Predava: edomir Gliin

Beleka iz predmeta:SREDSTVA ZA GAENJE POARA1. Pojam sredstava za gaenje poara - definicija

Pod sredstvima za gaenje poara podrazumevamo materije koje su u stanju da potpuno prekinu proces sagorevanja. Prekidanje procesa sagorevanja se ostvaruje tako to se iz reakcije sagorevanja odstranjuje bar jedan od uesnika procesa, tj. bar jedan od uslova neophodnih za odvijanje procesa.

- podela sredstava za gaenje poara prema nainu delovanja i njihova osnovna svojstvaPrema nainu delovanja, sredstva za gaenje poara mogu biti :

sredstva koja deluju uguujue (pesak, pena, prah, haloni i CO-2)

sredstva koja deluju rashlaujue (voda i neke vrste pene)

sredstva koja deluju antikatalitiki (haloni, prah i neke vrste pene)

2. Proces gorenja u poaru- uslovi za nastanak poara i mehanizam nastanka poaraGorenje (sagorevanje) je sloeni fiziko-hemijski proces pri kome se goriva materija spaja sa kiseonikom, uz oslobaanje znatne koliine toplote, dima i dr. Tokom ovog procesa, dolazi do oslobaanja atoma i stvaranja novih termodinamiki stabilnijih jedinjenja (voda vodena para, ugljendioksid i drugi oksidi, pepeo) uz oslobaanje vee koliine energije. Najei poari su poari prirodnih organskih materija koje sadre C i H (drvo, ugalj), vetakih organskih materija koje sadre C i H (papir, mafta, plastika) i poari metalnih prahova (Al, Mg i drugi). Do poara dolazi kada na materiju koja moe da gori, delujemo toplotom uz prisustvo kiseonika. Ukoliko nema jednog od ova tri uslova, nema vatre, a na ovom principu se baziraju sve taktike gaenja poara.

Produkti sagorevanja se javljaju u dva osnovna oblika:

Toplota-poviena temperatura i svetlost

Dim-gasoviti, teni i vrsti produkti.

3. Nain delovanja sredstava za gaenje poara - hlaenje gorive materije Efekat se sastoji u tome da ako na arite poara nanosimo odreeno sredstvo za gaenje (voda, pena), dolazi do sniavanja temperature,tj. do odvoenja toplote sa mesta poara. Onog trenutka kada se temperatura gorive materije snizi ispod temperature paljenja, automatski prestaje proces gorenja.

Poveanjem temperature, poveava se i brzina reakcije sagorevanja (poveanjem temperature za 100C, ubrzava se reakcija 1000 puta). Kod reakcije sagorevanja vai i obrnuta reakcija, tj. smanjenjem temperature se usporava reakcija sagorevanja.

Sredstvo za gaenje poara moe uspeno da snizi temperaturu samo ako je u stanju da iz zone sagorevanja vee za sebe to veu koliinu osloboene toplote u to kraem vremenskom periodu. Koliina toplote koju sredstvo za gaenje vezuje za sebe se naziva SPECIFINI KAPACITET HLAENJA. Najvei kapacitet ima voda, jer oduzima toplotu iz arita i pri zagrevanju i pri isparavanju.- oduzimanje kiseonika (guenje) Efekat se sastoji u tome to sredstvo za gaenje ubacujemo u arite poara u vidu gasa, magle, praha ili pene i time pokrivamo goruu povrinu. Na taj nain spreavamo (potpuno ili delimino) pristup kiseonika iz vazduha i time odstranjujemo jedan od uslova za nastajanje poara, to uslovljava prekid procesa gorenja.- antikatalitiko dejstvo (efekat) Pod ovim efektom podrazumevamo usporavanje reakcije sagorevanja. Reakcije sagorevanja, u odreenim okolnostima zavisi i od prisustva materija koja svojim delovanjem mogu ubrzati ili usporiti reakciju sagorevanja. Te materije se zovu katalizatori. Materije koje usporavaju reakciju sagorevanja se zovu antikatalizatori ili inhibitori, a proces usporavanja reakcije se naziva antikatalitiki proces. Antikatalitiki proces (inhibicija) se moe odvajati na dva naina:

- HOMOGENA INHIBICIJA je proces vezivanja radikala nastalih u procesu gorenja sa radikalima nastalim termikim razlaganjem sredstava za gaenje poara, ime se prekida lanani proces sagorevanja.

- HETEROGENA INHIBICIJA je proces prekidanja gorenja na taj nain da radikali nastali u procesu gorenja predaju deo svoje energije sredstvu za gaenje, tako da dolazi do prekidanja reakcije gorenja. To se deava pri kontaktu radikala sa povrinom zrna praha.4. Odabir sredstava za gaenje poara- nain odabira prema klasi poara Prema nameni, sredstva za gaenje delimo na pet klasa, prema vrstama gorivih materija.

Klasa A poari vrstih materija (poari sa stvaranjem ara drvo, papir, slama,tekstil, ugalj...)

Za gaenje poara klase A, od sredstava za gaenje koristimo vodu, pesak, halone i neke vrste praha.

Klasa B poari zapaljivih tenosti (poari bez ara nafta, benzin, ulja, masti, lakovi, smole, katran, alkoholi ...)

Za gaenje poara klase B, od sredstava za gaenje koristimo penu, prah, vodu, halone i CO2.

Klasa C- poari zapaljivih gasova (acetilen, metan, propan, butan ...)

Za gaenje poara klase C, od sredstava za gaenje koristimo prah i halone.

Klasa D poari zapaljivih metala (aluminijum, magnezijum, natrijum, kalijum ...)

Za gaenje poara klase D, od sredstava za gaenje koristimo specijalne vrste praha i pesak.

Klasa E poari na ureajima i instalacijama pod elektrinim naponom (elektromotori, transformatori, razvodna postrojenja ...)

Za gaenje poara klase E, od sredstava za gaenje koristimo CO-2, prah i halone.5. Voda kao sredstvo za gaenje poara- nain delovanja vode pri gaenjuKao sredstvo za gaenje poara, najveu ulogu i znaaj ima voda. Voda je najefikasnije sredstvo za gaenje. Moe se koristiti za gaenje poara direktno, ili u smei sa raznim hemijskim jedinjenjima koja poveavaju njenu sposobnost prekidanja procesa gorenja.

Izvori snabdevanja vodom mogu biti: povrinski (reke, jezera, kanali) i podzemni (bunari).

Protivpoarna tehnika za gaenje poara vodom je najstarija i veoma razvijena. Za gaenje vodom postoje veliki broj ureaja, od runih aparata do velikih stabilnih postrojenja (sprinkler ili drener sistemi).- opte osobine vodeista voda na 4 C i 1 bar pritiska ima svoju najveu gustinu i najveu teinu od 1,oo kg/l.

Ispod 4 C se voda iri, a iznad 4 C se skuplja. Na temperaturi ispod 0 C se voda ledi (mrzne), a na 100 C voda kljua. Hemijski ista voda je slab provodnik el.energije. Elektrina provodljivost raste poveanjem rastvorenih elektrolita (soli, baza, kiselina). Zbog provodljivosti el.energije, opasno je gasiti ureaje pod naponom vodom, ak je i zabranjeno.

Sa aspekta agresivnosti, voda je neutralna na okolinu.

- specifina toplota Specifina toplota vode je koliina toplote koja je potrebna da se 1 kg vode zagreje za 1C i ona iznosi 4,187 kJ.

Voda ima najvei toplotni kapacitet, tj. moe da primi veliku koliinu energije, zbog ega je ona veoma efikasna kao sredstvo za gaenje poara.

