S1P1L IRKOVIISTORIJA SREDNjOVEKOVNE BOSANSKE DRAVEBEOGRLD1964ISTORNJA SREDOVEKOVVE BOSAISKE DRAVEPREDGOVORPREDGOVORU ravnomernom smenjivanju optih pregleda i pojedi- nanih istraivanja, tako karakteristinom za razvoj istorijske nauke, nalazimo se na polju srednjovekovne bo- sanske istorije ve dosta dugo u periodu izrazito istra- ivakih napora. Dve posleratne decenije su bile vrlo plodne ne samo u postizanju pojedinanih rezultata, ve i u monografskim zahvatima prostranih podruja srednjo- vekovnog ivota ove nae zemlje. Ukupno znanje o bosanskoj srednjovekovnoj prolosti, obogaeno velikim brojem no- vih detalja, daleko je mnogostranije i dublje nego to je ikad ranije bilo i razlikuje se umnogome od onoga to su nam kroz svoja dela saoptili poslednji ggisci celovitih pregleda srednjovekovne bosanske istorije. Rezultati no- vijih posebnih istraivanja se ve ne daju uklopiti u stare koncepcije; oigledno je dolo vreme da se u skladu sa napretkom studija u posebnim istraivanjima izmeni i slika o celini. Dobro je poznato, meutim, kako je teko odvaiti se na takav poduhvat. Pored velikih napora koje iziskuje i ogromne odgovornosti koju nalae, on dovodi do sasvim relativnog rezultata. Jedan celoviti prikaz, i kad je najbolje uspeo, poinje da zastareva im je iziao iz tampe. I sam autor mu mora u interesu nauke eleti da to bre zastari i bude prevazien. Da se uprkos svemu prihvatim toga posla savetovalo mi je viestruko oseanje dunosti: prema autorima posebnih istraivanja iji re- z^ctati dobijaju puni znaaj i smisao kad su integrirani u bpti prikaz; prema onima koji e se ogledati na polju istorije Bosne, kojima e ukupni pregled dobrodoi kao 10

10

polazna taka; najzad, prema onima koji se interesuju za istoriju srednjovekovne Bosne i imaju pravo na obavetenja na nivou sadanjih znanja. Tim optim motivima se pri- druio i jedan posebni: da se u duhu lepog obiaja u jugo- slovenskoj nauci obelei petstota godinjica pada srednjo- vekovne bosanske drave.Nije potrebno ni podvlaiti da ova knjiga ne bi mogla nastati bez pomoi i podrke itavog niza ljudi kojima dugujem veliku zahvalnost. Pre svega, to su svi oni koji su u toku poslednje dve decenije unapredili naa znanja o bosanskoj srednjovekovnoj prolosti. Ovde ih ne mogu sve nabrajati, imena su rasejana kroz itavu knjigu obeleava- jui njihov doprinos napretku ovih studija. Prijatno mi je da izmeu njih izdvojim svoga uitelja prof. dr Mihaila Dinia, jer sam bio privilegovan time tto sam, pored i- tanja njegovih radova, mogao kroz mnoge razgovore da dobijem dragocena obavetenja, mnoge podsticaje i savete. Prof. Di- ni je, osim toga, proitao rukopis i pomogao mi svojim napomenama s istim strpljenjem i blagonaklonou s kojom me je nekada uvodio u kauni rad. Rukopis je pre tamlanja ljubazno proitao i prof. Jadran Ferluga i zaduio me veoma korisnim napomenama. Asistent Rade Mihalji me je obavezao na veliku zahvalnost vodei portvovano i sa- vesno korekture ove knjige. Urednik Zadrugine edicije prof. dr Radovan Samarci se starao o tampanju knjige. Njegovo breme je bilo utoliko tee to sam u vreme tam- panja dugo otsustvovao. moja zahvalnost je utoliko vea. Gojko Suboti, asistent Filozofskog fakulteta u Beo- gradu, se prijateljski primio da ilustruje knjigu. U tome nezahvalnom poslj' pomogle su ga Nada Mileti, kustos Ze- maljskog muzeja u Sarajevu i dr Bojana Radojkovi, kustos M}*zeja primenjene umetnosti u Beogradu. Svi su me obave- zali na veliku blagodarnost. Karte je po mojim skicama izradio eljko kalamera, kustos Zavoda za zatitu spo- menika Beograda. Osoblje Dravnog arhiva u Dubrovniku i Biblioteke Istorijskog instituta u Beogradu mi je tokom godina svojom predusretljivou olakavalo rad, zbog toga mi je prijatno da i na ovom mestu izrazim svoju zahvalnost.Srpska knjievna zadruga se prihvatila da knjigu objavi jo u danima kada sam se odluivao da je napiem. Bilo je to veliko ohrabrenje za koje u ostati uvek zahvalan.Sims M. ipkoei

ISTORIJA SREDNjOVEKOVNE BOSANSKE DRAVEUVODRAZVOJ ISTORIJSKOG PROUAVANjA SREDNjOVEKOVNE EOSANSKE DRAVEInteresovanje prolost srednjovekovne Bosne nije se razvilo, kao to bi bilo prirodno, iz prouavanja, izda- vanja i komentarisanja njenih srednjovekovnih istorijskih spisa. Srednjovekovna Bosna je ostavila u naslee samo do- kumentarne izvore. Sa itave njene teritorije nije sauvan ni jedan jedini srednjovekovni narativni izvor. Obja- njenje za to se ne moe nalaziti samo u pretpostavci da je sve iezlo i propalo u tekim vremenima turske vlasti, ve je daleko verovatnije da je tome doprinela osobena du- hovna atmosfera u srednjovekovnoj Bosni koju su stvarali krstjani bosanske crkve. Iz istih dubokih razloga, iz ko- jih je bila liena crkvene arhitekture i monumentalnog slikarstva, Bosna je ostala i bez svoje knjievnosti.Posle turskog osvajanja jedino su franjevaki mana- stiri, nastali u decenijama uoi pada Bosne, odravali nekakav kulturni kontinuitet. Ali i oni su se suvie dockan pojavili i premalo su urasli u bosansko drutvo, da bi mogli da budu, u pravom smislu, uvari i prenosioci istorijskih tradicija. To jasno pokazuju dve hronike koje su u njima nastale: Fojnika (iz druge polovine XVII veka) i Hronika fra Nikole Lavanina (iz kraja XVIII v.). Za stariju istoriju Bosne one imaju, kao to je s razlogom reeno, svega nekoliko i to sasvim pomuenih i nepouzda- nih vesti (V. orovi).16 '.

15

14

to se, uprkos svemu tome, istorija srednjovekovne Bo- sne nije sasvim zaboravila, treba zahvaliti dubrovakim istoriarima. Pod kraj XVI veka su u Dubrovniku, koji je dotle imao samo skromnu analistiku, pod utIcajem uzora koje je pruala italijanska humanistika istoriografija, sazrevala prva znaajna istorijska dela: Kraljevstvo Slo- vena (II tedpo 6.edI 51agiJ mljetskog opata Mavra Orbinija1 i Izvod iz dubrovakih letopisa (Sorgozo ggzGgeIo AedN appaI gmira (Mihailo Krei- mir II), koji je prvo opustoio granine upe, a za tim, kad je bosanski ban prebegao Ugrima, zauzeo itavu zemlju. Krajem X veka Bosna se nalazila na putevima ekspanzije snane makedonske drave cara Samuila. Dukljanin pria da je makedonski car na svome osvajakom putu do Dalmacije preao i preko Bosne. Kada je posle smrti Jovana Vladi- slava car Vasilije II potpuno pokorio ostatke makedonske drave, Vizantijsko Carstvo je posle dugog vremena zavla- dalo skoro itavim Balkanom. Njegovu vrhovnu vlast je tada svakako priznavala i Bosna. Bosanski ban je zajedno sa rakim upanom i zahumskim knezom pomagao vizantijskim vlastima u pokoravanju ustanka kneza Vojislava. Istina, vizantijski car je, prema naem izvoru, svojim podanicima morao da alje srebra i zlata da bi izvrili svoju du- nost. Duklja, koja je u XI veku postala sredite poli- tike aktivnosti i borbe za osloboenje od vizantijske vrhovne vlasti, postizala je uprkos vizantijskim vojnim pohodima znaajne uspehe. Uticaj dukljanskih kraljeva se irio daleko izvan granica skromne zetske teritorije. Po- sle potinjavanja Travunije i Zahumlja, u vrlo povoljnim politikim prilikama kralj Bodin je svoju vlast nametnuo i zemljama u unutranjosti Rakoj i. Bosni. Na izvor kae samo da je Bodin u Bosni postavio na vlast kneza Stefana i od njega, kao i od rakog upana, uzeo zakletvu vernosti. Bosna bi, dakle, i u ovom sluaju sauvala svoju unutranju samostalnost i samo preko svoga vladara, koji se ovde izuzetno javio ne sa banskom ve sa kneevskom titulom, bila u vazalskoj zavisnosti od Zete..Izdvajajui ono najoptije iz Dukljaninovih esto pobrkanih kazivanja, moemo smatrati da je Bosna posle smrti aslava, oko 950. poela da se razvija kao posebna dravna celina pod vlau bana Bosne, i da nije mogla da igra znaajniju ulogu u politikom razvitku Junih Slo- vena. Povodila se veoma esto pod stranim pritiskom i pa- dala pod vlast Vizantije, Hrvatske i Dukljanske drave.U takvom stanju Bosna je, poetkom XII veka, bila suo- ena sa velikim promenama koje su bile sudbonosne za i- tav njen dalji razvitak.^U meuvremenu se uvrivala isnaila ugarska drava, a uporedo s tim se irilo i pod- ruje na kojem je vlast ugarskih kraljeva potinjavala ne- povezane i slabo organizovane Slovene. Posle teritorija koje su stvarno bile izvan dravnih organizacija, dole su pod udar ugarske ekspanzije i teritorije junosloven- skih drava. Pred kraj XI veka, zapoele su ugarske akcije protiv Hrvatske koje su poetkom XII veka urodile plodom.* Kada je 1102. dolb do spajanja Ugarske i Hrvatske pod vlau Arpadovaca, Bosna je sa severa i sa zapada postala okruena teritorijama jednog veoma snanog i ekspanziv- nog suseda. Kako je, posle Bodinove smrti 1101, Zeta tro- ila snage u unutranjim borbama izmeu lanova kraljev- ske porodice, a izdvojena Raka trpela poraze od Vizan- tije, nije bilo, sve do Vizantijskog Carstva, sile koja bi mogla da predstavlja protivteu ugarskom pritisku/ Od kada je u Vizantiji preovladala svest o ugarskoj opasnosti, ratoborni carevi iz dinastije Komnina su pregli da obnove i uvrste pozicije Carstva na Balkanu. Kroz veliki sukob Ugarske i Vizantije, koji je trajao skoro kroz itav XII vek, reavala se u stvari sudbina balkanskih drava. Bosna, isto onako kao i Raka, nije u tome sukobu mogla da igra znatniju ulogu, njen poloaj je u punoj meri zavisio od snage i uspeha jednog ili drugog velikog suparnika. U po- etku ovoga perioda, Ugarska je, po izvorima kojima raspo- laemo, imala na Bosnu nesumnjivo vei uticaj.Od 1138. godine nastaje niz sauvanih ugarskih povelja u kojima u slubenoj titulaturi ugarskih kraljeva dolaze do izraza pretenzije na Bosnu. Ime Bosne je na udan i jo neobjanjen nain u ugarskoj kraljevskoj tituli zamenila Rama, koja, po Dukljaninu, nije uopte spadala u Bosnu i koja se nikad nije javljala u tituli bosanskih banova i kra- ljeva, U to vreme je Ugarska ve imala Bosnu pod svojom vrhovnom vlau.8 Kralj Bela II je na saboru u Ostrogonu, verovatno 1139, dao hercetvo bosansko" (ozpepee s!isa- 1) svome maloletnom sinu Ladislavu. Kraljev sin, sasvim mali deak, svakako nije upravljao Bosnom, ve domai ba- novi pod ugarskom vrhovnom vlau.Prvi takav ban, kome znamo ime i o kome je sauvano nekoliko podataka, javio se desetak godina docnije. Bio je to ban Bori koji je imao posede u Slavoniji, gde su docnije iveli egovi potomci/i posle vie od jednog veka pono- sno isticali da su od roda Boria bana"/ itava Bori- eva delatnost je najtenje povezana sa Ugarskom; kao ugar- ski vazal on se pojavio na istorijskoj pozornici, a kaougarska rtva nestao sa nje. S odredom Bosanaca Bori je uestvovao u ugarsko-vizantijekom ratu oko Branieva 1154. godine. Kada je kraljeva vojska, na vest o priblia- vanju cara Manojla Komnina, napustila opsadu Branieva, povukao se i Bori sa svojim odredom. Poto se on oi- gledno vraao odvojeno od ugarske vojske, vizantijski car je, u elji da potue ugarskog vazala, poslao protiv njega deo svojih trupa. Bosancima se, meutim, nije nita desilo, jer su Vizantinci naili na glavninu ugarske vojske i bili teko poraeni.U unutranjim ugarskim borbama, posle smrti kralja Gejze II, izmeu Gejzine brae Ladislava i Stefana IV s jedne, i Gejzinog sina.Stefana III s druge strane, Bori je podravao, to je s obzirom na njegov poloaj sasvim ra- zumljivo, vizantijskog tienika Stefana IV. Za vreme kratke vladavine ovoga kralja, Bori se javio 1163. u jednoj ugarskoj povelji na veoma visokom mestu meu dvorskim do- stojanstvenicima. Dobri