Srednje detinjstvo

*

Teme1. kognitivni razvoj Pijaeova teorija- predkolski period- prelazak na PO (simbolika funkcija)- govor i miljenje predkolskog deteta- rani osnovnokolski uzrast: - karakteristike i prelazak na stadijum KO

2. moralni razvojPijaeova teorija: heteronomna i autonomna moralnostKolbergova teorija

3. socijalni razvoj- predkolski i osnovnokolski uzrast

*

Kognitivni razvojPijaeova teorija

*

Kraj SM stadijumaZa koja ponaanja moemo rei da izlaze iz okvira SM inteligencije tj. reavanja praktinih problema, prisutnih ovde i sada, a pomou opaaja i pokreta?

Reavanje problema putem uvianja = reavanje na mentalnom planu, isprobavanje se vri u glavi a ne na predmetima

Podrazumeva korienje mentalnih zamena za realne objekte ZNAKOVI (motorni, ikoniki, arbitrarni)

*

Simbolika funkcijaPrelaz na PO stadijum javlja se kada se pojave ponaanja koja ukljuuju korienje neke vrste ZNAKA ili SIMBOLIKA FUNKCIJA

VIDOVI SIMBOLIKE FUNKCIJEodloena imitacija komunikativni gestovi (oko 1. godine)aktivnosti kao da simbolika igra (po. u 1.g.)prve rei govor (krajem 1. godine)mentalne slike (sredina 2. godine)san (slike sredina 2. godine)grafiko predstavljanje (tokom 3. godine)

*

Govor i miljenje predkolskog detetaPijaeSocijalizovani govorEgocentrini govorEgocentrino miljenjeThree mountain task

*

Miljenje predkolskog detetaPijae: kliniki metod deije shvatanje svetaPijaeova teorija (manifestacije egocentrizma)Animizam [ivot]Artificijelizam [prirodne pojave]Realizam [psihike pojave]

- nominalni realizam [imena]Intuitivno miljenje neosetljivo na protivrenosti, odsustvo koherentnog sistema suenje o svakom momentu ili procesu izolovano od ostalih; oslanja se na OPAANJE

*

Rani osnovnokolski uzrastStadijum konkretnih operacija , 7-11/12 g.Logike operacije:Mentalne aktivnostiReverzibilnePovezane u sistemFunkcioniu samo u odnosu sa konkretnom realnouKonkretan materijalRealni dogaaji

*

Indikatori operacijaPojmovi konzervacijeBaterija za ispitivanje preoperacionalnog miljenja

*

Moralni razvojPijaeova i Kolbergova teorija

*

Pijae: prvi teorijski i empirijski razmatrao razvoj moralnog rasuivanja

Kliniki metod: parovi pria u kojima se radnje razlikuju poNameri sa kojom je radnja izvrenaPosledici do koje je radnja dovela

*

Pijaeove priePria AJedan mali deak, po imenu Don, se igrao u svojoj sobi. Mama ga je pozvala na veeru, i on je krenuo u kuhinju. Ali, iza vrata je stajala stolica na kojoj se nalazio posluavnik sa 15 oljica. Don nije znao da je stolica iza vrata, on ih je otvorio, posluavnik je pao i sve oljice su se razbile.Pria B:Jedan mali deak, po imenu Henri, je jednoga dana pokuavao da dohvati teglu sa demom dok je mama bila odsutna, iako je to bio zabranjeno. Popeo se na stolicu i ispruio ruku, ali je tegla jo uvek bila previsoko. Dok je pokuavao da je dohvati, zakaio je rukom jednu oljicu koja je stajala blizu tegle. oljica je pala na zemlju i slomila se."

*

Da li su oba deteta jednako kriva?Koje je od njih nevaljalije i zato?

