SRPSKA BANKA a.d. BEOGRAD - Српска Банка · PDF filefinansijskih izveštaja” – Finansijski instrumenti sa pravom prodaje ili vraćanja izdavaocu u zamenu za gotovinu

SRPSKA BANKA a.d. BEOGRAD Finansijski izveštaji za godinu završenu 31. decembra 2009. i Izveštaj spoljnog revizora o obavljenoj reviziji finansijskih izveštaja za 2009. godinu

SRPSKA BANKA a.d. BEOGRAD

SADRŽAJ

Strana

IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA 1-2 FINANSIJSKI IZVEŠTAJI

Bilans uspeha Bilans stanja Izveštaj o promenama na kapitalu Izveštaj o tokovima gotovine Statistički aneks Napomene uz finansijske izveštaje 1 – 78

IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA

AKCIONARIMA I UPRAVNOM ODBORU SRPSKE BANKE a.d. BEOGRAD Izvršili smo reviziju priloženih finansijskih izveštaja Srpske banke a.d. Beograd (u daljem tekstu “Banka”), koji obuhvataju bilans stanja na dan 31. decembra 2009. godine i odgovarajući bilans uspeha, izveštaj o promenama na kapitalu i izveštaj o tokovima gotovine za godinu koja se završava na taj dan, kao i pregled značajnih računovodstvenih politika i napomene uz finansijske izveštaje. Statistički aneks predstavlja sastavni deo ovih finansijskih izveštaja. Finansijski izveštaji Banke za 2008. godinu su bili predmet revizije od strane drugog revizora, koji je u svom Izveštaju od 16. marta 2009. godine izrazio mišljenje bez rezerve na ove finansijske izveštaje. Odgovornost rukovodstva za finansijske izveštaje

Rukovodstvo Banke je odgovorno za sastavljanje i istinito prikazivanje ovih finansijskih izveštaja u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji (“Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 46/2006 i 111/2009), Zakonom o bankama (“Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 107/2005) i relevantnim propisima Narodne banke Srbije koji regulišu finansijsko izveštavanje banaka. Odgovornost rukovodstva obuhvata: uspostavljanje, primenu i održavanje internih kontrola koje su relevantne za sastavljanje i istinito prikazivanje finansijskih izveštaja koji ne sadrže materijalno značajne pogrešne iskaze, nastale usled kriminalne radnje ili greške; odabir i primenu odgovarajućih računovodstvenih politika i korišćenje računovodstvenih procena koje su razumne u datim okolnostima. Odgovornost revizora

Naša odgovornost je da izrazimo mišljenje o priloženim finansijskim izveštajima na osnovu izvršene revizije. Reviziju smo izvršili u skladu sa Međunarodnim standardima revizije. Ovi standardi nalažu da se pridržavamo principa profesionalne etike i da reviziju planiramo i izvršimo na način koji omogućava da se, u razumnoj meri, uverimo da finansijski izveštaji ne sadrže materijalno značajne pogrešne iskaze. Revizija uključuje sprovođenje postupaka radi pribavljanja revizijskih dokaza o iznosima i obelodanjivanjima iznetim u finansijskim izveštajima. Odabrani postupci su zasnovani na revizorskom prosuđivanju, uključujući procenu rizika postojanja materijalno značajnih pogrešnih iskaza u finansijskim izveštajima, nastalih usled kriminalne radnje ili greške. Prilikom procene ovih rizika, revizor sagledava interne kontrole koje su relevantne za sastavljanje i istinito prikazivanje finansijskih izveštaja radi osmišljavanja revizorskih postupaka koji su odgovarajući u datim okolnostima, ali ne u cilju izražavanja mišljenja o delotvornosti internih kontrola pravnog lica. Revizija takođe uključuje ocenu primenjenih računovodstvenih politika i značajnih procena izvršenih od strane rukovodstva, kao i ocenu opšte prezentacije finansijskih izveštaja. Smatramo da su revizijski dokazi koje smo pribavili dovoljni i odgovarajući i da obezbeđuju osnovu za izražavanje našeg mišljenja.

2

IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA AKCIONARIMA I UPRAVNOM ODBORU SRPSKE BANKE a.d. BEOGRAD (Nastavak) Mišljenje

Po našem mišljenju, finansijski izveštaji prikazuju istinito i objektivno, po svim materijalno značajnim pitanjima, finansijski položaj Banke na dan 31. decembra 2009. godine, kao i rezultate njenog poslovanja i tokove gotovine za godinu koja se završava na taj dan, u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji, Zakonom o bankama i relevantnim propisima Narodne banke Srbije koji regulišu finansijsko izveštavanje banaka. Skretanje pažnje

Ne izražavajući rezervu u odnosu na dato mišljenje, skrećemo pažnju na Napomenu 29(b) uz finansijske izveštaje, u kojoj je obelodanjeno da je pokazatelj izloženosti Banke prema grupi povezanih lica na dan 31. decembra 2009. godine iznosio 26.97% kapitala Banke i bio je viši od propisanog maksimuma od 25% kapitala Banke. Naplatom dela potraživanja od grupe povezanih lica početkom 2010. godine, Banka je do 25. januara 2010. godine uskladila navedeni pokazatelj sa propisanim zahtevom Narodne banke Srbije. Beograd, 9. mart 2010. godine

Danijela Krtinić Ovlašćeni revizor

1


NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE ZA 2009. GODINU


SADRŽAJ

Strana NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 1. Osnovne informacije o Banci...................................................................... 1 2. Pregled značajnih računovodstvenih politika .................................................. 2 3. Ključne računovodstvene procene i prosuđivanja ........................................... 21 4. Prihodi i rashodi od kamata ...................................................................... 24 5. Prihodi i rashodi od naknada i provizija ........................................................ 25 6. Neto rashodi od kursnih razlika .................................................................. 25 7. Ostali poslovni prihodi ............................................................................. 25 8. Neto rashodi po osnovu indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja ...................... 26 9. Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi ...................................... 27 10. Troškovi amortizacije ............................................................................. 27 11. Operativni i ostali poslovni rashodi ............................................................. 27 12. Prihodi od promene vrednosti imovine i obaveza ............................................. 28 13. Rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza ............................................ 28 14. Porez na dobit ...................................................................................... 28 15. Gotovina i gotovinski ekvivalenti ................................................................ 30 16. Opozivi depoziti i krediti .......................................................................... 31 17. Potraživanja po osnovu kamata, naknada, prodaje, promene fer vrednosti derivata i

druga potraživanja ................................................................................. 32 18. Dati krediti i depoziti .............................................................................. 33 19. Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija) .................................................. 36 20. Ostali plasmani ..................................................................................... 37 21. Osnovna sredstva i nematerijalna ulaganja .................................................... 38 22. Ostala sredstva ..................................................................................... 39 23. Transakcioni depoziti .............................................................................. 40 24. Ostali depoziti ...................................................................................... 40 25. Primljeni krediti .................................................................................... 41 26. Obaveze po osnovu kamata, naknada i promene vrednosti derivata ..................... 42 27. Rezervisanja ........................................................................................ 42 28. Ostale obaveze ..................................................................................... 43 29. Kapital ............................................................................................... 44 30. Vanbilansne pozicije ............................................................................... 46 31. Obelodanjivanje odnosa sa povezanim licima ................................................. 48 32. Upravljanje rizicima ............................................................................... 49 33. Preuzete i potencijalne obaveze ................................................................ 74 34. Informacije o segmentima poslovanja........................................................... 75 35. Usaglašavanje potraživanja i obaveza .......................................................... 78 36. Devizni kursevi ...................................................................................... 78 37. Događaji nakon datuma izveštajnog perioda ................................................... 78

SRPSKA BANKA a.d. BEOGRAD NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE Za godinu završenu 31. decembra 2009.

1

1. OSNOVNE INFORMACIJE O BANCI

Srpska banka a.d. Beograd (u daljem tekstu “Banka”) nastala je transformacijom specijalizovane organizacije u sastavu Narodne banke Jugoslavije (NBJ) – Vojni servis, na osnovu rešenja Narodne banke Jugoslavije G.br. 920 od 4. novembra 1996. godine. Banka je upisana u sudski registar Privrednog suda u Beogradu rešenjem br. VI/Fi-19015/96 od 14. novembra 1996. godine. Ugovorom o osnivanju Banke od 17. septembra 1996. godine odlučeno je da Banka počne sa radom 1. januara 1997. godine. Do 1. septembra 2003. godine, Banka je poslovala pod nazivom JU GARANT BANKA a.d. Beograd. Dana 5. novembra 2004. godine, Banka je izvršila upis pravnog sledbenika Savezne Republike Jugoslavije, Rešenjem br. XI Fi 11391/04. Većinski osnivač Banke je Republika Srbija, čije učešće u akcijskom kapitalu na dan 31. decembra 2009. godine iznosi 96.52%. Banka je registrovana u Republici Srbiji za obavljanje platnog prometa u zemlji i inostranstvu, kreditnih i depozitnih poslova u zemlji, poslova sa platnim karticama, poslove sa hartijama od vrednosti kao i za dilerske poslove. U skladu sa Zakonom o bankama, Banka posluje na principima stabilnog i sigurnog poslovanja. Banka je otvoreno akcionarsko društvo. Sedište Banke se nalazi u Beogradu, ulica Savska broj 25. Banka u svom sastavu ima 11 ekspozitura. Banka je na dan 31. decembra 2009. godine imala 394 zaposlenih (31. decembar 2008. godine: 381 zaposlenih). Matični broj Banke je 07092288, a poreski identifikacioni broj je 100000387. Upravni odbor Banke je odobrio ove finansijske izveštaje 26. februara 2010. godine.


2

2. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA 2.1. Osnove za sastavljanje i prikazivanje finansijskih izveštaja

Finansijski izveštaji Banke za 2009. godinu sastavljeni su u skladu sa važećim propisima u Republici Srbiji zasnovanim na Zakonu o računovodstvu i reviziji (“Službeni glasnik Republike Srbije”, br. 46/2006 i 111/2009), Zakonom o bankama (“Službeni glasnik Republike Srbije”, br. 107/2005) i pratećom regulativom Narodne banke Srbije izdatom na osnovu navedenih zakona. Zakonom o računovodstvu i reviziji propisano je da banke vode, sastavljaju i prikazuju svoje finansijske izveštaje u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardima, odnosno Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (“MRS/MSFI”). Rešenjem Ministra finansija Republike Srbije broj 401-00-11/2008-16 od 18. januara 2008. godine (“Službeni glasnik Republike Srbije”, br. 16/2008), objavljeni su Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja (MSFI), uključujući Međunarodne računovodstvene standarde (MRS) i tumačenja standarda izdata od strane Odbora za međunarodne računovodstvene standarde (IASB) i Komiteta za tumačenje međunarodnog finansijskog izveštavanja (IFRIC), koji su u primeni na dan sastavljanja ovih finansijskih izveštaja. Do datuma sastavljanja priloženih finansijskih izveštaja nisu zvanično prevedene i usvojene od strane Ministarstva finansija Republike Srbije sve izmene i dopune postojećih standarda, revidirani standardi i nova tumačenja izdata od strane IASB-a i IFRIC-a (izuzev MSFI 8 “Segmenti poslovanja”) koja su na snazi u tekućem izveštajnom periodu. Navedene izmene i dopune standarda i nova tumačenja koja nisu zvanično objavljena i usvojena u Republici Srbiji obelodanjena su u Napomeni 2.1(a). Priloženi finansijski izveštaji su sastavljeni u skladu sa konceptom istorijskog troška, izuzev za revalorizaciju građevinskih objekata i vrednovanje hartija od vrednosti kojima se trguje i hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju po tržišnoj vrednosti. Priloženi finansijski izveštaji su sastavljeni u skladu sa načelom stalnosti pravnog lica, koji podrazumeva da će Banka nastaviti sa poslovanjem u predvidivoj budućnosti.

(a) Novi standardi, tumačenja i izmene postojećih standarda na snazi u tekućem izveštajnom periodu Sledeći standardi, tumačenja standarda (IFRIC) i izmene i dopune postojećih standarda, obavezni su za primenu u izveštajnim periodima koji počinju 1. januara 2009. godine: - Revidirani MRS 1 “Prezentacija finansijskih izveštaja”. Revidirani standard uvodi

neznatne izmene u prezentaciju i nazive finansijskih izveštaja opšte namene u cilju postizanja veće uporedivosti i konzistentnosti. Revidirani standard zabranjuje prezentaciju stavki prihoda i rashoda (koje su “ne-vlasničke promene u kapitalu”) u izveštaju o promenama na kapitalu i zahteva da “ne-vlasničke promene u kapitalu” budu prikazane odvojeno od vlasničkih promena. Sve ne-vlasničke promene u kapitalu prikazuju se u izveštaju o finansijskom rezultatu, s tim što entitet može da bira prezentaciju u izveštaju o ukupnom poslovnom rezultatu ili prezentaciju u dva izveštaja (u bilansu uspeha i izveštaju o ukupnom poslovnom rezultatu).

- Izmene u MSFI 1 “Prva primena Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja” i MRS 27 “Konsolidovani i pojedinačni finansijski izveštaji” – Trošak ulaganja u zavisno pravno lice, zajednički poduhvat ili pridružene entitete.


3

2. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (Nastavak) 2.1. Osnove za sastavljanje i prikazivanje finansijskih izveštaja (Nastavak) (a) Novi standardi, tumačenja i izmene postojećih standarda na snazi u tekućem

izveštajnom periodu (Nastavak) - Izmene u MSFI 2 “Plaćanje akcijama”. Izmenjeni standard se bavi uslovima sticanja i

poništenja prava na opcije. Izmenama se pojašnjavaju dva pitanja: definicija “uslovi sticanja” i uvođenje termina “drugi uslovi” za druge uslove osim uslova radnog staža, kao i uslovi doprinosa uspešnosti (poslodavca).

- Izmene u MSFI 7 “Finansijski instrumenti: Obelodanjivanja” – Unapređenje obelodanjivanja u vezi sa finansijskim instrumentima. Ova izmena zahteva detaljnije obelodanjivanje odmeravanja fer vrednosti i rizika likvidnosti i naročito obelodanjivanje odmeravanja fer vrednosti po nivoima hijerarhije merila fer vrednosti. Iako izmena u navedenom standardu rezultira u dodatnom obelodanjivanju, to nije imalo uticaja na vrednost zarade po akciji.

- MSFI 8 “Segmenti poslovanja” zamenjuje MRS 14 ”Izveštavanje po segmentima” i usaglašava izveštavanje o segmentima sa zahtevima američkog standarda SFAS 131 ”Obelodanjivanje informacija o segmentima preduzeća i srodnih informacija”. Novi standard zahteva “pristup rukovodstva”, po kom se informacije o segmentima prikazuju na isti način kao i informacije koje se koriste za svrhe internog izveštavanja.

- Revidirani MRS 23 “Troškovi pozajmljivanja” – Izmene i dopune koje se odnose na kapitalizaciju troškova pozajmljivanja. Predložene izmene i dopune ovog standarda zahtevaju da se troškovi pozajmljivanja koji se neposredno mogu pripisati sticanju, izgradnji ili izradi sredstva kvalifikovanog za pripisivanje troškova pozajmljivanja sredstva kapitalizuju kao deo nabavne vrednosti tog sredstva. Opcija automatskog priznavanja troškova pozajmljivanja kao troškova perioda u kojem su nastali se ukida navedenom izmenom.

- Izmene u MRS 32 ”Finansijski instrumenti: prezentacija” i MRS 1 ”Prezentacija finansijskih izveštaja” – Finansijski instrumenti sa pravom prodaje ili vraćanja izdavaocu u zamenu za gotovinu ili drugi finansijski instrument. Izmenama MRS 32 se zahteva da se finansijski instrumenti sa pravom prodaje ili vraćanja izdavaocu u zamenu za gotovinu ili drugi finansijski instrument i obaveze koje proizilaze iz likvidacije, klasifikuju kao kapital ako, i samo ako, ispunjavaju određene uslove. Izmenama u MRS 1 se zahteva obelodanjivanje finansijskih instrumenata sa pravom prodaje ili vraćanja izdavaocu u zamenu za gotovinu ili druge finansijske instrumente koji su klasifikovani kao kapitalni (vlasnički) instrumenti.

- Izmene različitih standarda koje su rezultat projekta godišnjeg poboljšanja standarda od strane Odbora za međunarodne računovodstvene standarde objavljenog u maju 2008. godine (MRS 1, MRS 8, MRS 10, MRS 16, MRS 19, MRS 20, MRS 23, MRS 27, MRS 28, MRS 29, MRS 31, MRS 34, MRS 36, MRS 38, MRS 39, MRS 40 i MRS 41). Izmene navedenih standarda rezultiraju u promenama u prezentaciji, priznavanju i odmeravanju pojedinih stavki, ali se prvenstveno odnose na otklanjanje nekonzistentnosti i izmene koje su terminološke ili uređivačke prirode.

- IFRIC 13 “Programi lojalnosti kupaca” (na snazi za godišnje periode koji su počeli 1. jula 2008. godine ili nakon tog datuma). IFRIC 13 pojašnjava da ukoliko se prodaja robe i usluga vrši uz povoljnosti za lojalne kupce (npr. bodovi za lojalnost ili besplatni proizvodi), takva prodaja se smatra složenim aranžmanom i odnosna potraživanja od kupaca se raspodeljuju na sastavne delove aranžmana po fer vrednosti.


4

2. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (Nastavak) 2.1. Osnove za sastavljanje i prikazivanje finansijskih izveštaja (Nastavak) (a) Novi standardi, tumačenja i izmene postojećih standarda na snazi u tekućem

izveštajnom periodu (Nastavak) - IFRIC 15 ”Ugovori o izgradnji nekretnina”. Ovo tumačenje se primenjuje na

računovodstveni tretman prihoda i odgovarajućih rashoda od strane entiteta koji se bave izgradnjom nekretnina direktno ili preko podizvođača. Ono takođe objašnjava da li na određene transakcije treba primeniti MRS 18 “Prihodi“ ili MRS 11 “Ugovori o izgradnji“.

- IFRIC 16 ”Zaštita neto ulaganja u inostrano poslovanje” (na snazi za godišnje periode koji su počeli 1. oktobra 2008. godine ili nakon tog datuma). IFRIC 16 objašnjava računovodstveni tretman koji se odnosi na zaštitu neto ulaganja. Ovo uključuje činjenicu da se zaštita neto ulaganja odnosi na razliku u funkcionalnoj valuti koja nije izveštajna valuta, i instrumenta zaštite koji može postojati bilo gde u grupi. MRS 21 ”Efekti promena deviznih kurseva” se primenjuje na zaštićene stavke.

- IFRIC 18 “Prenos imovine od strane kupaca“ (primenjuje se prospektivno na sve prenose imovine od strane kupaca izvršenih na dan 1. jula 2009. godine ili nakon tog datuma). Ovo tumačenje daje uputstvo o računovodstvenom obuhvatanju stavki nekretnina, postrojenja i opreme dobijenih od strane kupaca, ili gotovine koja je dobijena i iskorišćena za nabavku ili izradu određenog sredstva.

Rukovodstvo Banke smatra da primena gore navedenih standarda, tumačenja i izmena standarda, od kojih većina nije relevantna za poslovanje Banke, nema značajan uticaj na priložene finansijske izveštaje.

(b) Standardi, tumačenja i izmene postojećih standarda koji nisu stupili na snagu i

koji nisu ranije usvojeni od strane Banke Banka nije prevremeno usvojila sledeće standarde, tumačenja standarda i izmene i dopune postojećih standarda koji su objavljeni od strane IASB-a i IFRIC-a, ali nisu zvanično prevedeni i usvojeni u Republici Srbiji, niti su u primeni za izveštajne periode koji počinju od 1. januara 2009. godine: - Izmene u MSFI 2 ”Plaćanje akcijama” – Transakcije izmirenja obaveza u gotovini i na

bazi plaćanja akcijama od strane grupe. Pored inkorporiranja IFRIC 8 “Delokrug MSFI 2” i IFRIC 11 “MSFI 2 – Transakcije grupe i otkupljene sopstvene akcije”, ove izmene se proširuju na uputstvo u IFRIC 11 da naglase klasifikaciju aranžmana grupe koji nisu bili obuhvaćeni ovim tumačenjem.

- Revidirani MSFI 3 “Poslovne kombinacije” i izmenjeni MRS 27 “Konsolidovani i pojedinačni finansijski izveštaji” (stupaju na snagu za godišnje periode koji počinju 1. jula 2009. godine ili nakon tog datuma).

- MSFI 5 (Izmena) “Stalna imovina koja se drži za prodaju i prestanak poslovanja” i odgovarajuća izmena MSFI 1 “Prva primena Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja” (stupaju na snagu za godišnje periode koji počinju 1. jula 2009. godine ili nakon tog datuma).

- Izmene u MRS 39 “Finansijski instrumenti: priznavanje i odmeravanje” – Prihvatljive hedžing stavke (stupa na snagu za godišnje periode koji počinju 1. jula 2009. godine ili nakon tog datuma).


5

2. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (Nastavak) 2.1. Osnove za sastavljanje i prikazivanje finansijskih izveštaja (Nastavak) (b) Standardi, tumačenja i izmene postojećih standarda koji nisu stupili na snagu i

koji nisu ranije usvojeni od strane Banke (Nastavak) - Izmene u IFRIC 9 “Ponovna procena ugrađenih derivata” i MRS 39 “Finansijski

instrumenti: priznavanje i odmeravanje” – Ugrađeni derivati (stupaju na snagu za godišnje periode koji se završavaju 30. juna 2009. godine ili nakon tog datuma).

- IFRIC 17 “Distribucija nenovčanih sredstava vlasnicima” (stupa na snagu za godišnje periode koji počinju 1. jula 2009. godine ili nakon tog datuma).

- Izmene različitih standarda i tumačenja standarda (MSFI 2, MSFI 5, MSFI 8, MRS 1, MRS 7, MRS 17, MRS 18, MRS 36, MRS 38, MRS 39, IFRIC 9 i IFRIC 16) koje su rezultat projekta godišnjeg poboljšanja standarda od strane Odbora za međunarodne računovodstvene standarde objavljenog u aprilu 2009. godine (većina izmena biće na snazi za godišnje periode koji počinju 1. januara 2010. godine ili nakon tog datuma). Izmene navedenih standarda i tumačenja rezultiraju u promenama u prezentaciji, priznavanju i odmeravanju pojedinih stavki, ali se prvenstveno odnose na otklanjanje nekonzistentnosti i izmene koje su terminološke ili uređivačke prirode.

Rukovodstvo Banke procenjuje očekivani uticaj navedenih standarda, tumačenja i izmena postojećih standarda i smatra da njihova primena neće imati za rezultat značajne izmene računovodstvenih politika Banke, niti materijalno značajan efekat na finansijske izveštaje Banke u periodu početne primene. Finansijski izveštaji su prikazani u formatu propisanim Pravilnikom o obrascima i sadržini pozicija u obrascima finansijskih izveštaja za banke (“Službeni glasnik Republike Srbije”, br. 74/2008, 3/2009 i 5/2010 ), koji odstupa od prezentacije i naziva pojedinih finansijskih izveštaja opšte namene, kao i od načina prikazivanja određenih bilansnih pozicija kako to predviđa revidirani MRS 1 “Prezentacija finansijskih izveštaja”, čija je primena obavezna za obračunske periode koji počinju na dan 1. januara 2009. godine i MRS 7 “Izveštaj o tokovima gotovine”. S obzirom na napred izneto, priloženi finansijski izveštaji nisu usaglašeni sa svim zahtevima MSFI i ne mogu se smatrati finansijskim izveštajima sastavljenim i prikazanim u skladu sa MSFI. Banka je u sastavljanju priloženih finansijskih izveštaja primenila računovodstvene politike obelodanjene u daljem tekstu Napomene 2. koje su zasnovane na važećim računovodstvenim, bankarskim i poreskim propisima Republike Srbije. Računovodstvene politike i procene korišćene prilikom sastavljanja ovih finansijskih izveštaja su konzistentne sa računovodstvenim politikama i procenama primenjenim u sastavljanju godišnjih finansijskih izveštaja Banke za 2008. godinu. Iznosi u priloženim finansijskim izveštajima Banke iskazani su u hiljadama dinara, osim ukoliko nije drugačije naznačeno. Dinar (RSD) predstavlja funkcionalnu i izveštajnu valutu Banke. Sve transakcije u valutama koje nisu funkcionalna valuta, tretiraju se kao transakcije u stranim valutama.


6

2. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (Nastavak) 2.2. Uporedni podaci

Uporedne podatke čine godišnji finansijski izveštaji Banke za 2008. godinu koji su bili predmet revizije.

2.3. Prihodi i rashodi od kamata Prihodi i rashodi od kamata, uključujući i zateznu kamatu i ostale prihode i ostale rashode vezane za kamatonosnu aktivu, odnosno kamatonosnu pasivu, obračunati su po načelu uzročnosti prihoda i rashoda i uslovima iz obligacionog odnosa, koji su definisani ugovorom između Banke i komitenta. Za sve finansijske instrumente vrednovane po amortizovanoj vrednosti i kamatonosne finansijske instrumente raspoložive za prodaju, prihodi ili rashodi od kamata se iskazuju po efektivnoj kamatnoj stopi, koja predstavlja stopu koja precizno diskontuje procenjena buduća plaćanja ili primanja kroz očekivani životni vek finansijskog instrumenta ili kada je to prikladno, u kraćem vremenskom periodu, na neto knjigovodstvenu vrednost finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza. Prilikom određivanja efektivne kamatne stope uzimaju se u obzir svi ugovorni uslovi koji se odnose na taj finansijski instrument, osim naknada ili dodatnih troškova koji su povezani sa odobravanjem kredita, ali ne i budući kreditni gubici. Naknade za odobravanje kredita, koje su uključene u prihode od kamata, obračunavaju se i naplaćuju jednokratno unapred, a razgraničavaju se po proporcionalnoj osnovi na period korišćenja kredita (Napomena 28). Proporcionalno razgraničavanje naknada se ne razlikuje materijalno od primene efektivnog prinosa.

