SRPSKA BANKA a.d. Beograd

FINANSIJSKI IZVEŠTAJ ZA 2007. GODINU

S R P S K A B A N K A a . d . B e o g r a d F i n a n s i j s k i i z v e š t a j i z a 2 0 0 7 . g o d i n u S A D R Ž A J Izveštaj nezavisnog revizora 1-2 Bilans uspeha za 2007. godinu 3 Bilans stanja na dan 31. decembar 2007. godinu 4 Izveštaj o novčanim tokovima za 2007. godinu 5 Izveštaj o promenama na kapitalu za 2007. godinu 6 Napomene uz finansijske izveštaje za 2007. godinu 7-62

S R P S K A B A N K A a . d . B e o g r a d F i n a n s i j s k i i z v e š t a j i z a 2 0 0 7 . g o d i n u B I L A N S U S P E H A z a 2 0 0 7 . g o d i n u 2007. 2006. Napomena RSD hiljada RSD hiljada Prihodi od kamata 3 764.375 831.193 Rashodi kamata 3 (127.592) (129.436) Dobitak po osnovu kamata 636.783 701.757 Prihodi od naknada i provizija 4 148.592 135.596 Rashodi naknada i provizija 4 (26.468) (22.140) Dobitak po osnovu naknada i provizija 122.124 113.456 Neto dobitak po osnovu prodaje hartija od vrednosti

5

56.683 -

Neto prihodi od kursnih razlika 6 64.665 99.894 Prihodi od dividendi i ucešća 231 - Ostali poslovni prihodi 7 560.334 1.424.284 Rashodi indirektnih otpisa plasmana 8 (536.367) (1.023.824) Ostali poslovni rashodi 9 (875.579) (814.506) Prihodi od promene vrednosti imovine i obaveza 10 532.598 329.245 Rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza

11

(541.390) (310.773)

DOBITAK PRE OPOREZIVANJA 20.082 519.533 Porez na dobitak 12 (3.043) (49.230) DOBITAK POSLE OPOREZIVANJA 17.039 470.303 Zarada po akciji 13 - 3

3

S R P S K A B A N K A a . d . B e o g r a d F i n a n s i j s k i i z v e š t a j i z a 2 0 0 7 . g o d i n u B I L A N S S T A N J A n a d a n 3 1 . d e c e m b r a 2 0 0 7 . g o d i n e 2007. 2006. Napomena RSD hiljada RSD hiljada AKTIVA Gotovina i gotovinski ekvivalenti 14 1.702.559 884.787 Depoziti kod centralne banke i hartije od vrednosti koje se mogu refinansirati kod centralne banke 15

3.141.945 3.124.563

Potraživanja za kamatu i naknadu 16 39.410 28.109 Plasmani bankama 17 475.379 435.312 Plasmani klijentima 18 3.907.379 3.207.857 Hartije od vrednosti i drugi plasmani kojima se trguje 19 91.787 - Ulaganja u hartije od vrednosti koje se drže do dospeća 19

75.485 94.689

Učešća u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju 19

14.490 42.271

Potraživanja za više plaćen porez na dobitak 48.007 - Nematerijalna ulaganja 20 31.930 48.467 Osnovna sredstva 20 490.913 453.968 Ostala sredstva i aktivna vremenska razgraničenja 21 15.300 57.441 Ukupna aktiva 10.034.584 8.377.464 PASIVA Obaveze prema bankama 22 412.575 45.520 Obaveze prema klijentima 23 6.347.646 4.982.564 Obaveze za kamate i naknade 24 95.510 118.079 Obaveze po osnovu tekućeg poreza na dobitak - 33.624 Ostale obaveze iz poslovanja 25 52.057 58.321 Rezervisanja 26 58.707 64.603 Ostale obaveze i pasivna vremenska razgraničenja 27 24.716 24.230 Odložene poreske obaveze 10.819 13.624 Ukupno obaveze 7.002.030 5.340.565 Kapital Akcijski i oatali kapital 28 1.617.520 1.617.520 Rezerve 28 1.415.034 956.354 Akumulirana dobit - 488.775 Akumuliran gubitak 28 - (25.750) Ukupno capital 3.032.554 3.036.899 Ukupno pasiva 10.034.584 8.377.464 Vanbilansne pozicije 29 10.199.522 16.739.464

Beograd, 14.03.2008. godine za Srpsku Banku a.d. Beograd

______________________ Milan Blagojević Predsednik Izvršnog odbora ______________________ Svetislav Trifunović Član Izvršnog odbora

4

S R P S K A B A N K A a . d . B e o g r a d F i n a n s i j s k i i z v e š t a j i z a 2 0 0 7 . g o d i n u I Z V E Š T A J O N O VČA N I M T O K O V I M A z a 2 0 0 7 . g o d i n u

2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada TOKOVI GOTOVINE IZ POSLOVNIH AKTIVNOSTI Prilivi gotovine iz poslovnih aktivnosti 909.929 976.955 Prilivi od kamata 753.613 826.024 Prilivi od naknada 148.057 139.643 Prilivi po osnovu ostalih poslovnih prihoda 8.028 11.265 Prilivi po osnovu dividendi i učešća u dobitku 231 23 Odlivi gotovine iz poslovnih aktivnosti (995.126) (918.473) Odlivi po osnovu kamata (150.175) (154.225) Odlivi po osnovu naknada (26.468) (22.140) Odlivi po osnovu zarada, naknada zarada i ostalih ličnih rashoda (464.952) (434.395) Odlivi po osnovu poreza, doprinosa i drugih dažbina na teret prihoda (102.340) (96.398) Odlivi po osnovu drugih troškova poslovanja (251.191) (211.315) Neto odliv/priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti pre povećanja ili smanjenja i depozitima

(85.197) 58.482

Smanjenje plasmana i povećanje uzetih depozita 1.732.138 2.245.883 Povećanje depozita od banaka i drugih finansijskih organizacija - 181.455 Smanjenje kredita i plasmana klijentima - 2.064.428 Povećanje depozita od banaka i drugih finansijskih organizacija 367.055 - Povećanje depozita klijentima 1.365.083 - Povećanje plasmana i smanjenje uzetih depozita (847.340) (2.424.045) Povećanje kredita i plasmana bankama i drugim finansijskim organizacijama

(37.491) -

Povećanje kredita i plasmana klijentima (700.234) - Povećanje hartija od vrednosti i drugih plasmana kojima se trguje i kratkoročnih hartija koje se drže do dosapeća

(109.615) (593.917)

Smanjenje depozita od banaka i drugih finansijskih organizacija (15.508) Smanjenje depozita klijenata (1.814.620) Neto priliv (odliv)/gotovine iz poslovnih aktivnosti pre poreza na dobit 799.601 (119.680) Plaćen porez na dobit (51.479) - Neto priliv/ (odliv)/gotovine iz poslovnih aktivnosti 748.122 (119.680) TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI INVESTIRANJA Prilivi gotovine iz aktivnosti investiranja 54.913 17 Prilivi od prodaje učešća i udela 54.227 - Prilivi od prodaje nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava 686 17 Odlivi gotovine iz aktivnosti finansiranja (73.280) (8.248) Odlivi za kupovinu nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava (73.280) (8.248) Neto (odliv) gotovine iz aktivnosti investiranja (18.367) (8.231) Svega neto priliv gotovine 2.696.980 3.222.855 Svega neto odliv gotovine (1.967.225) (3.350.766) Neto povećanje(smanjenje ) gotovine 729.755 (127.911) Gotovina na početku godine 884.787 894.460 Pozitivne kursne razlike 2.484.718 1.864.842 Negativne/pozitivne kursne razlike (2.396.701) (1.746.604) GOTOVINA NA KRAJU PERIODA

1.702.559 884.787

5

S R P S K A B A N K A a . d . B e o g r a d F i n a n s i j s k i i z v e š t a j i z a 2 0 0 7 . g o d i n u I Z V E Š T A J O P R O M E N A M A N A K A P I T A L U z a 2 0 0 7 . g o d i n u

RSD hiljada - Akcijski

kapital - Državni i

drugi kapital Revalorizacione

rezerve Rezerve iz dobiti Gubitak

Neraspoređena dobit Ukupno

Stanje 01.januara 2006. 1.617.060 460 238.639 515.919 (25.750) 190.908 2.537.236 Efekat svodenja hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju - - 24.566 - - - 24.566 Pozitivni efekti procene osnovnih sredstava - - 8.056 - - - 8.056 Odložene poreske obaveze - - (3.262) - - - (3.262) Ukidanje rezerve za potencijalne gubitke - - - (3.564) - 3.564 - Raspodela neraspoređenog dobitka - - - 176.000 - (176.000) - Dobitak tekuće godine - - 470.303 470.303 Stanje 31 Decembra 2006 1.617.060 460 267.999 688.355 (25.750) 488.775 3.036.899 Efekat svodenja hartija od vrednosti raspolozivih za prodaju - - (21.303) - - - (21.303) Odložene poreske obaveze - - (81) - - - (81) Rezerve iz dobiti - - - 80.000 - (80.000) - Rezerve za potencijalne gubitke za 2006 - - - 238.214 - (238.214) - Smanjenje gubitka iz ranijih godina - - - 25.750 (25.750) - Dobit tekućeg perioda - - - - 17.039 17.039 Potencijalni gubici - - - 161.850 - (161.850) - Stanje 31. Decembar 2007 1.617.060 460 246.615 1.168.419 - - 3.032.554

6

S R P S K A B A N K A a . d . B e o g r a d F i n a n s i j s k i i z v e š t a j i z a 2 0 0 7 . g o d i n u N A P O M E N E u z f i n a n s i j s k e i z v e š t a j e z a 2 0 0 7 . g o d i n u 1. OSNOVNE INFORMACIJE Srpska banka a.d. Beograd (u daljem tekstu „Banka“) nastala je transformacijom specijalizovane organizacije u sastavu Narodne banke Jugoslavije (NBJ)-Vojni servis, na osnovu rešenja Narodne banke Jugoslavije G.br. 920 od 4. novembra 1996. godine. Banka je upisana u sudski registar Privrednog suda u Beogradu rešenjem br. VI/Fi-19015/96 od 14. novembra 1996.godine. Ugovorom o osnivanju Banke od 17. septembra 1996. godine odlučeno je da Banka počne sa radom 1. januara 1997. godine. Do 1. septembra 2003. godine Banka je poslovala pod nazivom YU GARANT BANKA a.d. Beograd. Dana 5.novembra 2004. godine, Banka je izvršila upis pravnog sledbenika Savezne Republike Jugoslavije, rešenjem br. XI Fi 11391/04. Banka je registrovana u Republici Srbiji za obavljanje platnog prometa i kreditnih i depozitnih poslova u zemlji i inostranstvu i u skladu sa Zakonom o bankama, dužna je da posluje na principima likvidnosti, sigurnosti plasmana i rentabilnosti, radi ostvarivanja dobiti. Sedište Banke se nalazi u Beogradu, ulica Savska broj 25. Matični broj Banke je 07092288. Poreski identifikacioni broj Banke je 100000387. Banka je na dan 31. decembra 2007. godine imala 380 zaposlenih (2006.:371 zaposlenih). Banka u svom sastavu ima 7 ekspozitura. Upravni odbor Banke je usvojio ove finansijske izveštaje 28.02.2008.godine. 2. RAČUNOVODSTVENE POLITIKE 2.1 Osnove za pripremanje i prezentaciju finansijskih izveštaja Finansijski izveštaji su pripremljeni u skladu sa važećim propisima u Republici Srbiji zasnovanim na Zakonu o računovodstvu i reviziji (Sl. glasnik RS br. 46/06), Zakonu o bankama (Sl. glasnik RS br. 107/05) i pratećom regulativom Narodne banke Srbije. Zakon o računovodstvu i reviziji i Zakon o bankama zahtevaju da finansijski izveštaji budu pripremljeni u skladu sa Međunarodnim Standardima Finansijskog Izveštavanja („MSFI“) i računovodstvenom regulativom Narodne banke Srbije. Međutim, imajući u vidu razlike između zahteva Međunarodnih Standarda Finansijskog Izveštavanja i određenih zahteva računovodstvenih propisa Republike Srbije i regulative Narodne banke Srbije, rukovodstvo Banke ne izražava bezrezervni iskaz o usaglašenosti finansijskih izveštaja sa zahtevima svih standarda i interpretacija izdatih od strane Odbora za Međunarodne Računovodstvene Standarde, koji čine Međunarodne Standarde Finansijskog Izveštavanja. Finansijski izveštaji su prikazani u formatu propisanim Pravilnikom o obrascima i sadržini pozicija u obrascima finansijskih izveštaja za banke i druge finansijske organizacije („Sl. glasnik RS“ 8/07). Finansijski izveštaji su pripremljeni na osnovu metoda istorijskih nabavnih vrednosti, osim što su, hartije od vrednosti i drugi plasmani kojima se trguje i učešća u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju vrednovane po fer vrednosti. 2.2 Značajna računovodstvena prosuđivanja i procene U primeni računovodstvenih politika Banke, rukovodstvo koristi rasuđivanja i procene prilikom vrednovanja iznosa prikazanih u finansijskim izveštajima. Najznačajnija rasuđivanja i procene obuhvataju:

7

S R P S K A B A N K A a . d . B e o g r a d F i n a n s i j s k i i z v e š t a j i z a 2 0 0 7 . g o d i n u N A P O M E N E u z f i n a n s i j s k e i z v e š t a j e z a 2 0 0 7 . g o d i n u ( n a s t a v a k ) 2. RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.2 Značajna računovodstvena prosuđivanja i procene (nastavak) Poštena („fer“) vrednost finansijskih instrumenata Kada se poštena („fer“) vrednost finansijskih sredstava i finansijskih obaveza prikazanih u bilansu stanja ne može utvrditi na osnovu informacija i podataka koji se mogu dobiti na aktivnom tržištu, one se određuju pomoću tehnika procenjivanja koje uključuju korišćenje matematičkih modela. Ovi modeli su, kada je to moguće, zasnovani na informacijama koje su dostupne na tržištu, ali kada to nije izvodljivo, uključuju određeni stepen rasuđivanja u proceni „fer“ vrednosti. Ova rasuđivanja uključuju procene osnovnih podataka neophodnih za navedene matematičke modele. Gubici po osnovu obezvređenja kredita Rukovodstvo Banke razmatra kredite i plasmane na dan finansijskog izveštavanja kako bi se procenilo da li je potrebno priznati gubitke po osnovu obezvređenja u bilansu uspeha. U procesu procene iznosa obezvređenja, potrebno je posebno rasuđivanje rukovodstva o iznosima i vremenskoj projekciji budućih tokova gotovine. Takve procene se zasnivaju na pretpostavkama više faktora, a stvarni rezultati se mogu razlikovati, uslovljavajući promene u ispravkama vrednosti u budućnosti. Pored ispravki vrednosti kredita i plasmana zasnovanih na pojedinačnim procenama, Banka formira i grupnu (kolektivnu) ispravku vrednosti za izloženosti koje, iako nisu posebno identifikovane pojedinačnom procenom kao obezvređene, imaju veći rizik neispunjenja ugovornih obaveza u odnosu na period ugovaranja. U ovoj proceni se uzimaju u obzir istorijska iskustva o kreditnim gubicima i različiti drugi faktori. Obezvređenje učešća u kapitalu Banka smatra učešća u kapitalu raspoloživa za prodaju obezvređenim kada postoji značajno ili prolongirano smanjenje fer vrednosti ovih sredstava ispod njihove nabavne vrednosti ili kada postoje drugi objektivni dokazi obezvređenja. Rukovodstvo Banke prosuđuje šta se smatra značajnim ili prolongiranim smanjenjem fer vrednosti. Pored toga, Banka procenjuje i druge faktore, kao što su oscilacije u kretanju tržišnih vrednosti akcija. Dugoročne beneficije zaposlenih Obaveze i troškovi po osnovu dugoročnih beneficija zaposlenih se određuju korišćenjem aktuarskog vrednovanja. Aktuarsko vrednovanje podrazumeva pretpostavke o diskontnim stopama, budućem povećanju zarada, odlascima zaposlenih i stopama mortaliteta. Usled dugoročne prirode ovih obaveza, njihove procene su predmet značajnih neizvesnosti.

8

S R P S K A B A N K A a . d . B e o g r a d F i n a n s i j s k i i z v e š t a j i z a 2 0 0 7 . g o d i n u N A P O M E N E u z f i n a n s i j s k e i z v e š t a j e z a 2 0 0 7 . g o d i n u ( n a s t a v a k ) 2. RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.3 Promene računovodstvenih politika i korekcije grešaka iz ranijih godina (1) Standardi, interpretacije i izmene čija je primena postala obavezna u 2007. godini MSFI 7 „Finansijski instrumenti: obelodanjivanja“ Ovaj standard zahteva obelodanjivanja koja omogućavaju da korisnici finansijskih izveštaja sagledaju značaj finansijskih instrumenata Banke i prirodu i stepen rizika povezanih sa finansijskim instrumentima. Nova obelodanjivanja u vezi finansijskih instrumenata su uključena u različitim delovima finansijskih izveštaja. I pored toga što ovaj standard nije uticao na finansijsku poziciju i rezultate poslovanja, uporedni podaci su izmenjeni gde je to bilo neophodno. MRS 1 „Prezentacija finansijskih izveštaja“ Izmene ovog standarda zahtevaju nova obelodanjivanja koja omogućavaju korisnicima finansijskih izveštaja da sagledaju ciljeve, politike i procese Banke u vezi upravljanja kapitalom. Primena sledećih standarda, interpretacija i izmena postala je obavezna u 2007. godini, ali nije imala značajnog uticaja na računovodstvene politike i finansijske izveštaje Banke: • MSFI 8 „Ugovori i osiguranju“ • IFRIC 7 „Primena koncepta preračuna u skladu sa MRS 29“ • IFRIC 8 „Delokrug MSFI 2“ • IFRIC 9 „Ponovna procena ugrađenih derivata“ • IFRIC 10 „Periodično finansijsko izveštavanje i obezvređenje“ (2) Standardi, interpretacije i izmene čija primena nije obavezna u 2007. godini Prilikom pripremanja ovih finansijskih izveštaja, Banka nije primenila sledeće strandarde, interpretacije i izmene, koji su usvojeni od strane Odbora za Međunarodne Računovodstvene Standarde, ali njihova primena nije obavezna u 2007. godini: • MRS 23 (izmena) „Troškovi pozajmljivanja“ (primena obavezna od 1. januara 2009. godine) • MSFI 8 „Poslovni segmenti“ (primena obavezna od 1. januara 2009. godine) • IFRIC 11, MSFI 2 „Transakcije sa akcijama u okviru grupe i sa otkupljenim sopstvenim akcijama“

(primena obavezna od 1. marta 2007. godine) • IFRIC 12 „Ugovori o koncesiji za pružanje usluga“ (primena obavezna od 1. januara 2008. godine) • IFRIC 13 „Programi nagrada lojalnim kupcima“ (primena obavezna od 1. jula 2008. godine) • IFRIC 14, MRS 19 „Ograničenje sredstava definisanih planova beneficija, minimalni zahtevi

finansiranja i njihova interakcija“ (primena obavezna od 1. januara 2008. godine) Na osnovu preliminarne analize, rukovodstvo Banke smatra da primena napred navedenih standarda, interpretacija i izmena neće imati materijalno značajne efekte na finansijske izveštaje Banke kada budu primenjeni. (3) Dobrovoljne promene računovodstvenih politika Osim izmena računovodstvenih politika koje proizilaze iz strandarda, interpretacija i izmena čija je primena postala obavezna u 2007. godini, nije bilo drugih promena u računovodstvenim politikama u odnosu na prethodnu godinu. 2.4 Pregled značajnih računovodstvenih politika Najvažnije računovodstvene politike primenjene prilikom pripremanja ovih finansijskih izveštaja su prikazane u nastavku.

