Sređivanje dvorišta (ZMUC, decembar 2014)

SREĐIVANJE DVORIŠTA: Šta je nezavisno u nezavisnoj kulturi?

(ZMUC, 12. decembar 2014. godine)

Moderatorka: Irena Ristić

Učesnici:

Aleksandra Jelić (Apsart), Aleksandar Popović (Karkatag kolektiv), Ana Dimitrijević (Karkatag kolektiv), Mirjana Boba Stojadinović (Frekvencija), Sandra Stojanović (Treći Beograd), Jelena

Mijić (Belgrade Raw), Nela Antonović (Mimart), Lidija Antonovic (Mimart), Zoran Ilić (Prozaonline), Mina Aleksić(Prostor), Sara i jos jedna njihova koleginica (Prostor), Nebojša

Milikić (KC Rex), Vesna Tašić (ZMUC),Marko Pejović (Hajde da), Diana KržanićTepavac (Asitež), Natasa Milović (Carina), Katarina Živanović (bivšiSekretar za kulturu)

PREGLED

Šta bi nezavisnost trebalo da znači, a šta realno jeste?Gde su njena ograničenja, a gde slobode u delovanju?Jesmo li zaista nezavisni? Od koga? U kojoj meri organizacije i inicijative nezavisne

kulturne scene odgovaraju kriterijumima nezavisnosti u odnosu na: (a) mehanizme državne kontrole?

(b) komercijalne efekte? (c)lični izbor i autonomiju delovanja?

Kako postići nezavisnost i kakvoj nezavisnosti težimo?

TRANSKRIPT RAZGOVORA

IRENA RISTIĆ (uvodna reč): Dobro došli na prvi razgovor u okviru dijaloške platforme Sređivanje dvorišta koju pokreće Asocijacija NKSS. Odlučili smo da krenemo od pitanja Šta je nezavisno u nezavisnoj kulturi? Dakle, krećemo od samog imena Asocijacije. Ime je prilično važno; imenovanje je neka vrsta određivanja. Imenovanje je i postupak vrednovanja, dakle postupak atribucije vrednosti , stoga nam je i bitno. Dobila sam kritiku malopre da je Hop.la elitistička organizacija, da se izražavamo prilično elitistički, pa onda slučajno ako budem bila zavedena sopstvenim sintakstičkim peripetijama, vi mi dajte do znanja. [SMEH] Hajde da krenemo od lingvista… Verovatno bi nam predantni lingvisti rekli da je pojam nezavisna

kultura neka vrsta logičke greške, čak i redundantan, zato što svaka kultura nezavisna, ako je zaista kultura, što se isto može primeniti na umetnost… Dakle, ako kažemo umetnost – ona je po sebi nezavisna umetnost. Međutim, korišćenje tog atributa nezavisno uz reč umetnost ili kultura nije novo. Ja ću vas samo kratko podsetiti da je otprilike pre 130 godina osnovano Društvo nezavisnih umetnika u Parizu, koje je pokrenulo Salon nezavisnih, kao reakciju na tadašnji Jesenji salon, i kao reakciju na nešto što je državno subvencionisano i rigidno po svojoj strukturi. Osnovno načelo Salona nezavisnih bilo je da nema selekcije i nema nagrade, I da otvara prostor za sve progresivne umove svog vremena da pokažu šta oni misle da je relevantno, i zbog čega je I bio važan za razvoj moderne umetnosti. I kasnije, kroz čitav 20. Vek, pojam nezavisnost vezivao se za umetnost, pa čak

su i čitavi pravci i pokreti tako nastajali. Recimo u nešto savremenijim okvirima, možemo da pričamo o Indie pokretu u muzičkoj umetnosti i kinematografiji, koji je zapravo nastao kao reakcija na industrijalizaciju kulture, pre svega na Holivud, kao i na dominaciju glavnih muzičkih etiketa. Savremeni teoretičari bi ponudili formulaciju nezavisne kulture kroz tri uslova koja bi morala da se razmotre da bi neka kultura bila nezavisna. Koja su ta tri uslova? Ja sam ih pomenula u pozivu, a sada ću malo da ih objasnim. Prvi uslov bi bila politička nezavisnost. Dakle, uslov koji se odnosi na slobodu od nametanja bilo koje vrste kontrole, a specifično i prvenstveno se misli na državnu kontrolu. Drugi uslov bi bio lična nezavisnost, koja se odnosi zapravo na integritet pojedinca i njegovu sposobnost za autonomno delovanje, za autonomiju delovanja. I treći uslov za nezavisnost bi bila nezavisnost od komercijalnog efekta i odnosi se na slobodu od svih mehanizama tržišne paradigme, koja nam je sad prilično bliska,…gori nam pod nogama. Eto, ne bih pretrpavala sa ovim osvrtom na pojam nezavisnosti do sada, ali bih vas pitala šta mislite o tome; koliko su vam ova tri uslova nezavisnosti bliska? Da li vam nešto fali od uslova, ili vam je nešto višak? I kako doživljavate u stvari nas u kontekstu nezavisnosti – šta bi za nas i za vas bila nezavisnost u kulturi i umetnosti?

SANDRA STOJANOVIĆ: Ja bih se malo osvrnula na pojam nezavisnosti; ti si rekla da se on nekako podrazumeva, a meni je to diskutabilno. Čini se da nezavisnost nije baš najsrećnije rešenje, najtačniji termin za ovo što mi radimo. Rekla bih da zavisnosti ili društvene relacije, tj. konkretnije komercijalne, materijalne, političke odnose koje gradimo definišu autonomiju onoga što radimo. Možda bi reči koje bi nama više značile i preciznije nas određivale bile samostalna ili suverena umetnička scena, više nego nezavisna. Čini mi se da, sem ukoliko se ne odreknemo svih materijalnih i političkih uslova, ne možemo ni da tvrdimo da je nešto nezavisno. I ne vidim smisao da ideal nečega bude potpuna nezavisnost, jer je to kao što sam već rekla u stvarnosti i nemoguće, imajući u vidu da ćemo mi u svom radu uvek imati materijalne i političke potrebe, pa bi težište trebalo da bude na tome da se relacije tj. zavisnosti od drugih društvenih fenomena koji na nas utiču jasnije artikulišu i osveste.

IRENA RISTIĆ:

Razumem – da jasnije artikulišemo ono što jesmo. Pojavljuje se još jedan termin: samoogranizovanje. Ali i dalje ostaje pitanje da li se tako lako odričemo pojma nezavisnosti pošto mi se čini da on nosi sa sobom i politički stav.

MIRJANA BOBA STOJADINOVIĆ:

Razgovarajući sa jednim profesionalcem u umetnosti za taj neki intervju, shvatila sam da ima još jedan pojam. U stvari, nisam sigurna da li smo definisali dobro temu za današnji razgovor, bar iz svog ugla govoreći. S jedne strane je ono što bi nazvali nezavisan, samoorganizovan i samostalan – ta neka naša nedefinisana (definisano-nedefinisana) pozicija, i s druge strane, državno, kao nešto što je uslovno rečeno potpuno suprotno. Ali postoji i – privatno.To je prosto nešto što mi je upalo u fokus; kako definisati to nezavisno, samoorganizovano, samostalno u odnosu na državno, a odjednom se ispostavlja da ima i privatno (npr. privatna galerija). Možda treba nekako da objektifikujemo, da uzmemo nekakav slučaj, pa da prosto nekako postavimo i da kažemo ovo je slučaj tog nekog nezavisnog/samoorganizovanog/samostalnog i da onda pokušamo da sagledamo

stvari kao koji su to plusevi, minusevi toga o čemu pričamo. Mislim ako pričam o samom pojmu, s obzirom da smo svi praktičari, nisam sigurna da nam je to u stvari cilj.

IRENA RISTIĆ: Pojam donosi određene uslovnosti, zato je meni bitan pojam. Recimo (pojam) privatno nosi određenu profitnost u sebi.

VESNA TAŠIĆ:

Ne obavezno, zašto? Evo sada sedimo u privatnom prostoru, a mi (ZMUC) smo deo nezavisne scene. Recimo, postoji niz galerija uz Dunav koje su takođe privatne: od muzeja Macure, preko Trećeg Beograda, ZMUC-a i ne znam koga još tamo. Nije obavezno privatno profitno.

IRENA RISTIĆ: Ja sam baš ponudila taj treći uslov nezavisnosti da se razmotri; da li ga onda potpuno odbacujemo? Da li uslov nezavisnosti kao nezavisnost od komercijalnog efekta, tj. od tržišne paradigme relevantan?

MIRJANA BOBA STOJADINOVIĆ: Ljudi se uvek zalepe za to: kako ste nezavisni kad dobijate pare od Ministarstva, države…

NEBOJŠA MILIKIĆ:

To su sve neprofitabilne organizacije.

ALEKSANDAR POPOVIĆ: Čisto da ne uđemo u neku sholastičku i salonsku debate nad terminima; šta za koga šta znači. To se verovatno tiče te neke grupe kojoj svi pripadamo, koja je oko toga nečega što se zove nezavisna

scena, pa verovatno treba više pričati u tom kontekstu. Tu su pitanja: da li mi želimo da budemo nezavisni, da li želimo da budemo neprofitni, da li to znači da hoćemo da nam se Vučić ne meša u radove i u to gde ćemo da izlažemo, ili to znači da hoćemo da budemo nezavisni od sveta i da smo prepušteni sami sebi. Opet to neprofitno i šta to znači… Nisam baš siguran da nas to do kraja definiše mada nemam pravo preterano da se bavim ovim iako mi jesmo članovi nezavisne mreže1, ali nismo deo tog nekog tima koji je ideološki postavlja.


Ne postoji takav jedan tim…

SANDRA STOJANOVIĆ: To je najbliže Skupštini NKSS, tako da faktički jeste deo ideološkog mehanizma.

1 Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije;

ALEKSANDAR POPOVIĆ:

Ok, da, dobro… Ali nismo do sada na taj način učestvovali u postavljanju ideja Nezavisne scene, pa u tom smislu… Mislim da treba pitanje staviti u kontekst toga kako ta grupa ljudi, namerno neću da koristim nikakve termine da se ne bismo za njih hvatali, želi da se odnosi prema ostatku društva; prema njegovim parama, prema publici ili prema bilo čemu. To je za mene bitnije pitanje nego šta za koga znači nezavisno, profitno/neprofitno, privatno/javno…Mislim da su to podpitanja u principu.

VESNA TAŠIĆ: Mogu ja da iznesem jednu tezicu, tj. jedno razmišljanje? Ja sam pokušavala samo danas da dođem do nekakvog iskrenog odgovora šta za mene, odnosno šta za ZMUC znači nezavisno i najrealniji odgovor bi bio u sadašnjem trenutku je finasiranje iz više izvora. Dakle, nipošto zavisnost od jednog izvora. Vrlo otvoreno se držim izvora finansiranja, jer mi smo mislili da nama to nije potrebno, da mi možemo da napravimo nešto komercijalno što će izdržavati ovo neprofitno što radimo, ali nam to nije uspelo, od toga smo digli ruke.Borili smo se nekoliko godina, međutim bilo je nemoguće i prosto nemamo to umeće. Onda sam došla do zaključka da je nezavisnost, ako je tako zovemo, za nas samo finansiranje iz više izvora u ovom trenutku, dok ne dođemo do nekog boljeg rešenja.

SANDRA STOJANOVIĆ:

Ali zar to sad ne znači samo zavisnost od više manjih izvora?

VESNA TAŠIĆ: Pazi zavistan si uvek: od tate i mame, od posla, od ovoga i onoga… Mislim ja sad govorim o realnom funkcionisanju, ne govorim o nezavisnosti u glavi i u razmišljanju.

MIRJANA BOBA STOJADINOVIĆ: Mislim u drugom nekom trenutku razgovarala sam i veoma kratko sa Rotorom iz Graca. Rotor je institucija koja je u Evropi, u našem delu sveta, jugoistočnoj Evropi poprilično vidljiva i zaista ima jako dobre programe, ima i budžete itd. Njih u jako velikom delu finansira Grad i državna uprava. I onda sam sa njima razgovarala o tome šta je za njih nezavisno, kao: mi smo nezavisni. Kao kako ste nezavisni? Oni imaju prostor, plate za njih sedmoro/osmoro – sve to od državne uprave. Kako ste nezavisni? Pa kao to što oni nas finansiraju je jedna stvar, ali da li oni donose političke odluke, sad se vraćam na ovo što si ti rekla, odgovor je ne. Ne znači da nije pokušavano i da se i dalje ne pokušava uticanje, ali su rekli da apsolutno neće da rade onako kako im se diriguje. Tu su i druge, Kamera Austria je jedna od najboljih evropskih institucija za fotografiju se vodi kao nezavisna. Meni je to bilo onako poprilično iznenađujuće.

MARKO PEJOVIĆ:

Možda oni veruju da su nezavisni, to je isto pitanje.

