Srednjevekovni pozorisni tekstovi

7/27/2019 Srednjevekovni pozorisni tekstovi

1/56

Srednjevekovni pozorisni tekstovi

il Visente

AUTO O LAI ZA RAJ

(Gil Vicente, Auto de la Barca de Gloria)

il Visente (1465-1536) je Portugalac koji je pisao komade za panski dvor. Auto(jednoinka) o lai za raj trei je deo trilogije a prethode mu Laa za Pakao Auto de la

Barca do Inferno) i Laa za istilite (Auto dc la Barca do Purgatorio), 1517-19. MotivHaronove barke koja prevozi due mrtvih razvija se iz savremene opsesije smru i plesasmrti (danza de muerte) groteskne maskarade nastale insceniranjem jednog izvornolikovnog motiva. Smrt je veliki izjednaiva koji bez razlikovanja i popusta grabipripadnike svih drutvenih slojeva. Ta egalitaristika istka prikazuje se u prva dva delatrilogije, dok u ovom na scenu izlaze najvei monici svetovne i crkvene hijerarhije, nemanje greni od obinih smrtnika. Ipak, s obzirom na to da je izvoenje komada bilonamenjeno dvorskoj publici, pojava Hrista iskupljuje na kraju elitu grenika i prevodi ih uraj, nakon to su se ovi, a i publika sa njima, suoili sa pejzaom pakla, sa plamenimostrvom muka i patnji na horizontu. Tekst je proaran biblijskim citatima i parafrazamana latinskom, a komad u celini, uprkos repetitivnom obrascu, uspeva da uzbudi

kontrastom izmeu hladnog, poslovnog dranja Smrti i avola i stranog pokajanja ipreklinjanja nekadanjih monika, zaprepaenih i uzdrmanih u svojoj oholosti tek kadim se odbije pristup lai za raj.Na redu je trea scena koja govori o Raju. Neka je na znanje da su u njoj visokidostojanstvenici: Jedan PAPA, jedan KARDINAL, jedan NADBISKUP, jedan CAR,jedan KRALJ, jedan VOJVODA, i jedan KNEZ. Prvo na scenu ulaze etiri anela ipevaju; nose pet vesala s pet rana Isusovih i ulaze u svoju lau. Dolazi za njimazapovednik lae, crni Arapin" iz Pakla i govori drugaru koji je sa njim. Scena jeprikazana njegovoj visosti kralju don Manuelu Prvom, u Almeirimu, leta gospodnjeg1519.AVO: Pohitaj, dugonogi. Smrt mi ovamo dozovi. Reci joj da sam nameran isploviti

odavde, da je oekujem i da se potom vraam. (Dolazi SMRT)SMRT: to me ite?AVO: Reci ti meni zato ti je sirotinja toliko omilela: sve nitavni i ubogi, tamani ihkako stigne a za parajlije i uglednike ni ne haje. S prvog putovanja poslade mi oficire.1Bee tek samo jedan gospar2 a sve drugo prosta svetina i ubogi puk: otmene ti zapostavi.Kad mi doe as za drugo putovanje3, a laa mi na kopno stie, a kad tamo sve samaseljaina bee na njoj! Velikana i velmoe ni od korova. Zato?SMRT: Imaju ti ta gospoda vie jazbina no guteri to poznaju rupe u pesku.AVO: Nita zato: od krvi i mesa su i oni: samo nek nam dou, nek nam dou! I onispadaju pod kraljevstvo nae.SMRT: Neka bude tako! Da mi je njihov dug da naplatim. Ali Bog otegnu itavu stvar, a


2/56

slava njihova podari im vreme. Ali, nita zato jer je dug pravi: doveu ih pred tebe. Vehitam na svoje mesto, dole u potpalublju, gde me uvek moe nai. Videe da mi neeutei niko, od Kneza do Pape. Samo se za polazak spremite.AVO: Ah, u dobri as!PRATILAC: E, pa lepo, a kako e putovati preko sinjeg mora knez? Da li e leatipoleuke, ili kako?ANELI: O, Bogorodice, gospodarice naa, budi mu uteha u samrtnom asu. (DolaziSMRT i dovodi KNEZA, pa mu kae:)SJVIRT: Gospon knee blagostivi, povrh svega razmetljivi, ve si pre'o na moj teren!KNEZ: O, smrti, kako izmuen i pretuan tvojih ruku dopadoh!SMRT: Ama nije to nita! Straniji je mnogo i znatno opasniji prelaz preko oveuzburkane vode, a zaceio zamorniji i mnogo bolniji. Doite amo, gospodine moj, davidimo kako li plaate vonju ovom barkom nebeskom.KNEZ: Stupam na nju tek kao neuki mornar!

SMRT: Ali e ti se perin itekako oznojiti!KNEZ: Nikad od tebe ni rei utehe, o mrana SMRTI, kad mi ve hladnd grob podari,okani me se barem sada. Rastoi mi stas i telo a mene pusti, okrutna delijo.SMRT: Govori ti s ovim amdijom jer sam ja svoju dunost obavio. (SMRT izlazl)DAVO: Uvaeni moj gosparu, na vas ekam ja dan>ima i dobar vam stojim, na usluzisamo vama. Neka vae gospodstvo sada stupi amo jer je mukotrpno putovanje ovo apolazimo ve za dana. Pojaemo iz sveg glasa: ,,Sinovi donje Sane".4KNEZ: Ima li mnogo leta otkad si ovde laar?AVO: Bie tome dve hiljade, a i vie, i to ne radim za pare. Upadajte u laugosponputnie!KNEZ: A, nikako! Mene ti nee voziti!

AVO: A ko e, onda? Vidite, gospodine: ve ste odavno na mojoj listi i treba da preetena drugu obalu, preko vode. Vidite li dobro one vatre? Tamo se pee svet. Vidite lidebeo, gusti dim to kulja iz onih kamenjara? Tamo ete izgubiti sve to Vam pripada i -da vam i to reknem - kosu ete sebi poupati.KNEZ: Velik je Gospod!AVO: A toga li se dri ti! Oholo uiva ivot, ogrezao u poroku da vie ne moe i tobez trunke bogobojazni, niti ikakvog straha od sudnjeg dana! vrsto se uzdam i jo odkolevke nepoljuljanu veru gajim.AVO: Ali tamo grdnu pogibelj donosi prazno pouzdanje bez pravih dela. Ali hajde, naput! Ulazi, ve jednom gospodine. Ne asi vie ni asa.KNEZ: Odoh ja na neko drugo putovanje.

AVO: Ama kreni ovamo, jer te veekamo.KNEZ: O, dini veslai, pomagajte: moj jad stiajte!

LEKCIJA (PRVA)*O Gospode moj, Parce mihi quia nihil sunt dies mei* Zato na oveka svoju mo i svojebogatstvo prenosi a potom, kad mu gospotinu ve podari, njega naputa? Dragovoljnodaruje mu zoru - pohodi je - visitas eum - a potom je namah iskuava: zato, oGospode, doputa da tvoje delo i oni koje stvori u ognju ieznu? Pomagajte, o veslaivisoka poloaja! Moja strahovanja vi utaite jer znate koliko je bola zbog mene pretrpeoMesija. Znajte i celu istinu da je u vrtu bio zatoen, da je naruena bila njegova lepota i


3/56

da se vladao bezumno pred zlosrenim sudom.AVO: Ah, sad vas se seam: magare riknulo, utovljeno.6 U vaem mi je drutvuitekako dobro, spokojan sam. Zar vam na um pade da mi je nepoznat va preanji ivot?KNEZ: O, preklinjem te!AVO: Ti zlokobni knee bee nemaran prema Gospodu bogu i sad su ti uzaludne sveiluzije, gospodine moj! Tatim uicima ti se prepusti, ensku put ljubio i s njima prijazanbio, ali zato britak prema sirotinji. Neka vae prevashodstvo zauvek tavori ujadikovkama!KNEZ: O, presvetla Marijo!AVO: Ne videh te nijedan dan niti barem jedan as da se nje opominje. (Knez ulazi uavolovu lau. Dolazi SMRT i sobom dovodi jednog VOJVODU, pa kale:)SMRT: E, moj veleuzvieni Vojvodo, zar si mislio da e mi utei? (SMRT izlazi.)VOJVODA: O, grena mi dua, ophrvana bolom pojavljuje se ona iz svog zlosirenogstanita! Kukavno ld si sada, moje sirorto telo! I opet - ta od tebe ostade? Kroz bojeve

me oduvek prooosilo i bolno me se odreklo ne pnihvatajui muke moje tvoje telo, a ipakga nazivahu krasotom i ti ga jednako oboavae, beloputo i rumeno: tvoj grob mi oduvekpred oima bio, a nikad mi ni za pedalj nisi popustio.AVO: Eh, moj Vojvodo, diko moja uzdanika i duo oajna, oduvek bejae ut7 kao odzlata eki: evo ti sad tvoga mesta.VOJVODA: Milostiv budi!AVO: Nek samo tvoje vojvodsko gospodstvo u ovu lau stupi i neka propisno zavesla.VOJVODA: Ali voda je grdno uzburkana. Miljah da je neka druga, tvra laa za mene,a ne da me ti svojom voza.AVO: Vidi li onaj plamtei most, tamo daleko, ak preko vode? I one usijane tokoveiz koji vrcaju noevi to pri svakom okretu bolno ranjavaju? Eto, onamo ti je sudba poi i

tamo zanavek biti.VOJVODA: Bei od mene, Satano!AVO: Lucifer nek me tebi krene, gospodine Vojvodo, - jer e poi onamo, da ti se icreva pokaju.

LEKCIJA (DRUGA)VOJVODA: Manus tue, Domine, fecerunt me et plasmaverunt me. Ti me stvori,Gospode8, pa mi zato reci: Zato me tako brzo svali u prainu? Prekiinjem te, boe, da suma ne smetne quod sicut lutum mi ti uini. Ne dopusti da propadnem. Ako eli mojupatnju, zato si me onda uzdizao? U pelle et carne me odenu, ossibus, nervis et vita,misericordia pridodade oveku9 kojeg si sazdao: poseti me, dokle, pohodi me sada.

AVO: Lo ti posao, jer te muenicima moram sada da odvedem. Molitva je za ostale, ameni dopade da darujem drugaije: sam si sebe meni u ruke predao. (VOJVODA odlazi ulau s anelima)VOJVODA: O, rano bolna zbog koje pati moj gospodar raspeti prognanik izgonjen izslavne mu domaje; diimo sidro: jer vesla su vaa, a kapetan na.AVO: Jo emo to videti docnije!VOJVODA: O, aneli, ta nam je initi? Satana nas ne naputa.ANEO: Zakoni su to boanski, pravo ih je zasnovalo, tako dine, svim jednake, da Bogeli to je pravo: neka budu prava mera vae sudbe, o, smrtnici.AVO: Hej, veslai, samo vi meni otpremite svu tu gospodu to su mi se predugo s ove


4/56

strane zadrala.VOJVODA: Zar je Hrist uzalud propatio radi grenika? Nee biti da je tako!Istina je cela da je zbog nas, grenika pred Pilata izveden a potom optuen - on koji beeBog! Nemojte s uma smetnuti, gospodo moja, da ga nismo malo kotali! Svoje neno,krhko telo, samo od device roeno, neokaljano i zaeto bez oveanskog oca, ibao jevlastitom rukom, a onda bejae okrunjen trnovim vencem d njime izranjavljen. (UlaziVOJVODA u AVOLJU lau. Dolazi SMRT i dovodi sobom jednog KRALJA, a ovajkaze:)KRALJ: Koliko li se u meni patnje nakupilo!SMRT: A ta bi, gospodine moj, od vae visosti?KRALJ: Oh, okrutnog li pitanja! Kad me ve mreti nagna, barem moju tugu nevaskrsavaj. O, sudbo, o zlosreni, prevejani usude! Ieznu ivot, ali ne i smrt,muiteljskog ta je kova. Gde li si sada luko bezbedna, slavo nebeska? Kakav li te sre nikzavreuje? (Smrt se povlai)

AVO: Na polazak se spremam, gospodine, pa i vaa visost treba da se krene.KRALJ: Zar i preko sinjeg mora da prelazim?AVO: Da, i to se morate itekako preznojiti. Jer umiranje spram ovog ne bejae banita. Ostaete zatravljeni ako odavde tamo preko pogledate i spazite kako e vam zanavek biti: kako ete goreti venim plamenom u onom ognju i pevati kukajui, Nikad nebejae vee muke"10.

LEKCIJA (TRECA)KRALJ: Taedet anima mea vitae meaen - vrlo napaeni jer slava za kojom uah -napusti me da je vie nikad moje oi ne vide, zbog ivota grenikog kojim proiveh.Loquar in amaritudine - vrlo bolne rei o mojoj dui, govoriu o mom bogu i kazau mu

ronei pobone suze: Noli me candenare; indica mihi - zato me ne zadri pod okriljemsvojim kad ve u pakao silazim? Tvoj sam, a iji u biti? Kuku meni! Zato si me takoosudio? - Cur me judices.12 - Jer me stvori nii iz ega, pa kad je tako - ukloni me dalekoodavde. Fili Davi, zatiti me ti to sie sa nebesa.ODGOVORO, moj Gospode, ne recordeis peccata mea! Preklinjem te u odsudnom asu dum veneris,u tvom grdnom gnevu kad snagom ognja itav saee svet. Uputi me k tebi i nagnaj daostanem u tvome prisustvu.AVO: Neka vaa visost ue amo jer je uzaman sve guranje napred, u prve redove, ilaskanje, i splet lai to povazdan tka. Ne vrede tu ni neutoljiva glad, ni luke, ni ostrvlja,ni drago kamenje ni safiri: ovde vredi samo tek duh tvoj to e se na ljutoj eravici pei.

