a tek zatim u robi, mešovite donacije (novac i roba) te profesionalne usluge.

Procenat akcija u kojima je zabeleženo volontiranje i dalje ostaje mali.

roba

novac i roba

volontiranjeprofesionalne

usluge

novac

0,8% 1,1% 2,5%12,5%

83,1%

Šta se daruje (% akcija)

KAKO SE JOŠ DARUJE?

Osim klasičnih direktnih donacija u novcu i proizvodima, u 2015. godini je bilo više zanimljivih primera darovanja profesionalnih usluga ili drugih načina darovanja.

Eurobank EFG je kroz nekoliko akcija pokazala na koje još načine se mogu podržati programi za opšte dobro. Ova kompanija je kupila knjige od organizacije NURDOR, koje je zatim poklonila Domu za decu bez roditeljskoh staranja Dragutin Filipović Jusa, Domu za decu i omladinu ometenu u razvoju u Sremčici. Banka je takođe sklopila ugovor sa organizacijom Lice ulice kojim se omogućava prodaja magazina Lice ulice u svim njihovim filijalama. Prihod od prodaje ovog magazina ide beskućnicima.

Kredi agrikol banka je sa svojim zaposlenima nastavila program „Usvojimo školu“. U 2015. godini, 120 zaposlenih ove banke trčalo je na beogradskom maratonu, a banka je za svaki pretrčani kilometar svojih zaposlenih obezbedila po pet eura, čime je škola za decu ometenu u razvoju Dušan Dugalić dobila donaciju od 3,000 eura.

UNICEF je u saradnji sa Asocijacijom banaka pokrenuo DirectDebit akciju, kojom se na jednostavan način podstiču građani da postanu redovni darodavci: popunjavanjem ovlašćenja suma koju izaberu se u redovnim vremenskim intervalima bez ikakvih provizija sa njihovih bankovnih računa prebacuje UNICEF-u bez ikakvih provizija.

33


POKLANJANJE ZNANJA

Više kompanija je u 2015. godini poklanjalo znanje: za više od 6000 studenata zaposleni u kompaniji Coca Cola su održali predavanja i bili mentori u vezi sa znanjima iz oblasti menadžmenta, marketinga, finansija, ljudskih resursa i logistike.

Drugi zanimljiv primer je VIP Mobile, čiji su zaposleni održali sedam petodnevnih besplatnih VIP digitalnih radionica za starije u pet gradova u Srbiji. U radionicama je učestvovalo preko 150 penzionera.

KLJUČNE TAČKE:

● U ukupnom davanju darodavaca, najčešće se daruje novac - u 83,1% slučajeva, a u mnogo manjoj meri roba (12,5%).

● Ako uporedimo najaktivnije tipove darodavaca (građane i poslovni sektor), uočava se da poslovni sektor u nešto manjem procentu daruje novac (72,0%), a u nešto većem robu (22,3%). Građani, kao i prethodnih godina, u preko 85% slučajeva daruju novac.

● Mali procenat volonterskih akcija ne pokazuje stvarnu sliku. Sa jedne strane, u pitanju je oklevanje medija da o tome izveštavaju, jer je manje atraktivno nego konkretne donacije. Sa druge strane kompanije, koje vrlo često organizuju volonterske akcije, takođe ne izveštavaju o tome u velikoj meri, jer je volontiranje deo strategije rada sa zaposlenima. Verujemo da je slična situacija i sa profesionalnim uslugama.

34


Načini davanja su zbog lakše analize podeljeni u četiri glavne kategorije: kampanje-odgovori na pozive za donacije, direktne donacije (gde darodavac bira partnera direktno), davanje na događajima i objave poziva za donacije – odnosno konkursi.

Dostupni podaci nam ukazuju da su najčešće direktne donacije. Slede događaji, kampanje, i na kraju, konkursi.

2.4.2 Način davanja

NAČIN DAVANJA U %

Direktne donacije 48,3 % 45,1 % 43,8 %

Kampanje/apeli 14,0 % 23,9 % 29,2 %

Događaji 37,6 % 30,2 % 23,6 %

Konkursi 0,1 % 0,8 % 3,4 %

2013. 2014. 2015.

kampanje

događaji

konkursi

direktne donacije

Načini davanja (procenat %)

3,4%

23,6%

29,2%

43,8%

35


KONKURSI KAO NAČIN DARIVANJA

Broj konkursa kao načina za darovanje je značajno porastao u 2015. godini. Veći broj kompanija je ove godine konkurse sprovodio u saradnji sa neprofitnim fondacijama.