IRENA RISTIĆ: Onda je to pitanje “teških” reči poput kultura kao javno dobro koje zapravo znače da država prepoznaje nešto kao društveno korisno, pa samim tim i subvencioniše same organizacije i uvodi jedan vid kontrole. Ali ne znam…

VESNA TAŠIĆ: Mislim da uopšte ne mora da znači, da oni samo veruju da su nezavisni. To je isti slučaj kao sa onim našim Zagrebčanima, kako im se zove onaj fond, gde su oni u ugovor sa državom upravo to ubacili. Dakle, bez mešanja u politiku same institucije i bez mešanja u izbor preostalih članova Upravnog odbora. Vrlo jasno, ne treba razvijati imaginaciju u vezi sa državom i imaginaciju u vezi sa pritiscima itd. To su veoma konkretne stvari, mislim na funkcionisanje bilo koje ustanove. Ja verujem da to može da se konkretizuje. Kao što politička elita nije misaona imenica nego su ljudi imenom i prezimenom. E pa isto tako, pritisci nisu nešto… to i to i to.


A zašto se onda kod nas mistifikuje?

VESNA TAŠIĆ: Ja ne znam. To se uporno radi. To i mi radimo! To je bez veze, kao kad se mistifikuje ekonomija ili bilo šta drugo. Mistifikuje se iz neznanja, jer da imamo dovoljno informacija verovatno ne bismo, ali do toga je stvarno teško doći. Treba raditi to, treba se posvetiti tome, jer nemaš izvor pravi; ne postoje mediji itd. Mislim da ta nezavisnost kao i u slučaju Kultura nove, vrlo konkretno može da se na konkretnim primerima vidi. Mislim da su Zagrebčani nama čak i o tome pričali jednom prilikom u Rexu na nekom skupu. Na koji način su uspeli da izdejstvuju upravo to. Još nešto, moramo još jednu razliku da pravimo, ono što ti kažeš Sandra kad si zavistan od više malih izvora… Ja bih isto volela, to sam danas čula od Karkataga, da mi možemo da imamo nešto komercijalno. Nešto što potpuno funkcioniše, zarađuje, šta god to bilo. I od toga da potpuno nezavisno imamo naš umetnički program koji je neprofitan itd.

IRENA RISTIĆ: Ti veruješ u tu kampanju? (smeh)

VESNA TAŠIĆ: Ne, ne, ne, ja verujem da to može. Ja da umem da prodajem cipele, ja bih prodavala cipele i finansirala ZMUC. Mislim, druga je stvar što ja to ne umem, ali verovatno da postoje ljudi koji to znaju.

IRENA RISTIĆ: Nije da nema.

VESNA TAŠIĆ:

U svakom slučaju mi ovde imamo ljude koji su zaposleni, koji su na platama. To ti daje neku vrstu sigurnosti kod plaćanja računa itd. Ali ima I nas koji ništa od toga nemamo; nemamo zdravstvene knjižice, ne uplaćujem staž, nismo članovi ULUS-a, ULUPUDS-a itd. Bilo bi zanimljivo istraživanje u kome bi se gledale neke realne osnove,a onda pričati o nezavisnosti koja je životna nezavisnost, a ne samo ideja o nezavisnosti.

ALEKSANDRA JELIĆ:

Meni je zanimljiva ova tema i hvala vam što smo svi ovde i što mogu da pričam o nečemu što obično sama mozgam, i osećam se nekad vrlo izolovano u svojim malim borbama, a svakodnevnim. Tako da mi znači da mogu ovo da podelim. Kada govorimo o nezavisnosti, meni nekako pada na pamet da kada govorimo o toj vezi između nas kao malih organizacija, umetničkih više ili manje, i toga da treba da imamo neku vezu ili da potražujemo ili apliciramo za nekakva sredstva od države, ili da dobijamo prostore državnih organa… Meni je to strašno tricky pitanje. Verujem da pitanje ugovora ne može uvek da reši tu stvar, jer opet sad razmišljam ako nas je više, možda to može drugačije da izgleda. Ako smo zajedno, onda možda kao neko veće telo imamo nekakvu veću snagu, jer …o čemu se radi? Ja često ulazim u institucije i imam i relaciju sa opštinom Novi Beograd. Ja se vrlo često nalazim u situaciji da zbog toga što mi je nešto dato se nalazim na rubu svoje moralne dileme ili autocenzure. Da li mogu da krenem u neku kreativnu kampanju protiv, znači neću da idem da demonstriram, ali hoću da napravim neku kreativnu akciju,šta god, intervenciju u domenu onoga što ja radim kao nekakav odgovor, umetnički odgovor na ono čemu se moje biće protivi, kao neki moj ili naš umetnički odgovor na to. I ja bivam autocenzurisana veoma često time da je eto ta opština meni prostor, jer sam videla više puta kako reaguju, ili kako će da reaguje dotično Ministarstvo ako mi sad krenemo u kampanju protiv nekih stvari koje se dešavaju. Prosto uvek imam tu dilemu i tu se zaista ne osećam slobodno. Ja stvarno moram to da podelim. Ja ne osećam da imam snagu da izađem potpuno otvoreno. I često na relaciji institucije, pazite: pošto se bavimo primenjenim pozorištem i radimo sa neglumcima, mi često odlazimo u domove u bolnice itd. I ti sad osećaš da si strani element u toj instituciji. Osećaš određenu zahvalnost što su te uopšte pustili, jel ti tu nisi tek tako – ti si lobirao, tražio, molio itd. I onda je stalno taj hod po žici, da ta predstava koju učesnici prave ne skida glave onima koji su deo sistema. A oni imaju često potrebu da sve ono što se nataložilo vrlo radikalno iznesu. Kako ti kalkulišeš? Kako onda kao zabadamo nož u leđa instituciji koja nas je pustila? Vrlo često mi se dešavaju te stvari. Pitanje nezavisnosti mi je vrlo značajno. Eto, nemam ništa pametno, samo da podelim…

NEBOJŠA MILIKIĆ

Ne znam da li ste pričali od početka o postojećim definicijama, zvaničnim. Recimo, u TEH mreži čiji je Rex član bila je diskusija i koliko se sećam opšte prihvaćeni argument za sve važi: nezavisno to je otprilike je ono što si ti Bobo sada rekla. Formalno se gleda. Ako je osnovana organizacija samostalno bez ikakve intervencije, pritiska; ako je samostalno osnovana i samostalno rukovodi svojim poslovima, onda je nezavisna. Znači, ako joj niko ne postavlja članove Upravnog odbora itd, to se računa formalno da je nezavisno. E sad, naravno da ono što radi... Ona nema sopstvena sredstva, a da bi došla do sredstava ona ulazi u određene ugovorne odnose i ti ugovorni odnosi imaju neki smisao zavisnosti od klauzula ugovora, od koncepata neke fondacije itd. Ali to više nije ta ista priča, znači one [organizacije] su nezavisne, jer postoje nezavisno od odluka bilo kojih organa. Mi znamo, i to je vrlo bitno za razumevanje naše pozicije, kako je ovde nastao nezavisni sektor u kulturi, i uopšte nezavisni NGO sektor. U vrlo specifičnoj političkoj situaciji. On se jednostavno rodio u toj situaciji i nosi to obeležje, uvek će ga nositi, barem jedan deo koji je tu nastao.

E sad, zašto je bitno neprofitan. Zato što, da bi se došlo do sredstava za rad npr. jednog nezavisnog NGO u kulturi, a može da bude i u aktivizmu, on u mnogo slučaja mora da bude neprofitan. Znači ne sme da ima profitabilne aktivnosti i zato je bitno da je neprofitna organizacija. Ima gomila fondacija koja ne daje ništa koje su profitabilne, i to su onda i druga poreska pravila. Nije to bog-zna-šta komplikovano, jednostavno to je neka logika koja postoji. Šta je još specifično za naš NGO sektor? To sam isto čuo, ne znam ko je rekao... Ali kako gledam godinama, sve više mislim da je to tačno. I u Hrvatskoj, i u Sloveniji, NGO sektor, i pogotovu onaj u kulturi, on se rodio u jednom sinhronicitetu, u jednom paralelizmu idejnom i svakom drugom sa onim političkim snagama koje su bile na vlasti tada. Znači oni su deo onoga što se zvalo demokratski preokret. I zato oni, između ostalog, imaju strahovitu prohodnost u institucijama. Oni su maltene saborci iz iste priče. Kod nas je to tek desilo posle 2000-te da se pojavio taj paralelizam, ali od tada je prošlo jedno značajno vreme izgradnje profila itd. I kad vi gledate agende tih organizacija, recimo Metelkova je vrlo zanimljiva, a zanimljiva je i priča sa Klapčerom i posle toga što je nastalo iz njega, ne mogu ni ja da se setim da l' je Kultura Nova. To je u stvari jedna vrsta poklapanja interesa NGO scene i hrvatske političke elite u ispunjavanju nekih evropskih standarda. I vi tamo kad kažete evropski standard svi se smrznu, kao „pa mi moramo da se držimo

toga...“ Tako da je to jedna igra u kojoj oni imaju jako dobre adute. Kada kažu sad da odeš na konferenciju tamo ono Teo urla: „Moramo sad evropsku politiku! 300 organizacija mora da...“ Mi nemamo tu situaciju, to je možda i loše što je nemamo, a možda u stvari ima i neki drugi potencijal to što je nemamo. Znači, naše političke elite osim te koja kao od 2000-te nešto prčka, one jednostavno baš ih briga. Dosta im je toga... Ispalo one što su bile naj anti-evropskije sad su najviše proevropske. Znači, nema tu nikakvog stabilnog oslonca. Mi [NKSS] kada odemo u Ministartvo i kažemo imamo jedan odličan projekat koji se uklapa u tu politiku podrške kao u Hrvatskoj, mislim to realno nikog ne zanima. I to je tako... Ne može se to, po meni, osim nekom koincidencijom proterati tek tako iz pozicije jedne mreže. Znači, mora da postoji neki politički sinhronicitet.

IRENA RISTIĆ:

Da li neko može da objasni kako je Klapčer potpisao...

KATARINA ŽIVANOVIĆ:

Izvini što upadam... Ne možeš ti koristiti tu paralelu. Naše situacije nisu iste.

IRENA RISTIĆ: Samo hoću da kažem da je ako je potpisan ugovor sa nekim u Gradu ili državi itd., smislio se mehanizam distribucije sredstava koji zapravo funkcioniše na nivou mreže vrlo specifično. Znate kako oni distribuiraju sredstva sa onim glasanjima itd. Onda možda sam mehanizam distribucije sredstava predstavlja oruđe koje čuva nezavisnost.

KATARINA ŽIVANOVIĆ: To su dva različita nivoa.

SANDRA STOJANOVIĆ:

Ja ću samo kratko. Čini mi se da je taj komercijalni momenat dosta bitan ili ovo što je kao materijalni momenat za sve... Jeste da smo ovde, da je ZMUC privatno vlasništvo, ali kada ne biste imali neka sredstva da održavate prostor, vi biste ga napustili kao mnogi prostori i takva opasnost preti i Šok galeriji u Novom Sadu. Čim nema sredstava prestaje se da se bude u tom prostoru. Ne treba tako olako da odbacujemo tu materijalnu zavisnost, a ta neka sredstva što dobijamo posredstvom fondacija, moramo znati da fondacije imaju neke svoje politike i da iza njih stoje neke druge politike, i da smo mi na neki način samo deo tog lanca koji sprovodi politike koje su dozvoljene. Tako da je 'nezavisnost' za mene možda mala kočnica u tome da se mi jasno politički definišemo prema tome šta želimo da postignemo od ovoga što radimo. Ako stalno tripujemo nezavisnost negde smo u sprezi sa tim da nikada ne definišemo zavisnost (od čega, zašto smo zavisni i do koje mere).

KATARINA ŽIVANOVIĆ: Ja bih se vratila na početak. Mislim da je ovo što je Irena ponudila kao definiciju jedno odlično polazište upravo zbog toga što je važno imati na umu da nijedan od tih segmenata ne funkcioniše odvojeno, nego da je to kombinacija ta tri faktora koja se onda dalje može razrađivati preciznije. To je jedno, drugo: bojim se da u relativizaciji svega se ne dolazi do najmanjeg zajedničkog imenitelja koji onda omogućava formiranje jedne ozbiljnije scene koja ima snagu da određene stvari koriguje. Mislim da ako se iza svega postavi znak pitanja, od toga da li je dobra tema, da li je dobra struktura... Treba da propitujemo, ali da u tom propitivanju ja mislim da ako je osnovna potreba nalaženja najmanjeg zajedničkog sadržioca, onda to mora da bude i deo tokom svih razgovora, jer vi jedni drugima jeste snaga. Drugo, Nezavisna kulturna scena nikako nije homogen termin, ni na koji način. U okviru nje postoji niz konkretnih praksi koje omogućavaju da ta scena uopšte postoji upravo u toj različitosti, a ta različitost je rezultat potrebe da se preživi i njena šarolikost upućuje na vitalnost. Čak ni Rex i Centar za kulturnu dekontaminaciju nisu isti model. Nisu Nelina trupa i Dah teatar isti model. Upravo to ukazuje na jedan žilav potencijal koji je u svom ovom haosu uspeo da vas ovde ovoliko [okupi], a znate koliko još ima. Ja sam u tom smislu potpuno na Nebojšinoj strani, nije to strana nego... Ja prosto mislim da ta iskustva strana treba gledati, ali mislim da Srbija ne dozvoljava primenu nijednog postojećeg modela. Dakle, ja sam dvadeset godina gledala modele nezavisnih kulturnih centara Evrope i kod njih je to vrlo jednostavno; čija su osnivačka prava. Osnivačka prava nisu kod onog kod kog je budžet i to je vrlo jednostavno, tu nema veće filozofije. Osnivač nije država, dakle mi smo nezavisni, a to što nam država daje 99% para to i dalje ne znači da smo mi zavisni, jer je naša država uređena tako da ako nije osnivač – ona se ne meša. Dakle, mi to ne možemo primeniti ovde, jer je prosto praksa nastala u jednom haosu koji se u međuvremenu nije iščistio i ko zna koliko će još trajati. Ta kratka iluzija, koju je Nebojša pominjao 2000. godine, da će tu nešto da se desi i da smo mi partneri. Ja sam nažalost imala priliku u praksi da vidim da to nije tako, da nismo ni sa tom elitom od 2000. do skora bili u stvari partneri, da se time posebno ne bavim... Mislim da je snaga to što je praksa različita.