2.4. Prihodi i rashodi od naknada i provizija Prihodi i rashodi od naknada i provizija nastali pružanjem, odnosno korišćenjem bankarskih usluga, priznaju se po načelu uzročnosti prihoda i rashoda odnosno na obračunskoj osnovi i utvrđuju se za period kada su ostvareni, tj. kada je usluga pružena. Banka ostvaruje prihode od naknada i provizija koji proizilaze iz širokog spektra usluga koje pruža svojim klijentima. Prihodi od naknada se mogu svrstati u dve kategorije:

/i/ Prihod od naknada po osnovu usluga koje se pružaju u određenom vremenskom periodu Naknade dobijene za pružanje usluga tokom određenog perioda razgraničavaju se tokom perioda pružanja usluga. Naknade za odobrenje kredita za one kredite koji će verovatno biti povučeni i ostale naknade koje se odnose na kredite su odložene (zajedno sa svim dodatnim troškovima) i prikazane u okviru pasivnih vremenskih razgraničenja, koja se prenose u korist bilansa uspeha i prikazuju u okviru prihoda od kamata tokom perioda trajanja finansijskog instrumenta.


7

2. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (Nastavak)

2.4. Prihodi i rashodi od naknada i provizija (Nastavak)

/ii/ Prihodi od naknada povezani sa izvršenjem određenog posla

Naknade ili komponente naknada koje su povezane sa izvršenjem određenog posla se priznaju pošto se ispune odgovarajući kriterijumi.

/iii/ Prihodi od dividendi Prihodi od dividendi se priznaju kada se ustanovi pravo Banke na priliv po osnovu dividendi.

2.5. Preračunavanje stranih valuta Stavke uključene u finansijske izveštaje Banke odmeravaju se korišćenjem valute primarnog privrednog okruženja u kome Banka posluje (funkcionalna valuta). Kao što je izneto u Napomeni 2.1., finansijski izveštaji prikazani su u hiljadama dinara (RSD), koji predstavlja funkcionalnu i izveštajnu valutu Banke. Poslovne promene nastale u stranoj valuti su preračunate u dinare po srednjem kursu utvrđenom na međubankarskom tržištu deviza, koji je važio na dan poslovne promene. Monetarna sredstva i obaveze iskazani u stranoj valuti na dan bilansa stanja, preračunati su u dinare po srednjem kursu utvrđenom na međubankarskom tržištu deviza koji je važio na taj dan (Napomena 36). Pozitivne ili negativne kursne razlike nastale prilikom preračuna pozicija bilansa stanja iskazanih u stranoj valuti i prilikom poslovnih transakcija u stranoj valuti, evidentirane su u korist ili na teret bilansa uspeha kao prihodi i rashodi po osnovu kursnih razlika (Napomena 6). Dobici i gubici koji nastaju prilikom preračuna finansijskih sredstava i obaveza sa valutnom klauzulom evidentiraju se u bilansu uspeha u okviru prihoda, odnosno rashoda od promene vrednosti imovine i obaveza (Napomene 12 i 13). Preuzete i potencijalne obaveze u stranoj valuti preračunate su u dinare po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan bilansa stanja.

2.6. Finansijski instrumenti Finansijski instrumenti se inicijalno vrednuju po fer vrednosti, uvećanoj za troškove transakcija (izuzev finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza koje se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha), koji su direktno pripisivi nabavci ili emitovanju finansijskog sredstva ili finansijske obaveze. Kupovina ili prodaja finansijskih sredstava, koja zahteva prenos sredstava u roku koji je utvrđen propisima ili konvencijama na datom tržištu, se priznaje na datum trgovanja (ili datum poravnanja), odnosno na datum kada se Banka obaveže da će kupiti ili prodati sredstvo (ili na datum kada Banka primi kupljeno ili prenese prodato sredstvo). Finansijska sredstva i finansijske obaveze se evidentiraju u bilansu stanja Banke, od momenta kada se Banka ugovornim odredbama vezala za instrument. Kupovina ili prodaja finansijskih sredstava na “regularan način” priznaje se primenom obračuna na datum poravnanja, odnosno datum kada je sredstvo isporučeno drugoj strani.


8


2.6. Finansijski instrumenti (Nastavak)

Dobici na prvi dan

Kada se cena transakcije na neaktivnom tržištu razlikuje od fer vrednosti na osnovu ostalih uporedivih tržišnih transakcija u okviru istog instrumenta ili baziranih na tehnikama procenjivanja čiji varijabilni parametri obuhvataju samo podatke raspoložive na uporedivim tržištima, Banka odmah priznaje razliku između cene transakcije i fer vrednosti (dobitak na prvi dan) u bilansu uspeha. U slučajevima kada se koriste podaci koji nisu uporedivi sa tržišnim informacijama, razlika između cene transakcije i vrednosti utvrđene korišćenjem modela se priznaje u bilansu uspeha kada ulazni parametri postanu uporedivi sa tržišnim informacijama, ili prilikom prestanka priznavanja instrumenta. Prestanak priznavanja finansijskih sredstava i obaveza

Finansijska sredstva prestaju da se priznaju kada Banka izgubi kontrolu nad ugovorenim pravima nad tim instrumentima, što se dešava kada su prava korišćenja instrumenata realizovana, istekla, napuštena ili ustupljena. Kada je Banka prenela prava na gotovinske prilive po osnovu sredstava ili je sklopila ugovor o prenosu, i pri tom nije niti prenela niti zadržala sve rizike i koristi u vezi sa sredstvom, niti je prenela kontrolu nad sredstvom, sredstvo se priznaje u onoj meri koliko je Banka angažovana u pogledu sredstva. Dalje angažovanje Banke, koje ima formu garancije na preneseno sredstvo, se vrednuje u iznosu originalne knjigovodstvene vrednosti sredstva ili iznosu maksimalnog iznosa naknade koju bi Banka morala da isplati, u zavisnosti koji iznos je niži. Finansijske obaveze prestaju da se priznaju kada je obaveza predviđena ugovorom ispunjena, otkazana ili istekla. U slučaju gde je postojeća finansijska obaveza zamenjena drugom obavezom prema istom poveriocu, ali pod značajno promenjenim uslovima ili ukoliko su uslovi kod postojeće obaveze značajno izmenjeni, takva zamena ili promena uslova tretira se kao prestanak priznavanja prvobitne obaveze sa istovremenim priznavanjem nove obaveze, dok se razlika između prvobitne i nove vrednosti obaveze priznaje u bilansu uspeha. Klasifikacija finansijskih instrumenata

Rukovodstvo Banke vrši klasifikaciju finansijskih instrumenata pri inicijalnom priznavanju. Klasifikacija finansijskih instrumenata prilikom početnog priznavanja zavisi od svrhe zbog koje su finansijski instrumenti stečeni i njihovih karakteristika. Banka je klasifikovala finansijska sredstva u sledeće kategorije: finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha, hartije od vrednosti koje se drže do dospeća, krediti i potraživanja i hartije od vrednosti raspoložive za prodaju. Naknadno vrednovanje finansijskih sredstava zavisi od njihove klasifikacije, kao što sledi:

2.6.1. Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha Ova kategorija uključuje dve podkategorije finansijskih sredstava: ona koja se drže radi trgovanja i ona koja se vode po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Rukovodstvo nije prilikom inicijalnog priznavanja klasifikovalo finansijska sredstva u podkategoriju sredstava koja se iskazuju po fer vrednosti preko bilansa uspeha.


9



2.6.1. Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha (Nastavak)

Finansijska sredstva se klasifikuju kao sredstva za trgovanje ako su pribavljena radi prodaje ili ponovne kupovine u kratkom roku, radi ostvarivanja dobitaka iz kratkoročnih promena cena istih ili su derivati. Navedena sredstva se evidentiraju u bilansu stanja po fer vrednosti. Hartije od vrednosti kojima se trguje obuhvataju akcije preduzeća, drugih banaka i osiguravajućih kompanija. Svi dobici i gubici koji nastaju prilikom vrednovanja i prodaje finansijskih sredstava po fer vrednosti iskazuju se u bilansu uspeha.

2.6.2. Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća su finansijska sredstva sa fiksnim plaćanjima ili plaćanjima koja mogu da se utvrde i sa fiksnim dospećem, za koje Banka ima pozitivnu nameru i sposobnosti da ih drži do dospeća. Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća sastoje se od eskontovanih menica i ostalih dužničkih hartija od vrednosti. Nakon inicijalnog priznavanja, hartije od vrednosti koje se drže do dospeća evidentiraju se po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metoda efektivne kamatne stope, umanjenoj za ispravke vrednosti, odnosno gubitak po osnovu obezvređenja. Amortizovana vrednost obračunava se uzimajući u obzir sve diskonte ili premije pri kupovini u toku perioda dospeća. Banka vrši individualnu procenu da bi utvrdila da li postoje objektivni dokazi o obezvređenju ulaganja u hartije od vrednosti koje se drže do dospeća. Ukoliko postoje objektivni dokazi da je došlo do obezvređenja, iznos gubitka usled obezvređenja hartija od vrednosti koje se drže do dospeća obračunava se kao razlika između knjigovodstvene vrednosti ulaganja i sadašnje vrednosti očekivanih tokova gotovine eskontovanih po originalnoj kamatnoj stopi ulaganja i iskazuje se u bilansu uspeha kao rashod indirektnih otpisa plasmana (Napomena 8). Ukoliko, u narednoj godini, dođe do smanjenja iznosa procenjenog obezvređenja kao posledica nekog događaja koji je usledio nakon priznavanja obezvređenja, svaki iznos obezvređenja koji je prethodno priznat se umanjuje i efekti se evidentiraju u korist bilansa uspeha. Prihodi po osnovu obračunatih kamata na ove instrumente se obračunavaju metodom efektivne kamatne stope i iskazuju u okviru prihoda od kamata. Naknade koje su deo efektivnog prinosa na ove instrumente se razgraničavaju i iskazuju kao pasivna vremenska razgraničenja i priznaju u korist bilansa uspeha tokom perioda trajanja instrumenta.


10



2.6.3. Krediti i potraživanja

Krediti i potraživanja su nederivativna finansijska sredstva sa fiksnim ili odredivim isplatama koja nisu kotirana na aktivnom tržištu. Krediti i plasmani bankama i komitentima odobreni od strane Banke evidentiraju se u bilansu stanja od momenta prenosa sredstava korisniku kredita. Svi krediti i plasmani se inicijalno priznaju po fer vrednosti. Nakon početnog vrednovanja, krediti i plasmani bankama i komitentima se iskazuju u neotplaćenim iznosima plasmana, uzimajući u obzir sve popuste ili premije prilikom sticanja, umanjenim za iznose ispravki vrednosti po osnovu obezvređenja. Prihodi i potraživanja po osnovu obračunatih kamata na ove instrumente se evidentiraju u okviru prihoda od kamata, odnosno potraživanja od kamata. Kamate koje su deo efektivnog prinosa na ove instrumente se razgraničavaju i iskazuju kao pasivna vremenska razgraničenja i priznaju u korist bilansa uspeha u okviru prihoda od kamata tokom perioda trajanja instrumenta. Krediti u dinarima, za koje je ugovorena zaštita od rizika vezivanjem za kurs dinara u odnosu na EUR ili USD, revalorizovani su u skladu sa konkretnim ugovorom za svaki kredit. Razlika između vrednosti neotplaćene glavnice i iznosa obračunatog primenom valutne klauzule iskazana je u okviru datih kredita i depozita. Dobici i gubici nastali po osnovu primene valutne klauzule evidentiraju se u bilansu uspeha kao prihodi, odnosno rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza. Umanjenje vrednosti finansijskih sredstava i rezervisanja za rizike U skladu sa internom politikom Banke, na svaki izveštajni datum Banka procenjuje da li postoji objektivan dokaz umanjenja (obezvređenja) vrednosti finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava. Gubici po osnovu obezvređenja se priznaju samo ako postoji objektivan dokaz o obezvređenju kao rezultat jednog ili više događaja koji su nastali nakon početnog priznavanja sredstva i kada isti utiču na procenjene buduće novčane tokove finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koji mogu biti pouzdano procenjeni. Dokazi o obezvređenju uključuju indikacije da se jedan dužnik ili grupa dužnika suočava sa značajnim finansijskim poteškoćama, docnje pri servisiranju kamate ili glavnice, verovatnoću da će doći do stečaja ili neke druge finansijske reorganizacije i kada dostupni podaci pokazuju da je došlo do merljivog smanjenja budućih tokova gotovine, kao što su promene u okviru neizmirenih obaveza ili ekonomskih uslova koji su u korelaciji sa odstupanjima od ugovorenih uslova. Prilikom procene obezvređenja kredita i plasmana bankama i komitentima vrednovanih po amortizovanoj nabavnoj vrednosti, Banka prvo vrši individualnu procenu da utvrdi da li postoje objektivni dokazi o obezvređenju za svako finansijsko sredstvo koje je individualno značajno, kao i grupnu procenu za finansijska sredstva koja nisu individualno značajna. Ukoliko Banka utvrdi da ne postoje objektivni dokazi o obezvređenju za finansijska sredstva za koja je vršena individualna procena Banka svrstava takva sredstva u grupu finansijskih sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika i vrši grupnu procenu obezvređenja. Sredstva za koja se vrši individualna procena obezvređenja i za koja se priznaje gubitak po osnovu obezvređenja nisu uključena u grupnu procenu obezvređenja.


11



2.6.3. Krediti i potraživanja (Nastavak)

Umanjenje vrednosti finansijskih sredstava i rezervisanja za rizike (Nastavak) Ukoliko postoji objektivni dokaz da je nastao gubitak zbog umanjenja vrednosti, iznos gubitka se utvrđuje kao razlika između knjigovodstvene vrednosti kredita i njegove nadoknadive vrednosti, koja predstavlja sadašnju vrednost procenjenih budućih tokova gotovine, diskontovanih po originalnoj efektivnoj kamatnoj stopi za to finansijsko sredstvo. Ukoliko kredit ima varijabilnu kamatnu stopu, koristi se tekuća efektivna kamatna stopa.

Kalkulacija sadašnje vrednosti procenjenih budućih tokova gotovine finansijskog sredstva obezbeđenog kolateralom reflektuje tokove gotovine koji mogu nastati po osnovu realizacije instrumenta obezbeđenja plaćanja. Ukoliko kredit ili plasman koji se drži do dospeća ima varijabilnu kamatnu stopu, diskontna stopa za odmeravanje bilo kog gubitka zbog obezvređenja je trenutna kamatna stopa sadržana u ugovoru. Za potrebe grupne procene obezvređenja, finansijska sredstva se grupišu na osnovu sličnih karakteristika kreditnog rizika i internog sistema klasifikacije Banke po vrsti sredstva, industrijskoj grani, statusu dospelih a nenaplaćenih kredita i sl. Budući tokovi gotovine za grupu finansijskih sredstava koja se kolektivno klasifikuju i procenjuju za obezvređenje, utvrđuju se na osnovu ugovorenih novčanih tokova sredstva i iskustva Banke o prethodnim, istorijskim gubicima za sredstva sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika.

Podaci o istoriji ostvarivanja gubitaka za svrhe grupne procene obezvređenja sredstava se koriguju na osnovu trenutno dostupnih podataka koji odražavaju efekte tekućeg stanja koje je uticalo na period u kome je iskustvo u ostvarivanju gubitaka stečeno, kao i da bi se otklonili efekti uslova iz prethodnog perioda koji trenutno ne postoje. Banka redovno proverava i preispituje metodologiju i pretpostavke korišćene za procenu budućih tokova gotovine kako bi se smanjile razlike između procenjenih gubitaka i stvarno nastalih gubitaka. Knjigovodstvena vrednost sredstva se smanjuje korišćenjem računa ispravke vrednosti, a gubici nastali po osnovu umanjenja vrednosti kredita i potraživanja, kao i ostalih finansijskih sredstava vrednovanih po amortizovanoj vrednosti, evidentiraju se u bilansu uspeha kao rashodi indirektnih otpisa plasmana (Napomena 8). Ukoliko, tokom narednog perioda, dođe do smanjenja iznosa priznatog gubitka usled obezvređenja, koje nastaje kao posledica nekog događaja koji se odigrao nakon ranije priznatog obezvređenja, prethodno priznat gubitak po osnovu obezvređenja se smanjuje korigovanjem računa ispravke vrednosti, a iznos korekcije se priznaje u bilansu uspeha kao prihod od ukidanja rezervisanja (Napomena 8). Otpis nenaplativih potraživanja vrši se na osnovu odluka suda, Skupštine Banke ili predsednika Izvršnog odbora Banke kada nema realne mogućnosti za naplatu i kada su svi instrumenti obezbeđenja naplate kredita aktivirani.


12



2.6.4. Reprogramirani krediti

Kada je u mogućnosti, Banka radije reprogramira kredite nego što realizuje sredstva obezbeđenja. To može da podrazumeva produženje roka otplate kao i nove uslove kreditiranja. Nakon izmene uslova, ne smatra se da je kredit dospeo. Rukovodstvo kontinuirano kontroliše reprogramirane kredite kako bi se osiguralo ispunjenje svih kriterijuma, kao i budućih plaćanja. Banka i dalje vrši individualnu procenu obezvređenja, primenom prvobitne efektivne kamatne stope.

2.6.5. Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju Hartije od vrednosti koje su namenjene da se drže na neodređeni vremenski period, a koje mogu biti prodate usled potrebe za obezbeđenjem likvidnosti ili izmena u kamatnim stopama, kursevima stranih valuta ili cena kapitala, klasifikuju se kao “hartije od vrednosti raspoložive za prodaju”. Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju obuhvataju instrumente kapitala drugih pravnih lica i dužničke hartije od vrednosti. Nakon inicijalnog priznavanja, hartije od vrednosti raspoložive za prodaju se iskazuju po fer vrednosti. Fer vrednost hartija od vrednosti koje se kotiraju na berzi zasniva se na tekućim cenama ponude. Nerealizovani dobici i gubici po osnovu hartija raspoloživih za prodaju evidentiraju se u okviru revalorizacionih rezervi, dok se hartija od vrednosti ne proda, naplati ili na drugi način realizuje, ili dok ta hartija od vrednosti nije obezvređena. Kada se hartije od vrednosti raspoložive za prodaju otuđe ili kada im se umanji vrednost, kumulirane korekcije fer vrednosti priznate u okviru kapitala evidentiraju se u bilansu uspeha. Učešća u kapitalu drugih pravnih lica koja nemaju kotiranu tržišnu cenu na aktivnom tržištu i za koje su ostali metodi razumnog procenjivanja neodgovarajući, izuzeta su od vrednovanja po tržišnoj vrednosti i iskazuju se po nabavnoj vrednosti, umanjenoj za ispravku vrednosti. Dividende stečene tokom držanja finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju su uključene u prihode od dividendi i učešća u kapitalu kada je nastalo pravo na priliv po osnovu dividendi. Kada su u pitanju učešća u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju, Banka na dan bilansa stanja vrši procenu da li postoje objektivni dokazi da je jedno ili više ulaganja obezvređeno. U slučaju učešća u kapitalu drugih pravnih lica klasifikovanih kao raspoloživih za prodaju, u objektivne dokaze se svrstavaju značajan ili prolongiran pad fer vrednosti ulaganja ispod nabavne vrednosti. Kada postoje dokazi o obezvređenju, kumulativni gubitak, vrednovan kao razlika između nabavne cene i tekuće fer vrednosti, umanjen za bilo koji gubitak usled obezvređenja tog ulaganja, koje je prethodno priznato na teret bilansa uspeha se uklanja iz kapitala i priznaje se na teret bilansa uspeha. U slučaju dužničkih instrumenata koji su klasifikovani kao raspoloživi za prodaju, obezvređenje se procenjuje na osnovu istih kriterijuma kao i za finansijska sredstva koja se iskazuju po amortizovanoj nabavnoj vrednosti. Ukoliko se, u narednoj godini, fer vrednost dužničkog instrumenta poveća i ukoliko se taj rast može objektivno povezati sa događajem koji se desio nakon što je gubitak usled obezvređenja priznat na teret bilansa uspeha, gubitak usled obezvređenja se ukida u korist bilansa uspeha.


13


2.6. Finansijski instrumenti (Nastavak) 2.6.6. Izdati finansijski instrumenti i ostale finansijske obaveze

Izdati finansijski instrumenti ili njihove komponente se klasifikuju kao obaveze kada suština ugovornog odnosa ukazuje da Banka ima obavezu ili da isporuči gotovinu ili neko drugo finansijsko sredstvo imaocu, ili da ispuni obavezu na drugačiji način od razmene gotovine ili drugog finansijskog sredstva za fiksan broj sopstvenih akcija. Komponente složenih finansijskih instrumenata, koje sadrže i elemente obaveza i elemente kapitala, iskazuju se posebno, pri čemu se komponenti kapitala dodeljuje ostatak vrednosti po odbitku iznosa koji je posebno određen kao fer vrednost komponente obaveza na dan izdavanja. Naknadno vrednovanje finansijskih obaveza zavisi od njihove klasifikacije, kao što sledi: Depoziti banaka i komitenata Depoziti banaka i komitenata, kao i ostale kamatonosne finansijske obaveze se inicijalno priznaju po fer vrednosti, umanjenoj za nastale transakcione troškove, izuzev finansijskih obaveza koje se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Nakon početnog priznavanja, kamatonosni depoziti i krediti se iskazuju po amortizovanoj vrednosti. Obaveze po kreditima Obaveze po kreditima se inicijalno priznaju po fer vrednosti umanjenoj za nastale transakcione troškove. Obaveze po kreditima se naknadno vrednuju po amortizovanoj vrednosti. Obaveze po kreditima se klasifikuju kao tekuće obaveze, osim ukoliko Banka nema bezuslovno pravo da izmiri obavezu za najmanje 12 meseci nakon datuma izveštavanja. Obaveze iz poslovanja Obaveze prema dobavljačima i ostale kratkoročne obaveze iskazane su po nominalnoj vrednosti.

2.7. Prebijanje finansijskih sredstava i finansijskih obaveza Finansijska sredstva i finansijske obaveze se prebijaju, a razlika između njihovih suma se priznaje u bilansu stanja, ako, i samo ako, postoji zakonom omogućeno pravo da se izvrši prebijanje priznatih iznosa i postoji namera da se isplata izvrši po neto osnovu, ili da se istovremeno proda sredstvo i izmiri obaveza.

2.8. Derivati Derivati se priznaju po fer vrednosti i evidentiraju kao sredstva, ako je njihova fer vrednost pozitivna, ili obaveze, ako je njihova fer vrednost negativna. Promene fer vrednosti derivata se priznaju u bilansu uspeha. Banka na dan 31. decembra 2009. i 2008. godine nije imala derivate i ne koristi računovodstvo zaštite transakcija od rizika (hedžing).


14


2.9. Posebna rezerva za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive

i vanbilansnih stavki Posebna rezerva za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki se utvrđuje u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke (“Službeni glasnik Republike Srbije”, br. 129/2007, 63/2008 i 104/2009). Ukupna potraživanja od jednog dužnika (bilansna aktiva i vanbilansne stavke) klasifikuju se u kategorije od A do D, u zavisnosti od mogućnosti naplate potraživanja. Naplativost potraživanja od jednog dužnika procenjuje se na osnovu urednosti servisiranja obaveza dužnika i njegovog finansijskog položaja, broja dana prekoračenja otplate glavnice i kamate, kao i kvaliteta pribavljenih sredstava obezbeđenja. Na osnovu klasifikacije potraživanja, a u skladu sa navedenom Odlukom Narodne banke Srbije, posebne rezerva za procenjene gubitke obračunava se primenom sledećih procenata: A (0%), B (5%-10%), V (20%- 35%), G (40%-75%) i D (100%). Banka je svojim unutrašnjim aktom odredila kriterijume i metodologiju za utvrđivanje posebne rezerve za procenjene gubitke u okviru procenata propisanih navedenom Odlukom Narodne banke Srbije, na osnovu docnje dužnika u izmirenju obaveza, finansijskog položaja i analize poslovnih performansi dužnika, adekvatnosti tokova gotovine i instrumenata obezbeđenja plaćanja. Obračunata posebna rezerva za procenjene gubitke umanjena je za ispravku vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama, koja je u skladu sa računovodstvenom politikom Banke obelodanjenom u Napomeni 2.6.3. iskazana na teret rashoda u bilansu uspeha (Napomena 8). Iznos posebne rezerve za procenjene gubitke, nakon umanjenja za ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansim stavkama, izdvaja se iz neraspoređenog dobitka na osnovu Odluke Skupštine Banke i evidentira u okviru rezervi iz dobiti za procenjene gubitke po plasmanima. U slučaju da dobit Banke za godinu za koju je potrebno formirati rezervu iz dobiti za procenjene gubitke nije dovoljna za formiranje obračunate visine ove rezerve, razlika se iskazuje kao iznos te rezerve koji nedostaje (videti Napomenu 29(a)).

2.10. Gotovina i gotovinski ekvivalenti U Izveštaju o tokovima gotovine, pod gotovinom i gotovinskim ekvivalentima podrazumevaju se novčana sredstva na računu Banke i računima blagajne (dinarske i devizne), čekovi i devizna sredstva na računima kod domaćih i stranih banaka (Napomena 15).

2.11. Repo poslovi Hartije od vrednosti kupljene po ugovoru, kojim je utvrđeno da će se ponovo prodati na tačno određeni dan u budućnosti su priznate u bilansu stanja (Napomena 16). Plaćena gotovina po tom osnovu, uključujući dospelu kamatu, se priznaje u bilansu stanja. Razlika između kupovne cene i cene po ponovnoj prodaji se tretira kao prihod po osnovu kamate i dospeva tokom trajanja ugovora.


15


2.12. Nematerijalna ulaganja

Nematerijalna ulaganja se sastoje od softvera i licenci. Nematerijalna ulaganja su iskazana po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu ispravku vrednosti i eventualne gubitke po osnovu umanjenja vrednosti sredstava. Korisni vek upotrebe nematerijalnih sredstava se procenjuje kao ograničen. Nematerijalna sredstva sa ograničenim vekom trajanja se amortizuju tokom korisnog veka upotrebe. Period i metod amortizacije za nematerijalna sredstva sa ograničenim vekom upotrebe se proveravaju najmanje jednom godišnje, na kraju finansijske godine. Promene u očekivanom korisnom veku upotrebe ili očekivanom obrascu potrošnje budućih ekonomskih koristi sadržanih u sredstvu se obuhvataju tako što se promeni period ili metod amortizacije i tretiraju se kao promene u računovodstvenim procenama. Amortizacija nematerijalnih ulaganja se obračunava korišćenjem proporcionalne metode u cilju smanjenja vrednosti nematerijalnih ulaganja na njihove rezidualne vrednosti tokom procenjenog korisnog veka upotrebe, kako sledi: Licence za softvere 3 godine Ostala nematerijalna ulaganja 5 godina Troškovi amortizacije nematerijalnih sredstava sa ograničenim vekom trajanja se priznaju na teret bilansa uspeha (Napomena 10). Izdaci vezani za razvoj ili održavanje kompjuterskih softverskih programa priznaju se kao trošak u periodu kada nastanu.

