Srebrenica Sve Sto Je Trebalo Da Znate a Bilo Je Zabranjeno Da Se Kaze

8/13/2019 Srebrenica Sve Sto Je Trebalo Da Znate a Bilo Je Zabranjeno Da Se Kaze

1/26

SREBRENICA

SVE [TO TREBA DA ZNATE,A BILO JE ZABRAWENO DA SE KA@E

SREBRENICA

EVERYTHING YOU NEED TO KNOW,

BUT WERE FORBIDDEN TO BE TOLD


2/26

UVOD

Ciq teksta koji je pred vama nije da umawi broj i zna~aj `rta-

va muslimanskog naroda u Srebrenici, ve} da uka`e na ono {ta se

stvarno dogodilo jula 1995. i na nelogi~nosti koje se javqaju u

zvani~nim pri~ama vezanim za ovaj zlo~in. Pored toga u tekstu se

ukazuje i na zanemarene srpske `rtve, jer je svako stradawe bitno

bez obzira na nacionalnost i nikako ne treba dozvoliti da se is-

ti~u i preuveli~avaju patwe jedne strane, dok se druga strana de-

monizuje i zanemaruje, a sve to u ciqu politi~kih mahinacija.


3/26

1. Krunski svedok

Jedini neposredni izvr{ilac zlo~ina u Srebrenici u julu

1995. kojeg je osudio Me|unarodni tribunal za ratne zlo~ine za

biv{u Jugoslaviju je Draèn Erdemovi}, Hrvat iz okoline Tuzle,

za kojeg je i sam Tribunal utvrdio da je nije dovoqno psihi~ki sta-

bilan da bi se mogao podvrgnuti unakrsnom ispitivawu. Sklopio

je dogovor sa Tuìla{tvom, na osnovu kojeg je dobio preseqewe u

neidentifikovanu zapadnu zemqu i promenu identiteta, i osu|enje na minimalnu kaznu od pet godina zatvora (i to za navodno u~e-

{}e u streqawu vi{e stotina qudi, a na osnovu sopstvenog pri-

znawa, ~iji je sadràj nekoliko puta mewao). Kqu~na ta~ka dogo-

vora sa Tuìla{tvom bio je uslov da mora svedo~iti protiv srp-

skih optuènika kad god bude bio pozvan.

Bugarski novinar i saradnik Deutsche Welle @erminal î-

vikov sedeo je u galeriji i sistematski beleìo sve nelogi~nosti

koje je pred sudom izrekao Erdemovi}. Naime, Erdemovi} je tvrdio

da su on i wegova jedinica, 10. diverzantski odred, na strati{tuPilice uspeli da za svega pet sati pogube oko 1.200 zarobqenika .

îvikov je temeqno izra~unao da bi za takav jedan zlo~in bio po-

treban najmawe ~itav dan! Osim toga, ono {to je najva`nije i {to

potpuno diskredituje svaku od Erdemovi}evih notornih laì je

~iwenica da je ekshumacija masovne grobnice u Pilicama, koju je

obavio forenzi~ki tim Tuìla{tva, otkrila ostatke samo 127 po-

tencijalnih `rtava, od kojih 70 sa povezima, {to bi zaista ukazi-

valo na zarobqenike.


4/26

2. Deseti diverzantski odred

Erdemovi} je navodno pripadao tzv. Desetom diverzantskom

odredu Vojske Republike Srpske, multinacinalnoj jedinici koja

je u svojim redovima imala Srbe, Hrvate, Slovence i muslimane.

On je pred Ha{kim tribunalom imenovao jo{ sedam pripadnika te

jedinice, koji su navodno u~estvovali u streqawima u okolini

Srebrenice u julu 1995 od kojih su se neki kasnije borili u

Africi, tako|e kao pla}enici zapadnih vojski. Iskqu~ivo osla-wawe Ha{kog tribunala na nepouzdanog i kontradiktornog Erde-

movi}a ukazuje da je svrha ha{kog procesa bila da sakrije a ne da

iznese sve raspoloìve dokaze vezane za Srebrenicu.

Za{to je fokus svih istraga u vezi sa Srebrenicom dugo bio

daleko od direktnih po~inilaca?1 Vlasti su znale identitet i bo-

ravi{te ve}ine ~lanova Erdemovi}eve grupe xelata, ali do sasvim

nedavno ni{ta nije u~iweno da se oni privedu ili barem ispita-

ju. [ta bi se tu, eventualno, moglo saznati i na ~iju sramotu? Da

li se neko pla{io mogu}nosti da bi, suo~en sa svedo~ewem wego-vih saizvr{ilaca, krunski svedok Srebrenice bio toliko dis-

kreditovan da bi mogao biti otkriven kao la`ni svedok?

1 Nasuprot sveop{tem utisku, privo|ewe krunskog svedoka Erdemovi}a nije bi-lo rezultat marqivih i ciqanih napora Tuìlaca Ha{kog tribunala. Wega su uhapsile

jugoslovenske vlasti nakon kafanske tu~e u Novom Sadu. O~igledno zabrinut, èle}i daizbegne pravosudni sistem Jugoslavije, smislio je svoju pri~u o Srebrenici i bio je iz-

ru~en Ha{kom tribunalu radi daqe obrade na osnovu klauzule o vi{oj nadle`nosti

MKTBJ.