NATAŠA MILOVIĆ: Ja sam htela da se nadovežem, jako mi je bitno ovo što je rekla Katarina. Mi smo se samo jednom u životu čule telefonski nikada se nismo uživo upoznale.

Zar ne bi onda država, na ovo što si ti rekla, zar ne bi država trebala da uvidi svoj interes u nečijoj inicijativi, pa da država participira. Ako želi da uđe u Evropsku uniju i zna da recimo na određeni deo kilometrima izmeren vi morate da imate pozorište. E sad, pošto se ona nije prva setila nego se građanska inicijativa Apsart setila tj. Carina u jednom delu grada koji brojčano, demografski ima toliko stanovnika koliko neka država mala u regionu. Dakle pre države, pre te lokalne samouprave se sete da pokrenu takvu inicijativu, pa što onda država ne želi da participira u grass-root inicijativama i da kaže, čekaj dobro ko je nama kriv što se nismo setili tako nešto da pokrenemo, hajde onda da budemo neki suosnivač da oni ne bi propali u trenutku kada njihov entuzijazam počne da se suši. Jer pazi, ništa nije nepresušno. Ti kao građanin pokreneš inicijativu, ali onda ne dobiješ od svoje lokalne zajednice 30% koje recimo u Londonu svako takvo fringe pozorište dobija i od opštine i od raznih Art Council-a. Znači nije samo Skupština Grada i Ministarstvo. Tako je moj kolega sa klase Milan Govedarica registrovao theatre company za jedno popodne. Meni je trebalo kao NGO da se registrujem mesec dana. Od tih olakšica do onih da recimo ja moram tebe da zovem da ti nekog zamoliš iz Opštine, kao što smo imali tu situaciju da bismo imali pristup nekom grantu, jer oni ne znaju engleski u njihovim strukturama, jer je partijska struktura... Znači, ti si bila tamo, u srcu te tame. Ti možeš nama da kažeš koji je to nivo svesti da oni ne prepoznaju nas, nego nas gledaju kao neki nusproizvod a mi delimo isti interes, i oni i mi.

KATARINA ŽIVANOVIĆ:

Tu mislim da se ti varaš. Država iskreno nema taj interes, interes nije zajednički, jer to nije iskren interes ove države. To je bio iskren interes Hrvatske, iskren interes Slovenije. Da jeste ona bi te prepoznala kao partnera. Oni pošto to rade mehanički, i osnivaju se paranevladine organizacije, botovske nevladine organizacije koje treba da... Taj organizam koji bi trebao da radi za nas, on suštinski ne prepoznaje građansku inicijativu. On ne razume šta taj pojam znači.

NATAŠA MILOVIĆ O kom periodu govorimo?

KATARINA ŽIVANOVIĆ

Nema veze, mislim da je diskontinuitet bio iluzija.

NATAŠA MILOVIĆ Pa jako je bitno da se to prepozna, mislim to ti kažeš zato što si ti bila u vreme isto tako neke vlasti na poziciji gde se donose odluke, a ne samo gde se biva gnevan. I ti si pomagala, ali si pomagala na način koji je opet bio neka lična inicijativa.

KATARINA ŽIVANOVIĆ Ja i kada sam radila tamo [Sekretarijat za kulturu Grada] govorila sam zovite me, reći ću vam šta sam videla, šta znam, nije to tajna. Ja sam zapravo u Sekratarijatu radila samo godinu dana, to je zanemarljiv period u odnosu na dugovečnost birokratije. Ne radi se samo o tome, znaju ovi koji su bili sa mnom na sastancima, mi smo npr. radili na konkursu, NKSS je bila na sastanku, radili smo na preoblikovanju... Ali NKSS mora u tome da zna šta hoće. Na jednom sastanku NKSS kaže mi bismo da promenimo konkurs, a na drugom sastanku mi bi da partikilarno rešimo problem našeg prostora. I sad ti kažeš, Boga mu kud smo krenuli.

Suštinski, ja ti kažem mislim da taj organizam ne prepoznaje, to nije njegov interes, a pristupanje Evropskoj uniji ne postavlja nikakve uslove u oblasti kulture i obrazovanja, to su soft keys. U soft keys oni nemaju nikakvu obavezu. Dakle, pristupanje EU ne podrazumeva ovo o čemu mi sada razgovaramo, to je na jednom drugom nivou, ali u kulturi ne mora ništa da se promeni, to je naša stvar. I nas pristupanje EU neće puno pomoći.

NATAŠA MILOVIĆ Da, ali onda je to stvarno uzaludna akcija. Sve da se prebaci na građanski sektor...

KATARINA ŽIVANOVIĆ Nije, ja mislim da nije uzaludna akcija...

NATAŠA MILOVIĆ Ja ne znam od čega vi živite. Ako nemate civilni posao, ako nemate neku apanažu, roditelje, muževe... Mislim ako ste stvarno nezaposleni prekaritetni radnik, a školovan ste profesionalac, ispada da je stvarno kao neka fanatična akcija.

ALEKSANDAR POPOVIĆ

O tome upravo pričamo, to je poenta.

NATAŠA MILOVIĆ Ja se tako već 4 godine grčevito borim, zna Aleksandra sa kojom delim prostor. Ja shvatam da je entuzijazam, ...ali život vas demantuje. Ja stvarno ne znam zašto bismo mi stajali samo na toj ideji kao nezavisna kulturna scena, pa je to sad naša scena. To je pitanje, jer je svako od nas opet sa različitog background-a i sa različite pozicije. Ti Irena ne bi mogla ovo da organizuješ i da se trudiš oko NKSS-a da nemaš posao na Fakultetu. Tako da unutar nas već postoje klase.

IRENA RISTIĆ Misliš da se toliko trudim zato što imam posao?

NATAŠA MILOVIĆ

Pitanje je samo da li je ovo zajednička platforma kao pojedinaca koji su i preduzetnici u kulturi i umetnosti, da vodi njihova ta njihova ideja ili ideologema, a ne program, a ne državna rešenost da takve inicijative mora po nekoj sili zakona da podrži. Jer ako nije tako, ostaće samo ljudi koji su elita, i samo će elita moći da se time da bavi čak u našim okvirima.

IRENA RISTIĆ

Ne znam šta tačno znači ekonomska elita, kad radiš dvanaest sati dnevno na nekom poslu. Nisam sigurna da je to ekonomska elita.

NATAŠA MILOVIĆ Mislim na stalno zaposlenje.

IRENA RISTIĆ

Nisam sigurna da je stalno zaposlenje ekonomska elita.

MIRJANA BOBA STOJADINOVIĆ

Jedna je stvar osnivanje nezavisnih organizacija, mislim frapantno koliko jeste. Mislim, čula sam od KulturKontakta, žene su rekle koje su tu od početka (od 1992), kao jeste, kad su počeli da rade imali su mnogo više slobode. Dobro, oni su osnovani od strane države, ali kao minimalna mešanja, nešto, i kao njima je bio zadatak – tim rečima, to je ustanova koje su se bavile tim, one kažu: Nama

je bio zadatak da podržimo nezavisne profesionalce i... Znači to je bio politički zadatak početkom devedesetih.


Da, ali to nije ni tajna ni čudo.

MIRJANA BOBA STOJADINOVIĆ Da, ali niko ne zna za to. Ti znaš, ali ja ne znam.


Izvini, ali sada ne znam zašto ubacuješ KulturKontakt. To je kao da razgovaramo o kulturnoj sceni a ti kažeš Soros fond. Dakle, možeš da pominješ ime Kulturnog centra WUK u Beču, jer KulturKontakt je druga vrsta organizacije od ovoga što mi sad razgovaramo.


Ali mislim da nemamo uopšte definisano o čemu razgovaramo. Uglavnom o zavisnosti... Pričamo o izvorima finansija, je l' da? Druga stvar je, sa ljudima sa kojima sam razgovarala, apropo nezavisnosti, koja je razlika između toga kako su oni funkcionisali u početku i kako funkcionišu sada; šta je to što je razlika od onda do sada, u poslednjih 20 godina - profesionalizacija. I to je ono što je u stvari ogroman argument jedne grupe, recimo u okviru NKSS-a - profesionalizacija.

NATAŠA MILOVIĆ Na koju profesionalizaciju misliš ako ne možemo da naplatimo kartu?


Profesionalizacija u smislu da ljudi radi u oblasti kulture najprofesionalnije moguće u poslednje vreme.

NATAŠA MILOVIĆ

Dobro, ali onda treba da postoji način da ti samu sebe zaposliš.

(Mala rasprava o upadanju u reč)

NEBOJŠA MILIKIĆ

Ja samo moram da kažem da sam ja insistirao kada se statut pravio da se ubaci u statut da se NKSS treba uvek da kroz delovanje i koncipiranje nekog svog rada osvrće i drži koordinata u kojima je nastao 90tih. To je jedan ozbiljan, aktivan odnos prema političkim dešavanjima, stvarnosti. To možete da zaključite iz mojih postova, uglavnom insistiram na toj temi. I ja ne znam da li je Darka tako nešto stavila...

IRENA RISTIĆ Jeste.

NEBOJŠA MILIKIĆ

Šta sam hteo da kažem? Ono što je Katarina rekla - razlika između Hrvatske i Srbije, i ono što si ti sada rekla - zašto ovde ne postoji prepoznavanje. To je meni, možda malo zvocam, ali to je meni jasno kao dan. Posle pada Berlinskog zida došlo je do trijumfa toga što se zove zapadni svet. I sad kad se krene u analizu, vidi se da je on pobedio i da iako nije bio tako ekonomski superioran. On je pobedio zahvaljujući kulturnoj hegemoniji, koja i danas postoji. Vidite gde su recimo Rusija, problemi, vidite gde deca ruskih moćnika studiraju, gde su oni zaljubljeni itd. Sve po Evropi. Iz toga je nastao u interakciji ono što ja nazivam kulturalizacija Istočne Evrope. Kao ona je bila komunistička, pa nije dovoljno kulturna, pa da bi došla i ona na taj nivo da bude svetski hegemon, ona treba da se kulturalizuje. To je malo ironično, ali da vam kažem to je ono što je upisano u softver celog tog projekta u kome ja inače učestvujem, da se razumemo. Ja ne kritikujem, samo pokušavam da objasnim. Znači u tom smilsu, ne treba da govorimo Hrvatska i sl, već zapadne buržoazije osećaju da ta kulturna hegemonija... Prvo one unutar svog društva tom hegemonijom održavaju svoj položaj. Tamo treba da se stidiš ako pokušavaš da probiješ klasnu granicu itd. I postoji veliki problem oko toga, kulturni problem. Znači oni tako održavaju svoj položaj u društvu i pokušavaju da taj neki model preslikaju u zemlje zbog čega se u tim zemljama javlja ono što se u teoriji zove kompradorska buržoazija. Razlika kod tih buržoazija, oni sve imaju pare pa malo stiskaju ove dole. Za razliku od njih, u kompradorskim buržoazijama nema interesovanja za mase, nego ta buržoazija radi po nalozima svojih postavljača, nalaogodavaca itd. za koje znamo gde su. To je termin koji se koristi i za sve latinoameričke vlade koje je sve postavila CIA, rekao bih. I šta sad? To je naša situacija, naše pitanje: zašto naša kompradorska buržoazija ne prepoznaje da joj je potrebna nezavisna kulturna produkcija. Prvo, zato što ona nema mit koji ima zapadna buržoazija o preduzetniku u kulturi, o slobodnom pojedincu koji u svom umu stvara nove vrednosti itd. To je jedna ozbiljan legenda koja radi, radi svoj posao. I zato oni neurotično daju za nezavisni sektor i pomažu kulturu. Znači, pre neki dan reče Medenica u razgovoru u Zvezdi, kaže - jedino pozorište koje funkcioniše danas u smislu nekih vrednosti i dostignuća su ona koje podržava država. Englesko i američko pozorište su, u smislu neke umetničke produkcije, a ne sad neki hitovi i sl, beznačajni. Samo tamo gde država ulaže strateški... Znate šta je Kulturkampf bio u Nemačkoj i koji je ceo... Ovo sve zvuči kao ono iz 90tih, mislim ne ja znam... Ali nažalost kažem, ta buržoazija naša, ili elita politička ajde da ne koristimo taj termin, to jednostavno nije njen interes. Da ona tu

sad nešto pomaže... Ova prethodna koja je bila garnitura, to je ista inače, imaju isti program i sve isto, oni su još nešto kao prepoznavali, pa: vi ste oni fini tamo, što ste nešto kao super, evo vam kao nešto, evo vam kao ugovor ministar će da potpiše, znači ni oni iskreno nemaju... Čim odete u unutrašnjost, svi ti ljudi koji su izneli te navodne demokratske promene, koje bre, šta ih briga za savremenu umetnosti, ma dajte ljudi o čemu se radi. To je naša situacija. Ja mislim da kultura ima ogroman potencijal da tu situaciju učini ne samo vidljivom i transparentnom, već analizabilnom za mase, ne samo za kao mi ćemo da se snađemo, što je u stvari primer iz Hrvatske i Slovenije, sad ćemo mi u toj opštoj katastrofi... Zašto je u Hrvatskoj uselo? Zato što je u kredu hrvatske političke elite evropeizacija, dok u kredu naše većinom nije. Znači nije barem iskreno.