2.13. Osnovna sredstva Osnovna sredstva Banke se sastoje od građevinskih objekata, opreme i ostalih sredstava. Osnovna sredstva se inicijalno priznaju po nabavnoj vrednosti koja se sastoji od nabavne cene, uvećane za sve zavisne troškove nabavke, a umanjene za bilo koje trgovinske popuste i rabate. Nakon početnog priznavanja, građevinski objekti se vrednuju po revalorizovanom iznosu, koji predstavlja njihovu fer vrednost na datum revalorizacije, umanjenu za ispravku vrednosti i akumulirane gubitke usled umanjenja vrednosti. Građevinski objekti iskazani su po procenjenoj tržišnoj vrednosti, utvrđenoj od strane nezavisnog ovlašćenog procenjivača sa stanjem na dan 27. avgusta 2008. godine, umanjenoj za akumuliranu ispravku vrednosti. Pozitivan efekat procene vrednosti građevinskih objekata iskazan je u okviru revalorizacionih rezervi Banke. Učestalost vršenja procene zavisi od promene pravične vrednosti u odnosu na neotpisanu vrednost građevinskih objekata. Oprema Banke je iskazana po nabavnoj vrednosti, umanjenoj za ispravku vrednosti. Naknadni troškovi se uključuju u nabavnu vrednost sredstva ili se priznaju kao posebno sredstvo, samo kada postoji verovatnoća da će Banka u budućnosti imati ekonomsku korist od tog sredstva i ako se njegova vrednost može pouzdano utvrditi. Svi drugi troškovi tekućeg održavanja terete bilans uspeha perioda u kome su nastali.


16


2.13. Osnovna sredstva (Nastavak)

Amortizacija se ravnomerno obračunava na nabavnu vrednost osnovnih sredstava, primenom sledećih propisanih godišnjih stopa, s ciljem da se sredstva u potpunosti otpišu u toku njihovog korisnog veka trajanja: Građevinski objekti do 77 godina Kompjuterska oprema do 5 godina Ostala oprema 6 do 14 godina Promene u očekivanom korisnom veku upotrebe sredstava obuhvataju se kao promene u računovodstvenim procenama. Obračun amortizacije građevinskih objekata i opreme počinje od narednog meseca u odnosu na mesec u kojem je osnovno sredstvo stavljeno u upotrebu. Obračun amortizacije se ne vrši za investicije u toku. Obračunati trošak amortizacije priznaje se kao rashod perioda u kome je nastao (Napomena 10). Dobici ili gubici koji se javljaju prilikom rashodovanja ili prodaje građevinskih obejekata i opreme, priznaju se na teret ili u korist bilansa uspeha, kao deo ostalih poslovnih prihoda ili operativnih i ostalih poslovnih rashoda. Obračun amortizacije za poreske svrhe vrši se u skladu sa Zakonom o porezu na dobit preduzeća Republike Srbije i Pravilnikom o načinu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i načinu utvrđivanja amortizacije za poreske svrhe, što rezultira u odloženim porezima (Napomena 14(c)).

2.14. Lizing

Sagledavanje da li je određeni ugovor lizing ili sadrži elemente lizinga se zasniva na suštini ugovora i zahteva procenu da li ispunjenje ugovora zavisi od upotrebe određenog sredstva ili grupe sredstava i da li ugovor podrazumeva prenos prava korišćenja sredstava.

(a) Finansijski lizing – Banka kao zakupac

Finansijski lizing, kojim se u suštini na Banku prenose svi rizici i koristi koje proizilaze iz vlasništva nad predmetom lizinga, se kapitalizuje na početku lizinga po nižoj od fer vrednosti predmeta lizinga ili sadašnje vrednosti minimalnih plaćanja lizinga, i priznaje se u okviru osnovnih sredstava sa odgovarajućom obavezom prema zakupodavcu koja se iskazuje u okviru ostalih obaveza. Kapitalizovana sredstva uzeta pod lizing se otpisuju tokom perioda trajanja lizinga. Lizing rate se raspoređuju na finansijski rashod i smanjenje obaveze po osnovu lizinga kako bi se ostvarila konstantna kamatna stopa na preostali iznos obaveza. Finansijski rashodi se priznaju direktno na teret bilansa uspeha u okviru rashoda od kamata.

(b) Operativni lizing – Banka kao zakupac Zakup sredstava kod kojih su sve koristi i rizici u vezi sa vlasništvom zadržani kod zakupodavca, odnosno nisu preneti na zakupca, evidentiran je kao operativni lizing. Plaćanja poslovnog zakupa, priznaju se kao rashod perioda u bilansu uspeha po proporcionalnom metodu (u momentu njihovog nastanka) tokom perioda trajanja zakupa (Napomena 11).


17


2.15. Obezvređenje nefinansijske imovine

Saglasno usvojenoj računovodstvenoj politici, na dan izveštavanja, rukovodstvo Banke analizira vrednosti po kojima su prikazana nematerijalna ulaganja i osnovna sredstva Banke. Ukoliko postoji indikacija da je neko sredstvo obezvređeno, nadoknadiv iznos te imovine se procenjuje kako bi se utvrdio iznos obezvređenja. Ukoliko je nadoknadivi iznos nekog sredstva procenjen kao niži od vrednosti po kojoj je to sredstvo prikazano, postojeća vrednost tog sredstva se umanjuje do visine nadoknadive vrednosti, koju predstavlja vrednost veća od fer vrednosti sredstva umanjene za troškove prodaje i vrednosti u upotrebi. Gubitak zbog obezvređenja se priznaje u iznosu razlike, na teret rashoda saglasno MRS 36 “Umanjenje vrednosti imovine“. Nefinansijska sredstva (osim goodwill-a) kod kojih je došlo do umanjenja vrednosti se revidiraju na svaki izveštajni period zbog mogućeg ukidanja efekata umanjenja vrednosti.

2.16. Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna sredstva Rezervisanja se priznaju i vrše kada Banka ima sadašnju obavezu, zakonsku ili izvedenu, kao rezultat prošlih događaja i kada je verovatno da će doći do odliva resursa kako bi se izmirila obaveza i kada se može pouzdano proceniti iznos obaveze. Radi održavanja najbolje moguće procene rezervisanja se razmatraju, utvrđuju i ako je potrebno koriguju na svaki izveštajni datum. Rezervisanje se odmerava po sadašnjoj vrednosti očekivanih izdataka za izmirenje obaveze, primenom diskontne stope koja odražava tekuću tržišnu procenu vremenske vrednosti novca. Kada više nije verovatan odliv ekonomskih koristi radi izmirenja zakonske ili izvedene obaveze rezervisanje se ukida u korist prihoda. Rezervisanje se prati po vrstama i može da se koristi samo za izdatke za koje je prvobitno bilo priznato. Rezervisanje se ne priznaje za buduće poslovne gubitke. Potencijalne obaveze se ne priznaju u finansijskim izveštajima. Potencijalne obaveze se obelodanjuju u napomenama uz finansijske izveštaje (Napomena 33), osim ako je verovatnoća odliva resursa koji sadrže ekonomske koristi veoma mala. Banka ne priznaje potencijalna sredstva u finansijskim izveštajima. Potencijalna sredstva se obelodanjuju u napomenama uz finansijske izveštaje, ukoliko je priliv ekonomskih koristi verovatan.

2.17. Naknade zaposlenima

(a) Porezi i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje – Definisani planovi doprinosa U skladu sa propisima koji se primenjuju u Republici Srbiji, Banka je obavezna da uplaćuje doprinose raznim državnim fondovima za socijalnu zaštitu. Ove obaveze uključuju doprinose na teret zaposlenih i na teret poslodavca u iznosima koji se obračunavaju primenom zakonom propisanih stopa. Banka ima zakonsku obavezu da izvrši obustavu obračunatih doprinosa iz bruto zarada zaposlenih i da za njihov račun izvrši prenos obustavljenih sredstava u korist odgovarajućih državnih fondova. Banka nije u obavezi da zaposlenima isplaćuje naknade koje predstavljaju obavezu Penzionog fonda Republike Srbije. Porezi i doprinosi koji se odnose na definisane planove naknada po osnovu zarada, evidentiraju se kao rashod perioda na koji se odnose.


18


2.17. Naknade zaposlenima (Nastavak)

(b) Obaveze po osnovu ostalih naknada – Otpremnine prilikom odlaska u penziju

U skladu sa Kolektivnim ugovorom, Banka je u obavezi da isplati otpremnine prilikom odlaska u penziju u visini 3 prosečne bruto zarade u Republici Srbiji u mesecu koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje otpremnina, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku. Troškovi i obaveze po osnovu ovih planova nisu obezbeđeni fondovima. Rezervisanja po osnovu ovih naknada i sa njima povezani troškovi se priznaju u iznosu sadašnje vrednosti očekivanih budućih gotovinskih tokova primenom aktuarske metode projektovanja po jedinici prava. Aktuarski dobici i gubici i troškovi prethodno izvršenih usluga priznaju se u bilansu uspeha kada nastanu.

(c) Kratkoročna, plaćena odsustva Akumulirana plaćena odsustva mogu da se prenose i koriste u narednim periodima, ukoliko u tekućem periodu nisu iskorišćena u potpunosti. Očekivani troškovi plaćenih odsustava se priznaju u iznosu kumuliranih neiskorišćenih prava na dan bilansa, za koje se očekuje da će biti iskorišćeni u narednom periodu. U slučaju neakumuliranog plaćenog odsustva, obaveza ili trošak se ne priznaju do momenta kada se odsustvo iskoristi.

2.18. Kapital Kapital se sastoji od akcijskog kapitala (običnih akcija) i ostalog kapitala, rezervi iz dobiti, revalorizacionih rezervi, neraspoređenog dobitka prethodne godine i gubitka tekuće godine (Napomena 29(a)). Pozitivni efekti procene vrednosti građevinskih objekata evidentiraju se u okviru revalorizacionih rezervi. Dobici i gubici po osnovu promene tržišne vrednosti hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju takođe se evidentiraju u okviru revalorizacionih rezervi.

2.19. Finansijske garancije U uobičajenom toku poslovanja, Banka odobrava finansijske garancije koje se sastoje od plativih i činidbenih garancija, akreditiva, akcepta menica i drugih poslova jemstva. Finansijske garancije su ugovori koji obavezuju izdavaoca garancije da izvrši plaćanje ili nadoknadi gubitak primaocu garancije, nastao ukoliko određeni poverilac blagovremeno ne izvrši svoje obaveze u skladu sa uslovima predviđenim ugovorom. Finansijske garancije se inicijalno priznaju u finansijskim izveštajima po fer vrednosti na datum kada je garancija data, nakon priliva naknade po osnovu odobravanja finansijske garancije. Nakon inicijalnog priznavanja, obaveze Banke koje proističu iz finansijskih garancija se vrednuju u iznosu amortizovane naknade ili najbolje procene izdataka neophodnih da bi se izmirila finansijska obaveza koja nastaje kao rezultat garancije, u zavisnosti koji je iznos viši. Povećanje obaveza koje se odnosi na finansijske garancije se priznaje u bilansu uspeha. Primljene naknade se priznaju u korist bilansa uspeha u okviru prihoda od naknada i provizija ravnomerno tokom perioda trajanja garancije.


19


2.20. Porezi i doprinosi

(a) Porez na dobit

Tekući porezi Porez na dobit predstavlja iznos koji se obračunava i plaća u skladu sa odredbama Zakona o porezu na dobit preduzeća Republike Srbije. Banka tokom godine porez na dobit plaća u vidu mesečnih akontacija, čiju visinu utvrđuje na osnovu poreske prijave za prethodnu godinu. Konačna poreska osnovica, na koju se primenjuje propisana stopa poreza na dobit od 10% utvrđuje se poreskim bilansom Banke. Računovodstvena dobit se, da bi se dobio iznos oporezive dobiti, usklađuje za određene trajne razlike i umanjuje za određena ulaganja u toku godine, kao što je prikazano u godišnjem poreskom bilansu koji se predaje u roku od 10 dana po isteku roka za podnošenje finansijskih izveštaja, odnosno do 10. marta naredne godine. Zakon o porezu na dobit preduzeća Republike Srbije obvezniku koji izvrši ulaganja u osnovna sredstva, priznaje pravo na poreski kredit u visini od 20% izvršenog ulaganja, s tim što poreski kredit ne može biti veći od 50% obračunatog poreza u godini u kojoj je izvršeno ulaganje. Neiskorišćeni deo poreskog kredita može se preneti na račun poreza na dobit iz budućih obračunskih perioda, ali ne duže od deset godina. Poreski propisi u Republici Srbiji ne dozvoljavaju da se poreski gubici iz tekućeg perioda iskoriste kao osnova za povraćaj poreza plaćenog u određenom prethodnom periodu. Međutim, gubici iz tekućeg perioda mogu se koristiti za umanjenje poreske osnovice budućih obračunskih perioda, ali ne duže od 10 godina. Odloženi porezi Odloženi porezi na dobit se obračunavaju po metodi obaveza prema bilansu stanja na sve privremene razlike na dan bilansa stanja između sadašnje vrednosti sredstava i obaveza u finansijskim izveštajima i njihove vrednosti za svrhe oporezivanja. Trenutno važeća poreska stopa na dan bilansa stanja je korišćena za obračun iznosa odloženih poreza. Odložene poreske obaveze priznaju se na sve oporezive privremene razlike, izuzev ukoliko odložene poreske obaveze proističu iz inicijalnog priznavanja “goodwill-a“ ili sredstava i obaveza u transakciji koja nije poslovna kombinacija i u trenutku nastanka nema uticaja na računovodstvenu dobit niti na oporezivu dobit ili gubitak, kao i ukoliko se odnose na oporezive privremene razlike u vezi sa učešćem u zavisnim preduzećima, pridruženim preduzećima i zajedničkim ulaganjima gde se trenutak ukidanja privremene razlike može kontrolisati i izvesno je da privremena razlika neće biti ukinuta u doglednom vremenskom periodu. Odložena poreska sredstva priznaju se za odbitne privremene razlike i za efekte prenetog gubitka i neiskorišćenih poreskih kredita iz prethodnih perioda koji se mogu prenositi u naredne fiskalne periode, do iznosa do kojeg je verovatno da će postojati budući oporezivi dobici na teret kojih se odložena poreska sredstva mogu iskoristiti. Knjigovodstvena vrednost odloženih poreskih sredstava preispituje se na svaki izveštajni datum i umanjuje do mere do koje više nije izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se ukupna vrednost ili deo vrednosti odloženih poreskih sredstava može iskoristiti.


20


2.20. Porezi i doprinosi (Nastavak)

(a) Porez na dobit (Nastavak)

Odloženi porezi (Nastavak) Odložena poreska sredstva koja nisu priznata procenjuju se na svaki izveštajni datum i priznaju do mere do koje je postalo izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se odložena poreska sredstva mogu iskoristiti. Odložena poreska sredstva i obaveze izračunavaju se primenom poreske stope za koju se očekuje da će biti efektivna u godini ostvarenja poreskih olakšica, odnosno izmirenja odloženih poreskih obaveza, a na bazi zvaničnih poreskih stopa i propisa usvojenih ili suštinski usvojenih na dan datuma bilansa stanja. Tekući i odloženi porezi priznaju se kao prihodi i rashodi i uključeni su u neto dobitak(gubitak) perioda. Odloženi porez na dobit koji se odnosi na stavke koje se direktno evidentiraju u korist ili na teret kapitala se takođe evidentiraju na teret, odnosno u korist kapitala.

(b) Porezi i doprinosi koji ne zavise od rezultata poslovanja Porezi i doprinosi koji ne zavise od rezultata poslovanja uključuju poreze na imovinu, porez na dodatu vrednost, doprinose na zarade koji padaju na teret poslodavca, kao i druge poreze i doprinose koji se plaćaju u skladu sa republičkim i lokalnim poreskim propisima. Ovi porezi i doprinosi su prikazani u okviru operativnih i ostalih poslovnih rashoda (Napomena 11).

2.21. Zarada po akciji Osnovna zarada po akciji izračunava se deljenjem neto dobiti/(gubitka) koji pripada akcionarima, vlasnicima običnih akcija Banke, ponderisanim prosečnim brojem izdatih običnih akcija u toku izveštajnog perioda.

2.22. Poslovi u ime i za račun trećih lica Sredstva po poslovima u ime i za račun trećih lica, kojima Banka upravlja, uključena su u vanbilansnu evidenciju Banke (Napomena 30(a)). Banka po navedenim plasmanima ne snosi nikakav rizik.

2.23. Informacije o segmentima poslovanja Segment poslovanja je komponenta Banke koja se bavi poslovnim aktivnostima kojima ostvaruje prihode i pravi rashode (uključujući i prihode i rashode vezane za transakcije sa drugim komponentama Banke), čije poslovne rezultate redovno pregleda organ upravljanja Bankom da bi doneo odluke o resursima koji se dodeljuju tom segmentu i ocenio njegovo poslovanje, i za koje su raspoložive zasebne finansijske informacije. Ključevi za alokaciju zajedničkih troškova na definisane poslovne segmente su određeni na bazi najboljih procena rukovodstva Banke. Segmenti poslovanja o kojima se izveštava, zasnovani na načinu organizovanja poslovnih aktivnosti u Banci, prikazani su u Napomeni 34.


21

3. KLJUČNE RAČUNOVODSTVENE PROCENE I PROSUĐIVANJA

Sastavljanje i prikazivanje finansijskih izveštaja zahteva od rukovodstva Banke korišćenje najboljih mogućih procena i razumnih pretpostavki, koje imaju efekta na iskazane vrednosti sredstava i obaveza, kao i obelodanjivanje potencijalnih potraživanja i obaveza na dan sastavljanja finansijskih izveštaja, kao i prihoda i rashoda u toku izveštajnog perioda. Ove procene i pretpostavke su zasnovane na informacijama raspoloživim na dan sastavljanja finansijskih izveštaja. Stvarni rezultati mogu se razlikovati od navedenih procena. Procene i pretpostavke se kontinuirano razmatraju, a kada korekcije postanu neophodne, iskazuju se u bilansu uspeha za periode u kojima su postale poznate. U daljem tekstu navedene su ključne procene i pretpostavke koje sadrže rizik da će prouzrokovati materijalno značajne korekcije knjigovodstvenih vrednosti sredstava i obaveza u toku naredne finansijske godine.

(a) Umanjenje vrednosti finansijskih sredstava

Banka procenjuje, na svaki izveštajni datum, da li postoji objektivan dokaz da je vrednost finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava umanjena (obezvređena). Finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstva je obezvređena i gubici po osnovu obezvređenja se priznaju samo ako postoji objektivan dokaz o obezvređenju kao rezultat jednog ili više događaja koji su nastali nakon početnog priznavanja sredstva (slučaj gubitka) i kada slučaj gubitka utiče na procenjene buduće novčane tokove finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koja mogu biti pouzdano procenjena (videti Napomenu 2.6.3.). Kada je reč o proceni gubitaka zbog umanjenja vrednosti kredita, Banka vrši pregled kreditnog portfolia najmanje kvartalno u cilju procene umanjenja njihove vrednosti. U procesu utvrđivanja da li u bilans uspeha treba uneti gubitak zbog umanjenja vrednosti, Banka prosuđuje da li postoje pouzdani dokazi koji pokazuju merljivo smanjenje u procenjenim budućim novčanim tokovima od kreditnog portfolia pre smanjenja koji se može identifikovati na pojedinačnim kreditima u portfoliu. Ovi dokazi mogu uključivati raspoložive podatke koji ukazuju na nepovoljne promene u statusu dužnika u pogledu plaćanja obaveze prema Banci, ili na nacionalne ili lokalne okolnosti koje imaju veze sa negativnim uticajima na aktivu Banke. Rukovodstvo Banke vrši procene na bazi iskustva o ostvarenim gubicima po kreditima iz prethodnih perioda za sva sredstva sa karakteristikama kreditnog rizika i objektivnim dokazima o umanjenju vrednosti sličnom onom kreditnom portfoliu koji je postojao u vreme planiranja budućih novčanih tokova. Metodologija i pretpostavke koje se koriste za procenu iznosa i vremena budućih novčanih tokova su predmet redovnog pregleda s ciljem da se smanje razlike između procenjenih i ostvarenih gubitaka.

(b) Utvrđivanje fer vrednosti finansijskih instrumenata

Fer vrednost finansijskih instrumenata kojima se trguje na aktivnom tržištu na dan bilansa stanja se bazira na kotiranim tržišnim cenama ponude ili tražnje, bez umanjenja po osnovu transakcionih troškova. Fer vrednost finansijskih instrumenta koji nisu kotirani na aktivnom tržištu se određuje korišćenjem odgovarajućih tehnika vrednovanja, koje obuhvataju tehnike neto sadašnje vrednosti, poređenje sa sličnim instrumentima za koje postoje tržišne cene i ostale relevantne modele.


22

3. KLJUČNE RAČUNOVODSTVENE PROCENE I PROSUĐIVANJA (Nastavak)

(b) Utvrđivanje fer vrednosti finansijskih instrumenata (Nastavak)

Kada tržišni inputi nisu dostupni, oni se određuju procenjivanjima koja uključuju određeni stepen rasuđivanja u proceni “fer“ vrednosti. Modeli procene odslikavaju trenutno stanje na tržištu na datum merenja i ne moraju predstavljati uslove na tržištu pre ili nakon datuma merenja. Stoga se tehnike vrednovanja revidiraju periodično, kako bi na odgovarajući način odrazile tekuće tržišne uslove.

(c) Koristan vek trajanja nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava

Određivanje korisnog veka trajanja nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava se zasniva na prethodnom iskustvu sa sličnim sredstvima, kao i na anticipiranom tehničkom razvoju i promenama na koje utiče veliki broj ekonomskih ili industrijskih faktora. Adekvatnost određenog korisnog veka trajanja se preispituje na godišnjem nivou ili kada god postoji indikacija da je došlo do značajne promene faktora koji su predstavljali osnov za određivanje korisnog veka trajanja. Uticaj svake promene u navedenim pretpostavkama može imati značajan uticaj na finansijski položaj Banke, kao i na rezultate njenog poslovanja. Primera radi: ukoliko bi Banka smanjila koristan vek trajanja nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava za 1%, došlo bi do dodatnog povećanja troškova amortizacije na godišnjem nivou u iznosu od RSD 625 hiljada.

(d) Umanjenje vrednosti nefinansijske imovine

Na dan bilansa stanja, rukovodstvo Banke analizira vrednosti po kojima su prikazana nematerijalna ulaganja i osnovna sredstva Banke. Ukoliko postoji indikacija da je neko sredstvo obezvređeno, nadoknadiv iznos te imovine se procenjuje kako bi se utvrdio iznos obezvređenja. Ukoliko je nadoknadivi iznos nekog sredstva procenjen kao niži od vrednosti po kojoj je to sredstvo prikazano, postojeća vrednost tog sredstva se umanjuje do visine nadoknadive vrednosti. Razmatranje obezvređenja zahteva od rukovodstva subjektivno prosuđivanje u pogledu tokova gotovine, stopa rasta i diskontnih stopa za jedinice koje generišu tokove gotovine, a koje su predmet razmatranja.

(e) Rezervisanje po osnovu sudskih sporova

Banka je uključena u veći broj sudskih sporova koji proističu iz njenog svakodnevnog poslovanja i odnose se na komercijalna i ugovorna pitanja, kao i pitanja koja se tiču radnih odnosa, a koja se rešavaju ili razmatraju u toku regularnog poslovanja. Banka rutinski procenjuje verovatnoću negativnih ishoda ovih pitanja, kao i iznose verovatnih ili razumnih procena gubitaka. Razumne procene obuhvataju prosuđivanje rukovodstva nakon razmatranja informacija koje uključuju obaveštenja, poravnanja, procene od strane pravnog sektora, dostupne činjenice, identifikaciju potencijalnih odgovornih strana i njihove mogućnosti da doprinesu rešavanju, kao i prethodno iskustvo.


23

3. KLJUČNE RAČUNOVODSTVENE PROCENE I PROSUĐIVANJA (Nastavak)

(e) Rezervisanje po osnovu sudskih sporova (Nastavak)

Rezervisanje za sudske sporove se formira kada je verovatno da postoji obaveza čiji se iznos može pouzdano proceniti pažljivom analizom. Potrebno rezervisanje se može promeniti u budućnosti zbog novih događaja ili dobijanja novih informacija. Pitanja koja su ili potencijalne obaveze ili ne zadovoljavaju kriterijume za rezervisanje se obelodanjuju, osim ako je verovatnoća odliva resursa koji sadrže ekonomske koristi veoma mala.

(f) Odložena poreska sredstva

Odložena poreska sredstva priznaju se na sve neiskorišćene poreske gubitke i/ili poreske kredite do mere do koje je izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se neiskorišćeni poreski gubici/krediti mogu iskoristiti. Značajna procena od strane rukovodstva Banke je neophodna da bi se utvrdio iznos odloženih poreskih sredstava koja se mogu priznati, na osnovu perioda nastanka i visine budućih oporezivih dobitaka i strategije planiranja poreske politike.

(g) Otpremnine prilikom odlaska u penziju i ostale naknade zaposlenima nakon prekida radnog odnosa

Troškovi utvrđenih naknada zaposlenima nakon prekida radnog odnosa, odnosno odlaska u penziju nakon ispunjenih zakonskih uslova, utvrđuju se primenom aktuarske procene. Aktuarska procena uključuje procenu diskontne stope, budućih kretanja zarada, stope mortaliteta i fluktuacije zaposlenih. Zbog dugoročne prirode ovih planova, značajne neizvesnosti utiču na ishod procene. Dodatne informacije obelodanjene su u Napomeni 27. uz finansijske izveštaje. Ukoliko bi korišćena diskontna stopa bila viša za 1% od procene rukovodstva, rezervisanja za otpremnine bila bi manja za RSD 851 hiljadu, a ukoliko bi se primenila diskontna stopa niža za 1% od procene rukovodstva, rezervisanja za otpremnine bila bi veća za iznos od RSD 795 hiljada, u odnosu na navedena rezervisanja iskazana u poslovnim knjigama Banke na dan 31. decembra 2009. godine.