Jer su te oboavali, a ti se nisi opominjao da si od praha sazdan. Bio si prek premastarijima, neosetljiv za male i slabake, a nepravedne ratove si gromoglasno vodio i nasav glas hvalio. (Odlazi KRALJ u lau s anelima i kae:)KRALJ: O, dragoceni veslai! O svete rane, za nae zdravlje zadobijene!ANEO: Preklinji naeg Iscelitelja, naeg Gospoda boga i tvorca da ti podari drugi ivot;jer takvo je boansko stanite, a slava tako uzviena, da dua smrtnika nikad do nje nedosegnu, niti se njome okiti ako nije ista kao isto zlato.KRALJ: O, dobri moj Isuse to se pojavi sav krvlju okupan i Pilata saslua, pokazae tekukavnoj svetini13 Evo oveka" - zagrajae i krstom te naprtie u ime svih nas grenika:jer zbog nas su te bievali i smrt ti zadali. Daj nam snage da podnesemo sve te strahove.


5/56

(Dolazi SMRT i dovodi jednog CARA, pa mu kae:)SMRT: Moni care, zar ne znade vae sveto velianstvo kako je bolno skonati i svojedane okonati? Narooito vi, koji ste takorei odmah do Boga, kraj njegovih skuta.CAR: Oh, Smrti, dosta s tim mukama!SMRT: Eh, morate mnogo jae da zapomaete nego to inite.CAR: Sed libera nos - od bolnih dana. Kuda me to odvodi, o, Smrti? ta ti uinih,kukavne mi due?SMRT: Odoh ja ve na drugi posao. A vi, gospodine moj, budite hrabri: oholost je vamadola glave! (SMRT odlazi)CAR: Kakva li udna zla pobuuje, varljivi ivote? Kratki, slepi, tuni, grki ivote?!Preputam ti sve moje godine, a ti meni tutnu u ruke nesreu moju i od mene odvrati licesvoje. Ti uva moje trijumfe i slavne pobede, a grehe i poraze nosim sa sobom!Rastoeno mi je kolo zlaenih i srebrenih pera koje sam ponosno nosio kad sam naneprijatelja svog pohodio.

AVO: Istina je: vae uzvieno velianstvo e dobrovoljno stupiti u moju lau zbogsopstvene okrutnosti i beskrajne gluposti.CAR: O, prokleti heruvime to se sa aneoskih visova strmoglavi u andarske ponore!Zar bi i meni eleo isto da se desi to si ve sam sebi uinio?AVO: Ali, verujem po onom to videh, da si, lepi care moj, sam sebe itekako naruio!CAR: Nee Gospod usliiti tvoju elju.AVO: Ali ni tvoju, gospodine moj! Vidi li one razvratnike to ih s vrletnih visinabacaju? To su ti oni od najvie vlasti to su se svojim delima divili, a lik svoj oboavali.Za svojih dana nisu ohole hvalisavce kanjavali, ve su neja i ponizne glodali i kinjili ina svoju nesreu povrh svega jo priznali da su tiraniju ljubili.

LEKCIJA (ETVRTA)CAR: Quis mihi hoc tribunat ut in inferno proteges me?14 Kuda da se uklonim predtvojim gnevom i pred grobnom ozbiljnou kad je tako slabaka moja oveanska sudba?Gospode moj, neka brzo protutnji srdba tvoja: oprosti mi grehe, Vocabis me15 grenika:a ja u ti odvratiti iz najdubljeg ponora boli moje napaene due.ODGOVOR Oh, libera me, Domine, de morte aeterna. Oslobodi me vene tamnice! Uveksam se u tebe uzdao. Ti mi dade juxta te in die illa tremenda, quando caeli movendi sunt -kad se nebesa pokrenue da se srue na moju glavu, i brda i planine orijake, ali opomenise, tako ti dobrote tvoje, da sam roen iz greniike utrobe. (Odlazi CAR anelima, aAVO kae:)AVO: Ovamo doe, a tamo e ii jer ti je tako u mene pisano: to od mene vie

strepite i to me se plaite tim pre ete ti, i ona ostala trojica, lepo poi u pakao,blagosloveni bili!CAR: Ne plaim se nimalo jer je Gospod milostiv. Neka je Bog s vama, veslai!ANEO: Dobro nam doao, care.CAR: Aneoska svetlosti blistava, opomeni se naih muka! tujem vas i oboavam, dinerane, o vesla za beskrajno debelo more, o, znamenja slavnih ruku to itav svet oliie. Idruga dva znamenja, na stopalima to su naa vesla po ovoj zemlji: ta vesla vam dadeGospod da nas njdma prevezete. I da nas od svih zala udaljite.ANEO: Vie ne moemo uiniti no dobro da vam poelimo: vae dobro, naezadovoljstvo. Nae zadovoljstvo - naa elja da se niko usput ne izgubi.


6/56

AVO: ta taj tamo moli? Na zemlji je taj imao svoj raj. Samo mu muke nedostajahu: anjih mu podaj.CAR: Ispatanje e me osloboditi tvojtih paklenih stega. iv je neustraivi, veliki kapetanbogomdani, to za nas na vlastitim pleima ponese krst du itave Kalvarije emerne,naglas obznanjujui muke svoje skore smrti, krvnici ga izvedoe na vrh lopovske gore,njegovo najuzvienije velianstvo. (Dolazi SMRT i dovodi jednog BISKUPA a ovajkaze:)BISKUP: Svi ti crvi to se dole po mom telu roje, gloe se ko e prvi proderati mojesrce.SMRT: Tome nema leka, gospodine biskupe, jer ti je tako pisano: ovaj rat sam svimanamenio. (SMRT odlazi)BISKUP: O, ruke, o, noge moje - kako bez utehe ostadoste i kojom hitnjom prahu ipepelu hrlite!AVO: Ako si se ve toliko umonio, hodi ovamo da otpoine i bie ovde valjano

posaen.BISKUP: Taj zlokobni amdija nikako ne bi smeo biskupe da vozi.AVO: Nek vae gospodstvo ue bez oklevanja! Ovu paklenu barku ste zasluili oholomnaduvenou, lovnim visokoletnim sokolovima i svakojakom raskoi njima nalik. S togmesta gde sad stojite, videete one kotlove prepune usijanog katrana: tamo ete sekrkati, vau tonzuru pei i starost na eravici provoditi. Uvaeni i potovani biskupe, jood rane mladosti enskinje ste saletali, a deca su vas volela tako blagorodnog i blaenog:eto kakva bee vaa krepost!

LEKCIJA (PETA)Responde mihi, koliko li sam poinio zlodela i greha: da vidimo da li e tvoje patnje

dostajati da se otkupe moji gresi iako su hiljadostruki. Ti koji me stvori - cur faciem tuamobscondis? - Zato odvrati milosrde svoje od due koju iskupi? Contra folium16 - naprostom listu - ti ispisa svu gorinu i okrutnost.ODGOVOR Memento meiv', Gospode boe, quia ventus es vita mea: memento mei,Redemptor, podari mojoj napaenoj dui hrabrosti da se oduprem strahu i da ga odagnam.Kuku meni! De profundis clamavi:exaudi - uvai - moju molbu.AVO: Sve mi se ini, biskupe, da ete morati da se vratite ovamo i da se ukrcate u ovusvetu lau. (Stupa BISKUP u lau s anelima i kae:)BISKUP: O, velianstvena vesla! O, nova lao, bezbedna i vrsta: utoite ojaenih! O,slavni laari, u vama je usud! Ostavih moje ubogo, tuno telo, od tatog sveta otrgnuto,

svih sila lieno i due razdrte, s bolom otpravljeno. Dovoljna je tolika nesrea: pusti mojuduu, Gospode, da mirno proe jer se pakla grdno prepadoh.ANEO: Ako ti dua ista i osveena ne plovi, grdna je bura eka!BISKUP: Ja se u Isusa uzdam, Spasitelja moga, to se zbog mene razodenuo i studi svojerane izloio. Dopustio da na krst bude prikovan na kome je izdahnuo. (Dolazi SMRT idovodi jednog NADBISKUPA i kae mu:)SMRT: Gospodine Nadbiskupe, prijatelju dragi, kakvu predstavu o meni nosite? Dobroste se sa mnom boirli i ljuto ste koplja ukrstili!NADBISKUP: Niko s tobom na kraj ne moe da izae, ja te se nikad nisam plasio. O,grka smrti, skupo nas kota ivot, a od roenja nikakve dobiti niti probitka.


7/56

SMRT: Odoh ja po drugom poslu. (SMRT odlazi)NADBISKUP: O, ta ostade od moga lika! O, gde mi telo u prah i pepeo istruli! emunam onda slui mukotrpan rad itavog veka da foii posle poinuli? emu sva tatina?emu onda ueena votanica na samrti naoj kad se potom utrne i svetlo ivota zanavekiili? Kakvo dobro od veselja ljudskog to se u kotac sa sudbinom hvata nedostinomkada oas njemu odzvoni i nema ga vie? Umrli smo i sve to imadosmo sad smrtipripada. (AVO peva:)AVO: Samo ono to ostaje - jeste sigurno"18 (Govori) Ovamo sa vaom duom, menije dajte, Gospodine!NADBISKUP: O, mranu li lau ima!AVO: Ba njom ete putovati, kunem vam se.NADBISKUP: Kako li me samo plai, vrae prokleti!DAVO: Nadmeni nadbiskupe, sueno vam je da se ovde preznojavate, a ne samo dalagodno putujete! Duu ste ispustili kao rasipnik, za ivota jo uguen eljama da

postanete Papa.Onaj ko je neko na visokoj krmi putovao i druge sa visine gledao, sad u potpalublje, nadnu svoje mesto trai; a tamo je grko i ono to najslae bee. Vi ste pali pod teretomboje crkve: ranije ste od kukavne sirotinje pare otimali, od beskunika eljnih svega, iod gladnih, pa je sad tvrdo uvan novac svima na drabi.NADBISKUP: I to i jote vie moe sada rei.AVO: Hajdete, dakle, visosti, ukrcavajte se!NADBISKUP: Ne moram da poem s tobom.AVO: Itekako morate, gospodine moj, jer vam valja nastaniti se na naem mestu. Paziteovamo: vae prevashodstvo e biti tamo rastrgnuto na hiljadu paradi i za navek e sekrkati u uzavreloj vodi, ali nikad sasvim rastoeno.

LEKCIJA (ESTA)NADBISKUP: Spiritus meus - tvoja tvorevino - attenuabitur, dies mei breviabuntur...Ostade mi samo grob i tuga: ne znam zato me kukavnog stvori? Non peccavi. Putredinemea dixi, ti mi bee i otac i majka, vermibus soror et amici. Quare fuiste me inimici19,Gospodaru svih sila?ODGOVOR Credo quod Redemptor meus vivit... Videu ga!AVO: Ali e ga videti na svoju nesreu!NADBISKUP: Poto je moj spasitelj, ja u sebe u njemu spasiti. On je istinski bog; nasudnji dan de terra surrecturus sum et in carne mea itav videbo Deum - spaziu jagnje- Christium salvatorem meum.20 (NADBISKUP polazi prema anelima i kae im:)

NADBISKUP: Dajte nam barem kakvu nadu, laari nebeskog mora; tako vam kopljanihrana, dajte prevezite nas sreno preko hude vode, do kopna utehe.ANEO: Teko se stupa u lau rajsku, boansku!NADBISKUP: O, Kraljice to se na nebo vaznese i to blista povrh aneoskog hora,Stvoritelja svoga enom, nevina to dete rodi: to potom od svetog Jovana dobi uzblagovesti i brzi bol te, mrtva, na zemlju spusti! O, probudi se! Poto jesi rajska vrata -otvori se! Podigni se, tajni vrte i s tvojim sinom nas pomiri. Majko utehe, opomeni se ipogledaj nae iskupljenje koje nam Satana odrie! (Dolazi SMRT s jednimKARDINALOM i kae mu:)SMRT: Izvinite, kardinale, a li moram da hitam dalje drugim poslom.


8/56

KARDINAL: O, voo tmine, pljakau naih ivota, poletna ptico grabijivice, kako lisamo usahnue moje kukavne nade! Srea kojoj bejah miljenik stropota u prah i pepeosamrtnog ropca svu vrstinu i sigurnost to mi ih varljivi svet podari.AVO: Domine cardinalis, neka ovamo stupi vaa eminencija. S vama slinima ete poika paklenim mukama na pokajanje. Utueno suze prolivaste to ni dva dana ne sastavistekao Papa, a bogu ipak ne zahvaliste mada ste ni iz ega krenuli a opet tako visokodogurali. I da vie ne duim i da ne priam jo: smesta i bez oklevanja spremno da stestupili u ovu lau; i to bez prigovaranja, molim! Izgubljeni ste. ujete li silnu riku to odjezera lavova dopire amo? Dobro nauljite ui jer e vas tamo prodirati psi i adaje.

LEKCIJA (SEDMA)KARDINAL: ovek roen od ene kratka je veka; Kao cvet nie - quasi flor - ali odsecaga ruka sa stabljike i dua mu biva progonjena. Ni na kraj nam pameti nije, kad seivotom sladimo, da emo se od njega rastati i da emo se u senku prometnuti i u

mukama skonati jer smo u mukama i roeni.ODGOVOR Peccantem me quotidie et non me penitentem, Sancte Deus, adjuva melMene li zlosrenog! Ali poto sam hrianske vere, sucurre dolores, Christe.n O, venigospode boe, quia in inferno nulla est redemptio, o moi nedostina, odagnaj zlo ipodari mi sreu jer ni sam ne znam kud sam se zaputio. (Odlazi KARDINAL u lauandeosku i AVO kaze:)AVO: Polazite li ve jednom, Kardinale? (AVO peva:) Okret, obrt, Francuzima!"22KARDINAL: Ama, okani me se, kugo paklena!AVO: Na vau nesreu upoznaste godine, mesece i dane.KARDINAL: O, mornari, vi pravi veslai, rane, vesla, karavele! Ukrcajte vae putnike:jer vi ste nai veslai, a vozite nas jedrima milosra.