NELA ANTONOVIĆ

Nije samo zbog toga.

NEBOJŠA MILIKIĆ Hoću da kažem, u simboličkom univerzumu te elite, postoji prostor da se pritisne ta poluga. Ovde to u najvećem delu uopšte ne postoji. I čak ne može da se okrive oni, ništa oni neće dobiti, samo će dobiti konfuziju. Njihova kulturna hegemonija u ovom društvu, ne ostvaruje se preko savremene umetnosti, elitističke umetnosti, mita o kulturnom preduzetniku, nezavisnim intelektualcima itd, nego se ostvaruje preko folklornih društava, crkvenih organizacija itd. I to je činjenica u kojoj mi živimo i nema nikakvog čuda što nema...

NATAŠA MILOVIĆ

Bićemo onda hobisti, žao mi je.

NEBOJŠA MILIKIĆ E sad zašto mi ne umemo da tu situaciju promislimo u svom radu i da je na neki način povežemo za mase ljudi koji su u istoj toj poziciji, potpuna ignorisanost, potpuna zaboravljenost, prepuštenost

samima sebi. To je već naš problem, kako to ne umemo. Tako da karikiram, mi zaljubljeni,

samosažaljivi, sofisticirani umetničke duše koje eto stvaraju i mogu da oplemene pola

sveta, a eto nemaju novca itd. Mislim, za mene je iskorak iz toga, sad ćemo mi da

napustimo taj kredo - mi smo kao jadni, mi umetnici, nego ćemo da iskoračimo u jednu

drugu realnost do koje se stiže tako što ćemo ovde da otvorimo hamburgeraj, da svi

radimo prvih nekoliko godina. Uopšte ne mislim da je sada izlaz iz toga - idemo sad rešavamo. Mislim da to vrlo teška situacija. Vi kad pričate sa ljudima koji su u teškoj situaciji, oni i dalje veruju u sistem. Veruju da će taj sistem eto za dve, tri, četri, pet... Pa tranzicija je inače stalno nešto kao odlažeš, sad još malo, još malo. U toj situaciji imperativ je da se de-edukuju mase, u tome nedostatak kulturne adekvatne produkcije je neophodan, jer ti kroz kulturu učiš ljude da misle složenije, kompleksnije itd. Znači šta će to ljudima? Prvo o Americi ste pričali, a to su ozbiljno ljudi fundamentalisti, zatucani. Tako funkcioniše kapitalizam. A ovo što je Evropa uspela da izgradi neki građanski sloj, to je sad posebna priča; koliki je taj sloj, koje je njegovo poreklo, da li može neka zemlja Istočne Evrope ili perifernog kapitalizma da dostigne taj nivo. Nema teorije. Da bi oni bili razvijeni, svi drugi moraju da budu nerazvijeni, tako to funkcioniše. Dakle, to je naša situacija. Mislim da svaka stvaralačka aktivnosti i misleća aktivnost po default-u postaje beznadežna. Znači kažem beznadežna, a ima tu divnih stvari. Beznadežna sama pred sobom. Znači ona mora to da vidi. Sad je bilo super ovo predavanje Vesne Vuković u Oktobru, ne protiv angažovane umetnosti,

ali kritika tog angažovanog arta i to stvarno ume da bude onako... Znaš dođeš u galeriju a ono stvarno neki fensi katalozi, a ono radnici u štrajku. Ali, to se drugačije zove kulturna hegemonija. Da se kroz kulturnu produkciju postigne da ljudi smatraju normalnim da je ovaj sistem naopak i da neće nikad izvući društvo iz kolapsa - to je već veliki uspeh. Šta će onda biti, ko će da pozove na oružje ili izbore, to ne možemo da predvidimo. Možda će to neko od nas da bude, ali očigledno smo svi komformisti na ovom ili onom nivou. I nije to ništa strašno, ljudi su takvi. A za preduzetništvo, znate koliko ljudi ima ovako u populaciji tih kao superpreduzetničkih zemalja? Pa nema ni dva odstvo i kada od njih uzmete 10, 9 ih je to zato što su porodično uspeli da razviju ta znanja, te kapacitete... Ko Buš. Znate Buš, Buš je upropastio tri posla za koje bi išli u zatvor drugi ljudi, međutim na kraju postao predsednik.

NATAŠA MILOVIĆ

Postoje neki ljudi koji se nisu hranili na hlebu sramote, pa su uspeli.

NEBOJŠA MILIKIĆ

Kom bre hlebu sramote?

NATAŠA MILOVIĆ Mislim to se tako kaže za ljude koji su nepotističkim putevima gradili sebe i svoje preduzetništvo.

NEBOJŠA MILIKIĆ Tih devet od deset zapadnih mitskih preduzetnika. Devet je uspelo zato što je imalo izuzetne životne uslove. Ne može da postane neko ko nema te uslove, a pet puta je sposobniji od njih. To je ta iluzija o jednakim šansama. Dakle, treba da razumemo gde živimo i da počnemo kao stvaraoci da se bavimo time, tim kontekstom kako ko zna i ume. Možda ćemo da pravimo i neke patetične stvari i sve, ali mislim da tu ima interesovanja i među publikom i ima i kod donatora, mislim ono svi su se povukli odavde sad je gotovo. Mislim ne znam, ja kad gledam nekad spisak, ni ja nikad nisam konkurisao, ima bre 150 fondacija u svetu. Baš me zanima ko je odavde konkurisao kod više od ove dve, tri koje su...

ALEKSANDAR POPOVIĆ

Vrlo kratko, ja sam više imao problem sa tim nekim dijalogom koji nije dijalog, već držanjem... kako se zove ...mikrofona. Isto sam hteo da kažem da smo isuviše mladi i isuviše stari da bi se bavili time koji je interes političara, pogotovu zato što je to Milikić objasnio, ali u krajnjoj liniji za mene ovaj razgovor počinje time - mi njih ne zanimamo, mi za njih ne postojimo, i ne treba da postojimo, prema tome sve što dalje pričamo treba da krene od toga, a da ne trošimo ni minut više od života na to kako da dođemo do toga da nas političari prepoznaju pošto odgovor na to već znamo, to je već opet pomenuto - samo da organizujemo KUD ili da vidimo da li nešto može da se radi sa Kusturicom, da se snima Baba se češlja... Mislim, mi znamo kako se u ovoj zemlji uzimaju pare, samo je pitanje da li to hoćemo ili nećemo. U ovoj zemlji ima para za kulturu, samo što je neko drugi kultura. Toliko, znači, znamo šta ova zemlja finansira, nećemo to da radimo.

IRENA RISTIĆ

Je l' smo sad došli na poziciju unsigned? Znate u muzici kada su svi bili unsigned i onda su odjednom odlučili da postanu indie. Znači nismo više unsigned, neko koga neće neka velika etiketa, već smo sad nezavisni. Izvinite za ovu banalnu paralelu... (smeh)

ALEKSANDAR POPOVIĆ Mislim da je taj indie pokret vrlo problematičan...

NATAŠA MILOVIĆ

...zato što ga je apsorbovala industrija.

NELA ANTONOVIĆ To filozofski, nije to...

IRENA RISTIĆ Nisam mislila bukvalno. Više kao da li da se određujemo u odnosu na to što nas neko neće, kao da smo mi ovde skupili zato što nas neko neće. Iskreno, ja uvek imam problem sa svim oblicima vaninstitucionalnog delovanja kada akteri prepoznaju to polje samo kada su na neki način ugroženi u mainstram vodama, i vrlo se često bojim te ideje da vaninstitucionalno polje treba da bude polje luzera. Mislim da to nije polje luzera, mislim da je to polje izbora.

ALEKSANDAR POPOVIĆ Kod nas jeste, manje-više.

NEBOJŠA MILIKIĆ Tu je Nataša u pravu - nije podjednaka neizvesnost za svakog. U tom smislu, isto se gaji taj mit nezavisnih, ono kao stvaralac koji eto rizikuje van mainstram-a, koji nije profitabilan...

MIRJANA BOBA STOJADINOVIĆ Ajde da pričamo o nama.

NEBOJŠA MILIKIĆ Mi radimo u tom kontekstu.

MIRJANA BOBA STOJADINOVIĆ Da, ali mi i indukujemo taj kontekst. Indukujemo na način na koji smatramo, šta mi tu vidimo kao potencijal.

ZORAN ILIĆ Do sad mi se već istrošio malo polemični duh, ali ajde evo reći ću. Vratiću se na početak. Krenuli smo od nekog definisanja, redefinisanja, nezavisna kultura - logička greška, pleonazam, ne znam ni ja kako da nazovemo. Pa smo onda počeli da uvodimo pojmove samostalno, samoorganizovano, privatno, i ajde onda i kada je Nebojša rekao nezavisno, iako da taj pojam možda nije precizan i ne znam šta, možda na početku nismo trebali ni da uvodimo tu celu priču. Sad bih se ja malo osvrnuo; neke možda pričamo opšte teme, ali ajde nešto što je uže povezano sa našom Asocijaciojom i što nije direktno povezano sa novcem o kome opet cele večeri pričamo spletom okolnosti i dužni smo o tome da pričamo ako sebe ubrajamo u kreativne osobe, ali opet je novac pokretač ili šta već. Hteo sam da kažem da je meni naša Asocijacija i ta nezavisna kulturna scena neki njen dokaz da li je dovoljno plodno tle. Jednostavno, sad možda malo preterujem jer se pominjala i reč elitizam, ali koliko je nezavisna kulturna scena plodno tle da se pojave umetnici koji su uspešni, koji nešto znače. Naša Asocijacija NKSS može novčano jako dobro da stoji, ali ako je sa jedne strane kreativno sterilna, onda to meni nema mnogo značaja. Eto možda sam se samo vratio na pojam umetnika, da vidim u tom kontekstu. To je bilo ono moje, što malo izlazim iz okvira dosadašnje diskusije. Znači, ako je nezavisna kulturna scena i naša Asocijacija dovoljno plodno tle da su umetnici koji su članovi, da se jave umetnici koji nešto znače Beograd/Srbija, onda je to za mene uspešna organizacija. Ako, ovaj, nema onda dolazimo u suprotnost. Eto to bi otprilike bilo sve.

NELA ANTONOVIĆ Ja mogu samo da kažem da sam ja veliki optimista. Ja već 30 godina radim kao nezavisna, znači imam nezavisnu grupu i guram. Svima se divim šta ste prokomentarisali, nemam baš sve iste poglede do kraja, vrlo sam optimista. Ovo je prva Asocijacija gde sam ja ušla. Ovo mi je prvo bilo zato što meni upravo to različito mišljenje, upravo ta raznolikost može da donese nešto novo. A što se tiče, moram da se vratim na jednu stvar koju smo preskočili, vi ste pomenuli. To nezavistan, uopšte nije bitno kada ste negde u inostranstvu, jer smo imali baš polemiku na tu temu zato što se (organizacija) zove Vaninstitucionalna mreža samostalnih umetnika Rumunije. Oni su se osnovali prošle godine i to je jedan od mojih partnera, međutim oni su odmah dobili, država ih je odmah pogledala i odmah im je dala novac. Znači oni su odmah dobili na nekom mesečnom nivou, to nisu neke velike pare, ali da mogu da budu samoodrživi. Znači da mogu da funkcionišu i da obavljaju... Možda u tom kontekstu, o tome razmišljam kad ti pitaš nezavisni šta znači. Meni uopšte nezavisnost nije vezana za novac.

IRENA RISTIĆ Ja bih vam samo postavila još jedno pitanje. Da ne ostane na nivou toga da što nas neko neće i da treba prosto u toj beznadežnosti da se okrenemo drugim stvarima. Ja bih vas podsetila dok još imate strpljenja da se potreba za nezavisnošću umetnosti I kulture do sada u istoriji pojavljivala često kao politički stav, a ponekad i kao političko oruđe. Ne bih vam sad čitala moje omiljeno štivo, to sam vam poslala na mejling listu - Manifest iz 1938. koji su napisali Andre Breton, Lav Trocki i Dijego Rlivera - Manifest nezavisne i revolucionarne umetnosti, ali ću vas podsetiti samo da oni kažu da je nezavisnost zapravo nužna za revoluciju, kao što je revolucija nužna za potpuno oslobađanje umetnika. To je suština tog Manifesta, dakle direktno pojam nezavisnosti povezuju sa promenom društvenog modela i društvenog sistema. S jedne strane, to je vrlo direktan atak na fašizam koji se u tom trenutku razvija, a s druge strane i na staljinizam prema kome Trocki ima vrlo jasan stav. Naravno da se mnogo promenilo od 1938. do danas, ali bih vas ja prosto pitala šta

mislite o tome. (A možda se i nije promenilo što kaže Katarina). Ali bih vas pitala - šta mislite o tome? Da li nezavisnost neka vrsta političkog stava ili čak može da bude neka vrsta oruđa?