odnosi sa ugarskim dvorom vladali su jo veoma kratko vreme, jer je u toku te iste godine Gej- zin sin zbacio sa p^estola svoga strica Stefana IV. U obra- unu koji je usledio tu promenu, stradao je i ban Bori. Novi kralj je protiv njega poslao nekog nemakog viteza Gotfrida koji se ranije bio sklonio u Ugarsku. Ovim pohodom je, sva- kako, nasilno preseeno Borievo banovanje. Nije poznato ko ga je zamenio, ali je sigurno da je ugarska vrhovna vlast nad Bosnom, posle Borievog pada, mogla trajati jo samo dve godine. Car Manojlo Komnin je prisilio Stefana III na velike ustupke jo prilikom dolaska na presto. Kad su se odnosi uskoro opet zategli, dolo je do novog vizantij- sko-ugarskog rata u kojem je Vizantijsko Carstvo trijum- fovalo. Car Manojlo je zagospodario 1166. Dalmacijom, znatnim delom Hrvatske, Sremom i Bosnom. Bosna se tada jedini put javila u neuobiajeno opirnoj vizantijskoj carskoj tituli, koju je za sebe stvorio car Manojlo.10 3 (11801250)45GLAVA DRUGABORBA ZA OUVANjE SAMOSTALNOSTI (11801250)IZVORIVe u ovom razdoblju dolazi do izraaja jedna vana odlika izvorne grae za bosansku istoriju: diplomatiki izvori daleko su brojniji od narativnih. Takva struktura izvornog materijala omoguuje da se istorija Bosne gradi na vrstim i sigurnim temeljima, ali u isto vreme namee frag- mentarnost, nesreenost i neujednaenost u prikazivanju. Isto- riar je lien one niti koju tako esto pruaju hroniari ili biografi u svome kazivanju, i onemoguen je da primi one tako dragocene poruke koje ostavljaju pisci o svome vremenu.Jedan pisac svakako zasluuje da bude spomenut zbog vesti o Bosni koje donosi u istoriji svoga rodnog grada Splita. To je arhiakon Toma (12001268), nesueni splitski arhiepiskop, pripadnik splitskog patricijata, kolovan u Italiji, aktivan politiki i crkveni radnik i vet pisac. Tomine vesti o banu Ninoslavu imaju utoliko veu vrednost to potiu od dobro obavetenog savremenika.1 U splitskoj sredini je boravio i jedan drugi pisac toga doba. To je bio maar Rogerije, autor spisa Sagep tpgzegaIe zireg sJeb1gis1lope geti Nildapae 1ero- piz Ve1ae IV reg Ta1agoz Gas^a,1 u kojem se, u opisu tatarskih pustoenja, spominje i Bosna.Meu diplomatikim izvorima po brojnosti dolaze na prvo mesto papske bule, sauvane uglavnom u papskim registrima koji su se upravo od ovog doba poele uredno voditi. U ovo razdoblje padaju pontifikati velikih papa Inoentija III, Honorija III i Grgura IX, te su njihovi spisi odavno objavljeni.* Izbor grae Vatikanskog arhiva za istoriju jugoslovenskih naroda priredio je papski bibliotekar A. Teteg.* Ova publi- kacija, na alost, nije potpuna. te ne oslobaa istraivaa potrebe da se slui i drugim zbirkama, pre svega vatikanskim spomenicima za istoriju Ugarske, koje je izdao isti autor, a zatim i delima starijih crkvenih istoriara u kojima se obilno citira graa* i, naroito za docnija razdoblja, raznim drugim zbirkama.Ugarske povelje su se javile jo u prethodnom razdoblju, a u ovom su postale brojnije i predstavljaju neocenjivo vanu izvornu grau. Jedna zamana domaa zbirka priteuje na- pore oko istraivanja brojnijih ugarskih diplomatara, bar za ovo ranije razdoblje. To je 01tr1otaIskg g&otk kta1jvute Nt^a1- zke, Va1tasgje g 51auopgje, koji je u toku niza godina izdavao hrvatski istoriar Tadija Smiiklas.4 Zbirka sadri daleko vie no to nagovetava njen naslov, u oj ima mnogo izvora za istoriju Bosne, Srbije i dobar deo dubrovakih dokumenata.Prvi put su se u ovom razdoblju pojavile i domae povelje na naem jeziku, istina u veoma malom broju (ima ih svega pet). Izdavane su u aie mahova, poslednji put u velikom zborniku Ljube Stojanovia7 i treba ih koristiti uz diplomatike studije."Meu izvorima za istoriju ovoga perioda stoji sasvim usamljen tkzv. Natpis Kulina bana, jedna oteena kamena ploa otkrivena krajem XIX veka u jednoj njivi u selu Mu- hainoviima kod Zenice. Natpis je, prema samom tekstu, bio postavljen na ulazu ^edne crkve, ali na mestu njegovog nalaza nisu naeni nikakvi ostaci graevine. Prvi ga je objavio i tumaio iro Truhelka,* posle njega se jo nekoliko naunika vraalo tom tekom i nezahvalnom poslu.10Na veoma zanimljive i sloene crkvene prilike u Bosni, poetkom XII veka, bacaju poneki zraak svetlosti, pored pap- skih isprava, i neki katoliki protivjeretiki spisi nastali u velikoj ofanzivi rimske crkve protiv dualistikih pokreta. Rajnerije Sakoni iz Pjaence (-}- 1262/63) bio je dugo katarski stareina sve dok nije, oko 1245, preobraen stupio u domini- kanski red i postao veliki inkvizitor za Lombardiju. U svome delu Zitta d.e Sagaggz, napisanom oko 1250. spominje i jeres u Bosni.11 Rajnerijev spis nastavio je u izvesnom smislu drugi dominikanski inkvizitor Anselmo Alesandrijski svojim Ttas1a1iz &e eteIsgz (oko 126070). Anselmo je, kao i Rajne- rije, bio inkvizitor praktiar te nije obraivao jeres kao teolog-skolastiar. Da bi mu spis bio potpuniji, ispitivao je svoje rtve o istoriji dualistikih zajednica. On je preneo i neku 'tradiciju i o poecima dualizma u Bosni.1* Anonimni spis iz XIII veka Oe aetezg SaGatotitp govori o posveivanju jeretikih eliskopa u Sklavoniji.15Posebno mesto meu ovim izvorima zauzima dominikanac Petar 51Ue 5\dreg1;iz, prior dominikanskog manastira u Bod- rogu. On je napisao istoriju svoga reda u Ugarskoj pod naslovom Sottep1atGo1it e Vizantije imalo je i svoje veoma tamno nalije. Vizantijsko carstvo je bilo odstranjeno, srpska drava okrenuta prema jugu i istoku i prisiljena da se u zapletenim prilikama, posle etvrtog krstakog rata i ' rasparavanja Vizantije, bori za svoj opstanak, a Bosna se nala usamljena prema Ugarskoj, koja vie nije imala ni- kakvog suparnika na ovoj strani. Sve do turskog osvajanja u XV veku, Bosna nije bila u veoj opasnosti. Zbog toga .bosansku istoriju u XIII veku ispunjava ilava borba bo- sanskih banova da ouvaju samostalnost Bosne, koju su ugar- ski kraljevi teili da ukljue potpuno u svoju dravu i svedu na poloaj ostalih dravnih oblasti./ Poslednji period vizantijske vrhovne vlasti nad Bo- snom je potpuno nepoznat. Pod vizantijskim okriljem je svoje banovanje zapoeo ban Kulin, koji se u izvorima javlja nekoliko dana posle smrti cara Manojla.1 Papski legat koji je boravio u Humu i vrio istragu o ubistvu splitskog nadbiskupa Rajnerija, obratio se pismom plemenitom i monom muu, velikom banu Bosne Kulinu, savetujui ga da poalje u Rim dva roba i koe od kuna ;,za spas svoje due i u znak potovanja svetog apostola Petra i gospodina pape/ Pravi smisao ovoga traenja, koje je nesumnjivo vo- dilo uspostavljanju bliih odnosa Bosne i papske stolice, ostaje nam nepoznat.Iako je doao na vlast kao vizantijski vazal, Kulin je, u prilikama koje su se neposredno posle 1180. naglo iz- menile, preao na stranu protivnika Carstva. Ta promena je bila neminovna, tim pre, to je Ugarska ve 1181. povra- 48 '..49 '.. !(11801250)47tila deo Hrvatske, Dalmaciju i Srem, a 1183. njena zojska u zajednici sa Srbima provalila na vizantijsku teritoriju/ zauzela Branievo, i prodirala pustoei sve do Sofije. Izgleda da se Ugrima i Srbima u tom pohodu pridruio i ban Kulin. U njegovom natpisu jasno se itaju rei: jegda pleni Kuevsko Zagorje11, koje se, vrlo verovatno, odnose na Kuevo u severoistonoj Srbiji, staro uporite vi- zantijsko-ugarskih ratova. Kao to je, tri decenije ra- nije, ban Bori ratovao kod Branieva, tako je sada ban Kulin ratovao kod Kueva. U vezi s tim, doao je pod vlast ugarskog kralja. Pod sam kraj XII veka, Bosna se smatrala kao segta ge1z Nipag1ae, a poetkom XIII, ugarski kralj se izriito navodi kao Kulinov vrhovni gospodar. Zavisnost od ugarskog kralja se ogledala u izvesnim linim obavezama banovim, a unutar svojih granica Bosna je sauvala samo- stalnost. Priznavanje ugarske vrhovne vlasti nije ometalo bana Kulina da preuzima obaveze da e biti prijatelj Du- brovnika i da e tititi njegove trgovce. Sauvana je njegova zakletva Dubrovanima sa obeanjem da e davati savet i pomo trgovcima, dozvoljavati slobodu kretanja i da nee uzimati nkakve dabine osim onoga to mu ko od svoje volje da poklon. Ova zakletva iz 1189, kojom je poeo niz ugovora izmeu Bosne i Dubrovnika, predstavlja za ovo doba jo sasvim usamljeno svedoanstvo o privrednim vezama Bosne sa Primorjem.Ban Kulin je bio u dobrim odnosima sa Srbijom. Sa srpskom vladalakom porodicom bio je i rodbinski pove- zan, jer je njegova sestra bila udata za humskog kneza Mi- roslava, brata Stefana Nemanje./Kada je Miroslav umro, njegova udovica se vratila svome-bratu u Bosnu. Podeljenost i nesuglasice meu Nemanjinim naslednicima prenele su se i na odnose sa Bosnom. Krajem 1199, brat.srpskog velikog upana Vukan, koji je u to vreme vladao Zetom, denuncirao je bana Kulina papi Inoentiju III da je sa porodicom pri- ao jeresi koja se rairila u Bosni. Ta optuba nije ostala usamljena, jer su u Rim i sa drugih strana stizale vesti o nepouzdanom banovom dranju u mutnim crkvenim prilikama. Neki patareni, koje je splitski nadbiskup pro- terao iz svoga grada i iz Trogira/dobili su utoite, podr- ku i javnu zatitu kod Kulina./Jo pola veka docnije, splitski arhiakon Toma pisao je o dvojici Zadrana, brai Mateju i Dristrdiju, aktivnim jereticima, da su u ovo vreme odlazili u Bosnu i boravili u toj zemlji.Optutkbe protiv Kulina nisu mogle ostati bez odjeka, u vreme kad je rimska crkva bila obziljno suoena sa opa- snou od jeresi u junoj Francuskoj i I^aliji. U je- sen 1200, papa Inoentije je naloio ugarskom kralju Eme- riku, kao Kulinovom vrhovnom gospodaru, da iskoreni bo- lest koja bi, ako joj se ne prui otpor, i susedstvo zara- zila. Ugarski kral^je dobio savet od pape da protiv Kulina istupi energino ukoliko bosanski ban ne protera jeretike i ne konfiskuje imaa onima koji se ne vrate pravoj veri. Reakcija na optube protiv Kulina nastavljala se kao po lancu. Posle papskog pisma, kralj Emerik se obratio Ku- linu sa prekorima i nareenjem da protera jeretike i za- pleni njihova imanja. Bosanski ban, meutim, nije nalazio da su optube protiv njega opravdane i istinite. Ugarskom kralju se izvinjavao tvrdei da je uveren da su osumnjieni ljudi u njegovoj zemlji katolici a ne jeretici.Tom prilikom, pitanje o pravovernosti ili jeresi sumnjivih Kulinovih ljudi nije izvedeno na istinu, zbog toga to je dolo do pogoravanja odnosa izmeu bosanskog bana i ugarskog kralja iz sasvim drugih razlogai U prolee ili leto 1202, bila je nasilno izvrena promena na srpskom velikoupanskom prestolu. Uz pomo ugarske vojske i podr- ku njenog vladaoca, stariji Nemanjin sin Vukan zbacio je sa vlasti svoga brata Stefana i zavladao srpskom dra- vom pod vrhovnom vlau i zatitom ugarskog kralja. Ku- lin nije ostao ravnoduan prema ovoj promeni, ve je za- uzeo stav suprotan ugarskom kralju. On je napao i plenio neku blie nepoznatu oblast Vukanove drave. Kralj Eme- rik se u jesen 1202. alio papi Inoentiju III da ne moe da krene u krstaki pohod u svetu zemlju, na koji se bio zavetovao, jer je ban Kulin napao na zemlju koja mu je pod- lona.Odnosi sa Ugarskom su se sredili posredstvom papske kurije, kojoj se Kulin neposredno obratio u elji da skine sumnju zbog jeresi za koju se govorilo da je bila rairena u njegovoj zemljil Ban je ve ranije izrazio spremnost da neke od osumnjienih zbog jeresi uputi u Rim da tamo iz- loe svoja verovanja pa da se, ili uvrste u dobru, ako su u pravu, ili