5/26

3. Satelitski snimci i prave razmere muslimanskihgubitaka

Gde su ~uveni satelitski snimci koje je ameri~ka dràvna se-

kretarka Medlin Olbrajt reklamirala kao definitivan dokaz da

se zlo~in ogromnih dimenzija desio u okolini Srebrenice? Za-

{to se drè zape~a}eni na pedeset godina? Ako bi sada bili sta-

vqeni na raspolagawe javnosti i neutralnim stru~wacima za kri-

ti~ku analizu, zar to ne bi koristilo svima, jer bi doprinelo da semnoge zaostale sumwe brzo re{e?2

Ovim povodom treba obratiti pa`wu na intervju biv{eg glav-

nog istraìteqa (19962001) Ha{kog tuìla{tva, @an-Rene Rueza

(Jean-ReneRuez) koji je objavqen u ~asopisu Cultures& Conflicts,

2007. U okviru iscrpne diskusije o radu tuìla{tva na rasvetqa-

vawu okolnosti masakra u Srebrenici, razgovor se neizbe`no dota-

kao i satelitskih dokaza koje je Medlin Olbrajt 10. avgusta 1995.

godine dramati~no predo~ila Generalnoj skup{tini UN kao uvod u

genocidnu srebreni~ku pri~u. Kako se navodi u izve{taju Holand-

skog instituta za ratna istraìvawa (NIOD Report, 2002), Olbraj-

tova je upotrebila te slike da Savetu bezbednosti pruì dokaze

po~iwenih zverstava i da izvr{i pritisak na Savet bezbednosti i

na Klintonovu vladu da zauzmu tvr|i stav Ona je izjavila da

o{triji i boqi snimci sigurno postoje, ali da oni ne mogu biti po-

kazani zato {to se tehnika i tehnologija moraju za{tititi (Izve-

{taj NIOD-a, Prilog 2, poglavqe 7, par. 4).

Na pitawe voditeqke intervjua, Izabel Delpla (Isabelle Del-

pla), o zna~aju tih znamenitih snimaka koji ostavqaju utisak da

se masakr mogao pratiti istovremeno dok se i doga|ao, glavni is-

traìteq tuìla{tva Ruez komentari{e:

2 Sme{an razlog za insistirawe na tajnosti fotografije je da javno prikazivawemoè ugroziti obave{tajne metode prikupqawa podataka. To obrazloèwe predstavqauvredu za inteligenciju javnosti, jer su metode koje su se koristile 1995. ve} davno za-starele.


6/26

To je dobro pitawe, ali se izraz satelitski snimci mora izba-citi iz upotrebe. Zvani~an naziv glasi: snimci napravqeni sa va-

zdu{nih izvi|a~kih platformi. U pitawu su slike koje je napra-

vio U2 U vezi sa ovim moramo opovrgnuti odre|ene krive pred-

stave Avioni U2 predstavqaju tehnologiju iz {ezdesetih godi-

na. Slika pokriva teren u pre~niku od 30km, i sve je tu potenci-

jalno vidqivoTeoretski, ako imate tu sliku, vi znate {ta se u

toj zoni de{ava; ali, prakti~no govore}i, sliku je nemogu}e tuma-

~iti ako unapred ne znate {ta je to {to u woj traìte i ako ne vr-

{ite pore|ewa sa opservacijama na terenu.

Molim? Dakle te snimke, koji figuriraju kao kriti~an do-

kaz, uop{te nisu pravili sateliti sa najpreciznijom savremenom

tehnolo{kom opremom, ve} je bosansko rati{te bilo snimano za-

starelom {pijunskom tehnologijom iz {ezdesetih godina. Ali u

tom slu~aju, skrivawe svedokazuju}ih snimaka za narednih pe-

deset godina ni~im nije opravdano. Apsurdan zvani~ni izgovor,

da bi se wihovim pokazivawem mogla kompromitovati tehnologija

SAD za prikupqawe operativnih podataka iz vazduha, sada defi-

nitivno otpada. Ne zaboravimo da je 1960. godine, u {pijunskomavionu U2, Fransis Geri Pauers bio oboren iznad Sovjetskog Sa-

veza. Letelica je pala na teritoriju SSSR-a i moèmo pretposta-

viti da su weni kapaciteti jo{ odavno u potpunosti poznati ru-

skoj obave{tajnoj slu`bi. êmu, onda, tajanstvenost u vezi sa U2

snimcima, koji bi ako }emo verovati predstavnicima Ha{kog

tribunala mogli otkloniti ve}inu preostalih dilema u vezi sa

genocidom u Srebrenici?

Ruez, daqe, isti~e te{ko}e koje nastaju oko analize tih sli-ka, pa kaè:

Slika sama po sebi nikada ne sadrì neki odre|eni smisao, pa

~ak moè posluìti i kao povod za vrlo ozbiqne gre{ke prilikom

tuma~ewa.

Na to se, dakle, svodi najegzoti~niji do sada ponu|eni dokaz

genocida u Srebrenici?

[teta {to je Ruez svoje dragocene konstatacije podelio sa

javno{}u tek sedam godina posle okon~awa su|ewa generalu Kr-


7/26

sti}u (gde je i on, naravno, svedo~io ali, podrazumeva se, strogo uparametrima koje mu je odredilo Tuìla{tvo). Da je postupio u

pravo vreme kao profesionalac kome je najvi{e stalo do utvr|iva-

wa istine, a ne iskqu~ivo kao slu`benik i svedok Tuìla{tva,

jo{ odavno jedna od va`nih komponenata dosijea Srebrenica

mogla je biti rasvetqena.