- toplota isparavanjaToplota isparavanja je koliina toplote koja je potrebna za isparavanje 1 kg vode na taki kljuanja i ona iznosi 2,257 MJ (pretvaranje vode iz tenog u gasovito agregatno stanje).- mogunost snienja take smrzavanjaVoda koja se dri u protivpoarnim bazenima se moe smrznuti, a da bi se to izbeglo, vodi se dodaju materije koje sniavaju taku mrnjenja. Kao sredstvo za snienje temperature vode se najee koriste alkoholi, glikoli, kalcijum hlorid (CaCl2), magnezijum hlorid (MgCl2) i kalijum karbonat (K2CO3). U vodi se ne sme dodati vie od 44% glikola (taka smrzavanja -30C), jer je preko tog procenta rastvor zapaljiv.- opasnosti u vezi sa smrzavanjem vodeOpasnost se ogleda u oteenju sprava i ureaja za gaenje poara usled smrzavanja vode u njima, i u nedostatku sredstva za gaenje kada nam je on potreban za dejstvo.- sredstva za kvaenje vodeSREDSTVA ZA KVAENJE: koriste se da bi voda bolje prodirala u materiju koja gori. Dodatkom sapuna, deterdenata, soli organskih jedinjenja koja sadre azot ili poliamine, smanjuje se povrinski napon koji smanjuje veliinu kapi vode. Dodatkom sredstava za kvaenje se smanjuje potronja vode.U praksi se ova voda naziva mokra ili prodorna. Koristi se za gaenje pamuka, uglja, i slino.

SREDSTVA ZA KLIZANJE: koriste se da bi se smanjio otpor pri kretanju vode u cevovodima. Dodatkom tekih polimera (rastvor poli-akrilamida ili oksid-polietilena), smanjuje se turbulentno kretanje vode u cevovodima, to poveava domet mlaza i dvostruko due. U praksi se ova voda naziva klizava voda.

- mogunost upotrebe vode za gaenje u raznim oblicima i dejstvo vodenog mlaza na materije koje se gase vodom Voda se moe koristiti za gaenje poara u sledeim oblicima, i to kao:

PUNI MLAZ:

Koristi se kada je potreban vei domet uz udarni efekat. Domet punog mlaza zavisi od pritiska, veliine usnika mlaznice i ugla pod kojim se mlaznica dri. Upotrebom punog mlaza se troi velika koliina vode uz mali efekat hlaenja i isparenja vode.

RASPRENI MLAZ:

Domet rasprenog mlaza je manji od punog mlaza, utroak vode je manji, a efekat hlaenja i isparavanja je vei.

KOMBINOVANI MLAZ:

Ovaj mlaz predstavlja kombinaciju punog i rasprenog mlaza. Dobijamo ga upotrebom univerzalne mlaznice. Punim mlazom gasimo poar, a rasprenim se vri zatita mlazniara.

VODENA MAGLA:

Vodenu maglu ine fino rasprene vodene estice malih dimenzija. Efekti gaenja vodenom maglom su maksimalni rashlaujui efekat, efekat uguivanja, bolja zatita mlazniara od toplote, nanoenje minimalne tete okolini pri gaenju i mali utroak vode.Na sposobnost gaenja vodom utiu sledei faktori: veliina kapi vode, utroak vode, uticaj razliitih dodataka i karakter zapaljive sredine.

- vrste poara koji se gase vodom Voda se koristi za gaenje poara sledeih klasa:

Klasa A: najefikasnija je za gaenje vrstih materija, jer ima najvei efekat hlaenja, jer je kod vrstih materija hlaenje jedini nain gaenja. Poari klase A se najee gase primenom vode u obliku punog ili rasprenog mlaza.

Klasa B: zapaljive tenosti sa temperaturom kljuanja preko 80 C se mogu gasiti rasprenom vodom, a zapaljive tenosti koje se meaju sa vodom (alkoholi, acetoni, organske kiseline) se mogu gasiti i punim mlazem, pri emu do izraaja dolazi efekat razblaivanja.

Klasa C: zapaljivi gasovi (vodonik, acetilen, prirodni gas) se mogu gasiti vodom(raspreni mlaz, vodena magla), pri emu do izraaja dolazi efekat razdvajanja i odnoenja plamena.

Klasa D: poari zapaljivih metala (aluminijum, magnezijum, alkalni metali) NE mogu se gasiti vodom zbog opasnosti od termikog razdvajanja vode i stvaranja praskavog gasa.

Klasa E: poari na ureajima i instalacijama pod elektrinim naponom (elektromotori, transformatori, razvodna postrojenja ...) se NE mogu gasiti vodom, zbog elektro provodljivosti vode.

- nain delovanja vode i vodene pare pri gaenju poara NAIN DELOVANJA VODE PRI GAENJU POARA: Pri gaenju, vodu ubacujemo u arite i pokrivamo goreu povrinu. Tom prilikom se vri rashlaivanje gorive materije, tj. odvoenje ili apsorbcija toplote od strane vode. Kada se spusti temperatura gorive materije ispod take paljenja, prestaje dalji proces gorenja.Isparavanjem vode pri gaenju, stvara se i velika koliina vodene pare, koja delimino ili potpuno spreava dotok kiseonika do mesta poara (efekat uguenja). Ovaj efekat je prisutan u zatvorenim prostorijama.

Pri gaenju zapaljivih tenosti koje se meaju sa vodom, javlja se i efekat razblaivanja.

NAIN DELOVANJA VODENE PARE PRI GAENJU POARA: Potpunim isparavanjem jednog litra vode, dobija se 1700 litara vodene pare, koja prekriva mesto poara i smanjuje strujanje vazduha, a time i pristup kiseonika. Na taj nain postiemo dopunski efekat uguivanja i gaenja poara. Efekat uguivanja esto nema veliki znaaj, jer esto goriva materija u sebi sadri kiseonik za gorenje, ili se zbog kratkotrajnog kontakta sa gorivom materijom ne razvije dovoljna koliina vodene pare. Toplota koja je potrebna da voda pree u paru oduzima se od materije koja gori, tj. od toplote poara i tako se smanjuje temperatura.- poari koji se ne gase vodom Voda se ne sme koristiti za gaenje:

- belo usijanih materijala i uarenog uglja, zbog opasnosti stvaranja praskavog gasa i ugljen-monoksida

- lakih metala (aluminijum, magnezijum) zbog opasnosti od termikog razdvajanja vode i stvaranja praskavog gasa

- alkalnih metala (litijum, natrijum, kalijum) zbog hemijske reakcije gde dolazi do oslobaanja i paljenja vodonika

- ureaji i instalacije pod elektrinim naponom (elektromotori, transformatori, razvodna postrojenja ...) zbog elektro provodljivosti vode.

- metalo-organska jedinjenja i metalni hidridi koji hidrolizom razvijaju zapaljive gasove

- organske i neorganske materije, koje u dodiru sa vodom oslobaaju velike koliine toplote

Nedostaci vode kao sredstva za gaenje :

moe prouzrokovati velike tete na zgradama, bibliotekama ...

u kontaktu sa vodom,mnoge materije bubre (itarice, papir, zidovi od valjaka i tukatur plafoni)

ne gasi poare zapaljivih tenosti ija je temperatura kljuanja ispod 80 C

nije efikasna za gaenje prakastih materija i gumenih proizvoda

6. Pena kao sredstvo za gaenje poara Po svojoj strukturi, pena se sastoji iz niza mehuria, ispunjenih vazduhom ili ugljen dioksidom. Opna mehuria se sastoji od vode i ekstrata (penila).

Pena iji su mehurii ispunjeni ugljendioksidom se naziva hemijska pena, a iji su mehurii ispunjeni vazduhom vazduna pena ili vazduno mehanika pena.

Dejstvo pene u gaenju poara se sastoji u efektima izolacije i rashlaivanja povrine koja gori.Ovi efekti se ne ispoljavaju istovremeno.

NAIN DELOVANJA PENE PRI GAENJU POARA:

- uguujue

- rashlaujue

Ovi efekti se ne ispoljavaju istovremeno i u podjednakom stepenu, jer zavise od vrste poara i vrste pene koju koristimo. Efekat hlaenja je dominantan kod gaenja poara vrstih materija (drvo, tekstil, papir), a efekat uguivanja je dominantan kod gaenja zapaljivih tenosti, jer odvaja pare zapaljivih tenosti od kiseonika.

- vrste pene (mehanika, hemijska)Pena se sastoji od mehuria iju opnu ini smea (emulzija), a unutranjost mehura je ispunjena ugljendioksidom ili vazduhom. U zavisnosti od toga ta je u mehuriima, izvrena je podela na:

- Hemijsku penu (mehurii su ispunjeni ugljendioksidom)

- Vazdunu (mehaniku) penu (mehurii su ispunjeni vazduhom)

- ekstrat za penu, pojam, vrste (proteinski, sintetiki)Za dobijanje pene je neophodno dodavanje materija koje smanjuju povrinski napon vode. Takve materije se nazivaju sredstvima za upenjavanje (penilo ili ekstrat). Kao sredstva za upenjavanje se primenjuju prirodne materije bogate belanevinama (proteinima) proteinski ekstrati ili sintetiki povrinski aktivne materije sintetiki ekstrati.PROTEINSKI: Koriste se samo za dobijanje teke pene. Proizvedene su od belanevina ivotinjskog i biljnog porekla (krv rogate stoke, prah od kostiju). Dodaju im se razni dodaci u cilju poveanja stabilnosti pene, otpornosti na mraz, otpornosti na mikroorganizme... Vrste ekstrata su: Tutogen, Nicerol, Piren...