isprave ako su u zabludi, jer su svi, po Ku- linovom uverenju eleli da na svaki nain nepokolebivo potuju uenje rimske crkve. Tokom 1202, otila je u Rim delegacija koju je poslao Kulin. U njoj su se pored ka- tolikih crkvenih stareina iz Primor.ja, splitskog nad- biskupa Bernarda i dubrovakog arhiakona Marina, nala-POVELjA BANA KULINA DUBROVANIMA, 1189.50 (11801250)51 3 (11801250)49zili i neki od osumnjienih Bosanaca^/u Rimu se po szoj prilici nije nita obavilo, jer je papa, prema ranije.m Kulinovom traenju, uputio u Bosnu svoga legata Ivana Kazamarija (JoKappez s1e Sa^atat) da ispita Kulina i nje- gove podanike i da se osvedoi o njihovom vladanju i vero- valju. U prolee 1203, palski legat je boravio u Bosni p postigao pun uspeh u sreivanju crkvenih prilika izjavsm bosanskih krstjana:< datom na Bilinom Polju 8. aprila 1203. godine. Kazamari je konano izgladio i sukob bosan- skog bana sa ugarskim kraljem, polazei iz Bosne u Ugarsku on je poveo sa sobom Kulinovog sina i dva najistaknutija krstjanina1 Pred ugarskim kraljem su pregledana i potvr- ena sva dokumenta nastala radom papskog legata u Bosni. Kulinovom sinu je nametnuta jo i obaveza da bosanski ban plati 1.000 maraka srebra kazne, u sluaju ako u svojoj ze- mlji bude svesno trpeo jeretike. Tom prilikom se, ujedno i poslednji put, spominje ban Kulin u istorijskim izvorima. Nije poznato koliko je jo vladao i kako je zavrio.etvrt veka Kulinove veoma slabo poznate vladavine pada u vreme ispunjeno velikim preokretima koji su imali veoma dalekosene posledice. Sredivi o-dnose sa Ugarskom na nain koji je obezbeivao unutranju samostalnost Bo- sne, ban je prebrodio najveu opasnost koja se nadnela nad njegovu zemlju posle potiskivanja VizantijeJZapleteni ver- ski problemi predstavljali su izvor novih velikih opasno- sti. Ban Kulin je i njih otklonio umerenou i pogguta- njem. Verovatno je u njegovim odnosima sa jereticima i Ri- mom bilo manje lukavstva nego to se misli, a znatno vie zbunjenosti i nesnalaenja. Ipak, glavne tekovine Kuli- novog perioda pokazale su se trone i kratkotrajne, Bosna je uskoro zapala u veoma teak poloaj u kojem je njena samostalnost dolazila u pitanje. To ipak nije smetalo da se u Bosni stvori tradicija o Kulinovom vladanju kao zlat- nom vremenu izobilja i blagostanja. Najvea gospoda jedne daleko prostranije i snanije Bosne poetkom XV veka traila su, u jednom povoljnom trenutku kada su mogli do- biti sve to su elela, da se Bosni potvrde granice kakve su bile za Kulina bana.S. 'V.irkoviN: Istorija srednjovekovne bosanske draveSUSRET HRI.ANSKE TRADICIJE I DUALISTIKE JERESI U BOSNIHrianstvo je na tlu Bosne imalo veoma dugu tradi- ciju . Episkopija je tu postojala jo u kasnoantiko doba i odrala se sve do slovenskog osvajanja./Tada je, meutim, kontinuitet hrianskog crkvenog ivota prekinut kao, uostalom, i u drugb oblastima u unutraplnjosti Balkana. Obnavljanje hrianske crkvene organizacije, posle pokr- tavanja paganskih .Slovena, ostaje^sakriveno u tami vekovaj Poto je pokrtavanje uzelo""zamanije razmere u vreme kad je Bosna jo bila neodvojen^ od drave prvih srpskih vladara, verovatno je zajednika bila i najranija hri- anska 1crkvena organizacija. Dok se u krilu istone crkve nije sauvala tradicija jedne episkopije Srba ili Srbije, u rimskoj crkvi se znalo za jurisdikciju nad gedpp begloe, i u XII veku, kad se sporilo oko prava pri- morskih gradskih sredita, ovo podruje se izjednaavalo sa Bosnom: gecpit beppe ^ios! ez! Vozpa.1Poistoveivanje Srbije i Bosne u katolikim crkvenim sreditima vreno je u trenucima kad su se rasplitala zamrena pitanja o pravima primorskih nadbiskupskih stolica, i kada se, kao uvek u slinim sluajevima, istra- ivala istorija tih prava. Otuda ono moe biti posredno svedoanstvo o nekadanjem politikom i crkvenom jedin- stvu Srbije i Bosne. Uporedo s politikim razdvajanjem, do kojeg je dolo, najverovatnije, u drugoj polovini X veka, spontano je teklo i crkveno odvajanje. Istoni i juni krajevi nekadanje krtene Srbije", docnije Rake, pot- pali su pod pojedine vizantijske episkopije, dok uspomela na Srbiju kao jedinstveno jurisdikciono podruje mogla se uuvati jedino u primorskim katolikim sreditima. Po- pisi episkopija navode ponekad uporedo i Bosnu i Srbiju. U XI veku se pojavljuje Bosna kao jurisdikciono podruje jedne episkopije na koju su polagale pravo splitska, barska i dubrovaka nadbiskupija. U drugoj polovini XII veka, bosanski biskup je sufragan dubrovakog nadbiskupa, u ije je sedite odlazio na posveenje.Bosanska biskupija, i po svome svetenstvu i po obredu, razlikovala se od svoje metropole. Svetenici su, kao urstalom i episkopi, nosili narodna imena; za jednog od biskupa koji je dolazio na posveenje u Dubrovnik kae se izriito da nije znao latinski. To je bilo mogue otuda, to.je jezik bogosluenja ove dijeceze bio slovenski. Veoma je verovatno da se crkvena organizacija u Bosni drala istonog obreda." U skladu sa svim tim je i karakter 6o- sanskog monatva, koje je, danas se to moe smatrati kao sigurno, pripadalo redu svetog Vasilija, rairenom i iz- van vizantijske crkvene sfere.3 Dubrovaki nadbiskupi, izgleda, nisu vodili energiniju akciju da izmene svoju dosta daleku dijecezu i da je prilagode tadanjim katoli- kim crkvama u Primorju. Oni su se izgleda zadovoljavali time da primaju zakletve bosanskih biskupa i poklone prilikom posveenja^ i starali se da sauvaju pod svojom vlau ovu biskupiju, oko koje su se otimale druge dve primorske metropole.O verskom ivotu u samoj Bosni do kraja XII veka nije skoro nita poznato. Bosanske crkvene prilike do toga vremena nisu privlaile panju papstva. Vladaoci su se prema crkvi drali sasvim korektno. Ban Bori je jo sredinom XII veka obdario monako-viteki red templara jednim selom u Slavoniji. Do ovoga doba su podignute i neke crkvene graevine u Bosni.4 Poslednja je, moda, bila ona crkva koju je blizu Zenice podigao ban Kulin i postavio obraz svoj nad pragom.U Kulinovo vreme, meutim, u Bosnu je prodro jedan nov religiozni elemenat, iji je uticaj na dalji crkzeni razvoj ove zemlje bio sudbonosan. Bio je to dualistiki jeretiki pokret, koji se do toga vremena rairio i uzr- stio u itavom nizu zemalja oko Mediterana. Pre nego to je jednim svojim krilom zahvatio Bosnu, koja je dobila naroito mesto u njegovom razvitku, dualizam je imao veoma dugu i bogatu prolost. Kao nain miljenja i pogled na svet on je bio vezan za mnoge religije od stare Kine i Persije do srednjovekovnog hrianstva.Dualisti su se od ortodoksnog hrianstva odvojili u pokuaju da odgovore na pitanje o poreklu i prirodi zla. Ali iza toga pitanja lei jedno jo optije i osnovnije: o odnosu Boga i sveta, beskonanog i konanog, apsolutnog i ogranienog, o odnosu izmeu savrenstva bojeg i nesavr- enstva sveta^/Ako je Bog savren, njegovo delo, svet u ko- jem vernik ivi, puno je nereda, patnje i zla. I najpo- bonijoj dui ostaje da zakljui ili da je Bog tvorac zla, iz ega moe da sledi da nije izvor savrenstva, pa ni pravi Bog; ili da on nije tvorac zla, pri emu poreklo zla treba traiti u nekom uzroku nezavisnom od boanstva. Pravoverna hrianska teologija je taj ogromni jaz izmeu savrenog tvorca i nesavrenog dela premostila misteri-54 3 (11801250)5352 PLUTEJ IZ CRKVE SV. PETRA U ZAVALI.jom iskupljenja sveta od strane Hrista, boga-oveka, i ue- Nzem o slobodnoj volji, po kojem se sam ovek zbog svoje gre- ne prirode odvaja od Boga i izaziva patnje, nesree i druge manifestacije zla. Nasuprot tome stoji dualistika koncepcija, u svojoj osnovi starija od hrianstva. Ona polazi od temeljne suprotnosti izmeu Boga i zla i odluno odrie da Bog, koji je po sutini savren i dobar, moe biti izvor zla. /Poreklo zla se zato mora traiti izvan Boga i njegovo sedite se nalazi u vidljivom materijalnom svetu gde vladaju nered i patnja. To stanovite dovodi do neizbenog suprotstavljanja Boga i materije i do zakljuka da ono to je sutinsko i trajno u oveku, njegova dua, ne potie iz ovog zemaljskog sveta, ve da je u njemu samo stranac i hodoasnik.Ova osnovna dualistika poruka vekovima se preno- sila preko itavog niza jeretikih pokreta, koji su se kao karike u lancu nadovezivali jedan na drugi/Razliite su bile konzekvence koje su iz ovog osnovnog stava izvlaene u pogledu dogmatike, kulta i naina ivota sledbenika dualistikog uenja. Poslednje dve karike u ovom lancu, one koje su mogle Llati uticaja na crkveni razvoj Bosne, predstavljali su pokreti bogumila u Bugarskoj, Makedoniji i Vizantiji, i katara u Italiji, Francuskoj i Nemakoj.Bogumilski pokret se javio u bugarskoj dravi pred sredinu X veka. Njegovi sledbenici su teili da zlo ovoga sveta izbegnu asketskim, tihim i pobonim ivotom po apostolskom uzoru. Bogumili su osuivali sjaj crkava, svete tajne, ikone i bogosluenje, a jedna otrica njihovog uenja bila je uperena i protiv bogatih i monih, protiv cara, boljara i svetovne vlasti./Poput mnogih drugih jeretikih pokreta bogumilstvo je udaralo protiv vladajueg feudal- nog poretka i bilo izraz nezadovoljstva siromanih i po- tlaenih slojeva, koji su patnje i nesavrenost sveta ose- ali neprestano u svome iskustvu. Posle pada Prvog bu- garskog carstva i Samuilove makedonske drave, bogumil- stvo se proirilo i u Vizantiji. Tu je nastavilo da se razvija u sredini koja je nametala teoloko i dogmatsko sreivanje dotle veoma jednostavnog uenja. Pri tome nisu izostali rascepi i unutranji sukobi. Pod Komninima je zapoela pravoslavna reakcija i proganjanje bogumila od strane dravnih vlasti. Uporedo sa svim tim, bogumilstvo je sticalo nove privrenike, ak i u krajevima vrlo da- lekim od njegove prvobitne kolevke. Bogumilsko uenje je u XII veku postalo skelet koji je drao na okupu i uvr- ivao masovni jeretiki pokret na Zapadu: u Italiji, Francuskoj i Nemakoj. Na brojne jeresi XI veka, koje su bile bez dualistikog obeleja, zahvaljujui impulsima sa Balkana i ujedinjavajuem delovanju bogumilskog dualizma, nadovezao se neuporedivo organizovaniji i jai pokret katara.Meu oblastima u kojima je dualistika jeres uhvatila koren, Bosni su najblie bile Srbija i Dalmacija. Bio- grafi Nemanje, osnivaa samostalne srpske drave, govore o njegovoj borbi protiv bogomrske jeresi, o jednom saboru sazvanom protiv jeretika, o energinim progonima i suro- vom kanjavanju. I pored pomalo neobine terminologije, nema mesta sumnji da je re o bogumilima. Nemanjina akcija se hronoloki ne moe blie odrediti, a sudbina jeretika koji su napustili Srbiju potpuno je nepoznata. Da su se neki sklonili u Bosnu moe se pretpostaviti na osnovu sasvim opteg rezonovanja, u izvorima za to nema nikakve potvrde.S druge strane, sauvaki su malobrojni ali sigurni po- daci o irenju jeresi iz Dalmaci_je, gde je jo 1185. jedan lokalni sabor bio uznemiren zbog ogromnih zabluda koje 56 '. 