Tako su NIS i Trag Fondacija kroz konkurs i program „Zajednici zajedno“ dodelili preko 150 donacija manjim lokalnim organizacijama za razvoj njihovih zajednica.

Kompanija Carlsberg je u saradnji sa fondacijom Dunđerski dodelila donacije organizacijama iz Vojvodine za očuvanje kulturnog nasleđa i zaštite životne sredine.

UniCredit je u saradnji sa Ana i Vlade Divac fondacijom realizovala konkurs Ideje za bolje sutra, nagradivši sedam projekata neprofitnih organizacija i malih preduzeća za razvoj i/ili proširenje poslovanja.

NURDOR KAMPANJA

NURDOR je u 2015. godini pokrenuo izuzetno zanimljivu kampanju u kojoj je učestvovao veliki broj građana/ki Srbije. Kampanjom pod nazivom Kilometar kose, prikupljana je kosa za perike koje će moći da korsite mališani oboleli od raka, kojima je kosa opala nakon terapije.

Vrlo specifična i neobična kampanja će, osim postizanja neposrednog cilja, doprineti vidljivosti organizacije i privlačenju novih darodavaca.

KLJUČNE TAČKE:

● Iako u kontinuirano blagom padu, direktne donacije i dalje ostaju najbrojniji način davanja – blizu polovine ukupnog broja.

● Kampanje/apeli, kao i događaji pokazuju veće varijacije tokom godina. Ipak, od 2013. godine, uočava se kontinuiran rast kampanja i kontinuiran pad događaja.

● Konkursi takođe pokazuju neprekidan blagi rast. Konkurse uglavnom objavljuju poslovni sektor i fondacije. Pretpostavljamo da je broj konkursa zapravo veći, ali da se o njima ne izveštava u adekvatnoj meri, naročito kada su u pitanju fondacije. Mediji tu vrstu konkursa retko označavaju kao filantropiju.

36


2.4.3 Medijska pokrivenost

Kako grafici pokazuju, oko polovine izveštaja objavljeno je u štampanim medijima (52.6%), zatim web medijima 29.8%, dok je prisustvo elektronskih medija najmanje. U odnosu na 2014. godinu, uočava se povećan nivo izveštavanja u elektronskim i web medijima.

U smislu teritorije koji pokrivaju, najviše izveštaja su objavili nacionalni mediji, zatim lokalni. Zanimljivo je pomenuti da je povećan nivo izveštavanja u regionalnim medijima. Najviše izveštaja je objavljeno u dnevnim medijima.

Zanimljivo je i da je u 2015. godini, bilo i izveštaja o donacijama u Srbiji u stranim medijima, odnosno medijima iz drugih zemalja u regionu, što se ranije nije dešavalo. Od ukupnog broja medijskih izveštaja nešto preko 4% je došlo iz medija registrovanih u drugim zemljama.

Mediji - pokrivenost

region

lokalni

regionalni unutar Srbije

nacionalni

Tip medija

web

elektronski

štampani

29,8 % 17,6 %

52,6 %

10,3%

14,5%

75,1%dvo/mesečni/drugo

nedeljni

dnevni

Vremenski period

10,8 %6,9 %

71,9 %

10,4 %

37


Po broju izveštaja od elektronskih medija ističu se Radio Televizija Srbije, RTV Studio B i RTV Novi Sad. Od štampanih, Blic ostaje na prvom mestu kao i prošlih godina, a prate ga Večerenje novosti, Naše novine i Kurir. Na kraju, među web medijima najviše prikaza imaju Blic.rs. i B92.net.

U analizi medijskog izveštavanja zanimljivo je pogledati i podatke o „mestu“ i dužini priloga. Oba podatka nam ukazuju na to koliko se davanje smatra važnim.

Što se tiče “mesta“, u štampanim medijima svega oko 13.7% je smešteno na nekoj od prvih pet strana; sledećih 13.2% smešteno je između pete i desete strane, dok je preko dve trećine iza desete strane. Slično je sa elektronskim medijima: čak 78.7% priloga se prikaže do 19h, dok se u periodu posle 19h, kada je televizijski program najgledaniji, prikaže tek oko jedna petina svih izveštaja.

Slično je i sa dužinom izveštaja, odnosno priloga: „malih“ (do četvrtine strane) izveštaja je nešto preko 70% ukupnog broja, a preko 77% priloga u elektronskim medijima je kraće od tri minuta.