SINTETIKI: Koriste se za dobijanje svih vrsta pene.Imaju bolje osobine od proteinskih ekstrata. Vrste ekstrata su: Light water, Silvani, Ekspirol ...

- osnovne karakteristike pene (broj upenjavanja, sposobnost teenja i klizanja, izolaciona sposobnost, stabilnost pene, postojanost na visokim temperaturama, kompatibilnost penila)Odnos zapremine pene i zapremine smee iz koje se pena stvara nazivamo broj penuanja.

Na broj penuanja zavisi i pritisak vode, vrsta i kvalitet penila, temperatura smee...

OSNOVNE OSOBINE I ZAHTEVI ZA PENU KAO SREDSTVO ZA GAENJE POARA:

1. stabilnost: posle stvaranja pene, ona treba da bude stabilna kako bi pokrila arite poara. Posle pokrivanja arita je potrebno postepeno raspadanje mehuria pene, da bi se voda polako izdvajala kako bi se gaenje obavljalo hlaenjem. Kada se otprilike polovina vode izdvoji iz pene, brzinu raspadanja pene treba usporiti.

Raspadanje pene se meri poluvremenom raspadanja, tj. vreme za koje se raspadne 50%.

2. postojanost na temperaturi: pena treba da je otporna na visoku temperaturu, da se ne spee ili brzo raspadne.

3. sposobnost teenja i klizanja: pena mora da lako klizi i tee po povrini koja gori.

4.neutralnost i neagresivnost: da ne nagrizaju sudove u kojima se lageruju (vai za ekstrat ili penilo) i kou, ako doe do kontakta izmeu vatrogasaca i pene.

Treba izbegavati meanje proteinskog i sintetikog ekstrata.- sredstva i ureaji za dobijanje penePene se dobijaju u dve faze:

faza stvaranje smee vode i penile

faza dobijanje pene iz stvorene smee.

Prva faza se ostvaruje u meaima, a druga faza se ostvaruje u mlaznicama ili topovima.

Potrebna oprema zadobijanje pene:

1. izvor vode

2. pumpa sa pogonskom snagom

3. mea

4. rezervoar za penilo

5. cevovodi

6. mlaznica

Meai za penu: Za stvaranje pene odnosno smee je potreban izvor vode koji e ureajima za stvaranje pene dati odreenu koliinu i pritisak vode. Pogonsku snagu vodi daje pumpa, hidrantska mrea ili geodetska razlika nivoa meaa i vode.Potreban pritisak za rad meaa je 3 do 5 bar.

Meai se proizvode u vie veliina i protoka i dele se na:

-meae koji rade bez pumpe za penilo i

-meae koji rade sa pumpom za penilo.

Meai koji rade bez pumpe

-linijski meai ili meumealica (za rad meaa primenjuje se princip Veturijeve cevi)

-predmeai ugrauju se na usisnom vodu ispred pumpe na vatrogasom vozilu.

-samomealica ugraena na samoj mlaznici. (spojena mealica i mlaznica)

Meai koji rade sa pumpom

-koriste se kod stabilnih sistema za gaenje penom

Mlaznice za penu: Mlaznice za penu su ureaji koji od meavine vode i penila stvaraju penu. Prema vrsti pene mlaznice se dele na:

-mlaznice za teku penu

-mlaznice za srednju penu i

-mlaznice za laku penu.

Prema nainu primene:

-rune mlaznice

-prevozne mlaznice

-stabilne mlaznice.

Mlaznice imaju zadatak da stvore mehurie u ijoj unutranjosti nalazi se vazduh.

Teka pena ima manje mehuria, i mlaznice za dobijanje su izraene kao rune mlaznice.

Mlaznice za srednju penu su rune mlaznice robusnije izvedbe.

Za dobijanje lake pene koriste se penogeneratori.

Sastavni delovi penogeneratora:

-ventilator za vazduh

-brizgaljke

-mreica za stvaranje pene

-mreica za kalibraciju pene

-cev za bacanje pene

Princip rada: Ventilator uduvava vazduh pod pritiskom. Smea preko brizgaljki baca se na mreicu. Vazduh skidajui penilo sa mreice stvara penu. Mreica za kalibraciju pene usitnjava mehurie (u peni) i tako stvara upotrebljivu penu.

- vrste poara koji se gase penom Hemijska pena je pogodna za gaenje nafte i naftnih derivata, kao i poara A i B klase. Meutim, ona daje mali efekat pri gaenju zapaljivih tenosti koje se meaju sa vodom (brzo se raspada).

Laka pena je pogodna za gaenje poara klase B i E, a ogranieno dobra za gaenje poara klase A. Najee se koristi za gaenje poara u zatvorenim prostorima (podrumi, hladnjae, lakirnicama, bibliotekama, brodovima, fabrikama boja i lakova)

Teka pena je pogodna za gaenje poara klase B (nafta i naftni derivati, boje i lakovi, masti, ulja), a ogranieno dobra za gaenje poara klase A (drvo, guma, papir). Ako se trai gaenje poara sa veeg rastojanja (zbog toplote), onda koristimo teku penu koju bacamo bacaima-topovima.

Pri gaenju zapaljivih tenosti, vano je da se pokrivanje povrine tenosti koja gori obavi to bre, bez prekida. Prekrivajui sloj pene mora imati debljinu od 50 cm, to znai da je za pokrivanje povrine od 1m potrebno 2,5 l penila.

Srednja pena se koristi za gaenje istih klasa kao i teka pena, s tom razlikom to se moe koristiti i za zapreminsko gaenje (gaenje poara u zatvorenim prostorima).

- mehanika pena-osnovne osobine Dobija se na sledei nain, u dve faze:

- u prvoj fazi dolazi do meanja vode sa ekstratom u odreenom odnosu (3-5% ekstrata) pomou meumealica, dozatora ili meaa

- u drugoj fazi dolazi do meanja smee (vode i ekstrata) sa vazduhom, pomou mlaznica za penu, bacaa ili penogeneratora.

- podela mehanike pene prema broju penuanja U zavisnosti od odnosa zapremine pene i zapremine smee, razlikujemo tri vrste vazduno mehanike pene:

- teka mehanika pena (broj penuanja je od 6 do 12)

- srednja mehanika pena (broj penuanja je od 30 do 150)

- laka mehanika pena (broj penuanja je od 150 do 1000)

- hemijska pena - osnovne osobine Hemijska pena se moe dobiti na dva naina:

1. meanjem praka B (vodeni rastvor soda bikarbone i saponina) i praka K (vodeni rastvor aluminijum sulfata). Aktiviranjem Ph aparata dolazi do meanja B i K praka, usled ega se stvara ugljendioksid, koji ispunjava mehurie i pomou koga se pena izbacuje iz boce.

2. meanjem tano doziranih koliina alkalnih i kiselih soli u penogeneratoru sa mlazom vode. Meanjem se stvara ugljendioksid, koji ispunjava mehurie.

Broj penuanja hemijske pene je od 6 do 10. Stabilnost koja se meri vremenom potrebnim da se zapremina pene smanji za 20 % nije manja od 30 minuta. Hemijska pena je pogodna za gaenje nafte i naftnih derivata, kao i poara A i B klase. Meutim, ona daje mali efekat pri gaenju zapaljivih tenosti koje se meaju sa vodom (brzo se raspada).

- poari koji se ne gase penomPenom se ne gase poari na otvorenom prostoru (ume, trave...), zapaljivi metali, elektro ureaji itd...