3 (11801250)57 3 (11851250)55se ire meu vernicima. Istorija jeresi u dalmatinskljg gradovihma ostaje ipak sasvim nepoznata, usled oskudice izvora. Nema nikakve sumnje da je dualistJ-gko arite u Dalmaciji bilo daleko snanije nego to se po sasvi.m sporadino sauvanim izvorima zakljuuje. Veoma je ve- rovatno da se upravo tu nalazila dualistika ess1e51a 5s1a- uoae, koja se spominje u popisima jeretikih crkava, i jedan vek docnije izjednauje sa Bosnom. Dalmaciji i nje- nim gradovima sasvim odgovara tradicija koju prenosi pro- tivjeretiki pisac fra Anselmo iz Alesandrije (oko 1270) po kojoj su ovu ess1e51a 5s1auop1ae osnovali trgovci koji su jeres upoznali i primili u Carigradu. U svakom sluaju, sauvani izvori nam govore o irenju jeresi iz Dalmacije u unutranjost, a nipoto o obrnutom procesu.5 Borba pro- tiv jeresi u dalmatinskim gradovima je ivnula kad je 1200. na splitsku nadbiskupsku stolicu doao Italijan Bernard. Pred njegovim progonima neki jeretici su tra- ili utoita u Bosni i to je izazvalo poznate, ve ranije iznete, zallete u odnosima izmeu pape, bana Kulina i ugarskog kralja.Iz delovanja papskog legata Kazamarija, poslatog da ispita i sredi crkvene prilike u Bosni, nastao je dokume- nat koji daje izvestan uvid u crkveno .stanje u zemlji. Na alost, to je najnejasniji od svih izvornih tekstova za bo- sansku crkzenu istoriju i iz njega se izvode veoma razli- iti zakljuci. To je izjava sastavljena na sastanku papskog legata i bosanskih duhovnih lica, odranom aprila 1203. na Bilinom Polju, kraje reke Bosne.Osnovno i najbitnije je pitanje, ko su bili ljudi koje je Kulin okupio i suoio sa papskim legatom? Sam Kaza- mari je iz Ugarske javljao u svom pismu da se njegova misija ticala bivih patarena iz Bosne. Ve tim terminom je uesnike sastanka okarakterisao kao jeretike-dualiste. Meutim, drugi podaci koje tekst izjave prua ne potvr- uju legatovo tvrenje. Sam Kazamari nije traio od Bo- sanaca da se odreknu jeresi, ve samo da odustanu od raskola i da priznaju -ggrimat rimske crkve i pape. U sa- mom tekstu se uesnici sastanka na Bilinom Polju nazi- vaju prvaci (priori) onih ljudi koji su na zemljitu Bo- sne dotada jedini uivali privilegiju da se zovu imenom ,,hriani/(sp5Pa). Iz teksta se ne moe izvesti za- kljuak da su to bili lanovi jerarhije bosanske biskupije, ve stareine neke zajednice iji su lanovi nazivani krstjani. Tekst uz to pokazuje, u tome su svi istraivai sloni, da je re o jednoj monakoj zajednici. Ta knje- nica bitno oteava donoenje zakljuka o karakteru ue- snika spomenutog sastanka na osnovu termina ,;hriani ili krstjani. Ve je savremenicima bilo sumnjivo ovo iskljuivo rezervisanje hrianskog imena. Kulinu se ve 1199. stavljalo na teret da je navodne krivoverce iskljuivo povlaivao imenom krstjani (^osape eoz ai!opotaz1se spz^apoz). Modernrbu! istraivaima isto tako nije bilo teko da u toj pojavi prepoznaju jasno i izrazito duali-. stiko obeleje. Dobro je poznato, naime, da su i katari i bogumili, kao uostalom i neki raniji jeretiki pokreti, rezervisali za svoje lansve naziv hriani, esto s atri- butom pravi" ili istinski hriani. Stvar se, meutim, komplikuje time tr su i mrnasi, naroitr u ranrm sred- njem veku, bili hriani pr prevashrdstvu. Na istrku je jr i u XII veku ime hriani bilr rezervisanr za mr- nahe.7 Iskljuivr prisvajanje naziva krstjani ne bi mrglr, samr za sebe, biti siguran drkaz da su uesnici prznatrg sastanka bili dualistiki jeretici. Ali u njihrvrj izjavi se nalazi i rbeanje da e se pridravati niza nrrmi: da e imati brgrmrlje uz manastire i u njima zajedniki javis prjati prrpisane asrve, da e u svim crkvama imati rltare i krstrve, da e itati knjige kakr Nrvrg takr i Starrg za- veta, kar tr tr ini rimska crkva, da e krd manastira imati svetenike krji e, pr crkvenrm redu, drati mise, sluati isprvesti i deliti prkajanja; da e uz crkve imati grrblja, da e se najmanje sedam puta grdinje prieivagi i da e prtrvati prstrve rdreene rd crkve. Kad bismr iz rvrg nrrmativnrg dela naeg drkumenta smeli zakljuivati da su brsanski mrnasi drtle prstupali suprrtno, izlazilr bi da su u velikrj meri bili zahvaeni jeretikim verr- vanjima i praksrm. Imali bismr prsla sa ljudima krji nisu imali, ili su rdbacivali: crkve, rltare, krstrve, Stari za- vet. krji nisu imali svetenika ni grrblja, krji se nisu prieivali, koji bi dakle, prstupali Jppravr rnakr kar dualistiki jeretici. Nastavljajui, meutim, tim istim metrdrm naili bismo na tekoe. Ve je obeanje da e prtrvati prstrve jedva razumljivr krd ljudi krji prste itavrg ivrta ne uzimajui nikakvu hranu ivrtinjskrg prrekla. Krd obeanja da ubudue nee primati u svrju sre- dinu, dakle u manastire, renjene ljude ili udate ene, ukrlikr se rbrje saglasnr. rbeavi zgzdravanje, ne pr- svete mrnakrm ivrtu, nailazimr jr na vee nezgrde. Suprrtnr postupanje ne dslazi u rbzir krd dualista krji su osuivali brak i svaki telesni dodir. Isto je tako ne- shvatljivo za dualistike jeretike obeanje da se monah i monahinja nee nigde nasamo nalaziti da nebi mogla proizii runa sumnja/ Dosledno sprovedeno zakljuk- vanje putem inverzije dovodi, dakle, do sasvim protivre- nih rezultata.Suprotnu krajnost predstavlja takvo tumaenje izjave iz 1203. po kojem sve ispada pravoverno. Iako nam norma- tivni karakter akta zaklanja sliku o stvarnom verovanju i vladanju bosanskih monaha, iako u izjavi nema odricanja od dualistikih dogmatskih stavova, ipak se ne moe prene- bregnuti injenica da su norme postavljene tako da iskljue oigledno dualistiku praksu. Bosanski monasi, do kojih nije, verovatno, prodro ni daak velikih crkvenih re- formi, pobuivali su sumnju ve rezervisanjem naziva krstjani", karakteristinim za jeretike. Sumnju je samo mogao uveavati njihov nain ivota, koji se nije poduda- rao sa ivotom zapadnog monatva toga vremena. /Najzad, sam tekst izjave pokazuje, kroz obeanje da ubudue nee u svoju sredinu svesno primati maniheja ili kakvog drugog jeretika, da su j^retici nalazili sklonita kod zapu- tenih bosanskih monaha. Oni su bez sumnje uspevali da izvre izvestan uticaj na ivot i praksu bosanshog mo- natva.Drugo osnovno pitanje u vezi s izjavom na Bilinom Polju tie se odnosa izmeu krstjana i bosanshe kato- like episkopije, s jedne, i bosanske jeretike crkve, s druge strane. Tekst govori jedino o krstjanima-monasima, njihovim priorima i magistru, koji je moda tek tada uve- den, i za koga se predvialo da e biti biran od brae i sta- reina, a potvrivan od pape. Biskup i svetenstvo se uopte ne spominju, te je sasvim prirodno pretpostaviti da se ni sumnje, ni istraga papskog legata nisu uopte od- nosili na bosansku biskupiju.9 Isto su tako neosnovani i pokuaji da se zajednica zastupljena na Bilinom Polju do- vede u. neposrednu vezu s jeretikom bosanskom crkvom, po- znatom iz docnijih izvora, po kojima bi magister iz spo- minjanog dokumenta bio u stvari djed bosanske crkve. Nema nikakvog dokaza o kontinuitetu izmeu bilinopolj- skih monaha i jeretike crkve bosanske, iako nije nimalo iskljuena mogunost da su neki od bosanskih monaha po- stali u toku vremena pravi jeretici.10Abjuracija iz 1203. svedoi samo o tome da je monatzo, najverovatnije reda svetog Vasilija, dalo povod za sumnje 3 (11801250)6158 .i zaplete koji su iskrsli u samom poetku XIII veka, da je u izvesnoj meri bilo zahvaeno jeretikim uticajem, .ali da sve zajedno jo nije znailo nikakav stvarni preokret u crkvenom stanju Bosne. Bio je to tek prvi susret jeresi i hrianstva na tlu ove zemlje.3. KRSTAKI POHODI PROTIB BOSNE I OBRAZOVANjE BOSANSKE CRKVEReenje postignuto na Bilinom Polju u aprilu 1203. nije moglo bitno uticati na crkveni razvoj Bosne ve zbog toga to je mitloilo obe glavne snage koje su delovale na formiranje bosanskih crkvenih prilika. Ni katolika ess1ezGa Vovpepboz, ni arite jeresi, ukoliko ga je uopte u ovo doba bilo u Bosni, nisu bili pogoeni akcijom pap- skog legata. Kazamari je zapazio, dodue, nezadovoljavajue stanje bosanske biskupije i po zavretku misije predlagao da se na 'Mesto biskupa postavi neki J1atin i da se u pro- stranoj zemlji bosanskog bana obrazuju i nove dijeceze. Ipak tada nije izveden nikakav pokuaj reformi u smislu lega- tovih sugestija.Isto tako ni jeres u susedstvu Bosne nije bil^ uni- tena. Naprotiv, ba se u prvoj i drugoj deceniji XIII veka javljaju brojnije vesti o irenju jeresi u dalmatinskom zaleu. Splitski letopisac arhiakon Toma pria da je u Zadru u samom poetku mletake vladavine jeres bila ra- irena naroito meu plemstvom. Neto docnije se kao rzegkZospzIa.*1 igou Toljen Kai i Maldemar Za- dranin. Hrvatski knez Vien (12211223) optuivan je kao zatitnik jeretika. U tim godinama se uju glasovi i o je- reticima u Humu, a kralj Andrija je nareivao omikom knezu i Kaiima da proteraju patarene sa svoje teri- torije.1Razume se da je u takvim uslovima jeres i dalje pro- dirala u Bosnu, tako da su se, posle skoro dve decenije u- tanja, od 1221. javljale optube, veoma sline onim ranijim: da se u Bosni primaju i tite jeretici. Papski legat Akon- cije, koji je doao u nae krajeve sa zadatkom i namerom da deluje protiv Omiana, gusara koji su napadali bro- dove primorskih trgovaca, dobio je nov nalog da ,.muki i snano istupi protiv jeretika, koji u Bosni javno propo- vedaju svoje pogubno uenje. Trebalo je da se Akoncije io- slui potporom svetovnih i crkvenih vlasti u Ugarskoj kojima je papa uputio slian nalog. Istovremeno se Dubrov- anima iz Rima savetovalo da izaberu takvog arhiepiskopa koji e biti sposoban da se bori protiv omikih gusara i jeretika u Bosni.O misiji ovog legata obaveteni smo neuporedivo sla- bije. On svakako nije naiao na onako pogtustljive protiv- nike kao njegov prethodnik dve decenije ranije. Bio je pri- siljen da daje podstrek za krstaki pohod protiv Bosne. Poto se na svetovne vlasti u Ugarskoj nije mogao osloniti, jer je upravo tada plamteo slor izmeu kralja i plemstva koji je doveo do izdavanja poznate Zlatne bule 1222, Akon- cije je glavne saradnike traio meu crkvenim veliko- dostojnicima u Ugarskoj. Posle odlaska legata, borbu pro- tiv jeretika u Bosni preuzeo je ugarski episkopat. Naro- ito zainteresovan za delovanje u Bosni bio je katoliki nadbiskup Ugrin kome je kralj Andrija darovao Bosnu, So i Usoru, sa zadatkom da istrebi jeres u tim oblastima. Tu darovnicu, koja ni]e imala nikakvu praktinu vrednost ve samo davala pravnu osnovu za buduu vlast nad Bosnom, potvrdio je 1225. svojom bulom i papa, kome je, po tada- njim kanonistikim uenjima, pripadalo pravo da raspo- lae zemljama jeretika. Papa je tom prilikom laskavim reima pohvalio odluku nadbiskupa da stavi znak krsta i poe na unitavanje jeretika u Bosni.Jasno se opaa da je na politiku papske kurije prema Bosni delovao razvitak papske borbe protiv katara. Umesto zalaganja da se jeretici pridobiju za crkvu , teilo se njihovom unitenju i pohodi ognjem i maem dobili su prevagu nad delovanjem papskih legata. I darivanje itave teritorije sa zadatkom iskorenjivanja jeresi predstavljalo je sredstvo oprobano na Zapadu. I ovde su crkveni veliko- dostojnici za novac unajmljivali istaknute feudalne go- spodare da ratuju protiv jeretikih oblasti. Kaloki nad- biskup je tako obavezao za 200 maraka srebra gospodara Srema Jovana Anela da krene u krstaki rat protiv Bo- sne.2 Sin bive vizantijske carice, meutim, ostajao je gluv na sve opomene nadbiskupa da izvri svoju oba- vezu. Stvar je na kraju dola i pred papu koji je opo- menuo Jovana Anela, ali ne znamo da li je ovaj i posle toga krenuo na Bosnu.62 - 3 (11851250)6160 .Najoskudnije su vesti o samoj Bosni ovoga doba. Ostaje potpuno nepoznato ko je nasledio Kulina na bosanskom prestolu. Izgleda, meutim, da se ve tada sudbina jere- tika povezivala sa uvanjem dravne samostalnosti Bosne i da je versko pitanje u samoj zemlji izazivalo otre su- kobe. U godinama posle Kulina, bio je neko vreme ban Bosne neki Stefan, ^ome je poznato samo ime i za koga se