SRPS en 60079-10-1 Eksplozivne Atmosfere -Prevod

8/18/2019 SRPS en 60079-10-1 Eksplozivne Atmosfere -Prevod

1/85

EN 60079-10-1:2009.

Eksplozivne atmosfere —Deo 10-1: Klasifikaci a po!r"# a —

Eksplozivne $asne atmosfere

Nacionalni pre!$ovor

Ovaj Britanski standard predstavlja primenu standarda EN 60079-10-1:2009. Identičan je standardu IE 60079-10-1:2009. On !amenjujestandard B" EN 60079-10:200# k$ji je p$vučen.

%če&'e (elike Britanije u pripremi $v$) standarda p$veren$ je $d strane*e+ničk$) k$miteta ,E #1/ Oprema !a ekspl$!ivne atm$s ere/

$dk$mitetu ,E #1 11/ ravilnik $ up$tre i električni+ ure3aja !aekspl$!ivne atm$s ere.

ista $r)ani!a4ija k$je učestvuju u $v$m 5$mitetu m$ e se d$ iti $dsekretara p$ !a+tevu.

Ova pu lika4ija nema nameru da uključuje sve ne$p+$dne $dred eu)$v$ra. 5$risni4i su $d)$v$rni !a nje)$vu pravilnu primenu.

B"I 2009

I"BN 978 0 80 7#2 8

I " 1#.2#0; 29.260.20

%sa$la&eno&'" sa (ritanskim stan!ar!om ne mo)e se posti'iim"nitet o! zakonski* o+aveza.

Ovaj Britanski standard $ javljen je p$ $vla&'enju 5$miteta !a p$litiku istrate)iju standarda #0.aprila 2009.)$dine.

Doneseni aman!mani nakon o+ avl ivan a


2/85

Eksplozivne atmosfere —Deo 10-1: Klasifikaci a po!r"# a —

Eksplozivne $asne atmosp*ere

, E 60079-10-1:200/

Ovaj Evr$pski standard $d$ ren je 01.0#.2009.)$dine $d straneENE E -a. ENE E član$vi du ni su da se usa)lase sa unutra&nj$m

re)ulativ$m EN ENE E k$ja pr$pisuje usl$ve !a davanje $v$mEvr$psk$m standardu status na4i$naln$) standarda e! il$ kakvi+pr$mena.

< urirane liste i i li$)ra ske re eren4e k$je se tiču takvi+ na4i$nalni+standarda m$)u se d$ iti p$ !a+tevu entraln$m sekretarijatu ili il$ k$mčlanu ENE E -a.

Ovaj Evr$pski standard p$st$ji u tri !vanične ver!ije >en)leska/ ran4uska/nemačka?. (er!ija na dru)$m je!iku d$ ijena prev$3enjem p$d$d)$v$rn$&'u člana ENE E -a na je!ik člana $ čemu je $ ave&ten

entralni sekretarijat ima isti status ka$ i !vanične ver!ije.

ENE E član$vi su na4i$nalni elektr$te+nički k$miteti


3/85

re!$ovor

*ekst d$kumenta #1F 1 9 =I"/ udu'e i!danje 1 standarda IE 60079-

10-1/ pripremljen$ $d strane " #1F/5lasi ika4ija $pasni+ p$dručja i usl$va !a instala4iju/ standarda IE * #1/Opreme !a ekspl$!ivne atm$s ere/ data je IE - ENE E na paraleln$)lasanje i $d$ rena je $d strane ENE E -a ka$ EN 60079-10-1/ dana01.0#.2009.)$dine.

Ovaj Evr$pski standard !amenjuje standard EN 60079-10:200#.

Gnačajne te+ničke pr$mene u $dn$su na standard EN 60079-10:200# su

slede'e: H uveden je


4/85

neks 3,normativan

Normativne reference na me4"naro!nim p"+likaci amasa o!$ovara "'im evropskim p"+likaci ama

"lede'a d$kumenta su ne$p+$dna !a primenu $v$) d$kumenta. Gadatirane re eren4e primenjuje se sam$ 4itiran$ i!danje. Ga re eren4e e!datuma primenjuje se p$slednje i!danje p$menut$) d$kumenta >uključuju'isve amandmane?.

AICE=B< 5ada se me3unar$dne pu lika4ije menjaju na u$ ičajen način/&t$ se $!načava ka$ >m$d?/ primenjuje se $d)$varaju'i EN D=.

u lika4ija ,$dina Nasl$v EN D= ,$dina

IE 600 0- 26 1 Ce3. elektr$te+nički rečnik - - =e$ 26: Oprema !a ekspl$!ivne atm$s ere

IE 60079-0 Ekspl$!ivne atm$sp+ere EN 60079-0 -=e$ 0: Oprema H Op&ti usl$vi

IE 60079- Električni ure3aji !a ekspl$!ivne )asne atm$sp+ere -=e$ : Cet$d testiranja temperature paljenja

IE 60079- < Električni ure3aji !a ekspl$!ivne )asne atm$sp+ere -=e$ : Cet$d testiranja temperature paljenja

rva d$puna standarda IE 60079-


5/85

neks 3(

,informativni

5E kate$ori e i nivoi za&titne opreme ,E s

Ovaj Evr$pski standard napisan je kak$ i se u)radi$ k$n4ept niv$a!a&titne $preme >E s?.

E s su anal$)ne


6/85

"


7/85

%8 D

% pr$st$rima )de se m$)u stv$riti $pasne k$ličine i k$n4entra4ije!apaljiv$) )asa ili pare/ m$raju se primeniti !a&titne mere da i sereduk$va$ ri!ik $d ekspl$!ije. Namena $v$) standarda je da de ini&e$sn$vne kriterijume na $sn$vu k$ji+ se ri!ik $d paljenja m$ e pr$4eniti i dada uputstva !a pr$jekt$vanje i upravljanje parametrima k$ji se m$)uk$ristiti u 4ilju smanjenja ri!ika.

GM - Confidential Page 7 4/11/2016


8/85

EK 3 8NE 5; videti nap$mene 1/2 i #? sa 4iljem da se $m$)u'i pravilan i! $r i instala4ija $preme !aup$tre u u $pasnim p$dručjima. On je namenjen !a primenu tam$ )dep$st$ji ri!ik $d paljenja ! $) prisustva !apaljiv$) )asa ili isparenja/ u sme&i

sa va!du+$m p$d n$rmalnim atm$s erskim usl$vima >videti nap$menu ?/ali se ne $dn$si na:

a? rudnike k$ji su u)r$ eni rudničkim )as$m;? preradu i pr$i!v$dnju ekspl$!iva;

4? pr$st$re u k$jima ri!ik m$ e nastati ! $) p$jave !apaljive pra&ine ilivlakana >videti IE 612 1-10 IE 60079-10-2?;d? katastr$ alne )re&ke k$je su i!van k$n4epta nen$rmalni+ p$java na k$jese $dn$si $vaj "tandard >vidi nap$menu ?;e? pr$st$rije !a medi4inske namene;

? privatne pr$st$rije.

Ovaj "tandard ne u!ima u $ !ir p$sledi4e nastale &tete.

=e ini4ije i $ ja&njenja termina date su !ajedn$ sa $sn$vnim prin4ipima ipr$4edurama k$je se $dn$se na klasi ika4iju $pasni+ p$dručja.

Ga detalje k$je se $dn$se na &irinu $pasni+ p$dručja u $dre3enimindustrijskim p$)$nima ili aplika4ijama m$)u se u!eti u $ !ir na4i$nalni iliindustrijski pr$pisi k$ji se $dn$se na te industrije ili te namene.

N< OCEN< 1 Gapaljive ma)li4e m$)u da nastanu ili da udu prisutne uist$ vreme kad i !apaljive pare. *ečn$sti k$je se ne smatraju $pasnim usmislu $v$) standarda >! $) tačke paljenja?/ kada se $sl$ $de p$dpritisk$m/ m$)u tak$3e pr$u!r$k$vati !apaljive ma)li4e. % t$m slučaju/ nem$ e se striktn$ primeniti klasi ika4ija p$dručja !a )as$ve i isparenjaprilik$m i! $ra $preme.

In $rma4ije $ !apaljivim ma)li4ama date su u


9/85

N< OCEN< 2 rimena standarda IE 60079-1 prilik$m $da ira $preme iinstala4ije nije $ ave!na !a $pasn$st $d ma)li4a.

N< OCEN< # % $v$m "tandardu pr$st$r je tr$dimen!i$naln$ p$dručje ilipr$st$r.

N< OCEN< 101#m ar? i 20$ >29#5? p$d usl$v$m date varija4ije imaju !anemariv učinak na ekspl$!i$ne $s$ ine !apaljivi+materijala.

N< OCEN< 5atastr$ alne )re&ke u $v$m k$ntekstu $dn$se se/ naprimer/ na pu4anje pr$4esne p$sude ili 4ev$v$da i d$)a3aje k$ji nisupredvidljivi.

N< OCEN< 6 % svak$m pr$4esn$m p$str$jenju/ e! $ !ira na nje)$vuveličinu/ m$)u p$st$jati r$jni u!r$čni4i paljenja/ $sim $ni+ k$ji su p$ve!anisa $prem$m. Od)$varaju'a pred$str$ n$st ne$p+$dna je da se $ e! edisi)urn$st u $v$m smislu. Ovaj se standard m$ e k$ristiti u! pr$4enu $stali+i!v$ra paljenja.

2 Normativne reference

"lede'i re erentni d$kumenti su ne$p+$dni !a primenu $v$) d$kumenta.Ga datirane re eren4e/ primenjuje se sam$ naveden$ i!danje. Ga re eren4e

e! datuma primenjuje se p$slednje i!danje naveden$) d$kumenta>uključuju'i i amandmane?.IE 600 0- 26/ Međunarodni elektrotehnički rečnik (IEV) – Deo 426:Oprema za ek plozi!ne atmo "ereIE 60079-0/ Ek plozi!ne atmo "ere– Deo #: Oprema – Op$ti u lo!i IE 60079- /Električni aparati za atmo phere ek plozi!no% %a a – Deo 4:Metod te tiran&a temperature pal&en&aIE 60079- o movi i !efinici e

Ga p$tre e $v$) d$kumenta/ primenjuju se p$jm$vi i de ini4ije dati u

standardu IE 60079-0 i u slede'em tekstu.



10/85

N< OCEN< =$datne de ini4ije k$je se m$)u primeniti na ekspl$!ivneatm$s ere/ m$)u se na'i u standardu IE 600 0- 26.

>.1Eksplozivna atmosfera

"me&a !apaljivi+ supstan4i u $ liku )asa/ pare/ pra&ine/ vlakana ili lete'i+supstan4i i va!du+a/ u k$j$j se/ p$d uti4ajem atm$s ersk$) pritiska/ nak$npaljenja/ $dvija sam$$dr iv$ &irenje plamena >IE 60079-0/ de ini4ija#.22?.

>.2Eksplozivna $asna atmosfera"me&a !apaljivi+ supstan4i u $ liku )asa ili pare i va!du+a/ u k$j$j se/ p$duti4ajem atm$s ersk$) pritiska/ nak$n paljenja/ $dvija sam$$dr iv$ &irenjeplamena >IE 60079-0/ de ini4ija#.2 ?.

N< OCEN< 1 Cada sme&a čija je k$n4entra4ija i!nad )$rnje )rani4eekspl$!ivn$sti >,,E? nije ekspl$!ivna )asna atm$s era/ $na t$ m$ e lak$p$stati i u i!vesnim slučajevima k$d klasi ika4ije p$dručja/ prep$ručljiv$ jesmatrati je ekspl$!ivn$m )asn$m atm$s er$m.

N< OCEN< 2 $st$je )as$vi k$ji su ekspl$!ivni sa k$n4entra4ij$m $d100M.

>.>pasno po!r"# e ,z+o$ eksplozivne $asne atmosfere$dručje u k$me je ekspl$!ivna )asna atm$s era prisutna ili se m$ e

$čekivati da ude prisutna u k$ličinama k$je i!iskuju p$se an $pre!prilik$m k$nstruk4ije/ instala4ije i up$tre e $preme.

>.?(ezopasno po!r"# e ,z+o$ eksplozivne $asne atmosfere

$dručje u k$me se ne $čekuje da ekspl$!ivna )asna atm$s era p$st$ji ut$likim k$ličinama da t$ i!iskuje p$se an $pre! prilik$m k$nstruk4ije/instala4ije i up$tre e $preme.