ANEO: O, kardinale, potrai utoite u okrilju majke boje.KARDINAL: O, kraljice rajska, zastupnice naa pred Spasiteljem, sveta device Marijo, uspomen na dan kad spazi gde ga nepriznatog odvedoe, i gde spazi kako umire onaj kojibee ivot tvoj, uini da vaskrsnemo. (KARDINAL ostaje s ostalima u aneoskoj lai.Dolazi SMRT i dovodi jednog PAPU pa mu kae:)SMRT: A ti, presvetli oe, zar si umislio da si besmrtnik? Bedast bee i nikad se mene neopomenu, niti me prepoznade.PAPA: Ti me ipak nadvlada. Srui svu mo moju i zadade mi preveliki bol. O, Evo, zatoli iznedri tu grku, pretunu smrt podno drveta zabranjena ploda? Ona je iva, a sinovitvoji su mrtvi; ti pogubi svoga mua, odgurnuvi u zaborav Boga sred rajskog vrta nadvrtovima. I gle, eto me vidi ovde pretunog jer se rodih nezadovoljan svetom i ivotom.

Izgubih svoj visoki poloaj: vidim vraga pred sobom i moj pokoj je sada neizvestan.(SMRT odlazi)AVO: Neka vae blagorodstvo, o presveti oe, u dobar as doe. Blaeno vaevelianstvo ispusti plemenitu duu veledostojnika od klonulosti! Luciferu ete poi na putu ovoj brodici to je pred vama i to sa mnom. Mitru ete skinuti i stope ete mu celivati. Ito smesta!PAPA: Zna li ti da sam ja izabrani kapelan svetoga hrama?AVO: to je vii poloaj, tim je vea obaveza davati drugima dobar primer. Bitijednostavan spram svih i prijazan i ovean, osobito ko tonzuru nosi, radije mrtav nodespotski, radije siromah nego pomodarac, kao to vaa persona bee. Rasko vas je


9/56

razbatinila vaeg svetatva a oholost vas pokvarila. Ponajvie vas je osudila naprokletstvo simonija* poduprta prevarama. Ovamo se ukrcajte! Vidite li one to ihuarenim gvozdenim palijama batinaju a potom im meso kidaju usijanim kletima? Eto,tamo vam je odredite i mesto venog ispatanja.

LEKCIJA (OSMA)NADISKUP: Quare de vulva me eduxiste2i, Gospode, s mojim telom i s mojom duom?Na tvoj me tron posadi, na tvoje mesto postavi i od mene svog pastira naini. Bolje bibilo da iz majine utrobe nikad ne izidoh, niti da me je ikad bilo, niti da me ljudsko okospazi. Bolje da sam utrnuo kao to trne votanica.ODGOVOR Heu mihi, heu mihi, Domine, quia peccavi nimis in vita: quid faciam, misergrenie? Ubi fugiam23? Gde da se uklonim, mene li izdajnika? O, beskrajne milosti!Smiluj se da povazdan ne bogoradim zauvek: naredi da odem daleko odavde jer u paklunema toga koji te toliko velia i tuje.

AVO: ta se mene tie vae pokajanje, kad vam je ivot ve minuo? Na znanje, poivagospodo: svi ste vi ovde okupljeni zajedno jer u pakao morate poi.ANEO: O, pastire, istrpesmo tvoje muke jer ti bee lua itavog hrianstva! MolitveIsusu Spasitelju da milost podari!PAPA: O, slavna Marijo, tako ti bezbrojnih suza, to ih proli onog dana kad tvoj sindopade muka! Oslobodi nas to pre muka naih. Tako ti one boli kad ga na svoje rukeprimi i opazi da nema nade da mu progovori; kad ga vide sahranjenog i bez njega odnjega se rastade!ANEO: Prijatelji moji! Vae molitve i vapaji ovde se ne sluaju. Titi nas to e takvagospoda otii u oganj pakleni, te tako probrane due! Pokorite se! Nareujemo da sekrene! Pokorite se! Neka se laa porine! Nek se na puinu otisne! Vi niste mogli da odete

jer, zahvaljujui gresima vaih ivota, niste se boga opominjali. (U tom trenutku aneliraire jedra otkrivajui na njemu naslikano raspee. Svi padnu na kolena i svi izgova rajusvoju molitvu. Prvo kae PAPA:)PAPA: O, pastiru raspeti, kako ostavlja svoje ovice i tvoje tako skupoceno stado?Okreni k njemu ui svoje i pouj ga, jer te je tako skupo kotalo.CAR: Spasitelju, baci sidro na dno dubokog mora! Suzbi elju da se udalji od nas,boanstveni Tvore i Spasitelju.KRALJ: O, sveopti kapetane, pobednice naih vojni, ti koji zbog nas smrtnikom postade,ne zadaj nam toliko zla: naredi da veslaju nazad, ka kopnu!KARDINAL: Ne ostajmo ovako! Naredi neka spuste vesla u vodu. Da barem laapostane ira i jaa! Propadosmo, o, Gospode! O, Gospode, kako nas je strah! Otvori nam

prolaz!VOJVODA: O nezno jagnje, zbog nas ranjeno, zaklano i tako napaeno, zar je mogueda nam uskrauje sva dobra koja nam nekad obea?NADBISKUP: Fili Davi, kako to da nas najednom naputa a nas u pakao da alje?Otkud nam odree svoje milosre, ti koji si milosra pun? Zato nas ostavlja, o, Mesijo?KNEZ: O boje janje, iscelitelju muka naih, veni izvore vode ivota, ti koji si naa krv inae meso, ne dozvoli da nas zadesi tolika nesrea!BISKUP: O, cvete boanski, in adjuvandum me festina25, ne odlazi bez nas! Navrati nanas tvoju blagost i izvuci nas iz ovih prokletih ponora, predobri sine boji. Psalm 69,


10/56

Preveo sa panskog Branko Ani

1 avo aludira na Auto da Barca do Inferno.2 Lik iz istog auta.3 Aluzija na Auto da barca do Purgatorio, mada je istilite zapravo na alu odaklekreu lae put pakla i raja.4 Sinovi donje Sane". Stih iz romanse o vitezovima od Lare, A Calatrava la vieja.* Lekcije ine delovi tzv. Lekcionara iz koga vemici u katolikoj crkvi itaju egzemplarnedelove Biblije ili parafraze na popularne delove iz Biblije.5 Parafraza odlomka iz prve lekcije Opela koja oponaa Knjigu o Jovu, 7, stihova 16-18:Proi me se jer su dani moji tatina ..." itd.6 Vidi Covarrubias, s. v. asno (magare) kae se kadovek ne moe da uiva dobrobitivremena jer mu se primakla smrt.7 uto je po Covarrubiusu, boja smrti, najzlosrenija od svih boja, odlije duge i opasne

boletine.8 Parafraza odlomka iz lekcije broj 3 Opela koja proistie iz Knjige o Jovu, 1O, stihovi8-9 (Tvoje su me ruke stvorile i nainile...").9 Isto, stihovi 11-12. desetog poglavlja Knjige o Jovu (,,Navukao si na me kou i meso...")10 Stih iz Cancionero musical (rei Garsija Alvares, a muzika Huan Urede).11 Pomalo slobodna interpretacaja fragmenta iz druge lekcije Opela, to sledi Knjigu oJovu, poglavlje 1O, stihove 1-2 (Dodijao je dui mojoj ivot moj ...").12 Parafraza jednog dela odgovora na estu lekciju istog Opela. ,,Ne recorderis peccatamea, Domine, dum veneris judi care saeculum per ignem."13 Kukavna svetina" ili tuni narod" misli se na Jevreje.

14 Iz este lekcije Opela to citira Knjigu o Jovu, poglavlje 14, stih 13 (O, da me hoeu grobu sakriti...").15 Slobodna interpretacija drugog odlomka iz iste lekcije, to potie iz Knjige o Jovu,poglavlje 14, stih 15 (Zazvae, i ja u ti se odazvati ...")16 Parafraza odlomka iz etvrte lekcije Opela koja sledi Knjigu o Jovu, poglavlje 13,stihovi 22-26 (Potom zovi me...").17 Iz odgovora na istu lekciju, po Jovu, poglavlje 7, stih 7 i psalm 129, 1-2.18 Prvi stih jedne pesmice GarsiSanesa de Badahos, ukljuene u Cancionero general,1511. godine.19 Iz sedme lekcije Opela, na temelju Knjige o Jovu, poglavlje 17, stihovi 1-2 i 11 (Duhse moj kvari, dana mojih nestaje...")

20 Iz odgovora na prvu lekciju istog Opela: Credo quod Redemptor meus vivtt, etnovissimo die de terra surrecturussum..." Taj odgovor se temelji na slobodnojinterpretaciji stihova 25-26, 19. poglavlja Knjige o Jovu.21 Parafraza odgovora na sedmu lekciju Opela: Peccantem me guotidie, et non mepaenitentem ..."22 Buelta, buelta a los franceses" - stih iz romanse Domingo era de ramos.23 Iz devete lekcije Opela, to oponaa Knjigu o Jovu, poglavlje 1O, stih 18 (Zato sime izvadio iz utrobe?...").24 Iz odgovora na petu lekciju istog Opela.* Simonija - ili Simonov greh, kupovanje ili prodavanje svetih stvari, naroito crkvenih


11/56

zvanja, radnja po kanonskom pravustrogo zabranjena - pohaldejskom arobniku Simonukoji je, po legendi, hteo da kupi od apostola tajnu pravljenja udesa (Milan Vujaklija:Leksikon stranih rei i izraza, Prosveta, Beograd, 1975).25. Aneli ih ne sluaju i poinju da sputaju lau u vodu. Due zapevaju pesmu nalikvapajima i snanim, bolnim povicima. Dolazi vaskrsnuli Hrist deli im vesla s ranama isobom odvodi sve due.

FARSA O LUNICI

(La Farce du cuvier)

Ovo je jedna od najpoznatijih francuskih srednjovjekovnih farsi petnaestog veka,svetovnih komada esto zaokupljenih nevoljama branog ivota i sukobima polova, a sastanovita konvencionalnog morala, svedenog na neku uoptenu pouku s kojom e se svilako sloiti. Poetna situacija donosi suprotnost uobiajene ivotne situacije: namorenasa svojom majkom tiranie sirotog muapapuia, optereujui ga raznim kunimposlovima i poniavajui ga uvredama i pretnjama. Ali kad nesrenim sluajem mustekne premo, najzad moe da se osveti eni i iskami obeanje da e sve doi na svojemesto", to jest da e se ona podrediti njemu i preuzeti sve kune poslove. Obrt je izvedenprilino brutalno, kako to ve u farsi obino biva: ena kuka da je mu izvadi iz kotla saluinom koja je tipa, a mu hladnokrvno izuava svoj spisak zaduenja da pronae tuoperaciju. Teoloka mizoginija srednjeg veka, oigledna u prikazivanju Eve i drugih

biblijskih grenica, ovde je pretoena u savremenu mizoginiju koja obrtom obrta"potkrepljuje uverenje o prirodnosti muke dominacije.

NOVA, VRLO DOBRA I VRLO VESELA FARSA O LUNICI sa tri lica, name:

AKINO (JACOUINOT)NJEGOVA ENAi ENINA MAJKAAKINO (poinje): Uh! Uh! Koji me je avo terao da se enim. Sada mi drugi vedri ioblai, imam samo brige i nevolje. Moja ena vazdan besni, kao da je avo uao u nju.Ako samo malo prestane, majka je odmeni. Nemam mira, ni radosti, ni odmora; muvaju

me i mue, mozak su mi popile. Jedna vi

e, druga besni. Nikakve druge razonodenemam, ni radnim danom, ni praznikom; smatrajte me nesrenikom, jer ja od ovoga vajde

nemam. Alji Boga mu ljubim, postau ja gazda u svojoj kui, samo ako se potrudim.ENA: Opaa! ujem nekakve albe! utite, akino, nauiete se vi pameti.AKINO: Kako, molim?ENA: Tako lepo. Ceo dan popravljam vae brljotine, a vama ne pada na pamet dauradite neto u kui.MAJKA (umea se): Sluajte, akino, nemamo o emu da razgovaramo! Dobar mu eniduguje poslunost: ako ne obavite svoj posao, pravo je da vas ona ponekad istue, a tabiste na to rekli?AKINO: Hm! Hm! Videemo mi to! Tako neto ne bih u ivotu dopustio.


12/56

MAJKA: Pazi, molim te! A zato? Sveta Marijo! Ako bi vas ena s vremena na vremekaznila da vas popravi, zar bi to bilo od tete po vas? Naprotiv, to je znak njene ljubavi.AKINO: Lepo kaete, majko aketa; ali kad toliko okoliite, kao da nita niste rekli. tatime mislite? ta kae zakon?MAJKA: Ja vas razumem, ali smatram da ovek ve prve godine mora da stekneodreene navike. Da li shvatate, dragi moj akiniu?AKINO: akiniu! Utrobo Svetog Grija, o emu govorite? Lepu ste mi titulu dali!Kako sam samo tako brzo postao akini. Da li vam je poznato da mi je pravo imeakino?MAJKA: Ne, prijatelju, ne; vi ste jedan oenjeni akini.AKINO: Doavola, ja sam jedan dotueni mu.MAJKA: Zakino dragi, vi ste u stvari jedan pripitomljeni mukarac.AKINO: Ja pripitomljen! Sveti ore, vie bih voleo da mi preseku grkljan. Dobro mepogledajte! Jesam li pripitomljen, blentava eno?