Ovi podaci govore da se tema davanja za opšte dobro još uvek ne kotira kao važna, odnosno da je većina medija smatra sporednom temom. Izveštaji/prilozi su često šturi i nepotpuni i iz njih je teško zaključiti ko je dao novac, u koju svrhu ili za koju ciljnu grupu, odnosno kako će donacija biti upotrebljena.

Bez obzira na manjkavosti, treba istaći da su mediji u Srbiji izuzetno aktivni kada je u pitanju izveštavanje o davanju za opšte dobro, i da Srbija već godinama prednjači sa ukupnim brojem zveštaja. Takođe, mediji u Srbiji često preuzimaju aktivnu ulogu: velik broj medija se nije zadržao samo na izveštavanju. Neki od njih su pokrenuli sopstvene fondacije (Fond B92, Blic, Večernje novosti). Drugi relativno redovno organizuju sopstvene kampanje i akcije ili aktivno sarađuju sa drugim akterima. Tako posmatrano, mediji se pojavljuju i u ulozi darodavaca odnosno "posrednika" u dobrotvornim akcijama, te i direktno doprinose jačanju dobrotvornog davanja.

Na kraju, podaci iz poslednje tri godine ukazuju i da postaju transparentniji kada su u pitanju sume: iako vrlo blag, postoji kontinuiran rast procenta izveštaja u kojima se objavljuju darovane sume (sa 28.4% u 2013. godini, broj izveštaja u kojima su objavljene sume popeo se na 35.8% u 2015. godini.

KLJUČNE TAČKE:

● Najveći broj izveštaja o dobrotvornim davanjima objavljuju štampani (52,6%), a zatim web mediji (29,8%), dok elektronski daleko zaostaju.

● Sa preko 70% izveštaja/priloga nacionalni mediji kontinuirano prednjače po broju izveštaja, a daleko iza sa oko 10% su lokalni i regionalni mediji. ● Podaci o dužini priloga/izveštaja kao i podaci o mestu priloga u medijima ukazuju da se davanje za opšte dobro još uvek smatra sporednom temom. Dodatno, u izveštajima uglavnom nedostaju detaljniji podaci o davanju o kojem se izveštava.

● Sa druge strane, mediji u Srbiji su najaktivniji u regionu prema broja izveštaja/priloga. Takođe, često preuzimaju aktivnu ulogu, osnivajući sopstvene fondacije i/ili pokrećući kampanje samostalno ili sa drugim akterima.

● Na kraju, procenat izveštaja u kojima se objavljuje darovana suma je u poslednje tri godine u blagom, ali kontinuiranom porastu: sa 28,4% u 2013. godini, taj procenat se popeo na 35,8% u 2015. godini.

38


Metodologija ovog istraživanja je neizbežno uslovljena mogućim načinima prikupljanja podataka. Iz dostupnih istraživanja u svetu pokazuje se da je jedini potpuno pouzdani izvor informacija o nivou davanja u dobrotvorne - poreska služba. Iz više razloga ovaj način međutim nije moguće primeniti ni u jednoj zemlji Zapadnog Balkana.

Kao što je ranije navedeno, Katalist se opredelio za alternativne načine prikupljanja podataka, koristeći pre svega medije, a zatim i ostale dostupne izvore podataka. Konkretno, podaci u ovom izveštaju su prikupljeni kroz praćenje medija na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou, a bili su uključeni elektronski, štampani i on-line mediji u periodu od 1. januara do 31. decembra 2014. godine.

Postoje tri ključna ograničenja u ovoj metodologiji. Prvo, na ovaj način se ne mogu dobiti sveobuhvatni podaci, jer mediji ne mogu propratiti baš sve dobrotvorne akcije i davanja. Drugo, izveštaji iz medija često ne navode sve podatke koji su važni za praćenje razvoja davanja za opšte dobro (najčešće se ne navodi suma novca koja je data i prikupljena). Treće potencijalno ograničenje je pitanje verodostojnosti podataka koji se navode u medijima.

Prvo ograničenje - u ovom trenutku - nije moguće prevazići. Što se tiče drugog i trećeg ograničenja, Katalist ih prevazilazi tako što ukršta podatke iz različitih medija5, a zatim radi i dodatna istraživanja, odnosno proverava izveštaje kompanija i neprofitnih organizacija (ukoliko su javno objavljeni). Bez obzira na ograničenja kojih smo svesni, smatramo da postoji dva razloga koji opravdavaju naše analize:

— dobijene brojke, iako ne sveobuhvatne, daju minimume relevantnih pokazatelja. Tako, ako govorimo o broju dobrotvornih akcija, možemo sa sigurnošću tvrditi da je broj koji mi prikazujemo minimum broja akcija, jer su se one sigurno desile, a da je pravi broj sigurno veći. Slično je i sa sumama novca, akterima i slično. Dakle, ovi podaci se mogu koristiti kao pokazatelji minimalnog stepena razvoja davanja za opšte dobro u određenoj zemlji.