- sertifikat o kvalitetu pene (za VSS)- sertifikat o kvalitetu za vatrogasno penilo izdat od strane akreditovane ustanove drave proizvoaa koji mora biti odobren od strane ICAO i IATA,- sertifikat (izvetaj) vatrogasnog penila za upotrebu na aerodromima izdat od strane akreditovane laboratorije, a na osnovu ICAO zahteva nivo B,- medicinski sertifikat za vatrogasno penilo da nije toksino i tetno po zdravlje ljudi, da ne sadri fluoro tenzide kao i da je biodegradabilno (100% maksimalno za 30 dana),- vatrogasno penilo treba da odgovara standardima DIN 14272 i EN 1568,- postupak ispitivanja pene (za VSS)Sve bitne osobine pene se ispituju tano odreenim metodama u okviru poarnih testova. U svetu su priznati sledei testovi: OF 555 C, NFPA 412, DIN 14493 i drugi. Osobine koje se testiraju su:1. Stabilnost pene

2. Ekspanzioni odnos

3. Teljivost (fluidnost)

4. Izolaciona sposobnost

5. Efikasnost gaenja poara

6. Kompatibilnost penila

7. Odreivanje koncentracije penila u vodi

8. Ostalo (korozivnost, sedimentacija...)7. Ugljendioksid kao sredstvo za gaenje poara- fiziko hemijske osobineCO2 je bezbojan gas, slabog ukusa i mirisa. Pretpostavlja se da on nije otrovan i da negativni efekti potiu od guenja (nedostatka kiseonika) i poremeaja ravnotee u organizmu. On je tei 1,5 puta od vazduha. Pojavljuje se u sva tri agregatna stanja (vrstom, tenom i gasovitom). Taka na kojoj se CO2 moe nalaziti u sva tri agregatna stanja (trojna taka) je temperatura od - 56C pri pritisku od 5,3 bara. Promenom temperature i pritiska, menja mu se agregatno stanje. - nain delovanja prilikom gaenja Osnovni efekat gaenja ugljendioksidom je uguujui, dok je rashlaujui efekat zanemarljiv, jer je brzina sublimacije mala (brzina preuzimanja toplote je mala da bi se zaustavio proces gorenja). Uvoenjem CO2 u zonu poara, sadraj kiseonika u okolini poara se smanjuje toliko da se proces gorenja prekida. Ako se procenat koiseonika sa 21% smanji na 15%, dolazi do gaenja poara. Kao sredstvo za gaenje, koristi se u obliku gasa, snega ili aerosola (magle). Najbolji efekat se postie ako je CO2 u obliku snega. Pri obinoj temperaturi j kg CO2 zauzima u boci, pri pritisku od 101326 Pa , 500 litara zapremine. Dejstvo CO2 je veoma kratko, jer se brzo dostie koncentracija potrebna za gaenje.- vrste poara koji se gase ugljendioksidom Ugljendioksid se koristi za gaenje:

- poara klase B (aceton, benzin, ulja, alkoholi...), i to u obliku snega ili aerosola (magle)

- poara klase C (metan, propan, butan, vodonik...), i to u obliku gasa

- poara klase E (elektrini ureaji i postrojenja...), i to u obliku aerosola (magle)

- lakirnica, industrijskih pogona (preko stabilnih sistema za gaenje), i to u obliku aerosola (magle).- oblast primene CO2 ima veliku primenu. Kao sredstvo za gaenje, koristi se u runim aparatima, specijalnim vatrogasnim vozilima i stabilnim sistemima za gaenje poara. Ima veliku primenu kod gaenja hemijskih pogona, skladita, zatvorenih prostorija i elektrinih ureaja zbog prostornog zaguivanja i zbog toga to CO2 ne nanosi tetu materiji koja gori. esto se koristi i kao pogonsko sredstvo radi izbacivanja praha iz aparata za gaenje. Koristi se za gaenje poara na el. ureajima gde se moraju izbei oteenja u objektima gde su vrednosni predmeti (arhive, biblioteke, muzeji, raunski centri i dr.).- opasnosti pri upotrebi u zatvorenim prostorijama i nain zatite Za gaenje poara u zatvorenim prostorijama je potrebna koncentracija 25% - 30%.

Kada je koncentracija CO2 u vazduhu:

3%, ovek ubrzano die

4%, javlja se glavobolja i blaga nesvestica

10%, snano lupanje srca i narkotiko dejstvo

25%, nastupa smrt.

Zbog opasnosti od stvaranja ugljenmonoksida, uareni ugalj i zapaljeni ili istopljeni metali se NE smeju gasiti sa CO2, jer je ugljenmonoksid zapaljiv i eksplozivan gas.8. Prah za suvo gaenje poara - osnovne osobine praha- neotrovnost

- stabilnost (ne menja im se hemijski sastav bez obzira koliko dugo stoji u boci)

- nekodljivost

- ne provodljivost elektrine energije (el. izolacija)

- fluidnost (lako istie iz boce)

- sposobnost gaenja

- vrste i sastav praha- prah za gaenje grupe BCE: proizvedeni su na bazi od 95 98% natrijumbikarbonata (soda bikarbona) + dodaci ili kalijumbikarbonata + dodaci

- prah za gaenje grupe ABCE: proizvedeni su na bazi amonijum- sulfata + dodaci

- specijalni prahovi za gaenje zapaljivih metala (ABCD): proizvedeni su na bazi natrijum hlorida ili kalijum hlorida. Kod gaenja ovih poara u zatvorenim prostorijama, obavezno je koritenje opreme za zatitu organa za disanje. - svojstva koja se zahtevaju od prahaMnoge uslove efikasnog gaenja koje nisu mogli da ispune voda, ugljendioksid ili pena, zadovoljava prah kao sredstvo za gaenje poara. Ti uslovi su: mogunost gaenja elektrinih ureaja pod naponom, neotrovnost i nekodljivost u odnosu na oveka i materijale, otpornost prema smrzavanju, mogunost gaenja skoro svih vrsta poara i velika mo gaenja. Prah ima veliku primenu. Kao sredstvo za gaenje, koristi se u runim aparatima, specijalnim vatrogasnim vozilima i stabilnim sistemima za gaenje poara.- nain delovanja praha Unoenjem estica BCE praha u plamen, dolazi do stvaranja prakastog zida kome stvoreni radikali, atomi i aktivni molekuli predaju energiju, to dovodi do prekidanja procesa gorenja.

Kod praha ABCE, pored ovog efekta, jedan deo praha se topi, stvara staklasti sloj i prekriva gorivu materiju, i time spreava pristup kiseonika.

Kod ABCD praha, nanoenjem na zapaljive metale, on se zagreva, topi i stvara tvrdu koru. Kora spreava pristup kiseonika, a istovremeno dolazi do hlaenja spoljanjeg sloja metala.

Gaenje poara prahom se moe objasniti delovanjem sledeih faktora:

mehaniki antikatalitiki efekat. Inhibiranjem hemijskih reakcija koje uslovljavaju razvoj procesa gorenja, koji se moe ostvariti, kako u gasnoj fazi, tako i na povrini estica praha ili vrstih produkata njegovog razlaganja

razreivanje gorive sredine gasovitim produktima razlaganja praha ili samim oblikom praha

- vrste poara koji se gase prahom i oblast primene praha- prah za gaenje grupe BCE: dobar je za gaenje poara B i C klase, a ogranieno koristan za gaenje poara na elektro instalacijama i ureajima (zbog minimalnog bezbednosnog rastojanja, dozvoljenog napona i stepena zaprljanja el. ureaja). BCE prah razara penu. Prah koji se umesto natrijumbikarbonata sastoji od kalijumbikarbonata+ dodaci, moe se koristiti zajedno sa penom (ne razara penu).

- prah za gaenje grupe ABCE: univerzalno sredstvo za gaenje. Koristi se za gaenje poara na motornim vozilima, u skladitima zapaljivih tenosti i gasova, u radionicama, industrijskim pogonima...Ne preporuuje se gaenje poara na osetljivim elektrinim postrojenjima i instalacijama pod visokim naponom.

- specijalni prahovi za gaenje zapaljivih metala (ABCD prahovi): koriste se za gaenje svih zapaljivih metala i legura.

Da bi se prah izbacio iz posude u dovoljnoj koliini, u odreenom vremenu i na dovoljnom rastojanju, upotrebljava se pogonski gas. Kao pogonski gas, koristi se ugljendioksid ili azot. Aparati kojima je pogonski gas ugljendioksid, nisu pod stalnim pritiskom, ve samo flakon sa ugljendioksidom koji se nalazi unutar aparata. Aparati kojima je pogonski gas azot su pod stalnim pritiskom.