>.@3oneOpasna p$dručja su klasi ik$vana na !$ne/ !avisn$ $d učestal$stide&avanja i du ine trajanja ekspl$!ivni+ )asni+ atm$s era/ ka$ &t$ sledi:

>.63ona 0

$dručje u k$me su ekspl$!ivne )asne atm$s ere staln$ prisutne ili t$k$m

du)$) vremensk$) peri$da ili učestal$.



11/85

>.73ona 1

$dručje u k$me se ekspl$!ivne )asne atm$s ere p$vremen$ javljajuprilik$m n$rmaln$) rada

>./zona 2$dručje u k$me se prilik$m n$rmaln$) rada ver$vatn$ ne'e p$javiti

ekspl$!ivna )asna atm$s era ali/ ak$ se p$javi/ traja'e sam$ kratk$ vreme.IE( 26-0#-0

N< OCEN< Indika4ije $ učestal$sti p$javljivanja i du ini trajanja m$)u seu!eti i! pr$pisa $ $dre3enim industrijama ili aplika4ijama.industries $r appli4ati$ns.

>.9zvori isp"&tan a

*ačka ili l$ka4ija i! k$je )as/ para/ ma)li4a ili tečn$st m$)u isti4ati uatm$s eru tak$ da se m$ e $rmirati ekspl$!ivna )asna atm$s era >IE(

26-0#-06 m$di ik$van?.

>.10tepeni isp"&tan a$st$je tri $sn$vna stepena ispu&tanja ka$ &t$ je dat$ u nastavku/ u

red$sledu p$ smanjenju ver$vatn$'e $rmiranja )asne sme&e:a? trajni stepen;

? primarni stepen;4? sekundarni stepen.I!v$r ispu&tanja m$ e imati il$ k$ji $d $va tri stepena ispu&tanja ili itik$m ina4ija vi&e nji+.

>.115ra ni stepen isp"&tan aIspu&tanje k$je je k$ntinuiran$ ili se $čekuje da traje du e vreme.

>.12rimarni stepen isp"&tan a

Ispu&tanje k$je se m$ e $čekivati peri$dičn$ ili p$vremen$ u t$kun$rmaln$) rada.

>.1>ek"n!arni stepen isp"&tan a

Ispu&tanje !a k$je se ne $čekuje da se desi u n$rmalnim usl$vima rada/ aak$ se desi/ t$ 'e iti retk$ i traja'e kratk$ vreme.



12/85

>.1?topa isp"&tan a

5$ličina !apaljiv$) )asa/ pare ili ma)li4e emit$vana i! i!v$ra ispu&tanja u jedini4i vremena.

>.1@Normalan ra!"itua4ija kada $prema radi unutar )rani4a pr$jekt$vani+ parametara.N< OCEN< 1 Cala ispu&tanja !apaljive materije m$)u iti de$ n$rmaln$)rada. Na primer/ ispu&tanje sa !aptivača k$je se $dn$si na vla enje $dstrane luida k$ji se pumpa smatra se malim ispu&tanjem.N< OCEN< 2 5var$vi >ka$ pu4anje !aptivača pumpe/ pu4anje !aptivačapriru ni4e ili ak4identn$ i!livanje? k$ji !a+tevaju +itnu p$pravku iliisključivanje ne smatraju se n$rmalnim rad$m niti katastr$ alnim kvar$vima.

N< OCEN< # N$rmalan rad uključuje usl$ve uključivanja i isključivanja.>.168entilaci a5retanje va!du+a i nje)$va !amena sve im va!du+$m ! $) e ekata vetra/ra!like temperatura/ ili ve&tački >na primer ventilat$rima?.

>.17Don a $ranica eksplozivnosti ,DAE5$n4entra4ija !apaljiv$) )asa/ pare ili ma)li4e u va!du+u/ isp$d k$je se

ekspl$!ivna )asna atm$s era ne'e $ $rmiti >IE( 26-02-09?.

>.1/Aorn a $ranica eksplozivnosti ,AAE5$n4entra4ija !apaljiv$) )asa/ pare ili ma)li4e u va!du+u/ i!nad k$je se

ekspl$!ivna )asna atm$s era ne'e $ $rmiti >IE( 26-02-10?.

>.19=elativna $"stina $asa ili pare,ustina )asa ili pare u $dn$su na )ustinu va!du+a na ist$m pritisku i ist$jtemperaturi >va!du+ jednak$ 1?.

>.203apal ivi material ,zapal ive s"pstanceCaterijal k$ji je sam$!apaljiv ili je u stanju da pr$dukuje !apaljivi )as/ paruili ma)li4u.

>.21

3apal iva te#nost*ečn$st k$ja je sp$s$ na da emituje !apaljive pare p$d il$ k$jimpredvidivim radnim usl$vima.



13/85

N< OCEN< rimer predvidivi+ radni+ usl$va je kada se !apaljivimtečn$stima rukuje na temperaturama k$je su li!u ili i!nad tačke paljenja.

>.223apal ivi $as ili para

,as ili para/ k$ji kad su u sme&i sa va!du+$m u $dre3enim $merima$rmiraju ekspl$!ivnu )asnu atm$s eru.

>.2>3apal iva ma$lica5aplji4e !apaljive tečn$sti/ disper)$vane u va!du+u tak$ da $rmiraju

ekspl$!ivnu atm$s eru.

>.2?

5emperat"ra pal en aNajni a temperatura tečn$sti k$d k$je/ p$d $dre3enim standardi!$vanimusl$vima/ tečn$st $daje pare u k$ličini da m$ e $rmirati sa va!du+$m!apaljivu sme&u para va!du+.

>.2@5a#ka kl "#an a*emperatura ključaju'e tečn$sti na atm$s ersk$m pritisku $d 101/#k a>101#m ar?.N< OCEN< $četna temperatura ključanja k$risti se !a sme&e tečn$sti dase uka e na najni u vredn$st tačke ključanja !a ran) prisutni+ tečn$sti/ a$dre3ena je standardn$m la $rat$rijsk$m destila4ij$m e! rak4i$nisanja.

>.26ritisak pareritisak k$ji se d$ ije kad je čvrst$ tel$ ili tečn$st u ravn$te i sa sa sv$j$m

vlastit$m par$m. On je !avisan $d su stan4e i $d temperature.

>.275emperat"ra pal en a eksplozivne $asne atmosfereNajni a temperatura !a)rejane p$vr&ine na k$j$j 'e/ p$d spe4i i4iranimusl$vima i! standard IE 60079- / d$'i d$ paljenja !apaljive materije u

$rmi )asne ili parne sme&e sa va!du+$m. >IE 60079-0/ de ini4ija #.26?

>.2/Birina zonera!daljina u il$ k$m prav4u $d i!v$ra ispu&tanja d$ tačke )de je sme&a)asa va!du+a ra!re3ena va!du+$m d$ vredn$sti k$ja je isp$d d$nje

)rani4e ekspl$!ivn$sti.



14/85

>.295e#ni zapal ivi $asoviGapaljiv materijal k$ji se skladi&ti i k$jim se rukuje ka$ da je tečn$st i k$ji jena s$ n$j temperaturi i atm$s ersk$m pritisku !apaljivi )as.

? p&te?.1 rincipi si$"rnosti

$str$jenja u k$jima se rukuje sa !apaljivim materijalima ili u k$jima se $niskladi&te tre a da se pr$jektuju/ k$riste i $dr avaju tak$ da je il$ k$jeispu&tanje !apaljivi+ materijala i sa)lasn$ t$me d$met !$na p$tre n$ dr atina minimumu/ kak$ u n$rmalnim usl$vima tak$ i u $stalim situa4ijama/ u$dn$su na učestal$st/ trajanje i k$ličinu ispu&tanja.

(e$ma je va n$ ispitati $ne del$ve radne $preme i sisteme i! k$ji+ sem$)u $sl$ $diti !apaljivi materijali i ra!m$triti m$)u'n$st m$di ika4ijedi!ajna kak$ i se smanjila ver$vatn$'a i učestal$st takvi+ ispu&tanja ka$ ik$ličina i st$pa ispu&tanja materijala. Ov$ su $sn$vna ra!matranja k$jatre a ispitati u ran$j a!i pr$jekt$vanja radn$) p$str$jenja i na k$ja tre a$ ratiti najve'u pa nju prilik$m spr$v$3enja studije klasi ika4ije p$dručja.

% slučaju aktivn$sti ra!ličiti+ $d $ni+ u n$rmaln$m radu/ npr. u&tanje u radili $dr avanje/ klasi ika4ija p$dručja m$ e iti neva e'a. Očekuje se da t$

ude re&en$ e! ednim sistem$m rada.

% kritičnim situa4ijama tre a $ ratiti pa nju na isključenje ne$d)$varaju'eelektrične $preme/ !austavljanje pr$4esa !atvaranje pr$4esni+ p$suda/sprečavanje isti4anja i kad je m$)u'e $ e! e3enje d$datne si)urn$sneventila4ije.


15/85

?.2 il evi klasifikaci e po!r"# a

5lasi ika4ija p$dručja je met$da anali!e i klasi ik$vanja $kru enja u k$mese m$ e p$javiti ekspl$!ivna )asna atm$s era/ u 4ilju $lak&anja praviln$)i! $ra instala4ija ure3aja k$ji se m$)u e! edn$ k$ristiti u takv$m

$kru enju. 5lasi ika4ija u!ima u $ !ir karakteristike paljenja )asa ili pare/ka$ &t$ su ener)ija paljenja >)rupa )asa? i temperature paljenja>temperaturna klasa?.

% ve'ini stvarni+ situa4ija k$d k$ji+ se k$riste !apaljivi materijali te&k$ je$si)urati da se ekspl$!ivna )asna atm$s era ne'e nikad p$javiti. C$ etak$3e iti te&k$ $ e! editi da ure3aji ne'e nikad iti u!r$čni4i paljenja."t$)a/ u situa4ijama u k$jima p$st$ji velika ver$vatn$'a p$javeekspl$!ivne )asne atm$sp+ere/ ak4enat je na k$ri&'enju ure3aja k$d k$ji+

je mala ver$vatn$'a da udu i!v$r paljenja. O rnut$/ ak$ je ver$vatn$'ap$jave ekspl$!ivne )asne atm$s ere smanjena/ m$)u se k$ristiti ure3ajik$nstruisani p$ manje $&trim kriterijumima.

Nak$n !avr&etka klasi ika4ije p$dručja/ m$ e se spr$vesti pr$4ena ri!ikakak$ i se pr$4enil$ da li p$sledi4e paljenja ekspl$!ivne atm$sp+ere!a+teva up$tre u $preme vi&e) !a&titn$) niv$a >E ? ili $pravdavaup$tre u $preme ni e) !a&titn$) niv$a $d $n$) k$ji se u$ ičajen$ !a+teva.%sl$vi !a !a&titnu $premu tre aju da se !a ele e na d$kumentima $klasi ika4iji p$dručja i ski4ama/ kak$ i se $m$)u'i$ pravilan i! $r $preme.

Aetk$ je m$)u'e da se jedn$stavnim uvid$m u p$str$jenje ili pr$jekatp$str$jenja $dluči k$ji de$ p$str$jenja $d)$vara de ini4iji !a tri !$ne >!$na0/ 1 i 2?. "t$)a je ne$p+$dan detaljniji pristup/ a t$ uključuje anali!u$sn$vni+ m$)u'n$sti da se p$javi ekspl$!ivna )asna atm$s era.

rvi k$rak je pr$4ena ver$vatn$'e $v$) de&avanja/ u skladu sade ini4ijama !$ne 0/ 1 i 2. 5ad se jedn$m $drede ver$vatna učestal$st itrajanje ispu&tanja >ka$ i stepen ispu&tanja?/ st$pa ispu&tanja/k$n4entra4ija/ r!ina ispu&tanja/ ventila4ija i dru)i akt$ri k$ji utiču na tip i ilid$met !$ne/ t$ predstavlja čvrstu $sn$vu p$ k$j$j se $dre3uje ver$vatn$prisustv$ ekspl$!ivne )asne atm$s ere u $kru enju.

Ovaj pristup st$)a !a+teva da se predu!mu detaljna ra!matranja svak$)dela pr$4esne $preme k$ji sadr i !apaljivi materijal i k$ji st$)a m$ e itii!v$r ispu&tanja.

$se n$ !$na 0 i !$na 1 tre a da se minimi!iraju p$ r$ju ka$ i d$metu

pr$jekt$vanjem $d)$varaju'i+ radni+ pr$4edura. =ru)im rečima/p$str$jenja i instala4ije tre a da su u)lavn$m !$na 2 ili ne$pasni pr$st$ri.