— kontinuirano praćenje će ukazati na rast i/ili pad u brojki i promene podataka na koje se odnose naši definisani pokazatelji. U tom smislu, kontinuirano praćenje kroz godine ukazuje na trendove razvoja davanja za opšte dobro, kao i na trendove u prikazima medija.

Katalist će u budućnosti usavršavati ovu metodologiju. Takođe, Katalist planira da uspostavi kontakte sa državnim službama (poreska služba, kancelarije koje raspolažu sa relevantnim statističkim podacima) kojima želimo da ukažemo na važnost ovih podataka i eventualno razmotrimo načine na koje bismo mogli da povećamo broj verodostojnih izvora podataka. U sadašnjim uslovima smatramo da korišćena metodologija omogućava preliminarni uvid u stanje davanja za opšte dobro u Srbiji.

5 Različiti mediji vrlo često izveštavaju o istim donacijama, te se upoređivanjem podataka iz više medijskih izveštaja dobijaju tačniji i potpuniji podaci.

3 Prilozi3.1 Prilog 1: Metodologija

39


U situaciji u kojoj ne postoji kontinuirano praćenje i precizni podaci je teško procenjivati generalni stepen razvoja davanja za opšte dobro. Katalist je stoga kreirao početnu listu faktora koji mogu ukazati na različite aspekte davanja: Akcije/inicijative za dobrotvorna davanja; Metode prikupljanja novca; Namena davanja; Primaoci donacija i krajnji korisnici6; Darodavci; Akteri7; Medijska pokrivenost. Da bi prikupljeni podaci omogućili komparativne analize (kako među zemljama tako i u jednoj zemlji tokom više godina) a na osnovu identifikovanih faktora, bilo je neophodno definisati kvantitativne i kvalitativne pokazatelje za svaki od faktora. Korišćeni pokazatelji su u sledećoj tabeli:

Faktor Pokazatelj (posmatrani vremenski period - godinu dana)akcije za dobrotvorna davanja

• broj različitih akcija za dobrotvorna davanja tokom godine dana• geografska raspodela (% akcija po regionima u odnosu na ukupan broj akcija)• % akcija u kojima se davao novac u odnosu na ukupan broj akcija• % akcija u kojima se davala roba/usluge u odnosu na ukupan broj akcija

metode prikupljanja novca

• različite grupe (tipovi) metoda za prikupljanje novca• % zastupljenosti različitih metoda • pojava novih metoda za prikupljanje novca

namena akcija za dobrotvorno davanje

• namene u koje se prikuplja podrška• broj (%) akcija po svakoj od namena• pojava novih namena• upotreba donacija po nameni

primaoci donacija i krajnji korisnici

• tipovi primaoca donacija• broj akcija u kojima su primaoci iz državnog sektora (% u odnosu na ukupan broj)• broj akcija u kojima su primaoci iz civilnog sektora (% u odnosu na ukupan broj) • broj akcija u kojima su primaoci iz drugih grupa (% u odnosu na ukupan broj) • tipovi krajnjih korisnika • broj akcija usmerenih na različite grupe krajnjih korisnika (% u odnosu na ukupan broj akcija)• pojava i broj novih grupa krajnjih korisnika

darodavci • broj akcija prema tipu darodavca (% u odnosu na ukupan broj akcija) • broj akcija po različitim primaocima prema tipu darodavca • broj akcija po nameni prema tipu darodavca• broj akcija po korisničkim grupama prema tipu darodavca

sume date u dobrotvorne svrhe

• ukupna suma data u dobrotvorne svrhe• % akcija u kojima je poznata donirana suma (u odnosu na ukupan broj) • % darivane sume prema tipu darodavaca• % darivane sume prema tipu primaoca• % darivane sume prema nameni

akteri • tip i broj različitih aktera • pojava novih aktera

mediji • ukupan broj medijskih izveštaja • broj (%) medijskih izveštaja prema tipu medija • broj (%) izveštaja prema teritoriji pokrivanja (nacionalni, subregionalni, lokalni)• broj izveštaja tretiranih kao važni prema tipu medija (štampani, elektronski)