Pritiskanjem ruice, dolazi do meanja pogonskog gasa i praha u boci (aparati sa ugljendioksidom) i prah izlazi iz boce prema mestu poara.- postupak ispitivanja praha (za VSS) SRPS ISO 7202:1994

Ovim standardom se utvruju zahtevi za hemijske I fizike osobine praha I za minimum svojstava u definisanim metodama ispitivanja praha za gaenje poara pogodnog za upotrebu protiv poara klase A, B I C.

Zahtevi su dati kao informacija I podaci koje deklarie proizvoa. Prah za gaenje poara klase D (metala) ne spada u predmet ovog standarda.

KLASIFIKACIJA POARA DATA JE U STANDARDU JUS ISO 3941.- sertifikat o kvalitetu (za VSS) - sertifikat o kvalitetu za vatrogasni prah izdat od strane akreditovane ustanove drave proizvoaa,9. Haloni kao sredstvo za gaenje poara Kao sredstvo za gaenje, prvi put su upotrebljeni u Nemakoj u vreme drugog svetskog rata.

Zbog tetnog dejstva na ozonski omota i ivotnu okolinu, u mnogim zemljama se haloni vie ne koriste za gaenje poara (zvanino, od 1993. godine). U neraspadnutom stanju, oni su bez boje i mirisa.

Haloni su do otkria njihovog visokog potencijala za oteenje ozonskog omotaa, iroko korieni u protivpoarnoj zatiti pre svega u necivilnom sektoru (avioni, podmornice, kompjuterski sistemi). Po hemijskom sastavu, haloni su potpuno halogenizirani ugljovodonici atomima halogenih elemenata: hlorom, fluorom ili bromom. Najvie korieni haloni u ZOP-u su halon 1211 i 1301. Brojna oznaka

predstavlja, s leva na desno, broj atoma hlora, fluora, hlora i broma. Efikasnost gaenja halonima ogledala se u relativno niskoj zapreminskoj koncentraciji, uz veoma kratko vreme gaenja.

- fiziko hemijske osobine Halona 1211 i 1301 Haloni su halogenizovani ugljovodonici. Nastaju zamenom jednog ili vie vodonikovih atoma sa atomima halogenih elemenata (fluor, hlor, brom, jod). Prisustvo halogenih elemenata daje jedinjenju stabilnost, inertnost i veliku sposobnost gaenja poara.Hemijski naziv halonaBroj atoma

Halonski broj

CFClBrJ

Brom-hlor-difluor-metan121101211

Brom-trifluor-metan130101301

dibrom-tetrafluor-etan240202402

Tetrahlor-metan104001040

Brom-hlor-metan101101011

Najpoznatiji haloni su:

halon 1211 (brom-hlor.difluor-metan)

halon 1301 (brom-trifluor-metan)

Haloni u normalnim uslovima (na temperaturi od 20C) isparavaju i zbog toga su im sopstveni pritisci para dovoljni za izbacivanje iz posuda. Pritisak pare za halon 1211 na temperaturi od 20C je 2,53 bara, a za halon 1301 je 14,63 bara. Pritisci im rastu sa poveanjem temperature.

1211 i 1301 se nazivaju isparavajue tenosti. Halon 1211 se koristi za punjenje runih i prevoznih aparata, a halon 1301 za punjenje stabilnih instalacija.

Najbitnije razlike i prednosti halona 1211 i halona 1301 su:

halon 1211 se koristi za gaenje lokalnih poara, gde se mlaz halona direktno usmerava na poar.To znai da se 1211 koristi za punjenje runih i prenosnih aparata.

halon 1211 ima veu gustinu od halona 1301, pa zahteva manji smetajni prostor (manju posudu). Ovo je vano za rune aparate.

halon 1301 je bolji za gaenje poara u zatvorenim prostorijama. Kod ovog naina gaenja, potrebno je da halon u to krae vreme ispuni prostoriju. Prostorija se bre puni halonom 1301, a i manje je toksian od halona 1211

halon 1211 je toksiniji od halona 1301

mo gaenja poara je vea kod halona 1301

Haloni su tei od vazduha, u reakciji sa vodom su korozivni (zbog stvaranja hlorovodonine kiseline), veoma su slabi prenosnici elektrine energije.- opasnosti pri upotrebi u zatvorenim prostorijama i nain zatite Koncentracije halona, koje su potrebne u zatvorenim pristorijama, da bi se poar ugasio, su:

- za halon 1211 4 5% zapremine

- za halon 1301 7 10% zapremine

Ove koliine se mogu udisati najdue u trajanju od jednog minuta, zbog toksinosti halona. Halon 1211 se ne upotrebljava za zapreminsko gaenje poara (u stabilnim, automatskim sistemima), ve samo u runim, prenosnim aparatima. U visokim koncentracijama, halon 1211 dovodi do narkotikih pojava, vrtoglavice, munine, i jake glavobolje koja prelazi u nesvesticu.

Halon 1301 je gotovo neotrovan gas koji i pod velikom koncentracijom ne pokazuje tetno dejstvo, osim guenja zbog nedostatka kiseonika.

Pri koncentraciji od 15- 20% poinju efekti anestezije i nesvestice.

Haloni koji se raspadnu u kontaktu sa vatrom su jo opasniji i toksiniji za ljudski organizam.Prepoznaju se po tipajuem mirisu.

Pri gaenju sa halonima, vatrogasci moraju imati zatitnu opremu.- nain delovanja prilikom gaenjaGaenje poara halonima pripisujemo hemijskoj reakciji HOMOGENA INHIBICIJA, koja pripada antikatalitikom efektu gaenja. Ovaj proces se odvija u dve faze:

- u prvoj fazi, pod dejstvom visokih temperatura, dolazi do razlaganja (raspadanja) halona, pri emu dolazi do izdvajanja radikala halogenih elemenata

- u drugoj fazi, radikali halogenih elemenata se vezuju za aktivne radikale koji su nastali u poaru, i time prekidaju proces gorenja.- vrste poara koji se gase halonima i oblast primeneKoriste se za gaenje poara klase B, C i E. Najbolje rezultate postiu kod gaenja elektronskih ureaja (kompjuterskih sistema, radio i TV ureaja, telekomunikacionih ureaja...). Najvanije prednosti u odnosu na druga sredstva su:

imaju veliku brzinu delovanja

potpuno isparavaju i ne ostavljaju nikakve ostatke

zbog niske take kljuanja, mogu se koristiti i na niskim temperaturama

Ne mogu se primeniti u gaenju poara lakih metala, zbog mogunosti pojave eksplozije, usled meusobne hemijske reakcije.

- toksinost halonaLaboratorijskim eksperimentima utvrena je toksinost halona, kako u prirodnom stanju tako i produkata njegovog raspadanja na temperaturi poara. Ako se pri gaenju brzo stvore dovoljne koncentracije halona, poar bi bio vrlo brzo ugaen, pa bi ljudi, izloeni njegovom dejstvu bili ugroeni toksinim dejstvom u prirodnom neraspadnutom stanju. Poetni efekti toksinosti kod manjih koncentracija, su pospanost i glavobolja, dok se pri veim koncentracijama i duem izlaganju javljaju efektianestezije i nesvestica.

Toksini produkti sagorevanja nastaju pirolizom halona na temperaturi iznad 428oC, kao posledica njegovog kontakta sa plamenom ili zagrejanom povrinom. To su halogene kiseline(HF, HCl, HBr) i slobodni halogeni elementi (Cl2 i Br2). Smrtonosne zapreminske koncentracije su 0,765% za halon 1211 i 1,4% za halon 1301.

Negativni efekti halona na ivotnu sredinu

Iako su haloni daleko najefikasnija gasovita sredstva za gaenje, koja su dugo

primenjivana u stacionarnim i mobilnim protivpoarnim sistemima, pored freona

smatraju se najeim uzronicima oteenja ozonskog omotaa.

Problem naruavanja ozonskog omotaa javlja se od 1970.godine. Veoma intenzivno

smanjenje ozonskog omotaa (40%) registrovano je iznad Junog pola 1989.godine, a

neto slabije iznad Severnog pola. Do 1990.godine naunici su registrovali 18 rupa na

ozonskom omotau razliite veliine i oblika.

Poev od kraja devedesetih godina prolog veka, podruje Srbije i Crne Gore nalazi se u

zoni visokog i ekstremno visokog UV zraenja tokom letnjih meseci. Kada je u pitanju

Evropa, panija, alpsko podruje centralne Evrope, Makedonija i Grka imaju ovako

visoko UV zraenje.