16/85

$preme tre a da se $)raniče na $ne k$ji predstavljaju sekundarne i!v$reispu&tanja/ ili ak$ $v$ nije m$)u'e >)de je primarni ili trajni stepenispu&tanja nei! e an?/ ispu&tanje tre a da ude ve$ma $)raničene k$ličinei st$pe. 5$d spr$v$3enja klasi ika4ije p$dručja/ $vi prin4ipi tre a da uduprimarni. i !apaljive tečn$sti i čvrste materijek$je i+ m$)u emit$vati? se nala!e unutar pr$4esne $preme k$ja m$ e/ ali



17/85

ne m$ra iti p$tpun$ !atv$rena. Ne$p+$dn$ je identi ik$vati )de !apaljivaatm$s era m$ e p$st$jati unutar pr$4esn$) p$str$jenja ili )de ispu&tanje!apaljivi+ materijala m$ e u!r$k$vati stvaranje !apaljive atm$s ere i!vanpr$4esn$) p$str$jenja.

"vaki de$ pr$4esne $preme >na primer/ re!ev$ar/ pumpa/ 4ev$v$d/p$suda/ itd.? tre a p$smatrati ka$ p$ten4ijalni i!v$r ispu&tanja !apaljiv$)materijala. na primer p$tpun$ !avareni 4ev$v$di ne smatraju se i!v$r$m ispu&tanja?.

na primer/!a vreme menjanja iltera ili punjenja pe'i? predstavlja tak$3e i!v$r ispu&tanja k$d klasi ika4ije $pasni+ pr$st$ra. Ov$m pr$4edur$m svaki i!v$r tre a klasi ik$vati il$ ka$ trajni/ primarni ili sekundarni.

Nak$n &t$ se utvrdi stepen i!v$ra ispu&tanja/ ne$p+$dn$ je $drediti st$puispu&tanja i dru)e akt$re k$ji utiču na tip i d$met !$ne $pasn$sti.


18/85

N< OCEN< 1 *rajni stepen ispu&tanja naravn$ v$di !$ni 0/ primarnistepen !$ni 1/ a sekundarni stepen !$ni 2 >videti na primer/ jame ili udu ljenja u!emlji? I da )as k$ji je lak&i $d va!du+a m$ e da se p$di)ne na vi&i niv$>na primer/ p$tkr$vlje?.

5ada je i!v$r ispu&tanja sme&ten van p$dručja ili u susedn$m p$dručju/pr$d$r !načajne k$ličine !apaljiv$) )asa ili pare u p$dručje m$ e sesprečiti $d)$varaju'im sredstvima ka$ &t$ su:

a? i!ičke prepreke;? $dr avanje d$v$ljn$) nadpritiska u p$dručjima k$ja se nala!e $k$

$pasn$) p$dručja/ kak$ i se spreči$ ula!ak ekspl$!ivne )asneatm$sp+ere;

4? či&'enje p$dručja d$v$ljnim pr$t$k$m sve e) va!du+a/ kak$ i se$si)ura$ pr$la!ak va!du+a kr$! sve $tv$re kr$! k$je m$ e u'i!apaljiv )as ili para.

Na &irinu !$ne u)lavn$m utiču slede'i i!ičk$ +emijski parametri/ $d k$ji+neki predstavljaju su&tinske $s$ ine !apaljiv$) materijala/ d$k su dru)espe4i ičn$sti te+n$l$&k$) pr$4esa. G $) jedn$stavn$sti/ e ekat svak$) $dparametara k$ji su navedeni u nastavku $ ja&njen je u! pretp$stavku da su$stali parametri $stali nepr$menjeni.

@.?.1 topa isp"&tan a $asa ili pare ,emisivnost izvorat$ je ve'a emisivn$st i!v$ra t$ je ve'a &irina !$ne $pasn$sti. "t$pa

ispu&tanja !avisi $d dru)i+ parametara/ ka$ na primer:

a Aeometri a izvora isp"&tan aOv$ se $dn$si na i!ičke karakteristike i!v$ra ispu&tanja/ na primer/$tv$rena p$vr&ina/ priru ni4a k$ja ispu&ta/ itd >(idi aneks


19/85

+ (rzina isp"&tan aGa dati i!v$r ispu&tanja/ emisivn$st raste sa sa r!in$m ispu&tanja. %slučaju pr$dukta k$ji p$st$ji unutar pr$4esne $preme/ r!ina ispu&tanja!avisi $d radn$) pritiska u te+n$l$&k$m sistemu i )e$metrije i!v$ra

ispu&tanja. (eličina $ laka !apaljiv$) )asa ili pare $dre3ena je st$p$mispu&tanja !apaljive pare i st$p$m disper!ije. ,as ili para k$ji ističu i! nekepuk$tine velik$m r!in$m ra!vi'e mla! u $ liku kupe k$ji 'e p$vlačitiva!du+ i sam se ra! la ivati. Aa!mere ekspl$!ivne )asne atm$s ere i'e)$t$v$ ne!avisne $d pr$t$ka va!du+a.


20/85

@.?.2 Don a $ranica eksplozivnosti ,DAEGa datu !apreminu ispu&tanja/ &t$ je ni a d$nja )rani4a ekspl$!ivn$sti/ t$ jeve'a &irina !$ne.

N< OCEN< Iskustv$ je p$ka!al$ da ispu&tanje am$nijaka sa =,E $d 1 M

p$ !apremini/ čest$ 'e se r!$ rasturiti u va!du+u/ tak$ da 'eekspl$!ivna )asna atm$s era iti/ u ve'ini slučajeva/ !anemarljiv$)$ ima.

@.?.> 8entilaci a5$d p$ve'anja stepena ventila4ije/ &irina !$ne i'e umanjena. reprekek$je $metaju ventila4iju m$)u p$ve'ati &irinu !$ne. "a dru)e strane/ nekeprepreke/ na primer kanali/ !id$vi ili pla $ni/ m$)u $)raničiti &irinu.

N< OCEN< 1 "kl$ni&te sa velikim kr$vnim ventilat$r$m i $čnim $tv$rimad$v$ljnim !a sl$ $dan pr$la! va!du+a kr$! sve del$ve !)rade/ u ve'inislučajeva se smatra d$ r$ ventiliranim i tretira se ka$ $tv$ren$ p$dručje >tj.JsrednjiK stepen i Jd$ raK d$stupn$st?.

N< OCEN< 2 $ve'an$ kretanje va!du+a m$ e da p$ve'a st$puispu&tanja pare ! $) p$ve'an$) isparavanja tečn$sti na $tv$renimp$vr&inama.

@.?.? =elativna $"stina isp"&teno$ $asa ili pare


21/85

N< OCEN< # ,as$vi ili pare k$ji su te i $d va!du+a/ prilik$m ispu&tanjamal$m r!in$m/ kreta'e se na d$le i m$)u pre'i velike ra!daljine pre n$ &t$se e! edn$ raspr&e. I! t$) ra!l$)a je ne$p+$dn$ p$svetiti p$se nupa nju t$p$)ra iji terena k$ji se ra!matra/ ka$ i susednim p$dručjima k$ja

)a $kru uju/ kak$ i se utvrdil$ )de i se )as$vi i pare m$)li sakupljati u&upljinama ili te'i ka ni em terenu. il$ da su na !emlji/ u 4ev$v$du



22/85

ili kanalima? i da udu upaljene dalek$ $d i!v$ra ispu&tanja/ stvaraju'i time$pasn$st na velik$m pr$st$ru p$str$jenja.I!)led p$str$jenja/ )de je t$ m$)u'e/ tre a da ude pr$jekt$van tak$ da$m$)u'i r!u disper!iju ekspl$!ivni+ )asni+ atm$s era. $dručje sa$)raničen$m ventila4ij$m >na primer/ u jamama I kanalima?/ k$je i inače

pripadal$ !$ni 2/ m$ e da se klasi ikuje ka$ !$na 1; sa dru)e strane/&ir$ka/ plitka udu ljenja k$ja se k$riste !a pumpna p$str$jenja i 4ev$v$d ne!a+tevaju takav ri)$r$!an tretman.

@.?.6 l"strativni primeri


23/85

Ga primere i!v$ra ispu&tanja i st$pe ispu&tanja/ videti tačku $pasni+ p$dručja?/ unekim slučajevima/ smanjuju'i i+ d$ !anemarivi+ ra!mera > e!$pasanpr$st$r?.

raktični primeri !a de inisanje stepena ventila4ije dati su u


24/85

7. D K%;EN5 C

7.1 %op&te

rep$ručuje se da se klasi ika4ija predu!me na takav način da se ra!ličitik$ra4i k$ji v$de inaln$j klasi ika4iji jasn$ d$kumentuju.

"ve relevantne in $rma4ije tre a da udu navedene. rimeri takvi+in $rma4ija ili k$ri&teni met$di ili i:a? prep$ruke i! relevantni+ standarda ili pravilnika;

? karakteristike i pr$računi disper!i$ni+ karakteristika )asa ili pare;4? studija karakteristika ventila4ije u $dn$su na parametre ispu&tanja

!apaljiv$) materijala na način da i se m$)la pr$4eniti e ikasn$stventila4ije.

5arakteristike svi+ pr$4esni+ materijala k$ji se k$riste u p$str$jenju a k$jesu va ne !a klasi ika4iju p$dručja/ tre a da udu navedene. *u spadajum$lekularna masa/ tačka paljenja/ tačka ključanja/ temperatura paljenja/parni pritisak/ )ustina pare/ )rani4e ekspl$!ivn$sti/ )rupa )asa Itemperaturna klasa >IE 60079-20?. redl$ en je $rmat !a listu materijalau *a eli .1.

Ae!ultati klasi ika4ije p$dručja i il$ k$je udu'e i!mene tre a da udud$kument$vani. redl$ en je $rmat u *a eli .2.

7.2 rte)i te*ni#ke karakteristike i ta+ele

=$kumenta4ija u ve!i klasi ika4ije p$dručja m$ e da ude $d&tampana ili uelektr$nsk$j $rmi i tre a da sadr i plan$ve I pr$jekte ili tr$dimen!i$nalnem$dele/ ak$ je p$)$dn$/ k$ji p$ka!uju i vrste i ra!mere !$na $pasn$sti/

)rupu )asa/ tačku paljenja i ili temperaturnu klasu.


25/85

? p$!i4ija $tv$ra na $ jektu >na primer vrata/ pr$!$ri i ula!ni i i!la!niventila4i$ni $tv$ri?.

rep$ručuje se up$tre a sim $la !a klasi ika4iju p$dručja dati+ na sli4i .1.Na svak$m 4rte u m$ra iti data le)enda. % slučaju da u $kviru iste !$ne

p$st$ji vi&e )rupa $preme i ili temperaturni+ klasa/ m$)u se k$ristiti ra!ličitisim $li >na primer/ !$na 2 II *1 i !$na 2II< *#?.



26/85

neks ,informativni

rimeri izvora isp"&tan a stope isp"&tan a

1. rocesna postro en a

"lede'i primeri nisu namenjeni da se striktn$ primenjuju i m$)u da semenjaju kak$ i $d)$varali $dre3en$j pr$4esn$j $premi i situa4ijama.

$tre n$ je na)lasiti da jedna $prema m$ e imati vi&e $d jedn$) stepenaispu&tanja.

.1.1 zvori ko i pre!stavl a " tra ni izvor isp"&tan a

a? $vr&ina !apaljive tečn$sti u re!erv$aru sa iksnim kr$v$m/ sa stalnim$du&k$m u atm$s eru;? $vr&ina !apaljive tečn$sti k$ja je $tv$rena prema atm$s eri trajn$ ili u

du im peri$dima.

.1.2 zvori ko i pre!stavl a " primarni izvor isp"&tan a

a? !aptivači pumpi/ k$mpres$ra ili ventila ak$ se ispu&tanje !apaljiv$)materijala $čekuje i u n$rmaln$m radu;

? drena ne tačke p$suda k$je sadr e !apaljive tečn$sti/ k$je m$)uispu&tati !apaljivi materijal u atm$s eru/ k$d drena e v$de u n$rmaln$mradu;4? mesta u!$rk$vanja k$d k$ji+ se $čekuje da ispu&taju !apaljivi materijal uatm$s eru !a vreme n$rmaln$) rada;d? si)urn$sni >rasteretni? ventili/ $du&4i i dru)i $tv$ri !a k$je se $čekuje daispu&taju !apaljivi materijal u atm$s eru u n$rmaln$m radu.