Verovatno će se tokom ovog istraživanja - koje će, nadamo se, trajati više godina - neki od ovih faktora promeniti i izoštriti, a moguće je i uočavanje novih faktora. U ovom trenutku, navedeni faktori nam svakako daju solidnu polaznu osnovu za utvrđivanje stanja davanja za opšte dobro u svakoj od zemalja koje se prate. 6 Iako se ove dve kategorije mogu činiti istima, one se u praksi vrlo često razlikuju. Primaoci donacija su obično registrovana pravna lica (poput institucija, neprofitnih organizacija, lokalnih vlasti i sl) koja traže podršku za neku svrhu; primaoci takođe mogu biti pojedinci, odnosno porodice. Krajnji korisnici sa druge strane mogu biti vrlo različite grupacije za čiju se dobrobit podrška traži. Tako npr. ako je primaoc donacije lokalna bolnica, krajnji korisnici su građani te lokalne zajednice. Ako je primalac donacije škola, krajnji korisnici su deca/mladi određenog uzrasta koji tu školu pohađaju. Ako je primalac donacije neprofitna organizacija koja radi sa osobama sa invaliditetom, krajnji korisnici su građani koji imaju invaliditet itd. Uvid u to ko prima donacija pokazuje percepciju javnosti o tome ko "zaslužuje" podršku i kome se veruje. Dijapazon krajnjih korisnika nam pokazuje koje grupacije javnost smatra ugroženim (na bilo koji način) a tokom vremena, će nam pokazati i koliko se svest javnosti u ovom pitanju menja.7 Pod akterima podrazumevamo ne samo darodavce, već i one koji pozivaju na pomoć kao i one koji se na bilo koji način uključuju u temu davanja za opšte dobro. Iskustvo govori da povećanje broja aktera doprinosi razvijanju svesti u javnosti o važnosti i ulozi dobrotvornog davanja u društvu.

3.1.1 Faktori i pokazatelji koji ukazujuna stepen razvoja filantropije

40


3.2 Prilog 1: Promene u pravno - fiskalnom okviru

Tokom 2015. godine nije bilo promena u pravno fiskalnom okviru za davanje u Srbiji. Stoga, ovde navodimo samo sumarni pregled otvorenih poreskih pitanja. Ovaj pregled je preuzet iz publikacije "Poreski propisi od značaja za razvoj filantropije u zemljama Jugoistočne Evrope" koje je za potrebe SIGN mreže izradio Dr. Dragan Golubović. U ovom Prilogu naveden je deo koji se odnosi na Srbiju a tekst cele publikacije može se naći na:

http://www.sign-network.org/activities/advocacy-for-policy-changes

SUMARNI PREGLED OTVORENIH PORESKIH PITANJA U SRBIJI

ZAKON O POREZU NA DOBIT PRAVNIH LICA/IMOVINU:

ZAKON O POREZU NA DOHODAK:

Zakon o porezu na dobit:

• Usko definisana i iscrpljujuća lista opštekorisnih ciljeva i namena u Zakonu o porezu na dobit (nije usaglašena sa statusno-pravnim propisima za OCD);

• Izmenama zakona iz 2012 delimično se odustalo od fokusa na prirodu delatnosti koje se obavljaju u opštekorisne svrhe, pre nego statusno-pravne forme u kojima se te delatnosti obavljaju;

• Pojedine poreske uprave priznaju donacije samo u novcu.

Zakon o porezima na imovinu:

• Prema tumačenju zakona od strane Ministarstva finansija, OCD treba da podnesu zahtev za poresko oslobođenje za svaki poklon od pojedinačnog donatora godini koji je viši od 100,000 RSD u kalendarskoj godini;

• Zakon ne uređuje pitanje poreskog statusa donacija koja se prenosi u sledeće poresko razdoblje;

• Zakonom nije izričito uređen poreski status tzv. institucionalnih grantova;

• Pojedine poreske uprave oporezuju deo donacije koja se koristi za administrativne troškove.

• Nema poreskih povlastica za davanja fizičkih lica-poreskih obveznika.

41


Fondacija KatalistSedište: Milete Jakšića 1

Kancelarija: Makedonska 21Beograd, Srbija

Istraživanje sproveo:

Istraživanje sproveo:

Partner na programu:

Istraživanje podržali:

Documents

SRBIJA 2015 - Trag fondacija · PDF fileEkstrapolacija Statistički metod kojim se na osnovu procenta poznatih podataka, obračunavaju podaci koji bi važili ukoliko bi bilo poznato