Ozona ima sve manje. Naunici Evropske svemirske agencije konstatovali su da se

tokom 2002.godine sloj ozona u stratosferi iznad Evrope poeo ubrzano smanjivati.

Smanjenjem ozonskog omotaa poveava se UV zraenje na povrini Zemlje. Poveana

radijacija ostavlja posledice na klimu, zdravlje ljudi i ivotnu sredinu u celosti. Posebno

je trenutno povean rizik od malignih oboljenja koe usled prekomernog izlaganja

sunevim zracima a u uslovima smanjenog ozonskog omotaa.

H-237

Zbog svog visokog potencijala za oteenje ozonskog omotaa, haloni su dospeli na

listu kontrolisanih supstanci prema Aneksu A Montrealskog protokola. Strategijom

upravljanja halonima koja je definisana Odlukom H/7 Montrealskog protokola,

predviena je eliminacija i unitavanje halona 1211 i 1301 kao najpovoljnija opcija sa

stanovita zatite ivotne sredine, a tie se obnove ozonskog omotaa.

Prema kontrolnim merama, u okviru Montrealskog protokola, razvijene zemlje su do

01.01.1994.godine potpuno prestale sa korienjem halona, uz proizvodnju od 15% na

nivou iz 1986.godine, za potrebe zemalja u razvoju, koje nisu u mogunosti da efikasno

i brzo zamene halon u svojim protivpoarnim sistemima. Ovim merama, za zemlje u

razvoju, koje su potpisnice Montrealskog protokola, predvieno je da se:

- do 01.01.2002.godine zamrzne potronja na bazi proseka iz perioda 1995.-97.

- do 01.01.2005.godine smanji potronja za 50%

- do 01.01.2010.godine potpuno prestane sa korienjem u zatiti od poara, osim za kritinu primenu u koliinama od 15% potronje na nivou perioda 1995.-97.

- sertifikat o kvalitetu (VSS)10. Aerosoli kao sredstva za gaenje poara Poslednjih godina hemijske industrije u svetu su uinile znatne napore da osvoje nova sredstva za gaenje, kao zamena halonima 1301, 1211, i 2402, jer postojea sredstva to nisu mogla biti. Ovo je neophodno, jer sa prestankom korienja halona, protivpoama zatita je postala znatno manje efikasna. U tom cilju su postignuti rezultati, osvojena su nova hemijska sredstva kao zamena halonima.

Najnovije sredstvo za gaenje poara osvojeno je u Rusiji pod nazivom "Aerosoli". Prema tehnikim informacijama i demonstracijama gaenja, odmah se moe zakljuiti o velikoj sposobnosti gaenja ovog sredstva. Pored toga, nain metoda gaenja se razlikuje od naina gaenja svih, do sada poznatih sredstava. Radi se o novom pristupu u gaenju poara, ime ovo sredstvo moe doneti potpuno nove metode protiv poara. Sredstvo, izbaeno energijom sagorevanja raketnog goriva, baca se na poar.

Aerosoli su se ve dugi niz godina koristili u vojne svrhe, u zatiti vojnih objekata i sredstava i u kosmikim programima. Skidanjem embarga sa vojnih dostignua koja su dola kao rezultat drutvenih pramena u Rusiji, aerosoli su poeli da se proizvode. Otuda i injenica da su oni odmah dobili odgovarajue ateste i patente, kako u Rusiji, tako i u zapadnim zemljama, jer su provereni u praksi. Pored njihove velike efikasnosti oni imaju i druge prednosti u primeni u odnosu na ostala sredstva za gaenje

Na tritu se mogu nai dva tipa aerosolnih generatora: MAG i PURGA.- osnovne osobine aerosola Novo sredstvo za gaenje je vrsta materija koju treba, u cilju gaenja, upaliti. Energija izlazeih gasova izbacuje fine, sitne materijalne estice u izlazeem gasu. Ove estice su mikroskopske veliine, tako da je postignuta visoka disperzija. Ova disperzija se, po izlasku gasa, odrava u vazduhu kao zapreminska koncentracija prostorije. Pri usmeravanju mlaza izlazeeg gasa aerosola direktno na poar, materijalne estice sredstva za gaenje dolaze u neposredni kontakt sa plamenom.

Ogromne sposobnosti gaenja aerosola trenutno eliminie plamen, a u roku od nekoliko sekundi i sam izvor poara. U poreenju sa dosad najefikasnijim sredstvima za gaenje, kao to su haloni, aerosol pokazuje nekoliko puta veu efikasnost gaenja- nain delovanja prilikom gaenjaMehanizam gaenja aerosolima je hemijski proces, kao to je to bio sluaj i sa halonima. Iz uporeenja sa ostalim sredstvima za gaenje poara, sposobnost gaenja aerosola je frapantna. Ovo je bilo mogue zbog hemijskog procesa gaenja koji moe dati takve efekte. Ovi procesi pripadaju antikatalitikim efektima, u herniji nazvanim inhibicijom. Inhibirajua sredstva koja su dodata vrstom raketnom gorivu su na bazi alkalnih metala. Pri gaenju poara alkalni metali se vezuju za aktivne radikale koji uestvuju u procesu sagorevanja. Aktivni radikali su: hidroksil OH, vodonik H i kiseonik O. Ne ulazei u fiziko-hemijski proces gaenja, koji nije do kraja objanjen jer za njega postoje vie verzija, moemo, samo navesti sledee:

Slobodni alkalni metali se vezuju za vodonik, a zatim se ovo jedinjenje spaja se hidroksilnim radikalom, OH. Na taj nain se kida lanana reakcija procesa sagorevanja. Od aktivnih radikala stvaraju se interni-flegmatini radikali.

Visoka disperzija aerosola u vazduhu prostorije omoguuje zapreminski efekat gaenja. Zapreminska koncentracija se veoma dugo odrava u prostoru (oko 2 sata), a nezaptivenost i otvori nemaju takav uticaj kakav je kod CO2, halona, argona i inergena. Domet mlaza aerosola je dui od mlaza ostalih gasovitih sredstava za gaenje. Mobilno gaenje poara u prostorijama, ili poara gde je otean pristup na krae rastojanje, vri se aerosol granatama, ime su vatrogasci dobili nove mogunosti gaenja poara.

Aerosol generatori (kako ih naziva proizvoa (se aktiviraju paljenjem raketnog goriva u njima. Ovo paljenje se vri elektrinim putem ili tapinom. Paljenje tapinom je mogue kada se dostigne temperatura od 170C. Prema nainu gaenja postoje dva naina aktiviranja, automatsko i runo, i to:

Automatsko-elektrinim impulsom-kontaktom i preko tapina

Runo-daljinski, elektrinim kontaktom preko prekidaa i runom granatom. Aktiviranje rune granate je slino aktiviranju eksplozivne granate - vrste poara koji se gase ovim sredstvom i oblast primeneAerosoli gase poare klase A, B, C, kao i poare koji se javljaju na elektrinim instalacijama prema JUS ISO 3941. Njihove fizike karakteristike su sledee:

Maksimalna sigurnost i efikasnost gaenja sa minimalnim koliinama.

Spremnost za gaenje u roku od 5 godina, bez radova na odravanju.

Bezbednostza ljude i sredinu.

Odsustvo delovanja na ozonski omota zemlje.

Temperaturno podruje rada od -60C do +60C, pri vlanosti od 100%.

Odsustvo korozije.

Rok trajanja eksploatacije do 10 godina.

Zadravanje sposobnosti gaenja poara posle aktiviranja vie od dva sata, to uklanja potrebu dodatnih koliina tokom gaenja, usled nezaptivenosti prostorije.

Jednostavnost konstrukcije i naina gaenja, jer uklanja instalacije stabilnih sistema: cevovoda, mlaznica, armatura, boca, mehanizama itd. Tako na primer, boce sa gasovitim sredstvima su bile pod stalnim pritiskom i do 160 bar. Ove instalacije su, pored velikih ulaganja, zahtevale stalno odravanje, kako bi bile spremne za rad. Trokovi montae su sasvim minimalni u odnosu na montae stabilnih sistema drugih sredstava, itd.