9

S R P S K A B A N K A a . d . B e o g r a d F i n a n s i j s k i i z v e š t a j i z a 2 0 0 7 . g o d i n u N A P O M E N E u z f i n a n s i j s k e i z v e š t a j e z a 2 0 0 7 . g o d i n u ( n a s t a v a k ) 2. RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.4 Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak) (1) Preračun stranih valuta Finansijski izveštaji su izraženi u Dinarima Republike Srbije (RSD), koja je izveštajna i funkcionalna valuta Banke. Osim ako je drugačije naznačeno, iznosi u finansijskim izveštajima su iskazani u hiljadama RSD. Transakcije u stranoj valuti preračunavaju se u dinare po kursu Narodne banke Srbije na dan transakcije. Monetarna sredstva i obaveze iskazane u stranoj valuti, na dan bilansa stanja, preračunate su u dinare po srednjem kursu Narodne banke Srbije važećem na dan bilansa stanja. Kursne ralike koje nastaju prilikom preračuna transakcija u stranoj valuti, kao i monetarnih sredstava i obaveza iskazanih u stranoj valuti su evidentirane u korist bilansa uspeha u okviru pozicije prihoda i rashoda od kursnih razlika. Dobici i gubici koji nastaju prilikom preračuna finansijskih sredstava i obaveza sa valutnom klauzulom evidentirani su u okviru prihoda i rashoda od promene vrednosti imovine i obaveza. Preuzete i potencijalne obaveze u stranoj valuti preračunate su u dinare po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan bilansa stanja. (2) Finansijski instrumenti (I) Datum inicijalnog priznavanja Kupovina ili prodaja finansijskih sredstava, koja zahteva prenos sredstava u roku koji je utvrđen propisima ili konvencijama na datom tržištu, se priznaje na datum trgovanja (ili datum poravnanja), tj. na datum kada se Banka obaveže da će kupiti ili prodati sredstvo (ili na datum kada Banka primi kupljeno ili prenese prodato sredstvo). (II) Početno priznavanje finansijskih instrumenata Klasifikacija finansijskih instrumenata prilikom početnog priznavanja zavisi od svrhe zbog koje su finansijski instrumenti stečeni i njihovih karakteristika. Finansijski instrumenti se prilikom početnog priznavanja vrednuju po fer vrednosti korigovanoj za nastale zavisne troškove kupovine ili njihovog emitovanja, izuzev u slučaju hartija od vrednosti i drugih plasmana kojima se trguje. (III) Derivati Derivati se priznaju po fer vrednosti i evidentiraju kao sredstva, ako je njihova fer vrednost pozitivna, ili obaveze, ako je njihova fer vrednost negativna. Promene fer vrednosti derivata se priznaju u bilansu uspeha. Derivati ugrađeni u druge finansijske instrumente se posebno identifikuju i tretiraju kao posebni derivati i priznaju po fer vrednosti, ako njihove ekonomske karakteristike i rizici nisu blisko povezani sa ekonomskim karakteristikama i rizicima matičnog ugovora i ako matični ugovor nije namenjen trgovanju i iskazan po fer vrednosti.

10

S R P S K A B A N K A a . d . B e o g r a d F i n a n s i j s k i i z v e š t a j i z a 2 0 0 7 . g o d i n u N A P O M E N E u z f i n a n s i j s k e i z v e š t a j e z a 2 0 0 7 . g o d i n u ( n a s t a v a k ) 2. RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.4 Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak) (2) Finansijski instrumenti (nastavak) (IV) Hartije od vrednosti i drugi plasmani kojima se trguje Hartije od vrednosti i drugi plasmani kojima se trguje obuhvataju sve finansijske instrumente namenjene trgovanju i priznaju se u bilansu stanja po fer vrednosti. Promene fer vrednosti se priznaju u bilansu uspeha. Prihodi od kamata i prihodi od dividendi na ove instrumente se priznaju u okviru prihoda od kamata, odnosno prihoda od dividendi u skladu sa definisanim ugovornim uslovima, odnosno kada se ustanovi pravo na priliv po osnovu dividende. (V) Finansijske obaveze kojima se trguje Banka nije imala finansijske obaveze kojima trguje. (VI) Finansijska sredstva ili finansijske obaveze koje se iskazuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha Rukovodstvo prilikom inicijalnog priznavanja nije klasifikovalo finansijske instrumente u kategorije finansijskih sredstava ili obaveza koji se iskazuju po fer vrednosti preko bilansa uspeha. (VII) Ulaganja u hartije od vrednosti koje se drže do dospeća Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća imaju fiksne ili odredive iznose plaćanja i datume dospeća i Banka ima nameru i mogućnost da ih drži do dospeća. Nakon početnog vrednovanja, ulaganja u hartije od vrednosti koje se drže do dospeća se iskazuju u neotplaćenim iznosima plasmana, uzimajući u obzir sve popuste ili premije prilikom sticanja, umanjenim za iznose ispravki vrednosti po osnovu obezvređenja. Prihodi po osnovu obračunatih kamata na ove instrumente se obračunavaju metodom efektivne kamatne stope, uzimajući u obzir diskonte i premije ostvarene prilikom sticanja određenog instrumenta, i iskazuju se u okviru prihoda od kamata. Naknade koje su deo efektivnog prinosa na ove instrumente se razgraničavaju i iskazuju kao pasivna vremenska razgraničenja i priznaju u korist bilansa uspeha tokom perioda trajanja instrumenta. (IX) Krediti i plasmani bankama i komitentima Krediti i plasmani bankama i komitentima predstavljaju finansijska sredstva koja imaju fiksne ili odredive iznose plaćanja i datume dospeća i koja nisu kotirana na aktivnom tržištu. Ova sredstva nisu stečena sa namerom da se odmah ili u kratkom roku ponovo prodaju i nisu klasifikovana kao hartije od vrednosti ili drugi plasmani kojima se trguje ili hartije od vrednosti raspoložive za prodaju. Nakon početnog vrednovanja, krediti i plasmani bankama i komitentima se iskazuju u neotplaćenim iznosima plasmana, uzimajući u obzir sve popuste ili premije prilikom sticanja, umanjenim za iznose ispravki vrednosti po osnovu obezvređenja. Prihodi i potraživanja po osnovu obračunatih kamata na ove instrumente se evidentiraju u okviru prihoda od kamata, odnosno potraživanja od kamata i naknada. Naknade koje su deo efektivnog prinosa na ove instrumente se razgraničavaju i iskazuju kao pasivna vremenska razgraničenja i priznaju u korist bilansa uspeha u okviru prihoda od naknada tokom perioda trajanja instrumenta.

11

S R P S K A B A N K A a . d . B e o g r a d F i n a n s i j s k i i z v e š t a j i z a 2 0 0 7 . g o d i n u N A P O M E N E u z f i n a n s i j s k e i z v e š t a j e z a 2 0 0 7 . g o d i n u ( n a s t a v a k ) 2. RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.4 Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak) (2) Finansijski instrumenti (nastavak) (X) Učešća u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju Učešća u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju su sredstva koja su prilikom inicijalnog vrednovanja klasifikovana u ovu kategoriju ili koja se ne kvalifikuju za klasifikaciju u kategorije sredstava koja se iskazuju po fer vrednosti preko bilansa uspeha, hartija od vrednosti koje se drže do dospeća ili kredita i plasmana. Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju obuhvataju učešća u kapitalu drugih pravnih lica. Nakon početnog vrednovanja, ovi instrumenti se vrednuju po fer vrednosti, osim što se učešća u kapitalu koja se ne kotiraju na aktivnom tržištu i čija se fer vrednost ne može pouzdano utvrditi, vrednuju po nabavnoj vrednosti. Nerealizovani gubici i dobici se priznaju direktno u korist ili na teret kapitala u okviru revalorizacionih rezervi. Kada dođe do otuđenja sredstava, akumulirani gubici ili dobici, prethodno priznati u okviru kapitala, se priznaju u korist ili na teret bilansa uspeha u okviru dobitaka ili gubitaka od prodaje hartija od vrednosti. Kada Banka raspolaže sa više ulaganja u iste hartije od vrednosti smatra se da je došlo do otuđenja na „first-in first-out“ osnovi. Kamata stečena tokom držanja finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju je uključena u prihode od kamata korišćenjem metoda efektivne kamatne stope. Dividende stečene tokom držanja finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju su uključene u prihode od dividendi i učešća u kapitalu kada je nastalo pravo na priliv po osnovu dividendi. Gubici po osnovu obezvređenja ovih ulaganja se priznaju u okviru bilansa uspeha i za iznos priznatih gubitaka se umanjuju revalorizacione rezerve. (XI) Izdati finansijski instrumenti i ostale finansijske obaveze Izdati finansijski instrumenti ili njihove komponente se klasifikuju kao obaveze kada suština ugovornog odnosa ukazuje da Banka ima obavezu ili da isporuči gotovinu ili neko drugo finansijsko sredstvo imaocu, ili da ispuni obavezu na drugačiji način od razmene gotovine ili drugog finansijskog sredstva za fiksan broj sopstvenih akcija. Komponente složenih finansijskih instrumenata, koje sadrže i elemente obaveza i elemente kapitala, iskazuju se posebno, pri čemu se komponenti kapitala dodeljuje ostatak vrednosti po odbitku iznosa koji je posebno određen kao fer vrednost komponente obaveza na dan izdavanja. Nakon početnog priznavanja instrumenti finansijskih obaveza se vrednuju po amortizovanoj nabavnoj vrednosti korišćenjem metode efektivne kamatne stope. (XII) Prestanak priznavanja finansijskih sredstava i finansijskih obaveza Finansijska sredstva Finansijsko sredstvo (ili, deo finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava) prestaje da se priznaje ukoliko: • je došlo do isteka prava na gotovinske prilive po osnovu tog sredstva; ili • je Banka prenela pravo na gotovinske prilive po osnovu sredstva ili je preuzela obavezu da izvrši

isplatu primljene gotovine po osnovu tog sredstva u punom iznosu bez materijalno značajnog odlaganja plaćanja trećem licu po osnovu ugovora o prenosu; i

• Banka je ili izvršila prenos svih rizika i koristi u vezi sa sredstvom, ili nije ni prenela, ni zadržala sve rizike i koristi u vezi sa sredstvom, ali je prenela kontrolu nad njim.

12

S R P S K A B A N K A a . d . B e o g r a d F i n a n s i j s k i i z v e š t a j i z a 2 0 0 7 . g o d i n u N A P O M E N E u z f i n a n s i j s k e i z v e š t a j e z a 2 0 0 7 . g o d i n u ( n a s t a v a k ) 2. RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.4 Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak) (2) Finansijski instrumenti (nastavak) (XII) Prestanak priznavanja finansijskih sredstava i finansijskih obaveza (nastavak) Kada je Banka prenela prava na gotovinske prilive po osnovu sredstava ili je sklopila ugovor o prenosu, i pri tom nije niti prenela niti zadržala sve rizike i koristi u vezi sa sredstvom, niti je prenela kontrolu nad sredstvom, sredstvo se priznaje u onoj meri koliko je Banka angažovana u pogledu sredstva. Dalje angažovanje Banke, koje ima formu garancije na preneseno sredstvo, se vrednuje u iznosu originalne knjigovodstvene vrednosti sredstva ili iznosu maksimalnog iznosa naknade koju bi Banka morala da isplati, u zavisnosti koji iznos je niži. Finansijske obaveze Finansijska obaveza prestaje da se priznaje ukoliko je ispunjenje te obaveze izvršeno, ukoliko je obaveza ukinuta ili ukoliko je isteklo važenje obaveze. U slučaju gde je postojeća finansijska obaveza zamenjena drugom obavezom prema istom poveriocu, ali pod značajno promenjenim uslovima ili ukoliko su uslovi kod postojeće obaveze značajno izmenjeni, takva zamena ili promena uslova tretira se kao prestanak priznavanja prvobitne obaveze sa istovremenim priznavanjem nove obaveze, dok se razlika između prvobitne i nove vrednosti obaveze priznaje u bilansu uspeha. (XIII) Utvrđivanje fer vrednosti Fer vrednost finansijskih instrumenata kojima se trguje na aktivnom tržištu na dan bilansa stanja se bazira na kotiranim tržišnim cenama bez umanjenja po osnovu transakcionih troškova. Fer vrednost finansijskih instrumenta koji nisu kotirani na aktivnom tržištu se određuje korišćenjem odgovarajućih tehnika vrednovanja. Tehnike vrednovanja obuhvataju tehnike neto sadašnje vrednosti, poređenje sa sličnim instrumentima za koje postoje tržišne cene i ostale relevantne modele. (XIV) Obezvređenje finansijskih sredstava Na dan svakog bilansa stanja Banka procenjuje da li postoje objektivni dokazi obezvređenja nekog sredstva ili grupe sredstava. Smatra se da je finansijsko sredstvo ili grupa sredstava obezvređeni ako, i samo ako, postoje objektivni dokazi obezvređenja koji proizilaze iz jednog ili više događaja nastalih nakon inicijalnog priznavanja sredstva i taj događaj (ili događaji) utiče na procenjene buduće tokove gotovine finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koji se pouzdano mogu proceniti. Dokazi o obezvređenju uključuju indikacije da se jedan dužnik ili grupa dužnika suočava sa značajnim finansijskim poteškoćama, docnje pri servisiranju kamate ili glavnice, verovatnoću da će doći do stečaja ili neke druge finansijske reorganizacije i kada dostupni podaci pokazuju da je došlo do merljivog smanjenja budućih tokova gotovine, kao što su promene u okviru neizmirenih obaveza ili ekonomskih uslova koji su u korelaciji sa odstupanjima od ugovorenih uslova.

13

S R P S K A B A N K A a . d . B e o g r a d F i n a n s i j s k i i z v e š t a j i z a 2 0 0 7 . g o d i n u N A P O M E N E u z f i n a n s i j s k e i z v e š t a j e z a 2 0 0 7 . g o d i n u ( n a s t a v a k ) 2. RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.4 Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak) (2) Finansijski instrumenti (nastavak) Krediti i plasmani bankama i komitentima Prilikom procene obezvređenja kredita i plasmana bankama i komitentima vrednovanih po amortizovanoj nabavnoj vrednosti, Banka prvo vrši individualnu procenu da utvrdi da li postoje objektivni dokazi o obezvređenju za svako finansijsko sredstvo koje je individualno značajno, kao i grupnu procenu za finansijska sredstva koja nisu individualno značajna. Ukoliko Banka utvrdi da ne postoje objektivni dokazi o obezvređenju za finansijska sredstva za koja je vršena individualna procena Banka svrstava takva sredstva u grupu finansijskih sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika i vrši grupnu procenu obezvređenja. Sredstva za koja se vrši individualna procena obezvređenja i za koja se priznaje gubitak po osnovu obezvređenja nisu uključena u grupnu procenu obezvređenja. Ukoliko postoje objektivni dokazi da je došlo do gubitka usled obezvređenja, iznos gubitka se vrednuje kao razlika između knjigovodstvene vrednosti sredstva i sadašnje vrednosti budućih tokova gotovine (ne uzimajući u obzir očekivane kreditne gubitke koji još uvek nisu nastali). Knjigovodstvena vrednost sredstva se smanjuje korišćenjem računa ispravke vrednosti i iznos gubitka se priznaje na teret bilansa uspeha. Krediti i sa njima povezana ispravka vrednosti se u potpunosti isknjižavaju kada ne postoje realni izgledi da će sredstva u budućnosti biti nadoknađena i kada su kolaterali realizovani ili je izvršen prenos kolaterala na Banku. Ukoliko, tokom naredne godine, dođe do smanjenja ili povećanja iznosa priznatog gubitka usled obezvređenja, koje nastaje kao posledica nekog događaja koji se desio nakon ranije priznatog obezvređenja, prethodno priznat gubitak po osnovu obezvređenja se povećava ili smanjuje korigovanjem računa ispravke vrednosti. (XIV) Obezvređenje finansijskih sredstava Sadašnja vrednost očekivanih budućih tokova gotovine se diskontuje korišćenjem ugovorene kamatne stope finansijskog sredstva. Efekti neprimenjivanja efektivne kamatne stope u skladu sa MRS 39 „Finansijski instrumenti:Priznavanje i vrednovanje“, po kome se krediti vrednuju po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metoda efektivne kamatne stope, po proceni rukovodstva Banke nisu materijalno značajni na iskazane plasmane komitentima i finansijske izveštaje posmatrane u celini, zato što Banka naknadu koja predstavlja sastavni deo efektivne kamatne stope naplaćuje jednokratno unapred i razgraničava tokom perioda trajanja kredita. Obračun sadašnje vrednosti procenjenih budućih tokova gotovine finansijskog sredstva obezbeđenog kolateralom reflektuje tokove gotovine koji mogu nastati iz procesa realizacije kolaterala, umanjene za troškove realizacije i prodaje kolaterala. U svrhe grupne procene obezvređenja, finansijska sredstva se grupišu na osnovu internog sistema klasifikacije koji Banka koristi uzimajući u obzir karakteristike kreditnog rizika kao što su vrsta plasmana i ostale relevantne faktore. Budući tokovi gotovine koji se odnose na grupu finansijskih sredstava koji su predmet grupne procene obezvređenja se procenjuju na osnovu istorijskih iskustava o gubicima po osnovu sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika. Istorijska iskustva se koriguju na osnovu dostupnih tekućih podataka kako bi se odrazili efekti tekućih uslova koji nisu imali uticaja na godine na kojima se zasniva istorijsko iskustvo, kao i da bi se uklonili efekti uslova koji su postojali tokom istorijskog perioda, a ne postoje na dan bilansa stanja. Metodologija i pretpostavke koji se koriste za procenu budućih tokova gotovine se redovno pregledaju da bi se smanjile razlike između procenjenih iznosa i stvarnog iskustva po osnovu gubitka.