Stvarno se izvinjavam što nemam neku kao strukturu izlaganja. Prvo da kažem, u nekom tom prethodnom periodu ajde da uzmemo prethodnih 20 godina, promene su vidljive, nisu nevidljive. I zbog toga postoji ovo što Nela ima optimizma, što Nebojša još uvek radi, što sam ja došla bez obzira što nemam nikakvu direktnu vezu sa nezavisnom kulturom. Dakle, od tog trenutka kada su Rex i Centar za kulturnu dekontaminaciju bili prvi otvoreni modeli nebudžetskog finansiranja kulturnih centara do danas. Ja sam pokušala pred taj razgovor u Zvezdi da popišem šta je to - ljudi to uopšte nije malo. Ja sad pokušavam da shvatim zašto ovde ima toliko negativnih, možda je to negativno i posledica činjenice da, naravno, nismo svi jednako zadovoljni, ali ni jednako nezadovoljni. Ja sam sebi pokušavala da objasnim, da tu kada se javljala ta nezavisna scena koju ja pamtim, ona jeste nastala u opoziciji. Ti ako si stalno španovan da misliš u opoziciji i da počneš od negativnog, mi smo dugo imali problem u press materijalima Rexa, gde su oni stalno pisali šta nisu, pa sam ja stalno vraćala te papire da objasnim šta jesmo. Jer kada se vi rodite tako što se određujete negativno prema nečemu, vi onda treba da sazrite da možete da se, s oproštenjem, artikulišete pozitivno. To uopšte nije mala promena, to je strašno veliki korak. Onda, govorilo se o profesionalizaciji. Radi se o jednoj vrsti zamke, ili se bar tu meni tako čini. Jer mislim da niko ovde ne želi da kaže da je neko od kolega na nezavisnoj kulturnoj sceni manje profesionalan. Da se ne delimo na one koji su profi i one koji su, Bože me oprosti, amateri.

IRENA RISTIĆ Samo reci na šta tačno misliš kad kažeš profesionalan.

KATARINA ŽIVANOVIĆ Ovde se govorilo da si profesionalan ako realizuješ na određenom nivou. Ali ja mislim da ta profesionalizacija ne može biti profesionalizacija samo u užoj struci, u našem slučaju ona mora biti profesionalizacija i u zagovaranju, što bi rekli braća Hrvati. Dakle niko ovde, ja bar nikog nisam čula, izvinjavam se mladom kolegi, da je rekao da ne treba. Niko nije rekao da ne treba. Nego sve vreme razgovaramo o tome kako da sebi pomognemo da naučimo jedni od drugih kako bi moglo. Kako treba niko ne zna, da zna dobio bi Nobelovu nagradu za nešto. Dakle, ne mislim da ne treba, moje duboko uverenje je da je, ja ću je zvati nezavisna kulturna scena jer meni prosto tako odgovara, ja mislim da je nezavisna kulturna scena jedina šansa srpske kulture. Ja ne vidim nijednu drugu alternativu. Institucije ne žele da se promene. Svaki strateški plan institucija koji pročitate u kom se kaže “zaposleni bi da se nešto promeni”, kad se dublje uradi analiza, one bi da se promene, ali da se u njihovom statusu ništa ne promeni. Dakle, promena je nemoguća. Ako ostane status quo, promena se neće... Dakle, institucije tu promenu neće inicirati. Budžet kao takav tu promenu takođe neće, ta birokratija u oblasti kulture takođe će praviti vrlo male korake. Ako želite brže korake, moramo da postanemo legitiman pregovarač. NKSS, kako ja to vidim, mnogo je legitimniji pregovarač sada nego što je bila…. Osnivanje NKSS je za mene jedan tako važan događaj, gde ima pametnih mladih, starijih ljudi.

Mislim da se vrlo često govori... Kada nas ovako ponese ovaj revolucionarni zanos, ovo Irenino (smeh)...

IRENA RISTIĆ Pa niko nije odgovorio na moje pitanje.

KATARINA ŽIVANOVIĆ Ja verujem da je uključivanje u polje političkog neophodno da bi vas ljudi shvatili ozbiljno i da biste postali akter u životu zajednice. Ja kad govorim političko, ja ne mislim da treba da se učlanimo u stranke, molim vas da ne mešamo te... Mislim da je rad u polju političkog nešto mnogo složenije. Mislim da je činjenica da postoji NKSS već to. E sad kako se to materijalizuje day-to-day, to sad već... Moje pitanje je drugo. Ajde da apstrahujemo, da kažemo da je preapstraktno pitanje - da li se zalažemo za korekciju postojećeg sistema ili rušenje postojećeg sistema. Kad nas ponese revolucionarni zanos, mi kažemo rušiii, samo tako može, a kad ustanemo ujutru shvatimo da za to neko treba da položi život, a da niko baš sad nije spreman, te da bismo radije videli kako može da se koriguje. Moje pitanje tu je, i to mislim da je pošteno, da li mi razgovaramo u stvari o redistribuciji resursa u kulturi. I ako razgovaramo o redistribuciji resursa u kulturi, sa kojim modelima mislimo da to može da se uradi. Jer vi ste ovde uglavnom, 70% se govorilo o novcu. Dakle, ja znam da je to važan faktor, ali kolega je odlično rekao... Samo vi meni recite za šta su te pare, pa da se dogovorimo da ih podelimo. Dok se ne kaže jasno za šta su te pare, što je npr. u slučaju, ja sam tu možda nakaradna potpuno, jer se sa sadašnjim Ministrom uopšte ne slažem. Ja tvrdim da projekti treba da se usvoje pre usvajanja budžeta, da bi Ministar znao za šta traži pare. Ne samo Ministar nego i Gradski sekretar. Ja sam ubeđena da komisije moraju da završe svoj posao nevezano za iznos. Da onaj ko se bori za pare za kulturu kaže ja hoću 10 dinara zato što mi trebaju za ovo, ovo, ovo i ovo. A ne, dajte mi 10 dinara, pa ću ja tu onda malo ovom drugaru, malo onom drugaru, pa ću tu nekako da žongliram. Dakle, kad kažem, da ne bude mnogo apstraktno, da je to redistribucija - masa resursa se ne uvećava. Resursi nisu samo pare. Aleksandri i tebi bi verovatno odgovaralo da imate prostor koji ne plaćate u Domu omladine. Zašto vam Dom omladine nije dao prostor? Zašto vam SKC nije dao prostor?

NATAŠA MILOVIĆ Ne, ne, ne, baš greška. Ja sam želela u svojoj mesnoj zajednici gde sam se ja rodila da imam pozorište i ja sam to ostvarila. Ja sam srećna žena, ali ta sreća je trajala dok moja mama nije umrla, pa ja izgubila njenu penziju, jer ovo niko stvarno što ja radim neće da podrži. Zato što je ideološki vro određeno. Kod mene nema reakcionarnih pisaca, nema reakcionarnih komada. Ja sam politički subjekt u kontekstu ovog, možda ne baš ovih ljudi. Ali ja sam u kontekstu gde nema baš subjekta bez ideologije. I vrlo je određeno ideološki moje pozorište i tu nema,… ni sa jedne strane ja neću dobiti podršku zato što je ovo netrasparentno društvo i nema ništa za takve ljude.


Izvini, zapisala sam jednu anegdotu pa sam htela samo da je pomenem… Na jednom od sastanaka mreža nezavisnih kulturnih centara Evrope se na primer pojavio jedan kolega iz jednog centra u Švajcarskoj koji kad je pitan kako se izdržava on je rekao da ima kafić u kom prodaje drogu…

NELA ANTONOVIĆ Dabome! (smeh)


I oni su rekli: Bože gospode… dobro, oni su svi šezdesetosmaši, svi su oni skvotovali te kulturne centre šezdeset I osme, I razumeju oni šta on priča… ali on je čovek bez blama došao I rekao: ja prodajem to tamo … a mi razgovaramo da li da prodajemo hamburger. Dakle on je rekao ja prodajem to tamo, niko me do sad nije prijavio, niko me nije hapsio, ja te pare tako netrasparentno vratim u kulturu jer verujem da ti projekti treba da postoje. Eto tako, javno, čovek izašao pa rekao… A druga stvar, isto jedna anegdota koja je sad opet vezana za jednog saradnika Dah teatra, Alister se zvao, I on je nama te devedeset I neke pričao kako on tamo u tim razvijenim zemljama… on kaže ja imam projekat, I moj projekat je umetnički, pitaju me jesi li gay, ja kažem nisam, pitaju me jesi li HIV pozitivan, ja kažem nisam, pitaju je l’ imaš obe ruke, obe noge? Ja kažem, imam. Jesi beo? Jesam. E onda ne mogu da dobijem pare. Zato vam kažem, nije to ništa lokalno, postoje … trend ovaj, trend onaj… ali teško je sad odgovoriti I na te pojedinačne primere reagovati. Meni nije bilo strasno da, pored toga što sam pokušavala da se bavim nekim sistemskim promenama, da se bavim i pojedinačnim slučajevima jer sam shvatila da sistem tako funkcioniše. Šta je sad trebalo? Ti me zoveš, a ja kažem, srećo dok ne popravim sistem, pa mi se ti onda javi za deset godina pa ćemo da razgovaramo. Ti kad shvatiš kako taj sistem , to šibicarenje kako ide, … ali vi sad ne treba da imate iluziju, šibicarenje postoji I u okviru članova Nezavisne kulturne scene. Dakle, i tu se šibicari. Tu prosto svako ide da se pogodi za sebe., a onda… ja bih se vratila ponovo. pitanju šta vam je najmanji zajednički sadržalac, gde ćete se pogađati za neki interes koji je malo širi. Pojedinčano, svi vi pošteno kad se pogledate u oči znate šta je ko za sebe rešio preko reda, I što je rešio samo za sebe, a nije mogao za više od sebe. I šta sad: da ga razapnete na Terazijama što je rešio za sebe?

NELA ANTONOVIĆ Nismo imali takve slučajeve do sad…

KATARINA ŽIVANOVIĆ Pa dobro, ja sam vodila tri organizacije sa nezavisne kulturne scene kod gradskog, kod nekog tamo koji diluje prostore, meni su se javile te tri organizacije, ja reko ajde idemo, išli kod čoveka u uskoj majici sa mišićima (smeh) Šta sad? Da ja kažem neću da vodim vas troje, dođite mi sa pismom Nezavisne kulturne scene pa kad se Nezavisna kulturna scena dogovori koliko treba, onda ćemo da idemo. I onda ste stalno na toj, …malo se snalaziš, a malo…

IRENA RISTIĆ

Marko, nemoj da zaboraviš moje pitanje. Ti si učestvovao u jednoj radionici, tačnije vodio si jednu radionicu koja je izazvala veliki nesklad u okviru Asocijacije NKSS I koja je baš povezana sa mojim pitanjem. Sećate se te radionice? … kada je postavljeno pitanje “da li mislite da Asocijacija NKSS treba da se bavi društvenim pitanjima?”, što nas je u velikoj meri ‘rascepilo’ , skoro da je bilo 50:50. Ovi koji su bili na ‘našoj’ strani (smeh) prosto nisu mogli da veruje koliko je tek ljudi na ‘drugoj’ strani. Ali to je bila realnost. Ja ti Marko sad dadoh šlagvort, ali ne znam da li si ti hteo nešto drugo da kažeš…

MARKO PEJOVIĆ

Ja bih se samo vratio možda za sekund na pitanje nezavisnosti. Za mene je sve ovo što su ljudi pričali I ovo što si ti na početku navela legitimne stvari: politička, lična I nezavisnot od tog tržišno-komercijalnog , ali mi se čini da je ta, ne znam kako bih to naveo, da li to jeste politička, ali ta vrsta nepristajanja na pritisak – ono što je meni lično najvažnije u nezavisnosti. Znači ja mogu da dobijem od države, što nam se dešavalo I od Grada, I od stranih fondacija, I tako dalje… nekada strana fondacija kaže dobro bilo bi lepo da vi u tom projektu uradite to I to… I prva moja reakcija je ‘ja to ne želim’, I onda kad razmislim, pa … nekad mi se to čini kao dobar izazov. I sad mi je zanimljivo da taj izazov isprobam. Iako je on došao iz nekog drugog konteksta, a nije došao iz moje motivacije. Ali nekada se desi da taj pritisak bude takav da uradim nešto što nikako ne želim, I tu je sad neka granica potencijalne nezavisnosti, odnosno Hajde da kao organizacije, ili cele scene… Ja bih voleo kada bi scena razmišljala o tome da kad se pred nas postavi uslov radićete za kikiriki tako što će vam se dati šta ćete da radite, kazaće vam se kako ćete da funkcionišete, možete kao Nezavisna kulturna scena da radite tako ali ako radite ovo, onda neće biti ničega, …da mi onda sednemo, dogovorimo se I kažemo ove stvari možemo eventualno da razmislimo, ali sa ovim stvarima se nakon dogovora I polemike više ne polemiše. Za mene bi to bilo pitanje nezavisnosti ove Asocijacije. To kad se priča o resursima… sad ovo deluje idealističke ali neke stvari bi vrlo bile rešive. Kada bismo se mi dogovorili da sredstva koja dobijamo, ne moraju to biti bukvalno za honorare, ali … svi smo kroz projekte dobili neke stvari, pa bismo to stavili u fundus nezavisne kulturne scene, pa bi to postalo naše zajedničko nezavisno kulturno dobro, pa bismo mi onda to počeli da koristimo, I onda mi odjedanput ne bismo više bili tako… da svakog časa moramo negde da trčkaramo po u tehniku, sad banalizujem priču… nego imamo zajedničko nešto što delimo , jer je svako uspeo da delić, … na primer ja sam od Ministarstva dobio neki budžet I kupio sam projektor od toga, ja sam ga kupio od ove države koji su to dali kroz poreze, znači načelno to nije moje vlasništvo iako formalno jeste, ali to nije samo vlasništvo moje organizacije već bi trebalo da bude vlasništvo naše zajednice. I kad bismo se svi dogovorili da taj svoj projector stavimo u zajedničku kasu nezavisne scene odjedanput bi posle pet godina mi kao Asocijacija daleko lakše funkcionisali. I sve manje bismo bili zavisni od fondova, od raznih stvari jer bi vremenom, polako počeli da jedni druge opslužujemo.