24

4. PRIHODI I RASHODI OD KAMATA

U RSD hiljada

2009. 2008. Prihodi od kamata – Narodna banka Srbije 88,968 116,779 – Banke 64,665 133,816 – Preduzeća 595,112 510,029 – Preduzetnici 4,467 8,949 – Javni sektor 3,389 18,853 – Stanovništvo 217,123 217,775 – Strana lica 1,076 4,981 – Menice 34,187 48,788

Ukupno 1,008,987 1,059,970

Rashodi kamata – Banke 79,966 57,040 – Javna preduzeća 28,809 32,113 – Druga preduzeća 16,453 44,536 – Preduzetnici 43 18 – Javni sektor 93,895 95,557 – Stanovništvo 53,858 50,631 – Strana lica 251 288 – Drugi komitenti 1,190 1,059

Ukupno 274,465 281,242

Dobitak po osnovu kamata 734,522 778,728

Za obezvređena finansijska sredstva obračunata kamata se suspenduje iz prihoda i ista se naplatom priznaje u prihode. Prihodi i rashodi od kamata po klasama finansijskih instrumenata prikazani su kako sledi:

U RSD hiljada 2009. 2008. Prihodi od kamata Gotovina i kratkoročna sredstva 81,284 108,353 Depoziti kod Narodne banke Srbije 8,719 13,407 Plasmani bankama 64,665 131,349 Plasmani komitentima 845,753 773,443 Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća 8,566 33,418

Ukupno 1,008,987 1,059,970

Rashodi kamata Depoziti banaka 59,644 35,949 Depoziti komitenata 214,821 245,293

Ukupno 274,465 281,242

Dobitak po osnovu kamata 734,522 778,728


25

5. PRIHODI I RASHODI OD NAKNADA I PROVIZIJA

U RSD hiljada

2009. 2008. Prihodi od naknada i provizija Poslovi platnog prometa u zemlji 42,083 38,147 Poslovi platnog prometa sa inostranstvom 6,055 3,310 Poslovi kupovine i prodaje deviza 14,958 17,128 Poslovi sa stanovništvom 40,363 29,545 Poslovi sa platnim karticama 32,979 30,208 Garancijski i drugi poslovi jemstva 15,595 14,644 Poslovi upravljanja sredstvima za račun drugih lica 1,132 322 Ostale naknade i provizije 779 1,755

Ukupno 153,944 135,059

Rashodi od naknada i provizija Poslovi platnog prometa u zemlji 21,733 19,061 Poslovi platnog prometa sa inostranstvom 2,535 2,691 Poslovi kupovine i prodaje deviza 2,923 3,146 Poslovi sa platnim karticama 182 237 Brokerske naknade i provizije 360 721 Ostale naknade i provizije 1,386 532

Ukupno 29,119 26,388

Dobitak po osnovu naknada i provizija 124,825 108,671

6. NETO RASHODI OD KURSNIH RAZLIKA

U RSD hiljada 2009. 2008. Pozitivne kursne razlike 2,705,798 3,445,966 Negativne kursne razlike (2,781,243) (3,516,097) Neto rashodi od kursnih razlika (75,445) (70,131)

7. OSTALI POSLOVNI PRIHODI

U RSD hiljada 2009. 2008.

Dobici od prodaje osnovnih sredstava 4 212 Naplaćena otpisana potraživanja 28 9 Ostali poslovni prihodi 18,240 245,141

Ukupno 18,272 245,362

Ostali poslovni prihodi ostvareni u 2009. godini u iznosu od RSD 18,240 hiljada se najvećim delom odnose na prihode od arbitraže u iznosu od RSD 9,526 hiljada i prihode od ukidanja obaveza po osnovu neiskorišćenih godišnjih odmora u iznosu od RSD 7,042 hiljade.


26

8. NETO RASHODI PO OSNOVU INDIREKTNIH OTPISA PLASMANA

I REZERVISANJA

U RSD hiljada 2009. 2008. Rashodi indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja Rashodi indirektnih otpisa plasmana bilansnih

pozicija: – potraživanja po osnovu kamata, naknada i

prodaje (Napomena 17) (37,248) (32,622) – dati krediti i depoziti (Napomena 18(d)) (559,992) (1,011,231) – hartije od vrednosti (Napomena 19) (177,068) (159,609) – ostali plasmani (Napomena 20) (7,619) (50,538) – ostala sredstva (Napomena 22) (1,500) (40,202) (783,427) (1,294,202) Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi

(Napomena 27) (20,518) (36,620) Rezervisanja za otpremnine za odlazak u penziju

(Napomena 27) (1,012) - Troškovi neiskorišćenih godišnjih odmora (10,885) (7,043) (32,415) (43,663)

Ukupno (815,842) (1,337,865)

Prihodi od ukidanja indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja Prihodi od ukidanja indirektnih otpisa plasmana

bilansnih pozicija: – potraživanja po osnovu kamata, naknada i

prodaje (Napomena 17) 9,015 22,644 – dati krediti i depoziti (Napomena 18(d)) 368,457 902,051 – hartije od vrednosti (Napomena 19) 151,770 19,110 – ostali plasmani (Napomena 20) - 67,469 – ostala sredstva (Napomena 22) 596 39,782 529,838 1,051,056 Prihodi od ukidanja rezervisanja za

vanbilansne pozicije (Napomena 27) 17,714 34,135 Prihodi od ukidanja rezervisanja za otpremnine

(Napomena 27) - 20,674 Prihodi od ukidanja rezervisanja za godišnje

odmore - 13,029 17,714 67,838

Ukupno 547,552 1,118,894

Neto rashodi po osnovu indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja (268,290) (218,971)


27

9. TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI

LIČNI RASHODI

U RSD hiljada 2009. 2008. Troškovi neto zarada i naknada zarada 306,499 296,718 Troškovi poreza i doprinosa na zarade na

teret zaposlenog 128,051 124,456 Ostali lični rashodi 20,903 23,063 Ukupno 455,453 444,237

10. TROŠKOVI AMORTIZACIJE

U RSD hiljada 2009. 2008. Troškovi amortizacije: – osnovnih sredstava (Napomena 21) 47,348 40,301 – nematerijalnih ulaganja (Napomena 21) 15,105 18,392 Ukupno 62,453 58,693

11. OPERATIVNI I OSTALI POSLOVNI RASHODI

U RSD hiljada 2009. 2008. Doprinosi na zarade na teret poslodavca 81,640 79,414 Nematerijalne usluge 85,958 71,065 Troškovi zakupnina poslovnih prostorija 53,071 50,071 Održavanje osnovnih sredstava 54,588 42,243 PTT i telekomunikacione usluge 35,178 34,127 Troškovi poreza 29,037 26,538 Naknada za gradsko građevinsko zemljište 20,916 19,757 Reklama i propaganda 6,037 17,126 Troškovi premija osiguranja 9,773 13,082 Donacije i sponzorstva 2,126 2,216 Otpis nenaplativih potraživanja 3,913 822 Gubici po osnovu rashodovanja i prodaje

osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja 104 117 Ostalo 24,476 30,109 Ukupno 406,817 386,687


28

12. PRIHODI OD PROMENE VREDNOSTI IMOVINE I OBAVEZA

U RSD hiljada

2009. 2008. Prihodi od promene vrednosti plasmana

i potraživanja – valutna klauzula 465,853 693,524 Prihodi od promene vrednosti hartija

od vrednosti 21,405 6,354 Prihodi od promene vrednosti obaveza – valutna klauzula 22,523 26,479 Ukupno 509,781 726,357

13. RASHODI OD PROMENE VREDNOSTI IMOVINE I OBAVEZA

U RSD hiljada 2009. 2008. Rashodi od promene vrednosti plasmana

i potraživanja 352,575 532,379 Rashodi od promene vrednosti hartija

od vrednosti 17,921 75,728 Rashodi od promene vrednosti obaveza 31,779 36,841 Ukupno 402,275 644,948

14. POREZ NA DOBIT

(a) Komponente poreza na dobit Ukupan poreski prihod/(rashod) sastoji se od sledećih poreza:

U RSD hiljada 2009. 2008. Tekući porez na dobit - (8,301) Dobitak od kreiranih odloženih poreskih sredstava

i smanjenja odloženih poreskih obaveza 1,055 - Gubitak od smanjenja odloženih poreskih sredstava

i kreiranje odloženih poreskih obaveza - (21,424) Ukupno poreski prihod/(rashod) 1,055 (29,725)


29

14. POREZ NA DOBIT (Nastavak)

(b) Usaglašavanje ukupnog iznosa poreza na (gubitak)/dobit iskazanog u bilansu uspeha i

proizvoda gubitka pre oporezivanja i propisane poreske stope

U RSD hiljada 2009. 2008. (Gubitak)/dobitak pre oporezivanja (281,443) 36,732 Porez na dobit po stopi od 10% - 3,673 Poreski efekti rashoda koji se ne priznaju

u poreske svrhe 2,929

12,929 Poreski krediti po osnovu ulaganja u

osnovna sredstva (3,847)

(8,301) Ostalo (137) 21,424 Ukupan poreski (prihod)/rashod iskazan u bilansu uspeha (1,055) 29,725 Efektivna poreska stopa - 80.92%

(c) Odložene poreske obaveze Odložene poreske obaveze se odnose na privremene razlike između knjigovodstvene vrednosti osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja i njihove poreske osnove, kao i na privremene razlike nastale po osnovu revalorizacije osnovnih sredstava i promene fer vrednosti hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju. Promene na odloženim poreskim obavezama u toku godine prikazane su u sledećoj tabeli:

U RSD hiljada 2009. 2008. Stanje na dan 1. januara 32,162 10,819 Efekat privremenih razlika po osnovu amortizacije

evidentiran (u korist)/na teret bilansa uspeha (1,055) 21,424 Odloženi porez evidentiran u korist

kapitala - (81) Stanje na dan 31. decembra 31,107 32,162 Na dan 31. decembra 2009. godine Banka nije priznala odložena poreska sredstva u iznosu od RSD 3,847 hiljada (31. decembar 2008. godine: RSD 9,067 hiljada), po osnovu neiskorišćenih prenosivih poreskih kredita. Prava na prenose neiskorišćenih poreskih kredita ističu u periodu od 1 do 5 godina. Banka nije priznala navedena odložena poreska sredstva zbog neizvesnosti postojanja dovoljnih iznosa budućih oporezivih dobitaka u odnosu na koje bi se odložena poreska sredstva mogla iskoristiti.


30

15. GOTOVINA I GOTOVINSKI EKVIVALENTI

U RSD hiljada

2009. 2008. U dinarima Žiro račun 536,175 791,914 Gotovina u blagajni 99,032 158,159 Gotovinski ekvivalenti 100,000 - 735,207 950,073 U stranoj valuti Devizni računi kod banaka u inostranstvu 1,053,002 1,467,110 Gotovina u blagajni 103,317 80,211 Gotovinski ekvivalenti - 1,764 1,156,319 1,549,085 Stanje na dan 31. decembra 1,891,526 2,499,158

U skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije, Banka je dužna da obračunava i izdvaja obaveznu dinarsku rezervu po stopi od 10% (2008. godina: 10%) na iznos prosečnog dnevnog knjigovodstvenog stanja dinarskih sredstava u toku prethodnog kalendarskog meseca na svoj žiro račun kod Narodne banke Srbije. Izuzetno od ove stope, Banka obaveznu dinarsku rezervu obračunava: (a) na deo dinarske osnovice koju čine obaveze u dinarima po osnovu depozita oročenih preko jednog meseca – po stopi od 5%, (b) na deo dinarske osnovice koju čine obaveze u dinarima indeksirane deviznom klauzulom – po stopi od 45% i (c) na deo dinarske osnovice koju čine obaveze u dinarima po osnovu depozita i kredita primljenih iz inostranstva, i to do nivoa te osnovice iz septembra 2008. godine – po stopi od 45%. Obračunata dinarska obavezna rezerva predstavlja zbir obračunate obavezne rezerve u dinarima i 20% dinarske protivvrednosti obračunate devizne obavezne rezerve. U decembru 2009. godine, obavezna rezerva u dinarima iznosila je RSD 525,670 hiljada (decembar 2008. godine: RSD 787,063 hiljade) i bila je usklađena sa navedenom Odlukom Narodne banke Srbije. Prosečna kamatna stopa na iznos izdvojene dinarske rezerve u toku 2009. godine iznosila je 2.50% na godišnjem nivou. Gotovinski ekvivalenti na dan 31. decembra 2009. godine iznose RSD 100,000 hiljada i odnose se na blagajničke zapise Narodne banke Srbije izdate sa rokom od 91-og dana i kamatnom stopom od 10% na godišnjem nivou.


31

16. OPOZIVI DEPOZITI I KREDITI

U RSD hiljada

2009. 2008. U dinarima Deponovani viškovi likvidnih sredstava kod Narodne banke Srbije 90,000 270,000

Potraživanja od Narodne banke Srbije po repo transakcijama 551,138 950,715

641,138 1,220,715 U stranoj valuti Obavezna rezerva kod Narodne banke Srbije 1,192,954 912,849 1,192,954 912,849 Stanje na dan 31. decembra 1,834,092 2,133,564

U skladu sa Odlukom o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije, Banka obračunava i izdvaja obaveznu deviznu rezervu na devizne račune Narodne banke Srbije po stopi od 45% (2008. godina: 45%) na iznos prosečnog dnevnog knjigovodstvenog stanja deviznih sredstava u prethodnom kalendarskom mesecu (od 1. septembra 2008. godine ne plaća se obavezna rezerva na kratkoročne depozite iz inostranstva). Izuzetno od ove stope, Banka obaveznu rezervu u stranoj valuti obračunava: (a) na deo devizne osnovice koju čine obaveze po osnovu devizne štednje položene kod Banke – po stopi od 40%, (b) na deo devizne osnovice koju čine subordinirane obaveze, od nivoa tog dela devizne osnovice iz septembra 2008. godine – po stopi od 20% i (c) na deo devizne osnovice koju čine devizna sredstva koja davaoci lizinga drže na posebnom računu otvorenom kod Banke – po stopi od 100%. Iznos obračunate obavezne rezerve umanjuje se za iznos dugoročnih stambenih kredita osiguranih kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita. Obračunata devizna obavezna rezerva predstavlja iznos 80% obračunate obavezne rezerve u evrima dok se ostatak izdvaja u dinarima. Na dan 31. decembra 2009. godine, obavezna rezerva Banke u stranoj valuti bila je usklađena sa navedenom Odlukom Narodne banke Srbije. Na iznos ostvarenog prosečnog stanja izdvojene devizne rezerve, Narodna banka Srbije ne plaća kamatu. Deponovani viškovi likvidnih sredstava na dan 31. decembra 2009. godine iznose RSD 90,000 hiljada. Kamatna stopa na iznos viškova likvidnih sredstva koje je Banka deponovala kod Narodne banke Srbije u 2009. godini se kretala u rasponu od 7% do 15.25% na godišnjem nivou. Potraživanja po repo transakcijama u iznosu od RSD 551,138 hiljada na dan 31. decembra 2009. godine odnose se na sredstva plasirana u blagajničke zapise Narodne banke Srbije sa rokom dospeća od 14 dana i kamatnom stopom od 10% na godišnjem nivou za iznos od RSD 501,112 hiljada i 9.5% na godišnjem nivou za iznos od RSD 50,026 hiljada.


32

17. POTRAŽIVANJA PO OSNOVU KAMATA, NAKNADA, PRODAJE,

PROMENE FER VREDNOSTI DERIVATA I DRUGA POTRAŽIVANJA

U RSD hiljada 2009. 2008. U dinarima Potraživanja za kamatu i naknadu: – Druge banke 1,438 1,377 – Narodna banka Srbije 529 765 – Preduzeća 97,558 58,718 – Javni sektor 1,069 1,055 – Stanovništvo 10,580 10,216 – Drugi komitenti 31 - 111,205 72,131 U stranoj valuti Potraživanja za kamatu i naknadu: – Preduzeća 92 934 92 934 Bruto potraživanja 111,297 73,065 Minus: Ispravka vrednosti (44,834) (15,980) Stanje na dan 31. decembra 66,463 57,085

Potraživanja po osnovu kamata i naknada na dan 31. decembra 2009. godine uključuju kamatu u iznosu od RSD 25,716 hiljada po osnovu kredita odobrenih sa valutnom klauzulom (31. decembar 2008. godine: RSD 11,889 hiljada). Banka je u okviru potraživanja za kamatu na dan 31. decembra 2009. godine evidentirala dospelu kamatu prema Republici Srbiji u iznosu od RSD 467 hiljada i pripadajuću ispravku vrednosti u iznosu od RSD 127 hiljada. Promene na računima ispravke vrednosti u toku godine prikazane su u sledećoj tabeli:

U RSD hiljada 2009. 2008. Stanje na dan 1. januara 15,980 5,626 Nove ispravke vrednosti (Napomena 8) 37,248 32,622 Ukidanje ispravke vrednosti (Napomena 8) (9,015) (22,644) Kursne razlike 621 376 Stanje na dan 31. decembra 44,834 15,980


33

18. DATI KREDITI I DEPOZITI

(a) Pregled po vrstama korisnika kredita i depozita

U RSD hiljada

2009. 2008. Kratkoročni Dugoročni Ukupno Kratkoročni Dugoročni Ukupno U dinarima Dati krediti i depoziti: – Banke 461,168 - 461,168 251,167 - 251,167 – Preduzeća 3,950,130 767,241 4,717,371 2,383,370 359,124 2,742,494 – Javni sektor 23,750 - 23,750 15,000 - 15,000 – Stanovništvo 555,832 608,837 1,164,669 555,626 641,153 1,196,779

Ukupno 4,990,880 1,376,078 6,366,958 3,205,163 1,000,277 4,205,440 U stranoj valuti Dati krediti i depoziti: – Narodna banka Srbije 336,357 - 336,357 317,058 - 317,058 – Druge banke 779,382 - 779,382 40,889 - 40,889 – Preduzeća 23,013 1,271 24,284 49,044 5,870 54,914 – Stanovništvo - - - - - -

Ukupno 1,138,752 1,271 1,140,023 406,991 5,870 412,861 Bruto krediti i depoziti 6,129,632 1,377,349 7,506,981 3,612,154 1,006,147 4,618,301 Minus: Ispravka

vrednosti (Napomena 18(d)) (523,027) (35,992) (559,019) (299,978) (56,926) (356,904)

Stanje na dan 31. decembra 5,606,605 1,341,357 6,947,962 3,312,176 949,221 4,261,397

Kratkoročni i dugoročni krediti na dan 31. decembra 2009. godine u dinarima uključuju kredite odobrene sa valutnom klauzulom u iznosu od RSD 1,749,210 hiljada (31. decembar 2008. godine: RSD 1,149,094 hiljade), od čega se RSD 435,481 hiljada odnosi na kredite stanovništvu, a iznos od RSD 1,313,729 hiljada na kredite date preduzećima. Kratkoročni krediti odobravani su preduzećima za finansiranje poslovnih aktivnosti u oblasti trgovine, prerađivačke industrije, građevinarstva, usluga i turizma, energetike, poljoprivrede i prehrambene proizvodnje, kao i za ostale namene, uz kamatne stope koje su se kretale u rasponu od 0.7% do 1.7% mesečno na dinarske kredite. Najznačajnija pojedinačna potraživanja Banke po osnovu odobrenih kredita odnose se na sledeće komitente: “Delta maksi” d.o.o., Beograd; Koncern “Farmakom MB” d.o.o., Šabac; “HK Krušik” d.o.o., Valjevo; “Informatika” a.d., Beograd i kompanija “Agroživ” Pančevo, koji čine 32.7% bruto plasmana komitentima na dan 31. decembra 2009. godine. Krediti i plasmani stanovništvu, koji obuhvataju potrošačke i gotovinske kredite (kratkoročne i dugoročne) odobravani su uz kamatnu stopu od 1.3% do 2.1% mesečno. Kamatna stopa na dozvoljena prekoračenja na računima građana iznosi 2.5% mesečno, odnosno 3.5% mesečno na nedozvoljeni minusni saldo na tekućim računima građana. Kamatna stopa na kreditne kartice odobrene stanovništvu se kreće u rasponu od 2.0% do 2.4% na mesečnom nivou. Dugoročni krediti stanovništvu odobreni su za kupovinu trajnih potrošnih dobara na period od 2 do 7 godina uz kamatnu stopu od 0.9% do 2.3% mesečno, u zavisnosti od namene kredita i valute u kojoj su odobreni.


34

18. DATI KREDITI I DEPOZITI (Nastavak)

(a) Pregled po vrstama korisnika kredita i depozita (Nastavak)

Plasmani kod Narodne banke Srbije u iznosu od RSD 336,357 hiljada (31. decembar 2008. godine: RSD 317,058 hiljada) odnose se na sredstva u iznosu od USD 5,041 hiljada koje je Narodna banka Srbije zadržala kao obezbeđenje za isplatu izvršenu u 1998. godini JP “Jugoimport SDPR”, Beograd po osnovu pružene tehničke pomoći kuvajtskom partneru. Plasmani drugim bankama u stranoj valuti u iznosu od RSD 779,382 hiljade (31. decembar 2008. godine: RSD 40,889 hiljada) odnose se na overnight plasmane kod domaćih komercijalnih banaka na period od 1 dana, uz kamatnu stopu od 1.0% do 1.1% na godišnjem nivou. Bruto krediti koji su individualno procenjeni kao obezvređeni na dan 31. decembra 2009. godine iznose RSD 5,969,429 hiljada (31. decembar 2008. godine: RSD 4,260,354 hiljade). Fer vrednost sredstava obezbeđenja naplate potraživanja koji se odnose na kredite individualno procenjene kao obezvređene iznosi RSD 2,104,382 hiljade (31. decembar 2008. godine: RSD 1,021,371 hiljada). Navedena sredstva obezbeđenja naplate potraživanja sastoje se od položenih depozita, garancija i hipoteka na nekretninama. Na dan 31. decembra 2009. godine, Banka u okviru datih kredita i depozita ima evidentirane kratkoročne kredite u dinarima date Republici Srbiji u iznosu od RSD 23,750 hiljada, sa pripadajućom ispravkom vrednosti od RSD 562 hiljade.

(b) Ročnost dospeća kredita i depozita Ročnost dospeća plasmana komitentima prikazanih u bruto iznosu, prema preostalom roku dospeća, sa stanjem na dan 31. decembra 2009. i 2008. godine, je sledeća:


Dospela potraživanja 2,043,606 645,083 Do 30 dana 469,033 688,022 Od 1 do 3 meseca 1,133,899 1,026,868 Od 3 do 12 meseci 2,539,390 1,403,190 Preko 1 godine 1,321,053 855,138 7,506,981 4,618,301

Struktura dospelih potraživanja prikazana je kako sledi:


Do 1 meseca 1,604,873 435,215 Od 1 do 6 meseci 14,005 18,124 Od 6 do 12 meseci 55,261 51,535 Preko 1 godine 369,467 140,209 2,043,606 645,083


35

18. DATI KREDITI I DEPOZITI (Nastavak)

(c) Koncentracija kredita i depozita

Koncentracija datih kredita i depozita Banke, prikazanih u bruto iznosu na dan 31. decembra 2009. i 2008. godine, značajna je kod sledećih delatnosti: U RSD hiljada 2009. 2008.