14

S R P S K A B A N K A a . d . B e o g r a d F i n a n s i j s k i i z v e š t a j i z a 2 0 0 7 . g o d i n u N A P O M E N E u z f i n a n s i j s k e i z v e š t a j e z a 2 0 0 7 . g o d i n u ( n a s t a v a k ) 2. RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.4 Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak) (2) Finansijski instrumenti (nastavak) Ulaganja u hartije od vrednosti koje se drže do dospeća Banka vrši individualnu procenu da bi utvrdila da li postoje objektivni dokazi o obezvređenju ulaganja u hartije od vrednosti koje se drže do dospeća. Ukoliko postoje objektivni dokazi da je došlo do obezvređenja, iznos gubitka po osnovu obezvređenja se vrednuje kao razlika između knjigovodstvene vrednosti sredstva i sadašnje vrednosti procenjenih budućih tokova gotovine. Knjigovodstvena vrednost sredstva se smanjuje i iznos gubitka se priznaje na teret bilansa uspeha. Ukoliko, u narednoj godini, dođe do smanjenja iznosa procenjenog obezvređenja kao posledica nekog događaja koji je usledio nakon priznavanja obezvređenja, svaki iznos obezvređenja koji je prethodno priznat se umanjuje i efekti se evidentiraju u korist bilansa uspeha. Učešća u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju Kada su u pitanju učešća u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju, Banka vrši procenu na dan bilansa stanja da li postoje objektivni dokazi da je jedno ili više ulaganja obezvređeno. U slučaju učešća u kapitalu drugih pravnih lica klasifikovanih kao raspoloživih za prodaju, u objektivne dokaze se svrstavaju značajan ili prolongiran pad fer vrednosti ulaganja ispod nabavne vrednosti. Kada postoje dokazi o obezvređenju, kumulativni gubitak, vrednovan kao razlika između nabavne cene i tekuće fer vrednosti, umanjen za bilo koji gubitak usled obezvređenja tog ulaganja, koje je prethodno priznato na teret bilansa uspeha, se uklanja iz kapitala i priznaje se na teret bilansa uspeha. Ispravke vrednosti po osnovu obezvređenja učešća u kapitalu se ne ukidaju preko bilansa uspeha, već se povećanja fer vrednosti, nakon priznatog obezvređenja, priznaje direktno u korist kapitala. Ispravke vrednosti po osnovu obezvređenja učešća u kapitalu, koja se ne kotiraju na aktivnom tržištu i čija se fer vrednost ne može pouzdano utvrditi, se procenjuju kao razlika između njihove knjigovodstvene vrednosti i sadašnje vrednosti očekivanih budućih tokova gotovine, priznaju se na teret bilansa uspeha i ne ukidaju do prestanka priznavanja sredstava. U slučaju dužničkih instrumenata koji su klasifikovani kao raspoloživi za prodaju, obezvređenje se procenjuje na osnovu istih kriterijuma kao i za finansijska sredstva koja se iskazuju po amortizovanoj nabavnoj vrednosti. Ukoliko se, u narednoj godini, fer vrednost dužničkog instrumenta poveća i ukoliko se taj rast može objektivno povezati sa događajem koji se desio nakon što je gubitak usled obezvređenja priznat na teret bilansa uspeha, gubitak usled obezvređenja se ukida u korist bilansa uspeha. (XV) Reprogramirani krediti Kada je u mogućnosti, Banka radije reprogramira kredite nego što realizuje sredstva obezbeđenja. To može da podrazumeva produženje roka otplate kao i nove uslove kreditiranja. Nakon izmene uslova, ne smatra se da je kredit dospeo. Rukovodstvo kontinuirano kontroliše reprogramirane kredite kako bi se osiguralo ispunjenje svih kriterijuma, kao i budućih plaćanja. I dalje se vrši individualna procena obezvređenja, primenom prvobitne ugovorene kamatne stope.

15

S R P S K A B A N K A a . d . B e o g r a d F i n a n s i j s k i i z v e š t a j i z a 2 0 0 7 . g o d i n u N A P O M E N E u z f i n a n s i j s k e i z v e š t a j e z a 2 0 0 7 . g o d i n u ( n a s t a v a k ) 2. RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.4 Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak) (2) Finansijski instrumenti (nastavak) (XVI) Netiranje finansijskih sredstava i finansijskih obaveza Finansijska sredstva i finansijske obaveze se mogu netirati i prikazati u neto iznosu u bilansu stanja, ako i samo ako Banka ima zakonsko pravo prebijanja priznatih iznosa sredstava i obaveza i ukoliko namerava da izvrši izmirenje u neto iznosu ili da istovremeno realizuje sredstvo i izmiri obavezu. (XVII) Računovodstvo hedžinga Banka ne koristi računovodstvo hedžinga. (3) Operativni lizing Zakup sredstava kod kojih su sve koristi i rizici u vezi sa vlasništvom zadržani kod zakupodavca, odnosno nisu preneti na zakupca, evidentiran je kao operativni lizing. Lizing rate po osnovu operativnog lizinga se ne priznaju u bilansu stanja. Lizing rate se priznaju kao rashodi na teret bilansa uspeha linearno tokom trajanja lizinga u okviru ostalih poslovnih rashoda. (4) Priznavanje prihoda i rashoda Prihodi se priznaju u meri u kojoj je verovatno da će Banka ostvariti priliv ekonomskih koristi i da se prihodi mogu pouzdano proceniti. Sledeći specifični kriterijumi priznavanja takođe moraju biti ispunjeni da bi prihodi bili priznati. (I) Prihodi od kamata i slični prihodi i rashodi Za sve finansijske instrumente vrednovane po amortizovanoj vrednosti i kamatonosne finansijske instrumente raspoložive za prodaju, prihodi ili rashodi od kamata se iskazuju po efektivnoj kamatnoj stopi. Prilikom određivanja efektivne kamatne stope uzimaju se u obzir svi ugovorni uslovi koji se odnose na taj finansijski instrument, ali ne i budući kreditni gubici. (II) Prihodi od naknada i provizija Banka ostvaruje prihode od naknada i provizija koji proizilaze iz širokog spektra usluga koje Banka pruža svojim klijentima. Prihodi od naknada se mogu svrstati u dve kategorije: (III) Prihod od naknada po osnovu usluga koje se pružaju u određenom vremenskom periodu Naknade dobijene za pružanje usluga tokom određenog perioda su razgraničene tokom tog perioda. Naknade za odobrenje kredita za one kredite koji će verovatno biti povučeni i ostale naknade koje se odnose na kredite su odložene (zajedno sa svim dodatnim troškovima) i prikazane u okviru pasivnih vremenskih razgraničenja, koja se prenose u korist bilansa uspeha i prikazuju u okviru prihoda od naknada tokom perioda trajanja finansijskog instrumenta.

16

S R P S K A B A N K A a . d . B e o g r a d F i n a n s i j s k i i z v e š t a j i z a 2 0 0 7 . g o d i n u N A P O M E N E u z f i n a n s i j s k e i z v e š t a j e z a 2 0 0 7 . g o d i n u ( n a s t a v a k ) 2. RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.4 Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak) (4) Priznavanje prihoda i rashoda (nastavak) (IV) Prihodi od naknada povezani sa izvršenjem određenog posla Naknade ili komponente naknada koje su povezane sa izvršenjem određenog posla se priznaju pošto se ispune odgovarajući kriterijumi. (V) Prihodi od dividendi Prihodi od dividendi se priznaju kada se ustanovi pravo Banke na priliv po osnovu dividendi. (5) Gotovina i gotovinski ekvivalenti U izveštaju o novčanim tokovima, gotovina i gotovinski ekvivalenti se sastoje od gotovine u blagajni i stanja na žiro računu i tekućim računima kod drugih banaka. (6) Nekretnine i oprema Nekretnine su iskazane po procenjenoj tržišnoj vrednosti, utvrđenoj od strane nezavisnog ovlašćenog procenjivača, umanjenoj za akumuliranu ispravku vrednosti. Oprema se iskazuje po nabavnoj vrednosti izuzimajući troškove svakodnevnog održavanja, umanjenoj za akumuliranu amortizaciju i akumulirane gubitke po osnovu obezvređenja. Amortizacija se obračunava korišćenjem proporcionalne metode u cilju smanjenja vrednosti nekretnina i opreme na njihove rezidualne vrednosti tokom procenjenih korisnih vekova upotrebe. Procenjeni korisni vekovi upotrebe sredstava se kreću u sledećim rasponima:

Građevinski objekti 77 godina Kompjuterska oprema 5 godina Ostala oprema 6 do 14 godina

Promene u očekivanom korisnom veku upotrebe sredstava obuhvataju se kao promene u računovodstvenim procenama. Do prestanka priznavanja nekretnina i opreme dolazi nakon otuđenja ili kada se ne očekuju ekonomske koristi od tog sredstva u budućnosti. Gubici ili dobici koji proističu iz prestanka priznavanja vrednosti sredstva (obračunati kao razlika između neto prihoda od otuđenja i neto knjigovodstvene vrednosti sredstva) se priznaju u bilansu uspeha za godinu kada je došlo do prestanka priznavanja, u okviru ostalih poslovnih rashoda ili ostalih poslovnih prihoda.

17

S R P S K A B A N K A a . d . B e o g r a d F i n a n s i j s k i i z v e š t a j i z a 2 0 0 7 . g o d i n u N A P O M E N E u z f i n a n s i j s k e i z v e š t a j e z a 2 0 0 7 . g o d i n u ( n a s t a v a k ) 2. RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.4 Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak) (7) Nematerijalna ulaganja Nematerijalna ulaganja se iskazuju po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu amortizaciju i akumulirane gubitke po osnovu obezvređenja. Korisni vek upotrebe nematerijalnih sredstava se procenjuje kao ograničen. Nematerijalna sredstva sa ograničenim vekom trajanja se amortizuju tokom korisnog veka upotrebe. Troškovi amortizacije nematerijalnih sredstava sa ograničenim vekom trajanja se priznaju na teret bilansa uspeha, u okviru ostalih poslovnih rashoda. Amortizacija nematerijalnih ulaganja se obračunava korišćenjem proporcionalne metode u cilju smanjenja vrednosti nematerijalnih ulaganja na njihove rezidualne vrednosti tokom procenjenog korisnog veka upotrebe, kako sledi:

Licence za software 3 godine Ostala nematerijalna ulaganja 5 godina

(8) Obezvređenje ne-finansijskih sredstava Banka procenjuje na dan bilansa stanja, ukoliko događaji ili promene okolnosti ukazuju da knjigovodstvene vrednosti ne-finansijskih sredstava mogu biti obezvređene, da li postoje indikacije da ne-finansijsko sredstvo može da bude obezvređeno. Ukoliko takva indikacija postoji, odnosno kada se zahteva godišnje testiranje obezvređenja sredstva, Banka procenjuje nadoknadive vrednosti sredstva. Ukoliko se utvrdi da je knjigovodstvena vrednost sredstva (ili grupe sredstava, odnosno jedinice koja generiše gotovinu) veća od nadoknadive vrednosti, sredstvo je obezvređeno i knjigovodstvena vrednost sredstva se umanjuje do procenjenog iznosa nadoknadive vrednosti. Prethodno priznat gubitak po osnovu obezvređenja se revidira samo ukoliko je došlo do promene u procenama korišćenim za određivanje nadoknadive vrednosti sredstva, od trenutka kada je gubitak po osnovu obezvređenja priznat. U tom slučaju, knjigovodstvena vrednost sredstva se uvećava do nadoknadive vrednosti. (9) Finansijske garancije U uobičajenom toku poslovanja Banka odobrava finansijske garancije koje se sastoje od plativih i činidbenih garancija, akreditiva, akcepta menica i drugih poslova jemstva. Finansijske garancije se inicijalno priznaju u bilansu stanja po fer vrednosti, u okviru rezervisanja, nakon priliva naknade po osnovu odobravanja finansijske garancije. Nakon inicijalnog priznavanja, obaveze Banke koje proističu iz finansijskih garancija se vrednuju u iznosu amortizovane naknade ili iznosu najbolje procene troškova neophodnih da bi se izmirila finansijska obaveza koja nastaje kao rezultat garancije, u zavisnosti koji je iznos viši . Povećanje obaveza koje se odnosi na finansijske garancije se iskazuje na teret bilansa uspeha, u okviru rashoda indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja. Primljene naknade se priznaju u korist bilansa uspeha u okviru prihoda od naknada i provizija ravnomerno tokom perioda trajanja garancije.

18

S R P S K A B A N K A a . d . B e o g r a d F i n a n s i j s k i i z v e š t a j i z a 2 0 0 7 . g o d i n u N A P O M E N E u z f i n a n s i j s k e i z v e š t a j e z a 2 0 0 7 . g o d i n u ( n a s t a v a k ) 2. RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.4 Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak) (10) Naknade zaposlenima

Definisani planovi doprinosa Banka obračunava i plaća doprinose za penziono i zdravstveno osiguranje i doprinose za osiguranje od nezaposlenosti po stopama utvrđenim zakonom na bazi bruto zarada zaposlenih. Troškovi doprinosa priznaju se u bilansu uspeha u istom periodu kao i troškovi zarada na koje se odnose. Banka nema dodatnih obaveza za naknade zaposlenima po ovom osnovu. Dugoročne naknade zaposlenima U skladu sa Kolektivnim ugovorom Banka ima obavezu isplate naknade zaposlenima prilikom odlaska u penziju u iznosu od 3 prosečne mesečne zarade koju je zaposleni ostvario u mesecu koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje otpremnina ili tri prosečne zarade u Banci, ukoliko je to povoljnije za zaposlenog, koje pri tom ne mogu biti manje od 3 prosečne bruto zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku. Troškovi i obaveze po osnovu ovih planova nisu obezbeđeni fondovima. Obaveze po osnovu naknada i sa njima povezani troškovi se priznaju u iznosu sadašnje vrednosti očekivanih budućih gotovinskih tokova primenom aktuarske metode projektovanja po jedinici prava. Aktuarski dobici i gubici i troškovi prethodno izvršenih usluga priznaju se u bilansu uspeha kada nastanu. (11) Rezervisanja Rezervisanja se priznaju kada Banka ima sadašnju obavezu, zakonsku ili izvedenu, kao rezultat prethodnog događaja, verovatno je da će biti potreban odliv ekonomskih koristi da bi obaveza bila izmirena i moguće je izvršiti pouzdanu procenu iznosa obaveze. (12) Porez na dobit Tekući porezi Tekuća poreska sredstva i obaveze koja se odnose na tekuću i prethodne poreske godine vrednovani su u iznosu za koji se očekuje da će biti povraćen odnosno plaćen nadležnim poreskim organima. Primenjene poreske stope korišćene pri obračunu tekućih poreskih sredstava i obaveza su propisane poreskim propisima primenljivim na dan datuma bilansa stanja. Tekući porez na dobit koji se odnosi na stavke koje se direktno evidentiraju u korist ili na teret kapitala se takođe evidentiraju na teret, odnosno u korist kapitala. Odloženi porezi Odloženi porezi na dobit se obračunavaju po metodi obaveza prema bilansu stanja na sve privremene razlike na dan bilansa stanja između sadašnje vrednosti sredstava i obaveza u finansijskim izveštajima i njihove vrednosti za svrhe oporezivanja.

19

S R P S K A B A N K A a . d . B e o g r a d F i n a n s i j s k i i z v e š t a j i z a 2 0 0 7 . g o d i n u N A P O M E N E u z f i n a n s i j s k e i z v e š t a j e z a 2 0 0 7 . g o d i n u ( n a s t a v a k ) 2. RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.4 Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak) (12) Porez na dobit (nastavak) Odloženi porezi (nastavak) Odložene poreske obaveze priznaju se na sve oporezive privremene razlike, izuzev ukoliko odložene poreske obaveze proističu iz inicijalnog priznavanja „goodwill-a“ ili sredstava i obaveza u transakciji koja nije poslovna kombinacija i u trenutku nastanka nema uticaja na računovodstvenu dobit niti na oporezivu dobit ili gubitak, kao i ukoliko se odnose na oporezive privremene razlike u vezi sa učešćem u zavisnim preduzećima, pridruženim preduzećima i zajedničkim ulaganjima gde se trenutak ukidanja privremene razlike može kontrolisati i izvesno je da privremena razlika neće biti ukinuta u doglednom vremenskom periodu. Odložena poreska sredstva priznaju se na sve oporezive privremene razlike i neiskorišćene iznose prenosivih poreskih kredita i poreskih gubitaka, do mere do koje je izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se sve oporezive privremene razlike, preneti neiskorišćeni poreski krediti i neiskorišćeni poreski gubici mogu iskoristiti, izuzev ukoliko se odložena poreska sredstva odnose na privremene razlike nastale iz inicijalnog priznavanja sredstava ili obaveza u transakciji koja nije poslovna kombinacija i u trenutku nastanka nema uticaja na računovodstvenu dobit niti na oporezivu dobit ili gubitak ili na odbitne privremene razlike u vezi sa učešćem u zavisnim preduzećima, pridruženim preduzećima i zajedničkim ulaganjima, kada se odložena poreska sredstva priznaju samo do mere do koje je izvesno da će privremene razlike biti ukinute u doglednoj budućnosti i da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se sve privremene razlike mogu iskoristiti. Knjigovodstvena vrednost odloženih poreskih sredstava preispituje se na dan svakog bilansa stanja i umanjuje do mere do koje više nije izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se ukupna vrednost ili deo vrednosti odloženih poreskih sredstava može iskoristiti. Odložena poreska sredstva koja nisu priznata procenjuju se na dan svakog bilansa stanja i priznaju do mere do koje je postalo izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se odložena poreska sredstva mogu iskoristiti. Odložena poreska sredstva i obaveze izračunavaju se primenom poreske stope za koju se očekuje da će biti efektivna u godini ostvarenja poreskih olakšica, odnosno izmirenja odloženih poreskih obaveza, a na bazi zvaničnih poreskih stopa i propisa usvojenih ili suštinski usvojenih na dan datuma bilansa stanja. Odloženi porez na dobit koji se odnosi na stavke koje se direktno evidentiraju u korist ili na teret kapitala se takođe evidentiraju na teret, odnosno u korist kapitala.