NELA ANTONOVIĆ Pa to radimo non-stop… Možda ti nisi bio u situaciji, ali mi to razmenjujemo…

MARKO PEJOVIĆ To radimo, ali to radi Nela sa ovima, ili radi ovaj sa ovim. Ali ja ne pričam o tome, ja pričam o tome da svi imamo zajednički… I da je to politika Asocijacije. To nisu individualne odluke, pa Nela hoće al’ Pera neće. Pera kaže “baš me boli dupe šta drugima treba, ja ću to da držim za sebe”. Već da je to politika Asocijacije da svi koji dobijamo novac barem kroz domaće fondove, jer su to novci građana ove zemlje, to stavimo u zajednički fond. Onda bi Asocijacija bila daleko… za moj doživljaj, nezavisnija. Jer bi bila finansijski jača, a da ne pričam o drugim stvarima, šta bi tu još moglo da se stavja u zajednički fond. Naravno, ne mogu sve organizacije isto jer nemaju iste resurse, snage i tako dalje.

NELA ANTONOVIĆ

Ja ne razumem, majke mi, meni mora da nacrtaš...

NATAŠA MILOVIĆ

Evo, konfiskovamo ti imovinu (smeh)

NELA ANTONOVIĆ

Razmislite šta pitam: zašto to mora da bude zajedničko da bi drugi mogli koristiti?

MARKO PEJOVIĆ

Zato što Nela to deli sa drugima. Ti svoj projektor, svoj refleKtor hoćeš da daš, kažeš ljudi javite mi se ja ću svoje uvek da dam ako nemam to veče predstavu, je l‘ tako?

NELA ANTONOVIĆ Stavila sam na listu nešto što mi treba. To mi se pojavilo kroz pola sata na vratima, pojavile su mi se tri devojke volonterke…

MARKO PEJOVIĆ

Ali slušaj me Nela. To su individualne odluke tih članica asocijacije, ali to nije odluka svih članova.

NELA ANTONOVIĆ

A zašto mora da bude? Bio bi komunizam !?

MARKO PEJOVIĆ

Ja samo to predlažem. Za mene bi to … (gungula I žamor)


Ne, ne, ne, komunizam… to bi bio jasan akt solidarnosti! Odluka! Ne misli se na vlasništvo kao takvo već na način rada.

MARKO PEJOVIĆ

Asocijacija se dogovori…

ZORAN ILIĆ

On hoce da kaže da to što ti radiš je sjajno, ali da to ne treba da bude izuzetak nego pravilo u NKSS-u. On samo kaže da to što ti radiš treba da postane univerzalno.

MARKO PEJOVIĆ Da to bude naš dogovor koji je čak nekim aktom unutar Asocijacije formalizovan. To vidim kao način da Asocijacija postane još nezavisnija. Ovako mi smo stalno u tome da iako smo članice

Asocijacije ili članovi I dalje postoji taj prevashodni interes svojih organizacija, možda to nije u slučaju Mimarta, ali ja verujem da za jedan deo članova Asocijacije jeste. To je moj dubok doživljaj.

IRENA RISTIĆ To je jasno. Kada smo pravili istraživanje šta kojoj organizaciji treba, a šta je spremna da podeli, taj spisak šta je spremna da deli je bio veoma…

MARKO PEJOVIĆ

Minoran

IRENA RISTIĆ Da, dok je svaka organizacija tražila kancelariju koju bi u vrh glave delila sa još jednom osobom.

ALEKSANDRA JELIĆ

Za početak, činjenica je da 50% organizacija nije platilo članarinu.

IRENA RISTIĆ Htedoh da kažem da je to istraživanje već pokazalo koliko je nizak nivo spremnosti za tu vrstu razmene. Ili nedovoljne svesti do koje mere je ta razmena resursa nužna … bez toga teško da ćemo ići dalje.

MARKO PEJOVIĆ Tako da je za mene zavisnost dvostruka, jedna je ta vrsta ideje dokle su naše granice na koje pristajemo ili ne pristajemo, a druga je nezavisnost koja ide iz snage same Asocijacije da zaista bude vrsta podrške svojim članovima.

NELA ANTONOVIĆ

Nezavisnost znači nezavisna prava I dužnosti! Prava I dužnosti članica, ali nezavisna.

IRENA RISTIĆ

Kako to misliš?

NEBOJŠA MILIKIĆ Ja mislim da tu postoji jedan problem. Nekako od početka I kao formulisanje nije … ja mislim da ono kako je formirana NKSS …da je ona formirana kao gildenska organizacija, kao organizacija koja ima neke profesionalne I zanatske zajedničke osnove, I da želi da na osnovu toga stupi u kontakte… znate kako su nekad bile gilde, pravila unutar njih što solidarnosti, što standarda, što odnosa prema spoljašnjem svetu, drugim gildama I tako dalje… Međutim ja baš mislim da je tada u Statutu nedostajalo… da nije bilo uslova za to. Mi u stvari pokušavamo da delujemo, što nije nikakvo čudo,

ovde je kultura najviše cvetala kad je država pomagala, sve one čuvene NSK početni radovi, to je sve finansirala država, devedeset dvojka na početku rada oni su dobijali plate, od gradskog…

NEKO

A gde to nije tako?

NEBOJŠA MILIKIĆ

Možemo da pričamo o tome. Gde jeste ili nije tako I koji su rezultati. U svakom slučaju ja mislim da smo mi počeli da funkcionišemo po tom osnovu, kao nekad Socijalistički savez pa sad za kulturu, pa sad svi koji se bave kulturom tu udju, I ajde nema veze… Ali pošto živimo u vremenu koje traži od nas jedan deo političke svesti da ne bismo bili totalno izgubljeni, totalno dezorijentisani I ko ćorave bake da idemo kroz život, ja mislim da je to… mislim da svi problem koji postoje u Asocijaciji da odatle potiču, jer mi govorimo o tim gildinskim, zanatskim prioritetima… te ne znam da ćemo da budemo solidarni, ili da ćemo da nastupamo zajednički pred MInistarstvom… kad bi nas neko pitao zašto, bilo bi: pa eto zato što je to dobro za nas. A onog odnosa prema tome da li je,… ja mislim da ne postoji dovoljna dokaz za to da je naša delatnost, ne bi se tu složio sa Katarinom, da je naša delatnost kao neki izlaz I spas…


A jel vidiš ti drugi neki?

NEBOJŠA MILIKIĆ

Ja tu gledam materijalističku analizu, znači određeni društveni odnosi reprodukuju određenu nadgradnju, to je uvek bilo tako u istoriji. Čak je ovde neka vrsta te instalacije nezavisnog sektora, kao NGO u politici, neka vrsta eksperimenta istorijskog, I sad treba ozbiljno to razmatrati. Ja sam spremio jedan tekst, mislio sam da ga pošaljem ali nisam stigao. Tekst Peđe Cvetičanina. Baš me zanima kad bismo mi sad dobili tekst gde se nalazi naša produkcija u onoj analizi, to je analiza kulturne produkcije Burdijeova, možda I znate… gde se mi nalazimo na tom dijagramu? Gde se koja organizacija nalazi? Pazite, ako se vi nalazite na drugim delovima tog dijagrama, vi nekako po default-u nemate zajednički interes, I onda je I pitanje tog gildinskog okvira isto vrlo kompleksno…

NATAŠA MILOVIĆ Izvini, a po kojim kriterijumima se izvrsnost procenjuje po tome?

NEBOJŠA MILIKIĆ Ne govori se o tome. Videćeš, poslaću taj tekst upravo posle sastanka, danas mi je Peđa poslao, nije bilo smisla da ga šaljem pre sat-dva. Nije to pitanje izvrsnosti, to je pitanje pozicije. Da li si u mainstream kulturi, da li si u popularnoj koja ima tržišni aspekt... Ovo sve što mi radimo bojim se da spada u visoku kulturu, koliko god smo mi marginalni i činimo se sebi...

NELA ANTONOVIĆ Ali ja ne znam šta radim. Kako možeš da me klasifikuješ ako ni ja ne znam šta radim.

NEBOJŠA MILIKIĆ

Pa ne, ja kažem ono što mi radimo, ne kažem za sve. Ali za projekte za koje ja znam, to se zove visoka kultura, to je za obrazovane ljude, za urbane sredine u kojima ima naravno veliki broj tih ljudi, hajde da kažem takozvane srednje klase, treba im neki... hajde da kažem intelektualni razvoj zbog njihovih materijalnih interesa. To im donosi prestiž u društvu, status... to su mehanizmi u okviru kojih mi operišemo.

KATARINA ŽIVANOVIĆ Izvini ja moram da ponovim,... pošto mi je interesantno, ovde ja ne znam da je neko rekao da ne bi promene. Šta ti misliš da je generator promena, šta može da bude generator promena?

NEBOJŠA MILIKIĆ Ja ne mislim da jedna Asocijacija kulturnih NGO-ova, ili inicijativa, ili grupa, mora da se bavi ovim... ovo što pričam mislim da je to važno da znamo i shvatimo, ne mislim da mi sad moramo, mislim da je dobro da imamo to u vidu i da bez toga nemamo neku ozbiljnu perspektivu, ni individualno ni grupno. Ali ne mislim da je to sad neki imperativ i da sad moramo nešto da menjamo, ne verujem u to. Mislim da u jednom društvu, to se hiljadu puta do sada pokazalo, te reformističke ambicije u okviru istih sistemskih okvira, to jednostavno ne uspeva. Prvo zato što to ne zavisi od ljudi koji to hoće da urade. Mi sad možemo, hajde da uzmemo ekonomiju, hoćeš da reformišeš neki sektor ili nešto i onda odjednom ti upliva ta roba kojom se ti baviš iz nekog X izvora u svetu za koji pre toga nisi ni znao, po duplo nižoj ceni, čemu onda reforma? Znači, u ovom organizovanom haosu koji se zove svetsko tržište koje uopšte nije ni slobodno i tako dalje, jednostavno ti periferni igrači nisu tu da odlučuju ili menjaju ..

IRENA RISTIĆ

Ja nisam sigurna ni oko tog reformskog odnosa. Ja nisam sigurna da želim reformisani neoliberalizam.

NEBOJŠA MILIKIĆ

Pazite, nismo mi tu nikakvi ausajderi, to je pitanje broj 1 svih aktivista sveta, svih nezavisnih stvaralaca, svi su oni pred tom dilemom. I sad neki se prema tome orijentišu, neki ne, neki imaju neki svoj profesionalni razvoj koji je totalno nezavistan od svega, može da bude i reakcionarnih autora, i avangardnih, i šta god hoćeš... sve je isto, ide u neku kolotečinu, ima i uspeh, i sve, jednostavno tako stvari funkcionišu. Šta sam hteo da kažem? To naše formiranje kao Asocijacije nema orijentaciju...., ta orijentacija koja je gildinska mislim da je neosnovana, da mi imamo različite aspiracije, shvatanja, razumevanja,...


To je jasno iz ovog razgovora.

NEBOJŠA MILIKIĆ

... A nema drugog okvira. Meni se čini...

IRENA RISTIĆ

A šta će nam takva Asocijacija? Postoje udruženja samostalnih umetnika toliko, sve su to organizacije koje regulisu socijalni status...

NEBOJŠA MILIKIĆ

Ali koji je drugi okvir? Znaci, nezavisni smo? Dobro, mi nismo to nego... sama tema nezavisnosti govori da nas jedino to obelezava? Što smo mi nezavisna organizacija? To je vec tri-četiri godine od osnivanja, dakle tri-četiri godine je prošlo ...(smeh) a čekaj, zašto mi postojimo? Šta je to nezavisno? (Žamor)


Nije, nemoj sad i ti, sad si grub. Normalan je proces da se to propituje, normalan je proces da se u nekoliko promenjenim uslovima redefiniše, imaš nove članove, Asocijacija raste, neki od vas rade dvadeset godina, neki tri, neki pet, neki su mladji, ta kontiuirana debata je potrebna...