Najzad, Ruez otkriva jedan novi detaq, koji }e ~itaoce svakako

zaintrigirati, i koji potkrepquje na{u tezu da, kada se radi o Sre-

brenici, ni{ta nije onako kako se prikazuje. On iznosi podatak

koji navodi na zakqu~ak da se u svom ~uvenom obra}awu Generalnoj

skup{tini UN (en toute bonne foi, dodaje Ruez, kao savr{eni xen-

tlmen) Medlin Olbrajt pred me|unarodnom zajednicom nije ponela

ba{ najtransparentnije. Ona je pokazala prvo U2 sliku fudbalskog

stadiona u Novoj Kasabi, koji je u tom trenutku bio prepun izbegli-

ca, pa zatim sliku masovnih grobnica. Predstava je proizvela uti-

sak da je neposredno posle igrali{ta slede}a destinacija tih qudi

bila grobnica. Ali, izme|u te dve ~uvene slike, Ruez nam sada sa ne-

znatnim vi{egodi{wim zaka{wewem otkriva, ne postoji zapravonikakva ni geografska niti uzro~no- posledi~na veza.

En toute bonne foi, kako bi bilo da se sada izvr{i temeqita

revizija ne samo Krsti}eve presude ve} i celokupne zvani~ne pri-

~e o Srebrenici?

3.1.Na Memorijalu u Poto~arima kod Srebrenice zapisan je

broj 8.372 , koji treba da predstavqa ukupan broj srebreni~-

kih `rtava ali se priznaje da taj broj ukqu~uje i one koji se jo{

vode kao nestali, {to zna~i da o wihovoj sudbini ni{ta ta~nonije utvr|eno, a tri ta~ke posle ovog broja treba da zna~e da broj

nije kona~an. Kako se za nestale moè tvrditi da su `rtve geno-

cida ako na wima nije izvr{ena obdukcija i ako se jo{ uvek ne

zna da li su svi nestali mrtvi?

3.2.Tokom 2010. su ~ak i neki bosansko-muslimanski zva-

ni~nici bili prinu|eni da brojku od 8.372 dovedu u pitawe:

a) Mirsad Toka~a, direktor Istraìva~ko-dokumentacionog cen-

tra iz Sarajeva, izneo je dosad nedemantovanu tvrdwu da se na spi-


8/26

skovima `rtava nalazi 500 ìvih Srebreni~ana, dok je dodat-nih 70 lica na tim spiskovima stradalo na drugim mestima i u

drugo vreme; (b) direktor Memorijalnog centra u Poto~arima

Mersed Smajlovi} i direktor Centra za nestala lica BiH Amor

Ma{ovi} tako|e su izneli da je u Poto~arima sahraweno oko 50

osoba koje su stradale jo{ 1992. a koje su u bliskom srodstvu sa

onima koji se vode kao `rtve streqawa; (v) Hakija Mehoqi}, ratni

{ef policije u Srebrenici, izjavio je da je qut na sve koji su u

Memorijalnom centru sahranili 75 osoba, a koje nisu poginule u

julu 1995. godine ; (g) uz sve to, postoje i ozbiqne indicije da je u

Poto~arima ~ak sahrawen i jedan broj Srba, {to se zasad ne moè

utvrditi jer sarajevske vlasti ne dozvoqavaju ekshumaciju sahra-

wenih u Memorijalnom centru u Poto~arima.

Da li je u enklavi Srebrenica iko umro ili u borbenim dej-

stvima poginuo pre jula 1995? Ne samo da je prirodno pretposta-

viti da jeste ve} to potvr|uje sam Naser Ori}. Ori} nabraja 1.333

{ehida od pre 11. jula 1995 po imenu i mestu i datumu smrti nastranama 211244 svoje kwige Srebrenica svjedo~i i optuùje.3

Gde su oni zakopani i kako moèmo biti sigurni da wihovi ostaci

nisu pome{ani sa `rtvama genocida? Za{to dokazi o manipula-

cijama brojevima `rtava u Srebrenici ne uti~u da se preispitaju

brojke koje se neprestano vrte po medijima?

3.3.Najvi{i civilni predstavnik UN na terenu u julu 1995,

Amerikanac Filip Korvin, neprekidno je tvrdio, sve do svoje

smrti 2010. godine, da je tada u Srebrenici ubijeno oko 700 bo-sanskih muslimana i da je razlika izme|u tog broja i broja od 8.000

koji se stalno propagira politi~ka. Srebrenica je o~igledno

ispolitizovana da bi se srpski narod neosnovano optuìo, i traj-

no zavadio sa svojim susedima.4

3 Naser Ori}, Srebrenica svjedo~i i optuùje, 19921994, Qubqana, 1995. Zakompletan poimeni~ni spisak, videti: http://www.srebrenica-project .com/sr/DOWNLOAD/Odlomak_iz_Oriceve_knjige.pdf

4 Vidi Masakr u Srebrenici: dokazi, kontekst, politika, priredio Edvard S.

Herman, Beograd 2011, Predgovor Filipa Korvina, s. 12. U intervjuu nema~kom listu


9/26

3.4.U vezi sa brojem `rtava bitno je naglasiti i to da nedav-na presuda u predmetu Zdravko Tolimir, pored toga {to je broj `r-

tava smawen za oko tre}inu u pore|ewu sa zvani~no presu|enim

~iwenicama Tribunala koje su vaìle sve do nedavno, sadrì

jo{ neke interesantne razlike u odnosu na ranije konstatacije Ha-

{kog tribunala. Pojavquju se dve razli~ite cifre, koje se navod-

no odnose na broj ubijenih.