.1.> zvori ko i pre!stavl a " sek"n!arni izvor isp"&tan a

a? !aptivači pumpi/ k$mpres$ra ili ventila ak$ se ispu&tanje !apaljiv$)materijala ne $čekuje u n$rmaln$m radu;

? priru ni4e/ sp$jna mesta i itin!i 4ev$v$da k$d k$ji+ ispu&tanje!apaljiv$) materijala nije $čekivan$ u n$rmaln$m radu;4? mesta u!$rk$vanja k$d k$ji+ se ne $čekuje da ispu&taju !apaljivimaterijal u atm$s eru !a vreme n$rmaln$) rada;d? si)urn$sni >rasteretni? ventili/ $du&4i i dru)i $tv$ri !a k$je se ne $čekujeda ispu&taju !apaljivi u atm$s eru u n$rmaln$m radu.



27/85

.2 tvori

"lede'i primeri nisu namenjeni striktn$j primeni/ i tre a da se menjaju tak$da $d)$varaju svak$j p$jedinačn$j situa4iji.

.2.1 tvori kao potenci alni izvori isp"&tan aOtv$ri k$ji p$ve!uju ra!ličite pr$st$re tre a da se p$smatraju ka$ m$)u'ii!v$ri ispu&tanja. "tepen ispu&tanja !avisi'e $d:• tipa !$ne u susedn$m pr$st$ru;• rekven4ije i trajanja peri$da $tvaranja;• kvalitetu !aptivača ili sp$jni+ p$vr&ina;• ra!li4i u pritis4ima i!me3u pr$st$ra k$ji su $dv$jeni tim $tv$r$m.

.2.2 Klasifikaci a otvora

Otv$ri se klasi ikuju ka$


28/85

5a+ela 1 - %tica otvora na stepen isp"&tan a

3ona opasnosti"zvo!no o! otvora 5ip otvora

topa isp"&tan a otvora ko i sesmatra " izvorima isp"&tan a

G$na 0 *rajni? primarni "ekundarni "ekundarni

G$na 1

<B

=

rimarni > rimarni? sekundarni >"ekundarni? nije i!v$r Nije i!v$r

G$na 2

<B

=

"ekundarni >"ekundarni? nije i!v$r Nije i!v$r Nije i!v$r

N< OCEN topa isp"&tan a

"lede'i primeri daju pri li ne vredn$sti st$pa ispu&tanja !apaljivi+ tečn$sti i)as$va.

re4i!nija pr$4ena st$pe ispu&tanja m$ e se p$sti'i ra!matranjem $s$ ina$tv$ra/ npr. " $ !ir$m na k$e i4ijent pra njenja > d P 1? I )e$metrijuispu&tanja. 5ak$ jednačine ne u!imaju u $ !ir $ve akt$re/ $ne 'eu)lavn$m dati $srednje re!ultate.

(isk$!n$st tečn$sti i )as$va je !anemarena. (isk$!n$st m$ e !načajn$smanjiti st$pu ispu&tanja/ ak$ je $tv$r/ kr$! k$ji se ispu&ta !apaljivimaterial/ du)ačak u p$re3enju sa &irin$m $tv$ra.

.>.1 topa isp"&tan a te#nosti

"t$pa ispu&tanja tečn$sti m$ e se pr$4eniti p$m$'u slede'e jednačine:

)de jeGM - Confidential Page 28 4/11/2016


29/85

"t$pa ispu&tanja tečn$sti >masa u jedini4i vremena/ k) s?

resek $tv$ra kr$! k$ji se ispu&ta tečn$st >p$vr&ina/ m2?

,ustina tečn$sti >masa p$ !apremini/ k) m #?

Aa!lika pritiska k$d $tv$ra k$ji ispu&ta > a?

.>.2 topa isp"&tan a $asa

"t$pa ispu&tanja )asa i! k$ntejnera m$ e se pr$4eniti adija atskim

&irenjem idealn$) )asa/ ak$ je )ustina )asa p$d pritisk$m mn$)$ manja $d)ustine tečn$) )asa.

5ada je pritisak unutar )asn$) k$ntejnera vi&i $d kritičn$) pritiska/ tada jer!ina ispu&ten$) )asa kritična.

)de je

p 0 +pritisak i!van )asn$) k$ntejnera

Q - p$litr$pski indeks adija atsk$) &irenja

Ga jednačinu idealn$) )asa m$ e se k$ristiti i!ra!:

)de je:. p H spe4i ična t$pl$ta pri staln$m pritisku/ >F k) H1 5 H1?;

M H m$lekularna masa )asa >k) km$l?;

0 H univer!alna )asna k$nstanta >8#1 F km$l H1 5 H1?.



30/85

.>.2.1 topa isp"&tan a $asa ko i ima kriti#n" +rzin"

5ritična r!ina )asa >videti


31/85


32/85


33/85

rocena +ro >: Kori&'en e form"la .>.2 i .>.2.2 za isp"&tan e ne-kriti#no$ $asa

Ae!erv$ar )asa metana ima temperaturu -20 W . (entil !a $du&avanjere!erv$ara/ name&ten je na nadpritisak $d 0/00 ara.

G $) kvara/ pr$4enjuje se da re!erv$ar 4uri kr$! rupu p$vr&ine p$prečn$)preseka 10 4m2.

p U 1/00 T 10 a pritisak u re!erv$aru p 0 U 10 a atm$s erski pritisak3 U 2 # 5 aps$lutna temperaturaM U 16 k) km$l m$lekularna masa metana

U 10 H# m2 p$vr&ina p$prečn$) preseka rupe5 U 1/#2 p$litr$pski indeks adija atsk$) &irenja !a )as metan

Br!ina ispu&ten$) )asa je ne-kritična/ !at$ &t$ je p Y p c.

$četna r!ina ispu&ten$) )asa je:



34/85

neks (

,informativni

8entilaci a

(.1 p&te

"vr+a $v$) aneksa je da $ e! edi smerni4e prilik$m de inisanja stepenaventila4ije i da se pr$&iri član 6 de inisanjem usl$va !a ventila4iju p$m$'u$ ja&njenja/ primera i pr$računa. Ova uputstva m$)u se k$ristiti prilik$mpr$jekt$vanja sistema ve&tačke ventila4ije jer je t$ $d najve'e) !načaja k$dk$ntr$le disper!ije $sl$ $3eni+ !apaljivi+ )as$va i para.

Aa!vijene met$de $m$)u'avaju $dre3ivanje tipa !$ne $pasn$sti na$sn$vu:

- pr$4ena minimaln$) i!n$sa ventila4ije k$ji se !a+teva da se spreči!načajn$ stvaranje ekspl$!ivne atm$sp+ere;

- i!računavanje +ip$tetičk$) v$lumena ( ! k$ji $m$)u'ava $dre3ivanjestepena ventila4ije;

- pr$4ena vremena trajanja ispu&tanja;

- $dre3ivanje tipa !$ne $pasn$sti i! stepena i rasp$l$ iv$sti ventila4ijei stepena ispu&tanja k$riste'i *a elu B.1;

- pr$vera da li su !$na $pasn$sti i vreme trajanja u skladu.

Nije planiran$ da se $vi pr$računi k$riste direktn$ prilik$m $dre3ivanja

&irine $pasni+ p$dručja.Cada je primarn$ namenjen direktn$ !a k$ri&tenje u situa4ijama!atv$ren$) pr$st$ra/ prika!ani k$n4ept m$ e p$m$'i i !a situa4ije navanjsk$m $tv$ren$m pr$st$ru/ na primer/ primen$m *a ele B.1.



35/85


36/85

• "manjenje tipa i ili ra!mere !$ne $pasn$sti;• skra'enje vremena $dr anja ekspl$!ivne )asne atm$s ere;• preven4ija stvaranja ekspl$!ivne )asne atm$s ere.

(.>.2 3a*tevi prilikom pro ektovan a

(e&tačka ventila4ija čini m$)u'im da se $ e! edi e ikasan i p$u!danventila4i$ni sistem u situa4ijama u !atv$ren$m pr$st$ru. (e&tačkiventila4i$ni sistem k$ji je pr$jekt$van !a !a&titu $d ekspl$!ija/ tre a da!ad$v$lji slede'e !a+teve:

• nje)$va e ikasn$st m$ra iti k$ntr$lisana i nad)ledana;• m$ra se ra!m$triti klasi ika4ija unutar ekstrak4i$n$) sistema i $dma+i!van tačke pra njenja i dru)i+ $tv$ra du ekstrak4i$n$) sistema;• !a ventila4iju $pasn$) pr$st$ra tre a n$rmaln$ u!imati va!du+ i!neu)r$ en$) pr$st$ra/ v$de'i računa $ e ektu usisavanja na $k$ln$p$dručje;• pre $dre3ivanja vrste i k$nstruk4ije ventila4i$n$) sistema m$ra sede inisati p$l$ aj/ stepen ispu&tanja i st$pa ispu&tanja >emisivn$st?.

Osim $v$)a/ slede'i akt$ri 'e uti4ati na kvalitet sistema ve&tačkeventila4ije:• !apaljivi )as$vi i pare k$ji imaju )ustinu ra!ličitu $d te ine va!du+ate i'e da se skupljaju li!u p$da ili pla $na !atv$rene pr$st$rije/ u k$j$j jekretanje va!du+a ver$vatn$ reduk$van$;• pr$mene )ustine )asa sa temperatur$m;• prepreke ili smetnje m$)u u!r$k$vati smanjenje ili čak anuliranjekretanja va!du+a/ tj. ned$statak ventila4ije u i!vesnim del$vima pr$st$ra;• &eme tur ulen4ija i kru enja va!du+a.

(.>.> rimeri ve&ta#ke ventilaci e

(.>.>.1 p&ta ve&ta#ka ventilaci a

G)rada k$ja ima ventilat$re u !id$vima i ili kr$vu ! $) p$ $lj&anja $p&teventila4ije u !)radi.

Otv$reni pr$st$r sa p$)$dn$ p$stavljenim ventilat$rima k$ji p$jačavaju$p&tu ventila4iju pr$st$ra.

(.>.>.2 rimeri lokalne ve&ta#ke ventilaci e



37/85

Ekstrak4i$ni sistem !a va!du+ paru primenjen na neki de$ pr$4esne$preme k$ji staln$ ili peri$dičn$ ispu&ta !apaljivu paru.

"istem $rsirane ventila4ije primenjen na mali l$kalni pr$st$r u k$me se$čekuje da da se e! $v$) sistema m$ e $čekivati p$java ekspl$!ivne

atm$s ere.(.? tepen ventilaci e

E ikasn$st ventila4ije u k$ntr$lisanju disper!ije i $dr avanja ekspl$!ivneatm$s ere !avisi'e $ stepenu i rasp$l$ iv$sti ventila4ije i k$nstruk4ijiventila4i$n$) sistema. Na primer/ ventila4ija ne m$ra iti d$v$ljna da spreči

$rmiranje ekspl$!ivne )asne atm$s ere/ ali m$ e iti d$v$ljna da spreči$dr anje te atm$s ere.

N< OCEN<


38/85

(.@ rocena stepena ventilaci e i n en "tica na opasno po!r"# e

([email protected] p&te

(eličina $ laka !apaljiv$) )asa ili pare i vreme !a k$je se $n $dr avanak$n prestanka ispu&tanja m$ e se k$ntr$lisati ventila4ij$m. Cet$d !apr$4enu stepena ventila4ije !a+teva da se k$ntr$li&e ra!mera i $dr anjeekspl$!ivne )asne atm$s ere/ kak$ je $pisan$ u nastavku.

*re a s+vatiti da je met$da ima i!vesna $)raničenja i da st$)a dajepri li ne re!ultate. %p$tre a akt$ra si)urn$sti tre a da $ e! edi dare!ultati udu na strani si)urn$sti. rimena met$da ilustr$vana je$dre3enim r$jem +ip$tetički+ primera >videti B.7?.

r$4ena stepena ventila4ije prv$ !a+teva p$!navanje maksimalne st$peispu&tanja )asa ili pare na i!v$ru ispu&tanja/ il$ putem p$tvr3en$)iskustva/ ra!umni+ pr$računa/ valjani+ pretp$stavki ili rasp$l$ ivi+p$dataka pr$i!v$3ača.

N< OCEN< Način na k$ji je utvr3ena maksimalna st$pa ispu&tanja tre aiti d$kument$van.