ENA: ovek mora da se ponaa onako kako ena hoe, bez pogovora, kako ona naredi.AKINO: Vere mi, ova moja nareuje suvie stvari u isto vreme.MAJKA: Pa ta! Ako hoete da upamtite ta vam je dunost, najbolje je da uzmetepodsetnik i stavite na papir sve to ona naredi.AKINO: Pristajem, vrlo rado. (Obraa se svojoj eni.) Ponite, mila moja, ja u pisati.ENA: Onda piite, ali tako da moe da se proita. Napiite da ete me uvek sluati, danikada neete odbiti da uradite ono to ja budem htela.AKINO: Neu, doavola, to da piem; ja zapisujem samo razumne stvari.ENA: Dakle, piite tu i ne brbljajte vie da ne izgubim strpljenje; ustajaete uvek prvikako biste obavili sav posao.ZAKINO: O, majko Boija, protivim se ovom lanu. Zato da ustajem prvi?

ENA: Da mi zagrejete koulju, poto ste prethodno upalili vatru.AKINO: Ako to znai raditi vama po volji, to neu moi.ENA: Upravo to znai: raditi po mojoj volji i kako ja kaem. Morate se povinovati,dragi moj.MAJKA: Onda piite.ENA: Hajde, akino, zapiite to.AKINO: ekajte, ekajte, tek sam kod prve rei, ne pourujte me.MAJKA: Ako se dete probudi u toku noi, to se esto deava, treba da ustanete, ljuljatega, etate, nosite, presvuete i hodate gore dole po sobi, makar bila pono.AKINO: Ne pristajem, vi se alite, u tome nema trunke razuma.ENA: Samo piite!

AKINO: ekajte, stranica je puna, gde to da zapiem?ENA: Piite ili u vas isprebijati!AKINO: U redu, samo da preem na drugu stranu.MAJKA: Zatim ete prosejati brano i zamesiti testo; ne zaboravite da potopite rublje.ENA: Tako je, poto prosejete brano i zamesite testo, treba da operete i prostreterublje.MAJKA: To mora avolski brzo da se radi: odete, vratite se, malo pourite i potrite ...ENA: Zatim ete zagrejati pe da se ispee hleb.MAJKA: Ne zaboravite da odnesete ito na mlevenje.ENA: Po povratku namestite krevet da vas ne izmlatim.


13/56

MAJKA: Onda stavite lonac na vatru i lepo oistite kuhinju.ZAKINO: Diktirajte mi re po re ako hoete da sve to zapiem.MAJKA: Tako! Piete li, akino? Treba umesiti...ENA: Staviti hleb u penicu.MAJKA: Potopiti rublje.ENA: Prasejatd brano.MAJKA: Oprati.ENA: Ispei.ZAKINO: ta da operem?MAJKA: Lonce i erpe.AKINO: ekajte, ne urite: lonce i erpe.ENA: I tanjire.AKINO: Imam slabo pamenje, doavola, ne mogu sve to da zapamtim.ENA: Zato i zapisujete da ne zaboravke. Hajde, pourite, bie kalko ja kaem.

AKINO (svojoj eni): Da li ete se vi sami prati?ENA: Pelene ikoje vae dete isprlja u toku nooi morate odneti na reku da se bolje operu.AKINO: A! Takvim stvarima se ne bavim, ne bi mi sluilo na ast.ENA: Piite, govedo. Nije vas sramota?AKINO: Doavola, neu to da radim, niste u pravu, kunem se.ENA: Moram li da vas psujem? Treba li da vas prebijem kao maku?AKINO: Jo i to? Ako me i to eka, neou se vie raspravljati, piem, neemo vie otome!ENA: Ostaje jo da dovedete kuu u red. Za poetak, pomoi ete mi da iscedim rublje,tu pored korita. Zapiite i to.ZAKINO: Brava sam budala to doputam da me ovako vode na uzici. Nema oveka na

svetu koji bi ovde naao mira. iva je istina ida svakog dana moiram da se drimzapisanog i da izvravam svoje zadatke danju i nou.MAJKA: Da li je sve zapisano? Pourite i potpiite.AKINO: Evo, potpisao sam, predajem vam ga i uvajte ga dobro da se ne izgubi.Odluio sam da od ovog tremutlka ne radim nita drugo osim onoga to je u tompodsetniku.MAJKA (svojoj keri): A vi, uvajte ga dobro, takvog kakav je da je. (Odlazi.)ENA: Neka vas Bog uva, majko, i do skorog vienja. (Obraa se akinu.) Vi poiteovuda i pomozite mi da rairim rublje i okaim posteljinu; to vam je jedno od zaduenja.AKINO: Ne znam ta hoete, ta nareujete?ENA: Toljagom u te ja, pa e razumeti.

ZAKINO: Toga nema u mom podsetniku.ENA: Ima, ima.AKINO: Nema, nema.ENA: Jel' nema (Uzima tap i udara ga.) Ovo e ti pomoi da ga nae!AKINO: Joj! Joj! Naao sam; imate pravo, istinu govorite, drugi put u bolje pogledati.ENA: Hajde, uzmite za ovaj kraj i vucite, snano povucite.AKINO: Moj Boe, ala je prljavo ovo rublje, znoj se preko noi uvukao u njega, basmrdi.ENA: Usta vam smrde! Hajde, radite to i ja, budite dobri.ZAKINO: I arav je jo uvek prljav. Uh, odvratne li (kue.


14/56

ENA: Sada u vam ga ja baciti u lice... Nemojte da mislite da se alim.AKINO: O! Ne, ne bacajte ga! Jel' avo uao u vas.ENA (baca mu arav u lice): Da vidimo sada! Drite, gazda Krokane.AKINO: O! Nemojte tako, upropastii ste mi odelo.ENA: Ddk ise radd ne misli se na finou. Vucite, uga vas izjela... (akino snanopovue, ena padne u lunicu...) Moj Boe! Moj Boe! 0 Gospode! Smiluj se mojojjadnoj dui! akino, pomozite svojoj eni, izvucite me iz ove lunice.AKINO: Toga nema u mom podsetniku.ENA: Kako me pritiska ovo rublje u lunici! Kakva nesrea, moj Boe. Srce e miprepui. Brzo, brzo, izvadite me odavde!AKINO: Snaite se, eno moja; okrenite se na drugu stranu.ENA: Dobri moj muu, spasite mi ivot, ini mi se onesvestiu se. Pruite mi brzo ruku,makar malkice.AKINO: Toga nema u mom podsetniku, a vi moete da siete u pakao.

ENA: Avaj, ko e me izvui odavde pre nego to smrt doe po mene.AKINO: (ponovo ita svoj podsetnik): Zamesiti testo, staviti ga u penicu, prosejati,oprati, ispei...ZENA: Krv mi se ledi, ispustiu duu.AKINO (nastavlja da ita): Lonci, erpe, tanjiri.ENA: Ostavite taj podsetnik i doite da mi pomognete.AKINO (ita dalje): Otii, vratiti se, malo pouriti i potrati.ENA: O! Neu doekati kraj ovog dana.AKINO: Zagrejati pe, ispei hleb.ENA: Brzo ruku, doao mi je kraj.AKINO: Odneti ito u mlin.

ENA: Gori ste od psa, dangrizalo jedno!AKINO: Ujutru rano namestiti krevet.ENA: Avaj! Vama se ini da je ovo ala.AKINO: Staviti lonac na vatru.ENA: O, gde je moja majka Zaketa?AKINO: Kuhinju odravati isto.ENA: Idite po svetenika.AKINO: Preao sam ceo spisak, uveravam vas, van svake sumnje da toga nema u mompodsetniku.ENA: A zato nije zapisano?AKINO: Niste mi rekli. Spasavajte se kako znate. Ako raunate na mene, ostaete gde

ste.ENA: Pogledajte na ulicu, da nema neki sluga koji bi mogao da mi pomogne.AKINO: Toga nema u mom podsetniku.ENA: Pruite mi onda ruku, slatki moj prijatelju, ne mogu da ustanem, nemam snage.AKINO: Kakav sam ti ja prijatelj? Ja sam ti veliki neprijatelj. Voleo bih da si mrtva!MAJKA (govori spolja): Hej! Hej! Hoete li mi otvoriti?AKINO: Ko to razvaljuje vrata?MAJKA: Ja sam, dolazim da vidim da li je sve u redu.AKINO (otvara joj vrata): Sve je u redu poto mi je ena umrla. elja mi se ostvarila isada sam mnogo bogatiji!


15/56

MAJKA: Kako! Moja kerka je mrtva?AKINO: Da, udavila se u lunici.MAJKA: Zlotvore, ubico, ta govori?AKINO: Molio sam se Gospodu na nebu i Svetom Deniju Francuskom da uvelikoizdahne pre nego to joj se dua spase.MAJKA: Avaj! Ker mi je umrla?AKINO: Obesila se o rublje koje je uvrtala, onda joj je arav ispao iz ruke pa je pala,na lea.ENA: Majko, ako ne pomognete svojoj keri, ovog e asa umreti.MAJKA: O keri moja, u tome sam vrlo veta; akino, pruite mi ruku, molim vas.AKINO: Toga nema u mom podsetniku!MAJKA: Ne, tu niste u pravu!ENA: Avaj! Izvucite me.MAJKA: Zlotvore, bestidnie, hoete li je ostaviti da umre?

AKINO: Ako samo ja mogu odatle da je izvuem, nema sumnje, ostae gde je; neuvie da joj budem sluga.ZENA: Pomozite mi!AKINO: Toga nema u mom podsetniku, traim, ali ne mogu da naem.MAJKA: Hajde, akino, ni rei vie, pomozite mi da izvuem vau enu.AKINO: Neu, sree mi, ukoliko mi ne obea da u od sada ja biti gazda u kui.ENA: Ako ete me izvui odavde, obeavam od sveg srca.AKINO: Kunete se?ENA: Sve u sama raditi po kui, nilkada vam ndta neu traiti ni nareivati, ako mevelika nevolja ne natera.AKINO: Neka bude, izvui u vas. Ali svega mi na svetu, hou da se drite obeanja,

kao to ste rekli.ENA: Nikad ga neu pogaziti, dobiri moj pijatelju, obeavam. (akino je izvlai izlunice)MAJKA: Ako u braku nema sloge, nema ni plodova.AKINO: Moram da kaem da je veoma runo kada ena svog gospodara pretvori uslugu, ma koliko da je glupav i neobrazovan.ENA: Cela je istina, u to sam se sama uverila, to me je skupo kotalo. Od sada u hitroobavljati sav kuni posao, biu vaa slukinja, kao to je red i zakon.AKINO: Biu najsreniji ovek na svetu ako pogodba bude vaila; iveu bez ikakvihbriga.ENA: Potedeu vas bilo kakvih briga, obeavam, a tako je i pravo; biete gazda u

svojoj kui, u svemu potovani.AKINO: Biu vam zbog toga jo odaniji. Da li sada shvatate da ste zbog svoje neuveneludosti sve stvari okrenuli naopake. Zlotvori koji su me ismejavali, sad su zbunjeni:zbog svojih bubica ena je htela da me potini, ali sada je dola pameti. Drutvo,dovienja svima!

Prevela sa modernog francuskog Svetlana Stojanovi


16/56

Ritbef

SLOVO O TRAVAMA(Rutebeuf, Le Dit de Vherberie)

Komini monolog prvobitni je oblik svetovnog pozorita srednjeg veka, nastao kaoposprdna imitacija stvarne hvalisave retorike putujuih trgovaca i vidara, koji nastoje daprivuku panju prolaznika i steknu njihovo poverenje hvalei svoju lobu ili vetine,svakako s neto preterivanja. Monolog svedoi o jasnoj izvoakoj samosvesti verovatnoprofesionalnog zabavljaa, o njegovom oseanju za gledaoce koje treba zainteresovati izabaviti, kao to ironina, parodijska forma poiva na unoenju skatolokih elemenata,nagiaavanju besmislica i uveliavanju uobiajenih lagarija da bi se one uinile

oiglednim.U ovom sluaju ak se zna i autor, pariski minstrel Ritbef (oko 1230 - oko 1285), uz anaBodela (Jean Bodel) i Adama de la Ala (Adam de la Halle) jedan od prvih znanihautoraizvoaa. Ritbef se smatra i autorom Mirakla o Teofilu (Miracle de Theophile) kojije tridesetih godina ovog veka istoriar pozorita Gistav Koen (Cohen) izvodio je sasvojom studentskom druinom Teofilijanci". Taj mirakl o biskupu koji je prodao duuavolu bio bi daleki zaetak budue faustovske nagodbe. Apsurdizam koji izbija izleilakih metoda Ritbefovog monologa o travama anticipira satiru profesija iprofesionalnog argona, pomamu jezika arija (Jarry), Vitraka (Vitrac) i Joneska(Ionesco).*

Gospodo, mala i veli ka, mladi i stari, to ste ovamo doli, dobro su vas savetovali!Znajte, uistinu, ne elim da vas prevarim: moi ete i sami u to da se uverite pre nego toodem. Sedite, ne galamite, posluajte, neka vam to me bude nemilo. Ja sam vidar i obiaosam mnoga carstva. Gospodair Kaira zadrao me je due od jednog leta, tamo sam stekaoveliki imetaik. Preao sam more i odonud sam se vratio preko Moreje1, gde sam vrlodugo boravio, pa i preko Salerna2, Birijene i Biterna3. U Puliji, Kalabriji i kod Palerma4,skupio sam trave koje imaju grdne vrline, na kakav god bol da se stave, bol umine; akdo Obale to umi mono od bujice stenja danonono, sve sam pretraio zbog ikamenja.Popa Jovan5 je tamo iao u osvajanja; ne usudih se da stupim na njegova imanja, ostaosam u luci. Otud donosim mnogo skupocenog kamenja od kog vaskrsavaju mrci. Tu suferiti, dijamanti i kresperiti, rubini, hijacinti, margariti, graniti, topazi, telagoni i galolici6.