zna da je imao sina Sibislava, kneza Usore, u treoj dece- niji XIII veka, koga izvori prikazuju kao revnog katolika nasuprot ostalim bosanskim velikaima.Nije poznat ni tok prvih krstakih pohoda protiv Bosne, ali se moe zakljuiti da je njihov rezultat bio uspean. Kada se 1233. prvi put javlja u izvorima ban Ma- tej Ninoslav,3 on je istovremeno i ugarski vazal i katolik koji se odrie jeretikih zabluda svojih prethodnika/ Nema sumnje da su prethodne borbe stvorile uslove da se pastvo pozabavi briljivije i stanjem katolike ess1eae Vobpepav i preduzme znaajne reformne korake/ Oigledno je bilo da uspesi postignuti orujem i politikim pri- tiskom ne mogu biti trajni sve dok u samoj zemlji nema crkvene organizacije koja bi bila sposobna da vrsto obu- hvati vernike i sprei nepoeljne uticaje. Upadljivo je da se u dokumentima iz ovog doba bosanska biskupija uopte ne javlja kao neka snaga u borbi protiv jeresi. To postaje sasvim razumljivo kad se ima na umu stanje ove crkvene orga- nizacije koje je upravo tada izbilo na videlo. U Rim su 1232. stizale vesti koje su linost bosanskog biskupa prikazi- vale u vrlo nepovoljnom svetlu. ulo se da je do svoga do- stojanstva doao simonijom i uz podrku jeretika, da ne poznaje latinski jezik i pismo i da je uz to nesposoban da sagleda svoje slabosti. Njegov pad kao pastira i uvara dua bio je, prema obavetenjima stiglim u Rim, najdublji to se moe zamisliti. Nije drao slubu boju u svojoj crkvi, niti delio svete tajne, toliko je dalek bio od sveteni- kih dunosti da gotovo nije znao formu u kojoj se obavlja krtenje. Pored svega toga, stav bosanskog biskupa prema jereticima bio je krajnje sumnjiv. Stanovao je u nekom selu zajedno sa njima, a roeni brat mu je bio istaknuti here- zijarha". Umesto da ga vrati na pravi put, biskup mu je pruao javnu podrku i zatitu.Kurija je o ovom pitanju donela brzo i odluno reenje. Zatraena su nova obavetenja od kalokog nadbiskupa i zagrebakog biskupa i poslat legat da lino ispita bosan- skog biskupa. Ovaj zadatak je pao u deo Jakovu Pekorariju,{ Rk /-k'*~g*g')-*>< '|'"./1"1g\ >l^| a!1LJtj.GgS^kh^k! pi* gj g j gl-j S ) < lI, } ] iL G*9* lm 1g kj.t^sU^. S. /M. m^j .ljctj. g I' ^ * V S*mL.)* ck 14V1*j.(K?Iv(7k0LUk.uASG>- 1*ti M1 i dominikanci u jednom, ndli u drugom taboru udrueni plemstvo, jeretici, ostaci stare biskupije i Nzihove pri- stalice./ Sudbina i jednih i drugih se reavala u istim krvavim sukobima. Bosanska crkva je otuda u plemstvu, a povremeno i u vladarima, nalazila svoje najjae zatit- nike, dok je u isto vreme njima predstavljala simbol bosan- ske samostalnosti.70 (12501322)71GLAVA TREA PREVLAST UGARSKE I UBIA (12501322)IZVORIPeriod bosanske istorije koji zahvata sedam decenija na prelazu iz XIII u XIV vek neobino je siromaan izvorima. Malobrojni izvori kojima raspolaemo su uz to izuzetno tu- roga sadraja. Zbog toga smo, naroito za prve decenije ovog razdobl>a, jedino u stanju da navedemo imena linosti koje su nosile titule u kojima su dolazile do izraza pretenzije na vlast nad Bosnom.Broj ugarskih povelja je prilino mali a interesantni su u njima, sem dva do tri izuzetka, samo spiskovi svedoka ugar- skih dostojanstvenika. Oskudicu ugarskih izvora treba pri- pisati znatnim delom stanju ugarske drave ovoga doba, oslabl.ene nesrenom vladavinom Ladislava IV Kumanca i razjedinjene borbama posle izzgmiranja dinastije Arpadovaca. Kao i za prethodno razdoblje, one su prikupljene i izdate u Smiiklasovom Diplomatikom zborniku.'' Interesovanje papstva za Bosnu u ovom periodu je naglo opalo. Usled politikih uspeha Ugarske, posle smrti Matije Ninoslava, izostale su optube protiv bosanskih jeretika, dok je s druge strane opalo i interesovanje rimske kurije za borbu protiv jeresi. Otuda je i broj papskih dokumenata o Bosni veoma mali. Objavljeni su u ve spomenutim zbirkama Tetega* i u ranije navedenim tomovima Diplomatikog zbornika. Bosnu spominju i popisi sakupljaa crkvenih prihoda sa teritorije Ugarske, objavljeni u velikoj seriji vatikanskih dokumenata za istoriju Ugarske.*Domaih bosanskih povelja za ovo razdoblje uopte nema. Pored ovih, od ranije poznatih grupa izvora, koje su se, kao to se vidi, htrivremeno brojano smanjivale, pojavila se nova,daleko obimnija po koliini i bogatija po sadraju, grupa do- kumenata iz primorskih gradskih arhiva, pre szega iz Dubrov- nika. Dok smo ranije nailazili samo na pojedinane dokumente Dubrovakog arhiva publikovane u Smiiklasovom zborniku, od 1278. poele su redovno da teku serije notarijsklh i kancela- rijskih knjiga, a od 1301. i knjige zapisnika triju dubrovakih vea. Dok serija Og^etza SapseIaggae sadri uglavnom doku- menta poslovne prirode (ugovore, zaduenja, albe), serija Ke- jogtaIopez odluke vea sadri veoma znaajne podatke za politiku istoriju. Za ovo razdoblje se naao jo srazmerno vrlo mali broj podataka o Bosni. Najstarije notarske knjige notara Tolazina 6.e Zauete objavio je slovenaki istoriar i paleograf Gregor remonik.1 U jednoj knjizi su izdate samo imbrevijature koje se odnose na zemlje u zaleu. Odluke vea su objavljene u jednoj staroj i malo pouzdanoj zbirci (to vai pre svega za prva dva toma) zbirci Mopitpep1a Kadizgpa u okviru velike edicije spomenika za istoriju Junih Slavena, koju je izdavala Jugoslavenska akademija.* Veoma malo vesti o Bosni nali smo meu trogirskim spomenicima koje je izdao Miho Barada.*U ovo doba su se pojavile pojedine vesti iz Mletakog arhiva koji je dragocen za docnije periode. Te vesti je sakupio i izdao ile Ljubg1 u svojoj veoma obimnoj ali ponekad ne sasvim pouzdanoj zbirci.* Jedan drugi veliki svetski arhiv, koji danas ne postoji jer je spaljen od Nemaca 1943, sadrao je po neko zrnce znaajno za bosansku istoriju ovoga vremena. Sreom dokumente anujskog arhiva u Napulju' zanimljive za nau istoriju otkrili su i publikovali na veliki istori- ar F-ranjo Raki i ruski naunik Vikeptije Makugiev.10 Sadr- aj njihovih zbirki se uglavnom poklapa, a isti dokumenti se nalaze i u velikoj zbirci maarskog istoriara G. Vepcela.11Usled tenjih veza sa Srbijom, naroito sa dravom kralja Dragugina, i u srpskim izvorima ima vesti o Bosni. Rodoslovi su zabeleili rodbinsku vezu Nemanjia i Kotromania,1 a u biografiji kralja Dragutina u zborniku ivoti kraljeva i arhiepiskopa srpskih spominje se rad sremskog kralja na pre- obraanju bosanskih jeretika.11Za istoriju Bosne u ovo doba interesantan je i jedan dal- matinski narativni izvor: spis Splianina Mihe Madijeva s1e Vagehaz.14 Fragmenat sa ambicioznim naslovom Oe dezIz Ksgtapotit GtretaGogit e1 zittogit ropNjgsit bavi se u stvari dalmatinskim gradovima, pre svega Splitom, i veneci- jansko-ugarskim odnosima. U vie mahova pisac ima prilike da u vezi sa odnosima prema gradovima ili zbivanjima u zaleu spomene Bosnu i njenog bana. Sauvani fragment, koji treba da predstavlja deo drugog dela" iznosi dogaaje do 1330. Nastao je posle 1358.14UGARSKA PREVLASTOkolnosti pod kojima je zavrena vladavina bana Ni- noslava ostale su, zbog oskudice izvora, potpuno' nepo- znate. Poslednji put se ovaj ban u istorijskim izvorima sree 1249, kada je Dubrovanima izdao ispravu o zakletvi identinu po sadrzJni sa onom iz 1240./Posle toga, u dru- goj polovini XIII veka, Bosna je pokazala daleko manju otpornu snagu, iako vie nije bila izloena onako e- stokim napadima kao u Ninoslavljevo doba. Kao vladar po- sle Ninoslava javio se Prijezda, njegov roak, koji je sa banskom titulom pomenut jednom jo za ivota Ninoslava. Nije iskljueno da je jo tada povremeno dolazio na vlast u senci ugarskog oruja. Neposredno posle sredine veka, on je bio pokoran kralju Beli IV. Kralj mu je negde pre 1255. darovao upu Novake u Slavoniji u blizini Drave. Bio je to istovremeno znak velikog poverenja i nagrada za do- kazanu vernost. Donacija se sastojala od kraljevskih ze- mljita izvan Bosne i Prijezda je preko nje bio vrsto uvezan u tkivo obaveza vernosti i slubovanja, koje je svaki ugarski feudalac dugovao svome kralju. Ipak ni ova- kav poloaj bana Prijezde nije bio dovoljan da stvari u Bosni do kraja okrene na ugarsku korist. U zemlji je oi- gledno jo bilo ugarskih protivnika, meu njima su, vero- vatno, na prvom mestu bili Ninoslavl.evi naslednici. Kralj Bela IV je jo u jesen 1253. bio prisiljen da ratuje u Bo- sni, tako je bar javio papi opisujui tekoe svoje drave. Tok ove ugarske ekspedicije nije poznat, ali se iz posle- dica moe zakljuiti da je bila uspena. Sledee godine se ak i humski upan Radoslav javio kao vern kletvenik gospodinu kralju ugrskomu.Bosna je tom prilikom, nema sumnje, opet jednom pot- injena Ugarskoj, ali su posledice sada bile tee i traj- nije. Njena teritorija je podeljena i delovi su doli pod vlast raznih gospodara. U neto docnijim diplomatikim izvorima umesto jedinstvene Bosne sreemo dve banovine, jednu je inila Bosna u uem smislu, dok se druga sastojala od Usore i Soli. Preko linosti svojih upravljaa ove ba- novine su, naroito usorska, spajane u razne kombinacije sa susednim oblastima, meu kojima je najvanija bila Ma- vanska banovina.Bansko dostojanstvo i teritorije potinjene banovima Ugri su upoznali prvobitno u osvojenim slovenskim obla- stima. Potujui postojee ureenje, oni su zadrali i ustanovu banstva i pod svojom vlau i titulu bana davali svojim velikaima./Sredinom XIII veka, meutim, pove stvaranje novih banovina i na zemljitu gde ih nikada nije bilo. To nesumnjivo stoji u vezi sa pokuajima obnav- ljanja i jaanja ugarskog dravnog ureenja na novim osno- vama, poto se stari sistem kraljevskih upanija pokazao neefikasnim, naroito u vreme tatarske najezde. June gra- nine oblasti Ugarske organizovane su kao banovine na elu sa banovima koje je postavljao kralj. Prva od ovih ba- novnna je zahvatala Srem s jedne i druge strane Save (tj. da- nanju Mavu) i Beograd. Na nju se nastavljala na naoj teritoriji kuevsko-branievska banovina u severoistonoj Srbiji, dok je s druge strane Dunava neto. istonije bila severinska banovina s centrom u gradu Severinu. Banovine su stvorene s ciljem da obezbede zatitni pojas za odbranu, koji bi se u prvom redu oslanjao na sopstvene snage, i da, s druge strane, budu polazna taka za ugarsko prodiranjs u susedne drave. Bosna i Usora su imale da budu sastavni deo tog sistema koji se prostirao od Hrvatske do Karpata. Dok je Bosna ostala jo uBek pod vlau naslednih doma- ih banova, Usora je ve, kao i ostale nove banovine, imala upravnike postavljane i smenjivane od strane kralja.Za dalji razvitak Bosne najvei znaaj je imala Ma- vanska banovina u neposrednom susedstvu.1 esto se dea- valo, u drugoj polovini XIII veka, da banovi Mave budu u isto vreme i gospodari Bosne ili jednog njenog dela/Ve je prvi mavanski ban, ruski izbeglica ernigovski knez Ro- stislav Mihajlovi, zet kralja Bele G7, imao, izgleda, pod svojom vlau Usoru i Soli. U pravoj Bosni su za to vreme ostali na banskoj vlasti Prijezda i njegovi sinovi, kao verni ugarski vazali. Oni su, bez sumnje, dali jedan odred Bosanaca Ugrima kada su, po vestima ekog hro-gara Ko- zme Prakog, ratovali protiv kralja Pemisla II Otakara. Kada je 1263. umro Rostislav Mihajlovi nasledila ga je udovica, kraljeva ki Ana-Agneza, koja se od 1264. javlja kao herceica bosanska ili gospodarica Bosne i Mave. Nije jasno da li je Bosna u njenoj tituli znaila vlast nad Usorom i Soli, ili je imala nekog uticaja i na