([email protected] rocena *ipoteti#ko$ vol"mena 8 z

r$računi u $v$m


39/85

([email protected] !nos *ipoteti#ko$ vol"mena 8z i !imenzi a opasno$po!r"# a

Dip$tetički v$lumen (! daje smerni4e !a $ im !apaljiv$) sl$ja $d i!v$raispu&tanja ali taj sl$j nije jednak v$lumenu $pasn$) p$dručja. rv$/ $ lik

+ip$tetičk$) v$lumena nije de inisan i na nje)a 'e uti4ati usl$vi ventila4ije>videti B. .# i B. ?. "tepen i d$stupn$st ventila4ije i m$)u'e pr$mene $vi+parametara/ uti4a'e na $ lik +ip$tetičk$) v$lumena.

=ru)$/ m$ra se utvrditi p$!i4ija +ip$tetičk$) v$lumena u $dn$su na i!v$r ispu&tanja. *$ 'e prvenstven$ !avisiti $d prav4a ventila4ije sa +ip$tetičkimv$lumen$m usmerenim ni! vetar. *re'e/ u $dre3enim situa4ijama/ m$ra sev$diti računa $ m$)u'n$sti ra!ličiti+ prava4a ventila4ije i p$tisku >ilirelativn$j )ustini? )asa ili pare.

Na taj način 'e v$lumen $pasn$) p$dručja $d dat$) i!v$ra ispu&tanja iti/)eneraln$/ nek$lik$/ ili čak vi&e puta/ ve'i $d +ip$tetičk$) v$lumena (!.

Ga utvr3ivanje +ip$tetičk$) v$lumena >videti jednačine B. i B. ?/ne$p+$dn$ je prv$ utvrditi te$rijsku minimalnu ventila4ijsku st$pu pr$t$kasve e) va!du+a k$ja i ra!redila dat$ ispu&tanje !apaljiv$) materijala d$tra ene k$n4entra4ije isp$d d$nje )rani4e ekspl$!ivn$sti. Ov$ se m$ ei!računati na slede'i način:

>B.1?

%de &e: >d( dt?min - minimalna v$lumetrijska st$pa pr$t$ka sve e) va!du+a>v$lumen u jedini4i vremena/ m# s?;>d, dt?maZ - maksimalna st$pa ispu&tanja na i!v$ru >masa u jedini4ivremena/ k) s?;

E m >=,E? - d$nja )rani4a ekspl$!ivn$sti >masa p$ v$lumenu/ k) m#?;k - akt$r si)urn$sti primenjen na =,E/ tipičn$

kU0/2 >trajni i primarni stepeni ispu&tanja?kU0/ >sekundarne stepeni ispu&tanja?;

* H am ijentalna temperatura >u stepenima 5elvina?

N< OCEN< 1 Ga pretvaranje E v >v$lM? u E m >k) m#?/ m$ e sek$ristiti slede'a jednačina pri n$rmalnim atm$s erskim usl$vima ka$ &t$ jedat$ u =el$kru)u $v$) standarda:



40/85

E m U 0/ 16 T 10 H# T C T E v

)de je C m$lekularna masa >k) km$l?.

Odn$s i!me3u i!računate vredn$sti >d( dt?min i stvarne ventila4ijske st$pe

u $kviru v$lumena k$ji se ra!matra >($? u li!ini ispu&tanja/ m$ e se i!ra!itika$ v$lumen >(k?.

N< OCEN< 2 rimenjuje se akt$r si)urn$sti kU1/0 na vredn$sti d$ ijenepr$verenim iskustv$m/ d$stupnim p$da4ima k$je je da$ pr$i!v$3ač !ap$se ne ure3aje kr$! k$je se !apaljiv materijal ispu&ta u atm$s eru ili napr$račune !asn$vane na pr$verenim p$da4ima. Ni i akt$r si)urn$sti seprimenjuje !a sve vredn$sti d$ ijene met$dama k$je se !asnivaju napretp$stavkama.

N< OCEN< # 5ada p$st$ji vi&e i!v$ra ispu&tanja unutar v$lumena saventila4ij$m k$ja se ra!matra >($?/ ne$p+$dn$ je utvrditi vredn$st>d( dt?min !a svaki i!v$r ispu&tanja i stepen ispu&tanja. "t$pe pr$t$ka nataj način $dre3uju da li tre a da se sumiraju u skladu sa *a el$m B.2:

>B.2?

)de je

- r$j i!mena va!du+a u jedini4i vremena >s-1? i i!veden$ je i!

>B.#?

)de je:dV o dt H st$pa pr$t$ka sve e) va!du+a/V o H ukupni v$lumen >p$d k$ntr$l$m p$str$jenja? k$ji se ventilira u

li!ini ispu&tanja.

N< OCEN< Ga situa4ije u !atv$ren$m pr$st$ru/ ($ 'e )eneraln$ itiv$lumen s$ e ili !)rade k$ja se u!ima u ra!matranje $sim ak$ p$st$ji $p&ta il$kalna ventila4ija ispu&tanja.

Fednačina >B.2? 'e va iti !a trenutne i +$m$)ene sme&e na i!v$ruispu&tanja/ p$d idealnim usl$vima pr$t$ka sve e) va!du+a. % praksi/



41/85

takvi+ idealni+ situa4ija nema/ na primer/ ! $) m$)u'i+ prepreka pr$t$kuva!du+a/ &t$ re!ultira l$&e ventiliranim del$vima p$dručja. I! t) ra!l$)a 'ee ikasna ra!mena va!du+a na is!v$ru ispu&tanja iti ni a n$ &t$ daje u

jednačini >B.#?/ &t$ v$di d$ p$ve'anja v$lumena >(!?. %v$3enjem d$datnek$rek4ije >kvalitet? akt$r u jednačinu >B.2?/ d$ ija se:

,de je e ikasn$st ventila4ije u p$)ledu e ikasn$sti u ra!re3ivanjuekspl$!ivne )asne atm$s ere/ tak$ da ima rasp$n $d U1 >idealna situa4ija?d$ U >$te an pr$t$k va!du+a?.

([email protected].> tvoren prostor Na $tv$ren$m pr$st$ru i ve$ma mala r!ina vetra daje veliki r$j i!menava!du+a u jedni4i vremena.

Na $tv$ren$m pr$st$ru pr$4ena tre a da ude !asn$vana na i!)ledu ikarakteristikama mesta. r$4ene (! tre a da se !asnivaju na re!ultatimak$ri&'enja $d)$varaju'i+ sredstava npr. p$m$'u anali!a = >računarskadinamika luida?.

5ada t$ nije praktičn$/ m$ e se k$ristiti pr$4ena navedena isp$d. Ce3utim/! $) $)raničenja pr$računa i dru)i+ akt$ra >npr disper!ija je n$rmaln$mn$)$ r a na $tv$ren$m pr$st$ru?/ $va jednačina 'e )eneraln$ dati mn$)$ve'i $ im.

5ak$ i se t$ i! e)l$/ tre a v$diti računa da se realn$ $dredi vredn$stakt$ra .

Ga primer/ ra!m$trim$ +ip$tetičku k$4ku/ dimen!ija 1 m na $tv$ren$mpr$st$ru. Ga $vaj slučaj r!ina vetra $d 0/ m s $si)urava st$pu ra!meneva!du+a ve'u $d 100 + >0/0# s? sa v$lumen$m ($U# 00 m#.

ri li n$m pr$4en$m/ k$riste'i U0/0# s !a $tv$reni pr$st$r/ +ip$tetičkiv$lumen (! ekspl$!ivne )asne atm$s ere m$ e se d$ iti k$ri&tenjem

$rmule >B. ?.



42/85

)de je:

- akt$r !a $te ani pr$t$k va!du+a >videti jednačinu B. ?;>d( dt?min H je ve' de inisan$ >m# s?;

0/0# - r$j i!mena va!du+a u sekundi([email protected].? it"aci a o$rani#eno$ otvoreno$ prostora

na primer radni separat$r ulje-v$da?/ ka$npr m T # m T 1 m >($ U 1 m#? i r!ina vetra 0/0 m s tada 'e iti# + >0/01 s?.

([email protected].@ rocena vremena o!r)avan a t

(reme t p$tre n$ da k$n4entra4ija padne $d p$četne vredn$sti $ d$ =,Eputa k/ nak$n &t$ prestane ispu&tanje/ m$ e se pr$4eniti na slede'i način:

)de je:

$ - p$četna k$n4entra4ija !apaljive supstan4e/ merene u istim jedini4ama ka$ =,E/ npr M v$l ili k) m#. Ne)de u ekspl$!ivn$j)asn$j atm$s eri/ k$n4entra4ija !apaljive materije m$ e iti 100Mv$l >u)lavn$m u nep$sredn$j li!ini i!v$ra ispu&tanja?. Ce3utim/kada se računa t/ $d)$varaju'a vredn$st !a $ !avisi $dk$nkretn$) slučaja/ u!imaju'i u $ !ir/ p$red dru)i+ akt$ra/p$)$3eni v$lumen ka$ i učestal$st i trajanje ispu&tanja;

- r$j i!mena va!du+a u jedini4i vremena;t H je u istim vremenskim jedini4ama ka$ i / npr ak$ je r$j i!mena

va!du+a u sekundi/ $nda 'e vreme t iti u sekundama;

H akt$r k$ji se d$deljuje $te an$m pr$t$ku va!du+a i ima istu numeričkuvredn$st ka$ &t$ je primenjen$ u $dre3ivanju (! >videti jednačinuB. ?.



43/85

ln H prir$dni l$)aritam;

k je akt$r si)urn$sti p$ve!an sa =,E i ima istu numeričku vredn$st ka$&t$ je primenjen$ u $dre3ivanju >d( dt?min >videti jednačinu B.1?.

Numerička vredn$st t/ d$ ijena jednačin$m B.6/ sama p$ se i nepredstavlja kvantitativn$ sredstv$ !a $dlučivanje $ tipu !$ne. Onadaje d$datnu in $rma4iju k$ja tre a da se up$redi vremen$m$dre3en$) pr$4esa ili situa4ije.

B.5.3 rocena stepena ventilaci e

(.@.>.1 p&te

$četne pr$4ene su)eri&u da trajni stepen ispu&tanja u!r$kuje p$st$janje!$ne 0/ primarni stepen u!r$kuje !$nu 1/ a sekundarni stepen u!r$kuje!$nu 2. Ce3utim $v$ nije uvek slučaj ! $) e ekata ventila4ije

% nekim situa4ijama stepen i niv$ rasp$l$ iv$sti ventila4ije m$ e iti tak$vis$k da u praksi ne p$st$ji u)r$ en pr$st$r. Nasupr$t t$me/ stepenventila4ije m$ e iti tak$ ni!ak da re!ultuju'a !$na ima ni i r$j >tj !$na 1$pasn$sti $d sekundarn$) i!v$ra ispu&tanja?. Ov$ se de&ava/ na primer/kada je niv$ ventila4ije takav da se ekspl$!ivna )asna atm$s era $dr ava idisper)uje se ve$ma p$la)an$ nak$n prestanka ispu&tanja. rema t$meekspl$!ivna )asna atm$s era se $dr ava du e ne)$ &t$ i se $čekival$ !ataj stepen ispu&tanja.

($lumen ( ! m$ e se isk$ristiti ka$ način ran)iranja ventila4ije u jaku/srednju i nisku !a svaki stepen ispu&tanja.

(.@.>.2 Caka ventilaci a ,C8

(entila4ija se smatra jak$m >F(? sam$ kada pr$4ena ri!ika p$ka!uje da je$ im p$ten4ijalne &tete ! $) i!nenadn$) p$ve'anja temperature i ilipritiska/ ka$ re!ultat paljenja ekspl$!ivne )asne atm$s ere v$lumena

jednak$) (!/ !anemariv.

r$4ena ri!ika tre a da u!me u $ !ir i sekundarne e ekte >na primer/ dalja$sl$ a3anja !apaljivi+ materija?.

,$re p$menut$ primenjuje se kada je (! manje $d 0/1 m # ili manje $d 1M($/ &ta )$d da je manje. % t$j situa4iji/ $ im $pasn$) p$dručja m$ e sesmatrati jednakim (!.



44/85

N< OCEN< In $rma4ije $ malim v$lumenima !a (! m$)u se na'i ui!ve&taju D" >%5? AA6#0 2008.

% praksi/ jaka ventila4ija m$ e se primeniti sam$ na l$kalne ve&tačkeventila4i$ne sisteme u li!ini i!v$ra/ na mala !atv$rena p$dručja ili na

ve$ma niske st$pe ispu&tanja. rv$/ mn$)a !atv$rena p$dručja imajuvi&estruke i!v$re ispu&tanja. Nije d$ r$ imati vi&e mali+ $pasni+ p$dručja up$dručju k$je se klasi ikuje ka$ ne$pasn$. =ru)$/ sa tipičnim st$pamaispu&tanja k$je se ra!matraju prilik$m klasi ika4ije p$dručja/ prir$dnaventila4ija je čest$ ned$v$ljna na $tv$ren$m pr$st$ru. tavi&e/ $ ičn$ nijei!v$dljiv$ ve&tački ventilirati ve'a !atv$rena p$dručja p$ tra enimst$pama.