Trgovina 2,063,532 1,017,539 Prerađivačka industrija 2,095,352 1,297,100 Građevinarstvo 267,370 72,716 Usluge i turizam 76,853 129,647 Poljoprivreda i prehrambena industrija 126,325 129,296 Ostalo 135,973 208,165 Stanovništvo 1,164,669 1,196,779 Domaće i strane banke 1,576,907 567,059 7,506,981 4,618,301

(d) Promene na računima ispravke vrednosti datih kredita i depozita Promene na računima ispravke vrednosti datih kredita i depozita u toku godine prikazane su u sledećoj tabeli:


Stanje na dan 1. januara 356,904 236,987 Nove ispravke vrednosti (Napomena 8) 559,992 1,011,231 Ukidanje ispravke vrednosti (Napomena 8) (368,457) (902,051) Kursne razlike 10,580 10,737

Stanje na dan 31. decembra 559,019 356,904


36

19. HARTIJE OD VREDNOSTI (BEZ SOPSTVENIH AKCIJA)

U RSD hiljada

2009. 2008. U dinarima Hartije od vrednosti koje se drže radi trgovanja 28,307 23,400 Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju 280,232 280,510 Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća: – primljeni čekovi građana 7,363 7,367 – eskontovane menice 149,697 136,067 465,599 447,344 U stranoj valuti Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju 18,090 18,090 18,090 18,090 Ukupno hartije od vrednosti 483,689 465,434 Minus: Ispravka vrednosti – Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju (139,637) (139,733) – Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća (43,315) (17,921) (182,952) (157,654) Stanje na dan 31. decembra 300,737 307,780

Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju u dinarima obuhvataju akcije kompanije “Agroživ” a.d., Pančevo u iznosu od RSD 279,464 hiljade i akcije Poštanske štedionice a.d., Beograd u iznosu od RSD 768 hiljada. Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju u stranoj valuti obuhvataju akcije Euroaxis Bank, Moskva u iznosu od RSD 12,526 hiljada i akcije ”Visa Inc” u iznosu od RSD 5,564 hiljade. Efekat vrednovanja navedenih hartija od vrednosti po tržišnoj ceni, koja je utvrđena prema vrednosti navedenih akcija na Beogradskoj berzi na dan bilansa stanja, u iznosu od RSD 276 hiljada, evidentiran je u okviru revalorizacionih rezervi (videti Izveštaj o promenama na kapitalu). Kamatna stopa na potraživanja po osnovu menica preduzeća primljenih u eskont koje dospevaju u roku od 1 do 12 meseci, iznosi 1.8 % mesečno. Promene na računima ispravke vrednosti hartija od vrednosti u toku godine prikazane su u sledećoj tabeli:

U RSD hiljada 2009. 2008. Stanje na dan 1. januara 157,654 17,155 Nove ispravke vrednosti (Napomena 8) 177,068 159,609 Ukidanje ispravke vrednosti (Napomena 8) (151,770) (19,110) Stanje na dan 31. decembra 182,952 157,654


37

20. OSTALI PLASMANI

U RSD hiljada

2009. 2008. Ostali plasmani: – u dinarima 91,340 83,721 – u stranoj valuti 81,233 80,822 Bruto ostali plasmani 172,573 164,543 Minus: Ispravka vrednosti (146,246) (134,461) Stanje na dan 31. decembra 26,327 30,082

Ostali plasmani u dinarima koji na dan 31. decembra 2009. godine iznose RSD 91,340 hiljada se najvećim delom odnose na plasmane preduzeću “Inex – ukus” a.d. stečajna masa Beograd, za koje je u potpunosti izvršena ispravka vrednosti. Ostali plasmani u stranoj valuti koji na dan 31. decembra 2009. godine iznose RSD 81,233 hiljade se najvećim delom odnose na nostro pokrivene garancije u iznosu od RSD 13,089 hiljada, devizna jemstva u iznosu od RSD 7,485 hiljada, kao i plasmane kod banaka u stečaju u iznosu od RSD 54,906 hiljada za koje je u potpunosti izvršena ispravka vrednosti. Promene na računima ispravke vrednosti ostalih plasmana u toku godine prikazane su u sledećoj tabeli:

U RSD hiljada 2009. 2008. Stanje na dan 1. januara 134,461 146,144 Nove ispravke vrednosti (Napomena 8) 7,619 50,538 Ukidanje ispravke vrednosti (Napomena 8) - (67,469) Kursne razlike 4,166 5,248 Stanje na dan 31. decembra 146,246 134,461


38

21. OSNOVNA SREDSTVA I NEMATERIJALNA ULAGANJA

U RSD hiljada

Građevinski

objekti Oprema

Sredstva u

pripremi

Ukupno osnovna sredstva

Nemate-rijalna

ulaganja Nabavna ili revalorizovana vrednost na dan 1. januara 2008. godine 457,102 322,102 - 779,204 101,328 Povećanja - - 74,990 74,990 17,031 Prenosi 4,324 70,555 (74,879) - - Otuđenja i rashodovanja - (35,768) - (35,768) - Efekti procene 225,043 - - 225,043 - Stanje na dan 31. decembra 2008. godine 686,469 356,889 111 1,043,469 118,359 Povećanja - - 50,448 50,448 11,346 Prenosi 12,093 38,466 (50,559) - - Otuđenja i rashodovanja - (17,190) - (17,190) - Stanje na dan 31. decembra 2009. godine 698,562 378,165 - 1,076,727 129,705 Akumulirana ispravka vrednosti na dan 1. januara 2008. godine 60,249 235,681 - 295,930 70,655 Amortizacija (Napomena 10) 6,434 33,867 - 40,301 18,392 Otuđenja i rashodovanja - (35,598) - (35,598) - Stanje na dan 31. decembra 2008. godine 66,683 233,950 - 300,633 89,047 Amortizacija (Napomena 10) 8,715 38,633 - 47,348 15,105 Otuđenja i rashodovanja - (17,085) - (17,085) Stanje na dan 31. decembra 2009. godine 75,398 255,498 - 330,896 104,152 Neotpisana vrednost na dan: – 31. decembra 2009. godine 623,164 122,667 - 745,831 25,553 – 31. decembra 2008. godine 619,786 122,939 111 742,836 29,312

Na dan 31. decembra 2009. godine, Banka nema građevinskih objekata koji su pod hipotekom radi obezbeđenja otplate obaveza po osnovu kredita. Neotpisanu vrednost građevinskih objekata na dan 31. decembra 2009. godine čine zemljište, građevinski objekat u Skadarskoj 25 i građevinski objekat u Ulici Narodnih heroja 63. Banka poseduje kompletnu vlasničku dokumentaciju za navedene objekte. Neotpisanu vrednost opreme na dan 31. decembra 2009. godine najvećim delom čine računarska i telekomunikaciona oprema, kancelarijski nameštaj i motorna vozila. Neotpisanu vrednost nematerijalnih ulaganja na dan 31. decembra 2009. godine najvećim delom čine ulaganja u softver i licence za softver koje Banka koristi. Na osnovu procene rukovodstva Banke, na dan 31. decembra 2009. godine ne postoje indikacije da je vrednost osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja obezvređena.


39

22. OSTALA SREDSTVA

U RSD hiljada

2009. 2008. U dinarima Ostala potaživanja: – Dati avansi 2,380 28,316 – Potraživanja od zaposlenih 128 167 – Zalihe 2,207 2,690 – Potraživanja za više plaćeni porez na dobit 8,657 5,757 – Ostala potraživanja 59,318 57,466 Aktivna vremenska razgraničenja: – Razgraničena potraživanja za kamatu 4,179 4,032 – Ostala razgraničenja 4,416 9,672 81,285 108,100 U stranoj valuti Ostala potaživanja: – Ostala potraživanja 2,610 - Aktivna vremenska razgraničenja: – Razgraničena potraživanja za kamatu 23 - 2,633 - Bruto ostala sredstva 83,918 108,100 Minus: Ispravka vrednosti (56,598) (55,694) Stanje na dan 31. decembra 27,320 52,406

Promene na računima ispravke vrednosti ostalih sredstava u toku godine prikazane su u sledećoj tabeli:

U RSD hiljada 2009. 2008. Stanje na dan 1. januara 55,694 55,275 Nove ispravke vrednosti (Napomena 8) 1,500 40,202 Ukidanje ispravke vrednosti (Napomena 8) (596) (39,782) Ostale promene - (1) Stanje na dan 31. decembra 56,598 55,694


40

23. TRANSAKCIONI DEPOZITI

U RSD hiljada

2009. 2008.

U

dinarima U stranoj

valuti Ukupno U

dinarima U stranoj

valuti Ukupno Druge banke 116 - 116 263 - 263 Preduzeća 893,030 708,382 1,601,412 567,212 414,205 981,417 Javni sektor - 237,435 237,435 - 223,667 223,667 Stanovništvo 344,108 211,278 555,386 265,874 197,320 463,194 Strana lica 2,445 11,304 13,749 1,907 12,615 14,522 Drugi komitenti 58,992 866 59,858 60,536 266 60,802 Stanje na dan 31. decembra 1,298,691 1,169,265 2,467,956 895,792 848,073 1,743,865

Na transakcione depozite pravnih lica u dinarima Banka plaća kamatu u rasponu od 0% do 8.5% na godišnjem nivou. Na depozite po viđenju stanovništva u dinarima Banka plaća kamatu od 3.6% godišnje. Na transakcione depozite stanovništva u stranoj valuti Banka plaća kamatu od 2.0% godišnje za depozite u EUR i 1.3% godišnje za depozite u ostalim valutama. Najznačajniji deponenti Banke na dan 31. decembra 2009. godine su: JP “Jugoimport SDPR”, Beograd; JP “Elektroprivreda Srbije”, Beograd; “Diahem gramim” d.o.o., Beograd; “Muzej vazduhoplovstva”, Beograd; Agencija “Beokomerc”, Beograd i “Livona” d.o.o., Beograd; koji čine 53% transakcionih depozita na dan bilansa stanja.

24. OSTALI DEPOZITI

U RSD hiljada 2009. 2008. Kratkoročni Dugoročni Ukupno Kratkoročni Dugoročni Ukupno U dinarima Štedni depoziti: – Stanovništvo 147,649 - 147,649 192,169 - 192,169 – Strana lica 85 - 85 75 - 75 Namenski depoziti - 30,296 30,296 26,300 296 26,596 Ostali depoziti 2,828,674 - 2,828,674 1,749,171 - 1,749,171

Ukupno 2,976,408 30,296 3,006,704 1,967,715 296 1,968,011

U stranoj valuti Štedni depoziti: – Stanovništvo 717,533 26,921 744,454 513,913 19,531 533,444 – Strana lica 4,919 - 4,919 - - - Namenski depoziti 2,286,776 120,635 2,407,411 2,144,476 271,376 2,415,852 Ostali depoziti 3,885 584 4,469 6,201 339 6,540

Ukupno 3,013,113 148,140 3,161,253 2,664,590 291,246 2,955,836

Stanje na dan 31. decembra

5,989,521

178,436

6,167,957

4,632,305

291,542

4,923,847


41

24. OSTALI DEPOZITI (Nastavak)

Na oročene depozite komitenata u dinarima i u stranoj valuti Banka plaća kamatu u rasponu od 0% do 18.0% na godišnjem nivou za dinarska sredstva, i u rasponu od 0% do 3.5% na godišnjem nivou za devizna sredstva u zavisnosti od perioda oročavanja sredstava i valute. Na namenske depozite komitenata i fizičkih lica Banka uglavnom ne plaća kamatu. Na kratkoročne depozite u dinarima stanovništva Banka plaća kamatu u rasponu od 11.0% do 15.5% na godišnjem nivou, u zavisnosti od perioda i visine oročenih sredstava. Kamatna stopa na kratkoročne depozite stanovništva u stranoj valuti iznosi od 1.4% do 7.0% godišnje, u zavisnosti od perioda oročavanja, iznosa sredstava i valute. Dugoročni depoziti stanovništva u stranoj valuti deponovani su po kamatnim stopama od 7.2% do 8.5% na godišnjem nivou za EUR, i od 5.25% do 5.8% na godišnjem nivou za ostale valute, u zavisnosti od perioda i visine oročenih sredstava. Najznačajniji deponenti Banke na dan 31. decembra 2009. godine su: JP “Jugoimport SDPR”, Beograd; “FSOVO”, Beograd; Dunav osiguranje a.d.o., Beograd; “RTB Bor”, Bor; “Utva avioindustrija”, Pančevo; Beogradska banka a.d. u stečaju Beograd; Beobanka a.d. u stečaju Beograd; Astra banka a.d. u stečaju Beograd i Investbanka a.d. u stečaju Beograd; koji čine 56% ukupnih obaveza prema komitentima po ostalim depozitima na dan bilansa stanja. Struktura ostalih depozita prema komitentima prikazana je u sledećoj tabeli: U RSD hiljada 2009. 2008.

Preduzeća 3,639,436 2,548,423 Javni sektor 693,544 1,029,579 Stanovništvo 904,809 741,588 Banke 660,486 595,483 Strana lica 5,504 75 Drugi komitenti 264,178 8,699

Stanje na dan 31. decembra 6,167,957 4,923,847

25. PRIMLJENI KREDITI

U RSD hiljada 2009. 2008. Ostale kratkoročne obaveze: – u dinarima 4,700 4,464 – u stranoj valuti 621 6,606



42

26. OBAVEZE PO OSNOVU KAMATA, NAKNADA I PROMENE

VREDNOSTI DERIVATA


Obaveze po osnovu kamata i naknada: U dinarima – Preduzeća - 24 – Javni sektor 3,228 1,720 – Stanovništvo 240 469 – Drugi komitenti - 8 3,468 2,221 U stranoj valuti – Preduzeća 8 234 – Javni sektor - 79 – Stanovništvo 689 355 697 668 Stanje na dan 31. decembra 4,165 2,889

27. REZERVISANJA U RSD hiljada 2009. 2008.

Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi (a) 17,204 13,652 Rezervisanja za otpremnine za odlazak

u penziju (b) 16,681 19,199 Stanje na dan 31. decembra 33,885 32,851

(a) Prema usvojenoj internoj politici, Banka procenjuje rezervisanja za rizičnu vanbilansnu aktivu na individualnom nivou vanbilansne izloženosti. Rezervisanje za vanbilansnu izloženost (plative garancije, činidbene garancije, avali, akreditivi, ostale preuzete neopozive obaveze) se procenjuje na nivou klijenta primenom prosečne ponderisane stope obezvređenja procenjene za bilansna potraživanja predmetnog komitenta. Procena rezervisanja za rizične vanbilansne ugovore klijenata kod kojih je vršena procena ispravke vrednosti za bilansna potraživanja, ali gde procenjeni procenat iznosi manje od 2% iznos rezervisanja se određuje na osnovu definisanog minimalnog procenta od 2%. Kod garancija koje su obezbeđene novčanim depozitom, iz osnovice za obračun rezervisanja isključuje se depozit.

(b) Rezervisanja za otpremnine prilikom odlaska u penziju zaposlenih formirana su na bazi izveštaja nezavisnog aktuara sa stanjem na dan bilansa stanja i ista su iskazana u iznosu sadašnje vrednosti očekivanih budućih isplata. Prilikom utvrđivanja sadašnje vrednosti očekivanih odliva korišćena je diskontna stopa od 8.10%, koja predstavlja adekvatnu stopu u skladu sa MRS 19 “Primanja zaposlenih” u odsustvu razvijenog tržišta visokokvalitetnih korporativnih obveznica. Rezervisanje je utvrđeno na osnovu Kolektivnog ugovora koji je stupio na snagu 16. januara 2008. godine i pretpostavke prosečnog rasta zarada u skladu sa dugoročno projektovanom stopom inflacije.


43

27. REZERVISANJA (Nastavak)

Promene na računima rezervisanja u toku godine prikazane su u sledećoj tabeli:


Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi Stanje na početku godine 13,652 11,167 Rezervisanja u toku godine (Napomena 8) 20,518 36,620 Neiskorišćena ukinuta rezervisanja (Napomena 8) (17,714) (34,135) Ostale promene 748 -

17,204 13,652 Rezervisanja za otpremnine za odlazak u penziju Stanje na početku godine 19,199 47,540 Rezervisanja u toku godine (Napomena 8) 1,012 - Neiskorišćena ukinuta rezervisanja (Napomena 8) - (20,674) Isplate otpremnina u toku godine (3,530) (7,667)

16,681 19,199 Stanje na dan 31. decembra 33,885 32,851

Banka je u skladu sa internom metodologijom klasifikovala deo vanbilanse evidencije u iznosu od RSD 19,368 hiljada koji se odnosi na izdate dinarske činidbene garancije (RSD 118 hiljada) i potencijalne obaveze po osnovu odobrenih a neiskorišćenih kredita za Republiku Srbiju (RSD 19,250 hiljada), i tom prilikom formirala rezervisanje u iznosu od RSD 389 hiljada.

28. OSTALE OBAVEZE


U dinarima Obaveze prema dobavljačima 71,393 36,867 Obaveze za neto zarade i naknade zarada 1,208 12,460 Obaveze za poreze, doprinose i druge dažbine - 4,848 Pasivna vremenska razgraničenja: – Razgraničene obaveze za obračunatu

kamatu 66,311 16,757 – Razgraničena naknada po osnovu

odobrenih kredita 4,178 2,567 – Ostala razgraničenja 8,094 8,046 Ostale obaveze 19,251 17,010 170,435 98,555 U stranoj valuti Pasivna vremenska razgraničenja: – Razgraničene obaveze za obračunatu

kamatu 1,654 1,043 1,654 1,043



44

29. KAPITAL

(a) Struktura kapitala Banke

Struktura ukupnog kapitala Banke prikazana je kako sledi:


Akcijski kapital – obične akcije /i/ 1,617,060 1,617,060 Ostali kapital 460 460 Rezerve iz dobiti /ii/ 1,175,427 1,168,419 Revalorizacione rezerve /iii/ 432,860 470,933 Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti (391) (115) Neraspoređeni dobitak 38,073 7,007 Gubitak tekuće godine (280,388) -


/i/ Akcijski kapital Na dan 31. decembra 2009. godine, upisani i uplaćeni kapital Banke se sastoji od 161,706 običnih akcija, pojedinačne nominalne vrednosti od RSD 10 hiljada (31. decembar 2008. godine: 161,706 običnih akcija pojedinačne nominalne vrednosti od RSD 10 hiljada). U toku 2009. i 2008. godine, nije bilo promena na akcijskom kapitalu. Banka je otvoreno akcionarsko društvo, čijim se akcijama trguje na Beogradskoj berzi. Većinski akcionar Banke je Republika Srbija sa učešćem od 96.52% u akcijskom kapitalu, ili 156,082 akcija na dan 31. decembra 2009. i 2008. godine. Imaoci običnih akcija odgovaraju za obaveze i snose rizik poslovanja Banke srazmeno broju akcija kojima raspolažu. Akcije se mogu prenositi na druga lica u skladu sa odredbama Ugovora o osnivanju. Vlasnici običnih akcija imaju pravo na dividendu. U skladu sa propisima Narodne banke Srbije, Banka nema pravo da vrši isplatu dividendi pre nego što se izvrši pokriće nedostajućeg iznosa rezervi iz dobiti za procenjene gubitke po plasmanima.

/ii/ Rezerve iz dobiti Rezerve iz dobiti na dan 31. decembra 2009. godine obuhvataju posebnu rezervu za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama od RSD 424,291 hiljadu (31. decembar 2008. godine: RSD 417,284 hiljade) i druge rezerve iz dobiti od RSD 751,136 hiljada (31. decembar 2008. godine: RSD 751,135 hiljada). Ove rezerve formirane su u skladu sa relevantnim propisima Narodne banke Srbije, statutom i drugim aktima Banke. Posebna rezerva za procenjene gubitke po osnovu kreditnog rizika sadržanog u kreditnom portfoliu Banke, obračunava se u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke (“Službeni glasnik Republike Srbije”, br. 129/2007, 63/2008 i 104/2009). Na dan 31. decembra 2009. godine, potrebna posebna rezerva za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki, nakon umanjenja za ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama, obračunata u skladu sa navedenom Odlukom Narodne banke (Napomena 2.9.), iznosi RSD 961,386 hiljada (31. decembar 2008. godine: RSD 894,929 hiljada). Nedostajući iznos rezervi iz dobiti za procenjene gubitke po plasmanima i vanbilansnim stavkama na dan 31. decembra 2009. godine iznosi RSD 537,095 hiljada (31. decembar 2008. godine: RSD 477,645 hiljada).


45

29. KAPITAL (Nastavak)

(a) Struktura kapitala Banke (Nastavak)

/iii/ Revalorizacione rezerve

Revalorizacione rezerve, koje na dan 31. decembra 2009. godine iznose RSD 432,860 hiljada (31. decembar 2008. godine: RSD 470,933 hiljade), rezultat su evidentiranja pozitivnih efekata procene građevinskih objekata i svođenja vrednosti ulaganja u hartije od vrednosti raspoloživih za prodaju na tržišnu vrednost. Banka je u toku 2009. godine realizovanu revalorizacionu rezervu po osnovu opreme i nematerijalnih ulaganja u iznosu od RSD 38,073 hiljade, prenela u neraspoređeni dobitak jer su sredstva po kojima je formirana ova rezerva prestala da se priznaju u bilansu stanja, odnosno povučena su iz upotrebe, rashodovana ili otuđena u ranijim godinama.

(b) Pokazatelji poslovanja Banke – usaglašenost sa zakonskim pokazateljima Banka je dužna da obim i strukturu svog poslovanja i rizičnih plasmana uskladi sa pokazateljima poslovanja propisanim Zakonom o bankama i relevantnim odlukama Narodne banke Srbije donetim na osnovu navedenog Zakona. Na dan 31. decembra 2009. godine, Banka je usaglasila sve pokazatelje poslovanja sa propisanim vrednostima, osim pokazatelja izloženosti Banke prema grupi povezanih lica. Naplatom dela potraživanja od grupe povezanih lica početkom 2010. godine, Banka je do 25. januara 2010. godine uskladila navedeni pokazatelj sa propisanim zahtevom Narodne banke Srbije. Ostvareni pokazatelji poslovanja Banke na dan 31. decembra 2009. godine bili su sledeći: Pokazatelji poslovanja Propisani Ostvareni

1. Kapital Minimum EUR 10 miliona

25,237,483

2. Adekvatnost kapitala Minimum 12% 27.90% 3. Ulaganja Banke Maksimum 60% 30.82% 4. Izloženost prema licima povezanim sa Bankom Maksimum 20% 3.06% 5. Zbir svih velikih izloženosti Banke u odnosu na

kapital

Maksimum 400%

139.03% 6. Prosečni mesečni pokazatelji likvidnosti:

– u prvom mesecu izveštajnog perioda Minimum 1 2.85 – u drugom mesecu izveštajnog perioda Minimum 1 2.08 – u trećem mesecu izveštajnog perioda Minimum 1 2.58

7. Pokazatelj deviznog rizika Maksimum 20% 10.74% 8. Izloženosti Banke prema grupi povezanih lica Maksimum 25% 26.97% 9. Ulaganja Banke u lica koja nisu u finansijskom

sektoru

Maksimum 10%

6.01%

Na dan 31. decembra 2009. godine, Banka ima sledeće velike kredite koji prevazilaze 10% kapitala date jednom licu ili grupi povezanih lica: “Delta maksi” d.o.o., Beograd; Koncern “Farmakom” d.o.o., Šabac; Holding Korporacija “Krušik” a.d., Valjevo; “Informatika” a.d., Beograd; “Milan Blagojević Namenska”, Lučani; kompanija “Agroživ” a.d., Pančevo; Banka Intesa a.d. Beograd; Hypo Alpe-Adria-Bank a.d. Beograd; Erste bank a.d. Novi Sad i Vojvođanska banka a.d. Novi Sad.


46

30. VANBILANSNE POZICIJE

U RSD hiljada

2009. 2008.

Poslovi u ime za račun trećih lica (a) 4,907,564 4,039,584 Garancije i ostale preuzete neopozive obaveze (b) 2,951,591 2,849,048 Druge vanbilansne pozicije (c) 15,831,987 16,470,422


(a) Poslovi u ime i za račun trećih lica


Plasmani po poslovima u ime i za račun trećih lica u dinarima:

– zajmovi za rešavanje stambenih potreba pripadnika Vojske Srbije 631,985 619,785

– zajmovi za otkup stanova na rate 4,258,108 3,400,528 – zajmovi za otkup garaža na rate 1,135 1,163 – ostalo 16,336 18,108


(b) Garancije i ostale preuzete neopozive obaveze


U dinarima Plative garancije 97,961 129,020 Činidbene garancije 445,761 150,377 Činidbene garancije - država 118 - Preuzete neopozive obaveze za nepovučene

kredite i plasmane 535,042 506,162 Preuzete neopozive obaveze za nepovučene

kredite i plasmane – država 19,250 3,401 1,098,132 788,960 U stranoj valuti Plative garancije 56,483 65,990 Činidbene garancije 1,796,976 1,947,717 Akreditivi - 46,381 1,853,459 2,060,088


Preuzete neopozive obaveze se odnose na neiskorišćene odobrene kredite koji se ne mogu jednostrano otkazati i to: minuse na tekućim računima, revolving kredite preduzećima, višenamenske okvirne kredite i ostale preuzete neopozive obaveze. Preuzete neopozive obaveze obično imaju fiksne datume kada ističu ili druge odredbe u vezi isteka.


47

30. VANBILANSNE POZICIJE (Nastavak)

(b) Garancije i ostale preuzete neopozive obaveze (Nastavak)

Pošto preuzete neopozive obaveze mogu isteći pre povlačenja kredita od strane komitenata, ukupno ugovoren iznos ne predstavlja neophodno buduće gotovinske odlive. Banka prati ročnost preuzetih neopozivih obaveza po osnovu neiskorišćenih odobrenih kredita jer dugoročne preuzete obaveze nose viši stepen kreditnog rizika od kratkoročnih preuzetih obaveza. Na dan 31. decembra 2009. godine, činidbene garancije u stranoj valuti najvećim delom se odnose na garancije po kojima je nalogodavac JP “Jugoimport SDPR”, Beograd u iznosu od RSD 1,736,209 hiljada. Banka vrši rezervisanja za potencijalne gubitke po garancijama i ostaloj rizičnoj vanbilansnoj aktivi shodno računovodstvenoj politici obelodanjenoj u Napomeni 27(a). Na dan 31. decembra 2009. godine, formirana rezerva za gubitke po osnovu garancija i ostalih preuzetih neopozivih obaveza iznosi RSD 17,204 hiljade (31. decembar 2008. godine: RSD 13,652 hiljade). Garancije i ostale preuzete neopozive obaveze na dan 31. decembra 2009. godine uključuju iznos od RSD 19,368 hiljada koji se odnosi na obaveze prema državi. Banka je u skladu sa internom metodologijom formirala rezervisanje za preuzete neopozive obaveze prema državi u iznosu od RSD 389 hiljada (Napomena 27).

(c) Druge vanbilansne pozicije


Evidencija loro akreditiva 8,330,548 12,622,517 Činidbene garancije do stupanja na snagu 930,489 53,624 Primljene garancije od ino banaka i drugih

finansijskih organizacija 619,161 519,979 Evidencija repo kupljenih hartija od vrednosti 550,000 950,000 Hipoteke uspostavljene za obezbeđenje plasmana 4,759,060 1,631,499 Pokriveni akreditivi 445,337 135,892 Ostalo 197,392 556,911


U okviru loro akreditiva iskazanih na dan 31. decembra 2009. godine, najznačajniji iznos od RSD 7,901,969 hiljada se odnosi na ugovore o isporuci robe koje je zaključilo JP “Jugoimport SDPR”, Beograd sa ino-partnerima (31. decembar 2008. godine: RSD 12,226,363 hiljade). Banka je u skladu sa instrukcijama Narodne banke Srbije, pokrivene akreditive u iznosu od RSD 445,337 hiljada u 2009. godini uključila u vanbilansnu aktivu koja se klasifikuje za svrhe utvrđivanja izloženosti Banke kreditnom riziku (videti Napomenu 32.2(a)).


48

31. OBELODANJIVANJE ODNOSA SA POVEZANIM LICIMA

U svom redovnom poslovanju Banka ostvaruje poslovne transakcije sa svojim akcionarima, zaposlenima i drugim povezanim licima. Dole navedena stanja potraživanja i obaveza, kao i iznosi prihoda i rashoda iz poslovnih odnosa sa povezanim licima rezultat su uobičajenih poslovnih aktivnosti. Banka na svoja potraživanja i obaveze naplaćuje i plaća kamatu obračunatu primenom uobičajenih tržišnih kamatnih stopa.

(a) Stanja potraživanja i obaveza na kraju godine, kao i efekti transakcija sa zaposlenim licima u Banci u toku godine su prikazani u sledećoj tabeli. Transakcije sa zaposlenima se obavljaju pod uobičajenim tržišnim uslovima.