Onog ko ih nosi nee plaiti znaci smrti. Lud je ako klone duhom. Nema on da strahujeda e mu doakati kakav zec, ako je dobrog vladanja, i nema da strahuje ni od pse eglajanja, ni od ritanja matorog magarca: ako nije bojaljiv, nema nieg da se plai dok jeiv. Donosim tamno crvene rubine i poneki gojaiv7, sasvim ljubiast, trave iz pustinjaIndije i sa tla Limikorindije8, koja se dii na talasu, na etiri strane na globusu, u celosti,kako i prilici. Dakle, verujte mi: ne znate vi koga imate pred sobom!utite i sedite! Pogledajte moju zbirku trava, velim vam, tako mi svete Marije, da tunema starudije, ve je jako velianstvena stvar. Imam travu za dizanje kita i onu kojastee pice. Uz male nevolje, od svake groznice, ne izuzimajui etvrtau, leim za manjeod jedne nedelje. To ne podbacuje, a leim isto i fisitulu.Bila nisko, bila visoko, celu je otfikarim. Ako vas mui vena zadnjice, izleiu vas bez


17/56

tekoa. Od zubobolje jo bolje leim na veoma oit nain, sasvim malom koliinommasti koju u vam izioiti . ujte kako u je sloiti. Neu lagati o sastavu, bez ale.Uzmite sala od mrmota, travarkinog izmeta, u utorak pre obdanice, i list bokvice i govnovrlo stare bludnice, i prainu od timara i ru s kosira i dlaice i ljusku zobi, ljutenu prvogdana sedmice. Napraviete iod toga jedan melem. Isplahnite zub sokom; melem eteistaviti na obraz. Odspavajte malo, to vam savetujem. Ako po skidanju ne bude da ili bu,Bog vas satr'o! ujte, ako vam to nije teko, nee vam propasti dan, ako to uradite. A onekoje kamen iz utrobe tera da trube od bola, izleiu bez tekoa, ako se posvetim tome.Vrelu jetru, prelome, sve leim suvie, bilo kome. A ako poznajete gluvog oveka,dovedite ga, neka ne eka, uskoro e biti sasvim zdrav. Nikad nije uo manje nego to etada uti, bog mi izleio ove dve ruke! Poujte, dakle, kakvo mi je zaduenje poverilamoja Gospa koja me posla ovamo. (U prozi)Dobri ljudi, ja nisam od onih ubogih propovednika, ni od onih ubogih travara koji dolazepred manastire, s bedom, loe skrpljenim ogrtaima, to nose kutije i kese i prosti ru

ilim: jer, ko nema ni toliko kesa koliko oni, ve i taj prodaje biber i kumin. Znajte da janisam od tih, ne, ja pripadam jednoj dami po imenu Gospoa Tirot od Salerna,9 kojapravi kapu od svojih uiju i kojoj obrve vise kao srebrni lanci do raanena.Zoajte i to da je to najuenija daima u sva etiri dela sveta. Moja Gospa nas tako alje urazne krajeve i u razne zemlje: u Puliju, u Kalabriju, u Toskanu, u Zemlju Labura10, uNemaku, u Svason, u Gaskonju, u paniju, u rilj, u aimpanju, u Burgonju, uArdensiku umu, da ubi jaimo divlje zveri i iz nijih da dobijamo masti, da bismo dali lekaonima kojli imaju bolesti u telu. Moja Gospa mi je rekla i naredila da, kuda god dadoem, kaem neke stvari, da bi se oni, koji budu oko mene, poveli za dobrim primerom.I poto me je zaklela svecima kad sam odlazio od nje, nauiu vas kako da se izleite odglista, ako hoete da sluate. Hoete li da sluate? Ima ljudi koji me pitaju odakle potiu

gliste. Stavljam vam na znanje da potiu iz raznih podgrejanih mesa i od onih vina to sustavljana u bave i putana da se zgusnu. Stvaraju se u telu pod dejstvom toplote i vlage.Jer ako, kao to vele filozofi, sve stvari tako nastaju, iz tog istog razloga gliste nastaju utelu. Penju se sve do srca i izazivaju smrt od jedne bolesti koju zovemo nagla smrt.Prekrstite se! Bog vas sve sauvao.Protiv glista je najbolja trava u sva etiri dela sveta, a pred oima vam je, pod nogama gagnjeite, pelen11. ene se njime opasuju na vee Svetog Jovana i prave od njega eire zaglavu. Kau da ni giht ni vrtoglavica ne mogu da ih uhvate, ni u glavi, ni na ruci, ni nanozi, ni u aci. Ali, ja se divim to im glave ne popucaju i to im se tela ne lome posredini, toliko svojstava ima ova trava u sebi.U ampanji, gde sam roen, zovemo je marebora12", to znai majka trava". Uzeete

od ove trave tri korena, pet listova alfije, devet listova bolkvice. Isitucajte ih u avanu odkoe s gvozdenim tukom, uzmite sok za doruak tri jutra uzastopce: biete izleeni odglista.Skinite kape, naulite ui, pogledajte moje trave, koje moja Gospa alje u ovaj kraj. Apoto ona eli da i siromani Amaju prarvo na njih jednako kao i bogati, rekla mi je da ihrazdelim na gomilice po ceni od jednog dinara, (jer ko nema pet livara u novaniku, imajedan dinar). Isto mi je rekla i naredila da uzmem jedan dinar u novcu koji ima vrednost uzemlji ili u kraju u kom u biti: u Parizu jedan parizis, u Orleanu jedan orleanac, u Manujedan manej, u artru jedan artren, u Londonu u Engleskoj jedan sterling, za hleb, zamoje vino, za seno, za zob za mog tovara, jer onaj koji slui oltaru, mora i da ivi od


18/56

oltara13. A velim, ako ima neko ta'ko si romaan, bilo muko, bilo ensko, da nema nitada da, neka prie: ja u mu pruiti jednu ruku za ljubav Boga i drugu za Ijubav njegovemajke, s tim da kiroz godinu dana da da se odri misa Svetog Duha, kaem, poimence zaduu imoje Gospe, ikoja me naui ovom ireceptu: da nikad ne naini m tri prdea, a daetvrti ne bude za duu njenog oca i njene majke, za oprost njihovih greha.Ove trave nemojte jesti, jer u ovoj zemlji nema tako jakog bika ni tako jakog vranca koji,kad bi uzeli samo zrnce na jezik, ne bi umrli tekom smru, toliko su one jake i gorke. Aono to je gorko u ustima, dobro je za srce. Ostaviete ih da odlee tri dana u dobrombelom vinu. Ako nemate belog, uzmite crnog, ako nemate ni crnog, uzmite prostu bistruvodu. Jer ko nema bure vina u podrumu, ima esmu ispred vrata. Uzimaete ih natatetrinaest jutara za redom. Ako propustite jedan dan, uzmite sledeeg, jeir to ni jevradbina. I kaem vam, sa strau s kojom je bog prokleo Jevrejina Korbitaza, koji jeskovao u kuli Abilanta, na tri milje od Jerusalima, trideset srebrnih novia za koje jeBog bio prodan, da ete biti izleeni od raznih bolesti i raznih patnji, od svih groznica ne

isikljuujui ni etvrtau, od svih gihtova ne iskljuujui ni paralizu, od nadutosti tela, odvene zadnjice, ako vas ona mui. Jer, kad bi moj otac i moja majka bili u smrtnojopasnosti i kad bi mi trai i najbolju travu koju mogu da im dam, dao bih im ovu. Etokako ja prodajem moje trave i moje masti. Neka ih oni, koji hoe, uzmu, a oni koji nee,neka ih ostave!

Prevela s francuskog Maja Vlahovi

1 Ime koje se u Srednjem veku pripisivalo Peloponezu.2 Grad u Italiji, uven u Srednjem veku po svojoj lekarskoj koli koja je sastavila zbirkuzdravstvenih recepata u latinskim stihovima iji bi se poslednji slog rimovao sa onim

kojim zavrava prva polovina. Na pr.: Caesus est sanus quem dat avara manus. (Zdrav jesir koji daje krta ruka.)3 Daleki i izmiljeni gradovi.4 Grad na Siciliji.5 Le pretre Jean, izmiljena linost, moni hrianski plemi, za ije se kraljevstvosmatralo da se nalazi u Tatarskoj ili u Etiopiji.6 Veina imena je nepoznata. Ritbef ih je potpuno izmislio.7 Izmiljena imena.8 Nepoznata zemlja.9 Trotola de Roeri (Trotola de Roggeri), vidarica kole iz Salerna. Bez sumnje je ivelau XI veku i njena rasprava o enskim bolestima je bila vrlo rairena u Srednjem veku.

10 Stara pokrajina srednje Italije: Kampanja.11 L'armoise, od latinskog artemisia, Artemidina biljka. Pelen zvan ,,iz Judeje" dajesredstvo protiv glista.12 Pofrancuenje latinskog mater herborum, la mere des kerbes.13 Ova maksima koja je citat od svetog Pavla (Poslanica Korinanima), sluila je daopravda desetinu koju je uzimalo svetenstvo. Bila je prela u poslovicu.


19/56

MOMAK I SLEPAC

(Le Gargon et l'aveugle)

Ova britka ala iz Pikardije, iz druge polovine trinaestog veka, pokazuje razvoj veseiogdijaloga, izvedenog iz monolokih deonica i upadica, na putu da se pretvori u farsu. Obalika su sasvim tipizirana, radnja se bez tekoa premeta iz eksterijera u enterijer, a jezikje prost, soan, pun kletvi, praznoverica, stereotipnih prosjakih fraza. Grubo postupanjemomevo prema slepcu trai izvesno opravdanje u njegovoj pohoti, lukavosti, a i unagomilanom bogatstvu sakupljenom prosjaenjem. Zato slepac i postaje rtva, a obrtkojim sluga nadmudri gospodara, taj trijumf dovitljivca nad lakovernikom, spaja optemesto antike komedije sa standardnim ishodom srednjevekovne farse i kasnijerenesansne komedije.

SLEPAC (peva tubalicu):Udelite nam neto dobri ljudi.Nek vas Bog, Marijin sin,U svoju kuu dovedeI u drutvo vas primi svoje!Ja vas ne vidim;Nek vas umesto mene Hristos gleda,i u Raj primi one meu vamakoji mi u pomo priteknu!(govori) O, majko Boija, koliko to ima sati? Nikog ne ujem. Jadan li sam kad nemamni jednog momka da me odvede kui. ak i da ne ume da peva, umeo bi da trai hleba i

da me dovede pred bogate kue.MOMAK (u stranu): O, avaj, nieg nemam! (primeti slepca) Nita vie mi ni ne treba.

(obraa se slepcu) Gospodaru, ne idete u dobrom pravcu; upaete u ovaj podrum.SLEPAC: O, Majko Boija, pomozi mi! Ko je ovaj to me tako lepo izvodi na pravi put?MOMAK: Dobri ovee, ja sam vam potrko1, tako mi Bog pomogao.SLEPAC: Za ime Boije, ini mi se da je vrlo predusretljiv, nek prie! Hou s njim darazgovaram.MOMAK: Evo me.SLEPAC: Pristaje li da radi za mene?MOMAK: ta treba raditi, gospodaru?SLEPAC: Da me vodi s jednog na drugi kraj grada Turnea, da ne posrem; ti e prositi,

jau pevati, ima

emo dovoljno novca i hleba.MOMAK: E, svetog mi Prevarantija2 vi, vidim, mislite da sam ja budala. Iskreno da vam

kaem, dok sam sa vama, imau jedan talir na dan, na manje ne pristajem.SLEPAC: Slatki moj prijatelju, ne prepiri se sa mnom! Kako ti je ime?MOMAK: eane.SLEPAC: eane, proklet da sam ako ti ne dam tu platu. Bude li vet u mom poslu,postae velik i bogat ovek.MOMAK: Stvarno! Ne bi me zaudilo da uskoro postanem vana linost. Moliu seBogu da u crno zavije svakog ko sirotom slepcu udeli hilo kakvu milostinju; to jeizgubljen novac.SLEPAC: to tako govori, dobri moj eane? Srcu mom nanosi veliku bol.


20/56

MOMAK: Nita ne brinite, dobri moj gospodaru; to je da prevarim ove seljaine. Pevajte,stvarno u vam pomoi, svi e nam dati hleba (pevaju zajedno):Majko Boija, ko tebi bude odanRadost e mu ispuniti ivot.Nagrada za to lepaBie mu drutvo tvoje.Molim ti se za sve svoje dobroiniteljeI za sve koji asnoKraljevog sina slue.3MOMAK: Za ime Boije, ne ostavljajte nas, podajte nam malo hleba! (obraa se slepcu)Saekajte me ovde asak. Idem neto da potraim od ljudi iz ove velike kue.SLEPAC: Dobri ljudi, u ime Boga na nebesima, udelite neto sirotom slepcu.MOMAK (vraa se): Gospodaru, nita mi nisu dali. Hajdemo odavde. Nek ih je sramotapred Bogom!