Do Tolimirove presude, pred Ha{kim tribunalom je vaìlo

da su u okviru srebreni~ke operacije srpske snage po prekom po-

stupku pogubile izme|u 7.000 i 8.000 zarobqenika. (Drugoste-

pena presuda u predmetu Krsti}, par. 84 2004.) Me|utim, u

presudi generalu Tolimiru broj `rtava je smawen na 4.970, ako se

razmatra u vezi sa relevantnim ta~kama optu`nice, ili 5.749, ako

dijapazon pro{irimo na sve za koje Ve}e tvrdi da su na razne na~i-

ne bili pogubqeni, {to ukqu~uje lica ~ije se ubistvo ne pomiwe

u optu`nici. Broj `rtava Srebrenice koje Ve}e u predmetu Toli-

mir priznaje kre}e se, prema tome, u okvirima za oko tre}inu is-

pod standardne cifre od 8.000.Zar ovo igrawe brojkama, ~ak i u samom Tribunalu, ne ukazuje

na su{tinsku nepouzdanost ovih podataka i zar ne postaje ve} su-

vi{e sumwivo?5

Junge Welt31/07/2008 Korvin procewuje da bi realna cifra pogubqenih muslimanskihzarobqenika bila oko 700 `rtavaa razlika izme|u toga i 8.000 nije broj~ana nego po-liti~ka.

5 U prvostepenoj presudi Francu Kosu i drugima pred Sudom BiH u Sarajevu (10.jun 2012) za masakr u Pilici, gde je krunski svedok Draèn Erdemovi} tvrdio da jepobijeno 1.200 zarobqenika, ve}e utvr|uje novu cifru od 800 `rtava. U navedenoj pre-sudi izre~enoj neposrednim izvr{iocima zlo~ina odbacuje se optu`ba za genocid, mada

je isti sarajevski sud pre toga nekoliko u~esnika u masakru u Zemqoradni~koj zadruzi uKravici, koji se dogodio samo nekoliko dana ranije, osudio za genocid. Kada se ima uvidu da se u svim srebreni~kim predmetima, u Hagu i u Sarajevu, uglavnom predo~avaista dokazna gra|a i saslu{avaju se isti svedoci, te{ko je opredeliti se kojem sudskom

ve}u i kojoj metodologiji za procewivawe dokaza treba verovati.


10/26

4. Legitimni gubici me{ovite vojno-civilnekolone u julu 1995.

Slede}a veoma bitna dimenzija srebreni~kog pitawa kojom

bi trebalo da se pozabave svi odnosi se na legitimne gubitke koje

je tokom proboja iz srebreni~ke enklave pretrpela kolona 28. di-

vizije Armije BiH u ~ijem sastavu je bilo od 12.000 do 15.000 qu-

di. Posle pada enklave 11. jula 1995, proboj prema teritoriji pod

muslimanskom kontrolom u Tuzli bio je preduzet preko nepristu-pa~nog terena i vodio je kroz minska poqa, pri ~emu je bilo i ~e-

stih borbi na zasedama koje su postavqale srpske snage. Veliki

deo javnosti nikada nije ni ~uo za ovu va`nu epizodu, niti raspo-

laè nekim specifi~nim saznawima o woj. Za to zata{kavawe po-

stoje vrlo jaki razlozi prakti~ne prirode, koji leè u politi~-

kom interesu. U odnosu na zvani~an narativ, pitawe kolone je

krajwe eksplozivno. Evo za{to.

Organizacija Istorijski projekat Srebrenica objavila jepodatke iz 33 izjave koje su dali preìveli u~esnici proboja 28.

divizije. U tim izjavama navodi se 19 lokacija du` putawe proboja

kolone gde su se odigrali borbena dejstva sa srpskom vojskom i gde

je, po iskazima koje su ti o~evici naknadno dali vlastima u Tuzli,

kolona iz Srebrenice pretrpela ogromne qudske gubitke.

Na primer, u izjavi MevludinaSuqi}a, ~ije je svedo~ewe za-

vedeno pod arhivskim brojem 00464649, 12. julzaseda kod Kowe-

vi} Poqa, procewuje se da je oko 400 do 500 qudi pobijeno.Camio~evicivojnici srebreni~ke 28. divizije, koja se zajedno sa ci-

vilima povla~ila prema Tuzli, ukazuju na to da su jedinice u we-

nom sastavu pretrpele te{ke gubitke prilikom borbenih kontaka-

ta sa jedinicama zvorni~ke brigade VRS. Veoma je bitno to da je

pravni status ove me{ovite kolone bio takav da je ona predstavqa-

la legitiman vojni ciq, a u izve{taju General{tabu ABiH i

Upravi bezbednosti u Sarajevu o koloni se govori kao o me{ovi-

toj. Tamo stoji da po nekim procenama u koloni je bilo izme|u

10.000 i 15.000 qudi, me|u kojima je bilo oko 6.000 naoruànih


11/26

boraca.6

Na osnovu toga, po me|unarodnom pravu, kolona je pred-stavqala legitiman vojni ciq.