20

S R P S K A B A N K A a . d . B e o g r a d F i n a n s i j s k i i z v e š t a j i z a 2 0 0 7 . g o d i n u N A P O M E N E u z f i n a n s i j s k e i z v e š t a j e z a 2 0 0 7 . g o d i n u ( n a s t a v a k ) 3. PRIHODI I RASHODI OD KAMATA 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Prihodi od kamata Druge banke 87.658 68.083 Narodna banka Srbije 182.590 280.315 Preduzeća 247.179 200.075 Javni sector 26.696 41.846 Stanovništvo 180.305 143.091 Strana lica 13.878 42.125 Hartije od vrednosti 2.052 615 Menice 24.017 55.043 764.375 831.193 Rashodi od kamata Druge banke 25.070 10.644 Preduzeća 36.044 92.798 Javni sektor 42.074 8.194 Stanovništvo 24.004 17.665 Strana lica 246 124 Drugi komitenti 154 11 127.592 129.436 Neto prihodi od kamata 636.783 701.757 Prihodi i rashodi od kamata po klasama finansijskih instrumenata: 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Prihodi od kamata Gotovina i kratkoročna sredstva 170.902 272.175 Depoziti kod Narodne banke Srbije 11.688 8.140 Plasmani bankama 87.658 68.083 Plasmani komitentima 470.110 427.752 Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća 24.017 55.043 764.375 831.193 Rashodi od kamata Depoziti banaka 25.023 10.644 Depoziti komitenata 102.522 118.792 Obaveze po osnovu kredita 47 - 127.592 129.436 Neto prihodi od kamata 636.783 701.757

21

S R P S K A B A N K A a . d . B e o g r a d F i n a n s i j s k i i z v e š t a j i z a 2 0 0 7 . g o d i n u N A P O M E N E u z f i n a n s i j s k e i z v e š t a j e z a 2 0 0 7 . g o d i n u ( n a s t a v a k ) 4. PRIHODI I RASHODI OD NAKNADA I PROVIZIJA 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Prihodi od naknada i provizija Poslovi platnog prometa u zemlji 33.068 33.628 Poslovi platnog prometa sa inostranstvom 6.045 5.882 Poslovi kupovine i prodaje deviza 24.267 13.522 Kreditni poslovi 44.869 41.496 Poslovi sa platnim karticama 26.794 28.416 Garancijski i drugi poslovi jemstva 13.435 9.883 Poslovi upravljanja sredstvima za račun drugih lica 63 1.541 Ostale naknade i provizije 51 1.228 148.592 135.596 Rashodi od naknada i provizija Poslovi platnog prometa u zemlji 22.016 19.367 Poslovi platnog prometa sa inostranstvom 2.149 292 Poslovi kupovine i prodaje deviza 264 2.314 Poslovi sa platnim karticama 139 115 Brokerske naknade i provizije 1.508 - Ostale naknade i provizije 392 52 26.468 22.140 Neto dobitak od naknada i provizija 122.124 113.456 5. NETO DOBITAK PO OSNOVU PRODAJE HARTIJA OD VREDNOSTI 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Učešća u kapitalu i hartije od vrednosti raspoložive za prodaju 56.683 - Neto dobitak po osnovu prodaje hartija od vrednosti 56.683 - Na osnovu Odluke Upravnog odbora o prodaji akcija Jubmes banke ad, Beograd (br. odluke 84 od 09.03.2007. god.), Odluke Upravnog odbora o prodaji akcija Tržišta novca ad, Beograd (br. odluke 85 od 09.03.2007. god.) i Odluke Izvršnog odbora o formiranju Komisije za prodaju akcija Jubmes banke ad, Beograd i Tržišta novca ad, Beograd (br. odluke 422 od 14.03.2007. god.) izvršena je prodaja akcija Jubmes banke ad, Beograd i Tržišta novca ad, Beograd. 1. Akcije Jubmes banke ad prodate su u tri paketa, i to:

- 169 akcija po ceni od RSD 121.000,00 po akciji, - 150 akcija po ceni od RSD 133.000,00 po akciji i - 150 akcija po ceni od RSD 140.000,00 po akciji.

22

S R P S K A B A N K A a . d . B e o g r a d F i n a n s i j s k i i z v e š t a j i z a 2 0 0 7 . g o d i n u N A P O M E N E u z f i n a n s i j s k e i z v e š t a j e z a 2 0 0 7 . g o d i n u ( n a s t a v a k ) 5. NETO DOBITAK PO OSNOVU PRODAJE HARTIJA OD VREDNOSTI (nastavak) Akcije Jubmes banke ad, evidentirane su u knjigovodstvu banke po poslednjoj ceni ostvarenoj u postupku trgovanja na Beogradskoj berzi u 2006. godini, u visini od RSD 60.951,00 po akciji. Ostvaren je prihod: - po osnovu razlike između neto prodajne i knjigovodstvene vrednosti akcija u iznosu od RSD 32.598

hiljada i - po osnovu razlike između knjigovodstvene i nominalne vrednosti akcija u iznosu od RSD 23.920

hiljada , Ukupan ostvareni prihod po osnovu prodaje akcija Jubmes banke ad iznosi RSD 56.518 hiljada.

2. Tri (3) akcije Tržišta novca ad, Beograd koje su se nalazile u portfelju banke prodate su po ceni od RSD 63.000,00 po akciji. Akcije Tržišta novca ad, Beograd evidentirane su u knjigovodstvu banke po nominalnoj vrednosti od RSD 8.000,00 po akciji. Ostvaren je ukupan prihod po osnovu razlike između neto prodajne i nominalne vrednosti akcija u iznosu od RSD 165 hiljada. 6. NETO PRIHODI OD KURSNIH RAZLIKA 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Pozitivne kursne razlike 1.954.043 1.535.725 Negativne kursne razlike (1.889.378) (1.435.831)Neto prihodi od kursnih razlika 64.665 99.894 7. OSTALI POSLOVNI PRIHODI 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Prihodi od ukidanja ispravki vrednosti bilansnih pozicija: - Plasmani bankama u zemlji ( Napomena 17 ) 57.726 - - Plasmani komitentima (Napomena 18 ) 380.577 888.554 - Potraživanja za kamatu i naknadu (Napomena16 ) 4.973 17.204 - Ulaganja u hartije od vrednosti koje se drže do dospeća (Napomena 19 ) 11.148 197.781 - Učešća u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju (Napomena 19) 762 820 - Ostala sredstava (Napomena 19 ) 27.489 79.826 482.675 1.184.185 Prihodi od ukidanja rezervisanja: - Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi (Napomena 26 ) 55.487 204.133 55.487 204.133 Dobici od prodaje osnovnih sredstava 686 17 Naplaćena otpisana potraživanja 8 24.493 Ostali poslovni prihodi 21.478 11.456 22.172 35.966 Ukupno ostali poslovni prihodi 560.334 1.424.284

23

S R P S K A B A N K A a . d . B e o g r a d F i n a n s i j s k i i z v e š t a j i z a 2 0 0 7 . g o d i n u N A P O M E N E u z f i n a n s i j s k e i z v e š t a j e z a 2 0 0 7 . g o d i n u ( n a s t a v a k ) 8. RASHODI INDIREKTNIH OTPISA PLASMANA I REZERVISANjA 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Rashodi indirektnih otpisa plasmana: - Plasmani bankama u zemlji (Napomena 17 ) 59.675 8.795 - Plasmani komitentima (Napomena 18 ) 389.185 719.542 - Potraživanja za kamatu i naknadu (Napomena 16 ) 7.756 10.212 - Ulaganja u hartije od vrednosti koje se drže do dospeća (Napomena 19 ) 18.844 61.944 - Učešća u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju (Napomena 19 ) 738 154 - Ostala sredstava (Napomena 21 ) 9.588 103.922 485.786 904.569 Rashodi rezervisanja: - Rezervisanja za dugoročne beneficije zaposlenih (Napomena 26) 6.152 8.236 - Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi (Napomena 26) 44.429 111.019 50.581 119.255 Ukupno rashodi indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja 536.367 1.023.824 9. OSTALI POSLOVNI RASHODI 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Neto zarade i naknade zarada 295.014 285.747 Porezi i doprinosi na zarade na teret zaposlenog 123.212 131.296 Doprinosi na zarade na teret poslodavca 78.621 75.693 Ostali lični rashodi 47.720 35.283 Profesionalne usluge 50.486 46.143 Donacije i sponzorstva 4.015 16.257 Reklama i propaganda 10.126 6.818 PTT i telekomunikacione usluge 31.314 25.985 Premije osiguranja 30.761 9.052 Održavanje osnovnih sredstava 39.636 35.315 Amortizacija osnovnih sredstava 32.726 33.299 Amortizacija nematerijalnih ulaganja 19.912 19.022 Otpis nenaplativih potraživanja 3.674 860 Gubici po osnovu rashodovanja i prodaje osnovnih sredstava i

nematerijalnih ulaganja 97 388 Ostalo 108.265 93.348 Ukupni ostali poslovni rashodi 875.579 814.506

24

S R P S K A B A N K A a . d . B e o g r a d F i n a n s i j s k i i z v e š t a j i z a 2 0 0 7 . g o d i n u N A P O M E N E u z f i n a n s i j s k e i z v e š t a j e z a 2 0 0 7 . g o d i n u ( n a s t a v a k ) 10. PRIHODI OD PROMENE VREDNOSTI IMOVINE I OBAVEZA 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Prihodi od promene vrednosti finansijskih sredstava: - Krediti i plasmani bankama i komitentima – valutna klauzula 511.432 329.117 - Hartije od vrednosti i ostali plasmani kojima se trguje 1.923 - Prihodi od promene vrednosti finansijskih obaveza – valutna klauzula 19.243 128 Ukupno prihodi od promene vrednosti imovine i obaveza 532.598 329.245 11. RASHODI OD PROMENE VREDNOSTI IMOVINE I OBAVEZA 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Rashodi od promene vrednosti finansijskih sredstava: - Krediti i plasmani bankama i komitentima – valutna klauzula 507.323 310.773 - Hartije od vrednosti i ostali plasmani kojima se trguje 34.067 - Ukupno rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza 541.390 310.773 12. POREZ NA DOBIT Komponente poreza na dobit: 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Tekući porez na dobit 3.472 55.040 Odloženi porez na dobit (429) (5.810) Ukupno porez na dobit 3.043 49.230 Usaglašavanje ukupnog iznosa poreza na dobit iskazanog u bilansu uspeha sa proizvodom iznosa dobitka pre oporezivanja i propisane poreske stope: 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Dobit pre oporezivanja 20.082 534.441 Porez na dobit po stopi od 10% 2.008 51.953 Poreski efekti rashoda koji se ne priznaju u poreske svrhe 3.498 2.632 Poreske olakšice po osnovu ulaganja u osnovna sredstva (3.472) (1.120) Ostalo 1.009 (4.235) Porez na dobit 3.043 49.230

25

S R P S K A B A N K A a . d . B e o g r a d F i n a n s i j s k i i z v e š t a j i z a 2 0 0 7 . g o d i n u N A P O M E N E u z f i n a n s i j s k e i z v e š t a j e z a 2 0 0 7 . g o d i n u ( n a s t a v a k ) 12. POREZ NA DOBIT (nastavak) Odloženi porez na dobit koji se odnosi na iznose evidentirane direktno u korist ili na teret kapitala su sledeći: 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Odložene poreske obaveze 2.376 2.457 Ukupno odloženi porez na dobit evidentiran u korist kapitala 2.376 2.457 Odložene poreske obaveze se odnose na privremene razlike između knjigovodstvene vrednosti osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja i njihove poreske osnove, kao i na privremene razlike nastale po osnovu revalorizacije osnovnih sredstava i promene fer vrednosti hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju. Promene na odloženim poreskim obavezama u toku godine prikazane su u sledećoj tabeli:

Odložene poreske obaveze

Odložene poreske obaveze

2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Privremene razlike: - Nekretnine, oprema i nematerijalna ulaganja 10.738 11.167 - Finansijska sredstva

raspoloživa za prodaju 81 2.457 Ukupno 10.819 13.624 13. ZARADA PO AKCIJI Osnovna zarada po akciji je izračunata tako što se godišnji neto dobitak koji može da se pripiše vlasnicima običnih akcija Banke, podeli ponderisanim prosečnim brojem običnih akcija koje su bile u opticaju tokom perioda. Banka je registrovana kao akcionarsko društvo čiji je akcijski kapital podeljen na 161.706 običnih akcija. Tokom 2007. godine Banka nije vršila nove emisije akcija, pa je broj akcija na početku godine jednak broju akcija na kraju godine. Zarada po akciji utvrđena u visini od RSD 0,11 hiljade dobijena je podelom neto dobitka iskazanog u bilansu uspeha sa brojem akcija koje su bile u opticaju. Banka nije imala finansijske instrumente koji nose pravo konverzije u kapital Banke.

26

S R P S K A B A N K A a . d . B e o g r a d F i n a n s i j s k i i z v e š t a j i z a 2 0 0 7 . g o d i n u N A P O M E N E u z f i n a n s i j s k e i z v e š t a j e z a 2 0 0 7 . g o d i n u ( n a s t a v a k ) 14. GOTOVINA I GOTOVINSKI EKVIVALENTI 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada U dinarima Žiro račun 181.602 366.411 Gotovina u blagajni 70.056 98.799 Ostala novčana sredstva-deponovan višak novčanih sredstava kod NBS 1.045.000 1.296.658 465.210 U stranoj valuti Računi kod NBS 270.819 302.318 Računi kod banaka u inostranstvu 61.847 50.309 Gotovina u blagajni u stranoj valuti 71.673 65.260 Ostala novčana sredstva u stranoj valuti 1.562 1.690 405.901 419.577 Stanje na dan 31. decembra 1.702.559 884.787 Obavezna dinarska rezerva predstavlja minimalnu rezervu u dinarima izdvojenu u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije (Službeni glasnik Republike Srbije broj 93/2007) koja propisuje da banke obračunavaju dinarsku obaveznu rezervu po stopi od 10% (2006.: 15%) na iznos prosečnog dnevnog stanja dinarskih sredstava u toku jednog kalendarskog meseca. Izuzetno od ovoga banke obaveznu dinarsku rezervu obračunavaju po stopi od 45% na iznos prosečnog dnevnog knjigovodstvenog stanja dinarskih depozita u prethodnom kalendarskom mesecu koji su indeksirani deviznom klauzulom, kao i na iznos prosečnog dnevnog knjigovodstvenog stanja obaveza u dinarima u prethodnom kalendarskom mesecu po osnovu depozita i kredita primljenih iz inostranstva.

27

S R P S K A B A N K A a . d . B e o g r a d F i n a n s i j s k i i z v e š t a j i z a 2 0 0 7 . g o d i n u N A P O M E N E u z f i n a n s i j s k e i z v e š t a j e z a 2 0 0 7 . g o d i n u ( n a s t a v a k ) 14. GOTOVINA I GOTOVINSKI EKVIVALENTI (nastavak) Obračunata dinarska obavezna rezerva za decembar 2007. godinu iznosila je RSD 172.937 hiljada. Banka je dužna da u obračunskom periodu održava prosečno dnevno stanje izdvojene dinarske obavezne rezerve na svom žiro-računu. Na dan 31.12.2007. godine Banka je na svom žiro računu imala raspoloživa sredstva iznad iznosa obračunate dinarske obavezne rezerve. Kao što je objašnjeno u Napomeni 35a, Na dan 31. decembra 2007. godine Banka ima blokirana devizna novčana sredstva na računima kod Narodne banke Srbije u iznosu od RSD 270.819 hiljada dinara (USD 5.040.675,98), koji je Narodna banka Srbije blokirala kao obezbeđenje za isplatu izvršenu u 1998. godini JP “Jugoimport SDPR“-u, Beograd, po osnovu pružene tehničke pomoći kuvajtskom partneru. Navedeni iznos će biti deblokiran od strane Narodne banke Srbije i dat na raspolaganje Banci, odnosno Jugoimport-u SDPR, Beograd, samo ukoliko kuvajtska strana za navedeni iznos umanji dug Republici Srbiji. 15. DEPOZITI KOD CENTRALNE BANKE 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada U dinarima Repo plasmani kod Narodne banke Srbije 1.753.760 1.604.283 U stranoj valuti Obavezna devizna rezerva 1.388.185 1.520.280 Stanje na dan 31. decembra 3.141.945 3.124.563 Potraživanja po repo transakcijama u iznosu od RSD 1.753.760 hiljada na dan 31. decembra 2007. godine odnose se na sredstva plasirana u blagajničke zapise Narodne banke Srbije sa rokom dospeća od 14 dana i kamatnim stopama od 10%, odnosno 9,5% na godišnjem nivou. Obavezna devizna rezerva predstavlja minimalnu rezervu u stranoj valuti izdvojenu u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije (Službeni glasnik Republike Srbije broj 93/2007) koja propisuje da banke obračunavaju obaveznu deviznu rezervu po stopi od 45% (2006.: 40%) na iznos prosečnog dnevnog stanja deviznih sredstava u toku jednog kalendarskog meseca. Izuzetno od ovoga banke obračunavaju obaveznu deviznu rezervu po stopi od 100% na iznos prosečnog dnevnog knjigovodstvenog stanja deviznih sredstava u prethodnom kalendarskom mesecu koja davaoci lizinga drže na posebnom računu otvorenom kod Banke; po stopi od 20% na iznos prosečnog dnevnog knjigovodstvenog stanja deviznih subordiniranih obaveza u prethodnom kalendarskom mesecu; po stopi od 40% po osnovu obaveza po deviznoj štednji položenoj kod Banke.

28

S R P S K A B A N K A a . d . B e o g r a d F i n a n s i j s k i i z v e š t a j i z a 2 0 0 7 . g o d i n u N A P O M E N E u z f i n a n s i j s k e i z v e š t a j e z a 2 0 0 7 . g o d i n u ( n a s t a v a k ) 16. POTRAŽIVANjA ZA KAMATU I NAKNADU 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada U dinarima Druge banke 1.256 3.462 Narodna banka Srbije 2.173 2.036 Preduzeća 32.484 20.575 Javni sector 586 2.272 Stanovništvo 7.869 1.528 Drugi komitenti 31 15 44.399 29.888 U stranoj valuti Preduzeća 468 527 Strana lica 169 537 637 1.064 Ukupno potraživanja za kamatu i naknadu 45.036 30.952 Ispravka vrednosti (5.626) (2.843) Stanje na dan 31. decembra 39.410 28.109 Promene na ispravkama vrednosti bile su sledeće: 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Stanje na početku godine 2.843 9.846 Nove ispravke vrednosti (Napomena 8) 7.756 10.212 Ukidanja ispravke vrednosti (Napomena 7) (4.973) (17.204)Kursne razlike - 69Isknjižavanje ispravke vrednosti - (77)Naplaćena otpisana potraživanja - (3) Stanje na dan 31. decembra 5.626 2.843 Ukupno dospela potraživanja po osnovu kamata i naknada za obavljanje bankarskih poslova na dan 31.12.2007. godine, iznose RSD 45.036 hiljada.

29

S R P S K A B A N K A a . d . B e o g r a d F i n a n s i j s k i i z v e š t a j i z a 2 0 0 7 . g o d i n u N A P O M E N E u z f i n a n s i j s k e i z v e š t a j e z a 2 0 0 7 . g o d i n u ( n a s t a v a k ) 17. PLASMANI BANKAMA U ZEMLjI 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada U dinarima Kratkoročni krediti 481.168 441.156 Ostali finansijski plasmani 1.620 1.620 Prolazni računi 224 (398) 483.012 442.378 U stranoj valuti Ostali finansijski plasmani 49.653 49.520 49.653 49.520 Ukupno plasmani bankama 532.665 491.898 Ispravka vrednosti: (57.286) (56.586) Stanje na dan 31. decembra 475.379 435.312 Promene na ispravkama vrednosti bile su sledeće: 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Stanje na početku godine 56.586 51.493 Nove ispravke vrednosti (Napomena 8) 59.675 8.795 Ukidanja ispravke vrednosti (Napomena 7) (57.726) -Kursne razlike (1.249) (3.702) Stanje na dan 31. decembra 57.286 56.586 U okviru kratkoročnih kredita bankama evidentirana su nedospela potraživanja od AIK BANKE Niš u iznosu od RSD 480.000 hiljada.