SLEPAC: Nemaju ta da ti daju. Priaj mi, eane, da li se odande neko oglasio.MOMAK: Nije, gospodaru. uo sam samo kako nam se runo izruguju.SLEPAC: Da si bio malo uporniji, eane, neto bi dobio.MOMAK: Gospodaru, ni Hristos od njih nita ne bi dobio kad ja nisam, a vet sam uovom poslu. Pevajte, imaemo za jelo, nai u ja reci da ih ubedim (pevaju zajedno):Nek kralju Sicilije4 Bog bude na pomoi!Odupreti se mora Narodu prokletom.Skupio je vojsku Po itavom svetu.Ko god nema nita Krenue u vojnu.5MOMAK: E, da ga nabijem svetoj Sofiji.6 Gospodaru, kada bismo mogli da ivimo ni odega, veeras bismo bili mrtvi pijani. Vidite da nam niko nita ne donosi! U dupe ga

njegovo, danas jo ne videh da se vrata otvore, ili makar odkrinu. Moemo da crknemood gladi pre nego to nam neko neto udeli. Svetog mi Vaasta7, nikad vie neu pristatida vodim slepca!SLEPAC: Nita se ne dobija bez muke, eane. Veruj mi kao to ja tebi verujem. Hrast sene obara jednim udarcem. ak i da prestanem da prosim, mogao bih lepo da ivdm odovoga to imam.MOMAK: Vi niste kao ja, gospodaru. Da ja imam para, vi i ja bismo ih troili dok traju.Ne bismo morali da prosimo za hleb, asti mi, ne bismo. Sve bih vam dao bez rei.SLEPAC: Kad tako lepo govori, dau ti deo itavog svog bogatstva. Kaem ti, ak i danita ne dobijemo, imamo dovoljno da kupimo jelo i pie.MOMAK: Imate pravo, gospodaru vere mi! Gospode Boe, kakvo emo slavlje

napraviti! Odlino pevam junake pesme8, lepo u vas zabaviti. Ako poelite, odmah uvam dovesti zgodno devoje, lepog lika, a trbuh joj nee biti namrekan, ve beo. Takvenema ni na slici. Imae tako lepu pikicu da e poeleti svom snagom da joj tu rupuodmah zaepi. Vala ni ilo (il, ilo sajamski lakrdija, bezazlen i naivan, prim.prev.) nema ovako lepog, predusretljivog i dobro graenog slugu.SLEPAC: Poinjem da krguem zubima, eane. Vrea me kad tako govori. Nedozvoljavam da mi pria kako treba da imam curu, jer ve imam jednu lepoticu;prevrnuu je na lea, a ti e prii da joj razmakne butine, pa emo joj ga tri puta dobronabiti meu noge.MOMAK: Runo zborite, gospodaru. Ne izraavajte se tako prosto.


21/56

SLEPAC: Koliko znam, niko me osim tebe ne uje, slatki moj lepi eane.MOMAK: Saekajte me tu, gospodaru, idem da mokrim. (Udalji se, a zatim vrati ipoinje da govori izmenjenim glasom) Drtino matora, Bog te kaznio, ko te nauio da takoneprilino govori! (udara slepca) Evo ti, zasluio si! (momak se ponovo udalji, a zatimvrati)SLEPAC: Reci mi, eane, imam li neku ranu.MOMAK (prirodnim glasom): Ranu? Zato biste imali ranu?SLEPAC: Maloas me je neko dobro mlatnuo.MOMAK: U dupe ga njegovo, tu sam bio, zato niste vikali?SLEPAC: O, lepi moj eane, slatki prijatelju, da sam re prozborio, prilepio bi mi takvuamarinu da bi mi ostao beleg do kraja ivota!MOMAK: Ne brinite, gospodaru, modrice brzo prou.SLEPAC: Tako je, eane, ali sad me sve kosti lica bole.MOMAK: Lepi moj slatki gospodaru, ima ljudi koji od takvih udaraca umru. Meutim vi,

vi ete brzo ozdrati. Veeras ete na ranu staviti balegu od podgojenog drebeta i vesutra e sve proi.9 To je iva istina, kaem vam. Onomad sam zaradio veliko bogatstvosamo zato to sam izleio jedno dete koje umal' da umre. Napravio sam mu masnu orbu;stavio je pred njih, masnija nije mogla biti, i sve sam ostavio.SLEPAC: Vere mi, eane, Bog ti je pomogao i izveo te na pravi put. Ako bude pametan,naao si nekog ko e ti pomoi u ivotu.MOMAK: U meni, gospodaru, imate dobrog, pouzdanog i razumnog slugu. (u stranu) Imanje prljavo rublje nego to sam ja moglo bi se jedino proprati, pa obesiti.10SLEPAC: Voleu te itavog ivota, eane. Sada bih eleo da idem kui. Kad stigne dojednog velikog, ravnog kamena, dve kue odatle je moj dom.MOMAK: To znai, gospodaru, da je pored Iona, na mestu poznatom kao Gromgaspalio;

u pravcu Rianjija se nalazi selo o kojem vam priam.11SLEPAC: Dobre si kole izuio, eane. Nee ti mnogo biti potrebno da stigne do mojekue.MOMAK: Tu smo, gospodaru. Saekajte da otvorim vrata. Gde je katanac?SLEPAC: Pod imirom, iznad praga, tu je, eane.MOMAK: Uli smo, gospodaru. (uvodi slepca u kuu) Ako vam nije teko dajte minovac, pourite, idem po hranu.SLEPAC: U jednoj velikoj kesi, Zeane, ima mnogo novaca. Uzmi koliko ti je volja. Akoti bude malo, zavuci ponovo ruku. Eh, da je moja mala prijateljica sad tu, mnogo sam jepoeleo.MOMAK: Slatki moj dobri gospodaru, doveu je sa sobom u povratku.

SLEPAC: Zna li gde elja vunu?MOMAK: Znam, gospodaru. Viao sam jedno devoje kako strue svoju kou poredonih vunovlaara; eljala je repove i upala im dlake.12 Pourite, da mogu da poem,brzo u vam doneti dobro vino. Skinite ogrta, sav je pocepan. Pogledajte gospodaru,kopa na opasau vam se pokidala!SLEPAC: Uzmi opasa, kopu, novac i ogrta, odnesi da se poprave. Znam da neenita ravo uiniti; novac potroi na vino i penicu, a kupi i neto dobro da stavimo uusta. Zeane, molim te, usput dovedi i moju prijateljicu.MOMAK: Odmah u, tako mi Bog pomogao! Idem, molite se za mene.SLEPAC: Poi, ti si mi prijatelj!


22/56

MOMAK (obraa se publici): Gospodo, jesam li se prema ovom slepcu ponaao kakodolikuje. Nisam mu ostavio ni cvonjak, ni komad odee? Sve sam mu odneo, nita munije ostalo. Mislio je, vere mi, da sam strano siromaan i da nita nemam. S njegovimnovcem lepo u se napiti, a to ostane podeliu sa drugovima, dok ima. Samo, u ivotumu ne bih odneo novac, a da mu ne kaem. Proklet bio ako mu ne kaem! (obra a seslepcu) Gospodaru, potraite drugog slugu. Neu da vas laem: potroiu va novac kakomi je volja, moj i jeste, zar vas nisam lepo doveo do kue? Ne dugujem vam ba nikakvuzahvalnost, ni za novac ni za ogrta, to sada pripada meni. Odlazim.SLEPAC: Oh! Oh! Nesretan li sam! Gde je smrt, ta eka, to me ne uzme? Samo prenego to mi doe smrtni as, moda ve sutra, lepo u ga isprebijati, to dugujem svojojprijateljici Margo!MOMAK: Sram te bilo! Ja sam ve otiao, zar ne vidi? Briga me za tebe kao za lanjskisneg. Zao si i ljubomoran. Da nemam obzira prema takvima kao to si ti, isprebijao bih tekao maku. Ali iz potovanja prema prosjacima, smilovau se na tebe. Ako ti ne

odgovara, uhvati me!

Prevela s francuskog Svetlana Stojanovi

1 U originalnom tekstu stoji triquemers; znaenje nije jasno, verovatno potrko" (sept).2 Mitski svetac ije je ime nastalo od guile prevara".3 Princ od Salerna.4 Karlo Anujski (12261285), brat Svetog Luja, postao kralj Napulja 1265. i kraljSicilije 1266, izgubio carstvo posle Sicilijanskog veernja, 1282.5 U originalnom tekstu stoji l'ost bani, to znai vojska sakupljena po pozivu, vojni pohodna koji su pozvani svi vazali, optim sazivom.

6 Hrianska udovica, muena u Rimu u Hadrijanovo vreme.7 Svetenik Tulske dioceze, umro 540; bio zaduen da Klovisa uputi u hrianstvo, postaoaraski, a zatim kambrejski biskup.8 U Robinu i Marioni Tvrdoglavi Gotije se na isti nain izraava. Ovde moe samo dabude reo prostakoj parodiji junakih pesama (chansons de geste).9 Ovaj skatoloki recept lii na jedan recept protiv zubobolje iz Slova o travama (Dit deV Herberie).10 ini se da momak hoe da kae: Nema vee protuve od mene, sto puta sam zasluioda me obese."11 Ovo su nazivi dva lokaliteta u blizini Turnea12 Ceo ovaj pasa je dvosmislen. Repovi (couailles), od latinskog cauda, ,,rep",

oznaavaju vunu loijeg kvaliteta koja pokriva rep ivotinje (na francuskom queue, ,,rep",u argonu oznaava muki polni organ, prim. prev.) Ebourrer znai oistiti ivotinjskukou od dlaka (ista igra rei postoji na latinskom sa glagolom glubere).

SREDNJOVEKOVNO POZORITE I SAVREMENA SCENA

1.Dananji stepen razumevanja srednjevekovnog pozorita i prevlaujue koncepcije u


23/56

ovoj istraivakoj oblasti uveliko su odreeni naporima istoriara poslednjih stotinakgodina. U tom razdoblju dolo je do promene osnovne istraivake paradigme: sa dramenaglasak je premeten na scenski in, od knjievno-filolokog pristup je postao vieteatroloki, socioloki pa i urbanoloki, od evolucionistikih koncepcija dolo se dohipoteza o paralelnom razvoju razliitih oblika i vrsta. Pti de ilvil (Petit de Julleville),koji je 1880ih godina sistematino sakupljao raspoloivu grau o francuskomsrednjevekovnom pozoritu, kao i E. K. embers (Chambers), koji je svojemonumentalno delo The Medieval Stage (1903) shvatao samo kao prolegomenu zaispitivanje teatra ekspirovog (Shakespeare) doba, verovali su da se liturgijska drama,zaeta u desetom veku, postepeno sekularizovala i da su iz nje evolucijom nastali ostalisrednjevekovni anrovi, ukljuujui i one najsvetovnije. To tumaenje bilo je blisko iGistavu Koenu (Gustave Cohen) koji je do drugog svetskog rata dopunio i proirio deloPti de ilvila i rekonstruisao neke od najsloenijih misterijskih predstava. I Jang (Young)je 1933. (The Drama of Medieval Church) video crkvenu dramu kao osnovu i izvor

sveukupnog srednjevekovnog teatra.Tek posle drugog svetskog rata ugao posmatranja poeo je da se menja, i ideja o dvemaparalelnim tradicijama - crkvenoj, proistekloj iz liturgije, i sekularnoj, vezanoj mahom zaotvoren prostor grada, ali dovoljno irokoj da ukljui i razne oblike religiozne drame -poela je da prevlauje. Sadernovo (Southern) ispitivanje igranja u krugu kulminiralo je urevizionistikoj teoriji Anrija RiFloa (ReyFlaud) o krugu kao dominantnom oblikusrednjevekovne scene, s odgovarajuom konceptualnom nadgradnjom o simbolici kruga.G. Vikem (G. Wikham) je u svojoj vietomnoj studiji ukazao na vanost neliterarnihscenskih oblika, parada, procesija, zabava i preruavanja, u gradu i na dvoru. Akston(Axton) je, sledei ga, pored lanih bitaka obratio panju na folklornu tradiciju i mimikielement u plesovima, Tideman (Tydeman) je nedavno pokazao da je srednjevekovna

pozorina praksa toliko razliita - ne samo od zemlje do zemlje, ve i od jednog dodrugog mesta, da gotovo sva uoptavanja vie iskrivljuju nego to razjanjavaju sliku, aNagler je jo jednom upozorio na varljivu prirodu teatarskih dokumenata i njihovuvieznanost, kritikujui tumaenja nekih od svojih kolega.Danas postoji manje vie jasan konsensus istraivaa da pozorina praksa nije potpunozamrla u petom veku pod pritiskom hrianskog neprijateljstva prema pozoritu. Iako jehrianska crkva posle svog ozvanienja bitno mogla da utie na regulaciju drutvenog, apogotovo zabavnog ivota, ona je verovatno bila u stanju da ukine pozorite kao redovnu,kontinuiranu, organizovanu i masovnu delatnost, kao to je uspela da izdejstvuje ukidanjekola za gladijatore a zatim i obustavu gladijatorskih bitaka. Ali teko je poverovati da jecrkva uspela da sasvim eliminie pozorite u njegovim minimalnim, sporadinim

pojavnim oblicima, u nastupima profesionalnih putujuih zabavljaa koji su kaopojedinci ili u tandemu izvodili svoje recitacije, posprdne pesmice, imitacije, klovnovske,akrobatske i plesne take. Period izmeu 5-6 i 10. veka ne moe se oznaiti kao potpunipozorini vakuum, iako je to verovatno razdoblje u kojem pozorite postoji samo nasasvim rudimentarni nain, o emu svedoe i povremeni crkveni dokumenti koji osuujunastupe onglera, truvera, vaganata, pilmana - pogotovo kad oni igraju u manastirima!