îwenicu da je zna~ajan broj Muslimana poginuo u borba-

ma potvrdio je biv{i glavni istraìteq Tuìla{tva Ha{kog

tribunala @an-Rene Ruez. Ruez je jo{ pojasnio da {to se ti~e

onih koji su poginuli u {umi, mi stojimo na stanovi{tu da su oni

ìvot izgubili u borbi.7 To zna~i da se po me|unarodnom pravu u

vezi sa wihovom pogibijom uop{te ne postavqa pitawe krivi~ne

odgovornosti. Vojni ve{tak Ha{kog tribunala, Ri~ard Batler, iz-

javio je pod unakrsnim ispitivawem na su|ewuPopovi}u i drugi-ma2008. godine da je po wegovoj profesionalnoj proceni do 2.000

srebreni~kih Muslimana iz kolone moglo nastradati u borbenim

dejstvima tokom proboja.8Ne{to kasnije, 2011. godine, svedo~e}i

na su|ewuJevi}u i drugimapred Sudom BiH u Sarajevu, Batler je

svoju procenu borbenih gubitaka kolone 28. divizije pove}ao na

izme|u 2.000 i 4.000.9 Postoje i druge procene. Na primer, u ne-

davno emitovanom norve{kom dokumentarcu o Srebrenici redi-

teqa Ole Fliuma Ola Flyum, Srebrenica, izdani grad,10

inter-vjuisani ameri~ki obave{tajac, a sada profesor na katedri nacio-

nalne bezbednosti na mornari~kom kolexu (US Naval War College),

Xon [indler, iznosi svoje saznawe da je u borbama tokom proboja

iz srebreni~ke kolone poginulo oko 5.000 qudi, dok je streqanih

zarobqenika bilo oko 2.000.11

Po proceni na~elnika General{taba Armije BiH Envera Ha-

xihasanovi}a na su|ewu generalu Vojske Republike Srpske Radi-

slavu Krsti}u, u povla~ewu me{ovite kolone muslimanske 28. di-

vizije iz Srebrenice za Tuzlu poginulo je 2.628 vojnika i oficiraABiH (dakle, ovde nisu ura~unati civili).12U izve{taju Unpro-

6 Vidi dokumenat ICTY pod ERN oznakom 11854425 11854433.

7 Intervju u listu Monitor, 19. april, 2001.

8 MKTBJ, su|ewe Popovi}u i drugima, 23 januar, 2008, Transkript, s. 20251.

9 Sud BiH, su|ewe Jevi}u i drugima, 19/9/2011.

10 http://www.youtube.com/watch?v=RUuhSGnLvv8

11 Videti dokumentarni film Srebrenica: izdani grad u fusnoti 4, na 51:14 do52:02 minuta.

12 MKTBJ, Tuìlac protiv Krsti}a, 6 april, 2001, Transkript, s. 9532.


12/26

fora od 17. jula 1995. ukupni gubici kolone se procewuju na oko3.000,13 a Karl Bilt (pregovara~ me|unarodne zajednice tokom suko-

ba, posle rata Visoki predstavnik u BiH) u svojim memoarima ih

procewuje na oko 4.000.14 Prema svim zakonima rata, ovo su bile le-

gitimne `rtve ratnih dejstava, pa prema tome u wihovom slu~aju

nije do{lo do kr{ewa @enevske konvencije. Zanimqiva je i ~iwe-

nica da je veliki broj iskopanih tela za koja se tvrdi da su `rtve

genocida na|en upravo na lokalitetima gde su se odvijale borbe

srpskih i muslimanskih snaga za vreme proboja 28. divizije Armije

BiH. Skandalozno je da se legitimne `rtve ratnih dejstava dan-da-nas nekriti~ki cvrstavaju me|u `rtve genocida u Srebrenici sa-

mo da bi se ve{ta~ki odr`ala brojka od preko 8.000 `rtava.

Da li se javnost namerno dovodi u zabludu kada se posmrtni

ostaci qudi koji su poginuli u borbi prikazuju kao da pripadaju

`rtvama pogubqewa?

13 Dokumenat zaveden u arhivu Ha{kog tribunala pod oznakom RO433425.

14 Carl Bildt, Peace Journey: The struggle for peace in Bosnia, Weidenfeld and Nicol-

son, London, 1998, s. 66.


13/26

5. Forenzi~ki dokazi

Utvr|ivawe uzroka smrti tela ekshumiranih na {irem pod-

ru~ju Srebrenice od 1996. nalazi se u rukama dve organizacije:

Komisije za nestala lica BiH (osniva~ vlada ratnog musliman-

skog predsednika Alije Izetbegovi}a) iICMP, ili Me|unarodne

komisije za nestala lica (ICMP International Committee for Mis-

sing Persons), ~ijeg direktora postavqa ameri~ki Stejt depart-

ment. Od po~etka iskopavawa do danas ni srpski ni nezavisni me-|unarodni forenzi~ki stru~waci nisu imali pristup forenzi~-

kom postupku nad iskopanim telima.15âk ni optuèni za zlo~ine

u Srebrenici pred Ha{kim tribunalom nemaju mogu}nost pristu-

pa DNK izve{tajimaICMP-a.16Dakle, svaka mogu}nost nezavisne

provere forenzi~kih nalaza vezanih za Srebrenicu je iskqu~e-

na, a od javnosti se zahteva da ih prihvate na re~.