U RSD hiljada

Stanje na dan 31.

decembra 2009.

godine

Prihodi/ (rashodi)

2009. godina

Stanje na dan 31.

decembra 2008.

godine

Prihodi/ (rashodi)

2008. godina

Minusi na tekućim

računima, kreditne kartice, gotovinski i potrošački krediti 69,680 11,074 79,835 12,856

Ukupne ispravke vrednosti kredita i plasmana (1,116) - (2,549) -

Depoziti 56,653 (1,684) 38,635 (1,365)Preuzete obaveze 18,509 - 13,097 -

(b) Banka ulazi u poslovne odnose i aranžmane sa članovima Izvršnog odbora i ostalim

ključnim rukovodećim osobljem i sa njima povezanim licima u redovnom toku poslovanja, koji su zasnovani na uobičajenim tržišnim uslovima.

Stanja potraživanja i obaveza na kraju godine, kao i efekti ovih transakcija u toku godine su prikazani u sledećoj tabeli.

U RSD hiljada

Stanje na dan 31.

decembra 2009.

godine

Prihodi/ (rashodi)

2009. godina

Stanje na dan 31.

decembra 2008.

godine

Prihodi/ (rashodi)

2008. godina

Minusi na tekućim

računima, kreditne kartice, gotovinski i potrošački krediti 3,399 834 6,841 921

Ukupne ispravke vrednosti kredita i plasmana (34) - (162) -

Depoziti 9,261 (290) 5,526 (247)Preuzete obaveze 3,019 - 3,389 -


49

31. OBELODANJIVANJE ODNOSA SA POVEZANIM LICIMA (Nastavak) (c) Pored gore navedenih povezanih lica, Banka ulazi u poslovne odnose i sa licima koja

imaju značajan uticaj na Banku (akcionari ) i na koje Banka ima značajnog uticaja, kao što su JP “Jugoimport SDPR“, Beograd; Holding Korporacija “Krušik” a.d., Valjevo, IMK “14. oktobar” a.d., Kruševac i drugi.

Stanja potraživanja i obaveza na kraju godine, kao i efekti transakcija sa subjektima od

značajnog uticaja na Banku prikazani su kako sledi:

U RSD hiljada

Potraživanja Obaveze Finansijske

garancije Prihodi od

kamata Rashodi

kamata

2009. godina 1,400,060 3,588,028 1,806,182 132,868 3,999 2008. godina 852,320 1,999,869 1,852,389 114,316 13,868

(d) Naknade članovima Izvršnog odbora i Upravnog odbora Banke (iskazane u bruto iznosu), u toku 2009. i 2008. godine, prikazane su u sledećoj tabeli:


Zarade članova Izvršnog odbora 15,019 14,535 Naknade članovima Upravnog odbora 5,867 6,166

Ukupno 20,886 20,701

32. UPRAVLJANJE RIZICIMA 32.1. Uvod

Rizik je karakterističan za bankarsko poslovanje, ali se njime upravlja posredstvom procesa neprekidnog identifikovanja, merenja i praćenja, uspostavljanja ograničenja rizika i primenom drugih kontrola. Banka je po prirodi svoje delatnosti izložena sledećim najznačajnijim vrstama rizika: kreditnom riziku, riziku likvidnosti i tržišnom riziku (koji obuhvata rizik od promene kamatnih stopa, devizni rizik i ostale tržišne rizike). Banka je takođe izložena uticaju operativnog rizika, rizika izloženosti Banke prema jednom licu, ili grupi povezanih lica, rizika ulaganja Banke u druga pravna lica i osnovna sredstva, kao i rizika koji se odnose na zemlju porekla lica prema kome je Banka izložena, a koje Banka kontinuirano prati. Upravljanje rizicima u Banci je sveobuhvatan proces koji podrazumeva identifikaciju, analizu, rangiranje i kontrolu svih oblika poslovnih rizika. Banka ima usvojene politike i procedure kojima se obezbeđuje kontrola i primena svih unutrašnjih akata Banke u vezi sa upravljanjem rizicima, kao i procedura vezanih za redovno izveštavanje Banke u vezi sa upravljanjem rizicima. Procesi upravljanja rizikom su presudni za kontinuirano profitabilno poslovanje Banke i svaki pojedinac u Banci, je u svom domenu, odgovoran za izloženost riziku. Nezavisni proces upravljanja rizikom ne uključuje poslovne rizike koji obuhvataju promene u okruženju, tehnologiji i industriji. Banka prati ove rizike kroz proces strateškog planiranja.


50

32. UPRAVLJANJE RIZICIMA (Nastavak)

32.1. Uvod (Nastavak)

Struktura upravljanja rizikom Upravni odbor i Izvršni odbor su odgovorni za identifikovanje i kontrolisanje rizika. Međutim, Banka je uspostavila poseban organizacioni deo – Sektor za upravljanje rizikom, zadužen za organizovanje i sprovođenje poslova u domenu upravljanja rizicima. Pored toga, odbori, kao odvojena nezavisna tela, u okviru svojih nadležnosti, odgovorni su za upravljanje i praćenje rizika. U Banci osnovne uloge u upravljanju rizicima imaju sledeće organi/tela: Upravni Odbor i Izvršni Odbor Upravni odbor i Izvršni odbor su odgovorni za sveobuhvatni pristup upravljanja rizicima, odobravanje strategije i principa upravljanja rizicima, kao i za implementacije principa, okvira, politika i limita. Oni su nadležni za donošenje i praćenje relevantnih odluka vezanih za rizik. Odbor za praćenje poslovanja Banke Odbor za praćenje poslovanja Banke ima odgovornost za praćenje sveobuhvatnog procesa rizika u Banci. Navedeni odbor analizira i usvaja predloge politika i procedura u vezi sa upravljanjem rizicima i analizira i nadzire primenu i adekvatno sprovođenje usvojenih politika i procedura. Sektor za upravljanje rizicima Sektor za upravljanje rizicima identifikuje, meri, procenjuje i upravlja rizicima kojima je Banka izložena u svom poslovanju. Sektor je odgovoran za implementiranje i održavanje procedura vezanih za rizik, čime se obezbeđuje nezavisni proces kontrole. On takođe obezbeđuje kompletno obuhvatanje rizika u sistemu merenja i izveštavanja o riziku. Sektor za kontrolu usklađenosti poslovanja Banke Sektor za kontrolu usklađenosti poslovanja Banke je odgovoran za praćenje usaglašenosti sa principima i politikama definisanim u Banci, ali i sa eksternim propisima. Sektor ima sopstvenu odgovornost za nezavisnu kontrolu rizika, kao i praćenje rizika koji proističe iz uvođenja novih proizvoda i složenih transakcija. Odbor za upravljanje aktivom i pasivom Odbor za upravljanje aktivom i pasivom prati izloženost Banke rizicima koji proizilaze iz strukture njenih bilansnih obaveza i potraživanja i vanbilansnih stavki i predlaže mere za upravljanje kamatnim rizikom i posebno, rizikom likvidnosti. Pored toga, ovaj odbor je primarno odgovoran za finansiranje i likvidnost Banke. Interna revizija Proces upravljanja rizikom u Banci se kontroliše najmanje jednom godišnje od strane interne revizije, koja ispituje adekvatnost procedura, kao i usaglašenost Banke sa usvojenim procedurama. Interna revizija razmatra rezultate svog rada sa rukovodstvom Banke i izveštava Odbor za praćenje poslovanja o svojim nalazima i preporukama.


51


32.1. Uvod (Nastavak)

Upravljanje rizicima i sistemi izveštavanja Rizici Banke se mere korišćenjem metoda koji odražava gubitke koji mogu nastati u okolnostima normalnog tekućeg poslovanja i očekivane gubitke, koji predstavljaju procenu krajnjih gubitaka zasnovanu na bazi verovatnih događanja. Modeli koriste verovatnoću izvedenu na osnovu raspoloživih tekućih i istorijskih podataka, prilagođenu tako da odražava trenutno ekonomsko okruženje. Praćenje i kontrola rizika je prvenstveno zasnovana na uspostavljanju procedura i limita. Ovi limiti odražavaju poslovnu strategiju i tržišno okruženje Banke, kao i nivo rizika koji je Banka spremna da prihvati. Banka permanentno prati i meri kapacitet prihvatljivog nivoa izloženosti rizicima uzimajući u obzir ukupnu izloženost svim tipovima rizika i aktivnostima. Sakupljene informacije iz svih poslovnih aktivnosti se ispituju i obrađuju da bi se identifikovali, analizirali i kontrolisali novi rizici. Ove informacije se prezentuju i objašnjavaju Upravnom odboru, Izvršnom odboru, Odboru za praćenje poslovanja i rukovodiocima svih poslovnih jedinica. Izveštaji sadrže ukupnu kreditnu izloženost, prognozu plasmana, odstupanja od postavljenih limita, merenje tržišnog rizika, racija likvidnosti i promene profila rizika. Na osnovu ovih izveštaja Izvršni odbor i Upravni odbor Banke kvartalno razmatraju adekvatnost ispravki vrednosti plasmana. Odboru za upravljanje aktivom i pasivom takođe se kvartalno dostavlja opsežan izveštaj o rizicima koji sadrži sve neophodne informacije za ocenu i izvođenje zaključaka o rizicima kojima je Banka izložena. Dnevni izveštaj se dostavlja članovima Izvršnog odbora Banke i relevantnim direktorima o iskorišćenosti tržišnih limita, likvidnosti, deviznom riziku, kao i druge značajne informacije.

32.2. Kreditni rizik Kreditni rizik je rizik da će Banka pretrpeti gubitak zbog toga što njeni komitenti ili ugovorne strane neće moći u potpunosti ili delimično da izmire svoje dospele obaveze prema Banci u ugovorenim rokovima. Na temelju politike za upravljanje rizicima, Banka utvrđuje pravila i procedure u kojima se definiše proces upravljanja kreditnim rizikom pojedinačnih plasmana i rizika na nivou portfolia, odnosno postupci identifikovanja, merenja i praćenja (kontrole) plasmana, a posebno onih sa povišenim nivoom rizika. Banka kontroliše i upravlja kreditnim rizikom uspostavljanjem limita, kojima definiše nivo rizika koji je voljna da prihvati na nivou pojedinačnih komitenata, segmenata poslovanja, vrste posla, kao i kroz praćenje izloženosti tim rizicima. Banka je uspostavila proces praćenja kvaliteta kredita da bi obezbedila blagovremenu identifikaciju potencijalnih promena u kreditnoj sposobnosti komitenata, uključujući redovnu kontrolu sredstava obezbeđenja. Limiti u odnosu na komitente se utvrđuju korišćenjem sistema klasifikacije kreditnog rizika, koji svakog komitenta klasifikuje prema određenom kreditnom rangu. Klasifikacija komitenata je predmet redovnog sagledavanja.


52


32.2. Kreditni rizik (Nastavak)

Sektor za upravljanje rizicima identifikuje, meri i procenjuje kreditni rizik prema kreditnoj sposobnosti dužnika i njegovoj urednosti u izvršavanju obaveza prema Banci, kao i prema kvalitetu instrumenata obezbeđenja potraživanja Banke. Proces praćenja kvaliteta kredita omogućava Banci da proceni potencijalne gubitke kao rezultat rizika kojima je izložena i da preduzme korektivne mere. Rizici srodni kreditnom riziku Banka izdaje garancije i akreditive svojim komitentima, po osnovu kojih Banka ima potencijalnu obavezu da izvrši plaćanje u korist trećih lica. Na ovaj način Banka se izlaže rizicima srodnim kreditnom riziku, koji se mogu prevazići istim kontrolnim procesima i procedurama koji se koriste za kreditni rizik. Rizik koncentracije plasmana Rizik koncentracije je rizik gubitka usled prevelikog obima plasmana u određenu grupu dužnika. Koncentracija nastaje kada značajan broj komitenata pripada sličnoj industriji, ili istom geografskom područiju, ili imaju slične ekonomske karakteristike što može biti od uticaja na izmirivanje njihovih ugovornih obaveza u slučaju promena u ekonomskim, političkim ili nekim drugim okolnostima koje ih jednako pogađaju. Koncentracija ukazuje na relativnu osetljivost poslovanja Banke na promene koje pogađaju određenu industriju ili geografsko područje. Kako bi izbegla prekomernu koncentraciju rizika, politike i procedure Banke sadrže specifične smernice za razvoj i očuvanje diversifikovanog portfolia. Shodno tome, Banka kontroliše i upravlja identifikovanim koncentracijama kreditnog rizika. Koncentracijom rizika se upravlja postavljanjem limita u odnosu na pojedinačne komitente, geografska područja i industrije. Derivativni finansijski instrumenti Derivativni finansijski instrumenti dovode do izloženosti kreditnom riziku u slučaju da je njihova fer vrednost pozitivna po Banku. Kreditni rizik derivata se limitira utvrđivanjem maksimalno moguće fer vrednosti ukupnog portfolia derivata kao i maksimalno mogućom pozitivnom fer vrednošću svake pojedinačne transakcije. Banka nije izložena ovom riziku, s obzirom da na dan 31. decembra 2009. i 2008. godine nije imala derivativnih finansijskih instrumenata.


53



(a) Maksimalna izloženost kreditnom riziku po bilansnim i vanbilansnim stavkama

Pregled maksimalnih izloženosti kreditnom riziku, prikazana u bruto iznosu, bez uzimanja u obzir sredstava obezbeđenja na dan 31. decembra 2009. i 2008. godine dat je u narednoj tabeli: U RSD hiljada 31.12.2009. 31.12.2008. Izloženost kreditnom riziku

po bilansnim stavkama: Gotovina i gotovinski ekvivalenti (osim gotovine) 42,611 11,144 Potraživanja po osnovu kamata, naknada, prodaje,

promene fer vrednosti derivata i druga potraživanja 111,297 73,065

Dati krediti i depoziti 7,146,874 4,245,354 Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija) 455,382 442,034 Ostali plasmani 172,573 164,543 Ostala sredstva 58,685 55,461

Ukupno 7,987,422 4,991,601 Izloženost kreditnom riziku

po vanbilansnim stavkama: Plative garancije 154,444 195,010 Činidbene garancije 2,242,737 2,094,693 Nepokriveni akreditivi - 46,381 Pokriveni akreditivi 445,337 - Preuzete neopozive obaveze 535,042 509,563

Ukupno 3,377,560 2,845,647 Ukupna izloženost kreditnom riziku 11,364,982 7,837,248

U slučaju finansijskih instrumenata vrednovanih po fer vrednosti, prikazani iznosi predstavljaju trenutnu izloženost kreditnom riziku, ali ne i maksimalnu izloženost riziku koja može nastati u budućnosti kao rezultat promena fer vrednosti. Na dan 31. decembra 2009. godine, maksimalna kreditna izloženost Banke prema jednom klijentu ili grupi povezanih komitenata iznosila je RSD 671,001 hiljada (31. decembar 2008. godine: RSD 615,894 hiljade), ne uzimajući u obzir odbitne stavke (sredstva obezbeđenja naplate potraživanja ili ostala sredstva zaštite od kreditnog rizika), odnosno RSD 652,875 hiljada (31. decembar 2008. godine: RSD 603,455 hiljada) neto, uzimajući u obzir sredstva obezbeđenja.


54




(Nastavak) Maksimalna izloženost kreditnom riziku Banke (bruto rizična bilansna i vanbilansna aktiva koja se klasifikuje) sa stanjem na dan 31. decembra 2009. i 2008. godine, pre uzimanja u obzir sredstava obezbeđenja i ostalih sredstava zaštite od kreditnog rizika, može se analizirati kroz sledeća geografska područja:

U RSD hiljada

Plasmani bankama

Dati krediti i plasmani

komitentima Hartije od vrednosti

Kamate, naknade i

ostala sredstva

Garancije i ostale

preuzete obaveze

Ukupno 2009.

Srbija: – Beograd 729,441 2,817,381 157,748 276,704 3,012,527 6,993,801 – Vojvodina 511,109 682,818 279,544 14,466 8,562 1,496,499 – ostatak Srbije - 2,405,370 - 31,285 356,259 2,792,914 1,240,550 5,905,569 437,292 322,455 3,377,348 11,283,214 Evropska unija 529 - 5,564 22,371 - 28,464 Ostatak Evrope - 226 12,526 39,237 212 52,201 Ostatak sveta - - - 1,103 - 1,103 Ukupno 1,241,079 5,905,795 455,382 385,166 3,377,560 11,364,982

U RSD hiljada

Plasmani bankama

Dati krediti i plasmani

komitentima Hartije od vrednosti

Kamate, naknade i

ostala sredstva

Garancije i ostale

preuzete obaveze

Ukupno 2008.

Srbija: – Beograd 300 2,230,892 48,531 235,753 2,599,831 5,115,307 – Vojvodina 868 263,205 357,413 6,690 12,525 640,701 – ostatak Srbije 250,000 1,499,897 18,000 25,744 232,953 2,026,594 251,168 3,993,994 423,944 268,187 2,845,309 7,782,602 Evropska unija 493 - 5,564 25,911 - 31,968 Ostatak Evrope - 191 12,526 3,060 338 16,115 Ostatak sveta - - - 6,563 - 6,563 Ukupno 251,661 3,994,185 442,034 303,721 2,845,647 7,837,248


55




(Nastavak) Analiza izloženosti Banke kreditnom riziku, po industrijskim sektorima, pre i nakon uzimanja u obzir sredstava obezbeđenja i ostalih sredstava zaštite od kreditnog rizika, na dan 31. decembra 2009. i 2008. godine prikazana je u sledećoj tabeli:

U RSD hiljada

Bruto maksimalna

izloženost

Neto maksimalna

izloženost

Bruto maksimalna

izloženost

Neto maksimalna

izloženost 2009. 2009. 2008. 2008. Stanovništvo 1,512,350 1,304,447 1,649,894 1,406,814 Prerađivačka industrija 2,722,417 2,374,792 1,861,313 1,752,626 Trgovina 4,512,623 4,367,628 3,021,434 2,932,979 Rudarstvo i energetika 20,232 19,765 - - Poljoprivreda, lov,

ribolov i šumarstvo

441,019 272,556 443,169 272,059 Građevinarstvo 449,295 393,401 139,145 93,594 Saobraćaj i veze 79,432 77,845 133,619 130,955 Usluge, turizam i

ugostiteljstvo

169,546 165,668 169,649 166,044 Ostalo 23,160 21,401 1,343 23 Banke i finansijski sektor 1,434,908 1,361,702 417,682 348,438 Ukupno 11,364,982 10,359,205 7,837,248 7,103,532


56


32.2. Kreditni rizik (Nastavak) (b) Kvalitet portfolia

Kvalitetom finansijskih sredstava Banka upravlja koristeći internu klasifikaciju plasmana. Sledeća tabela prikazuje kvalitet portfolia (bruto plasmana i vanbilansne izloženosti) po tipovima plasmana, zasnovanim na sistemu klasifikacije Banke, sa stanjem na dan 31. decembra 2009. godine:

U RSD hiljada Nedospeli i neobezvređeni

Visok stepen

kvaliteta

Standar- dni stepen

kvaliteta

Substan-dardni stepen

kvaliteta

Dospeli ili pojedinačno obezvređeni

Ukupno 2009.

Plasmani bankama

1,239,911 - - 1,168 1,241,079 Plasmani komitentima: Korporativni plasmani 716,198 2,713,586 304,976 227,266 3,962,026 Plasmani malim i srednjim

preduzećima

422,297 306,105 20,357 40,844 789,603 Plasmani stanovništvu 801,717 43,485 119,660 189,304 1,154,166 Ostala sredstva 108,207 34,418 242,541 - 385,166 Hartije od vrednosti 120,000 - 335,382 - 455,382 Garancije i ostale preuzete

obaveze 3,068,636 245,572 63,352 - 3,377,560 Ukupno 6,476,966 3,343,166 1,086,268 458,582 11,364,982

Kvalitet portfolia (bruto plasmana i vanbilansne izloženosti) po tipovima plasmana, zasnovanim na sistemu klasifikacije Banke, sa stanjem na dan 31. decembra 2008. godine prikazan je u sledećoj tabeli:

U RSD hiljada Nedospeli i neobezvređeni

Visok stepen

kvaliteta

Standar- dni stepen

kvaliteta

Substan-dardni stepen

kvaliteta

Dospeli ili pojedinačno obezvređeni

Ukupno 2008.

Plasmani bankama 250,493 - - 1,168 251,661 Plasmani komitentima: Korporativni plasmani 594,549 1,121,416 497,266 62,317 2,275,548 Plasmani malim i srednjim

preduzećima 410,284 62,741 48,032 42,997 564,054 Plasmani stanovništvu 681,363 51,465 247,927 173,828 1,154,583 Ostala sredstva 181,997 89,727 31,997 - 303,721 Hartije od vrednosti 95,867 6,205 339,962 - 442,034 Garancije i ostale preuzete

obaveze 2,169,634 546,823 129,190 - 2,845,647 Ukupno 4,384,187 1,878,377 1,294,374 280,310 7,837,248


57


32.2. Kreditni rizik (Nastavak) (b) Kvalitet portfolia (Nastavak)

Starosna analiza neobezvređenih dospelih kredita i plasmana komitentima Starosna analiza kredita i plasmana bankama i komitentima koji su dospeli, a nisu obezvređeni na dan 31. decembra 2009. i 2008. godine, prikazana je kako sledi:

U RSD hiljada

2009. godina Do 30 dana

Od 31 do 90 dana

Više od 91 dana Ukupno

Plasmani komitentima: – Krediti velikim preduzećima 2,504 - 20,072 22,576 – Krediti malim i srednjim

preduzećima - - 1,987 1,987 – Krediti stanovništvu 8,838 3,610 8,792 21,240 Ukupno 11,342 3,610 30,851 45,803

U RSD hiljada

2008. godina Do 30 dana

Od 31 do 90 dana

Više od 91 dana Ukupno

Plasmani komitentima: – Krediti velikim preduzećima 57,324 2,145 1,381 60,850 – Krediti malim i srednjim

preduzećima 5,906 - - 5,906 – Krediti stanovništvu 8,750 4,940 5,017 18,707 Ukupno 71,980 7,085 6,398 85,463

Na dan 31.decembra 2009. godine, Banka nije imala sredstva obezbeđenja za dospele a neobezvređene plasmane. Fer vrednost sredstava obezbeđenja plaćanja po gore navedenim dospelim kreditima koji nisu obezvređeni na dan 31. decembra 2008. godine iznosila je RSD 9,396 hiljada.

Sredstva obezbeđenja i ostala sredstva zaštite od kreditnog rizika Iznos i tip zahtevanog sredstva obezbeđenja zavisi od procenjenog kreditnog rizika svakog komitenta. Uslovi obezbeđenja koji prate svaki plasman su opredeljeni analizom boniteta klijenta, vrstom izloženosti kreditnom riziku, ročnošću plasmana, kao i samim iznosom. Banka svojom internom metodologijom utvrđuje vrste kolaterala i parametre njihovog vrednovanja. Osnovni tipovi kolaterala su sledeći: – za komercijalne kredite: hipoteka na nekretninama, gotovinski depoziti, jemstva

drugih lica, zaloga hartija od vrednosti, i – za plasmane stanovništvu: osiguranje plasmana kod specijalizovanih organizacija za

osiguranje.


58


32.2. Kreditni rizik (Nastavak) (b) Kvalitet portfolia (Nastavak)

Sredstva obezbeđenja i ostala sredstva zaštite od kreditnog rizika (Nastavak) Banka takođe koristi garancije (solidarno jemstvo) od matičnih pravnih lica za kreditiranje zavisnih pravnih lica. Rukovodstvo prati tržišnu vrednost sredstava obezbeđenja i traži dodatna sredstva obezbeđenja u skladu sa ugovorima. Takođe, rukovodstvo uzima u obzir tržišnu vrednost sredstva obezbeđenja prilikom preispitivanja adekvatnosti ispravke vrednosti plasmana. U skladu sa politikama Banke, preuzeta sredstva obezbeđenja su namenjena prodaji u uobičajenom toku poslovanja. Na taj način se umanjuju ili izmiruju iznosi nenaplaćenih potraživanja od komitenata. Uobičajeno, Banka ne koristi u poslovne svrhe imovinu koju je stekla putem naplate potraživanja. Procena obezvređenja finansijskih sredstava Najznačajniji faktori koji se uzimaju u obzir prilikom procene obezvređenja plasmana su: postojanje kašnjenja u servisiranju glavnice plasmana ili dospelih kamata više od 15 dana za fizička lica i 30 dana za pravna lica, uočene slabosti u tokovima gotovine komitenata, postojanje pogoršanja kreditnog rejtinga, kao i nepoštovanje uslova definisanih ugovorom. Banka vrši procenu obezvređenja na nivou pojedinačnog klijenta. Banka određuje visinu ispravke vrednosti za svaki pojedinačno značajan kredit i plasman. Prilikom utvrđivanja visine ispravke vrednosti uzima se u obzir mogućnost ostvarivanja poslovnih planova komitenta, sposobnost komitenta da poboljša rezultate poslovanja u slučaju nastanka finansijskih poteškoća, vrednost po kojoj se kolaterali mogu realizovati i vremenski rokovi realizacije kolaterala, raspoloživost alternativne finansijske podrške komitentima, mogućnost naplate dospelih potraživanja, kao i vremenska dimenzija očekivanih tokova gotovine. Procena obezvređenja se vrši na svaki datum bilansa stanja, osim u slučajevima problematičnih plasmana, kada nepredvidive okolnosti zahtevaju mnogo veću pažnju i češću procenu. Obezvređenje finansijskih garancija i akreditiva se procenjuje i rezervisanje se izdvaja na sličan način kao i kod kredita. U skladu sa propisima Narodne banke Srbije, Banka takođe obračunava posebnu rezervu za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki u skladu sa internom metodologijom zasnovanom na Odluci o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki (videti Napomenu 2.9.).


59



(c) Restrukturirani krediti

Na dan 31. decembra 2009. godine, bruto restrukturirani krediti i plasmani su iznosili RSD 406,841 hiljadu (31. decembar 2008. godine: RSD 186,471 hiljada). Neto knjigovodstvena vrednost reprogramiranih kredita i plasmana komitentima na dan 31. decembra 2009. godine iznosila je RSD 127,378 hiljada (31. decembar 2008. godine: RSD 126,325 hiljada).