IRENA RISTIĆ

Nije samo to razlog zašto se mi time ne bavimo već tri do četiri godine ... Razlog je u tome što postoji jedna intenzivna strepnja da će...

KATARINA ŽIVANOVIĆ To da vas rasturi.

IRENA RISTIĆ

Da će preispitivanje ideološke pozicije biti

SANDRA STOJANOVIĆ Razlog za raspad.

IRENA RISTIĆ

Da. Razlog za raspad, odnosno da to Asocijacija neće izdržati. Ja se lično sa tim ne slažem. Ja mislim da nijedan dijalog ne mora po sebi da bude ugožavajući, već da ako uđemo u dijalog uvek možemo naći i neku novu poziciju, zajedničku... ali je to jedan od razloga zašto se ta vrsta preispitivanja stalno suspenduje.

MARKO PEJOVIĆ

Pri tome, ta tenzija stalno postoji.

NEBOJŠA MILIKIĆ Ali ona postoji u društvu, ljudi! Ne može Asocijacija da živi nezavisno od društva. Mi se svi opredeljujemo prema tome sta se dešava u društvu. I sad kad dodje... pošto ne poznajemo praksu

jedni drugih, jedva stignemo da odemo da vidimo po nešto, mi u stvari ni ne znamo, možemo onako da nagadjamo šta ko misli, i sad... ja tu heterogenost stavova ne vidim kao kvalitet stvarno, ako se nešto radi. Ako je to sad, ja bih to nazvao nekim šarenišom... ja mislim da je to recimo za vlast argument, kad se kaže između redova, slušajte mi nismo nikakva politička opasnost , samo možete da nas zakacite kao šareno pero kad idete na pregovaranje sa nekim u Evropskoj uniji i biće plus. Ja mislim da je to stvarno tako. I nisam čak protiv toga da se to iskoristi.

BOBA MIRJANA STOJADINOVIĆ Pa upravo ta pozicija je politička opasnost! Upravo pozicija u kojoj ti kažeš: mi vama nismo opasnost! Ta nedefinisanost, sivo polje ...

NEBOJŠA MILIKIĆ

Nisi me razumela, ja govorim da je to naša nesposobnost da artikulisemo svoje probleme, i izbegavanje ... to govorim! To je naš iskaz, što kažu, izmedju redova, kad mi odemo kod Ministra i kažemo mi zahtevamo to-to-to-i-to, a to je u skladu sa tim-i-tim soft keys, on nas vidi kao šareno pero koje ce da nas zakaci kad ode. To je naš iskaz! Jer mi ne kažemo uopšte mi smatramo da je novac koji ulaže država u kulturu pretežno namenjen reprodukciji vrlo problematičnih društvenih odnosa koji diskvalifikuju najveći deo stanovnistva iz bilo kakvog kontakta sa društvenim procesima koji nam inače odredjuju zivot. I to ne treba da radite, i mi znamo da će vas Evropska unija podržati dok to radite, ali mi ćemo vam se suprotstaviti. I sad budite faca i dajte nam novac da preživimo, jer ce i za vas biti dobro da im se suprotstavimo. To je već neki dijalog politički. Vrlo verovatno da bi nas otkačili, ili bi nas otkačili na takav način kao> može, evo ovo, nema problema, vi ste nezavisni, jer nije isključeno da je kod dela naše elite se pojavio taj mit u koji veruju o nezavisnom stvaraocu, autonomnoj kritičkoj svesti koja generiše nove ideje i tako dalje...

NATASA MILOVIĆ Dobro, to se u istoriji toliko puta desilo.

NEBOJŠA MILIKIĆ

Jeste, zato i kažem. Zašto bi mi sad očekivali da ćemo na nekoj vrlo labavoj platformi koju malo ko bi znao da opiše šta je njen pravi cilj osim tog gildinskog samorazumevanja koje očigledno nema osnova. Znači, mi nismo iz iste fele, što bi se reklo. Bez obzira što se bavimo i predstavama, i performansima, ..

NELA ANTONOVIĆ Šta misliš što si danas došao?

NEBOJŠA MILIKIĆ Ja idem gde god stignem... (smeh)

MARKO Neselektivno..

NEBOJŠA MILIKIĆ Ja idem svuda, mogu da ne dodjem samo zato sto ne stižem...

MARKO PEJOVIĆ Samo jedno, kažeš, mi ćemo vam se suprotstaviti. Kako se mi to suprotstavljamo? Mi to malo pretimo bez neke osnove?

NEBOJŠA MILIKIĆ Ne. Čim mi delujemo u kulturi i upravljamo se nekim setom vrednosti za koji verujemo da treba da ih podelimo sa drugim ljudima i da na njih tako utičemo. To je sve ok. Zašto mi ne bi uticali i na osobe koje donose odluke? Mi možemo to da uradimo u okviru performansa, može da se izvede pozorišna predstava pred Ministartvom, da se smisli rad, ima nas dvesta u Asocijaciji, stajaćemo tamo strazarićemo ispred Ministarstva da ne izadje neka dobra ideja, ili tako nešto...smislićemo nešto sto će da privuče pažnju javnosti. Ali ako mi izadjemo i kažemo mi smo jadni umetnici koji nemaju šta da... gotovo. To je gotovo.

KATARINA ŽIVANOVIĆ Ja sa Nebojšom imam tako jednu dužu saradnju, ali dugo nismo pričali... Ti sad tu pred nas podastireš razne ... ili zagovaraš neki model? Je l' ti sad kažeš trebalo bi da se taj zajednički minimum redefiniše kako bi se pročistio NKSS i ko ostane ostane, i da taj... to se ne mora zvati NKSS ali zagovaraće isti set vrednosti koji možda neće biti ovako širok kao ovaj NKSS-a... pitam, ne znam...

NEBOJŠA MILIKIĆ Mislim da razgovor ne treba da ide u smeru opšteg nerazumevanja vec opšteg razumevanja. Mislim da govorim o nekim bazičnim stvarima koje su bitne, i... često sam primetio, ne samo u ovoj grupi, ljudi su izgubili potpuno orijentaciju i ne shvataju koje su zakonitosti društva u kom žive, i koja je perspektiva, a istorijskih primera ima koliko god hoćeš, ima na internetu pa ako hoćeš da čitaš... ljudi to ne rade iz nekog razloga, između ostalog i to je indikator da su ljudi u jednoj grupi iz različitih interesa. Ti različiti interesi se maskiraju navodno zajedničkim gildenskim interesom, i tu nema nikakve razlike između nas i ULUSa ili nekih drugih organizacija, i poni isto... ljudi su potpuno suprotstavljenih gledišta ali imaju neki minimalni gildenski interes. A ja mislim da je nas, mozda i kapacitet sto mi nemamo taj zajednički gildenski interes. Jer mi smo drukčije egzistencijalno situirani i rešeni na drugačiji način to rešavamo . Tako da okvir taj naš nije profesionalan i zanatski, mada naizgled jeste...

IRENA RISTIĆ

Možda Asocijacija može da bude nešto drugo?

NEBOJŠA MILIKIĆ

Ali to drugo, ja ne verujem. Iz onoga što sam video ovde, potpuna je heterogenost političkih pristupa i ideoloških stavova, i šta sad... nije to nikakva tragedija. Samo kažem u svakom razgovoru

se ta heterogenost postavi kao prepreka, to je cenzura da se vodi bilo kakva racionalna diskusija. Tako funkcioniše ideologija. Tako što mi nesvesno reprodukujemo njene barijere. Tako ona funkcioniše. Ja samo pokušavam da bar to, hajde kad smo se već negde sreli,... da razgovaramo.

SANDRA STOJANOVIĆ

Manje vise je ono što sam htela na početku kad sam krenula sa tim kvazi pojmom nezavisnosti, htela sam da kažem ovo u stvari... zapravo to sve služi kao neka vrsta prepreke da dođemo do konkretnih stvari je l'? Koji je moj mehanizam da ja delujem? Da utičem na to sto želim, a pritom nismo ni utvrdili šta to mi svi zajedno hoćemo da ostvarimo. NKSS možda jedino funkcioniše samo zato što niko nije istupio i rekao : ovo bi mogao da bude... tako da ti kad njega pitaš, to može da kaže kao pojedinac iz svoje pozicije ili iz pozicije Rexa, ali na nivou NKSS-a mi nismo ni približno došli do toga. Tako da ovaj razgovor, zapravo ja bar tako vidim, i ovaj sto smo isplanirali u budućnosti je prvi korak da se dodje možda do nečega. Ali pod velikim Mozda.

IRENA RISTIĆ

Ne znam da li je moguĆe.... Ja se slazem sa vama da postoji ta neka...mozda i beznadezna heterogenost, ali mi se ćini da će se bez jasnijeg pozicioniranja NKSS vrlo brzo ugasiti, jer nema razloga da postoji.


To ne znači da ce se ugasiti. (smeh)

NEBOJŠA MILIKIĆ

Mi to ne znamo i mi se ne trudimo da to saznamo, a to je racionalan odnos jer našu poziciju može da promeni potpuno slučajan izbor nekog službenika negde, s kojim mi nikakve veze nemamo. Koji jednostavno ima neki afinitet...

MARKO PEJOVIĆ Što se i desilo.

NEBOJŠA MILIKIĆ

Ili može da se desi. Znači naše dumanje o tome... a imamo tu heterogenost, to je neozbiljno. Mi nemamo taj kapacitet, to nam nije cilj i treba da budemo načisto sa tim. Ako imamo kapacitet i želju da pronađemo neki zajednički cilj to je sad potpuno druga tema. I tu može da dođe do konstruktivne podele zato što može da postoji i grupa organizacija koja hoće da se profiliše gildenski, znači da nađe što više zajedničkih osnovnih tačaka i da funkcioniše po tom principu. A može da se ili raspadne ovaj drugi deo ili da...

IRENA RISTIĆ

Da pravimo frakcije?

NEBOJŠA MILIKIĆ

Ma ne, ja ne verujem da bi se tu našlo više od ne znam... pet-šest organizacija, i šta? To je tako. Pa gde imate ozbiljne alternative danas, pa ceo svet u kome živimo se zove 'no alternative' . To je naš svet. Znači nema alternative. Mi se pravimo da smo alternativa.

IRENA RISTIĆ

Možda je to isto zanimljivo pitanje: do koje mere smo mi u toj priči sa državom, ili da kažemo vlasnicima budžeta isto upali u neki mit o nužnosti odnosa. Ja nisam sigurna da projekti koje mi radimo se zasnivaju na budžetima koje mi dobijamo od države, u stvari znam sigurno da kada bih stvarno gledala budžet svog projekta on košta petnaest puta više od dobijenog. Hoću reći da je pristajanje na raznorazne vrste uslovljavanja ili zavisnosti odnosno nužnost tog pristajanja isto neka vrsta mita.

KATARINA ŽIVANOVIĆ Ja nisam dugo radila fundraising za nezavisnu scenu ali se sećam da u vreme dok sam ga radila velika muka upravo jeste bila što su ostali donatori tražili lokalno ulaganje što u njihovom svetu u kome žive znači legitimaciju, lokalnu legitimaciju, pet dinara-pet dinara al da ti napišeš dala mi je moja lokalna zajednica kroz distribuciju budžeta preko Sekretarijat za kulturu ili Ministarstva kulture. A iz pozicije institucija mogu da kažem koliko lakše institucija dobija pare na konkursima koji nisu budžetski, čak i na budžetskim. Dakle, dok se nije iščistilo to da se u okviru gradskog konkursa takmiče paralelno Narodno pozorište i Nela, ... i naravno oni kad vide to oni kažu pa naravno Narodno pozorište! Ko je Nela Antonović? Ja moram da priznam meni je sve ovo jako zanimljivo, činjenica da postoji ovaj razgovor, javilo se evo vas jedan-dva-tri....(broji dalje) ... potreba da diskutujete o tom eventualnom usmeravanju ili neusmeravanju. Mene jeste sekiralo u jednom periodu i to dok sam radila , ta ra-zli-či-tost, taj nedostatak solidarnosti, onda sam shvatila da je ta solidarnost jedna lična utopija i da ne treba nešto da se ložim puno jer u svetu odraslih to baš i nije...

IRENA RISTIC

Nije to utopija, to je samo evolucioni korak koji civilizacija još nije preskočila. To je na nivou civilizacije, nije to sad na nivou NKSS-a, jer kada budemo preskočili taj korak, ja moram da kažem mada zvučim kao darvinista - mi ćemo uspeti da smislimo ideju koja je alternativa neoliberalizmu. Dok ne budemo to preskočili, mi ćemo kao ljudska vrsta ostati ovde gde smo. Ne NKSS, stvarno mislim na nivou čitave civilizacije, tako da nije to nemoguće samo treba izdržati...

KATARINA ŽIVANOVIĆ Ja nemam još puno. (smeh i žamor)

NEBOJŠA MILIKIĆ Kao tranzicija, samo još malo... (smeh)

IRENA RISTIC

Ali stvarno, ako mi budemo uspeli da izdržimo anksioznost ove pat pozicije...


Biološki nećemo uspeti

IRENA RISTIC

... možda ćemo uspeti i da smislimo nešto. (smeh i žamor)

NEBOJŠA MILIKIĆ

Javiće nam se plovne kožice!