Ukupan broj tela koja su stru~waci Ha{kog tribunala ekshu-

mirali u vezi sa istragom o doga|ajima u Srebrenici najvi{e je

1.923. To je broj uparenih butnih kostiju na osnovu kojih je ustano-

vqen broj osoba koje su se nalazile u masovnim grobnicama. Wiho-

vi kosturi su bili u raznim stawima, neki vi{e, neki mawe kom-

pletni. Ali prisustvo dve uparene butne kosti sigurno ukazuje da

se tu radi o jednoj osobi. To je daleko ispod cifre od 8.000, koliko

se u ishitrenim medijskim tekstovima i politi~ki obojenim izja-

vama tvrdilo da ih je tamo trebalo biti.

Forenzi~ka dokumentacija Tribunala govori o 3.568 slu~a-

jeva. Me|utim, jedan slu~aj ne zna~i nu`no i jedno telo, ve} se

15 Ovu ~iwenicu potvrdio je svedok Ha{kog tuìla{tva, antropolog dr Ri~ardRajt Richard Wright, ~lan forenzi~ke ekipe Tuìla{tva koja je vr{ila ekshumacijesrebreni~kih masovnih grobnica. Tuìlac protiv Karaxi}a, su|ewe 1. decembra 2011,Transkript, s. 22298, alineje 1518.

16 Vidi Zahtev odbrane Radovana Karaxi}a od 15. maja 2012. upu}en raspravnomve}u MKTBJ da se nare|ewem suda ICMP obaveè da stru~wacima odbrane dostavi nauvid DNK dokaze na koje se Tuìla{tvo poziva i koji se navodno odnose na 6066 pojedi-naca, `rtava genocida. Ve}e je najve}im delom odbacilo Karaxi}ev zahtev i odobrilo jeustupawe odbrani samo 300 nasumi~no izabranih DNK dosijea, ali i to samo pod uslo-vom da se ~lanovi porodica koji su svoje uzorke dali laboratoriji ICMP sa time pisme-no saglase.


14/26

moè odnositi i na nepotpune ostatke nekog tela, pa ~ak i na jednuili nekoliko ko{~ica na|enih na odre|enom lokalitetu. Qudsko

telo ima preko 200 kostiju. Kada bismo po nekoliko kostiju stavi-

li u jednu kesu sa implikacijom da to predstavqa jednu osobu, od

kostiju jednog tela mogli bismo da sastavimo po nekoliko qudi.

Postoje dva na~ina da se ustanovi ta~an broj osoba u grobnicama.

Jedan je da se izbroje uparene butne kosti, drugi je da se kori{}e-

wem DNK analize sklope razbacani kosturi pojedinih osoba i ta-

ko utvrdi wihov ukupan broj. Tribunal nije uradio nijednu od

ovih stvari, mada ima tehni~ku mogu}nost da to u~ini. Wima odgo-vara projektovawe iluzije da je u jamama vi{e qudi nego {to ih u

stvarnosti ima. Uz to, ~ak ni broj od 1.923 ne ozna~ava ukupan broj

dosad utvr|enih `rtava genocida. U grobnicama koje su obradili

forenzi~ki stru~waci Tribunala nalaze se 442 tela sa povezima

preko o~iju i / ili vezanim rukama (to ukazuje na smrt streqawem,

{to jeste zlo~in i {to se ne moè osporiti), 505 gde je smrt prou-

zrokovao metak, {to moè ukazati na streqawe, ali i na smrt tokom

borbenih dejstava, a u tom slu~aju bi to bile legitimne `rtve, 627je stradalo od granate, mine, gelera itd., {to iskqu~uje streqawe, u

411 forenzi~kih izve{taja stru~waci Tribunala su naveli da

uzrok smrti nije mogu}e ustanoviti. Pored toga, u 1.583 autopsij-

skih izve{taja, ili slu~ajeva, radi se o po nekoliko kostiju. U

ovoj posledwoj kategoriji za 92,4 odsto tih slu~ajeva forenzi~ki

stru~waci Tribunala nisu mogli da odrede uzrok smrti pa se na

osnovu wih nikakvi pravno ili forenzi~ki zna~ajni zakqu~ci ne

mogu ni izvoditi. Zapravo, forenzi~ki dokazi samog Ha{kog tribu-

nala podràvaju brojku od oko 700800 streqanih, na kojoj je in-sistirao visoki UN zvani~nik Filip Korvin.

U ha{koj presudi protiv potpukovnika VRS Vujadina Popo-

vi}a i drugih 2010 navedeno je da je, pomo}u DNK uzoraka, iden-

tifikovano 5.336 `rtava (broj je, u me|uvremenu, dodatno nara-

stao). Me|utim, DNK sluì jedino za identifikaciju posmrtnih

ostataka ili da omogu}i reasocijaciju delova tela iste osobe.

DNK tehnologija je neupotrebqiva za odre|ivawe uzroka i vreme-

na smrti, {to su kqu~ne kategorije u kriminalisti~koj istrazi


15/26


16/26


17/26

tokom rata pre jula 1995? Da li je bilo ko tamo bio ubijen u vojnimoperacijama pre tog kriti~nog perioda? Da li je opravdano svaku

smrt na podru~ju Srebrenice, kad god se ili na bilo koji na~in

mo`da dogodila, automatski pripisati genocidu?