N< OCEN< 5ada je pr$račun (! !asn$van na ve&tačk$j ventila4iji/ tre a

v$diti računa $ načinu na k$ji je k$nstruisana ve&tačka ventila4ija/ jer sečest$ de&ava da d$minantni pr$t$k ventila4ije ide $d i!v$ra i da sera!re3ivanje de&ava dalje $d p$ten4ijalni+ i!v$ra paljenja/ npr/ ka$ uslučaju l$kaln$) sistema !a ekstrak4iju ili tam$ )de je ventila4ija u relativn$mal$m pr$st$ru ka$ &t$ je pr$t$čni anali!at$r ili pr$ n$ p$str$jenje.

(.@.>.> Niska ventilaci a ,N8

(entila4ija se smatra nisk$m >N(? kada je (! ve'e $d ($. Niska ventila4ijase ver$vatn$ ne'e de&avati na $tv$ren$m pr$st$ru $sim )de ima preprekapr$t$ku va!du+a/ na primer/ u jamama.

(.@.>.? re!n a ventilaci a , 8

5ada ventila4ija nije ni jaka >F(? ni niska >N(?/ tada se smatra srednj$m>"(?. % t$m slučaju/ (! 'e iti manje ili jednak$ ($. "rednja ventila4ijatre a da k$ntr$li&e disper!iju ispu&tanja !apaljive pare ili )asa. (remep$tre n$ !a disper!iju ekspl$!ivne )asne atm$s ere/ nak$n prestankaispu&tanja/ tre a da ude takv$ da se stv$re usl$vi !$nu 1 ili !$nu 2/!avisn$ $d t$)a da li je stepen ispu&tanja primarni ili sekundarni.

ri+vatljiv$ vreme disper!ije !avisi $d $čekivane učestal$sti ispu&tanja itrajanja svak$) ispu&tanja. 5ada je v$lumen (! !načajn$ manji $dv$lumena !atv$ren$) pr$st$ra/ m$ e da se klasi ikuje sam$ de$ pr$st$raka$ $pasan. % nekim slučajevima/ !avisn$ $d veličine !atv$ren$) pr$st$ra/v$lumen (! m$ e iti pri li an v$lumenu !atv$ren$) pr$st$ra/ ! $) če)ase sav !atv$ren pr$st$r klasi ikuje ka$ $pasan.

(entila4ija na $tv$ren$m pr$st$ru/ $sim kada je (! ve$ma mali ili )de

p$st$je !načajne prepreke pr$t$ku va!du+a/ smatra se srednj$mventila4ij$m >"(?.



45/85

(.6 =aspolo)ivost ventilaci e

Aasp$l$ iv$st ventila4ije ima uti4aj na prisustv$ ili $rmiranje ekspl$!ivne)asne atm$s ere. "t$)a i rasp$l$ iv$st >ka$ i stepen? ventila4ije m$ra itiu!eta u ra!matranje prilik$m $dre3ivanja !$na $pasn$sti.

*ri niv$a rasp$l$ iv$sti ventila4ije m$raju se u!eti u ra!matranje >vidiprimere u


46/85


47/85

>? $dručje !$ne 2/ stv$ren$ sekundarnim i!v$r$m ispu&tanja/ m$ epr$meniti $vaj atri ut u primarni ili trajni i!v$r ispu&tanja/ u k$m slučajutre a u!eti ve'a rast$janja.

>4? $st$ja'e !$na 0/ ak$ je ventila4ija ve$ma sla a i ispu&tanje je takv$ da u

praksi staln$ p$st$ji ekspl$!ivna )asna atm$s era >tj pri li ava se stanju J e!ventila4ijeK?.

5a+ela (.2 F ost"pak za s"miran e vi&estr"ki* isp"&tan a "n"tar lokaci e 80

tepen isp"&tan a kci e ko e tre+a pre!"zeti sa ,!8H!t min

*rajni"a rati sve vredn$sti !a >d( dt?min i primeniti krajnji

re!ultat u jednačinama $d B.2 d$ B.6

rimarni% skladu sa *a el$m B.#/ sa rati p$tre an r$jnajve'i+ vredn$sti >d( dt?min i >d( dt?min !a trajna

ispu&tanja i! )$rnje) reda i primeniti krajnji re!ultat u jednačinama $d B.2 d$ B.6

"ekundarni5$ristiti sam$ jednu najve'u vredn$st >d( dt?min i>d( dt?min stavki !a trajna i primarna ispu&tanja i!

)$rnji+ red$va i primeniti $vu vredn$st u jednačinama$d B.2 d$ B.6

5a+ela (.> F ost"pak za s"miran e vi&estr"ki* isp"&tan a primarno$stepena

(ro isp"&tan a primarno$ stepena(ro isp"&tan a primarno$ stepenako i se koriste " skla!" sa 5a+elom

(.21 1

2 2# d$ #6 d$ 9

10 d$ 1#1 d$ 18 619 d$ 2# 72 d$ 27 828 d$ ## 9# d$ #9 10

0 d$ 116 d$ 1 12



48/85

(./ rora#"ni za o!re4ivan e stepena ventlaci e

N< OCEN


49/85

3akl "#ak

Dip$tetički v$lumen (! reduk$van je na !anemarivu vredn$st.

$&t$ je (! Y 0/1 m# >videti B. .#.2?/ stepen ventila4ije smatra se vis$kim u

$dn$su na i!v$r ispu&tanja i p$smatran$ p$dručje.


50/85

*+e de)ree $ ventilati$n ma^ e 4$nsidered as medium _it+ re)ard t$ t+es$ur4e $ release and area under 4$nsiderati$n $n t+is asis. D$_ever t+e

lamma le atm$sp+ere _$uld persist and t+e 4$n4ept $ !$ne 2 ma^ n$t emet.

3akl "#ak

Dip$tetički v$lumen (!/ iak$ je !načajn$ manji $d ( $/ ve'i je $d 0/1 m #.

"tepen ventila4ije se $4enjuje ka$ srednji u $dn$su na $vaj i!v$r ispu&tanja ip$smatran$ p$dručje. Ce3utim/ !apaljiva atm$s era 'e se $dr ati tak$ da jem$)u'e da usl$vi !a !$nu 2 ne udu ispunjeni.

rora#"n +r. >

5arakteristike ispu&tanja

Gapaljivi materijal: pr$pan )asC$lekularna masa pr$pana: /1 >k) m$l?I!v$r ispu&tanja: ventil !a punjenje=$nja )rani4a ekspl$!ivn$sti >=,E?: 0/0#9k) m# >2/1Mv$l?"tepen ispu&tanja: rimarni

akt$r si)urn$sti/ :k 0/2"t$pa ispu&tanja >d, dt?maZ: 0/00 k) s

5arakteristike ventila4ije

Gatv$ren pr$st$r

Br$j i!mena va!du+a : 20 + > /6Z10-# s?akt$r e ikasn$sti : 1

#085?*emperaturni k$e i4ijent >* 29#?: 1/0=imen!ije !)rade/ ( 0 10 m T 1 m T 6 m

Cinimalni v$lumetrijski pr$t$k sve e) va!du+a:



51/85

r$4ena +ip$tetičk$) v$lumena ( !:

(reme $dr anja ekspl$!ivne k$n4entra4ije:

Gaključak:

Dip$tetički v$lumen (! nije !anemariv/ ali ne prela!i ( $.

"tepen ventila4ije se $4enjuje ka$ srednji u $dn$su na $vaj i!v$r ispu&tanja ip$smatran$) p$dručja p$d $vim usl$vima. "a vremen$m $dr anjak$n4entra4ije $d 0/26+/ ne m$ e iti !ad$v$ljen k$n4ept !$ne 1/ $sim ak$ se$va $pera4ija ne p$navlja čest$.

rora#"n +r. ?

5arakteristike ispu&tanjaGapaljivi materijal: am$nijakC$lekularna masa am$nijaka: 17/0# >k) m$l?I!v$r ispu&tanja: ventil !a $du&avanje=$nja )rani4a ekspl$!ivn$sti >=,E?: 0/10 k) m# >1 /8Mv$l?"tepen ispu&tanja: "ekundarni

akt$r si)urn$sti/ :k 0/"t$pa ispu&tanja >d, dt?maZ: Z10-6k) s


Gatv$ren pr$st$r

Br$j i!mena va!du+a : 1 + > /2Z10-# s?akt$r e ikasn$sti : 1

29#5?*emperaturni k$e i4ijent >* 29#?: 1

=imen!ije !)rade/ ( 0 10 m T 1 m T 6 mCinimalni v$lumetrijski pr$t$k sve e) va!du+a:



52/85



3akl "#ak

Dip$tetički v$lumen (! je smanjen d$ !anemariv$sti.

"tepen ventila4ije se smatra vis$kim >V ! Y 0/1 m#? u $dn$su na $vaj i!v$r ispu&tanja i p$smatran$ p$dručje p$d $vim usl$vima >videti *a elu B.1?.


53/85




3akl "#ak

% pr$st$riji dimen!ija 10 m T 1 m T 6 m/ na primer/ +ip$tetički v$lumen (!i'e ve'i $d v$lumena s$ e ( 0. $red t$)a/ vreme $dr anja ekspl$!ivne

k$n4entra4ije je !načajn$ velik$.

"tepen ventila4ije smatra se niskim u p$)ledu i!v$ra ispu&tanja ip$smatran$) p$dručja p$d $vim usl$vima.

$dručje i il$ klasi ik$van$ ar ka$ !$na 1 ili čak !$na 0/ e! $ !ira narasp$l$ iv$st ventila4ije >videti *a elu B.1?. *$ je nepri+vatljiv$. *re aju sepredu!eti k$ra4i kak$ i se smanjila st$pa 4urenja ili !načajn$ p$ $lj&alaventila4ija/ m$ da p$m$'u l$kalne ekstrak4i$ne ventila4ije $k$ !aptivačak$mpres$ra.

rora#"n +r. 6

5arakteristike ispu&tanjaGapaljivi materijal: )as metanC$lekularna masa metana: 16/0 >k) m$l?I!v$r ispu&tanja: 4evni itin)=$nja )rani4a ekspl$!ivn$sti >=,E?: 0/0## k) m# > Mv$l?"tepen ispu&tanja: "ekundarni

akt$r si)urn$sti/ :k 0/"t$pa ispu&tanja >d, dt?maZ: 1 k) s




54/85

Otv$ren pr$st$r

Cinimalna r!ina vetra: 0/ m s&t$ re!ultira r$jem i!mena va!du+a: X#Z10-2 s?

akt$r e ikasn$sti : #

2885?*emperaturni k$e i4ijent >* 29#?: 0/98




Gaključak:

Dip$tetički v$lumen (! nije !anemariv. Na $sn$vu pretp$stavke >videti B. .2?da je !a $tv$ren pr$st$r ra!umna vredn$st !a ( 0U# 00 m#/ $nda je ( ! manje$d ( 0.

"tepen ventila4ije se $4enjuje ka$ srednji u $dn$su na $vaj i!v$r ispu&tanja ip$smatran$ p$dručje p$d $vim usl$vima.

Aasp$l$ iv$st ventila4ije/ $ !ir$m da je u pitanju $tv$ren pr$st$r/ je Kd$ raK i!at$ se p$dručje klasi ikuje ka$ !$na 2 >videti *a elu B.1?.

rora#"n +ro 7

5arakteristike ispu&tanja

Gapaljivi materijal: para t$luenaC$lekularna masa t$luena: 92/1 >k) m$l?I!v$r ispu&tanja: kvar na priru ni4i



55/85

=$nja )rani4a ekspl$!ivn$sti >=,E?: 0/0 6k) m# >1/2Mv$l?"tepen ispu&tanja: sekundarni

akt$r si)urn$sti/ k: 0/"t$pa ispu&tanja >d, dt?maZ: 6Z10- k) s

5arakteristike ventila4ijeGatv$ren pr$st$r

Br$j i!mena va!du+a: 12 + >#/#Z10-# s?akt$r e ikasn$sti/ : 2

29#5?*emperaturni k$e i4ijent/ >* 29#?: 1=imen!ije !)rade/ ( 0 10 m T 1 m T 6 m




3akl "#ak

Dip$tetički v$lumen (! nije !anemariv/ ali ne prela!i ( 0.