(d) Potraživanja sa statusom neizmirivanja obaveza Posebnu pažnju Banka poklanja nadzoru potraživanja sa statusom neizmirivanja obaveza (default), praćenjem ukupnog stanja i trenda iznosa ovih potraživanja. Potraživanja sa statusom neizmirivanja obaveza (default) prate se po sektorima i najznačajnijim delatnostima (kod preduzeća i preduzetnika), dok se struktura plasmana stanovništvu prati po osnovnim proizvodima (gotovinski, potrošački i stambeni krediti, kreditne kartice i drugo). U skladu sa propisima, potraživanja sa statusom neizmirivanja obaveza (default) kod preduzeća i preduzetnika prate se na nivou klijenta, a kod fizičkih lica na nivou svih potraživanja od jednog dužnika. Pregled navedenih potraživanja u bruto iznosu (bilansna i vanbilansna aktiva) sa stanjem na dan 31. decembra 2009. godine prikazan je u sledećoj tabeli:


Preduzeća i preduzetnici 555,593 591,634 Fizička lica 241,454 249,773

Ukupno 797,047 841,407

Bilansna aktiva sa statusom neizmirivanja obaveza (default) iznosi RSD 780,306 hiljada na dan 31. decembra 2009. godine, dok ispravka vrednosti navedene bilansne aktive iznosi RSD 707,321 hiljadu. Vanbilansne stavke sa statusom neizmirivanja obaveza (default) iznose RSD 16,741 hiljada na dan 31. decembra 2009. godine, a rezervisanja za gubitke po navedenim vanbilansnim stavkama iznose RSD 305 hiljada.


60


32.3. Rizik likvidnosti i upravljanje finansijskim sredstvima

Rizik likvidnosti je rizik da Banka neće biti u mogućnosti da izmiri svoje dospele obaveze. Da bi se smanjio ili ograničio ovaj rizik, rukovodstvo Banke nastoji da diversifikuje svoje izvore finansiranja, da upravlja aktivom razmatrajući njenu likvidnost, i da prati buduće novčane tokove i dnevnu likvidnost Banke. To uključuje procenu očekivanih novčanih tokova i postojanje visoko rangiranih sredstava obezbeđenja koja mogu biti korišćena za osiguranje dodatnih finansijskih sredstava, ukoliko se to zahteva. Banka održava portfolio koji se sastoji od visoko likvidnih hartija od vrednosti i diversifikovanih sredstava koja može lako da konvertuje u gotovinu u slučaju nepredvidivih i negativnih oscilacija u tokovima gotovine Banke. Banka ima na raspolaganju i kreditne linije koje svakog trenutka može iskoristiti, za potrebe održanja likvidnosti. Banka takođe održava zahtevani nivo obavezne dinarske i devizne rezerve, u skladu sa zahtevima Narodne banke Srbije. Odbor za upravljanje aktivom i pasivom je odgovoran za praćenje rizika likvidnosti, upravljanje rizikom likvidnosti, i predlaganje Izvršnom odboru mera i aktivnosti za održavanje likvidnosti, usklađivanje ročne strukture, plana rezervi finansiranja i drugih mera od značaja za finansijsku stabilnost Banke. Odbor za upravljanje aktivom i pasivom prati osnovne parametre likvidnosti nastojeći da uravnoteži prilive i odlive sredstava tako da se dnevni pokazatelj likvidnosti kreće u okviru limita propisanih od strane Narodne banke Srbije. Osnov za kvalitetno upravljanje i obezbeđivanje potrebnog nivoa likvidnosti jeste usklađenost ročnosti plasmana sa njihovim izvorima. Odlučivanje o ročnosti plasmana zasniva se na podacima o ročnosti depozita, a posebno na informacijama o kretanju depozita značajnih deponenata, kao i njihovih potreba na kratki rok. Prilikom odlučivanja Banka naročito vodi računa o potrebi da se sredstva iz kratkoročnih izvora ne koriste za dugoročne plasmane. Nivo likvidnosti se iskazuje pokazateljem likvidnosti koji predstavlja odnos zbira likvidnih sredstava prvog i drugog reda (gotovina, sredstva na računima kod drugih banaka, depoziti kod Narodne banke Srbije, potraživanja u postupku realizacije, finansijski instrumenti kotirani na berzi i ostala potraživanja Banke koja dospevaju do mesec dana) i zbira obaveza po viđenju bez ugovorenog roka dospeća i obaveza sa ugovorenim rokom dospeća u narednih mesec dana. Pokazatelj likvidnosti tokom 2009. i 2008. godine je bio sledeći: 2009. 2008. Prosek tokom perioda 2,81 2,72 Najviši 3,79 4,39 Najniži 1,89 1,66 Na dan 31. Decembra 2,38 3,01


61


32.3. Rizik likvidnosti i upravljanje finansijskim sredstvima (Nastavak)

Analiza finansijskih obaveza prema dospeću Sledeća tabela prikazuje najznačajnije finansijske obaveze Banke prema preostalom roku dospeća, sa stanjem na dan 31. decembra 2009. i 2008. godine i zasnovana je na ugovorenim nediskontovanim iznosima otplate. Banka očekuje da većina deponenata neće zahtevati isplatu depozita na dan dospeća utvrđenim ugovorom.

U RSD hiljada

2009. godina Do 1 meseca

Od 1 do 3 meseca

Od 3 do 12 meseci

Od 1 do 5 godina Ukupno

Transakcioni depoziti 2,467,956 - - - 2,467,956 Ostali depoziti 1,885,835 1,815,356 2,039,111 427,655 6,167,957 Primljeni krediti 5,321 - - - 5,321 Obaveze za kamate i

naknade 4,165 - - - 4,165 Obaveze za poreze 230 - - - 230 Ostale obaveze 93,506 - - - 93,506 Ukupno 4,457,013 1,815,356 2,039,111 427,655 8,739,135

U RSD hiljada

2008. godina Do 1 meseca

Od 1 do 3 meseca

Od 3 do 12 meseci

Od 1 do 5 godina Ukupno

Transakcioni depoziti 1,743,865 - - - 1,743,865 Ostali depoziti 1,443,793 1,015,728 2,111,738 352,588 4,923,847 Primljeni krediti 11,070 - - - 11,070 Obaveze za kamate i

naknade 2,889 - - - 2,889 Obaveze za poreze 3,574 - - - 3,574 Ostale obaveze 72,228 - - - 72,228

Ukupno 3,277,419 1,015,728 2,111,738 352,588 6,757,473


62



Analiza finansijskih obaveza prema dospeću (Nastavak) Ročnost nepovučenih kredita i limita, odnosno preuzetih neopozivih obaveza, garancija i akreditiva prema preostalim rokovima dospeća na dan 31. decembra 2009. i 2008. godine prikazana je kako sledi:

U RSD hiljada

2009. godina Po

viđenju Do 3

meseca Od 3 do

12 meseci Od 1 do 5

godina Ukupno Garancije 58,150 351,174 1,850,676 137,181 2,397,181 Akreditivi - 445,337 - - 445,337 Preuzete neopozive

obaveze

- 36,518 290,711 207,813 535,042 Ukupno 58,150 833,029 2,141,387 344,994 3,377,560

U RSD hiljada

2008. godina Po

viđenju Do 3

meseca Od 3 do

12 meseci Od 1 do 5

godina Ukupno Garancije 47,439 167,341 440,871 1,634,052 2,289,703 Akreditivi - - - 46,381 46,381 Preuzete neopozive

obaveze

- 35,126 358,071 116,366 509,563 Ukupno 47,439 202,467 798,942 1,796,799 2,845,647

Banka očekuje da neće sve potencijalne i preuzete neopozive obaveze biti povučene pre njihovog isteka roka dospeća.

Analiza ročne strukture sredstava i obaveza Likvidnost Banke, kao njena sposobnost da o roku izvršava dospele obaveze, zavisi sa jedne strane od bilansne strukture Banke, a sa druge strane od usklađenosti tokova priliva i odliva sredstava. Dole prikazana struktura sredstava i obaveze po ročnosti na dan 31. decembra 2009. godine ukazuje na postojanje ročne neusklađenosti preostalog perioda dospeća sredstava i obaveza do 1 meseca i od 1 do 3 meseca. Primarni nedostatak navedene neusklađenosti leži u činjenici da su kratkoročni izvori sredstava plasirani na različite, delom duže vremenske periode, mada u okviru kratkoročnog poslovanja.


63



Analiza ročne strukture sredstava i obaveza (Nastavak) Tabela u nastavku predstavlja analizu rokova dospeća sredstava i obaveza Banke na osnovu ugovorenih uslova plaćanja. Ugovoreni rokovi dospeća sredstava i obaveza određeni su na osnovu preostalog perioda na dan bilansa stanja u odnosu na ugovoreni rok dospeća. Ročna struktura sredstava i obaveza na dan 31. decembra 2009. godine prikazana je kako sledi:

U RSD hiljada

Do 30 dana

Od 1 do 3 meseca

Od 3 do 12 meseci

Od 1 do 5 godina

Preko 5 godina

Ukupno 2009.

AKTIVA Gotovina i gotovinski

ekvivalenti 1,791,526 100,000 - - - 1,891,526 Opozivi depoziti i krediti 1,834,092 - - - - 1,834,092 Potraživanja po osnovu

kamata, naknada, prodaje, promene fer vrednosti derivata i druga potraživanja 66,463 - - - 66,463

Dati krediti i depoziti 1,762,701 990,592 2,880,143 1,260,585 53,941 6,947,962 Hartije od vrednosti 28,307 91,474 22,272 - 158,684 300,737 Udela (učešća) - - - - - - Ostali plasmani - 6,284 4,710 7,848 7,485 26,327 Nematerijalna ulaganja - - - - 25,553 25,553 Osnovna sredstva i investicione

nekretnine - - - - 745,831 745,831 Ostala sredstva 27,320 - - - - 27,320 Ukupna aktiva 5,510,409 1,188,350 2,907,125 1,268,433 991,494 11,865,811 PASIVA Transakcioni depoziti 2,467,956 - - - - 2,467,956 Ostali depoziti 1,885,835 1,815,356 2,039,111 427,655 - 6,167,957 Primljeni krediti 5,321 - - - - 5,321 Obaveze po osnovu kamata,

naknada i promene vrednosti derivata 4,165 - - - - 4,165

Rezervisanja - 33,885 - - 33,885 Obaveze za poreze 230 - - - 230 Odložene poreske obaveze - 31,107 - - 31,107 Ostale obaveze 91,853 - 80,236 - 172,089 Ukupno obaveze 4,455,360 1,880,348 2,119,347 427,655 - 8,882,710 Ukupan kapital - - - - 2,983,101 2,983,101 Ukupno pasiva 4,455,360 1,880,348 2,119,347 427,655 2,983,101 11,865,811 Ročna neusklađenost na dan: - 31. decembra 2009. godine 1,055,049 (691,998) 787,778 840,778 (1,991,607) - 31. decembra 2008. godine 2,171,095 (383,872) (360,319) 468,602 (1,895,506)


64


32.4. Tržišni rizik

Tržišni rizik je rizik da će fer vrednost ili očekivani budući gotovinski tokovi finansijskih instrumenata fluktuirati, usled promena tržišnih varijabli kao što su kamatne stope i devizni kursevi. Banka nije izložena riziku promene cena instrumenata kapitala i cena robe. Osim koncentracije tržišnog rizika stranih valuta, Banka nema značajnu koncentraciju tržišnog rizika kod ostalih pozicija.

32.4.1. Rizik od promene kamatnih stopa Kamatni rizik je rizik od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled promena kamatnih stopa. Rizik promene kamatnih stopa javlja se usled mogućnosti da promene u kamatnim stopama mogu uticati na buduće novčane tokove ili na fer vrednost finansijskih instrumenata. Upravni odbor Banke je utvrdio limite, odnosno visinu kamatnih stopa za definisane vremenske periode. Bilansne pozicije se prate na mesečnim intervalima da bi se osiguralo da su bilansne pozicije u skladu sa utvrđenim politikama i planovima. Osnova za formiranje kamatnih stopa su tržišne kamatne stope, na osnovu čijih kretanja se i kamatne stope Banke redovno usklađuju. Rezultat promene kamatnih stopa može biti povećanje ili smanjenje kamatnih marži. Aktivnost upravljanja rizikom kamatnih stopa ima za cilj optimizaciju odnosa ovih uticaja u smislu uticaja na neto prihod od kamate sa jedne, i ekonomsku vrednost kapitala sa druge strane. Odbor za upravljanje aktivom i pasivom upravlja ročnom usklađenošću aktive i pasive na osnovu makroekonomskih analiza i predviđanja, predviđanja uslova za postizanje likvidnosti, analize i predviđanja trendova kamatnih stopa na tržištu za različite segmente aktive i pasive. Sledeća tabela prikazuje senzitivnost bilansa uspeha Banke na razumno moguće promene kamatnih stopa uz konstantno održavanje ostalih varijabli. Senzitivnost bilansa uspeha predstavlja efekat pretpostavljenih promena u kamatnim stopama na neto prihode od kamata u jednoj godini na finansijska sredstva i obaveze koji su bazirani na kamatnim stopama na dan 31. decembra 2009. i 2008. godine.

U RSD hiljada

Valuta

Promena u procentnom

poenu

Senzitivnost na

bilans uspeha 2009. godina EUR +1% 6,980 USD +1% 9,015 RSD +1,5% 32,547 2008. godina EUR +1% (2,523) USD +1% 3,669 RSD +1,5% 29,962


65


32.4. Tržišni rizik (Nastavak) 32.4.1. Rizik od promene kamatnih stopa (Nastavak)

Sledeća tabela prikazuje izloženost Banke riziku od promene kamatnih stopa (Repricing Gap) na dan 31. decembra 2009. godine. Sredstva i obaveze su prikazane po datumu ponovnog određivanja kamate ili datumu dospeća u zavisnosti od toga koji je datum raniji.

U RSD hiljada

Do 1

meseca Od 1 do 6

meseci Od 6 do

12 meseci Preko 1 godine

Nekama-tonosno Ukupno

AKTIVA Gotovina i gotovinski ekvivalenti 525,670 100,000 - - 1,265,856 1,891,526 Opozivi krediti i depoziti 641,138 - - - 1,192,954 1,834,092 Potraživanja po osnovu kamata, naknada, prodaje, promene fer vredosti derivata i druga potraživanja - - - - 66,463 66,463

Dati krediti i depoziti 1,632,349 2,237,798 1,784,617 956,841 336,357 6,947,962 Hartije od vrednosti - 106,382 - - 194,355 300,737 Udeli (učešća) - - - - - - Ostali plasmanai - 6,284 - 15,332 4,711 26,327 Nematerijalna ulaganja - - - - 25,553 25,553 Osnovna sredstva i investicione

nekretnine - - - - 745,831 745,831 Ostala sredstva - - - - 27,320 27,320 Ukupna aktiva 2,799,157 2,450,464 1,784,617 972,173 3,859,400 11,865,811 PASIVA Transakcioni depoziti 746,280 - - - 1,721,676 2,467,956 Ostali depoziti 1,869,559 1,596,891 262,228 49,468 2,389,811 6,167,957 Primljeni krediti - - - - 5,321 5,321 Obaveze po osnovu kamata,

naknada i promene vrednosti derivata - - - - 4,165 4,165

Rezervisanja - - - - 33,885 33,885 Obaveze za poreze - - - - 230 230 Odložene poreske obaveze - - - - 31,107 31,107 Ostale obaveze - - - - 172,089 172,089 Ukupno obaveze 2,615,839 1,596,891 262,228 49,468 4,358,284 8,882,710 Ukupan kapital - - - - 2,983,101 2,983,101 Ukupno pasiva 2,615,839 1,596,891 262,228 49,468 7,341,385 11,865,811 Neto izloženost kamatnom

riziku na dan: – 31. decembra 2009. godine 183,318 853,573 1,522,389 922,705 (3,481,985) – 31. decembra 2008. godine 34,987 639,816 1,044,962 519,792 (2,239,557)


66


32.4. Tržišni rizik (Nastavak) 32.4.2. Devizni rizik

Devizni rizik je rizik da će doći do promene vrednosti finansijskih instrumenata i negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled promena deviznog kursa. Bankarsko poslovanje u različitim valutama uslovljava izloženost oscilacijama deviznih kurseva više valuta. Banka upravlja deviznim rizikom nastojeći da spreči negativne efekte promene međuvalutarnih kurseva i kursa stranih valuta u odnosu na dinar (negativne kursne razlike) kako na finansijski rezultat Banke, tako i na sposobnost komitenata da vraćaju kredite u stranoj valuti. U cilju zaštite od deviznog rizika, Banka dnevno prati kretanje deviznih kurseva na finansijskom tržištu, vodi politiku niske izloženosti deviznom riziku i sa korisnicima kredita i plasmana ugovara valutnu klauzulu. Odbor za aktivu i pasivu Banke svakodnevno prati otvorenost deviznih pozicija po valutama značajnim za Banku, kako bi se minimizirali negativni efekti promene deviznog kursa na Banku. U skladu sa regulatornim zahtevima Narodne banke Srbije, Banka kontinuirano održava svoju deviznu poziciju – pokazatelj njenog deviznog rizika u granicama zakonski propisanog maksimuma u odnosu na kapital, gde je Banka dužna da obezbedi da njena ukupna neto otvorena devizna pozicija ne prelazi 20% njenog kapitala. Tokom 2009. godine, Banka je strogo vodila računa o usklađenosti pokazatelja deviznog rizika, gde je ovaj pokazatelj uvek bio na nivou koji je ispod propisane vrednosti. Sledeće tabela ukazuje na valute u kojima Banka ima značajne izloženosti na dan 31. decembra 2009. i 2008. godine svojih monetarnih sredstva i obaveza kojima se ne trguje. Analiza prikazuje obračun rezultata razumno mogućih kretanja kurseva valuta u odnosu na RSD uz konstantno održavanje ostalih varijabli. Negativni iznosi u tabeli predstavljaju potencijalno smanjenje rezultata poslovanja ili adekvatnosti kapitala, dok pozitivni iznosi predstavljaju potencijalno povećanje rezultata.

U RSD hiljada

Promene u deviznom kursu (%)

Efekat na rezultat

poslovanja pre oporezivanja

Efekat na adekvatnost

kapitala Valuta 2009. 2009. 2009.

EUR -10% 16,863 USD -10% 12,521 -1,26%

Valuta 2008. 2008. 2008.

EUR -10% (33,962) USD -10% 9,500 -2.85%


67


32.4. Tržišni rizik (Nastavak) 32.4.2. Devizni rizik (Nastavak)

Sledeća tabela prikazuje izloženost Banke deviznom riziku (uključujući i valutnu klauzulu) na dan 31. decembra 2009. godine. U tabeli su uključena sredstva i obaveze po njihovim knjigovodstvenim vrednostima.

U RSD hiljada

EUR USD CHF

Ostale valute

Ukupno u stranoj

valuti Ukupno u dinarima Ukupno

AKTIVA Gotovina i gotovinski

ekvivalenti 704,627 409,043 4,682 37,967 1,156,319 735,207 1,891,526 Opozivi krediti i depoziti 26,990 1,165,964 - - 1,192,954 641,138 1,834,092 Potraživanja po osnovu

kamata, naknada, prodaje, promene fer vredosti derivata i druga potraživanja 8,729 2,782 - - 11,511 54,952 66,463

Dati krediti i depoziti 1,607,190 1,246,086 - - 2,853,276 4,094,686 6,947,962 Hartije od vrednosti - 18,090 - - 18,090 282,647 300,737 Udeli (učešća) - - - - - - - Ostali plasmani 5,754 20,573 - - 26,327 - 26,327 Nematerijalna ulaganja - - - - - 25,553 25,553 Osnovna sredstva i

investicione nekretnine - - - - - 745,831 745,831 Ostala sredstva 4,989 15 - - 5,004 22,316 27,320 Ukupna aktiva 2,358,279 2,862,553 4,682 37,967 5,263,481 6,602,330 11,865,811 PASIVA Transakcioni depoziti 415,795 714,029 7,354 32,087 1,169,265 1,298,691 2,467,956 Ostali depoziti 1,410,967 1,930,171 13,498 813 3,355,449 2,812,508 6,167,957 Primljeni krediti 460 161 - - 621 4,700 5,321 Obaveze po osnovu kamata,

naknada i promene vrednosti derivata 672 25 - - 697 3,468 4,165

Rezervisanja 5,909 3,971 - - 9,880 24,005 33,885 Obaveze za poreze - - - - - 230 230 Odložene poreske obaveze - - - - - 31,107 31,107 Ostale obaveze 1,593 46 14 - 1,653 170,436 172,089 Ukupno obaveze 1,835,396 2,648,403 20,866 32,900 4,537,565 4,345,145 8,882,710 Ukupan kapital - - - - - 2,983,101 2,983,101 Ukupno pasiva 1,835,396 2,648,403 20,866 32,900 4,537,565 7,328,246 11,865,811 Neopozive garancije (294,212) (151,859) - - (446,071) 446,071 Neto devizna pozicija na dan: – 31. decembra 2009. godine 228,671 62,291 (16,184) 5,067 279,845 (279,845) – 31. decembra 2008. godine (59,480) 261,622 (13,302) 9,009 197,849 (197,849)


68

32. UPRAVLJANJE RIZICIMA (Nastavak) 32.5. Rizici izloženosti banke

Rizici izloženosti Banke obuhvataju rizike izloženosti Banke prema jednom licu ili prema grupi povezanih lica, kao i rizike izloženosti Banke prema licu povezanom sa Bankom. Praćenje izloženosti Banke riziku izloženosti prema jednom licu ili grupi povezanih lica, kao i lica povezanih s Bankom u nadležnosti je organizacionog dela odgovornog za odobravanje angažovanja po proizvodu. Praćenje izloženosti Banke ovom riziku obavezan je deo postupaka u fazi odobravanja angažovanja u smislu da organ - odbor koji odobrava angažovanja raspolaže podacima u vezi ukupne visine izloženosti Banke prema klijentu ili grupi povezanih lica i odnosa prema kapitalu Banke. U 2009. godini, Banka je vodila računa o usklađenosti pokazatelja rizika izloženosti i sprovođenjem odgovarajućih aktivnosti predviđenih relevantim procedurama i odlukama o odobravanju kredita, obezbedila usklađenost svojih plasmana i ulaganja sa pokazateljima poslovanja propisanim od strane Narodne banke Srbije, osim pokazatelja izloženosti Banke prema grupi povezanih lica, koji je na dan 31. decembra 2009. godine iznosio 26.97% kapitala Banke, a koji je Banka uskladila nakon datuma bilansa stanja (videti Napomenu 29(b)). Sektor upravljanja rizicima tromesečno utvrđuje pokazatelj velikih izloženosti Banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica koji prelazi propisani limit od 10% kapitala, kao odnos ukupne izloženosti prema tim licima i kapitala Banke, i upoređuje ga sa Pregledom velikih izloženosti po komitentu i njihovih usklađenosti sa prethodno odobrenim limitima donetim od strane Upravnog odbora. Sektor tromesečno utvrđuje pokazatelj izloženosti prema licima povezanim s Bankom, kao odnos ukupne neto izloženosti prema tim licima i kapitala Banke, i upoređuje ga sa propisanim limitom od 5%. Upravni odbor daje prethodnu saglasnost za izloženost Banke prema komitentima ili grupi povezanih lica koji imaju veliku izloženost preko 10% kapitala, odnosno za povećanje ove izloženosti preko 20% kapitala Banke. Izvršni odbor Banke odlučuje o plasmanima i zaduživanju Banke prema komitentima ili grupi povezanih lica koji imaju veliku izloženost prema Banci do iznosa koji su utvrđeni politikom upravljanja rizicima (preko 20% kapitala Banke).

32.6. Rizici ulaganja banke Rizici ulaganja Banke, obuhvataju rizike ulaganja u kapital drugih pravnih lica i u osnovna sredstva. U skladu sa regulativom Narodne banke Srbije, prati se visina ulaganja Banke i visina regulatornog kapitala i obezbeđuje da ulaganje Banke u jedno lice koje ne posluje u finansijskom sektoru ne pređe 10% kapitala Banke, te da ukupna ulaganja Banke u lica koja nisu u finansijskom sektoru i u osnovna sredstva Banke ne pređu 60% kapitala Banke. Izloženost riziku ulaganja Banke u druga pravna lica i u osnovna sredstva, prati se na način da je organizacioni deo ili organ Banke nadležan za nabavku osnovnih sredstava i ulaganje u pravna lica upoznat sa trenutnim stanjem izloženosti i visinom kapitala radi blagovremenog postupanja u skladu sa propisanim limitima. Skupština Banke utvrđuje iznos ulaganja u osnovna sredstva i nematerijalna ulaganja na početku godine, na osnovu plana nabavke osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja koji se kreće u okviru propisanih limita od strane Narodne banke Srbije.


69


32.6. Rizici ulaganja banke (Nastavak)

Skupština Banke takođe na početku godine utvrđuje iznos ulaganja u druga pravna lica koja nisu u finansijskom sektoru koji je u okviru propisanih limita od strane NBS (a koji u skladu sa Odlukom o upravljanju rizicima ne sme preći 10% kapitala banke). Sektor računovodstva u toku kvartala prati usklađenost nabavke sa odobrenim planom nabavke osnovnih sredstava za tekuću godinu. U 2009. godini, Banka je vodila računa o usklađenosti pokazatelja rizika ulaganja i sprovođenjem odgovarajućih aktivnosti obezbedila usklađenost ulaganja sa pokazateljima propisanim od strane Narodne banke Srbije.