Bosnu u pravom smislu? Nju je samo za kratko vreme nasle- dio sin Bela Rostislavljevi.Upravo tada, 1272. zapoeo je svoju neslavnu vladavinu kralj Ladislav IV Kumanac, koji se nije postarao da vlast nad Mavom i Bosnom obezbedi nekom lanu kraljevske porodice, kao to je to inio Bela IV. Otuda su se ve te 74 '1 (12501322)7372 .iste godine javile tri banovine pod upravom tri razliite linosti: ban Mave je bio ugarski palatin Ko1apa s!e Ka- 1h>I titulu bana Usore i Soli je nosio Henrih Gizing, dok se u poveljama kao ban Bosne navodi Stefan, svakako ugar- ski velika, a ne Prijezdin sin istog imena koji se poja- vio znatno docnije. Upravo ovaj poslednji sluaj pokazuje da je banstvo bosan^ko moglo da predstavlja i praznu ti- tulu, jer je u Bosni vlast imao Prijezda koji je jo 1287. sa sinovima poklanjao zemuniku upu svome zetu, slnu Stepana Vodikog, iz docnije poznate i mone porodice Ba- boneia.I pored toga, u ugarskim poveljama se smenjuju pojedii banovi: 1274. bio je neki Egidije apiz s!e Maso e! (Ze Vogpa, a nekoliko godina kasnije tu titulu nosio je Ugrin, dvor- ski rizniar. Uskoro je meutim i oblasti i titulu dobila Jelisaveta, majka kralja Ladislava IV. Ona ih je kao tag geGpa drala sve do 1284. Time je otklonjena opasnost da severna Bosna dospe u sastav neke od velikakih feudal- nih oblasti, koje su se upravo poele formirati u optem rasulu koje je vladalo u dravi.Za vreme Jelisavetinog gospodarenja nad eevernim bo- sanskim oblastima, postalo je opet aktuelno crkveno pi- tanje. Posle ogorenih borbi u prvoj polovini veka. verski problem kao da je odjednom iezao. Pravu zagonetku pr^.d- stavlja okolnost da ugarski politiki trijumf u poetku druge polovine XIII veka nije iskorien za obnovu kato- lianstva potisnutog iz Bosne. Objanjenje moda leu. ba u ugarskoj politikoj pobedi, jer su krstaki ratovi postali nepotrebni. Pape su takoe pokazivale manje ener- gije od kako je jeres na Zapadu bila slomljena i velika opa- snost za crkvu otklonjena. Uz to su, upravo za vreme Bele IV i Ladislava IV, odnosi Rima. i Ugarske bili povremeno hladni i ak neprijateljski. Tek kad je papska stolica s mukom sredila odnose sa Ladislavom, zavaenim jedno vreme sa ugarskim svetenstvom, postalo je mogue predu- zeti neto protiv bosanskih jeretika. Karakteristino je da inicijativa nije, kao ranije, dolazila sa ugarske strane. Ovoga puta je papski legat izdejstvovao od kraljice Jeli- savete obavezu, u obliku sveane povelje, da e po pravi- lima rimske crkve progoniti jeretike, naroito u Bosni. Neto docnije je i kralj Ladislav dao slinu obavezu po-minjui opet posebno Bosnu kao zemlju po prevashodstvu je- retiku. Nisu sauvane nikakve vesti o tome da li su kralj i stara kraljica neto preduzimali protiv jeretike crkve u Bosni. S obzirom na opte stanje Ugarske, to ne izgleda mnogo verovatno.Novi vaan momenat u istoriji odvojenih bosanskih oblasti Usore i Soli predstavljalo je ustupanje dota- danjih kraljiinih zemalja njenom zetu, srpskom kralju Dragutinu, krajem 1284. godine. Dve godine ranije, Dragutin je bio prisiljen da na saboru u Deevu ustupi srpski pre- sto svome mlaem bratu Milutinu.* Gospodario je posle toga malim delom srpske dravne tritorije na severu i zapadu, odravajui stalno prijateljstvo sa Ugarskom kojoj je du- govao svoj dolazak na srpski presto. Kao kraljevski roak, mu kraljeve sestre Kataline, dobio je Mavu sa Beogradom, Usoru i Soli i vladao u njima i u delu srpske drave kao sremski kralj. I njegova aktivnost u bosanskim zemljama je slabo poznata. Pokazivao je ak vie verske revnosti nego njegovi ugarski roaci. On se sam preko barskog arhi- episkopa alio papi na jeres veoma rairenu u njegovoj oblasti Bosne. Papa je odluio da ovoga-gguta deluje pomou franjevaca, ve odomaenih u Ugarskoj i Slavoniji. Ge- neral reda je dobco nalog da uputi u kraljeve zemlje dva iskusna franjevca koji znaju srpski jezik. Od Dragutina se oekivalo da im prui punu pomo. I u pravoslavnim kru- govima su bile poznate Dragutinove zasluge za veru. Arhi- episkop Danilo II ga je hvalio to mnoge od jeretik obrati na veru hristijanskuju i krsti ih.U samom poetku Dragutinove vladavine, dolo je do prisnijeg zbliavanja gospodara dva odvojena dela Bosne. Krajem 1284, sklopljen je brak izmeu Doagutinove keri Jelisavete i Prijezdinog sina Stjepana I Kotromania./Ova bosansko-srpska alijansa pokazala je znaajne politike re- zultate tek skoro itav vek docnije, kada je veza sa srpskom svetorodnom kraljevskom porodicom pruila banu Tvrtku pravni osnov da se proglasi za potomka Nemanjia i kru- nie za srpskog kralja. Manje je poznato da li je ta veza imala neposredne politike vanosti u vreme kad je uspo- stavljena. Izgleda da ni jedan ni drugi gospodar Bosne nije iskoristio teke prilike u Ugarskoj, da bi protiv nje raz- vio bilo kakvu aktivnost. Vlast ugarskog kralja je, uosta- lom^ postajala sve formalnija, a unutranja samostalnost Bosne je ouvana, dodue u. okvirima dve podeljene i raz- dvojene oblasti. .Opasnost od pretvaranja bosanskih zemalja u ugarske provincije, tako velika u vreme kada je osnivan sistem gragognih banovina, prola je sama od sebe^ usled ugarskih unutranjih kriza za vreme Ladislava IV Ku- manca. Kralj nkje bio u stanju da dri pod svojom vlau ni stare ugarske teritorije, a na intervenciju u vazalnim zemljama nije mogao ni misliti. Nemo kraljevske vlasti, na prvi pogled tako povoljna za Bosnu, imala je i svoje na- lije. Na pojedinim delovima ugarske teritorije, slabu kraljevsku vlast zamenila je jaka vlast oblasnih gospodara, koji su se uzajamnouborili da proire svoje oblasti. Oni su u stvari poeli ugroavati samostalnost Bosne i vlast domaih banova.U vreme Prijezde i njegovog naslednika, Bosna nije obnavljala ugovore sa Dubrovnikom sklapane u vreme Ku- lina i Ninoslava.3 Privredne beze izmeu ovog znaajnog obalskog grada i Bosne to ipak nije ometalo. Reim usta- novljen ranijim ugovorima ostajao je na snazi i pruao osnovne pogodnosti za rad dubrovakim trgovcima. Pred kraj XIII veka, nastali su izvorni podaci koji osvetljavaju jednu dosta osobenu privrednu aktivnost. U prvim dubro- vakim kancelarijskim knjigama sauvan je srazmerno ve- liki broj vesti o trgovanju prodajnim robljem iz Bosne. Sve do poetka XIV veka, kada se ova trgovina naglo smanjila, prodavani su u Dubrovniku ljudi, ene, ak i deca, po ceni od 5 do 12 solida mletakih groa, strancima i domaim ljudima. U italijanskim gradovima i na zapadnom Sredo- zemlju uopte bili su tada mnogo traeni robovi upo- trebljavani kao domaa posluga.4 Tradicionalno trite na Istoku i obalama Crnog mora nije zadovoljavalo veliku potranju, te je, zahvaljujui specifinim bosanskim ver- skim prilikama, oiveo promet prodajnog roblja u primor- skim gradovima u susedstvu Bosne. Crkva je osuivala i zabranjivala dranje hriana u ropstvu i to je pred- stavljalo znatnu prepreku ovoj neobinoj trgovini. Kako su stanovnici Bosne bili jeretici i nevernici, trgovci nisu morali optereivati svoju savest. Na versku pripad- nost se mnogo polagalo, ak i pun jedan vek docnije, kad se ova praksa uveliko proredila, bilo je dovoljno da prodati ljudi dokau da su katolici pa da ih dubrovake dravne vlasti oslobode. Najvei deo sveta prodatog u Dubrovniku poticao je iz Bosne, znatno manje iz Usore, dok su samo u pojedinanim sluajevima zabeleeni ljudi iz Vrbasa, Sane, Srema i Livna. Iz Huma i sa drugih srpskih drav- nih teritorija nije zabeleeno ni jedno lice.Veoma je vano pitanje iz koga su drutvenog sloja u samoj Bosni poticali ovi nesreni ljudi i ta je omogu- avalo da se istrgnu iz svoje sredine i odvedu u daleki svet.Bosanske vlasti u to doba nisu zabranjivale odvoenje i prodavanje ljudi. U prometu ljudima je uestvovao i sam bo- sanski ban, prodajui, ili ee, darujui svoje ljude pri- morskim trgovcima. Jedan Bosanac je pred dubrovakim no- tarom dao izjavu da je bio zegiiz bana Prijezde i da ga je on darovao Dubrovaninu Benku Gundulku. Jedan trgovac je opet izjavio da je roba kupio u Bosni od njegovog go- spodara. Sve to pokazuje da je u Bosni bilo ljudi zavisnnh od svojih gospodara u tolikoj meri da su ih mogli neome- tano otuivati. Docnije je taj sloj iezao meajui se sa svetom manje zavisnim, s kojim je snosio iste terete i dabine, samo se naziv otroka sauvao i mnogo docnije.UBII KAO GOSPODARI BOSNEIako su se feudalni gospodari osamostalili i osilili pre svega u oblastDma na severu od Bosne, ipak s te strane nije bila ugroena bosanska samostalnost. Oligarsi u Slavoniji su se suvie angaovali u meusobnim borbama, a znaajnu zatitu su pravoj Bosni pruale s te strane zemlje kralja Dragutina. Bosna se, u stvari, nala na putu irenja bribirskog kneza Pavla ubia, koji je jo za ivota Ladislava IV Kumanca udario temelje moi svoje porodice, a u poslednjoj deceniji XIII veka postao samo- stalni gospodar Hrvatske i Dalmacije.Polazna taka uspona ubia bila je nasledna u- panska vlast u bribirskoj upi. Znaajni uticaj i ugled su lanovi ove porodice sticali vrei kneevsku vlast u dalmatinskim gradovima. Kada je poelo rasulo u Ugar- skoj i kada je kraljevska vlast postala skoro sasvim ne- mona, na elu porodice se nalazio Pavle ubi koji je imao dostojanstvo primorskog bana i time vlast nad dal- matinskim gradovima. Ve tada se njegova mo prostirala skoro do bosanskih granica./Ali doba prave veliine u- bia nastupilo je tek posle smrti kralja Ladislava IV 1290. Tada je zapoela borba oko ugarskog prestola koja je trajala skoro dve decenije, pruajui izvanredne prilike za afirmaciju ve osamostaljenih velikaa.j U Ugarshoj je uspeo da doe na presto i bude propisno krunisan An- drija III Mleanin, unuk kralja Andrije II. Savremenici su (150 2)76 (150 2)7775 '.1dovodili u pitanje zakonitost njegovog porekla i to je da- valo povoda napuljskim Anujcima da istaknu svoja prava na naslee ugarskog prestola. Napuljski kralj Karlo II se borio da ugarska kruna pripadne njegovom sinu Karlu Mar- telu, koji je sa Arpadovcima bio u istom stepenu srodstva kao i sin kralja Dragutina Vladislav.I jedan i drugi dvor se starao da vee uz sebe najmo- nije velikae, jer je konani ishod borbe u krajnjoj liniji zavisio od stava koji e oni zauzeti. Poto je veina plem- stva i gradova priznala Andriju Mleanina nije ni Pavle ubi kidao veze s njim, utoliko pre to su dalmatinski gradovi bili lojalni Arpadovcu. Odmah je, meutim, poeo da sarauje i sa napuljSkim dvorom, koji je Pavla i brau smatrao za gospodare cele Slavonije i Dalmacije. Ve 1292, Karlo Martel i Karlo II darovali su banu Pavlu i brai skoro itavu Hrvatsku sve do granice provincije koja se zove Bosna. Kao u nekom takmienju, sledee godine je kralj Andrija III darovao ubiima primorsku banovinu i nasledno dostojanstvo primorskog bana, a zatim je 1295. Karlo Martel sa svoje strane dao Pavlu doivotno bansko dostojanstvo. Sve to obasipanje titulama i pravima ne bi, samo po sebi, imalo vei znaaj, da Pavle sa svojom bra- om nije imao stvarnu vlast na teritoriji koja mu je bila darivana. Gradovi su bili posluni, a plemstvo u Hrvat- skoj se mirilo sa vazalskim odnosom prema monome banu, a kralj Andrija se uzdravao od bilo kakvog meanja u po- sloie hriatskog Spa.Faktiki samostaJm m siguram u smojmm ps^ml.ama, Oam MaiJK* js mo1;k1 da msmag5 Sogoiaspe, Va1ta1ae e1 sJotpiz Voepe. Izgleda, meutim, da ubii tada jo nisu imali pod svojom vlau neki znatniji deo