"tepen ventila4ije se $4enjuje ka$ srednji u $dn$su na $vaj i!v$r ispu&tanja ip$smatran$ p$dručje p$d $vim usl$vima.

videti *a elu B.1?. O !ir$m na vreme $dr anja ekspl$!ivne k$n4entra4ije

i$ i !ad$v$ljen k$n4ept !$ne 2.



56/85

neks ,informativni

rimeri klasifikaci e opasni* po!r"# a

.1 % praksi klasi ika4ija pr$st$ra uključuje p$!navanje p$na&anja!apaljivi+ )as$va i tečn$sti kad se $ne ispuste i! nek$) k$ntejnera i jasnain enjerska rasu3ivanja a!irana na iskustvu $ p$na&anjima del$vate+n$l$&ke $preme p$d $dre3enim usl$vima. I! $vi+ ra!l$)a nije praktičn$da se daju sve ra!umne varija4ije p$str$jenja i karakteristika pr$4esa."t$)a su i!a rani primeri k$ji naj $lje $pisuju čitavu il$!$ iju klasi ika4ijepr$st$ra.

.2 5$d $dlučivanja $ rast$janjima p$ka!anim na 4rte ima m$raju se dati

spe4i ična stanja k$mp$nenti p$str$jenja. %sl$vi isti4anja tre a da sera!m$tre u $dn$su na me+aničke karakteristike $preme i $stale itnekriterijume k$nstruk4ije. Ovi primeri nisu )eneraln$ primenjivi; m$raju seu!eti u $ !ir akt$ri ka$ spisak materijala k$ji se k$riste u pr$4esu/ vremeisključenja/ vreme disper!ije/ pritisak/ temperatura i $stale kriterijumi k$ji se$dn$se i na sastavne del$ve p$str$jenja i na materijale k$ji učestvuju upr$4esu i k$ji svi utiču na klasi ika4iju i i'e i+ p$tre n$ primeniti k$dsvak$) p$jedin$) slučaja k$ji se ra!matra. "t$)a $vi primeri predstavljajusam$ uputstv$ i tre a da se primene tak$ da se u!mu u $ !ir k$nkretne$k$ln$sti.

>.


57/85

lika .1 F o)el ni sim+oli za ozna#avan e zona opasni* po!r"# a

rimer +r. 1

N$rmalna industrijska pumpa sa me+aničkim !aptivačem/ m$ntirana na

niv$u !emlje/ p$stavljena na $tv$ren$m pr$st$ru/ k$ja transp$rtuje!apaljive tečn$sti:

Osn$vni akt$ri k$ji utiču na tip i $ im !$na

$str$jenje i pr$4es rada

(entila4ija Op&te "ump

*ip...................... rir$dna rir$dna"tepen............... "rednji Ni!akAasp$l$ iv$st.... =$ ra =$ ar

I!v$r ispu&tanja "tepen ispu&tanjaCe+anički !aptivač pumpe......... "ekundarni

r$i!v$d

*ačka paljenja............... Isp$d radne i am ijetalne temperature,ustina pare................. (e'a $d )ustine va!du+a



58/85

%!imaju'i u $ !ir relevantne parametre/ date su slede'e vredn$sti !apumpu k$ja ima kapa4itet 0 m# + i k$ja radi p$d niskim pritisk$m:

a U # m +$ri!$ntaln$ $d i!v$ra ispu&tanja; U 1m $d niv$a !emlji&ta i d$ 1m i!nad i!v$ra ispu&tanja

rimer +r. 2

N$rmalna industrijska pumpa sa me+aničkim !aptivačem/ m$ntirana naniv$u p$da/ p$stavljena u !atv$ren$m pr$st$ru/ k$ja transp$rtuje !apaljivetečn$sti:



(entila4ija Op&te "ump

*ip...................... (e&tačka Nema"tepen............... Ni!akAasp$l$ iv$st.... =$ ra

I!v$r ispu&tanja "tepen ispu&tanjaCe+anički !aptivač pumpe......... "ekundarni

r$i!v$d

*ačka paljenja............... Isp$d radne i am ijetalne temperature,ustina pare................. (e'a $d )ustine va!du+a



59/85

=imen!ije nisu $!načene p$&t$ 'e $pasn$ p$dručje $ u+vatiti v$lumen ( 0. videti *a elu B.1?.

rimer +r. >

Odu&ni ventil na $tv$ren$m pr$st$ru/ i! pr$4esne p$sude:



(entila4ija Op&te

*ip...................... rir$dna"tepen............... "rednjiAasp$l$ iv$st.... =$ ra

I!v$r ispu&tanja "tepen ispu&tanjaI!la! i! ventila......... rimarni i sekundarni

r$i!v$d

Ben!in,ustina )asa................. (e'a $d )ustine va!du+a



60/85

• i!v$r ispu&tanja >i!la! i! ventila prečnika 2 mm?

%!imaju'i u $ !ir relevantne parametre/ date su slede'e vredn$sti !a ventilk$d k$)a je pritisak $tvaranja $k$ 0/1 Cpa >1/ ar?:

a U #m u svim prav4ima $d i!v$ra ispu&tanja; U m u svim prav4ima $d i!v$ra ispu&tanja.

rimer +r. ?

%pravljački ventil/ p$stavljen u !atv$ren$m sistemu 4ev$v$da k$jitransp$rtuje !apaljivi )as:



(entila4ija Op&te*ip...................... rir$dna"tepen............... "rednjiAasp$l$ iv$st.... =$ ra



61/85

I!v$r ispu&tanja "tepen ispu&tanjaGaptivač $s$vine ventila......... "ekundarni

r$i!v$d

,as............................... r$pan,ustina )asa................. (e'a $d )ustine va!du+a

%!imaju'i u $ !ir relevantne parametre/ tipična vredn$st k$ja 'e iti

pr$4enjena u $v$m primeru je:a U 1m u svim smer$vima $d i!v$ra ispu&tanja.

rimer +r. @

"ta4i$narna pr$4esna p$suda !a me&anje/ unutar $ jekta/ k$ja se red$vn$$tvara ! $) p$tre a pr$4esa. *ečn$sti se u nju d$v$de i i! nje $dv$de

prek$ 4ev$v$da $d !avareni+ 4evi sa lan&n$m na p$sudi:



62/85



(entila4ija Op&te*ip...................... (e&tačka"tepen............... Ni!ak unutar suda; srednji van sudaAasp$l$ iv$st.... =$ ra

I!v$r ispu&tanja "tepen ispu&tanja$vr&ina tečn$sti unutar suda......... *rajni

Otv$r na sudu................................... rimarnir$sipanje ili 4urenje u li!ini suda.. "ekundarni

r$i!v$d

*ačka paljenja............... Isp$d radne i am ijentalne temperature,ustina pare................. (e'a $d )ustine va!du+a

%!imaju'i u $ !ir relevantne parametre/ tipične vredn$sti k$je 'e itipr$4enjene u $v$m primeru su:

a U 1 m +$ri!$ntaln$ $d i!v$ra ispu&tanja; U 1 m i!nad i!v$ra ispu&tanja;

4 U 1 m +$ri!$ntaln$;

d U 2 m +$ri!$ntaln$;e U 1 m i!nad niv$a p$da.



63/85

rimer +r. 6

"eparat$r ulje-v$da/ sme&ten na $tv$ren$m pr$st$ru/ $tv$ren premaatm$s eri u ra ineriji na te:



(entila4ija %nutar separat$ra (an separat$ra*ip...................... rir$dna rir$dna"tepen............... Ni!ak "rednji

Aasp$l$ iv$st.... =$ ra =$ raI!v$r ispu&tanja "tepen ispu&tanja

$vr&ina tečn$sti t$k$m n$rmaln$) rada *rajni$vr&ina tečn$sti t$k$m p$reme'en$) rada rimarni$vr&ina tečn$sti t$k$m nen$rmaln$) rada "ekundarni

r$i!v$d

*ačka paljenja............... Isp$d radne i am ijentalne temperature,ustina pare................. (e'a $d )ustine va!du+a




64/85

a U #m +$ri!$ntaln$ $d separat$ra; U 1m i!nad niv$a !emlji&ta;

4 U 7/ m +$ri!$ntaln$;d U #m i!nad niv$a !emlji&ta.

rimer +r. 7

5$mpres$r !a v$d$nik u !)radi k$ja je $tv$rena na niv$u p$da.



(entila4ija*ip...................... rir$dna"tepen............... "rednjiAasp$l$ iv$st.... =$ ra

I!v$r ispu&tanja "tepen ispu&tanjaGaptivači k$mpres$ra/ ventili i priru ni4e "ekundarni

k$ji pripadaju k$mpres$ru

r$i!v$d

,as .............................. ($d$nik,ustina )asa................. Canja $d )ustine va!du+a



65/85


a U #m +$ri!$ntaln$ $d i!v$ra ispu&tanja; U 1m +$ri!$ntaln$ ventila4i$ni+ $tv$ra;

4 U 1m i!nad ventila4i$ni+ $tv$ra.

rimer +r. /.

Ae!erv$ar !a skladi&tenje !apaljivi+ tečn$sti/ na $tv$ren$m pr$st$ru/ saiksnim kr$v$m i e! unutra&nje) plivaju'e) kr$va.



(entila4ija*ip...................... rir$dna"tepen............... "rednji`Aasp$l$ iv$st.... =$ ra

I!v$r ispu&tanja "tepen ispu&tanja$vr&ina tečn$sti *rajni

Odu&ak i $stali $tv$ri na kr$vu rimarniriru ni4e/ prepunjavanje re!erv$ara "ekundarni



66/85

r$i!v$d

*ačka paljenja.............. Isp$d radne i am ijentalne temperature,ustina pare................. (e'a $d )ustine va!du+a

` unutar re!erv$ara


a U #m +$ri!$ntaln$ $d $tv$ra; U #m i!nad kr$va;

4 U #m +$ri!$ntaln$ $d re!erv$ara.

rimer +r. 9

Instala4ija !a punjenje >t$k$m punjenja?/ na $tv$ren$m pr$st$ru/ !a en!in/punjenje na vr+u e! rekupera4ije para.



(entila4ija*ip...................... rir$dna"tepen............... "rednjiAasp$l$ iv$st.... =$ ra



67/85

I!v$r ispu&tanja "tepen ispu&tanjaOtv$ri na kr$vu re!erv$ara rimarni

urenje p$ $k$ln$m !emlji&tu "ekundarnirepunjavanje re!erv$ara "ekundarni

r$i!v$d

*ačka paljenja.............. Isp$d radne i am ijentalne temperature,ustina pare................. (e'a $d )ustine va!du+a


a U 1/ m +$ri!$ntaln$ $d i!v$ra ispu&tanja; U 1/ m +$ri!$ntaln$ $d sp$jni4e;

4 U 1/ m i!nad i!v$ra ispu&tanja;d U 1m i!nad niv$a $k$ln$) !emlji&ta;e U / m +$ri!$ntaln$ $d drena n$) kanala;

U 1/ m +$ri!$ntaln$ $d !$ne 1;) U 1m i!nad !$ne 1.

N< OCEN< 1:


68/85

rimer +r. 10

r$st$rija sa me&ali4ama u a ri4i $ja:

Ovaj primer p$ka!uje način na k$ji se k$riste p$jedinačni primeri r. 2 >sa

srednjim stepen$m ventila4ije? i r. . % $v$m p$jedn$stavljen$m primeru/četiri me&ali4e !a $ju >stavka 2? su sme&tene u pr$st$riji. $st$je i tripumpe >stavka 1? !a tečn$st u ist$j pr$st$riji.

Osn$vni akt$ri k$ji utiču na tip !$ne dati su u ta elama u primerima 2 i .

%!imaju'i u $ !ir relevantne parametre >vidi ta li4u p$dataka !aklasi ika4iju pr$st$ra? $vde su date tipične vredn$sti !a $vaj primer:

a U 2m; U m;

4 U #m.



69/85


70/85

ista p$dataka !a klasi ika4iju $pasn$) p$dručja- =e$ I: ista !apaljiv$)materijala i karakteristike

A e e r e n

t n i 4 r t e :

i ! ) l e d

1

O s t a l e v a

n e i n $ r m a 4

i j e

i p r i m e d

e

a n

$ r m a l n $

j e d a t a v r e d n $ s t p a r n $ ) p r

i t i s k a / a l

i / u s l u č a j u

d a j e n e m a / m $ e s e

k $ r i s

t i t i t a č

k a k l j u č a n j a

> . . 1

d ? .