Dve faze u razvoju moralnog rasuivanja:Heteronomna moralnost, do 7. godineAutonomna moralnost

*

Heteronomna i autonomna moralnostHeteronomna moralnostMoralnost kao poslunost autoritetuNaglasak na kanjavanju, okajavajuem, imanentna pravdaPosledice dela vanije nego nameraAutonomna, zrela moralnostPoslunost se povlai pred idejom pravdeinioci: intelektualna zrelost

poputanje prinude saradnja sa vrnjacima

*

Kolbergove dilemeMetod: kliniki

Dovoenje glavnog junaka pred izbor izmeu dve vrednosti dovedene u sukob ispitivanje moralnog miljenja (npr. vrednost ivota i podravanje zakona)

Hipotetinost pria

Obrazloenje ispitanika: opta, temeljna ili konana vrednost

Hajncova dilemaNegde u Evropi, ena je pred smrt od specijalne vrste raka. Postoji vrsta leka za koju doktori kau da bi je mogla spasiti. To je forma radijuma koju je naunik u istom gradu nedavno otkrio. Pravljenje leka je izuzetno skupo, ali naunik trai deset puta veu cenu spram cene pravljenja leka. On je platio 200 dolara za radijum, a trai 2000 dolara za samo jedan lek. Mu bolesne ene Hajnc, odlazi kod svih prijatelja i poznanika da pozajmi novac, ali uspeva da skupi samo 1000 dolara, to je inilo polovinu cene potrebnog leka. Rekao je nauniku da njegova ena umire i zamolio ga da mu ili da lek po jeftinijoj ceni, ili da mu dopusti da ga isplati kasnije. Ali, naunik ga je odbio rekavi da ima nameru da unovi pronalazak leka. Hajnc je probao sve da uradi. Bio je oajan jer nije imao reenje. Poeo je da se bavi milju da obije apoteku i ukrade lek za svoju enu.

Da li Hajnc treba da ukrade lekove? Zato?Da li je on u pravu to eli da ukrade lek? Zato?Da li Hajnc ima obavezu da ukrade lek?Ako Hajnc ne voli svoju enu, da li bi trebao ukrasti lek? Da li ima veze to da li Hajnc voli svoju enu ili ne?Ako bi osoba koja umire bila neki stranac,a ne njegova ena, da li bi i onda Hajnc trebao da ukrade lekove?Ako bi lek trebao kunom ljubimcu koga Hajnc voli, da li bi trebao da ukrade lekove?Da li je vano da ovek uradi sve to moe kako bi spasao neiji ivot?Kraa je protivzakonita. Da li je i moralno neopravdana?Zato ljudi moraju da rade sve ono to je po volji zakona?ta bi Hajnc trebalo da uradi?

Kolberg: stadijumi moralnog razvoja

predpredkonvencionalni nivoStupanj IHeteronomna moralnostStupanj IIInstrumentalna moralnost

konvencionalni nivoStupanj IIIUzajamna moralnost (dobar deak - dobra devojica)Stupanj IVMoralnost drutvenog sistema (odranje reda i zakona)

postkonvencionalni nivoStupanj VMoralnost ljudskih prava i drutvene dobrobitiStupanj VIUniverzalni etiki principi

1. Izbegava se krenje pravila zbog straha od kazne. Pokoravanje pravilima i autoritetu2. Ispravno je ono to je fer, to je jednaka razmena, pogodba ("oko za oko")3. Ispravno je biti dobar - iveti u skladu sa oekivanjima bliskih osoba i u skladu sa sopstvenom ulogom 4. Ispravno je sve ono to doprinosi drutvu - ispunjavanje drutvenih dunosti i podravanje reda u drutvu5. Ispravno je ono to je opte korisno najvee dobro za najvei broj ljudi. Cilj je zatita sopstvenih i tuih prava6. Pridravanje etikih naela koje je pojedinac lino izabrao - univerzalnih naela pravde: jednakost ljudskih prava i potovanje dostojanstva ljudskih bia kao pojedinanih osoba

Potovanje pravila

predpredkonvencionalni nivoPotuj pravila da bi izbegao kaznuPotuj pravila da bi dobio nagradu, stekao pogodnosti itd.

konvencionalni nivoPotuj pravila da bi izbegao da te drugi osuuju ili ne podnosePotuj pravila da bi izbegao osudu od strane predstavnika zakona i reda

postkonvencionalni nivoPotuj pravila da bi sauvao potovanje nepristrasnog posmatraa koji sudi u korist opte dobrobitiPotuj pravila da bi izbegao samoosuivanje