30

S R P S K A B A N K A a . d . B e o g r a d F i n a n s i j s k i i z v e š t a j i z a 2 0 0 7 . g o d i n u N A P O M E N E u z f i n a n s i j s k e i z v e š t a j e z a 2 0 0 7 . g o d i n u ( n a s t a v a k ) 18. PLASMANI KOMITENTIMA 2007. 2006. Kratkoročni Dugoročni Ukupno Kratkoročni Dugoročni Ukupno

RSD hiljada RSD

hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada U dinarima Krediti i plasmani: - Preduzeća 2.057.091 53.170 2.110.261 1.520.692 1.160 1.521.852 - Stanovništvo 563.043 579.919 1.142.962 410.425 189.243 599.668 - Javni sector 31.292 - 31.292 143.137 - 143.137 Ostali finansijski plasmani 85.852 12.513 98.365 54.991 14.595 69.586 Tekuća dospeća dugoročnih

kredita i plasmana 228.616 (228.616) - 145.428 (145.428) -

Ukupno u dinarima 2.965.894 416.986 3.382.880 2.274.673 59.570 2.334.243 U stranoj valuti Krediti i plasmani: - Preduzeća 66.046 - 66.046 61.470 - 61.470 - Strana lica 6.021 - 6.021 5.998 - 5.998 Ostali finansijski plasmani: - Oročena sredstva kod

banaka u inostranstvu 772.594 - 772.594 1.121.321 - 1.121.321 - Nostro pokriveni akreditivi 4.069 - 4.069 960 - 960 - Privremeni računi računa

kod banaka u inostranstvu 353 - 353 224 - 224 - Ostalo 1.261 - 1.261 1.482 - 1.482

Ukupno u stranoj valuti 850.344 - 850.344 1.191.455 - 1.191.455 Ukupno plasmani komitentima 3.816.238 416.986 4.233.224 3.466.128 59.570 3.525.698 Ispravka vrednosti (266.481) (59.364) (325.845) (310.373) (7.468) (317.841) Stanje na dan 31. decembra 3.549.757 357.622 3.907.379 3.155.755 52.102 3.207.857

Kratkoročni i dugoročni krediti na dan 31. decembra 2007. godine u dinarima uključuju kredite odobrene sa valutnom klauzulom u iznosima od RSD 637.294 hiljada po kratkoročnim kreditima, (od čega se RSD 6.624 hiljada odnosi na stanovištvo, a RSD 630.670 hiljada na preduzeća), odnosno RSD 447.585 hiljada po dugoročnim kreditima ( od čega se RSD 394.415 hiljada odnosi na stanovništvo, a RSD 53.170 hiljada na preduzeća). Bruto krediti koji su su individualno procenjeni kao obezvređeni na dan 31. decembra 2007. godine iznose RSD 3.450.187 hiljada (2006: RSD 2.397.195 hiljada). Fer vrednost kolaterala koji se odnose na kredite individualno procenjene kao obezvređene na dan 31. decembra 2007. godine iznosi RSD 355.806 hiljada dinara. Navedeni kolaterali se sastoje od položenih depozita, hartija od vrednosti, garancija , hipoteka na nekretninama. Tokom 2007. godine, Banka nije realizovala kolaterale preuzimanjem finansijskih sredstava. Krediti kod stranih lica u iznosu od RSD 6.021 hiljada se odnose na potraživanja od Visa internationa za dati depozit kao obezbeđenje, a oročena sredstva u iznosu od RSD 772.594 hiljada se odnose na Aamerican expres banku.

31

S R P S K A B A N K A a . d . B e o g r a d F i n a n s i j s k i i z v e š t a j i z a 2 0 0 7 . g o d i n u N A P O M E N E u z f i n a n s i j s k e i z v e š t a j e z a 2 0 0 7 . g o d i n u ( n a s t a v a k ) 18. PLASMANI KOMITENTIMA (nastavak) Promene na ispravkama vrednosti bile su sledeće: 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Stanje na početku godine 317.841 510.164 Nove ispravke vrednosti (Napomena 8) 389.185 719.542 Ukidanja ispravke vrednosti (Napomena 7) (380.577) (888.554)Otpisi (604) (740)Kursne razlike - 1.194Ostale promene - (23.765) Stanje na dan 31. decembra 325.845 317.841 19. UČEŠĆA U KAPITALU I HARTIJE OD VREDNOSTI 2007. 2006.

Hartije od vrednosti i

ostali plasmani kojima se

trguje

Hartije od vrednosti

koje se drže do dospeća

Učešća u kapitalu i

ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju

Hartije od vrednosti i

ostali plasmani kojima se

trguje

Hartije od vrednosti

koje se drže do dospeća

Učešća u kapitalu i

ostale hartije od vrednosti

raspoložive za prodaju

RSD

hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD

hiljada RSD hiljada RSD

hiljada -Hartije od vrednosti i ostali plasmani koji se kotiraju na tržištu-akcije banaka 91.787 - - učešća u kapitalu - - 14.490 - - 42.295 - ostale hartije od vrednostii- eskont menica - 92.640 - - 104.148 -

91.787 92.640 14.490 - 104.148 42.295 Ispravka vrednosti (17.155) (9.459) (24) Neto stanje na dan 31. decembra 91.787 75.485 14.490 - 94.689 42.271

Promene na ispravkama vrednosti bile su sledeće: 2007. 2006.

Hartije od vrednosti koje

se drže do dospeća

Učešća u kapitalu i ostale

hartije od vrednosti

raspoložive za prodaju

Hartije od vrednosti koje

se drže do dospeća

Učešća u kapitalu i

ostale hartije od vrednosti

raspoložive za prodaju

RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada Stanje na početku godine 9.459 24 145.296 1.333 Nove ispravke vrednosti (Napomena 8) 18.844 738 61.944 154 Ukidanja ispravke vrednosti (Napomena 7) (11.148) (762) (197.781) (820) Ostale promene (643) Stanje na dan 31. decembra 17.155 - 9.459 24

32

S R P S K A B A N K A a . d . B e o g r a d F i n a n s i j s k i i z v e š t a j i z a 2 0 0 7 . g o d i n u N A P O M E N E u z f i n a n s i j s k e i z v e š t a j e z a 2 0 0 7 . g o d i n u ( n a s t a v a k ) 20. OSNOVNA SREDSTVA I NEMATERIJALNA ULAGANjA Promene na osnovnim sredstvima i nematerijalnim ulaganjima:

Zemljište i građevinski

objekti Oprema

Avansi i sredstva u

pripremi

Ukupno osnovna sredstva

Nematerijalna ulaganja

RSD

hiljada RSD

hiljada RSD

hiljada RSD

hiljada RSD

hiljadaNabavna vrednost Stanje na dan 01. 01. 439.854 302.107 - 741.961 99.210Povećanje - - 69.905 69.905 1.257Prenosi 17.248 45.018 (62.266) - 2.118Otuđenja i rashodovanja - (25.023) - (25.023) Stanje na kraju godine 457.102 322.102 7.639 786.843 102.585 Akumulirana amortizacija i obezvređenje Stanje na dan 01.01. 54.790 233.203 - 287.993 50,743Obračunata amortizacija 5.459 27.267 - 32.726 19,912Otuđenja i rashodovanja (24.789) - (24.789) Stanje na kraju godine 60.249 235.681 - 295.930 70.655 Neto sadašnja vrednost na dan 31. decembra 2007. 396.853 86.421 7.639 490.913 31.930 na dan 31. decembra 2006. 385.064 68.904 - 453.968 48.467 Banka nema građevinskih objekata koji su pod hipotekom radi obezbeđenja otplate obaveza po osnovu kredita. Neto sadašnju vrednost opreme na dan 31. decembra 2007. godine najvećim delom čine računarska i telekomunikaciona oprema, kancelarijski nameštaj i motorna vozila. Neto sadašnju vrednost nematerijalnih ulaganja na dan 31. decembra 2007. godine najvećim delom čine ulaganja u softvere i licence za softvere koje Banka koristi. 21. OSTALA SREDSTVA I AKTIVNA VREMENSKA RAZGRANIČENjA 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Potraživanja od zaposlenih 156 112 Dati avansi 282 275 Ostala potraživanja iz poslovnih odnosa 57.831 123.263 Zalihe 2.748 3.541 Razgraničena potraživanja za obračunatu kamatu: - u dinarima 4.194 2.203 Ostala aktivna vremenska razgraničenja: - u dinarima 5.364 1.279 Ukupno ostala sredstva i aktivna vremenska razgraničenja 70.575 130.673 Ispravka vrednosti (55.275) (73.232) Stanje na dan 31. decembra 15.300 57.441

33

S R P S K A B A N K A a . d . B e o g r a d F i n a n s i j s k i i z v e š t a j i z a 2 0 0 7 . g o d i n u N A P O M E N E u z f i n a n s i j s k e i z v e š t a j e z a 2 0 0 7 . g o d i n u ( n a s t a v a k ) 21. OSTALA SREDSTVA I AKTIVNA VREMENSKA RAZGRANIČENjA (nastavak) Promene na ispravkama vrednosti bile su sledeće: 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Stanje na početku godine 73.232 49.218 Nove ispravke vrednosti (Napomena 8) 9.588 103.922 Ukidanja ispravke vrednosti (Napomena 7) (27,489) (79.826)Otpisi (56) -Ostale promene - (82) Stanje na dan 31. decembra 55.275 73.232 22. OBAVEZE PREMA BANKAMA

2007. 2006. Po viđenju Kratkoročni Dugoročni Ukupno Po viđenju Kratkoročni Dugoročni Ukupno

RSD 000 RSD 000 RSD 000 RSD 000 RSD 000 RSD 000 RSD 000

RSD 000

U dinarima Depoziti: - Druge banke 83 175.000 - 175.083 100 - - 100 - Finansijske

organizacije 2 - - 2 311 - - 311 - Dobrovoljni

penzioni fondovi - 35.000 - 35.000 - 15.000 - 15.000

- Osiguravajuće organizacije 2.474 200.000 - 202.474 - 30.000 - 30.000

Ostale finansijske obaveze 16 - 16 30 - - 30

2.575 410.000 - 412.575 441 45.000 45.441

U stranoj valuti Ostale

finansijske obaveze - - - - 79 - - 79

2.575 410.000 - 412.575 520 45.000 - 45.520

34

S R P S K A B A N K A a . d . B e o g r a d F i n a n s i j s k i i z v e š t a j i z a 2 0 0 7 . g o d i n u N A P O M E N E u z f i n a n s i j s k e i z v e š t a j e z a 2 0 0 7 . g o d i n u ( n a s t a v a k ) 23. OBAVEZE PREMA KOMITENTIMA 2007. 2006.

Po viđenju Kratkoročni Dugoročni Ukupno Po viđenju Kratkoročni Dugoročni Ukupno

RSD 000 RSD 000 RSD 000 RSD 000 RSD 000 RSD 000 RSD 000 RSD 000

U dinarima Depoziti: - Preduzeća 1.389.032 346.993 186 1.736.211 458.236 431.056 10 889.302 - Javni sektor 94.773 741.087 - 835.860 76.610 92.997 - 169.607 - Stanovništvo 245.989 87.506 - 333.495 191.193 4.493 - 195.686 - Ostala strana lica 3.028 - - 3.028 5.220 - - 5.220 - Drugi komitenti 85.362 3.400 - 88.762 65.614 - - 65.614 Ostale finansijske obaveze 4.164 - - 4.164 4.181 - - 4.181 U stranoj valuti Depoziti: - Preduzeća 636.022 1.411.367 - 2.047.389 889.996 1.444.973 - 2.334.969 - Javni sektor 260.053 3.186 - 263.239 293.921 21.549 - 315.470 - Stanovništvo 302.123 262.127 15.508 579.758 289.400 211.732 9.096 510.228 - Strana lica 426.292 - - 426.292 475.874 - - 475.874 - Ostala strana lica 14.298 7.411 - 21.709 12.414 590 - 13.004 - Drugi komitenti 19 - - 19 - - - - Tekuća dospeća dugoročnih depozita - 3.724 (3.724) - - - - - Ostale

finansijske obaveze 7.720 - - 7.720 3.409 - - 3.409

3.468.875 2.866.801 11.970 6.347.646 2.766.068 2.207.390 9.106 4.982.564 Obaveze prema stranim licima uključuju obaveze prema Rasheed banci u iznosu od RSD 341.404 hiljada (USD 6.354.461). U skladu sa Sporazumom zaključenim 10. januara 2008. godine, Banka nema obaveze prema Rasheed banci u iznosu od USD 6,3 miliona, pa je navedeni iznos Banka prenela dana 20.02.2008. godine na račun JP „Jugoimport SDPR”-a, jer je isti uključen u Sporazum o regulisanju međusobnih potraživanja i obaveza između JP “Jugoimport SDPR”-a i Republike Irak (Napomena 35a – Događaji nakon datuma bilansa stanja).

35

S R P S K A B A N K A a . d . B e o g r a d F i n a n s i j s k i i z v e š t a j i z a 2 0 0 7 . g o d i n u N A P O M E N E u z f i n a n s i j s k e i z v e š t a j e z a 2 0 0 7 . g o d i n u ( n a s t a v a k ) 24. OBAVEZE ZA KAMATU I NAKNADU 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada U dinarima Druge banke 1.061 517 Preduzeća 2.488 3.858 Javni sector 1.490 772 Ostali 189 - 5.228 5.147 U stranoj valuti Preduzeća 292 202 Strana lica 89.675 112.730 Ostali 315 - 90.282 112.932 Stanje na dan 31. decembra 95.510 118.079 Obaveze po kamatama prema stranim licima datiraju iz ranijeg perioda. Transformacijom NBJ-Vojnog servisa u Banku 1996. godine, Banka je obračunatu kamatu u iznosu od USD 1,6 miliona evidentirala kao obaveze prema Rasheed banci, obzirom da su potraživanja i obaveze sa poslovnim partnerima iz Republike Irak bili u mirovanju, jer je Republika Irak bila pod višegodišnjim sankcijama. Dana 10. januara 2008. godine JP Jugoimport SDPR je zaključio Sporazum sa Ministarstvom finansija Republike Irak o regulisanju potraživanja i obaveza po ugovorima koji su potpisani pre 06.08.1990. godine. Navedenim Sporazumom usaglašen je dug Iraka prema JP Jugoimport SDPR-u sa stanjem na dan 31.12.2007.godine. Sporazumom o regulisanju međusobnih potraživanja i obaveza izmedu Jugoimport SDPR-a (Zajmodavac) i Republike Irak, koju zastupa Ministarstvo finansija Republike Irak, uključuje i obaveze koje je Banka imala prema Rasheed banci u iznosu od USD 6,3 miliona, ali ne obuhvata i obaveze za kamatu u iznosu od USD 1,6 miliona (Napomena 35a – Događaji nakon datuma bilansa stanja). 25. OSTALE OBAVEZE IZ POSLOVANjA 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Obaveze za neto zarade i naknade zarada 11.501 11.182 Obaveze za poreze, doprinose i druge dažbine, osim poreza na dobitak 10.800 8.298 Obaveze prema dobavljačima 8.318 9.539 Ostale obaveze 21.438 29.302 Stanje na dan 31. decembra 52.057 58.321

36

S R P S K A B A N K A a . d . B e o g r a d F i n a n s i j s k i i z v e š t a j i z a 2 0 0 7 . g o d i n u N A P O M E N E u z f i n a n s i j s k e i z v e š t a j e z a 2 0 0 7 . g o d i n u ( n a s t a v a k ) 26. REZERVISANJA 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Rezervisanja za dugoročne beneficije zaposlenih: - naknade za odlazak u penziju 47.540 42.378 Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi 11.167 22.225 Stanje na dan 31. decembra 58.707 64.603 Promene na rezervisanjima tokom 2007. godine bile su sledeće: 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Rezervisanja za dugoročne beneficije zaposlenih Stanje na početku godine 42.378 35.382 Povećanja na teret bilansa uspeha (Napomena 8) 6.152 8.236 Iskorišćena rezervisanja (990) (1.240) Stanje na dan 31. decembra 47.540 42.378 Rezervisanja za dugoročne beneficije zaposlenih odnose se na otpremnine koja se isplaćuje prilikom penzionisanja zaposlenih. U skladu sa Kolektivnim ugovorom Banka ima obavezu isplate naknade zaposlenima prilikom odlaska u penziju u iznosu od 3 prosečne mesečne zarade koju je zaposleni ostvario u mesecu koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje otpremnina ili tri prosečne zarade u Banci, ukoliko je to povoljnije za zaposlenog, koje pri tom ne mogu biti manje od 3 prosečne bruto zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku. 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi Stanje na početku godine 22.225 115.339 Povećanja na teret bilansa uspeha (Napomena 8) 44.429 111.019 Neiskorišćena ukinuta rezervisanja (Napomena 7) (55.487) (204.133) Stanje na dan 31. decembra 11.167 22.225 27. OSTALE OBAVEZE I PASIVNA VREMENSKA RAZGRANIČENjA 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Pasivna vremenska razgraničenja Razgraničene obaveze za obračunatu kamatu: - u dinarima 659 38 - u stranoj valuti 600 786 Razgraničeni prihodi po osnovu naknada na odobrene kredite: - u dinarima 13.396 9.743 Razgraničeni ostali prihodi: - u dinarima 10.061 13.663 Stanje na dan 31. decembra 24.716 24.230

37

S R P S K A B A N K A a . d . B e o g r a d F i n a n s i j s k i i z v e š t a j i z a 2 0 0 7 . g o d i n u N A P O M E N E u z f i n a n s i j s k e i z v e š t a j e z a 2 0 0 7 . g o d i n u ( n a s t a v a k ) 28. KAPITAL

2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Akcijski kapital – obične akcije 1.617.060 1.617.060 Revalorizacione rezerve 246.615 267.999 Rezerve iz dobiti 1.168.419 688.355 Gubitak - (25.750) Neraspoređena dobit - 488.775 Ostali kapital 460 460