Prema prethodnom, ekonominost aerosolnih sistema je velika, u odnosu na druga sredstva, a sigurnost vea. Tokom primene aerosola moi e se dobiti uvid u ekonominost, ali se ve zna da je ona ispod 1% vrednosti opreme koja se titi. Kod velikih vrednosti, kao to su muzeji, skupe maine i si., ulaganja u aerosol sisteme su praktino zanemarljiva. Pomou aerosola se mogu gasiti poari u:

Proizvodnim prostorijama,

Transformatorskim i generatorskim prostorijama,

Razvodnim ormanima,

Kablovskim tunelima,

Mlinovima i silosima,

Garaama,

Skladitima,

Elektronskim i raunskim centrima,

Prostorijama sa duplim podovima i sputenim plafonima,

Poslovnim i stambenim objektima,

Bibliotekama i skladitima dragocenosti.

Sistemi za gaenje poara aerosolom primenjuju se za gaenje poara na elektroinstalacijama i ureajima koji su pod naponom do 10 kVV.

Sistemi za gaenje poara aerosolom ne primenjuju se za gaenje poara koji nastaju sagorevanjem:

Vlaknastih, ipkastih, poroznih i drugih goruih materijala, sklonih samozapaljenju, odnosno tinjaju unutar sloja materije,

Hemijskih materija i njihovih smea, polimernih i ostalih materija, sklonih tinjanju i sagorevanju bez prisustva vazduha,

Hidrida metala,

Metalnih prahova.

Sistemi za gaenje poara aerosolom ne primenjuju se za gaenje poara u prostorijama zapremine preko 5000 m3, visine preko 12 m i stepena nehermetinosti veeg od 1,5%, kao ni u prostorima u kojima se mogu nai ljudi a koji nemaju ugraene ureaje koji od momenta dojave poara daju alarmne signale i odlau aktiviranje generatora toliko dugo da ljudi mogu bezbedno da napuste tienu prostoriju, ali ne due od 30 sekundi.

Kako aerosoli gase sve klase poara, a imaju i sposobnost spreavanja eksplozije, to oni mogu imati najiru primenu u protivpoarnoj zatiti.- opasnosti pri upotrebi i nain zatiteMere bezbednosti : Pri radu sa aerosolnim generatorima zabranjeno je:

- udarati po generatoru ili vriti bilo koje druge radnje koje mogu izazvati deformacije, mehanike povrede kuita i prateih elemenata,

- vriti radove koji izazivaju zagrevanje aparata preko 60C.

- paljenje vatre i puenje u blizini aparata koji su snabdeveni tapinom.

Pri aktiviranju aparata oslobaaju se slabo toksini produkti, koji se pri vatrogasnoj koncentraciji klasifikuju kao mali opasni sa umereno izraenim opte toksinim i lokalno razdraujuim dejstvom na sluzokou oka i kou.

Zato je za prevenciju nepovoljnog dejstva aerosola na ljude, koji se zateknu u prostoru u kome je aktiviran aerosolni aparat neophodno predvideti njihovu brzu evakuaciju.

Posle zavrenog procesa gaenja poara, a pre ulaska ljudi u prostoriju gde je aparat obradio, istu je potrebno proveriti da bi se obezbedila vidljivost od 2-5 m.

Pri gaenju poara u prostorijama u kojima se nalaze materije koje tinjaju potrebno je prostor u kome je aktiviran aerosol drati zatvoren najmanje 20 minuta.

Posle gaenja poara ostaci aerosola se odstranjuju provetravanjem, usisavanjem ili brisanjem suvom krpom.

Transport i uvanje Aparati se mogu transportovati u pakovanju proizvoaa svim vidovima transporta uz potovanje pravila koja vae za transport ove klase, u temperaturnom dijapazonu od -50 do +50C.

Aparati se uvaju upakovani u suvim provetrenim skladitima, kako sa grejanjem tako i bez njega sa iskljuenjem mogunosti padanja sunevih zraka i vlage, na stalaama na minimalnom rastojanju 1m od izvora toplote.

Zabranjeno je uvanje aparata zajedno sa materijama koje izazivaju koroziju (kiseline, alkalije, soli i si.)- primena u eksplozivnim atmosferamaKako aerosoli gase sve klase poara, a imaju i sposobnost spreavanja eksplozije, to oni mogu imati najiru primenu u protivpoarnoj zatiti.

Zatita sa aerosolom moe da bude dvojaka:

a) Lokalna,

b) Zatita prostorije.

a) Lokalna - objekt zatita, kao to je to sluaj ugradnje aerosol generatora (MAG) na automobilima, kamionima i autobusima. Lokalna zatita malim aerosol generatorima se moe primeniti od televizora do transformatora, usmerenim mlazom. Objekat zatita, sa automatskim ili runim aktiviranjem, moe se koristiti kod proizvodnih maina, sa spoljne ili unutranje strane, kao to je to bio sluaj ugradnje sprinklera kod tekstilne maine ili kanala za odvoenje praine, zatim kod elektro-ormana, komandnih-upravljakih ormana, telefonskih centara, itd. Posebno, aerosoli se mogu ugraditi u kanale za kablove, kanale gde preti opasnost eksplozije i detonacije.

b) Zatita prostorije trodimenzionalnim efektom gaenja vri se generatorima (MAGhp). Sve prostorije koje se tite CO2 gasom, inergenom ili argonom, mogu da se tite aerosolnim generatorom. Eksperimentima gaenja utvreno je da su potrebne koliine aerosola daleko najmanje u odnosu na sva sredstva za gaenje poara.- sertifikat o kvalitetu (VSS)11. Inertni gasovi kao sredstva za gaenje poara- osnovne osobine U grupu inertnih sredstava spadaju gasovita sredstva za gaenje poara koja u svom sastavu u razliitim odnosima sadre azot, argon i ugljendioksid.

naziv sredstva

ARGON

IG - 01ARGONIT

IG -55INERGEN

IG-541

sastav ( u % )

argon 99,9argon 50

azot 50azot 52

argon 40

CO2 8

sadraj vode ( u % )

maksimum 0,005maksimum 0,005maksimum 0,005

Argonit IG-55, argon IG-01 i inergen IG-541 se kao sredstva za gaenje koriste preko stabilnih sistema za gaenje poara.

Argona u vazduhu ima 0,93% i spada u inertne gasove. On je bezbojan gas, bez ukusa i mirisa, nije toksian i sa drugim elementima ne stupa u hemijske reakcije. Tei je od vazduha. Ne sme se gasiti poar na osobama, u sluaju aktiviranja automatskog sistema za gaenje, mora se napustiti prostorija.

Azota u vazduhu ima 78,3%. On je bezbojan gas, bez ukusa i mirisa, nije toksian i sa drugim elementima teko stupa u hemijske reakcije. Tei je od vazduha.

Osobine inertnih sredstava za gaenje poara:

ne zagauju ivotnu okolinu

nisu toksini

ne oteuju elektronsku opremu

ne stvaraju maglu pri gaenju

nisu opasni po ljudski organizam

- nain delovanja prilikom gaenjaArgonit IG-55, argon IG-01 i inergen IG-542 gase poar uguivanjem,tako to ispunjavaju prostor da bi procenat kiseonika pao ispod 14% (kod inergena pada na 12,5% + 3% CO2).

- vrste poara koji se gaseOva sredstva se koriste za gaenje:

zapaljivih tenih materija

zapaljivih vrstih materija

kompjuterske tehnike

elektrinih ureaja i opreme

vrednih stvari po muzejima, bibliotekama, arhivama...

Nisu efikasna za gaenje:

alkalnih metala (natrijum, kalijum, litijum..)

materija bogatih kiseonikom (baruti, nitro-celuloza)

reaktivnih metala (magnezijum...)

Zasiene tienog prostora mora biti izvreno za maksimalno 60 sekundi. Skladite se u bocama pod pritiskom od 150 bara, zapremine 27, 40, i 80 litara.

- oblast primene sredstva za gaenje poara mogu se primeniti: kod prostorija gde su smeteni elektronski ureaji,

za pratee prostorije centra,

za meuplafonski prostor,

za prostor dovodnih kablova (dupli pod), kablovski kanali i sl.. za elektronske I elektrine ureaje.

Kod vee zapreminske koncentracije argona u prostoriji gde bi se nali ljudi u trenutku gaenja, postoji potencijalna opasnost usled snienog sadraja kiseonika, da nastupi guenje.