Vrednost ljudskog ivota

1. Brka se sa vrednou materijalnih stvari i zasnovana je na drutvenom poloaju ili fizikim osobinama2. Posmatra se kao sredstvo koje slui za zadovoljenje potreba linih ili potreba drugih ljudi3. Zasnovana na razumevanju i ljubavi koje prema osobi gaje lanovi porodice i drugi ljudi4. ivot se shvata kao svetinja zbog njegovog mesta u kategorikom moralnom ili religijskom redu prava i dunosti5. ivot se procenjuje kroz njegov znaaj za dobrobit zajednice i kao univerzalno ljudsko pravo6. Verovanje da je ljudski ivot svetinja, poto predstavlja univerzalnu ljudsku vrednost koja je znaajna za jedinku

Napredovanje kroz stadijume: longitudinalno istraivanje

Primeri odgovoraDa li je bolje spasti ivot jedne vane linosti ili ivote veeg broja beznaajnih osoba?Bolje je spasti sve beznaajne ljude zato to jedan ovak ima samo jednu kuu, moda mnogo nametaja, ali gomila ljudi ima strano mnogo nametaja i neki od tih jadnika moda imaju mnogo novca, iako ne izgleda tako10, T

Da li bi trebalo da doktor ubije iz milosra neizleivo bolesnu enu koja zahteva da umre zbog bolova?Moda bi bilo dobro da je oslobodi bolova, bilo bi to za nju bolje. Ali mu to ne bi hteo, to nije isto kao sa ivotinjom. Ako ti umre omiljena ivotinja, moe da opstane bez nje, to nije neto to ti je stvarno neophodno. U redu, moe da uzme drugu enu, ali to stvarno nije isto.13, T

Moglo bi biti najbolje za nju, ali za njenog mua... To je ljudski ivot... Nije isto kao ivotinja; ona nema takvu vezu sa porodicom kao ljudsko bie...16, T

Ne znam. S jedne strane to je ubistvo, a nije pravo ili privilegija oveka da odluuje o tome ko bi trebalo da ivi, a ko da umre. Bog daje ivot svakome na zemlji, i ti onda toj osobi oduzme neto to je dolo direktno od boga i unitava neto to je vrlo sveto, to je na neki nain deo boga, i kad nekog ubije time se gotovo unitava deo boga. Ima poneto od boga u svakome.16, R

Meu lekarima je sve vie onih koji misle da je to kad ovek zna da e da umre muno za sve i za njega samog i za njegovu porodicu. Kada se ovek odrava u ivotu zahvaljujui vetakim pluima ili bubrezima, on vie lii na biljku, nego na ljudsko bie. Ako je to enin izbor, mislim da ima izvesna prava i privilegije samim tim to je ljudsko bie. Ja sam ljudsko bie i imam izvesne elje to se tie ivota i mislim da ih svako ima. Ima svet iji si ti centar, i svako da isto tako ima, i u tom smislu smo svi jednaki. (20, R)

Ljudski ivot ima primat nad bilo kojom drugom moralnom ili pravnom vrednou, bez obzira na to ko je u pitanju. Ljudski ivot je sam po sebi vredan, nezavisno od toga da li ga neko ceni ili ne. Svako pojedino ljudsko bie je glavna vrednost tamo gde su principi pravde i ljubavi normativ za sve ljudske odnose.24, R

Socijalni razvojTeorija Nilsenove

*

Socijalni razvojPredkolski uzrast

- oko 3. godine pravo interesovanje za decu- pseudokontakti- prijateljstva privremena

*

Socijalni razvojOsnovnokolski uzrast

- Sinhronizacija aktivnosti, zajednike aktivnosti, spontano reavanje problema- Najznaajniji aspekt prihvatanje od strane vrnjaka, ne biti odbaen- Sociometrijski postupak- Prijateljstva obostrano svianje, pribliavanje

*

Polazak u koluIntelektualna zrelostta jo?

*

*

*

*

*

*

*

*

*

*

*

*

*

*

*

*

*

*

*