Stanje na dan 31. decembra 3.032.554 3.036.899 Akcijski kapital Ukupan broj odobrenih akcija Banke na dan 31. decembra 2007. godine iznosi 161.706 običnih akcija nominalne vrednosti RSD 10.000,00 (2006.:161.706 običnih akcija nominalne vrednosti RSD 10.000,00 . Revalorizacione rezerve Revalorizacione rezerve uključuju vrednost promena fer vrednosti finansijskih instrumenata raspoloživih za prodaju i pozitivne efekte procene osnovnih sredstava. Rezerve iz dobiti Rezerve iz dobiti forimirane su u skladu sa propisima za procenjene gubitke, rezerve za opšte bankarske rizike i druge rezerve iz raspodele dobitka, u skladu sa statutom i drugim aktima Banke. Rezerve iz dobiti za procenjene gubitke u iznosu od RSD 530.743 hiljada (2006.: RSD 255.433 hiljada) obračunate su kao razlika između ukupnih ispravki vrednosti i rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi i ukupne posebne rezerve za procenjene gubitke obračunate u skladu sa Odlukom o klasifikaciji Bilansne aktive i vanbilansnih stavki (Službeni Glasnik Republike Srbije broj 57/2006) propisanom od strane Narodne banke Srbije. Na dan 31. decembra 2007. godine neizdvojeni iznos rezervisanja za potencijalne gubitke po bilansnoj i vanbilansnoj aktivi klasifikovanoj u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije iznosi RSD 113.459 hiljada. 29. VANBILANSNE POZICIJE 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Poslovi u ime i za račun trećih lica 3.400.536 2.666.049 Garancije, jemstva, imovina za obezbeđenje obaveza i preuzete neopozive obaveze 2.489.922 2.279.173 Ostale vanbilansne pozicije 4.309.064 11.794.242 Stanje na dan 31. decembra 10.199.522 16.739.464

38

S R P S K A B A N K A a . d . B e o g r a d F i n a n s i j s k i i z v e š t a j i z a 2 0 0 7 . g o d i n u N A P O M E N E u z f i n a n s i j s k e i z v e š t a j e z a 2 0 0 7 . g o d i n u ( n a s t a v a k ) 29. VANBILANSNE POZICIJE (nastavak) Poslovi u ime za račun trećih lica 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Zajmovi za rešavanje stambenih potreba pripadnika Vojske Srbije 610.691 718.827 Zajmovi za otkup stanova na rate 2.767.985 1.925.620 Zajmovi za otkup garaža na rate 1.194 1.508 Ostalo 20.666 20.094 Stanje na dan 31. decembra 3.400.536 2.666.049 Garancije i ostale preuzete i potencijalne obaveze 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Garancije, avali i akcepti menica Izdate plative garancije 121.079 58.562 Izdate druge plative garancije 10.847 4.578 Činidbene garancije 1.803.968 1.801.067 Dati avali i akcepti menica 20.990 41.171 Ukupno garancije, avali i akcepti menica 1.956.884 1.905.378 Preuzete neopozive obaveze 533.038 373.795 Stanje na dan 31. decembra 2.489.922 2.279.173 Preuzete neopozive obaveze se odnose na neiskorišćene odobrene kredite koji se ne mogu jednostrano otkazati i to: minuse na tekućim računima, revolving kredite preduzećima, višenamenske okvirne kredite, i ostale preuzete neopozive obaveze. Preuzete neopozive obaveze obično imaju fiksne datume kada ističu ili druge odredbe u vezi isteka. Pošto preuzete neopozive obaveze mogu isteći pre povlačenja kredita od strane komitenata, ukupno ugovoren iznos ne predstavlja neophodno buduće gotovinske odlive. Banka prati ročnost preuzetih neopozivih obaveza po osnovu neiskorišćenih odobrenih kredita jer dugoročne preuzete obaveze nose viši stepen kreditnog rizika od kratkoročnih preuzetih obaveza. Druga vanbilansna evidencija 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Činidbene garancije po zaključenim poslovima sa iračkim poveriocima - 7.842.929 Primljene garancije od ino banaka i drugih finansijskih organizacija 45.238 Evidencija repo kupljenih hartija od vrednosti 1.750.000 1.600.000 Hipoteke uspostavljene za obezbeđenje plasmana 1.266.013 1.736.958 Ostalo 1.247.813 614.355 Stanje na dan 31. decembra 4.309.064 11.794.242 Potencijalne obaveze po činidbenim garancijama, koje su nastale do 6. avgusta 1990. godine prema iračkim poveriocima u iznosu od USD 130.768.436.19 su isknjižene iz poslovnih knjiga Banke na dan 31.12.2007. godine na osnovu Sporazuma zaključenog 10. januara 2008. godine između „JP Jugoimport SDPR“ i Republike Irak, koju zastupa Ministarstvo finansija „Irak“ (Napomena 35a – Događaji nakon datuma bilansa stanja).

39

S R P S K A B A N K A a . d . B e o g r a d F i n a n s i j s k i i z v e š t a j i z a 2 0 0 7 . g o d i n u N A P O M E N E u z f i n a n s i j s k e i z v e š t a j e z a 2 0 0 7 . g o d i n u ( n a s t a v a k ) 30. ODNOSI SA POVEZANIM STRANAMA Naknade članovima Izvršnog odbora, ostalom ključnom osoblju i članovima Upravnog odbora 2007. 2006.

RSD hiljada RSD hiljada Članovi Izvršnog odbora i direktori sektora 43.273 39.885 Članovi Upravnog odbora 4.906 4.519 Stanje na dan 31. decembra 48.179 44.404 Poslovni odnosi sa članovima Izvršnog odbora i ostalom ključnim osobljem Banka ima poslovne odnose i aranžmane sa članovima Izvršnog odbora i ostalim ključnim osobljem i sa njima povezanim licima u redovnom toku poslovanja, koji su bazirani na uobičajnim tržišnim uslovima. Stanja na kraju godine i efekti ovih transakcija su prikazani u sledećoj tabeli.

Stanje na dan 31. decembra

Prihodi/ rashodi

Stanje na dan 31. decembra

Prihodi/ rashodi

2007. 2007. 2006. 2006. RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada Minusi na tekućim računima, kreditne kartice, gotovinski i potrošački krediti 9.512 1.414 4.637 691 Ukupne ispravke vrednosti plasmana (127) - (4) - Depoziti 6.559 (312) 7.714 (366) Potencijalne obaveze 1.986 - 1.523 - Ostala povezana lica Poslovni odnosi sa zaposlenim licima u Banci bazirani su na uobičajenim tržišnim uslovima . Stanja na kraju godine i efekti ovih transakcija su prikazani u sledećoj tabeli.

Stanje na dan 31. decembra

Prihodi/ rashodi

Stanje na dan 31. decembra

Prihodi/ rashodi

2007. 2007. 2006. 2006. RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada Minusi na tekućim računima, kreditne kartice, gotovinski i potrošački krediti 81.497 12.132 35.086 5.192 Ukupne ispravke vrednosti plasmana (2.623) - (1.502) - Depoziti 41.956 (1.335) 47.638 (1.524) Ostale preuzete obaveze 16.592 - 12.950 -

40

S R P S K A B A N K A a . d . B e o g r a d F i n a n s i j s k i i z v e š t a j i z a 2 0 0 7 . g o d i n u N A P O M E N E u z f i n a n s i j s k e i z v e š t a j e z a 2 0 0 7 . g o d i n u ( n a s t a v a k ) 30. ODNOSI SA POVEZANIM STRANAMA (nastavak) Efekti transakcija sa povezanim licima Banka ima poslovne odnose i sa licima (akcionari Banke) koji imaju učešća do 5% u kapitalu Banke. Sledeća tabela prikazuje stanja potraživanja i obaveza, kao i odgovarajuće prihode i rashode od kamata po osnovu poslovnih odnosa sa ostalim povezanim licima, zaključno sa datumom bilansa stanja:

Prihodi od

kamata Rashodi od

kamata Potraživanja Obaveze Finansijske

garancije RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada Subjekti od značajnog Uticaja na Banku 2007. 115.352 9.466 709.684 886.504 1.630.141 2006. 141.104 25.252 1.404.745 2.296.867 1.743.809 Uslovi transakcija sa povezanim licima Prethodno navedena stanja potraživanja i obaveza, kao i prihoda i rashoda iz poslovnih odnosa sa povezanim licima rezultat su uobičajenih poslovnih aktivnosti. Banka na svoja potraživanja i obaveze naplaćuje i plaća kamatu obračunatu primenom uobičajenih tržišnih kamatnih stopa.

41

S R P S K A B A N K A a . d . B e o g r a d F i n a n s i j s k i i z v e š t a j i z a 2 0 0 7 . g o d i n u N A P O M E N E u z f i n a n s i j s k e i z v e š t a j e z a 2 0 0 7 . g o d i n u ( n a s t a v a k ) 31. FER VREDNOST FINANSIJSKIH INSTRUMENTA U narednoj tabeli je prikazano poređenje iznosa najznačajnijih klasa finansijskih instrumenata iskazanih u finansijskim instrumentima i njihovih fer vrednosti. Napred prikazana tabela ne uključuje ne-finansijska sredstva i obaveze:

Knjigovodstvena vrednost Fer vrednost

Knjigovodstvena vrednost Fer vrednost

2007. 2007. 2006. 2006.

RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada Finansijska sredstva

Gotovina i gotovinski ekvivalenti 1.702.559 1.702.559 884.787 884.787 Depoziti kod NBS i hartije od vrednosti koje se mogu refinansirati kod NBS 3.141.945 3.141.945 3.124.563 3.124.563 Potraživanja za kamatu i naknadu 39.410 39.410 28.109 28.109Plasmani bankama 475.379 475.379 435.312 435.312Plasmani komitentima 3.907.379 3.907.379 3.207.857 3.207.857Hartije od vrednosti 181.762 181.762 136.960 136.960 9.448.434 9.448.434 7.817.588 7.817.588Finansijske obaveze

Obaveze prema bankama 412.575 412,575 45,520 45,520Obaveze prema komitentima 6.347.646 6.347.646 4.982.564 4.982.564Obaveze za kamate i naknade 95.510 95.510 118.079 118.079Ostale finansijske obaveze 52.057 52.057 91.945 91.945

6.907.788 6.907.788 5.238.108 5.238.108

Sredstva za koja je fer vrednost aproksimativno jednaka knjigovodstvenoj vrednosti Za finansijska sredstva i finansijske obaveze koje su likvidne ili imaju kratak rok dospeća pretpostavlja se da su knjigovodstvene vrednosti aproksimativno jednake njihovoj fer vrednosti. Ova pretpostavka se takođe odnosi na depozite po viđenju, štedne depozite bez roka dospeća i finansijske instrumente sa varijabilnim kamatnim stopama. Finansijski instrumenti sa fiksnom kamatnom stopom Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza sa fiksnom kamatnom stopom, koja se evidentiraju po amortizovanoj nabavnoj vrednosti, se procenjuje poređenjem tržišnih kamatnih stopa pri početnom priznavanju sa tekućim tržišnim stopama koje trenutno važe za slične finansijske instrumente. Procenjena fer vrednost depozita sa fiksnom kamatom stopom, se bazira na diskontovanim novčanim tokovima koristeći preovlađujuće kamatne stope na tržištu novca za ugovore sa sličnim kreditnim rizikom i rokom dospeća. Za kotirane emitovane dužničke instrumente, fer vrednosti se izračunavaju na osnovu kotiranih cena na tržištu. Za finansijske instrumente za koje nisu dostupne tržišne cene, koristi se model diskontovanog novčanog toka koji je baziran na krivi prinosa tekuće kamatne stope koja odgovara preostalom periodu do roka dospeća. Finansijski instrumenti vrednovani po fer vrednosti Finansijski instrumenti se vrednuju po fer vrednosti korišćenjem kotirane tržišne cene na dan procene obzirom da je Banka ulagala sredstva u hartije od vrednosti koje se kotiraju na berzi.

42

S R P S K A B A N K A a . d . B e o g r a d F i n a n s i j s k i i z v e š t a j i z a 2 0 0 7 . g o d i n u N A P O M E N E u z f i n a n s i j s k e i z v e š t a j e z a 2 0 0 7 . g o d i n u ( n a s t a v a k ) 32. ANALIZA ROČNOSTI SREDSTAVA I OBAVEZA Sledeća tabela prikazuje analizu sredstava i obaveza Banke po ročnosti uzimajući u obzir očekivano vreme realizacije sredstava i izmirenja obaveza:

Do 7 dana

Od 7 dana do

mesec dana Od mesec do

tri meseca

Od tri mes. do godinu

dana Od jedne do

pet godina Više od pet

godina Ukupno

2007.

RSD

hiljada RSD hiljada RSD

hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljadaAKTIVA Gotovina i gotovinski ekvivalenti 1.431.740 - - 270.819 - - 1.702.559Depoziti kod centralne banke i

hartije od vrednosti koje se mogu refinansirati kod centralne banke - 3.141.945 - - - - 3.141.945

Potraživanja za kamatu i naknadu 39.410 - - - - - 39.410Plasmani bankama u zemlji 653 469.972 - 4.754 - 475.379Plasmani komitentima 1.012.136 255.460 1.163.787 1.118.374 348.931 8.691 3.907.379Hartije od vrednosti i drugi

plasmani kojima se trguje 91.787 - - - - - 91.787Ulaganja u hartije od vrednosti

koje se drže do prispeća 1.045 7.917 4.382 62.141 - - 75.485Učešća u kapitalu i ostale hartije

od vrednosti raspoložive za prodaju - - - - - 14.490 14.490

Potraživanja za više plaćen porez na dobitak - - - 48,007 - 48,007

Nematerijalna ulaganja - - - - - 31.930 31.930Osnovna sredstva - - - - - 490.913 490.913Ostala sredstva i aktivna

vremenska razgraničenja 14.290 - 12 72 926 15.300Ukupna aktiva 2.591.061 3.875.294 1.168.181 1.504.167 349.857 546.024 10.034.584 OBAVEZE Obaveze prema bankama u zemlji 2.575 75.000 335.000 - - - 412.575Obaveze prema komitentima 3.229.601 426.227 886.571 1.793.277 11.970 - 6.347.646Obaveze za kamate i naknade 5.835 - 89.675 - - - 95.510Ostale obaveze iz poslovanja 39.028 - 13.029 - - - 52.057Rezervisanja - - 58.707 - - - 58.707Ostale obaveze i pasivna

vremenska razgraničenja 24.716 - - - - - 24.716Odložene poreske obaveze - - 10.819 - - - 10.819Ukupne obaveze 3.301.755 501.227 1.393.801 1.793.277 11.970 - 7.002.030 Razlika na dan 31. decembra 2007. (710.694) 3.374.067 (225.620)

(289.110) 337.887 546.024 3.032.554

43

S R P S K A B A N K A a . d . B e o g r a d F i n a n s i j s k i i z v e š t a j i z a 2 0 0 7 . g o d i n u N A P O M E N E u z f i n a n s i j s k e i z v e š t a j e z a 2 0 0 7 . g o d i n u ( n a s t a v a k ) 32. ANALIZA ROČNOSTI SREDSTAVA I OBAVEZA (nastavak)

Do 7 dana

Od 7 dana do

mesec dana

Od mesec do tri

meseca

Od tri mes. do godinu

dana Od jedne do

pet godina Više od pet

godina Ukupno

2006.

RSD hiljada RSD hiljada RSD

hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljadaAKTIVA Gotovina i gotovinski ekvivalenti 582.469 - - 302.318 - - 884.787Depoziti kod centralne banke i

hartije od vrednosti koje se mogu refinansirati kod centralne banke 552.669 2.571.894 - - - - 3.124.563

Potraživanja za kamatu i naknadu 28.109 - - - - - 28.109Plasmani bankama u zemlji 0 275.267 155.305 4.740 - - 435.312Plasmani komitentima 1.297.290 262.327 626.791 1.021.449 - - 3.207.857Ulaganja u hartije od vrednosti

koje se drže do prispeća 16 5.411 4.731 84.531 - - 94.689Učešća u kapitalu i ostale hartije

od vrednosti raspoložive za prodaju - - - - - 42.271 42.271

Nematerijalna ulaganja - - - - - 48.467 48.467Osnovna sredstva - - - - - 453.968 453.968Ostala sredstva i aktivna

vremenska razgraničenja 27.658 2.471 4.954 22.358 - - 57.441Ukupna aktiva 2.488.211 3.117.370 791.781 1.435.396 - 544.706 8.377.464 OBAVEZE - - - - - -Obaveze prema bankama u zemlji 520 - 45.000 - - - 45.520Obaveze prema komitentima 2.250.380 694.212 223.221 1.805.645 9.106 - 4.982.564Obaveze za kamate i naknade 5.349 - - 112.730 - - 118.079Obaveze iz dobitka - - 33.624 - - - 33.624Ostale obaveze iz poslovanja 58.321 - - - - - 58.321Rezervisanja - - - 64.603 - - 64.603Ostale obaveze i pasivna

vremenska razgraničenja 24.230 - - - - - 24.230Odložene poreske obaveze - - 13.624 - - - 13.624Ukupne obaveze 2.338.800 694.212 315.469 1.982.978 9.106 - 5.340.565 Razlika na dan 31. decembra 2006. 149.411 2.423.158 476.312 (547.582) (9.106) 544.706 3.036.899

44

S R P S K A B A N K A a . d . B e o g r a d F i n a n s i j s k i i z v e š t a j i z a 2 0 0 7 . g o d i n u N A P O M E N E u z f i n a n s i j s k e i z v e š t a j e z a 2 0 0 7 . g o d i n u ( n a s t a v a k ) 33. UPRAVLjANjE RIZIKOM 33.1. Uvod Rizik je karakterističan za bankarsko poslovanje, ali se njime upravlja posredstvom procesa neprekidnog identifikovanja, merenja i praćenja, uspostavljanja ograničenja rizika i primenom drugih kontrola. Procesi upravljanja rizikom su presudni za kontinuirano profitabilno poslovanje Banke i svaki pojedinac u Banci, je u svom domenu, odgovoran za izloženost riziku. Banka je izložena kreditnom riziku, riziku likvidnosti i tržišnom riziku. Banka je takođe izložena i uticaju operativnog rizika. Nezavisni proces upravljanja rizikom ne uključuje poslovne rizike koji obuhvataju promene u okruženju, tehnologiji i industriji. Banka prati ove rizike kroz proces strateškog planiranja. Struktura upravljanja rizikom Upravni odbor i Izvršni odbor su odgovorni za identifikovanje i kontrolisanje rizika. Međutim, Banka je uspostavila poseban organizacioni deo – Sektor za upravljanje rizikom, zadužen za organizovanje i sprovođenje poslova u domenu upravljanja rizicima. Takođe, odbori, kao odvojena nezavisna tela, u okviru svojih nadležnosti, odgovorni su za upravljanje i praćenje rizika. Upravni odbor i Izvršni odbor Upravni odbor i Izvršni odbor su odgovorani za sveobuhvatni pristup upravljanja rizicima, odobravanje strategije i principa upravljanja rizicima, kao i za implementacije principa, okvira, politika i limita. Oni su nadležni za donošenje i praćenje relevantnih odluka vezanih za rizik. Odbor za praćenje poslovanja banke Odbor za praćenje poslovanja banke ima odgovornost za praćenje sveobuhvatnog procesa rizika u Banci. On analizira i isvaja predloge politika i procedura u vezi sa upravljanjem rizicima i anlizira i nadzire primenu i adekvatno sprovođenje usvojenih politika i procedura. Sektor za upravljanje rizicima Sektor za upravljanje rizicima identifikuje, meri, procenjuje i upravlja rizicima kojima je banka izložena u svom poslovanju. Sektor je odgovoran za implementiranje i održavanje procedura vezanih za rizik, čime se obezbeđuje nezavisni proces kontrole. Ova jedinica takođe obezbeđuje kompletno obuhvatanje rizika u sistemu merenja i izveštavanja o riziku. Sektor za kontrolu usklađenosti poslovanja banke Sektor za kontrolu usklađenosti poslovanja banke je odgovoran za praćenje usaglašenosti sa principima i politikama definisanim u Banci,ali i sa eksernim propisima. Ona ima sopstvenu odgovornost za nezavisnu kontrolu rizika, kao i praćenje rizika koji proističe iz uvođenja novih proizvoda i složenih transakcija. Odbor za upravljanje aktivom i pasivom Odbor za upravljanje aktivom i pasivom prati izloženost Banke rizicima koji proizilaze iz strukture njenih bilansnih obaveza i potraživanja i vanbilansnih stavki i predlaže mere za upravljanje kamatnim rizikom i, posebno, rizikom likvidnosti. Takođe, on je primarno odgovoran za finansiranje i likvidnost Banke.