bosanske teritorije osim Donjih Krajeva, gde je njihovu vlast priznao lokalni vla- stelin knez Hrvatin Stjepani. Ovaj rodonaelnik vlasteo- ske porodice koja je docnije igrala veliku ulogu u bosan- skoj istoriji bio je takoe pristalica Alujaca, i u- bii su se ba te 1299. godine zauzimali za njega na napulj- skom dvoru.Bosanska domaa banska porodica odupirala se poku- ajima potinjavanja od strane ubia. Banu Stjepanu I Kotromaniu, koji je doao na vlast negde izmeu 1287. u- 1290, nije preostajalo mesto, jer je Pavle ubi bosansko bansko dostojanstvo dao svome bratu Mladenu 1. U samom poetku XIV veka u Bosni su se vodile ogorene borbe. Ban Mladen je ve 1302. kao gospodar Bosne izdavao povelje i potvrivao slobodu trgovanja u Bosni primorskim trgov- cima, dok se ban Stjepan I jo uvek odravao na vlasti u jednom delu zemlje. U junu 1302, negde kod Drine stajale su jedna prema drugoj vojske obojice banova. Nije poznato kako se zavrilo ovo ratovanje, koje je spreavalo prolazak du- brovakih trgovaca. Samo mesto okraja na istonim gra- nicama Bosne pokazuje da je ban Stjepan I Kotromani bio ozbiljno potisnut i ugroen. Vesti su preoskudne, ali je dobro poznato da su to bile izuzetno dramatine godine. U Srbiji se ve bila rasplamtela borba izmeu kralja Mi- lutina i njegovog brata Dragutina, koja je otvorila put prodiranju ubia u Hum. Poetkom XIV veka gospodario je u ovoj oblasti soez Sopz^apIpiz, hrvatski vlastelin iz porodice Nelipia.5 S druge strane, posle smrti kralja Andrije III 1301. i borba za ugarski presto ula je u novu fazu. Kako je nekoliko godina ranije u Junoj Italiji umro Karlo Martel, anujske pretenzije su prenete na njegovog sina Karla Roberta, koji je uz pomo ubia do- ao u Split i li^o se umeao u borbe. Nekoliko godina on je imao ljute suparnike vie u redovima ugarskih ve- likaa, nego u linostima koje bi imale vea prava na presto. Pozornica estokih i krvavih borbi bila je opet u susedstvu Bosne, u Slavoniji, gde su se dugo obraunavali velikai, okupljeni u tabore oko pretendenata. Sve te borbe morale su imati nekog odjeka i u Bosni./ U svakom sluaju, ni 1302. nije bila odluena sudbina Bosne. Ukoliko je Mladen I i postigao tada uspeh, njegov trijumf nije bio ni odluan ni trajan. Otpor se produ- avao i itavo Mladenovo banovanje je proteklo u borbi za savlaivanje Bosanaca. U toj borbi je izgubio i ivot 1304, ubijen je od bosanskih jeretika, kako belei jedan letopisac. Tek posle toga ubii su stvarno zavladali Bosnom. Mladen II, sin Pavla ubia, na koga je preneto bosansko dostojanstvo, nazivao se u tituli gospodar i- tave Bosne\/ O postepenom potinjavanju Bosne svedoe, ini se, i povelje ubia za Hrvatina Stjepania i nje- gove roake. Ban Pavle je s braom tri puta obeao da e neprikosnoveno potovati linosti i zemlje Hrvatina, nje- gove brae i sinovaca. Povelje iz februara 1301, marta 1304. i februara 1305. ne obeleavaju uvek novo pomirenje izmeu. seniorske i vazalske porodice, ve postepeno proirenje jemstava vlasteli u Bosni. U povelji iz poetka 1305. obe- 78 '77 '..avalo se da Hrvatin nee biti zatvoren ili zarobljen ak ni u sluaju nevjere najteeg prestupa. Vlastelin je i tada odgovarao gospodaru samo ako eli, i bio je slobodan da se vrati u svoje gradove bez smete. Gospodar je bio du- an da mu etiri meseca ranije najavi neprijateljstvo i tek onda da krene da ga kazni. Oigledno su ovako iroka jemstva bila cena koju su ubii plaali za priznavanje svoje vlasti u Bosni, a vernoj porodici Hrvatinovoj je uvgk potvrivano i obeavano ono to se davalo ostaloj bosanskoj vlasteli.Slian kompromis kao sa vlastelom napravili su u- bii i sa porodicom Kotromania: naen je neki nain da se sauva i njihov polbaj. O Stjepanu I Kotromaniu, do- due, nema vesti, ali je sigurno da se pod okriljem ubia izvrilo smenjivanje na banskom prestolu. Neto pre 1314. umro je Stjepan 1 Kotromani i u Bosni su odmah izbile smutnje. Protiv banove udovice i njenih sinova digla se tako jaka opozicija da su bili proterani iz zemlje. Banica Jelisaveta je sa' sinovima nala utoite u Dubrovniku i tu u izgnanstvu provela izvesno vreme. Dubrovani su ak, jedan vek docnije, tvrdili da je njihovo gostoprimstvo uivala nekoliko godina. Ko je Kotromanie onemoguio u Bosni ne moe se ni naslutiti. Moglo bi se oekivati da je ba ubiima dobrodola prilika da se oslobode doma- ih banova, ali takvom objanjenju se protivi injenica da se banica Jelisaveta sa sinovima vratila z' Bosnu jo za vreme vrhovne vlasti Mladena II ubia, i da se ovaj docnije starao o mladom banu Stjepanu II kao o svome ti- eniku.Poetkom XIV veka nepovoljni politiki razvitak Bo- sne iz prethodnih decenija doao je do punog izraaja: bo- sanska drava je tako rei nestala, apsorbovana feudal- nim oblastima ubia i kralja Dragutina. Drava koja je u prvoj polovini XIII veka odolevala krstakim pohodima ugarskih kraljeva dospela je u takav poloaj da se njen uti- caj uopte nije oseao u jednom burnom vremenu, u kojem su dolazile do izraaja feudalne oblasti bez ikakvih sa- mostalnih politikih tradicija./ Ipak, i u takvoj situa- ciji ouvale su se na bosanskom tlu snage sposobne da iz- vre obnovu i podignu bosansku dravu do takve snage i ugleda kakve je teko bilo i naslutiti posmatrajui itav njen dotadanji istorijski put.GLAVA ETVRTA USPON I IRENjE BOSNE (13221391)IZVORIOvo srazmerno kratko razdoblje neobino je bogato izvor- nom graom u uporeeu s prethodnkm. To se u najveoj meri moe prsati injenici da u XIV aeku imamo ve obilniju grau sauvanu u arhivima, a zatim i injenici da je Bosna igrala sada neuporedivo vakiju ulogu u politikom ivotu Balkana. Izvori za ovaj period nisu samo brojniji, ze i daleko raznovrsniji. Uz ve poznate vrste javljaju se i sasvim nove. Prvo mesto meu njima zauzimaju domae bosanske povelje na na- em jeziku. Iz ovog perioda sauvana je grupa od prvih 11 po- velja, od kojih je najvei deo otkriven u znaajnom porodinom arhivu porodice Baanji u Kermendu u Ugarskoj. Izdavane su do sada vie puta.1 Pored ovih povelja iz vremena bana Stje- pana i Tvrtka, koje se sve odnose na jednu vlasteosku porodicu iz Donjih Krajeva, naene su i jo neke pojedinano objavljene.1Ostale povelje na naem jeziku nastale su iz odnosa izmeu Bosne i Dubrovnika i uvaju se u Dubrovakom arhivu. Objav- ljene su u zbirkama Mikloia, Pucia, Jireeka i ponovo sa- kupljene u velikom korpusu Ljube Stojanovia.* Daleko boga- tija je dubrovaka arhivska graa na latinskom i italijanskom jeziku, koja je tek delimino objavljena. Od samog poetka XIV veka teku, s manjim ili veim prekidima, knjige u koje su zapisivane odluke dubrovakih vea (1lgg gejogtaggopitp). Njima je, razumljivo, posveena najvea panja kod publikovanja, jer su vesti koje sadre vrlo dragocene. Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, u okviru svoje velihe kolekcije Mopi- tep1a zres^alIa 151opat 51auogit MepsIopaNit, izdala je ukupno pet svezaka Reformacija pod zajednikim naslovom Mopitep1a Kadizgpa.* Na publikovanju je radilo vie naunikav S. 'B.irkovi: Istorija srednjovekovne bosanske dravei vrednost pojedinih svezaka nije jednaka. Moraju se upotre- bljavati uporedo sa opirnim recenzijama Konstantina Jire- eka, vodei rauna o hronolokim ispravkama koje su docnije izvrene.* Graa objavljena u Mopitep1a Na^izta obuhvata pe- riod od 1301. do 1379; godina 1365. bila je isputena, pa je tek nedavno objavljena.' Publikovanje odluka dubrovakih vea na- stavila je Srpska akademija nauka u okviru svoga Zbornika za istoriju, jezik i kt^ievnost srpskog naroda. U prvoj knjizi koju je izdao M. Dini objavljene su odluke sva tri vea od 1380. do 1383/ dok je druga knjiga sa odlukama iz sledeih go- dina, koju je priredio isti izdava, u tampi. Za odluke iz docnijih godina istraivai su upueni na neobjavljene knjige serije KejogtpaIope$ Dubrovakog arhiva.1Sistematski su objavljivani jo jedino dokumenti iz serije J^eIete e sotpthz&gopg (I ^euap^e koja je poela 1359. godine. U njoj su sauvani prepisi pisama dubrovake vlade stranim vladarima i dravama, zatim pisma i uputstva dubrovakim poslanicima u kojima su esto vrlo podrobno opisani zadaci poslanika, govori koje treba da odre. Dosta esta su i pisma dubrovakim graanima, pozivi na sud itd. Ova serija neobino znaajna za bosansku istoriju, u poetku nije ouvana ni izda- leka onako potpuno kao docnije u XV veku. U prva dva toma nalazi se samo vrlo mali deo velike prepiske koju je Dubrovnik vodio od 1359. do kraja XIV veka. Dubrovaka Pisma i uputstva iz ovog perioda objavio je J. Tadi/ tako da su pojedinano ili u izboru objavljena pisma u drugim zbirkama postala ne- potrebna. U drugim serijama arhivskih knjiga, nejednako ou- . vanim, nalazi se razasut znatan broj podataka interesantnih za istoriju Bosne, naroito za njene privredne veze sa Dubrovni- kom.10 Publikovani su najee uzgredno u naunom aparatu rasprava i monografija.Dok u Kotorskol arhivu, iji su tek neznatni delovi iz ovog perioda sauvani, nema vesti o Bosni, vrlo su znaajni podaci koji potiu iz dalmatinskih gradova. Arhivska graa ni u njima nije, na alost, ouvana u znatnijoj meri, ali nam je deo grae sauvan u delima i ostavtini velikog hrvatskog istoriara XVII veka Ivana JJuia. Izvodi, opirni citati, ak i potpuni tekstovi pojedinih dokumenata znaajnih za Bo- snu, nalaze se rasejani po njegovim delima, a poneto se nalazi i u njegovim hartijama koje su fragmentarno publikovane.11 U ovom periodu su se u Bosni uvrstili franjevci. U njihovim manastirima. naroito u seditu vikarije, morali su biti arhivi u kojima su uvana franjevaka dokumenta. Od toga nije sauvano gotovo nita. Jedino se u JBubljani nalaze neznatni frcgmenti arhiva vikarije.12Od stranih arhiva na prvom mestu po znaaju je Mletaki arhiv. Kao i za prethodni i za docnije periode, upueni smo na obimnu iako ne i potpunu zbirku . Ljubia.''1 U pogledu uni- tenog arhiva Anujaca u Napulju i publikacija njegovih do- 82 . (13:21391)81 (13221391)80kumenata, vai sve to je reeno u prethodnom odeljku (v. str. 71 nap. 10,11). Pojedinane retke podatke iz drugih italijanskih arhiva, meu njima ima i veoma znaajnih kao to je firentinski odgovor Tvrtku na vest o kosovskoj bici, saop- tio je ruski naunik V. Makuvv.Ugarske povelje, koje su nekada predstavljale najdragoce- nije i esto jedine izvore za oosansku istoriju, imaju sada manji znaaj, ali njihov udeo u celokupnoj izvornoj grai ostaje jo uvek velik. Do 1378. one su ogromnim delom sakupljene u Ogr1otaIskot gotgki,1* a posle toga smo upueni na ugarske korpuse i pojedinane zoirke. Vodee mesto ima ogromni So&eh (Ir 1ota(1siz tedpg Nipdatgae ess1ez1azNsiz as sg^z koji je u prvoj polovini XIX veka izdavao O. Gejeg.1" Ova z.birka se sastoji iz 42 toma, ali nije ni iz daleka potpuna i uz to je dosta ne- pouzdana zbog velikog broja greaka, netanih datuma, falsi- fikata, ponovljenih povelja, itd. Upotrebu olakava posebno izraeni indeks. Ostale zbirke ugarskih dokumenata i za ovaj period dosta su brojne i razbacane esto po periodinim publikacijama. Orijentaciju u jednom delu daje F. ii u pregledu ugarskih izvora.1* Daleko je potpuniji popis u pri- runiku O. Kozzatu-a.