- opasnosti pri upotrebi i nain zatitepasnost po zdravlje ljudi je iskljuivo zbog snienja procenta kiseonika u tienom prostoru.

bela : Fizike osobine argona

39,9

1 bar, 151,669

, 0 , 1.013 mbar,1,38

0,689 bar,- 189,4

- 185,9

163,0

- 185,9 , 1,013 bar1,394

- 122,3

49,0

- sertifikat o kvalitetu (VSS)

Standardom NFPA verifikovano 11 sredstava za gaenje ovog tipa. Sva deluju na poar u prvom redu uguujue.

12. Inergen kao sredstvo za gaenje poara Posle usvojene inicijative o zabrani korienja halona u stabilnim sistemima za gaenje poara, mnogi postojei tieni objekti ostali su bez zatite. Meutim, istraivanja su usmerena na iznalaenje novog gasa koji bi u potpunosti mogao da zameni halon, a da ne teti ivotnoj sredini. Jedno od reenja naeno je u inertnim gasovima, i to smei azota, argona i ugljen-dioksida, pri emu je ovom gasu dat naziv INERGEN.

Inergen je smea tri prirodna gasa: azot 52%, argon 40% i ugljendioksid 8%, sa odlinim karakteristikama za gaenje poara u objektima gde se nalazi skupa elektronska oprema i vrednosni papiri.

Poigodan je za zatitu objekata i gaenje u zatvorenim prostorima ( raunski centri, telefonske centrale, komandni i distributivni centri ).Osnovni efekat gaenja INERGENOM je uguivanje I to snienjem koncentracije kiseonika na nivo ispod 14 % u vazduhu na kom veina zapaljivih materija nee goreti.- fiziko hemijske osobine

INERGEN nije otrovan i ne zagauje okolinu kao to ne oteuje ni ozonski omota. Moe se rei da je rok trajanja ovog sredstva neogranien. Pri kontaktu sa plamenom ili visokim temperaturama ne razlae se i ne izaziva koroziju, kao ni oteenja elektronske opreme i el. instalacije. - nain delovanja prilikom gaenjaSmanjeni procenat prisustva kiseonika zamenjen je prisustvom ugljen-dioksida tako da su obezbeeni uslovi za normalno disanje ljudi. Inergen je smea prirodnih gasova tako da, prilikom gaenja poara, nema pojave tetnih ili otrovnih nuzproizvoda. Laboratorijskim ispitivanjem je utvreno da inergen ne utie na disajne organe i kardiovaskularni sistem kod ljudi. - vrste poara koji se gase ovim sredstvomKoriste se za gaenje poara klase B, C i E. Najbolje rezultate postiu kod gaenja elektronskih ureaja (kompjuterskih sistema, radio i TV ureaja, telekomunikacionih ureaja...).- oblast primene

INERGEN se koristi za stacionarne (stabilne) sisteme za gaenje poara. Isticanje se mora zavriti za 60 sekundi. Potrebna koncentracija inergena za kompjuterske instalacije je 0,51 m3/m3 prostora, za automatske telefonske centrale, komandne I distributivne centre 0,47 m3/m3 prostora. INERGEN se skladiti u elinim bocama u tenom stanju pod pritiskom od 150 - 160 bar, u posebnim prostorijama (min. vatrootpornosti 90 minuta i na temp. do 50 ). U poreenju sa halonom, efektivnost im je znatno manja jer je potrebno skoro 10 puta vie inergena nego halona za gaenje istog poara. - opasnosti pri upotrebi i nain zatiteUpotrebom inergena, dolazi do poveanja koncentracije ugljen-dioksida u prostoriji na nivo od 2 do 4,5 % ( normalna koncentracija ugljen-dioksida je 0,03 %), to dovodi do stimulisanja ljudske respiracije. Ispitivanja su dokazala da u prostoru koji je ispunjen inergenom ovek moe da boravi do 7 minuta bez opasnosti po ivot, to znai da da je znatno bezbedniji od stabilnih ureaja za gaenje poara halonom ili ugljen-dioksidom. Lica koja se nau u atmosferi ovog gasa pri gaenju poara nisu ugroena i mogu izvesno vreme boraviti u prostoriji, to nije sluaj pri gaenju poara halonom ili ugljen-dioksidom.- sertifikat o kvalitetu (VSS)13. FM 200 kao sredstvo za gaenje poara- fiziko hemijske osobineAmerika hemijska korporacija ''Great Lakes Chemical Corporation'' osvojila je 1993. godine proizvodnju ovog sredstva pod imenom ( ''Fire Master 200''). FM-200 pripada grupi istih sredstava za gaenje poara i prema NFPA 2001 alternativa je za halon 1301. To je gas bez boje i mirisa koji ne provodi elektrinu energiju, netoksian je i nekodljiv za materijale. Ne oteuje ozonski omota i odobren je za korienje od strane ovlaenih meunarodnih institucija UL (Underwriters Laboratories) i EPA ( Environmental Protection Agency USA).

- nain delovanja prilikom gaenja, opasnosti pri upotrebi i nain zatiteZbog svoje vrlo niske toksinosti pogodna su za stalno posednute prostore. Sistemi sa halogenizovani ugljovodonicima gase poar antikatalitikim, hemijskim, metodom koji prekida lananu reakciju gorenja. Ovo je najefikasniji poznati metod gaenja. FM 200 gas koji je u sistemima za gaenje poara sklditem u bocama pod pritiskom. Zbog povienog pritiska (42 bar), u bocama se nalazi u tenom stanju.

Mehanizam gaenja sa FM 200 je hemijski slian kao kod halona, tj. Antikatalitikim vezivanjem aktivnih radikala i kidanjem lanane reakcije sagorevanja.Potrebne su relativno male koliine sredstva za gaenje, to ujedno daje prednost ovom sredstvu kada je raspoloivi prostor za boce kritian- vrste poara koji se gase ovim sredstvomFM200 i ostali ugljovodonici kao sredstva za gaenje poara mogu da se koriste za gaenje gotovo svih klasa poara (klase A, B, C i E). To su ista, bezbedna i elektrini neprovodna sredstva.

- oblast primeneSistemi za gaenje ovim sredstvom koriste se tamo gde je potrebno izbei oteenja skupih i vrednih materijala i opreme.

Sistemi za gaenje sredstvom FM-200 primenjuju se za zatitu:

raunskih centara

kontrolnih soba

telefonskih centrala

banaka

galerija, muzeja i arhiva

skladita zapaljivih tenosti

mainskih odeljenja

transformatora

brodskih postrojenja

- toksinostiZbog svoje vrlo niske toksinosti pogodna su za stalno posednute prostore.- sertifikat o kvalitetu (VSS)Sposobnost gaenja gasa FM-200 ispitana je u svetski priznatim amerikim atestnim institutima UL (Underwrites Laboratories Incorporated) i FM (Factory Mutual Research Corporations). Raeni su takozvani "Cup Burner" testovi. To su standardizovani testovi za odreivanje minimalne koncentracije gaenja kod gasovitih sredstava za gaenje. Testovi su pokazali da "Cup Burner" koncentracija za FM-200, iznosi 5,8% a time minimalno projektovana koncentracija mora biti za 20% vea, tj. minimalno 7%, to garantuje sigurno gaenje..14. Priruna sredstva za gaenje poara Priruna sredstva su ona sredstva koja moemo pronai u naoj okolini, a koja mogu posluiti za gaenje poara. U ova sredstva spadaju: pesak, zemlja, razni prekrivai, mineralna ulja i kuhinjska so.

Sa peskom moemo gasiti: Poare klase B (zapaljive tenosti razlivene naftne derivate) i D (zapaljive metale, kao to su aluminijum, natrijum, kalijum, magnezijum). Efekat gaenja peskom je uguujui. Najefikasniji pesak za gaenje je kad je suv i sitan. Sa zemljom moemo gasiti iste zapaljive materije kao i sa peskom. Prekrivai (ebad, radni mantili...) su pogodni za gaenje upaljenih posuda, delova nametaja... Gaenje sa njima je na principu uguivanja, jer se poar na taj nain gasi prekidanjem daljeg dotoka kiseonika iz vazduha. Kuhinjska so je efikasna za gaenje poara lakih metala.

U sluaju da se u poretu, u kuhinji upali odreena materija, za gaenje moemo koristiti kuhinjsku so ili soda bikarbonu.

PAGE 10