45

S R P S K A B A N K A a . d . B e o g r a d F i n a n s i j s k i i z v e š t a j i z a 2 0 0 7 . g o d i n u N A P O M E N E u z f i n a n s i j s k e i z v e š t a j e z a 2 0 0 7 . g o d i n u ( n a s t a v a k ) 33. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 33.1. Uvod (nastavak) Interna revizija Proces upravljanja rizikom u Banci se kontroliše najmanje jednom godišnje od strane interne revizije, koja ispituje adekvatnost procedura, kao i usaglašenost Banke sa usvojenim procedurama. Interna revizija diskutuje rezultate svog rada sa rukovodstvom Banke i izveštava Odbor za praćenje poslovanja o svojim nalazima i preporukama. Upravljanje rizicima i sistemi izveštavanja Rizici Banke se mere korišćenjem metoda koji odražava gubitke koji mogu nastati u okolnostima normalnog tekućeg poslovanja i očekivane gubitke, koji predstavljaju procenu krajnjih gubitaka zasnovanu na bazi verovatnih događanja. Modeli koriste verovatnoću izvedenu na osnovu raspoloživih tekućih i istorijskih podataka, prilagođenu tako da odražava trenutno ekonomsko okruženje. Praćenje i kontrola rizika je prvenstveno zasnovana na uspostavljanju procedura i limita. Ovi limiti odražavaju poslovnu strategiju i tržišno okruženje Banke, kao i nivo rizika koji je Banka spremna da prihvati. Banka permanentno prati i meri kapacitet prihvatljivog nivoa izloženosti rizicima uzimajući u obzir ukupnu izloženost svim tipovima rizika i aktivnostima. Sakupljene informacije iz svih poslovnih aktivnosti se ispituju i obrađuju da bi se identifikovali, analizirali i kontrolisali novi rizici. Ove informacije se prezentuju i objašnjavaju Upravnom odboru, Izvršnom odboru, Odboru za praćenje poslovanja i rukovodiocima svih poslovnih jedinica. Izveštaji sadrže ukupnu kreditnu izloženost, prognozu plasmana, odstupanja od postavljenih limita, merenje tržišnog rizika, racija likvidnosti i promene profila rizika. Više rukovodstvo Banke kvartalno razmatra adekvatnost ispravki vrednosti plasmana. Odboru za upravljanje aktivom i pasivom takođe se kvartalno dostavlja opsežan izveštaj o rizicima koji sadrži sve neophodne informacije za ocenu i izvođenje zaključaka o rizicima kojima je Banka izložena. Dnevni izveštaj se dostavlja članovima Izvršnog odbora Banke i relevantnim direktorima o iskorišćenosti tržišnih limita, likvidnosti, deviznog rizika, kao i druge značajne informacije. Prekomerna koncentracija rizika Koncentracija nastaje kada značajan broj komitenata pripada sličnoj industriji, ili istom geografskom područiju, ili imaju slične ekonomske karakteristike što može biti od uticaja na izmirivanje njihovih ugovornih obaveza u slučaju promena u ekonomskim, političkim ili nekim drugim okolnostima koje ih jednako pogađaju. Koncentracija ukazuje na relativnu osetljivost poslovanja Banke na promene koje pogađaju određenu industriju ili geografsko područije. Kako bi izbegla prekomernu koncentraciju rizika, politike i procedure Banke sadrže specifične smernice za razvoj i očuvanje diversifikovanog portfolia. Shodno tome, Banka kontroliše i upravlja identifikovanim koncentracijama kreditnog rizika.

46

S R P S K A B A N K A a . d . B e o g r a d F i n a n s i j s k i i z v e š t a j i z a 2 0 0 7 . g o d i n u N A P O M E N E u z f i n a n s i j s k e i z v e š t a j e z a 2 0 0 7 . g o d i n u ( n a s t a v a k ) 33. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 33.2. Kreditni rizik Kreditni rizik je rizik da će Banka pretrpeti gubitak zbog toga što njeni komitenti ili ugovorne strane neće izvršiti svoje ugovorne obaveze. Banka kontroliše i upravlja kreditnim rizikom uspostavljanjem limita, kojima definiše nivo rizika koji je voljna da prihvati na nivou pojedinačnih komitenata, segmenata poslovanja, vrste posla, kao i kroz praćenje izloženosti tim rizicima. Banka je uspostavila proces praćenja kvaliteta kredita da bi obezbedila blagovremenu identifikaciju potencijalnih promena u kreditnoj sposobnosti komitenata, uključujući redovnu kontrolu sredstava obezbeđenja. Limiti u odnosu na komitente se utvrđuju korišćenjem sistema klasifikacije kreditnog rizika, koji svakog komitenta klasifikuje prema određenom kreditnom rangu. Klasifikacija komitenata je predmet redovnog sagledavanja. Proces praćenja kvaliteta kredita omogućava Banci da proceni potencijalne gubitke kao rezultat rizika kojima je izložena i da preduzme korektivne mere.

Rizici srodni kreditnom riziku Banka izdaje garancije i akreditive svojim komitentima, po osnovu kojih Banka ima potencijalnu obavezu da izvrši plaćanje u korist trećih lica. Na ovaj način Banka se izlaže rizicima srodnim kreditnom riziku, koji se mogu prevazići istim kontrolnim procesima i procedurama. Maksimalna izloženost kreditnom riziku ne uzimajući u obzir kolateral ili bilo koje sredstvo obezbeđenja

Sledeća tabela pokazuje maksimalnu izloženost kreditnom riziku pozicija bilansa stanja. Maksimalna izloženost je prikazana u bruto iznosu, ne uzimajući u obzir efekte smanjenja rizika putem kolaterala ili drugih instrumenata zaštite od rizika:

Napomene Maksimalna bruto izloženost 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Gotovina i gotovinski ekvivalenti (osim gotovine u blagajni) 14

1.560.830 720.728

Depoziti kod Centralne banke i hartije od vrednosti koje se mogu refinansirati kod Centralne banke 15

3.141.945 3.124.563

Potraživanja za kamatu i naknadu 16 39.410 28.109 Plasmani bankama u zemlji 17 475.379 435.312 Plasmani komitentima 18 3.907.379 3.207.857 Hartije od vrednosti i drugi plasmani kojima se trguje 19 91.787 - Ulaganja u hartije od vrednosti koje se drže do dospeća 19 75.485 94.689 Učešća u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju 19

14.490 42.271

Ostala sredstva 20 15.300 57.441 Ukupno 9.322.005 7.710.970 Potencijalne obaveze 29 1.956.884 1.905.378 Preuzete neopozive obaveze 29 533.038 373.795 Ukupno finansijske garancije 2.489.922 2.279.173 Ukupna izloženost kreditnom riziku

11.811.927 9.990.143

U slučaju finansijskih instrumenata vrednovanih po fer vrednosti (tržišna vrednost), prikazani iznosi predstavljaju trenutnu izloženost kreditnom riziku, ali ne i maksimalnu izloženost riziku koja može nastati u budućnosti kao rezultat promena fer vrednosti.

Efekti smanjenja rizika putem kolaterala ili drugih instrumenata zaštite od rizika su prikazani u sledećem delu.

47

S R P S K A B A N K A a . d . B e o g r a d F i n a n s i j s k i i z v e š t a j i z a 2 0 0 7 . g o d i n u N A P O M E N E u z f i n a n s i j s k e i z v e š t a j e z a 2 0 0 7 . g o d i n u ( n a s t a v a k ) 33. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) Maksimalna izloženost kreditnom riziku ne uzimajući u obzir kolateral ili bilo koje sredstvo obezbeđenja (nastavak) Koncentracija rizika pri maksimalnoj izloženosti kreditnom riziku Koncentracijom rizika se upravlja postavljanjem limita u odnosu na pojedinačne komitente, kao i na geografsku i industrijsku diverzifikaciju. Maksimalna kreditna izloženost prema nekom klijentu ili grupi povezanih komitenata na 31. decembar 2007. godine je iznosila RSD 494.704 hiljada (2006.: RSD 442.131 hiljada). Najnačajnija finansijska sredstva Banke (ne uključujući plasmane Republici Srbiji-Ministarstvu odbrane-vojsci Republike Srbije i ostale aktive koja se ne klasifikuje po Odluci NBS o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki) o klasifikaciji , pre uzimanja u obzir sredstava obezbeđenja i ostalih sredstava zaštite od kreditnog rizika, mogu se analizirati kroz sledeća geografska područija:

Računi kod NBS, drugih

banaka i ostali plasmani bankama

Plasmani komitentima

Učešća u kapitalu i hartije od vrednosti

Kamate, naknade i

ostala sredstva

Preuzete i potencijalne

obaveze Ukupno

2007. RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada Srbija 532.654 3.319.874 186.392 191.262 2.486.030 6.716.212 - Beograd 49.826 1.732.211 142.257 154.750 2.232.960 4.312.004 - Vojvodina 2.593 514.003 21.727 10.927 29.823 579.073 - ostatak Srbije 480.235 1.073.660 22.408 25.585 223.247 1.825.135 Evropska unija 14.168 - - 113 - 14.281 Ostatak Evrope 867 - 12.526 4.978 - 18.371 Ostatak sveta 18.203 - - 55 - 18.258

Ukupno 565.892 3.319.874 198.918 196.408 2.486.030 6.767.122

Računi kod NBS, drugih

banaka i ostali plasmani bankama

Plasmani komitentim

a

Učešća u kapitalu i hartije od vrednosti

Kamate, naknade i

ostala sredstva

Preuzete i potencijalne

obaveze Ukupno

2006. RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada Srbija 493.410 2.182.990 109.350 183.552 2.211.984 5.181.287 - Beograd 50.977 883.239 106.732 157.591 2.041.373 3.239.912 - Vojvodina 938 602.174 2.618 8.534 14.239 628.502 - ostatak Srbije 441.495 697.577 - 17.427 156.372 1.312.873 Evropska unija 12.207 - - 302 - 12.509 Ostatak Evrope 2.105 - 12.527 - - 14.631 Ostatak sveta 3.371 - - 235 - 3.606

Ukupno 511.093 2.182.990 121.877 184.089 2.211.984 5.212.033

48

S R P S K A B A N K A a . d . B e o g r a d F i n a n s i j s k i i z v e š t a j i z a 2 0 0 7 . g o d i n u N A P O M E N E u z f i n a n s i j s k e i z v e š t a j e z a 2 0 0 7 . g o d i n u ( n a s t a v a k ) 33. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) Koncentracija rizika pri maksimalnoj izloženosti kreditnom riziku (nastavak) Analiza finansijskih sredstava Banke po industrijskim sektorima (bez potraživanja od RS i ostale aktive koja se neklasifikuje) pre i nakon uzimanja u obzir sredstava obezbeđenja i ostalih sredstava zaštite od kreditnog rizika je prikazana u sledećoj tabeli:

Bruto maksimalna

izloženost

Neto maksimalna

izloženost

Bruto maksimalna

izloženost

Neto maksimalna

izloženost 2007 2007 2006 2006

RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada Stanovništvo 1.642.764 1.125.298 952.083 604.201 Prerađivačka industrija 1.398.374 1.136.676 886.947 717.806 Finansijski sektor 659.816 645.483 539.145 533.355 Trgovina 2.182.168 621.976 1.885.673 349.226

Poljoprivreda lov ribolov i šumarstvo 386.805

379.185

470.716

253.688

Građevinarstvo 176.412 170.215 157.750 149.583 Saobraćaj i veze 49.891 25.648 1.177 1.177 Usluge. turizam i ugostiteljstvo 226.342 211.621 310.302 216.352 Ostalo 44.550 24.278 8.240 5.410

Ukupno 6.767.122 4.340.380 5.212.033 2.830.798

Analiza finansijskih sredstava Banke po industrijskim sektorima pre i nakon uzimanja u obzir sredstava obezbeđenja i ostalih sredstava zaštite od kreditnog rizika je prikazana u sledećoj tabeli:

Bruto maksimalna

izloženost

Neto maksimalna

izloženost

Bruto maksimalna

izloženost

Neto maksimalna

izloženost 2007 2007 2006 2006 RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada Stanovništvo 1.642. 764 1.642.205 952.083 951.273 Prerađivačka industrija 1.398.374 1.182.232 886.947 755.993 Trgovina 2.182.168 741.294 1.885.673 1.155.494

Poljoprivreda lov ribolov i šumarstvo 386.805

379.241

470.716

253.938

Građevinarstvo 176.412 175.820 157.750 155.093 Saobraćaj i veze 49.891 25.648 1.177 1.177 Usluge, turizam i ugostiteljstvo 226.343 223.047 310.303 226.012 Ostalo 44.548 24.276 8.240 8.210

Ukupno 6.107.304 4.393.763 4.672.889 3.507.190

49

S R P S K A B A N K A a . d . B e o g r a d F i n a n s i j s k i i z v e š t a j i z a 2 0 0 7 . g o d i n u N A P O M E N E u z f i n a n s i j s k e i z v e š t a j e z a 2 0 0 7 . g o d i n u ( n a s t a v a k ) 33. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) Sredstva obezbeđenja i ostala sredstva zaštite od kreditnog rizika Iznos i tip zahtevanog sredstva obezbeđenja zavisi od procenjenog kreditnog rizika svakog komitenta Osnovni tipovi kolaterala su sledeći: • za komercijalne kredite: hipoteka na nekretninama, gotovinski depoziti, jemstva drugih lica, zaloga

hartija od vrednosti, • za plasmane stanovništvu: osiguranje plasmana kod specijalizovanih organizacija za osiguranje

Banka takođe koristi garancije (solidarno jemstvo) od matičnih pravnih lica za kreditiranje zavisnih pravnih lica. Rukovodstvo prati tržišnu vrednost sredstava obezbeđenja i traži dodatna sredstva obezbeđenja u skladu sa ugovorima. Takođe, rukovodstvo uzima u obzir tržišnu vrednost sredstva obezbeđenja prilikom preispitivanja adekvatnosti ispravke vrednosti plasmana. U skladu sa politikama Banke preuzeta sredstva obezbeđenje su namenjena prodaji u uobičajnom toku poslovanja. Na taj način se umanjuju ili izmiruju iznosi nenaplaćenih potraživanja od komitenata Uobičajeno, Banka ne koristi u poslovne svrhe imovinu koju je stekla putem naplate potraživanja. Kvalitetom finansijskih sredstava Banka upravlja koristeći internu klasifikaciju plasmana. Sledeća tabela prikazuje kvalitet plasmana po tipovima sredstava koji se nalaze u bilansu stanja, zasnovanim na sistemu klasifikacije Banke:

Nedospeli i neobezvređeni

Napomena Visok stepen

kvaliteta 2007

Standardni stepen kvaliteta

2007

Substandardni stepen kvaliteta

2007

Dospeli ili pojedinačno obezvređeni

2007 Ukupno 2007

RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada Plasmani bankama 17 540.195 244 48.734 - 589.173

Plasmani komitentima: 18 2.290.477 3.073.034 632.847 4.528 6.000.886 - Korporativni plasmani 175.704 2.526.014 289.596 2.991.314 - Plasmani malim i srednjim preduzećima 731.058 496.632 134.590 4.528 1.366.808 - Ostali plasmani stanovništvu 1.383.715 50.388 208.661 - 1.642.764 - Hartije od vrednosti kotirane na finansijskim tržištima 19 93.251 - -- - 93.251 - Hartije od vrednosti koje se ne kotiraju na finansijskim tržištima 19 68.737 7.000 8.074 83.811 Ukupno 2.992.660 3.080.278 689.655 4.528 6.767.121

50

S R P S K A B A N K A a . d . B e o g r a d F i n a n s i j s k i i z v e š t a j i z a 2 0 0 7 . g o d i n u N A P O M E N E u z f i n a n s i j s k e i z v e š t a j e z a 2 0 0 7 . g o d i n u ( n a s t a v a k ) 33. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) Sredstva obezbeđenja i ostala sredstva zaštite od kreditnog rizika (nastavak)

Nedospeli i neobezvređeni

Napomena Visok stepen

kvaliteta 2006

Standardni stepen

kvaliteta 2006

Substandardni stepen

kvaliteta 2006

Dospeli ili pojedinačno obezvređeni

2006 Ukupno 2006 RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada Plasmani bankama 17 487.024 4.168 48.985 - 540.177

Plasmani komitentima: 18 1.453.845 2.571.182 516.189 44.238 4.585.454 - Korporativni plasmani 453.502 2.425.803 238.369 32.784 3.150.458 - Plasmani malim i srednjim preduzećima

244.227 61.718 165.514 11.454 482.913

- Ostali plasmani stanovništvu

756.116 83.661 112.306 - 952.083

- Hartije od vrednosti koje se ne kotiraju na finansijskim tržištima 19

86.400 - - - 86.400 Ukupno

2.027.269 2.575.350 565.174 44.238 5.212.031

Starosna analiza kredita i plasmana bankama i komitentima koji su dospeli, a nisu obezvređeni:

Do 30 dana

Od 31 do 60 dana

Od 61 do 90 dana

Više od 91 dana

Ukupno 2007

RSD

hiljada RSD

hiljada RSD

hiljada RSD

hiljada RSD

hiljada Plasmani komitentima: 13.705 1.320 2.639 9.175 26.839 - Plasmani malim i srednjim preduzećima 1.871 - - - 1.871 - Ostali plasmani stanovništvu 11.834 1.320 2.639 9.175 24.968 Ukupno 13.705 1.320 2.639 9.175 26.839

51

S R P S K A B A N K A a . d . B e o g r a d F i n a n s i j s k i i z v e š t a j i z a 2 0 0 7 . g o d i n u N A P O M E N E u z f i n a n s i j s k e i z v e š t a j e z a 2 0 0 7 . g o d i n u ( n a s t a v a k ) 33. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) Sredstva obezbeđenja i ostala sredstva zaštite od kreditnog rizika (nastavak)

Do 30 dana

Od 31 do 60 dana

Od 61 do 90 dana

Više od 91 dana

Ukupno 2006

RSD

hiljada RSD hiljada RSD

hiljada RSD

hiljada RSD

hiljada Plasmani komitentima: 25.985 385 768 37.399 64.537 - Koporativni plasmani 97 - - 18.400 18.497 - Plasmani malim i srednjim preduzećima 11.704 - - 14.037 25.741 - Ostali plasmani stanovništvu 14.184 385 768 4.962 20.299 Ukupno 25.985 385 768 37.399 64.537

Bruto plasmani komitentima koji su dospeli, a nisu obezvređeni, nisu pokriveni kolateralima za koje je moguće utvrditi fer vrednost. Knjigovostvene vrednosti reprogramiranih kredita i plasmana bankama i komitentima su prikazane u sledećoj tabeli: 2007 2006 RSD hiljada RSD hiljada Plasmani bankama - - Plasmani komitentima: - - - Korporativni plasmani 619.304 969.080 - Plasmani malim i srednjim preduzećima 199.743 290.723 - Ostali plasmani stanovništvu 1.762 1.420 Ukupno 820.809 1.261.223 Procena obezvređenja Najznačajniji faktori koji se uzimaju u obzir prilikom procene obezvređenja plasmana su: postojanje kašnjenja u sevisiranju glavnice plasmana ili dospelih kamata više od 15 dana za fizička lica i 30 dana za pravna lica, uočene slabosti u tokovima gotovine komitenata, postojanje pogoršanja kreditnog rejtinga, kao i nepoštovanje uslova definisanih ugovorom Banka vrši procenu obezvređenja na nivou pojedinačnog klijenta. Pojedinačno procenjivanje ispravke vrednosti Banka određuje visinu ispravke vrednosti za svaki pojedinačno značajan kredit i plasman. Prilikom utvrđivanja visine ispravke vrednosti uzima se u obzir mogućnost ostvarivanja poslovnih planova komitenta, sposobnost komitenta da poboljša rezultate poslovanja u slučaju nastanka finansijskih poteškoća, vrednost po kojoj se kolaterali mogu realizovati i vremenski rokovi realizacije kolaterala, raspoloživost alternativne finansijske podrške komitentima, mogućnost naplate dospelih potraživanja, kao i vremenska dimenzija očekivanih tokova gotovine. Procena obezvređenja se vrši na svaki datum bilansa stanja, osim u slučajevima problematičnih plasmana, kada nepredvidive okolnosti zahtevaju mnogo veću pažnju i češću procenu. Obezvređenje finansijskih garancija i akreditiva se procenjuje i rezervisanje se izdvaja na sličan način kao i kod kredita.