$ s

t r $ j e n

j e : a r i k a

$ j a > p r i m e r

r . 1

0 ? 1

* e m p e r .

k l a s a

*#

1 #

, r u p a

II<

1 2

* e m p e r .

p a l j e n j a

0

260

1 1

A e l a t

i v n a

) u s t

i n a ) a s

v a ! d u

+

2/9

1 0

$ l

i t r $ p .

i n d e k s

a d i j a a t .

& i r e n j a

-

9

I s p a r l j

i v $ s

t a

* a č k a

k l j u č a n j a

0

81

8

* a č k a

t $ p l j e n j a

0

-

7

a r n i p r

i t i s a

k n a

2 0 0

k a

/8

6

= , E

( $ l .

M1/2

5 ) m

# 0/0 2



71/85

* a č k a

p a l j e n j a

0

-18

#

G a p a l

j i v

m a t e r

i j a l

" a s

t a v

6D12

2 I m e Aastvarač

sa nisk$mtačk$mpaljenja

1 B r .

1

ista p$dataka !a klasi ika4iju $pasn$) p$dručja- =e$ II:ista i!v$ra ispu&tanja

A e e r e n

t n i 4 r

t e :

i ! ) l e d

1 #

O s t a l e v a

n e

i n $ r m a 4

i j e

i p r i m e d

e ì!nadi!v$ra

``$d i!v$raispu&tanja

ùnutar suda

ì!nad$tv$ra

``$d $tv$ra

ì!nadniv$a p$da``$d suda

a - t r a

j n i ; - p r i m a r n i ; " - s e k u n d a r n i

n a v e s t

i p $ d

k $ j i m

j e r $ j e m

u p r v $ m

d e l u l

i s t e

$ s

t r $ j e n

j e : a r i k a

$ j a > p r i m e r

r . 1

0 ? $ d r u

č j e :

1 2

O p a s n $ p $ d r u

č j e

A e e r e n 4 a

rimer r.2 rimer r. rimer r. rimer r.

1 1

O i m ! $ n e

m

D

$ r i !

.

#/0`` ` 2/0`` 2/0``

1 0 ( e r

t .1/0` ` 1/0` 1/0`

9 * i p ! $ n e

0 - 1 - 2

2 0 1 2

8

( e n

t i l a 4 i

j a A a s p $

l $ i v $ s

t e "rednja "la a "rednja "rednja

" t e p e n

e

"rednji Ni!ak "rednji "rednji

* i p

d < < < <

7

G a p a l

j i v m a t e r

i j a l

" t a n j e 4

6

A a d n a

t e m p e r a

t u r a

i

k a

101/#2 101/#2 101/#2 101/#2

0 1 1 1 1



72/85

p r i t i s a

k

4 , - ) a s ; - t e č n $ s t ;

, - t e č n i ) a s ;

" - č v r s t a m a t e r

i j a

d N - p r i r $ d n a ; < - v e &

t a č k a

A e e r e n 4 a

1 1 1 1

" t e p e n

i s p u

& t a n

j a a

" "

#

I ! v $ r

i s p u

& t a n

j a

$ k a 4 i

j ar$st$r $k$pumpe

r$st$r $k$p$sude !ame&anje



2 O p i s Gaptivač

pumpe

$vr&inatečn$sti up$sudi !ame&anje

Otv$ri nap$sudi !ame&anje

r$sipanjai! p$sude

!a me&anje

1 B r . 1 2 #

rimer +r. 11

$str$jenje !a sme&taj en!ina i na te:



73/85

Ovaj primer p$ka!uje jedan način k$ri&tenja individualni+ primera Br. 1/ 6/ 8i 9. % $v$m p$jedn$stavljen$m primeru/ pet pumpi !a tečn$st >element 1?

lisk$ p$stavljeni+/ jedna usamljena pumpa >element 1?/ jedan )ravita4i$niseparat$r na ta v$da >element 2?/ tri skladi&na re!erv$ara >sa pri+vatnim

a!enima? !a en!in >element #?/ jedn$ p$str$jenje !a punjenje 4isterni>element ?/ dva re!erv$ara !a na tu >element ? su p$stavljeni u ist$mp$str$jenju !a sme&taj na te i en!ina.

Osn$vni akt$ri k$ji utiču na tip !$ne dati su u primerima 1/ 6/ 8 i 9.

%!imaju'i u $ !ir relevantne parametre >vidi listu p$dataka !a klasi ika4iju$pasni+ pr$st$ra?/ d$ ijaju se slede'e vredn$sti !a $vaj primer:a U #m;

U 7/ m;4 U / md U 1/ m.

rte r. 11 je tl$4rt; !a vertikalne rasp$ne !$na vidi primere r. 1/ 6/ 8 i 9.Ga detalje >!$ne unutar re!erv$ara/ ra!mere !$na/ !$ne $k$ $du&akaventila/ itd? videti primere r. 1/ 6/ 8 i 9.



74/85

N< OCEN!$na 0? !ajedn$sa !$niranjem $du&aka re!erv$ara re!erv$ara >G$na 1?.

% praksi m$)u p$st$jati i dru)i i!v$ri ispu&tanja; ipak/ radi jedn$stavn$sti/$ni nisu u!eti u $ !ir.

ista p$dataka !a klasi ika4iju $pasn$) p$dručja- =e$ I:ista !apaljivi+ materijala i karakteristika



75/85

A e e r e n

t n i 4 r t e :

i ! ) l e d

1

O s t a l e v a

n e

i n $ r m a 4

i j e

i p r i m e d

e (redn$stisu

pr$4enjene

a n

$ r m a l n $


i t i s k a / a l

i / u s

l u č a j u d a j e n e m a / m $ e s e

k $ r i s

t i t i t a č k a

k l j u č a n j a

> . . 1

d ? .

$ s

t r $ j e n

j e : p $ s

t r $ j e n

j e ! a s m e &

t a j e n !

i n a

> p r i m e r

r . 1

1 ? 1

* e m p e r .

k l a s a

*# *2 *#

1 #

, r u p a

II< II< II<

1 2

* e m p e r .

p a l j e n j a

0

280 ##0 X280

1 1

A e l a t

i v n a

) u s t

i n a ) a s

v a ! d u +

X2/ #/ X1/2

1 0

$ l i t r $ p .

i n d e k s

a d i j a a t .

& i r e n j a

- - -

9

I s p a r l j

i v $ s

t a

* a č k a

k l j u č a n j a

0

Y210 200 -

8

* a č k a

t $ p l

j e n j a

0

- - -

7

a r n i p r

i t i s a

k n a

2 0 0

k a

0 6 -

6

= , E

( $ l .

M1/2 1/2 X0/7

5 ) m

#

0/022 0/0 # -

* a č k a

p a l j e n j a

0

Y0 -6 Y0



76/85

#

G a p a l

j i v

m a t e r

i j a l

" a s

t a v

2 I m e

Ben!in Na ta($da k$ja

sadr i na tu ien!in

1 B r .

1 2 #

ista p$dataka !a klasi ika4iju $pasn$) p$dručja- =e$ II:ista i!v$ra ispu&tanja

A e e r e n

t n i 4 r t e :

i ! ) l e

d

1 #

O s t a l e v a

n e

i n $ r m a 4

i j e

i p r i m e d

eì!nadi!v$ra``$d

i!v$raispu&tanj

a

ùnutar separat$ra isp$d

niv$ap$da

ì!nadniv$ap$da``$d

separat$ra

ì!nadniv$ap$da``$d

separat$ra

ùnutar re!erv$a

ra`#m $k$ventila

ùnutar a!ena

ì!nadniv$ap$da

$ s

t r $ j e n

j e : p $ s

t r $ j e n

j e ! a s m e &

t a j e n ! i n a

> p r i m e r

r . 1

1 ? $ d r u

č j e :

1 2

O p a s n $ p $

d r u

č j e

A e

e r e n 4

a rimer r.1rimer

r.6rimer

r.6rimer

r.6rimer

r.8rimer

r.8rimer

r.8rimer

r.8

1 1

O i m

! $ n e

m

D $ r

i ! .

#/0`` ` #/0`` 7/ `` ` #/0` ` #/0``

1 0 ( e r

t .1/0` ` 1/0` #/0` ` #/0` ` #/0`

9 * i p ! $ n e

0 - 1 - 2

2 0 1 2 0 1 2 2

8

( e n

t i l a 4

i j a A a s p $

l $ i v $ s

t e "rednja =$ ra =$ ra =$ ra "la a =$ ra "rednja =$ ra

" t e p e n e

"rednji Ni!ak "rednji "rednji "rednji "rednji "rednji "rednji

* i p

d < N N N N N N N

7

G a p a l

j i v m a t e r

i j a l

" t a n j e 4

6

A a d n a

t e m p e r a

t u r a

i

p r i t i s a

k

k a

00 101/2 101/#2 101/#2 101/#2 101/#2 t

0 1 1 1 1 1 1

A e e r e

n 4 a 1 # 1 1 1 1



77/85


78/85

G a p a l

j i v m a t e r i j a l

t e m p e r a

t u r a

i

p r i t i s a

k

4 , - ) a s ; - t e č n $ s t ;

, - t e č n i ) a s ;

" - č v r s t a m a t e r

i j a

d N - p r i r $ d n a ; < - v e &

t a č k a

0 1 1 -

A e e r e

n 4 a

1 1 2

" t e p e n

i s p u &

t a n j a a

" -

#

I ! v $ r

i s p u

& t a n

j a

$ k a 4 i

j ar$st$r !apunjenje

r$st$r !apunjenje

r$st$r re!erv$ara

2 O p i s

Otv$ri !apunjenjena vr+u

re!erv$ara

r$sipanjai!

drena n$)kanala

Ae!erv$ar !a na tu

1 B r . 7 8 9

*a ela .1- ista p$dataka !a klasi ika4iju $pasn$) p$dručja- =e$ I:ista !apaljiv$) materijala i karakteristika

A e e r e n

t n i 4 r t e :

1

O s t a l e v a

n e

i n $ r m a 4

i j e i

p r i m e d

e

1

* e m p e r .

k l a s a



79/85

$ s

t r $ j e n

j e :

a n

$ r m a l n $


i t i s k a / a l

i / u s

l u č a j u d a j e n e m a / m $ e s e

k $ r i s

t i t i t a č k a

k l j u č a n j a

> . . 1

d ? .

1 #

, r u p a

1 2

* e m p e r .

p a l j e n j a

0

1 1

A e l a t

i v n a

) u s t

i n a ) a s

v a ! d u +

1 0

$ l i t r $ p .

i n d e k s

a d i j a a t .

& i r e n j a

9

I s p a r l j

i v $ s

t a

* a č k a

k l j u č a n j a

0

8

* a č k a

t $ p l

j e n j a

0

7

a r n i p r

i t i s a

k n a

2 0 0

k a

6

= , E

( $ l .

M

5 ) m

#

* a č k a

p a l j e n j a

0

#

G a p a l

j i v

m a t e r

i j a l

" a s

t a v

2 I m e

1 B r .

*a ela .2- ista p$dataka !a klasi ika4iju $pasn$) p$dručja- =e$ II:ista i!v$ra ispu&tanja



80/85

A e e r e n

t n i 4 r t e :

1 #

O s t a l e v a

n e

i n $ r m a 4

i j e i p r i m e d

e

a - t r a

j n i ; - p r i m a r n i ; " - s e k u n

d a r n

i

n a v e s t

i p $ d

k $ j i m

j e r $ j e m

u p r v $ m

d e l u

l i s t e

4 , - ) a s ; - t e č n $ s t ;

, - t e č n i ) a s ;

" - č v r s t a m a t e r i j a

$ s

t r $ j e n

j e :

$ d r u

č j e :

1 2

O p a s n $ p $

d r u

č j e

A e

e r e n 4

a

1 1

O i m

! $ n e

m

D $ r

i ! .

1 0 ( e r

t .

9 * i p ! $ n e

0 - 1 - 2

8

( e n

t i l a 4

i j a A a s p $ l $

i v $ s

t e

" t e p e n e

* i p

d

7

G a p a l

j i v m a t e r

i j a l

" t a n j e 4

6

A a d n a

t e m p e r a

t u r a

i

p r i t i s a

k

k a

0

A e e r e

n 4 a

" t e p e n

i s p u

& t a n j a a

#

I ! v $ r

i s p u

& t a n

j a

$ k

Documents

SRPS en 60079-10-1 Eksplozivne Atmosfere -Prevod