Toliko, dakle, o 8.000 srebreni~kih `rtava i o dokazima u ve-

zi sa wima.

Ovde je bitno napomenuti i slede}e. Mediji su uspe{no kre-

irali sliku da u Srebrenici postoje jedna ili dve masovne grob-

nica gde je zakopano na hiqade streqanih qudi kako bi se na brzi-

nu sakrio ovaj zlo~in. Me|utim, istina je da je to vi{e grobnica

sa vi{e tela koja su tako ukopavana iz slede}eg razloga. Ako se

uzme u obzir da je najve}i broj qudi u Srebrenici stradao tokom

borbe izme|u dve vojske, javila se potreba za brzim ukopavawem

zbog mogu}nosti izbijawa zdravstvene katasrofe. âk je i Dragan

Joki}, optuèni na~elnik inèwerije Zvorni~ke brigade, rekao

da je brzim ukopavawem po nesnosnoj julskoj vru}ini pomogao da se

izbegne izbijawe kolere, i da bi za to trebali da ga odlikuju ume-

sto da mu sude. Uzgred, bio je u pravu.


18/26

6. Predistorija Srebrenice

U su{tini, pri~a po~iwe u septembru 1993. u Sarajevu, u pe-

riodu kada je stawe na rati{tu bilo vrlo nepovoqno po Aliju

Izetbegovi}a i wegovu vladu. Na sednicu vladaju}e stranke SDA

bila je pozvana i delegacija iz enklave Srebrenica. Prema izjavi

jednog od u~esnika na tom skupu, tada{qeg {efa srebreni~ke po-

licije Hakije Mehoqi}a, za vreme pauze Izetbegovi} je pozvao de-

legate iz Srebrenice da im ne{to saop{ti. Izetbegovi} im je pre-neo da mu je u navodnom razgovoru sa predsednikom SAD Klinto-

nom bilo predo~eno da, ukoliko bi se Srbi dali namamiti da zau-

zmu Srebrenicu i da zatim tamo pokoqu 5.000 Muslimana, da bi

to toliko razbesnelo ameri~ku javnost (koja nije bila sklona voj-

noj intervenciji na Balkanu) da bi tada podr`ala vojnu interven-

ciju SAD na strani Izetbegovi}eve vlade u Sarajevu. Da bi pred-

log bio privla~niji, qudima iz Srebrenice bilo je re~eno da je

ve} postignut sporazum koji je predvi|ao da u okviru kona~ne raz-

mene teritorija srpsko sarajevsko predgra|e Vogo{}a pripadneizbeglicama iz Srebrenice kao nadoknada za pretrpqene gubitke.

Mehoqi} tvrdi da su prisutni Srebreni~ani ovu ponudu sa gnu-

{awem odbili. Autenti~nost i implikacije ovog {okantnog

predloga detaqno se ispituju u dokumentarcu norve{kog redite-

qa Ola Fliuma.20

Pre nego {to se Mehoqi}evo svedo~anstvo odbaci, bilo bi

korisno razmotriti neke od brojnih koincidencija koje govore

u prilog wegovoj verodostojnosti. Iz Debrifing-a holandskog

bataqona vidi se ne samo da demilitarizacija nije bila sprovede-

na kao {to su ugovori postignuti u aprilu i maju 1993 nalagali, a

na temequ kojih je bila uspostavqena bezbedna zona pod za{titom

UN, ve} i da je tokom ~itavog perioda holandskog prisustva na

ovom podru~ju (februar 1994 jul 1995) muslimanska vojska en-

klavu neka`weno koristila kao poligon za izvo|ewe napada na

20 Srebrenica: izdani grad, http://tv.globalresearch.ca/2011/07/srebrenica-town-be-trayed, intervju sa Hakijom Mehoqi}em, 27:40 do 29:50 minuta.


19/26


20/26


21/26

7. Srpske `rtve

Slede}a zna~ajna dimenzija Srebrenice odnosi se na `rtve o

kojima se ne govori, a to su srpske `rtve. Trik pomo}u kojeg su one

iskqu~ene iz razmatrawa izvodi se vrlo efikasno. Hronologija

relevantnih doga|aja suàva se na tri dana u julu 1995, dok se tro-

godi{wa de{avawa koja su tome prethodila potpuno ignori{u.

Tokom tog trogodi{weg perioda koji je prethodio masakru

Muslimana 1995, nekoliko desetina srpskih sela u blizini Sre-brenice napale su i uni{tile muslimanske oruàne snage iz en-

klave.

Prema podacima Holandskog instituta za ratna istraìva-

wa (NIOD), ti napadi su se odvijali po ustaqenom obrazcu.

Prvo su Srbi bili isterani iz etni~ki me{anih naseqa. Onda su

napadani srpski zaseoci okruèni muslimanskim mestima i na

kraju su bila pregaèna i preostala srpska naseqa. Stanovni{tvo

je ubijano, a wihovi domovi poharani, spaqeni ili dignuti u va-zduh. Usled toga, procewuje se da je u ovim napadima izme|u

1.000 i 1.200 Srba pobijeno ili pomrlo, dok je wih oko 3.000 bilo

raweno. Na kraju je od prvobitnih 9.390 stanovnika Srba u pod-

ru~ju Srebrenice ostalo samo wih 86022

Ove nimalo zanemarqive cifre retko su u raspravama o Sre-

brenici udostojene makar povr{ne pa`we, ali wihova relevant-

nost u odnosu na doga|aje od jula 1995. je neosporna. Pre svega zato

{to je upravo to prouzrokovalo onu nakupqenu mr`wu koju je

komandant Unprofora, general Filip Morijon, prilikom posete

Srebrenici i Bratuncu u prole}e 1993, jasno osetio i za koju je

kao svedok Tuìla{tva na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u nedvo-

smisleno rekao da predstavqa posledicu tih uàsnih pokoqa.