2.Liturgijska drama razvila se iz uskrnjeg tropa, dijalokog umetka u sveanu liturgiju, posvemu sudei u vajcarskom manastiru Sv. Gala i u limokom Sv. Marsijalu. Spor da li je


24/56

taj razvoj simultan na vie mesta u Zapadnoj Evropi iili je u pitanju diseminacija ,,QuemQuaerites" tropa iz jednog ili oba ova centra u ostale crkvene centre nastavlja se.Huninger (Hunningher) je praktino usamljen u svom verovanju da su profesionalniigrai, mimi, bili instrumentalni u procesu prerastanja tropa u liturgijsku dramu. Kako jetako jednostavna dijaloka razmena kao to je ,,Quem Quaerites" trop mogla da preraste uliturgijsku dramu, zahvatajui sve vie novozavetnog, a potom i starozavetnog materijala- fantastian je primer dramaturke ekspanzije, tim pre to se pria naalost ne darekonstruisati. Uputstvo biskupa Etelvolda (Ethelwold) o izvoenju uskrnjeg tropasadri, meutim, pored dijaloga i jasne indikacije za koncepciju likova i vrstu fizikeradnje, naznaku kostima, rekvizite i upotrebe scenskog prostora, interakciju paradramskei muziko-horske deonice. Akstonove analize drugih ranih primera prikazuju prelazaktropa u liturgijsku dramu, izvoenu na latinskom, od strane svetenika, sa sve irimzahvatanjem razliitih prostora crkve, koja - ostajui sakralni prostor - postaje i pozornicai auditorijum vernika-gledalaca. Crkvena arhitektura je nesumnjivo odreivala

dramaturgiju ranih liturgijskih drama u kojima postoji vidljiv pokuaj da se spregnetoponomija zadata biblijskim ili apokrifnim izvorom radnje sa dispozicijom arhitekture, aradnja podupre muzikim deonicama tamo gde se scenska imaginacija ili scenskemogunosti ine nedostatnim.Zastupnici evolucionistike teorije srednjevekovne scene isticali su njenu postepenusekularizaciju, naglaavajui prelazak sa latinskog na govorni jezik, a zapostavljajuiinjenicu da je liturgijska drama izvoena jo prilino kasno - 1372. u Avinjonu, dakleistovremeno sa izvoenjem ve uspostavljenih misterijskih ciklusa u Francuskoj nagovornom jeziku. Podaci o izvoenju ko mada na latinskom jeziku ii izvan crkve uslovilisu pojavu hibridne i neprecizne anrovske oznake meovita drama" koju su evolucionistiponudili kao prelazni oblik izmeu liturgijske drame na latinskom i misterije izvoene na

vernakularu, izvan crkve. Meovita drama trebalo je da poslui kao dokaz i kljuna fazaprocesa sekularizacije, ali preciznost ove slike kvare oni ve ,,sekularizovani komadi",izvoeni izvan crkve - ali na latinskom jeziku, od kojih su najstariji pasionska igra izMonte Kasina (oko 1150) i Igra o Antikristu sa Tegernskog jezera (Ludus de Antichristo,takoe sredina 12. veka).Da li je liturgijska drama postojala u nekom obliku i u istonom hrianstvu, u Vizantiji,predmet je opet nerazreenih rasprava. Uprkos opirnoj argumentaciji i pokuajimaantidatiranja nekih sauvanih tekstova, nema dokaza da su oni ciklusi himni u kojimazastupnici ove hipoteze prepoznaju dramsku formu, odista bili kao takvi izvoeni u crkviili bilo gde drugde. Mogue je raspravljati o teatralnosti drugih oblika drutvenog ivotaVizantije, na dvoru ili na sportskim borilitima, ali teorija o liturgijskoj drami u 11-13.

veku, a po nekim tvrenjima ak u 6-7. veku ostaje nedokazana.

3.Zapadnoevropski korpus sauvanih tekstova, izvoenih izvan crkve, na govornom jeziku,od strane laika, ogroman je ali veina tekstova potie iz petnaestog i esnaestog veka ilise radi o kasnijim prepisima rukopisa znatno ranije izvoenih komada. Mnogi od tihrukopisa sadre rubrike - uputstva za izvoenje - na govornom jeziku ili na latinskom,neki su ilustrovani a za neke su pronaeni planovi razmetaja dekora, ugovori o izradidekora i rekvizite, odluke gradskih vlasti i religioznih i profesionalnih organizacija opripremama, izvoenju i isplatama trokova. Rediteljsko-inspicijentske knjige u nekim


25/56

reim sluajevima, zatim delovodni protokoli, zapisnici i blagajnike knjige bogat suizvor dokumenata za rekonstrukciju izvoenja sauvanih rukopisa. Ali sav taj materijalmora se, kako uporno podsea Nagler, tumaiti s krajnjom obazrivou - i rubrike udramskom tekstu veoma su ambiguozne a ostali izvori jo su manje pouzdani. Za nekaizvoenja postoje sauvani opisi oevidaca, poput biskupa Adama od Suzdala koji je umartu i maju 1439. gledao sacra rappresentazione u Firenci. Misterija u Monsu (1501),Romanu (1509), Buru (1536), Valensijenu (1547) i dvodnevna predstava u Lucernu(1583) najbolje su dokumentovani i iz podataka o njima istoriari izvlae najviezakljuaka o teatarskoj praksi srednjeg veka (to se vidi i po uestalosti spominjanja ovihpredstava u esejima iz II dela ove zbirke); meutim, vano je imati na umu da ovi valjanodokumentovani primeri dolaze sa kraja perioda izvoenja misterija, kada se u ZapadnojEvropi uspostavlja drugaija, renesansna dramsko-scenska matrica, zasnovana napastorali, raznim oblicima komedije, pokuajima pisanja tragedije, kada se uz postepenonaputanje biblijskih izvora konstituie novi repertoar iji su nosioci profesionalci, a ne

vie amateri. Drugim reima, dobro dokumentovani primeri izvoenja misterija suanahronizmi u odnosu na nove pojave u pozoritu tog doba.Koen je objavio rediteljsku knjigu za misteriju u Monsu, a vie istraivaa ispitivalo jetekst i opis izvoenja Tri kralja (Les Trois Doms) u Romanu. Misterija Dela apostola (LeMystere des actes des Apotres, 1452- 78) imala je ak 62.909 stihova a izvoenje uBuru je navodno trajalo etrdeset dana! Sauvane ilustracije Ibera Kajoa (HubertCaillot) za poslednji dan izvoenja pasionske igre u Valensijenu uspostavile sukoncepciju linearnog simultanog dekora - mansiona rasporeenih u nizu kojipretpostavljaju pravolinijsko premetanje mesta radnje od epizode do epizode. Izvoenjeu Lucernu obilno je dokumentovano u belekama gradskog pisara Cisata (R. Cysat) kojenam omoguavaju da pratimo briljive i duge pripreme za dvodnevnu predstavu. Ostali

dramski tekstovi za koje se zna da su izvoeni i dokumentovana izvoenja iji tekstovinisu sauvani pobuuju mnoge nedoumice. Kerjuov (Carew) opis igranja u Kornvaluneki istoriari odbijaju da prihvate zdravo za gotovo, uvena Fukeova (J. Fouquet)ilustracija muenja sv. Apoline predmet je rasprava koje dopiru i do izbora eseja u ovojzbirci, a i druga pitanja ostaju otvorena.Jedno koje naroito zaokuplja istoriare je taan nain prikazivanja engleskih misterija uprocesiji. Statino prikazivane misterije rasporeivale su svoje platforme-pozornice zapojedine epizode u krugu, sa publikom okolo, ili po obodu kruga, sa publikom u sredini;linearno, kao u Valensijenu, sa publikom s jedne ili dve strane; ili na nepravilan,disperzivan nain, u zavisnosti od konfiguracije i postojeih objekata nekog trga, koji su,kao u Lucernu, dopunjavani naroito sagraenim mansionima za pojedine epizode. Ali u

Engleskoj, praksa je izgleda bila drugaija: misterije su se sastojale od znatnog brojaepizoda za iju su opremu i izvoenje bila zaduena pojedina profesionalna udruenja ilireligiozna bratstva. Epizode su prikazivane na pokretnim mansionima, naroitodoteranim kolima. Ni o njihovom tanom izgledu nema jasne predstave jer se nekakasnija svedoenja iz 17. veka ne mogu smatrati pouzdanim. Ali osnovni predmet spora

je nain izvoenja cele procesije takvih kola. Ranije se pretpostavljalo da su sva kola bilaporeana u nizu, da su se kretala ulicama Jorka ili estera i prikazivala svaku epizodu navie odreenih mesta, dakle vie puta u toku dana. Oprezniji istraivai izraunah su dabi, s obzirom na broj epizoda (do 48), izvoenje svake od epizoda na nekoliko mesta bilonemogue od zore do sumraka, a pada u oi i nejednaka duina epizoda, to bi stvorilo


26/56

neotklonjive zastoje i zakrenja. U poslednje vreme prevlauje teorija da je povorka kolaprolazila kroz grad i da je na svakim kolima epizoda amblematski prikazivana kao nemaiva slika, a da su se zatim sva kola grupisala na nekoj pogodnoj poljani u gradu ili izvanzidina, gde je ceo ciklus igran u kontinuitetu, svaka epizoda samo jedanput.Ako misterije ovakvog obima i dramaturke sloenosti nisu proistekle direktno izsekularizacije liturgijske drame - ta je onda njihovo poreklo? Odgovor na ovo pitanjemora da prizove vie raznorodnih parateatarskih tradicija, ukljuujui i liturgiju kaojedanod moguih modela i linija uticaja. Istraivai su obratili panju na folklorne plesove smimikim elementima i paganskim, prethrianskim povodom i slojem, koji, uostalom,postoji i u hrianskoj liturgiji do izvesne mere; turniri, lane bitke, viteke i gradske,odnosno graanske ceremonije, parade i smotre, dvorske zabave, preruavanja,pantomime - iako mahom bez teksta ili jasno artikulisanog dijaloga - sadre mimetikegestove i inove i ponekad osnovne elemente igranja uloge. Uioga se razaznaje i uimitacijama onglera i putujuih zabavljaa, u veselim monolozima koji oponaaju

svetenikovu propoved, izvikivanje proklamacije od strane gradskog telala, hvalisavonutkanje robe trgovca torbara, ratna i ljubavna hvalisanja vojnika najamnika,samoreklamerstvo sluge ili slukinje koji trae slubu. tavie, u svim ovimparateatarskim oblicima postoji i znatan stepen simbolizacije situacije i njendhprotagonista. Neto specifinije okolnosti uslovile su razvoj misterija u Italiji, odnosnosvetih prikazanja, kako su se tamo nazivale. Razvoj je vezan za pokret flagelanata,religioznih bratstava ije su pohvale Mariji i Hristu, laude, poprimile dijaloku formu ivodile ka raskonim spektaklima, pogotovo u Firenci izmeu 1450. i 1550. godine. Upaniji Komad o kraljevima mudracima (Auto de los reyos magos) potie iz dvanaestogveka a Codice de autos vijehos sadri rukopise 96 komada na religiozne teme. panskiamateri, organizovani u religiozna bratstva, izvodili su svoje komade u okviru procesije,

ali na statian nain, rasporeujui vie kolapozornica na glavnom trgu, a ponekadponavljajui predstavu u enterijeru za izabranu dvorsku publiku ili druge uglednike. Upaniji, kao i drugde u Evropi, Corpus Christi, odnosno Telovo (Spasovan) bio jenajee odabrani dan za prikazivanje pozorinih predstava. Ogroman napor, materijalniresursi i vreme uloeni u pozorinu predstavu amatera mogu se donekle razumeti upravozato to se radi o prazninoj prilici koja se ukazuje samo jednom godinje. S druge strane,sa stanovita profesionalnog i kontinuiranog pozorita, toliki napor za samo jednoprikazivanje deluje naravno rasipno. Veu frekvenciju izvoenja teko je zamisliti uamaterskim uslovima, a pogotovo sa stanovita srednjevekovne ekonomije i pritisakakoje je ona vrila i na uesnike i na gledaoce - dugotrajne pripreme predstave odraavalasu se na uobiajene poslove uesnika, a samo izvoenje znailo je potpunu obustavu svih

drugih delatnosti u gradu. Korporativna organizacija srednjevekovnog zanatstva itrgovine omoguila je, meutim, pogodnu organizacionu formu za finansiranje,pripremanje i izvoenje pozorinih predstava, a tamo gde takva struktura nije biladovoljno snana ili razvijena, njenu ulogu prihvatala su religiozna udruenja laika, estouz potporu crkve ili gradskih vlasti, kao to Tydeman pokazuje.