32.7. Rizik zemlje Rizici koji se odnose na zemlju porekla lica prema kojima je banka izložena (rizik zemlje) jesu rizici od negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke zbog nemogućnosti banke da naplati potraživanja od ovog lica iz razloga koji su posledica političkih, ekonomskih ili socijalnih prilika u zemlji porekla ovog lica. Banka limite izloženosti riziku zemlje utvrđuje pojedinačno po zemlji porekla dužnika, a u slučaju utvrđene koncentracije izloženosti po pojedinim geografskim regionima – utvrđuje ih i na regionalnoj osnovi. Za merenje rizika zemlje, Banka koristi dugoročni kreditni rejting zemlje dužnika, utvrđen od strane međunarodno priznatih agencija za utvrđivanje rejtinga. Praćenje rizika analiziranjem stanja, promena i trendova, kao osnovu za praćenje rizika zemlje, čine promene na Listi rejtinga zemalja. Sektor upravljanja sredstvima preuzima Listu rejtinga zemalja sa sajta ovlašćenih Agencija. Promene i ažuriranje Liste procene rizika zemlje vrše zaposleni u Sektoru upravljanja sredstvima, kada se utvrdi da su nastale promene u rejtingu zemalja. Rizik zemlje Banka minimizira i politikom plasiranja sredstava u inostranstvu, prvenstveno kratkoročnim oročavanjem sredstava kod prvoklasnih inostranih banaka. U skladu sa internim procedurama, a u zavisnosti od procenjenog rizika zemlje porekla, Odbor za aktivu i pasivu odobrava organizacionom delu koji obavlja poslove plasiranja sredstava Banke kod ino-banka kontokorenata, kratkoročno oročavanje bez limita, držanje sredstava na računu ino-banke u skladu sa minimalnim iznosom potrebnim za poslovanje Banke, ili do visine limita utvrđenog posebnom odlukom, koju donosi Izvršni odbor. Kreditni odbor odobrava plasmane pravnim licima sa sedištem u stranoj zemlji, u skladu sa posebnom odlukom Izvršnog odbora, uvažavajući i uticaj rizika zemlje na klasifikaciju potraživanja, koju je utvrdio Sektor upravljanja rizicima. Odbor za aktivu i pasivu i Izvršni odbor sagledavaju i prate rizik zemlje održavajući ga na nivou rizika prihvatljivim za rizični profil Banke. Upravni odbor može utvrditi limite za plasiranje sredstava pravnim licima i bankama, u pojedinim zemljama i regionima, uključujući i obustavljanje plasmana, u slučaju značajnih političkih i ekonomskih događaja. Banka najveći deo svog poslovanja obavlja na teritoriji Republike Srbije, tako da se najveći deo kreditnog portfolia Banke odnosi na domaće komitente i građane.


70


32.8. Operativni rizik

Operativni rizik je rizik da će doći do gubitka koji bi proistekao iz pada sistema, ljudskih grešaka, pronevera ili nepredvidivih eksternih događaja. Kad kontrole prestanu da funkcionišu, operativni rizik može da naruši ugled Banke, može imati zakonske posledice ili usloviti nastanak finansijskih gubitaka. Banka ne može da eliminiše sve operativne rizike, ali uvođenjem rigoroznog kontrolnog okvira i nadgledanjem i odgovaranjem na potencijalne rizike, Banka je u mogućnosti da upravlja ovim rizicima. Uloga procesa upravljanja operativnim rizicima je da identifikuje, proceni, kontroliše i smanji mogućnost nastanka i uticaj operativnih rizika i gubitaka. Kontrola uključuje efektivnu podelu dužnosti, pristup, ovlašćenje i usaglašavanje procedura, obuku osoblja i proces nadgledanja, uključujući i internu reviziju. U upravljanju operativnim rizikom Banka sprovodi kvantitativne i kvalitativne mere koje se temelje na prikupljanju podataka o gubicima nastalim kao posledica operativnog rizika, po kategorijama utvrđenim prema izvorima gubitaka. Banka upravlja operativnim rizikom na način da minimizira uticaj negativnih i neuspelih unutrašnjih procesa, ljudi i sistema ili spoljnih događaja na finansijski rezultat Banke. Događaje koji predstavljaju izvore operativnog rizika, Banka klasifikuje i prati po linijama poslovanja, po tipu događaja ( prevare, prekidi, štete na imovini i sl.), po uzrocima nastanka ( procesi, spoljni faktor, ljudski faktor i drugo) i po tipu gubitka (gubitak, izbegnut gubitak, i drugo). Banka je razvila bazu podataka kao osnov za evidentiranje i praćenje rizičnih događaja, koja se permanentno ažurira od strane ovlašćenih radnika. U skladu sa propisanim zahtevima i zahtevima dobre poslovne prakse Banka je izradila plan za obezbeđenje kontinuiteta poslovanja i plan poslovanja u slučaju nastanka nepredviđenih događaja.

32.9. Upravljanje kapitalom Ciljevi Banke u pogledu upravljanja kapitalom, što predstavlja širi koncept od pozicije kapitala prikazanog u bilansu stanja, su:

– da obezbedi usaglašenost sa zahtevima Narodne banke Srbije; – da obezbedi mogućnost dugoročnog nastavka poslovanja uz obezbeđenje prinosa

akcionarima i koristi drugim zainteresovanim stranama i – da obezbedi jaku kapitalnu osnovu kao podršku daljem razvoju poslovanja Banke.

Rukovodstvo Banke redovno prati pokazatelje adekvatnosti Banke i druge pokazatelje poslovanja koje propisuje Narodna banka Srbije i dostavlja kvartalne izveštaje Narodnoj banci Srbije o ostvarenim vrednostima pokazatelja.


71


32.9. Upravljanje kapitalom (Nastavak)

Zakonom o bankama i relevantnim odlukama Narodne banke Srbije propisano je da banke moraju da održavaju minimalni iznos kapitala od dinarske protivvrednosti 10 miliona evra prema zvaničnom srednjem kursu, pokazatelj adekvatnosti kapitala od najmanje 12%, kao i da obim i strukturu svog poslovanja usklade sa pokazateljima poslovanja propisanim Odlukom o upravljanju rizicima (“Službeni glasnik Republike Srbije”, broj 129/2007, 63/2008 i 112/2008) i Odlukom o adekvatnosti kapitala (“Službeni Glasnik Republike Srbije”, broj 129/2007 i 63/2008). Banka upravlja strukturom kapitala i vrši usklađivanja u skladu sa promenama u ekonomskim uslovima i rizikom karakterističnim za aktivnosti Banke. Navedenom Odlukom Narodne banke Srbije o adekvatnosti kapitala banke utvrđen je način izračunavanja kapitala Banke i pokazatelja adekvatnosti tog kapitala. Ukupan kapital Banke se sastoji od osnovnog i dopunskog kapitala i definisanih odbitnih stavki, dok se rizična bilansna i vanbilansa aktiva utvrđuju u skladu sa propisanim ponderima rizičnosti za sve tipove aktive. Osnovni kapital Banke definisan je navedenom odlukom i mora da iznosi najmanje 50% kapitala Banke. U skladu sa propisima Narodne banke Srbije, prilikom obračuna koeficijenta adekvatnosti kapitala, ukupna rizična bilansna i vanbilansna aktiva se uvećavaju za iznos otvorene devizne pozicije. U sledećoj tabeli je prikazana struktura ukupnog regulatornog kapitala Banke na dan 31. decembra 2009. i 2008. godine, kao i koeficijent adekvatnosti kapitala:

U RSD hiljada 2009. 2008. Regulatorni kapital Osnovni kapital 2,524,618 2,785,148 Dopunski kapital 432,469 457,548 Ukupan osnovni i dopunski kapital 2,957,087 3,242,696 Odbitne stavke od kapitala: Nedostajući iznos rezervi za potencijalne gubitke (537,095) (477,645)Ukupno (1) 2,419,992 2,765,051 Rizična bilansna i vanbilansna aktiva Bilansna aktiva 7,735,253 5,600,551 Vanbilansna aktiva 642,066 501,984 Otvorena devizna pozicija 296,025 377,069 Ukupno (2) 8,673,344 6,479,604 Adekvatnost kapitala (1/2 x 100) 27.90% 42.67%

32.10. Prosuđivanje o efektima svetske finansijske krize Tekuća svetska finansijska kriza počela je sredinom 2007. godine, pri čemu su se stvarni efekti na bankarski i privredni sektor u svetu ispoljili tokom 2008. i 2009. godine, uz dalje širenje negativnih posledica. Efekti krize odrazili su se na smanjenje ulaganja na tržištu kapitala, smanjenje likvidnosti bankarskog sektora, na povećanje međubankarskih kamatnih stopa i prouzrokovala su i veliko kolebanje na tržištu hartija od vrednosti.


72


32.10. Prosuđivanje o efektima svetske finansijske krize (Nastavak)

Efekti krize u Srbiji su počeli da se osećaju u poslednjem kvartalu 2008. godine, i prvo su se odrazili na bankarski sektor kroz značajno povlačenje depozita stanovništva, što je dalje imalo uticaja na opštu krizu likvidnosti. Efekti krize u Srbiji odrazili su se kroz značajnu fluktuaciju kursa dinara u odnosu na strane valute, prvenstveno EUR, kao i na smanjenje privredne aktivnosti, što ima za posledicu smanjenje platežne sposobnosti stanovništva i privrede. Narodna banka Srbije i Vlada Republike Srbije su preduzele niz mera kratkoročnog i dugoročnog karaktera radi ublažavanja efekata finansijske krize, očuvanja stabilnosti bankarskog sistema Srbije, kao i uspostavljanje uslova za oživljavanje privredne aktivnosti kroz povoljnije uslove kreditiranja. Mere Narodne banke Srbije za očuvanje stabilnosti u uslovima finansijske krize sadržane su u sledećim dokumentima:

• Odluka o privremenim merama za očuvanje finansijske stabilnosti u Republici Srbiji;

• Odluka o posebnim merama podrške finansijskoj stabilnosti zemlje; • Program monetarne politike Narodne banke Srbije u 2009. godini; i • Program monetarne politike Narodne banke Srbije u 2010. godini.

Cilj ovih mera je da se obezbedi sigurnost poslovnih banaka da u slučaju teškoća u vezi likvidnosti mogu od Narodne banke Srbije dobiti kredit radi prevazilaženja privremenih teškoća u vezi sa likvidnošću; povećanje likvidnosti bankarskog sektora koja je ugrožena smanjenim poverenjem u bankarski sektor i tržište novca, promenom regulative o obaveznoj rezervi na inostrane izvore i druga zaduživanja do sredine 2010. godine; prevazilaženje poteškoća pri otplati kredita komitenata banaka; mere za stimulisanje kreditne aktivnosti i povećanje osiguranog iznosa depozita sa EUR 3,000 na EUR 50,000. Navedene mere u toku 2009. godine uticale su na stabilnost bankarskog sektora i vraćanje poverenja građana u bankarski sistem, što se prvenstveno ogleda u vraćanju povučenih depozita sa računa i povećanju štednje stanovništva. Banka u skladu sa regulatornim zahtevima i merama Narodne banke Srbije, kao i internim politikama upravljanja rizicima sprovodi odgovarajuće aktivnosti radi održavanja kvaliteta kreditnog portfolia i obezbeđenja odgovarajućih izvora finansiranja u narednom periodu. Ove aktivnosti posebno obuhvataju opreznu politiku odobravanja kredita, analizu kreditne sposobnosti dužnika, pribavljanje odgovarajućih instrumenata obezbeđenja naplate potraživanja, reprogramiranje kredita, kao i adekvatno rezervisanje za kreditne rizike. Rukovodstvo Banke smatra da će naplata potraživanja, upravljanje rizikom likvidnosti i obezbeđenje odgovarajućih izvora finansiranja biti ključno opredeljenje rukovodstva i organa upravljanja Bankom u narednom periodu. Banka je u 2009. godini stabilizovala depozitnu bazu. U poslednjem kvartalu 2009. godine, Banka je povećala depozite za RSD 1,785,130 hiljada. Rukovodstvo Banke smatra da, u datim okolnostima, preduzima sve neophodne aktivnosti radi obezbeđenja održivog rasta i razvoja Banke. Takođe, rukovodstvo Banke nije u mogućnosti da pouzdano proceni dalje efekte krize na ekonomsko okruženje u Srbiji, kao ni uticaj na finansijski položaj i rezultate poslovanja Banke, ali smatra da isti neće dovesti u pitanje nastavak njenog poslovanja.


73


32.11. Pravična (fer) vrednost finansijskih sredstava i obaveza

Poslovna politika Banke je da obelodani informacije o pravičnoj vrednosti aktive i pasive za koju postoje zvanične tržišne informacije i kada se pravična vrednost značajno razlikuje od knjigovodstvene vrednosti. U Republici Srbiji ne postoji dovoljno tržišnog iskustva, kao ni stabilnosti i likvidnosti kod kupovine i prodaje potraživanja i ostale finansijske aktive i pasive, pošto zvanične tržišne informacije nisu u svakom trenutku raspoložive. Stoga, pravičnu vrednost nije moguće pouzdano utvrditi u odsustvu aktivnog tržišta. Rukovodstvo Banke vrši procenu rizika i u slučajevima kada se oceni da vrednost po kojoj se imovina vodi u poslovnim knjigama neće biti realizovana vrši ispravku vrednosti. Fer vrednost gotovine i gotovinskih ekvivalenata, kratkoročnih depozita, ostalih plasmana i ostalih sredstava, transakcionih depozita, obaveza prema dobavljačima i ostalih kratkoročnih obaveza odgovara njihovoj knjigovodstvenoj vrednosti prvenstveno zbog kratkoročnog dospeća ovih finansijskih instrumenata. Finansijski instrumenti Banke iskazani po amortizovanoj vrednosti uglavnom imaju kratkoročna dospeća i nose varijabilnu kamatnu stopu koja odražava tekuće tržišne uslove. Shodno tome, Banka smatra da vrednost po kojoj su navedeni finansijski instrumenti iskazani odgovara njihovoj tržišnoj vrednosti. Fer vrednost kredita i plasmana komitentima jednaka je njihovoj knjigovodstvenoj vrednosti, umanjenoj za ispravke vrednosti po osnovu obezvređenja. Po mišljenju rukovodstva Banke, iznosi finansijskih sredstava i obaveza iskazani u priloženim finansijskim izveštajima odražavaju vrednost koja je u datim okolnostima najverodostojnija i najkorisnija za potrebe izveštavanja. Finansijski instrumenti čija je fer vrednost aproksimativno jednaka knjigovodstvenoj vrednosti

Za finansijska sredstva i finansijske obaveze koje su likvidne ili imaju kratak rok dospeća (do 3 meseca) pretpostavlja se da su knjigovodstvene vrednosti aproksimativno jednake njihovoj fer vrednosti. Ova pretpostavka se takođe odnosi na depozite po viđenju, štedne depozite bez roka dospeća i finansijske instrumente sa varijabilnim kamatnim stopama. Finansijski instrumenti sa fiksnom kamatnom stopom

Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza sa fiksnom kamatnom stopom, koja se evidentiraju po amortizovanoj nabavnoj vrednosti se procenjuje poređenjem tržišnih kamatnih stopa pri početnom priznavanju sa tekućim tržišnim stopama koje trenutno važe za slične finansijske instrumente. Procenjena fer vrednost depozita sa fiksnom kamatom stopom, se bazira na diskontovanim novčanim tokovima koristeći preovlađujuće kamatne stope na tržištu novca za ugovore sa sličnim kreditnim rizikom i rokom dospeća. Za kotirane emitovane dužničke instrumente, fer vrednosti se izračunavaju na osnovu kotiranih cena na tržištu. Za finansijske instrumente za koje nisu dostupne tržišne cene, koristi se model diskontovanog novčanog toka koji je baziran na krivi prinosa tekuće kamatne stope koja odgovara preostalom periodu do roka dospeća. Finansijski instrumenti vrednovani po fer vrednosti

Finansijski instrumenti kojima se trguje na aktivnom tržištu se vrednuju po fer vrednosti baziranoj na dostupnim tržišnim informacijama. Fer vrednost finansijskih instrumenata Banke (hartije od vrednosti namenjene trgovini i deo hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju) je zasnovana na kotiranim tržišnim cenama na dan bilansa stanja. Ovi instrumenti su uključeni u nivo 1 hijerarhije odmeravanja fer vrednosti.


74

33. PREUZETE I POTENCIJALNE OBAVEZE (a) Obaveze po osnovu operativnog lizinga

Obaveze po osnovu operativnog lizinga se odnose na zakup poslovnog prostora po osnovu zaključenih ugovora. Buduća minimalna plaćanja neotkazivih obaveza po osnovu operativnog lizinga prikazana su kako sledi:


Do 1 godine 55,084 50,071 Od 1 do 5 godina 220,336 200,284 275,420 250,355

(b) Sudski sporovi

Na dan 31. decembra 2009. godine, Banka kao tužena vodi 3 radna spora i 3 spora ukupne vrednosti RSD 10,429 hiljada. Pored toga, Banka vodi spor protiv Komercijalne banke Kuvajt, po osnovu aktivirane kontragarancije za iznos od USD 6,000 hiljada. Banka očekuje da ovaj spor dobije u celosti, pre svega iz razloga što sporna garancija nije u roku aktivirana prema Banci. Navedeni spor je prekinut 2005. godine. Ukoliko bi se i definisala eventualna obaveza Banke, shodno Odluci br. 25 o rešavanju pitanja potencijalnih obaveza na osnovu važećih garancija koje je izdala Narodna banka bivše SFRJ (od 7. jula 2005. godine), ista bi mogla da iznosi najviše USD 509,421,60, odnosno, samo onaj iznos koji su komitenti Banke (JP “Jugoimport SDPR”, Beograd i “Centroprojekt”, Beograd) sa teritorije Srbije i Crne Gore primili po osnovu avansa za koji je garancija data. Rukovodstvo Banke ne očekuje materijalno značajne gubitke po osnovu ishoda sudskih sporova u narednom periodu, i shodno tome, priloženi finansijski izveštaji ne uključuju rezervisanja za potencijalne gubitke po navedenom osnovu. Banka vodi sudske sporove protiv trećih lica radi naplate svojih potraživanja. Za sva utužena potraživanja protiv pravnih i fizičkih lica Banka je u potpunosti izvršila ispravku vrednosti na teret rezultata tekuće i prethodnih godina.

(c) Poreski rizici Poreski sistem Republike Srbije je u procesu kontinuirane revizije i izmena. U Republici Srbiji poreski period je otvoren tokom perioda od 5 godina. U različitim okolnostima, poreski organi mogu imati različite pristupe određenim pitanjima i mogu utvrditi dodatne poreske obaveze zajedno sa naknadnim zateznim kamatama i penalima. Rukovodstvo Banke smatra da su poreske obaveze evidentirane u priloženim finansijskim izveštajima pravilno iskazane.


75

34. INFORMACIJE O SEGMENTIMA POSLOVANJA

(a) Informacije o dobitku ili gubitku, sredstvima i obavezama segmenata

Na dan 31. decembra 2009. godine, za svrhe upravljanja, poslovne aktivnosti Banke su na osnovu vrsta usluga organizovane u dva glavna segmenta poslovanja o kojima se izveštava: Poslovi sa privredom; i Poslovi sa stanovništvom.

S obzirom da Banka nema kompleksnu strukturu različitih bankarskih aktivnosti, rukovodstvo Banke je zaključilo da su operativni segmenti utvrđeni u skladu sa MSFI 8 “Segmenti poslovanja” isti kao poslovni segmenti prethodno identifikovani u skladu sa MRS 14. Segmenti poslovanja koje je Banka utvrdila i koristi zadovoljavaju definicuju segmenta o kojima se izveštava u skladu sa MSFI 8. Ostale aktivnosti Banke kao što su poslovanje sa bankama u vezi sa kratkoročnim plasiranjem sredstava, kao i poslovanje sa Vojskom Republike Srbije i ostale opšte aktivnosti Banke, ne čine poseban segment poslovanja o kome se izveštava i uključene su u ostale segmente. Rezultati segmenata za period od 1. januara do 31. decembra 2009. godine prikazani su u sledećoj tabeli:

U RSD hiljada

Poslovi sa privredom

Poslovi sa stanovni-

štvom

Ostali

segmenti

Ukupno Prihodi od kamata 648,020 214,768 146,199 1,008,987 Prihodi od naknada i provizija 66,436 49,448 38,060 153,944 Prihodi od kursnih razlika 1,201,293 169,871 1,334,634 2,705,798 Prihodi od dividendi i učešća 172 - 1,718 1,890 Ostali poslovni prihodi 86 300 17,886 18,272 Neto prihodi od promene vrednosti

imovine i obaveza 73,586 30,227 3,693 107,506 Poslovni prihodi 1,989,593 464,614 1,542,190 3,996,397 Rashodi kamata (220,021) (54,244) (200) (274,465)Rashodi od naknada i provizija (7,342) (21,644) (133) (29,119)Rashodi od kursnih razlika (1,331,588) (216,801) (1,232,854) (2,781,243)Neto rashodi indirektnih otpisa

plasmana i rezervisanja (301,831) 45,439 (11,898) (268,290)Troškovi zarada, naknada zarada i

ostali lični rashodi (109,924) (210,493) (135,036) (455,453)Troškovi amortizacije (11,242) (26,230) (24,981) (62,453)Operativni i ostali poslovni rashodi (2,513) (1,400) (402,904) (406,817)Poslovni rashodi (1,984,461) (485,373) (1,808,006) (4,277,840) Dobitak/(gubitak) pre

oporezivanja 5,132 (20,759) (265,816) (281,443)Dobitak od kreiranih odloženih

poreskih sredstava i smanjenja odloženih poreskih obaveza - - 1,055 1,055

DOBITAK/(GUBITAK) 5,132 (20,759) (264,761) (280,388)


76

34. INFORMACIJE O SEGMENTIMA POSLOVANJA (Nastavak)

(a) Informacije o dobitku ili gubitku, sredstvima i obavezama segmenata (Nastavak)

Rezultati segmenata za period od 1. januara do 31. decembra 2008. godine prikazani su u sledećoj tabeli:

U RSD hiljada

Poslovi sa privredom

Poslovi sa stanovni-

štvom

Ostali

segmenti

Ukupno Prihodi od kamata 558,817 226,724 274,429 1,059,970 Prihodi od naknada i provizija 73,229 60,075 1,755 135,059 Prihodi od kursnih razlika 1,848,866 260,917 1,336,183 3,445,966 Prihodi od dividendi i učešća 252 - 1,029 1,281 Ostali poslovni prihodi 63 386 244,913 245,362 Neto prihodi od promene vrednosti

imovine i obaveza 39,167 39,296 2,946 81,409 Poslovni prihodi 2,520,394 587,398 1,861,255 4,969,047 Rashodi kamata (172,206) (50,649) (58,387) (281,242)Rashodi naknada i provizija (21,752) (3,383) (1,253) (26,388)Rashodi od kursnih razlika (2,265,226) (324,263) (926,608) (3,516,097)Neto rashodi indirektnih otpisa

plasmana i rezervisanja (196,965) (14,964) (7,042) (218,971)Troškovi zarada, naknada zarada i

ostali lični rashodi (134,118) (257,379) (52,740) (444,237)Troškovi amortizacije (16,434) (25,238) (17,021) (58,693)Operativni i ostali poslovni rashodi - (822) (385,865) (386,687)Poslovni rashodi (2,806,701) (676,698) (1,448,916) (4,932,315) (Gubitak)/dobitak pre (286,307) (89,300) 412,339 36,732

oporezivanja Porez na dobit 64,702 20,181 (93,184) (8,301)Gubitak od smanjenja odloženih

poreskih sredstava i kreiranje odloženih poreskih obaveza - - (21,424) (21,424)

(GUBITAK)/DOBITAK (221,605) (69,119) 297,731 7,007


77

34. INFORMACIJE O SEGMENTIMA POSLOVANJA (Nastavak)

(a) Informacije o dobitku ili gubitku, sredstvima i obavezama segmenta (Nastavak)

Sredstva i obaveze segmenata sa stanjem na dan 31. decembra 2009. godine prikazana su kao što sledi:

U RSD hiljada Poslovi sa

privredom Poslovi sa

stanovništvom Ostali

segmenti Ukupno

2009.

Sredstva 4,699,031 976,119 2,334,797 8,009,947 Obaveze 5,397,996 1,464,723 1,983,333 8,846,052

Sredstva segmenata poslovanja na dan 31. decembra 2009. godine ne obuhvataju gotovinu i gotovinske ekvivalente (RSD 1,365,856 hiljada), obaveznu rezervu u dinarima i stranoj valuti (RSD 1,718,624 hiljade), nematerijalna ulaganja i osnovna sredstva (RSD 771,384 hiljade), pošto se ovim sredstvima upravlja na nivou Banke. Obaveze segmenata poslovanja na dan 31. decembra 2009. godine ne obuhvataju primljene kredite (RSD 5,321 hiljada), obaveze za poreze (RSD 230 hiljada) i odložene poreske obaveze (RSD 31,107 hiljada), pošto se ovim obavezama upravlja na nivou Banke. Sredstva i obaveze segmenata sa stanjem na dan 31. decembra 2008. godine prikazana su kao što sledi:

U RSD hiljada Poslovi sa

privredom Poslovi sa

stanovništvom Ostali

segmenti Ukupno

2008.

Sredstva 3,017,519 970,604 1,941,342 5,929,465 Obaveze 3,605,982 1,208,488 1,988,580 6,803,050

Sredstva segmenata poslovanja na dan 31. decembra 2008. godine ne obuhvataju gotovinu i gotovinske ekvivalente (RSD 1,712,095 hiljada), obaveznu rezervu u dinarima i stranoj valuti (RSD 1,699,912 hiljada), nematerijalna ulaganja i osnovna sredstva (RSD 772,148 hiljada), pošto se ovim sredstvima upravlja na nivou Banke. Obaveze segmenata poslovanja na dan 31. decembra 2008. godine ne obuhvataju primljene kredite (RSD 11,070 hiljada), obaveze za poreze (RSD 3,574 hiljade) i odložene poreske obaveze (RSD 32,162 hiljade), pošto se ovim obavezama upravlja na nivou Banke.

(b) Informacije o geografskim oblastima Zemlja porekla Banke, koje je istovremeno i nosilac poslovanja je Republika Srbija. Alokacija prihoda je izvršena prema zemlji u kojoj je se nalazi komitent, odnosno korisnik proizvoda i usluga Banke. Banka celokupan prihod ostvaruje na teritoriji Srbije. Svi krediti i plasmani, kao i ostala finansijska sredstva Banke plasirani su na teritoriji Srbije. Ukupna sredstva se raspoređuju na osnovu toga gde se nalaze. Ukupna stalna imovina Banke nalazi se na teritoriji Republike Srbije.

Documents

SRPSKA BANKA a.d. BEOGRAD - Српска Банка · PDF filefinansijskih izveštaja” – Finansijski instrumenti sa pravom prodaje ili vraćanja izdavaocu u zamenu za gotovinu