SANDRA

Ali izdržati u čemu? Samo da bi postojali, a da svi i dalje igramo u tim nekim, ne pat pozicijama, igramo po pravilima te igre... Ja se prijavljujem na konkurse, prijavljujem se za Ministarstvo, na neki način sam uslovljena od Gete instituta za prostor koji koristim, znači kad smo radili projekat sa studentima koji je trebalo da preispituje neki umetnički kontinuitet i tako dalje, bili smo aktivno suprotstavljeni Muzeju savremene umetnosti, znači ti na svakom koraku moraš da se opredeljuješ, što znači ako treba da izdržiš u nečemu ..

IRENA RISTIC

Ali recimo ako budemo izdržali ove dijaloge u kojima ćemo da okupljamo sve različitije, sve više ovih koji se ne slažu i sa mnom, i sa nama, i tako dalje... ako u tom dijalogu uspemo samo da izdržimo ...

SANDRA Pa dobro, da izdržimo u dijalogu.

IRENA RISTIC ...Možda ćemo pronaći neke... ne mislim zajednički imenitelj, nisam sigurna da možemo da pronadjemo u ovakvom stanju zajednički imenitelj, ali možemo da smislimo neki novi.

SANDRA

Znači imperativ nije da NKSS opstane, imperativ je da nešto drugo što postoji, ali evo mi ovde definišemo postane... mislim da je to bitno. Zato što NKSS nije merilo nezavisnosti još uvek.

IRENA RISTIC

Naravno

NELA

Ja mislim da smo mi super zato što je viši stepen demokratije haos. I ja mislim da smo mi super što svako misli svoje, uopšte se ne šalim.., Da mi imamo ono: ko može ovo, ko ne, ako ne uradiš ovo onda ne ulaziš u grupu... onda ja ne bi bila tu.

NATAŠA Ali tako je skupština izgledala, vrlo birokratski, imala sam utisak kao da sam u nekoj stranci, meni mnogo više ovo odgovara jer ima taj neki oreol Agore, i gde ljudi mogu malo da se... možda sam ja nametnula svojim ulaskom ovde, neskromno ću to reći, ali treba to... Znači ne ućutkivanje nego puštanje ljudi da kažu, na kraju krajeva nek se olakšaju, i onako ne vidim koji je interes uopšte biti u jednoj Asocijaciji u kojoj te neko juri za članarinu, iako mu petsto puta kažeš da ne možeš to da platiš, znači stalno se to spominje. Stalno neke dvostruke poruke, s jedne strane solidarnost a onda sa druge strane ekonomska ucena. Potpuno sam nekako, iako sam ja među novijim članovima, na skupštini sam imala utisak da nisam kao kod kuće. To sam rekla i tebi i Aleksandri i još nekima, al sam htela sad večeras i javno da kažem zato što se jednostavno treba odrediti. Treba se odrediti i treba se konfrontirati. Uravnilovka... ma koliko ja bila u nekom smislu po repertoaru koji ja negujem levo orijentisana, ovako u nekim stvarima gde mi i inače živimo u postideološkom vremenu i gde je veoma teško govoriti o ideologijama jer to ljudi različito shvataju, evo ti si iznela neke, Nebojša je izneo neke druge autore, sad da svi krenu izneli bi svoje favorite, jako je bitno ako treba i da postoje struje u svim tim gildinskim organizacijama pogledajte sad ULUS tu su se tačno neke struje pojavljivale. Ali to nije loše, jer sve ostalo bi vodilo u neku... u stvari apatiju.

NEBOJŠA MILIKIĆ

Ali oni imaju jasne gildenske kriterijume.

NATAŠA Da, mi nemamo interes u stvari. Mi nemamo interesno polje. To je problem. Evo Marko je dao ideju za ovo što bi nam bio neki interes, ali šta bi još moglo da bude osim da svi platimo te uredne članarine... a stalno ih spominje neko, ako ne vi onda će to biti na drugom sastanku neko drugi. (žamor)

SARA

Stvar je prvo to oko prava i odgovornosti koje se postavljaju. Ne možete očekivati prava ako nemate neke odgovornosti, to je elementarno. Što znači ta članarina, kakva god bila, možda meni to... ja sam stvarno prvi put ovde, pala s Marsa... a drugo taj momenat što su svi različiti meni deluje stvarno kao prednost, i momenat umrežavanja može da bude jako dobar. Svaka organizacija ima nešto što može da ponudi, makar to bilo znanje koje može da pomogne drugim organizacijama. I mislim da je to neka snaga koja treba da se iskoristi. Ako imate neku vrstu, hajde ovo je možda pretenciozno, prosvetiteljske misli... svako od vas ima neko iskustvo, znači da razne radionice koje mogu da se organizuju mogu da pomognu ostalim organizacijama da svako tu ima, ma koliko bio različit, nekakvu korist.

NELA

I ko hoće da ima korist... Mislim ja to vidim, jer zna se ko iz NKSSa dolazi, imala sam 72 događanja, samo je bio jednom Marko i jednom je bila... razumeš? Pazi a tu je bilo genijalnih ljudi, i institucija i van institucija, ti si bila u redu... ali po jednom. Znači niko nije dolazio.

NATAŠA

Pa ja sam specijalnu tribinu na ovu temu organizovala u okviru Na sopstveni pogon, to sam ti rekla, i došla je jedna članica, i to zato što me privatno poznaje. Hoću da kažem, ne znam zašto sam to uradila. Nisam dobila neki honorar, niti sam se na plakatu videla. Doduše plakat je bio potpuno nefunkcionalan, katastrofa totalna, ne znam ko je to radio...

BOBA Ja. (smeh)

NATAŠA

Stvarno jedna nefunkcionalna bačena para i žao mi je tih šuma što su posečene za tako nešto...

ALEKSANDAR

Ja bih krenuo možda od tog zajedničkog najmanjeg imenitelja da probamo da pričamo malo afirmativno zato što ovo sve ostalo je jasno. Znači različiti smo, delujemo u različitim žanrovima,sarađujemo, umrežavanje postoji ... Da zanemarimo oko čega se ne slažemo pošto je to manje-više jasno. Za šta je nama koristan NKSS i lično i praktično? Vrlo je korisna mailing lista iako se to možda smatra nečim zanemarljivim, deluje mi da bi ovde ljudi da menjaju svet pa onda kada bismo rekli da se NKSS svodi na jednu platformu za razmenu informacija polugildinsku mada nema pravu tu gildinsku strukturu, možda bi to bilo doživljeno kao neka vrsta promašaja odnosno izneverenje nekih viših ideala koji su se očekivali od ovoga, ali nije. Tamo se pojavljuju dosta korisne informacije i to je vrlo prizeman ali praktičan i merljiv kvalitet tog udruženja. Takođe to umrežavanje postoji. Što opet potiče od te mailing liste a potiče i od ovih sastanaka, dešava se neka vrsta umrežavanja. Pominje se ta radionica koja se ticala aktivizma i neaktivizma. Ja ne znam ni da li stojim ispred svog udruženja ali ja lično znam da sam jedan od tih koji su istupili sa stavom da mi ne treba da se bavimo aktivizmom. To ne znači da ljudi koji su u NKSS ne treba da budu aktivisti, zapravo većina udruženja koja su u NKSS su na ovaj ili onaj način aktivistička ali mi je samo delovalo kao realnost da su ljudi suviše heterogeni da bi se zajedno udružili i da bi pokušali da budu zajedno aktivisti, pa je ok i da to prihvatimo i da se time ne bavimo, iako se bavimo možda svakodnevno. Ali šta je kvalitet? Kvalitet je to što može da se nađe dve tri organizacije koje će se skupiti i biti aktivistične na neki način.

NEBOJŠA MILIKIĆ

Mogu da se skupe i van NKSS-a.

ALEKSANDAR Ali NKSS tu dosta pomaže.Ako bi se manje od nje očekivalo onda bi se ti kvaliteti bolje videli. Ako se zanemare ti neki visoki ideali, promene društva i šta ja znam, i ako se vratimo na to da su tu u pitanju uglavnom te samoorganizovane umetnici, i radnici u kulturi, i da je to neki vrlo

rudimentaran minimum odnosno zajednički imenitelj, ali da on opet znači. Da je bolje da on postoji nego da ne postoji. I sad, ne znam da li je uopšte prihvatljiv takav način razmišljanja, ali ako se te neke iluzije razbiju onda to pomaže da se bude praktičan. Eto toliko.

JELENA?

Meni se jako svidelo ovo što je Sara pomenula. Ovo je prvi model NKSS-a koji meni zapravo lično odgovara. Ja imam utisak da ovde... mi smo imali neki model skupštine, model te neke prepiske koja nije deljenje informacija nego je prepiska, ... ovo je jedini model do sad gde ja imam utisak da može da se napravi neka nadgradnja koja može da bude vrlo motivišuća za razna udruženja da se ukljuce,... više nego što je to bilo na skupštini. Na skupštini se dosta pričalo o tome...

SANDRA Eto prvi put postoji još neki prostor da se nešto radi.

ALEKSANDAR NKSS ima svojih dobrih tačaka, ali možda jedna od tih tačaka nije potencijal da promeni naše društvo.

JELENA?

Ali jeste potencijal da se nauči. Jer samo ovde u razgovoru...

NELA Ne. Zavisi šta je interes tvoj i tvoje grupe...

MARKO Kako definišemo promenu?

ALEKSANDAR Mislim da ta komunikacija nije nužno dvostrana. Mislim nekako da više članice koriste NKSS nego što mogu da joj doprinesu...

MARKO To je isto pitanje. Ja u to nisam siguran. Članice su vrlo lenje u svojoj ponudi...

NATAŠA (Aleksandru)

Kažeš neke tačke, ajde koje su to tačke?

ALEKSANDAR

Pa na primer mi imamo korist od NKSS-a. Informacije na primer. Vrlo često dolaze jako korisne informacije šta se gde dešava, o fondovima, o izložbama o predstavama, ne znam da li se to zanemaruje...

NELA

Servis. To je servis.

NATAŠA SeeCult. Skupština grada isto to radi

ALEKSANDAR

Radi, mada mislim ne radi...

IRENA RISTIC

Dobro, u redu je prepoznati resurse koje imamo. Ali ne znam zašto bi jedno moralo da isključuje drugo.

ALEKSANDAR

Nama je lakše da radimo na sebi i da dižemo kvalitet... Nas je u timu tri- četiri i jako je teško da se isvađamo sami sa sobom, i znamo koliko to uzima energije, a kamoli da to treba da radimo sa još sto organizacija od kojih svaka ima tri do petnaest članova. Lakše je ...

SANDRA Na neki način to je ok. To je jedno viđenje stvari šta Asocijacija može, ili jeste. Ja se na primer ne slažem sa tim, ja mislim da po default-u kad se udružuješ moraš da imaš neki interes, neki cilj, sad da bi se družili i da bi razmenjivali te neke poluinformacije to mi nije dovoljno, ja bih volela da budemo ambiciozniji.

JELENA Ja mislim da je to bila polazna osnova. On je pokušavao da nađe šta je minimum koji je dovoljno kvalitetan...

ALEKSANDAR Da ne moramo da se oko njega sporimo. To je recimo jedan kvalitet. E sad kakva će sad biti nadgradnja, da li će se pokušavati da ona ide na nivou manje više cele organizacije ili će se pustiti da ona bude haotična bar neko vreme... kao jednom ja sa tobom, pa jednom neko sa Žikom, a onda Žika sa Stevom, mislim da je to nekako jednostavnije. A sve vreme se nekako radi na tom ličnom napredovanju, to mi deluje nekako održivije.

IRENA RISTIC

Ja bih htela da zaključim ovaj današnji razgovor. Zapravo jeste važno prepoznati ono što imamo samo što moram da priznam da ono što imamo nema razvojni potencijal. Razvojni potencijal ima ono što nemamo, i ono što ćemo tražiti. To ima šanse da nas na neki način razvije. Da ne budemo pretenciozni, može da razvije samo nas kao ličnosti, ili naše organiozacije, može i NKSS, a ako se budemo dovoljno trudili možda i neki deo oko nas. Hoću da kažemo da ne isključujemo to što svakako imamo, ali je dobro da prepoznamo to što nemamo. To nas razvija.

KATARINA

Samo spolja pratim, u posledjih nekoliko meseci NKSS je izašla sa nekoliko zajedničkih saopštenja. Jesu li to zajednička saopštenja ili su to sele tri žene...?

VESNA T

Ne, ne, to su zajednička saopštenja.

MARKO

Mora većina da se složi...

KATARINA

Eto možda mogu da se analiziraju i te situacije u kojima ste nadpolovičnom većinom došli do saglasnosti. I to je isto nešto što je primer. To nije samo minimum, to je nešto više od minimuma...

IRENA RISTIC

Da, i možda je važno što se Asocijacija oglašavala i po pitanjima koji nisu samo vezana za kulturu. Hvala vam što ste učestvovali. Nadam se da se vidimo trećeg petka u mesecu januaru. Javićemo vam na vreme gde će biti razgovor. Po našim dogovorimo, a na liniji ove teme, bavićemo se malo dublje i detaljnije odnosom sa drugim akterima kulture i sa državom. Hvala!

NEKO

Hvala domaćinima! (Žamor)

Documents

Sređivanje dvorišta (ZMUC, decembar 2014)