Drugo, zato {to su ti pogromi stvorili motiv, psiholo{ku osno-

vu, za osvetu nad percipiranim zlo~incima, {to je delimi~no

usledilo u julu 1995. Ove kontekstualne ~iwenice najozbiqnije

22 NIOD Report, Part I: The Yugoslav problem and the role of the West 19911994:Chapter 10: Srebrenica under siege.


22/26


23/26

nog insistirawa Istorijskog projekta Srebrenica li~no direkto-ru Centra, g. Mirsadu Toka~i, da prestane sa ignorisawem patwe

srpske zajednice u Srebrenici i da u svoj Atlas unese i wihova

uni{tena sela.

Za kraj ali nikako zato {to je ovo najmawe va`no, ve} kao

simbol ignorisawa ne samo srpskih `rtava ve} i celokupnog kon-

teksta srebreni~kih zbivawa, neophodno je navesti i slede}e.

Prema podacima sadr`anim u monografiji Srpske `rtve Srebre-

nice, 19921995, na osnovu delimi~no dostupne gra|e na podru~-

ju Srebrenice, u navedenom periodu stradalo je 704 civila srpske

nacionalnosti. Ove `rtve su poimenice nabrojane, i za svaku po-

stoji karton sa svim raspolo`ivim podacima. Za{to se svako po-

miwawe Srebrenice u doma}im i stranim medijima ograni~ava

iskqu~ivo na jo{ uvek sporne doga|aje iz jula 1995, a ignori{u

dokumentovane srpske `rtve iz prethodnog perioda?


24/26

8. Usvajawe rezolucije o Srebrenici

Prema presudi Me|unarodnog suda pravde u tu`bi Bosne i

Hercegovine protiv Savezne Republike Jugoslavije za genocid,

Srbija ne snosi odgovornost za takvo delo, niti je u~estvovala u

wegovoj pripremi ili izvo|ewu. Samim tim, Srbija nije imala

nikakvu obavezu da usvoji bilo kakvu Deklaraciju o Srebreni-

ci, zato {to po presudi najvi{e me|unarodne pravosudne instan-

ce na svetu Srbija nije povezana sa doga|ajima u Srebrenici. Sto-ga je usvajawe Deklaracije o Srebrenici u Skup{tini Srbije iz

2010. bilo plod iskqu~ivo spoqnih i unutra{wih politi~kih

pritisaka, i nije nimalo doprinelo utvr|ivawu pune istine o

Srebrenici.


25/26

Izdawa posve}ena doga|ajima vezanim za Srebrenicu:

1. Stefan Karganovi}: NVO Istorijski projekat Srebrenica,

Holandija,Zbornik radova sa Simpozijuma odrànog u Mo-

skvi 2009, Beograd 2010.

2. Grupa autora:Masakr u Srebrenici: Dokazi, kontekst, poli-

tika, Beograd 2011.

3. Grupa autora, Srebrenica: Falsifikovawe istorije, Beo-grad 2012.

4. Qubi{a Simi},Bukvik: Zlo~in bez kazne, Beograd 2012.

5. Istorijski projekat Srebrenica,Srpske `rtve Srebrenice

19921995, Beograd 2012.

6. Stefan Karganovi}, Qubi{a Simi}, Srebrenica: Dekon-

strukcija jednog virtuelnog genocida, Beograd 2010.

7. Stefan Karganovi}, fond Istorijski projekat Srebreni-

ca, Holandija,Bosanski Atlas zlo~ina Istraìva~ko-do-

kumentacionog centra iz Sarajeva (Kriti~ki osvrt), Beo-

grad 2010.

8. Stefan Karganovi}, fond Istorijski projekat Srebreni-

ca, Holandija, Prikaz stawa u srebreni~kom kraju petna-

est godina posle zavr{etka rata, Beograd 2010.

9. Dr Slobodan G. Mileusni}, upravnik Muzeja Srpske pravo-

slavne crkve,Duhovni genocid 19911995, Beograd 1997.

10. @erminal îvikov, Srebrenica Krunski svedok, Beograd

2009.

11. Qubi{a Simi}, Stradawe srpske Srebrenice (Fotograf-

ski putopis kroz zemqu jada i ~emera), Beograd 2010.


26/26

Contacts:

Postbus 90471

2509LL

Den Haag, The Netherlands+31 64 878 09078 (The Netherlands)

+381 64 403 3612 (Serbia)

Web: www.srebrenica-project.com

E-mail: [email protected]

Kontakti:

Postbus 90471

2509LLDen Haag, The Netherlands

+31 64 878 09078 (Holandija)

+381 64 403 3612 (Srbija)

Internet prezentacija: www.srebrenica-project.com

E-mail: [email protected]

Documents

Srebrenica Sve Sto Je Trebalo Da Znate a Bilo Je Zabranjeno Da Se Kaze