4.Stav crkve prema pozoritu jo je jedna od tema disputa meu istoriarima pozorita.Iako crkveno neprijateljstvo prema pozoritu ima dugu i sasvim razumijivu tradiciju uodnosu na ulogu hriana u gladijatorskim borbama kao zabavnom anru rimskog


27/56

spektakla, uz kasnije racionaiizacije teoloke, moralistike i politike prdrode, stav crkveipak nije konsistentan. Crkva nije uvek i svugde osudivala sve vidove teatra. tavie,samo raanje liturgijske drame, teatar misterija, mirakla o udima svetaca i potonjihmoraliteta pokazuju zavidan stepen fleksibilnosti mone institucije da preispituje iprilagodava svoje stavove, da apsorbuje novonastale kulturne tvorevine i podvrgne ihsvojim interesima i ciljevima. Teatar misterija odlino je sluio propagandi hrianskihverovanja i uenja na plastian, upeatljiv i uzbudljiv nain - bez obzira na povremenapreterivanja, drastinosti, opscene gestove, replike i postupke amatera koje su dovodili upitanje dostojanstvo prilike i sakralni karakter dramske satuacije - to se moe estoproitati u teolokim kritikama i crkvenim ukazima protiv teatra. Prodori savremenogivota, savremenih postupaka, gestova, shvatanja i jezika mogli su da sa stanovitacrkvenih autoriteta dovedu u pitanje probitanost korienja teatra kao prilinonepredvidljivog medijuma za propagandu vere; ali sa stanovita gledalaca ti postupciglumaca amatera nisu shvatani kao iskakanje iz okvira teme i situacije, niti kao

blasfemija, a jo manje kao anahronizam, ak i kada su to jasno bili jer je srednjevekovnapublika misterije doivljavala kao svojevrsno saimanje vremena - prolog, sadanjeg ibudueg, analogno saimanju prostora po naelu simultaniteta koje omoguava dagradski trg bude istovremeno Jerusalim i Vitlejem, Egipat i Eden, Pakao i Raj.Vremenska sekvenca misterija, u njihovom najrazvijenijem obliku, odista je ogromna. Odstvaranja sveta i oveka, Kaina i Avelja, izgona iz Raja i drugih epizoda inspirisanihstarozavetnim materijalom, do Hristovog roenja, mladosti, uda, izdaje, suenja, golgotei vaskrsenja, kako ih opisuju Jevanelja. Veina misterija ne zavrava se samo trijumfomvaskrsenja ve najavljuje Hristov povratak, a neke u poslednjim prizorima iz okviraprolosti neposredno prelaze u budunost, prikazujui Strani sud, poraz Satanin iuspostavljanja venog blaenstva na zemlji, dakle kraj istorije. Ova prediktivna dimenzija

srednjevekovne dramaturgije oslanja se na mnotvo starozavetnih i novozavetnih citata,parafraza i iskaza koji su teoloki tumaeni kao najava sudbine sveta po bojoj primisli.U tom smislu, dramaturgija misterija je u svojim gigantskim razmerama pre ilustracija teboje zamisli u celini nego sklop odvojenih vremenskoprostornih fragmenata.Dok se misterije u svom epilogu usredsreuju na sudbinu oveanstva u celini, sadanjeg,prolog i budueg (jer svi e koji su ikada iveli, po hrianskoj eshatologiji, morati dastanu pred tvorca na dan stranog suda), moraliteti - koji se razvijaju od kraja petnaestogveka - pomeraju naglasak na individualnu sudbinu. U njima jo uvek ne nalazimoindividualizovani dramski lik savremenika ve generiki tip, oveka u principu, bilo kogsmrtnika (Everyman) koji se suoava sa dolaskom smrti. Didaktinost moraliteta istieobavezu svakog smrtnika da se pripremi za rastanak sa ovim svetom. Vie nego

alegorijski karakter figura - vrlina i poroka, anela i avola, dobrih i zlih stranaovekovih linosti, nagrada i kazni - u moralitetima se istie pojedinac kao bieodgovorno i kadro da sebi, odnosno svojoj dui obezbedi spasenje valjanim ponanjem zazemaljskog ivota. Moralitet nije samo alegorijska igra ve i didaktiki in koji dajelekciju po lekciju iz vetine umiranja - ars moriendi. Didakticizam ne iskljuuje zabavu iizvesni groteskni momenti moraliteta - kao u Ratu Mesojea i Posta (La Guerra diCarnevale e di Quaresima) - nesumnjivo su delovali zabavno, a ne samo pouno. Dok sefigure biblijskih linosti u mistenijama i figure svetaca koji stradaju za vrlinu i snagomvere iskupljuju grenike u miraklima ukazuju srednjevekovnom gledaocu kao apstraktnimodeli, kao autoriteti ijoj uzvienosti on moe da stremi ali ne i da se bitno priblii,


28/56

moraliteti prikazujui obinog oveka, bilo kog oveka, takvu identifikaciju znatnopojaavaju, a s tim i potpomau svoje didaktino dejstvo. Globalna eshatologijahrianskog sveta suava se na pitanje samrtnog asa ovog ili onog pojedinca, ali upravose smrtni as pokazuje kao ona kritina situacija koja izjednauje sve ljude - to saznanjeispoljava se plastino u varijacijama motiva plesa smrti, od kojih se Lada za raj (Auto daBarca Gloria) Zila Visentea (Gil Vicente) donosi u ovoj zbirci.

5.Razume se, obini ljudi, poprilino nalik gledaocima, pokazuju se u kominimmonolozima i dijalozima, u farsama koje su iz njih nastale, a svoju simboliku,alegorijsku evokaciju nalaze u sotijama, kominim igrama karnevalskog urnebesa iprivremenog ukinua svih pravila, ogranienja i hijerarhija. Dok se udeo profesionalaca -onglera i zabavljaa - moe smatrati margmalnim u srednjevekovnom pozoritumisterija i mirakla, kojim dominiraju amateri, profesionalizacija glume obavlja se u

prvim decenijama esnaestog veka, pre svega u izvoenju farse i ostalih slinih komikihanrova. Do esnaestog veka izvoai srednjevekovnih komada ostaju mahom anondrnniiza svoje korporativne grupne pripadnosti, ak i u onim sluajevima kada se zna autorkomada: Ritbef (Rutebeuf) za Teofila (Le Jeu de Theophile), braa Greban za Delaapostola, Adam de la Al (Halle) za Igru listanja (La jeu de la feuillee, 1276-77) i IgruRobina i Marion (La jeu de Robin et Marion, 1287-88). Za vejkfildski misterijski ciklusznaju se neki korporativni izvoai pojedinih epizoda, prepoznaje se umenost istogautora u veem broju epizoda, ali identitet tog majstora iz Vejkfilda ostaje nepoznat. Doksu rukopisi srednjevekovnih komada uglavnom prepisivani i usput neretko doterivani,pronalazak tampe uinio je krajem petnaestog veka znatan broj komada dostupnim iremkrugu i potpomogao zapoeti proces profesionalizacije glume. Prvi poznati autori

profesionalci bili su istovremeno predvodnici izvoakih druina - Lope de Rueda (1505-1565) u paniji, Hans Zaks (Sachs, 1494-1576) u Nemakoj, Anelo Beolko Rucante(Angelo Beolco Ruzante, 1500-1542) u Italiji. tampa je rasprostranila rukopise iomoguila veem broju grupa da stvore kakavtakav repertoar, a istovremeno je podstaklaznatan broj pojedinaca da piu za novostvorene druine. Profesionalno pozorite koje jepoelo da se stvara na taj nain oslanjalo se na novi dijapazon anrova u kojem supretezali komadi sa svetovnom tematikom, ak i kad je radnja stavljena u mitski ilipseudoistorijski okvir, a za afirmaciju novih anrova bila je vezana i promena publike.Profesionalno pozorite trailo je gledaoce platie kakve je moglo da nae pre svega nadvorovima i u bogatim trgovakim kuama, u imunim manastirima. Novi profesionalcibili su vezani za elitnu publiku dok je amatersko pozorite misterija raunalo na gradsko

stanovnitvo u celini, a finansiralo se optim naporom zajednice. Ideja pozorita kaogradskog praznika, predvidljivog, utvrenog kalendarom i stvorenog investicijomvremena, novca i umenosti samih graana zamenjena je idejom pozorita kao dvorskesveanosti koju prireuju gostujui profesionalci, pozoritem kao iznenadnomrazonodom kada se putujua druina nae u mestu na svojim krstarenjima, i doneklenastupom profesionalaca na godinjim vaarima i sajmovima, koji su manjevie ipak biliutvreni kalendarom.

6.Naizgled, srednjevekovno pozorite je sa stanovita dananje dramaturke i scenske


29/56

prakse zatvorena knjiga, zaokrueno poglavlje istorije pozorita, hrpa tragova,dokumenata i svedoanstava od malog znaaja za savremeni teatar. Takav je, uostalom, iprevladujui stav prema celokupnoj srednjevekovnoj kulturi u odnosu na savremenu. Kaoto se naa dananja kultura vidi kao ekstenzija promena koje su se dogodile u renesansi,tako se i savremeno pozorite vie vidi u kontinuitetu pozorita nastalog u renesansi - naosnovu profesionalizacije glume, igranja u enterijeru, izgradnje namenskih pozorinihzgrada, suavanja publike i mecenatstva drutvenih elita - nego kao ekstrapolacija, makako daleka, srednjevekovne scenske prakse. Ipak, izvesni aspekti tog iskustvaobnavljaju se i primenjuju u oblicima i postupcima pozorinih umetnika dvadesetog veka.Ideje komunalnog praznika, civike svetkovine i masovnog spektakla nadahnjujuemijea (Gemier) dok reira vajcarske lokalne i kantonalne proslave poetkom veka;Rajnharta (Reinhardt) koji svesno obnavlja tradiciju moraliteta postavljajuiHofmanstalovog (Hofmannstahl) Jedermanna pred salcburkom katedralom, tradioijumisterija priziva svojim spektaklima u gradskom ambijentu Firence i Venecije, a tradiciju

mirakla i liturgijske drame vaskrsava predstavom udo (Miracle, 1911) u londonskom01ympia Hallu, preudeenom da bude nalik srednjevekovnoj katedrali. Slina jeinspiracija sovjetskih reditelja Jevrejinova, Anenkova, Kugela i Mejerholjda koji reirajusoijalistike misterije" i ,,misterije osloboenog rada", zamenjujui hrdanskueshatologiju vaskrsenja i stranog suda trijumfom revolucije i obeanjem komunizma.Neto kasnije, jo blie nama, bune teatarske povorke Living teatra poput Raja sada(Paradise Now) na avinjonskim ulicama 1968, prizori umanove (Schumann) grupe Hlebi lutke (Bread & Puppets), a po trajanju, zamahu i simbolskoj snazi i neke predstaveRoberta Vilsona (Wilson) i Pitera Bruka (Peter Brook) prizivaju iskustvasrednjevekovnog teatra, njegove procesionalne oblike, ukorenjenost u sredite grada,vezanost za ulice i trgove, masovnost uesnika i posmatraa.

Pozorite srednjeg veka postojalo je tokom petest vekova u Zapadnoj i Srednjoj Evropi unepreglednoj raznovrsnosti oblika, postupaka i reenja, a ta praksa odve je bogata da bise svela na nekoliko inspirativnih paradigmi. Neka obeleja te prakse i osobite spregeprividno oprenih koncepcija pre mogu da olakaju razumevanje savremenog teatra negoda neposredno upliviu njegove stvaraoce i postave odreene estetike ili kulturneciljeve. Upoznavanje srednjevekovnog pozorita moe da olaka poimanje protivrenihtokova savremenog teatra i kritiku artikulaciju njegovih koncepcija, upravo zato tosrednjevekovno pozorite nudi jedan heterogeni model, eklektian i dinamian, kojipovezuje svetovne i religiozne, spiritualne i trivijalne, crkvene i laike elemente,savremeni ivot i bdblijsku davninu, latinski i govorni jezik, ozbiljno i komino, retorikui scensku radnju, jednostavni simboliku i tehniku zapanjujue sloenosti, masu amatera i

rane profesionalce, statini i procesionalni nain izvoenja. Ta hrpa suprotnostidobrodola je da razjasni eklektinost dananjeg teatra, njegovu postmodernistiku"sklonost da se slui sredstvima iz razliitih izvora i da pozajmljuje na raznim stranamaideje, koncepte, stvaralaka sredstva, da citira prethodnike i parafrazira savremenike, damontira raznorodne elemente, da svoje ostvarenje - predstavu - uspostavi kao kola a nekao stilski jedinstvenu celinu. U srednjem veku predstava je bila jasno povlaena uodnosu na tekst: on se pozajmljivao, kopirao, prekrajao i doterivao u odnosu naizvoake mogunosti sredine i shvatao se kao osnov i polazite predstave a ne kao njensmisao i svrha. Ova instrumentalizacija teksta u odnosu na predstavu odgovara danasestom tretmanu drame u pozoritu, bar u onom pozorinom toku koji se osea


30/56

emancipovanim od tutorstva literature. Epizodijska struktura misterija i nekih moralitetaslina je takozvanoj fragmentarnoj dramaturgiji koja se uzima za obeleje modernedramske konstrukcije. Taj postupak segmentira radnju i izmeta je iz jednog dramskogprostora u drugi, i dok se na dananjoj pozornici taj zahtev ispunjava niskom znakovnomobeleenou scene ili promenama ambijentacije osvetljenjem (a ne vie pomeranjemkulisa ili rotacijom, kao u iluzionistikom teatru), srednjevekovni koncept simultanitetaiziskivao je stvarnu promenu prostora od jedne epizode do druge, to je podrazumevalopomeranje izvoaa a esto i publike. Tom promenom se oblik i meusobni odnosizvoakog i posmatrakog prostora stalno iznova odreuju, ne samo od predstave dopredstave, ve od jednog njenog dela do drugog. Pritom se menjaju gledaoeve vizure,stepen intimnosti ili distanciranosti gledalaca i izvoaa. Taj princip prepoznajemo upromenama prostora u nekim savremenim predstavama - na primer, u Parovoj reijiKrleinog Areteja na Bokaru u Dubrovniku, ili u izmenjenom doivljaju publike sprelaskom u slian, ali skueniji prostor u drugom delu Osloboenja Skopja u odnosu na

prvi, u Ristievoj KPGT postavci drame Duana Jovanovia. tavie, Ristiev palikiRiard III komponovan je kao procesionalna predstava - korte glumaca prevaljujeodreeno rastojanje i usput se osipa i sabija, a i gledaooi, rasporeeni sa obe straneplamenom osvetljene staze, postepeno s

Documents

Srednjevekovni pozorisni tekstovi