* Za poslednje godine ovog perioda, od 1387, imamo na raspolaganjJg veoma sigurni i potpuni Diploma- tar igmundovog vremena u kojem su dati regesti svih objav- ljenih i tekstovi neobjavljenih dokumenata.Papska pisma i dokumenti Vatikanskog arhiva zadravaju i u ovom periodu svoju vanost. Objavljeni su u ve vie gtuta spomenutim zbirkama A. Tegpeta. Posebno treba pomenuti opirne odgovore papske stolice na pitanja (Oikna) bosanskih franjevaca iz 1373, objavljene tanije od p. KpgegoaMa, i po- ggis zabluda bosanskih patarena nastao neto docnije.' U ovom periodu se javljaju i izvori iz pravoslavne sredine koji govore o bosanskim patarenima. Najvaniji je srpski sinodik, sauvan u tri rukopisa, sa anatemama na triklete babune uopte, i na niz linosti iz bosanske sredine. Srpsku redakciju sinodika je temeljno prouio i kritiki objavio tekstove V. Moin." Za crkvenu i politiku istoriju Bosne vaan je i jedan srpski zapis iz 1329.U ovom periodu se javlja jo jedna grupa domaih izvora, mada u malom broju. To su natpisi na nadgrobnom kamenju, naj- ee veoma kratki i sasvim izuzetno bogatiji po sadraju.'11I za ovo razdoblje imamo neto malo narativnih izvora. Kao i ranije, nijedan od njih nema Bosnu u sreditu panje, ve je spominje samo uzgredno. Uz ve ranije spomenutog Mihu Madijeva i1a a SiGegz tg (Gio** u kojem su ispriani dogaaji iz rata oko Zadra 134546. Ban Stjepan II prikazan je u veoma nepo-v voljnom svetlu. etvrti dalmatinski spis MetotgaGe Pavla Pavlovia (Rai1iz s!e Rai1o), zadarskog vlastelina prelazi okvire ovog perioda. To je letopis u kojem su zabeleeni do- gaaji iz istorije grada od 1371. do 1408. godine. Zadarski pa- tricij zasluuje veliku verodostojnost, jer je savremenik do- gaaja i ponekad uesnik u njima. Beleke su mu, meutim, fragmentarne i nepovezane i to uveliko umanjuje njihovu vred- nost. Posle Lui^vog izdaa pojavilo se pouzdanije i- ievo.* 1319. II II . Od ugarskih narativnih izvora korisne podatke o ratu 1363. daje Ivan, arhiakon Kikilea (Joappez d.e KgkiIego) (1320 1394), jedan od kancelara kralja Lajoa 1, u delu Stotsop d.e 1lAs1ogpso tede, sauvanom u delu Ivana Turocija, hroniara s kraja XV veka.*0Poneko zrnce se nalazi i kod italijanskih hroniara. Tako kralja Tvrtka spominje padovanska hronika brae SaIatoi hroniar Lorepco Monai ^aigepIiB ^e Mopaab). , . , , - . - . , , , - . ^ - ; - . II 1322. - - ^ . je za enu ker Majnharda od Ortenburga, korukog grofa, ali se na putu ostvarivanja ovoga plana o branoj vezi ispre- ila smetnja krvnog srodstva. Kotromanii su na neki na- in bili u etvrtom stepenu srodstva sa porodicom koru- kih grofova. Brak se mogao sklopiti jedino uz papsku dispenzaciju i Mladen II se latio posla da je izdejstvuje. U svojoj prepisci sa papom nije proputao da pomene ko- risnost planirane brane veze za rad na iskorenjivanju je- resi u Bosni.U to vreme, meutim, su se poeli pojavlji1zati znaci slabosti Mladenove i nazirati velike opasnosti za njegovu dravu. Posle poraza u ratovanju sa srpskim kraljem Mi- lutinom u Humu, poeli su se odmetati od Mladenove vlasti dalmatinski gradovi, prvo ibenik (1319), a zatim i Tro- gir. 'Njihovu tenju za ouvanjem autonomije je iz svojih interesa pomagala Venecija. Kada su ovi gradovi sklopili savez i priznali mletaku vlast izbilo je ogoreno nepri- jateljstvo izmeu Mladena, s jedne, i gradova kojima je Ve- necija pruala podrku, s druge strane. Uporedo s tim, od Mladena II po^li su se odmetati i njegovi najistaknu- tiji vazali: Kurjakovii iz Krbave, Stjepanii iz Donjih Krajeva, Mihovilovii iz Livna i povezivati sa neprija- teljskim gradovima. Opasnije od svega za Mladena II bilo je dranje kralja Karla Roberta.Uvrstivi definitivno svoj poloaj u Ugarskoj, kralj Karlo I je ve neto ranije zapoeo energinu poli- tiku jaanja i obezbeivanja autoriteta kraljevske vlasti.. On je teio da u Ugarsku presadi nain vladanja i sistem^ uprave izgraivan u Napuljskom kraljevstvu jo od vre- mena Fridriha II Hoentaufovca. 'Takva politika se ve u prvim koracima sudarila/s oligarhijom, vlau feu- dalnih gospodara na prostranim delovima ugarske dravne teritorijeu Velikake porodice, koje su temelje svoje moi izgradile u vreme haotine vladavine Ladislava IV Ku- manca i u vreme borbi oko prestola na prelazu iz XIII u XIV vek, nisu bile spremne da se dobrovoljno odreknu svoje vlasti. Otvoreni sukob s kraljem bio je neminovan. Prvo su stradali Gizingi u Slavoniji (1316), zatim Matija ak, gospodar zapadne Ugarske i Slovake, a zatim su na red morali doi i ubii, bez obzira na sve velike usluge koje su ukazali novoj dinastiji u vreme njene borbe za osva- janje vlasti.Sukobe u Hrvatskoj i Dalmaciji kralj je iskoristio za obraun sa Mladenom II i samostalnom politikom itave porodice. Jo pre odlune akcije, on je uzeo pod svoju nepo- srednu vlast bosanskog bana Stjepana II Kotromania i upu- tio ga zaJedno sa slavonskim banom Ivanom Baboniem u Hrvatsku. Hrvatski velikai i njihovi saveznici ibe- nik i Trogir nisu preduzimali nikakvu akciju dok nisu dospeli slavonski i bosanski ban. Krajem leta 1322. sa- veznici su poeli napadati Mladena koji je bio prisiljen da se povlai. Naputen od svih, poto su se izjalovile neke kombinacije sa Venecijom s kojom se u velikoj opa- snosti iznenada povezao, Mladen II je odluio da se preda kralju Kgrlu I i moli oprotaj/Pre toga, kod Bliske, blizu 1hol>ica, oio Je potuen-od slavonskog bana Ivana Babone- ia. Iz Klisa, gde se bio sklonio, poao je kralju Karlu, koji je uskoro doao u Hrvatsku. Kral> ga je zatvorio i li- io banskog dostojanstva; Mladen II je na taj nain potpuno potksnut s politike pozornice.Posle pada bana Mladena II, ubii vie nisu imali ni snage ni mogunosti da se nametnu za gospodare nekom delu Hrvatske, a i uticaj na Bosnu bio je zauvek onemogu- en. Bosna je opet dola pod vrhovnu vlast ugarskih kra- ljeva. Obaraem dinastike vlasti ubia u Hrvatskoj i Dalmaciji, kralj Karlo I je postigao samo prvi vaan korak u pravcu zavogn>a stvarne kraljevske vlasti u ovim ze- mljama. Uklaanje Mladena dalo je povoda da se razmahnu borbe meu preostalim velikakim rodovima, a u toj borbi nisu potovana ni kraljevska prava ni kraljevski posedi. Uz Mladenovu brau i roake, iji je oslonac ostao grad Bribir i izvestan broj drugih razbacanih poseda, bili su tu: Nelipac, rodonaelnik docnijih Nelipia koji su u cetinskoj oblasti i susedstvu gospodarili sve do 1434, za- tim Kurjakovii, braa Budislav, Grgur i Pavle, u obla- stima od Zrmanje do Gvozda; pa krki knezovi, docniji Frankopani, koji su gospodarili Vinodolom, Senjom i ga- takom upom, dok su u Slavoniji, u najbliem susedstvu Bosne, najmoniji bili Baboneii. Svi ovi hrvatski feu- dalni gospodari postali su znaajni za Bosnu posle pada Mladena II ubia, jer je ona za vreme dve decenije pre- vlasti ubia dola u tenje veze sa Hrvatskom. Ve u vreme koalicije protiv Mladena II videlo se koliko je ban Stjepan uvuen u zaplete meu hrvatskim velikaima. Ove veze se nisu prekidale ni u sledeem periodu. Nasuprot hrvatskim velikaima koji su se neposredno posle obaranja K^ladena II okrenuli protiv kralja, ban Stjepan Je za i- tavo vreme svoje vladavine ostao lojalan Karlu I i njego- 84 (1322 1391)85vom nasledniku Lajou. U toku itave bosanske istorije ne moe se nai razdoblje u kojem su odnosi sa Ugarskom bili tako nepomueni kao u vreme bana St]epana II. Takva orijentacija donosila je banu velike koristi, on se drao strane koja je bila jaa i sa kraljevim trijumfom uvr- ivao se i njegov poloaj meu susedima. U samoj zemlji ostale su mu sasvim odreene ruke, jer Anujci, po svemu to vidimo iz izvora, nisu ili dalje' od zahteva da im bosanski ban bude vazal sa tradicionalnim obavezama.Posle zarobljavanja Mladena II, hrvatski velikai, koji su posluili kao oruje kralju, okrenuli su se pro- tiv njega i novoimenovanog bana Ivana Baboneia i oszo- jili kraljevski grad Knin. Uskoro, meutim, podelili su se tako da su dva suprotna pola predstavljali knez Nelipac na jednoj, i uro II ubi na drugoj strani. Situaciju je komplikovalo meanje primorskih gradova, iza kojih je sta- jala Venecija sa svojim naroitim interesima. Republika je bila ogorena i zbog toga to su hrvatski velikai, kao ranije Mladen II, pruali gostoprimstvo Bajamontu Tije- polu, koji je pokuao da izvri prevrat u Veneciji. U bor- bama izmeu dva zavaena tabora, ban Stjepan II je stao na stranu ure II ubia, a protiv kneza Nelipca i nje- govih saveznika. Sredinom leta 1324. uro ubi sa po- monim odredom Bosanaca i sa Zadranima poao je da opseda Knin, oekujui i pomo od krkog kneza Fridriha. Ne- lipcu su pruili pomo livanjski Mihovilovii, krbav- ski Kurjakovii i gradovi ibenik i Trogir. Poetkom juna dolo je do bitke kod Krke, u kojoj je ubi poraen i zarobljen. Ban Stjepan II je posle toga sam nastavio borbu protiv Nelipca i njegovih saveznika Trogirana. Jedno tro- girsko uputstvo iz ovog vremena trailo je da trogirski vojnici ratuju zajedno sa Nelipcem i Kurjakoviima pro- tiv bosanskog bana, ali da ne prodiru na teritoriju Bosne. Zbog ovog sukoba progonjeni su i trogirski trgovci u Bosni, pa su se jo poetkom 1326. izmeu Trogira i bosanskog bana vodili pregovori o naknadi tete. Kada je 1325. u Hrvatsku doao novi ban, sa zadatkom da pokori hrvatske velikae, ban Stjepan II naao se na njegovoj strani i de- lovao u krugu gotovo istih saveznika protiv Nelipca. Cilj napada saveznika bio je i ovog puta Knin, ali su se borbe zavrile s istim rezultatom. Ban Stjepan je u borbi pro- tiv Nelipca delovao kao lojalni vazal kraljev, ali je po- red toga imao i svoje neposredne interese. Negde u toku ovih borbi, on je pridobio pod svoju vlast istaknutu po- rodicu Stjepania i preko nje obezbedio vlast Bosne nad Donjim Krajevima. Do prolea 1326. proirio je svoju vlast i nad Krajinom izmeu Neretve i Cetine.* Nije poznato vreme kada je zavladao jo jednom znaajnom oblau Zavrjem, koje su inila tri poznata polja: JTivanjsko, Du- vanjsko i Glamoko. Svakako, to nije dobio bez borbi, o ko- jima nam nisu sauvane izvorne vesti.Angaovanje Bosne u akciji za obaranje Mladena II TTTu- bia i u borbama meu hrvatskim velikaima imalo je za rezultat znaajno proirenje bosanske dravne teritorije ije su se granice pomerile do linije koja je priblino spajala tok Cetine sa rornjim tokom Sane. Isto toliko va- an rezultat predstavljalo je osamostaljivanje Bosne koje je omoguilo banu Stjepanu II da povede aktivniju politiku i preduzme irenje teritorije na drugim stranama.OSVAJANjE HUMAJo pre nego to su poeli zapleti u Hrvatskoj, koji su doveli do pada ubia i osamostaljivanja Bosne, desile su se znaajne promene i u Srbiji, drugom velikom susedu Bosne. Novembra 1321. umro je kralj Milu- tin, ostavivi za sobom prilino nejasnu situaciju u po- gledu naslednika prestola. S jedne strane, Dragutinov sin Vladislav ponovo je istakao pretenzije zasnovane na De- evskom ugovoru, ali obesnaene ishodom rata koji se vodio izmeu Milutina i Dragutina u prvoj deceniji XIV veka. Osloboen u trenutku strieve smrti zatvora u koji je dopao uskoro posle smrti svoga oca Dragutina, on je poveo borbu za raki presto oslanjajui se na podrku ugarskih Anujaca i na nekadanje oeve zemlje. S druge strane, i meu Milutinovim sinovima Stefanom i Kon- stantinom razbuktala se ogorena borba. Ovo ratovanje je bilo u najveoj meri opasno za bezbednost i integritet srp- ske drave.Bosanski ban, meutim, nije mogao da iskoristi ovu povoljnu priliku, jer se najkritinije vreme u Srbiji podudaralo sa dramatinim dogaajima u Hrvatskoj. Bura u Hrvatskoj se jo nije bila stiala, a Stefan Uro Dean- ski bio se ve uvrstio na prestolz7 Ne