52

S R P S K A B A N K A a . d . B e o g r a d F i n a n s i j s k i i z v e š t a j i z a 2 0 0 7 . g o d i n u N A P O M E N E u z f i n a n s i j s k e i z v e š t a j e z a 2 0 0 7 . g o d i n u ( n a s t a v a k ) 33. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 33.3 Rizik likvidnosti i upravljanje finansijskim sredstvima Rizik likvidnosti je rizik da Banka neće biti u mogućnosti da izmiri svoje dospele obaveze. Da bi se smanjio ili ograničio ovaj rizik, rukovodstvo Banke nastoji da diversifikuje svoje izvore finansiranja, da upravlja aktivom razmatrajući njenu likvidnost, i da prati buduće novčane tokove i dnevnu likvidnost Banke. To uključuje procenu očekivanih novčanih tokova i postojanje visoko rangiranih sredstava obezbeđenja koja mogu biti korišćenja za osiguranje dodatnih finansijskih sredstava, ukoliko se to zahteva. Banka održava portfolio koji se sastoji od visoko likvidnih hartija od vrednosti i diversifikovanih sredstava koja može lako da se konvertuje u gotovinu u slučaju nepredvidivih i negativnih oscilacija u tokovima gotovine Banke. Banka ima na raspolaganju i kreditne linije koje svakog trenutka može iskoristiti, za potrebe održanja likvidnosti Banka takođe održava zahtevani nivo obavezne dinarske i devizne rezerve, u skladu sa zahtevima Narodne banke Srbije. Nivo likvidnosti se iskazuje pokazateljem likvidnosti koji predstavlja odnos zbira likvidnih sredstava prvog i drugog reda (gotovina, sredstva na računima kod drugih banaka, depoziti kod Narodne banke Srbije, potraživanja u postupku realizacije, finansijski instrumenti kotirani na berzi i ostala potraživanja Banke koja dospevaju do mesec dana) i zbira obaveza po viđenju bez ugovorenog roka dospeća i obaveza sa ugovorenim rokom dospeća u narednih mesec dana Prethodno pomenuti pokazatelj tokom godine bio je sledeći: 2007 2006 RSD hiljada RSD hiljada Prosek tokom perioda 3,80 3,23 Najviši 5,22 5,17 Najniži 2,29 2,60

53

S R P S K A B A N K A a . d . B e o g r a d F i n a n s i j s k i i z v e š t a j i z a 2 0 0 7 . g o d i n u N A P O M E N E u z f i n a n s i j s k e i z v e š t a j e z a 2 0 0 7 . g o d i n u ( n a s t a v a k ) 33. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) Analiza finansijskih obaveza prema dospeću Sledeća tabela prikazuje finansijske obaveze Banke prema roku dospeća, sa stanjem na dan 31. decembra 2007. godine i zasnovana je na ugovorenim nediskontovanim izmosima otplate. Banka očekuje da većina deponenata neće zahtevati isplatu depozita na dan dospeća utvrđenim ugovorom, dok sledeća tabela ne reflektuje očekivane gotovinske tokove na osnovu istoriskih iskustava Banke o zadržavanja depozita.

Po viđenju Do 3 meseca Od 3 do 12

meseci Od 1 do 5

godina Preko 5 godina

Ukupno2007

RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada Obaveze prema bankama 2.575 410.000 - - - 412.575 Obaveze prema komitentima 3.229.600 1.312.799 1.793.277 11.970 - 6.347.646 Obaveze za kamate i Naknade 5.835 - 89.675 - - 95.510 Ostale obaveze 63.744 82.555 - - 146.299 Ukupno 3.301.754 1.805.354 1.882.952 11.970 - 7.002.030

31 decembra 2006

Po viđenju Do 3 meseca Od 3 do 12

meseci Od 1 do 5

godina Preko 5 godina

Ukupno2006

RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada Obaveze prema bankama 520 45.000 - - - 45.520 Obaveze prema komitentima 2.250.380 917.433 1.805.645 9.106 - 4.982.564 Obaveze za kamate i Naknade 5.349 - 112.730 - - 118.079 Ostale obaveze 82.551 111.851 - - - 194.402 Ukupno 2.338.800 1.074.284 1.918.375 9.106 - 5.340.565

Sledeća tabela pokazuje potencijalne i preuzete neopozive obaveze Banke prema ugovorenim rokovima dospeća:

Po viđenju Do 3 meseca Od 3 do 12

meseci Od 1 do 5

godina Preko 5 godina

Ukupno2007

RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada Potencijalne obaveze 83.801 286.399 198.442 1.373.163 15.079 1.956.884 Preuzete neopozive obaveze - 8.148 459.448 65.442 - 533.038 Ukupno 83.801 294.547 657.890 1.438.605 15.079 2.489.922

Po viđenju Do 3 meseca Od 3 do 12

meseci Od 1 do 5

godina Preko 5 godina

Ukupno2006

RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada Potencijalne obaveze 11.148 249.507 102.403 1.541.875 444 1.905.378 Preuzete neopozive obaveze - 10.041 324.837 38.917 - 373.795 Ukupno 11.148 259.548 427.240 1.580.792 444 2.279.173

Banka očekuje da neće sve potencijalne i preuzete neopozive obaveze biti povučene pre njihovog isteka roka dospeća.

54

S R P S K A B A N K A a . d . B e o g r a d F i n a n s i j s k i i z v e š t a j i z a 2 0 0 7 . g o d i n u N A P O M E N E u z f i n a n s i j s k e i z v e š t a j e z a 2 0 0 7 . g o d i n u ( n a s t a v a k ) 33. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 33.4 Tržišni rizik Tržišni rizik je rizik da će fer vrednost ili očekivani budući gotovinski tokovi finansijskih instrumenata fluktuirati, usled promena tržišnih varijabli kao što su kamatne stope i devizni kursevi. Banka nije izložena riziku promene cena instrumenata kapitala i cena robe. Osim koncentracije tržišnog rizika stranih valuta, Banka nema značajnu koncentraciju tržišnog rizika kod ostalih pozicija. Rizik promene kamatnih stopa Rizik promene kamatnih stopa javlja se usled mogućnosti da promene u kamatnim stopama mogu uticati na buduće novčane tokove ili na fer vrednost finansijskih instrumenata. Upravni odbor Banke je utvrdio limite, odnosno visinu kamatnih stopa za definisane vremenske periode. Bilansne pozicije se prate na mesečnim intervalima da bi se osiguralo da su bilansne pozicije u skladu sa utvrđenim politikama i planovima. Sledeća tabela prikazuje izloženost Banke riziku od promene kamatnih stopa na dan 31. decembra 2007. godine. Sredstva i obaveze su prikazane po datumu ponovnog određivanja kamate ili datumu dospeća u zavisnosti od toga koji je datum raniji.

Do mesec dana Od mesec do šest

meseci

Od šest meseci do godinu

dana Preko jedne

godine Nekama-

tonosno Ukupno RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljadaAKTIVA Gotovina i gotovinski ekvivalenti 1.045.000 - - - - 657.559 1.702.559Depoziti kod centralne banke i hartije

od vrednosti koje se mogu refinansirati kod centralne banke 1.750.000 - - - - 1.391.945 3.141.945

Potraživanja za kamatu i naknadu - - - - 39.410 39.410Plasmani bankama u zemlji 475.379 - - - - - 475.379Plasmani komitentima 1.205.655 1.642.905 545.879 312.567 200.373 3.907.379Hartije od vrednosti i drugi plasmani

kojima se trguje - - - - 91.787 91.787Ulaganja u hartije od vrednosti koje se

drže do prispeća 10.124 4.950 60.411 - 75.485Učešća u kapitalu i ostale hartije od

vrednosti raspoložive za prodaju - - - - 14.490 14.490Potraživanja za više plaćen porez na

dobitak - - - - 48.007 48.007Nematerijalna ulaganja - - - - 31.930 31.930Investicione nekretnine - - - - - - Osnovna sredstva - - - - 490.913 490.913Ostala sredstva i aktivna vremenska

razgraničenja - - - - 15.300 15.300Ukupna aktiva 4.486.158 1.647.855 606.290 312.567 2.981.714 10.034.584 OBAVEZE Obaveze prema bankama u zemlji 75.000 335.000 - - 2.575 412.575Obaveze prema komitentima 1.809.118 1.018.584 184.376 34.258 3.301.310 6.347.646Obaveze za kamate i naknade - - - - 95.510 95.510Ostale obaveze iz poslovanja - - - - 52.057 52.057Rezervisanja - - - - 58.707 58.707Ostale obaveze i pasivna vremenska

razgraničenja - - - - 24.716 24.716Odložene poreske obaveze - - - - 10.819 10.819

Ukupne obaveze 1.884.118 1.353.584 184.376 34.258 3.545.694 7.002.030Neto izloženost kamatnom riziku na

dan 31 decembra 2007 2.602.040 294.271 421.914 278.309 -563.980 3.032.554

Na dan 31 decembra 2006 Ukupna sredstva 3.377.596 1.424.868 348.778 49.785 3.176.437 8.377.464

Ukupne obaveze 917.831 297.352 113.320 9.939 4.002.123 5.340.565 Neto izloženost kamatnom riziku 2.459.765 1.127.516 235.458 39.846 (825.686) 3.036.899

55

S R P S K A B A N K A a . d . B e o g r a d F i n a n s i j s k i i z v e š t a j i z a 2 0 0 7 . g o d i n u N A P O M E N E u z f i n a n s i j s k e i z v e š t a j e z a 2 0 0 7 . g o d i n u ( n a s t a v a k ) 33. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) Rizik promene kamatnih stopa (nastavak) Sledeća tabela prikazuje senzitivnost bilansa uspeha Banke na razumno moguće promene kamatnih stopa uz konstantno održavanje ostalih varijabli. Senzitivnost bilansa uspeha predstavlja efekat pretpostavljenih promena u kamatnim stopama na neto prihode od kamata u jednoj godini na finansijska sredstva i obaveze koji su bazirani na varijabilnim kamatnim stopama na dan 31 decembra 2006 godine.

Valuta Promena u

procentnom poenu Senzitivnist nabilans uspeha

RSD hiljada Povećanja/smanjenje procentnih poena (2007): EUR +0.5 859 USD +0.2 1.951 RSD +0.8 22.339 Povećanja/smanjenje procentnih poena (2006): EUR +1 4.407 USD +1.5 20.808 RSD -2 -47.808 Valutni rizik Valutni rizik je rizik da će doći do promene vrednosti finansijskih instrumenata prilikom promena deviznog kursa. Odbor za aktivu i pasivu Banke svakodnevno prati otvorenost deviznih pozicija po valutama značajnim za Banku, kako bi se minimizirali negativni efekti promene deviznog kursa na Banku. Sledeća tabela ukazuje na valute u kojima Banka ima značajne izloženosti na dan 31. decembra 2007 godine svojih monetarnih sredstva i obaveze kojima se ne trguje. Sledeća analiza obračunava rezultat razumno mogućih kretanja kurseva valuta u odnosu na RSD, uz konstantno održavanje ostalih varijabli. Negativni iznosi u tabeli predstavljaju potencijalno smanjenje bilansa uspeha ili kapitala, dok pozitivni iznosi predstavljaju potencijalna povećanja.

Valuta

Promene u deviznom

kursu (%)

Efekat na bilans uspeha

pre oporezivanja

Efekat na kapital

Promene u deviznom

kursu (%)

Efekat na bilans uspeha

pre oporezivanja

Efekat na kapital

2007 2007 2007 2006 2006 2006 RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada EUR 3% 145.222 0 5% 321.380 0 USD 2% 244.347 0 1% 240.270 0

56

S R P S K A B A N K A a . d . B e o g r a d F i n a n s i j s k i i z v e š t a j i z a 2 0 0 7 . g o d i n u N A P O M E N E u z f i n a n s i j s k e i z v e š t a j e z a 2 0 0 7 . g o d i n u ( n a s t a v a k ) 33. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) Valutni rizik (nastavak) Sledeća tabela prikazuje izloženost Banke deviznom riziku po valutama uključujući i valutnu klauzulu. na dan 31. decembra 2007. godine. U tabeli su uključena sretstva i obaveze po njihovim knjigovodstvenim vrednostima.

EUR USD CHF Ostale valute

Ukupno u stranoj

valuti Ukupno

U dinarima Ukupno RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljadaAKTIVA

otovina i gotovinski ekvivalenti 54.206 310.017 19.240 22.438 405.901 1.296.658 1.702.559Depoziti kod centralne banke i

hartije od vrednosti koje se mogu refinansirati kod centralne banke 196 1.387.989 - - 1.388.185 1.753. 760 3.141.945

Potraživanja za kamatu i naknadu 4.214 5.081 - 77 9.372 30.038 39.410Plasmani bankama u zemlji 4.754 - - - 4.754 470.625 475.379Plasmani komitentima 741.865 1.055.598 - 99.506 1.896.969 2.010.410 3.907.379Hartije od vrednosti i drugi

plasmani kojima se trguje - - - - - 91.787 91.787Ulaganja u hartije od vrednosti

koje se drže do prispeća - - - - - 75.485 75.485Učešća u kapitalu i ostale hartije

od vrednosti raspoložive za prodaju - 11.221 - 1.305 12.526 1.964 14.490

Potraživanja za više plaćen porez na dobitak - - - - - 48.007 48.007

Nematerijalna ulaganja - - - - - 31.930 31.930Investicione nekretnine - - - - - 0 0Osnovna sredstva - - - - - 490.913 499.913Ostala sredstva i aktivna

vremenska razgraničenja 2.112 - - - 2.112 13.188 15.300Ukupna aktiva 807.347 2.769.906 19.240 123.326 3.719.819 6.314.765 10.034.584 OBAVEZE Obaveze prema bankama u zemlji 412.575 412.575Obaveze prema komitentima 762.349 2.453.463 48.556 81.845 3.346.213 3.001.433 6.347.646Obaveze za kamate i naknade 294 89.891 67 28 90.280 5.230 95.510Ostale obaveze iz poslovanja - 52.057 52.057Rezervisanja - - 58.707 58.707Ostale obaveze i pasivna

vremenska razgraničenja 512 26 60 - 600 24.117 24.716Odložene poreske obaveze - 10.819 10.819Ukupne obaveze 763.155 2.543.380 48.683 81.873 3.437.093 3.564.938 7.002.030Neto devizna pozicija na dan 31.

decembra 2007. 44.191 226.526 (29.443) 41.453 282.726 2.749.827 3.032.554

Na dan 31. decembra 2006. Ukupna sredstva 909.738 3.218.315 16.601 174.041 4.318.695 4.058.769 8.377.464Ukupne obaveze 663.814 2.968.914 40.300 93.723 3.766.751 1.573.814 5.340.565 Neto devizna pozicija na dan 31.12.2006. 245.924 249.401 (23.699) 80.318 551.944 2.484.557 3.036.899

57

S R P S K A B A N K A a . d . B e o g r a d F i n a n s i j s k i i z v e š t a j i z a 2 0 0 7 . g o d i n u N A P O M E N E u z f i n a n s i j s k e i z v e š t a j e z a 2 0 0 7 . g o d i n u ( n a s t a v a k ) 33. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) Operativni rizik Operativni rizik je rizik da će doći do gubitka koji bi proistekao iz pada sistema, ljudskih grešaka, pronevera ili spoljnih događaja. Kad kontrole prestanu da funkcionišu, operativni rizik može da naruši ugled banke, može imati zakonske posledice ili usloviti nastanak finansijskih gubitaka. Banka ne može očekivati da eliminiše sve operativne rizike, ali uvođenjem rigoroznog kontrolnog okvira i nadgledanjem i odgovaranjem na potencijalne rizike, Banka je u mogućnosti da upravlja ovim ricima. Kontrola uključuje efektivnu podelu dužnosti, pristup, ovlašćenje i usaglašavanje procedura, obuku osoblja i proces nadgledanja, uključujući i internu reviziju. 34. UPRAVLJANJE KAPITALOM Ciljevi Banke u pogledu upravljanja kapitalom, što predstavlja širi koncept od iznosa kapitala prikazanog u bilansu stanja, su:

• da obezbedi usaglašenost sa zahtevima Narodne banke Srbije, • da obezbedi mogućnost dugoročnog nastavka poslovanja uz obezbeđenje prinosa akcionarima i

koristi drugim zainteresovanim stranama, • da obezbedi jaku kapitalnu osnovu kao podršku daljem razvoju poslovanja Banke

Rukovodstvo Banke redovno prati pokazatelje adekvatnosti Banke i druge pokazatelje poslovanja koje propisuje Narodna banka Srbije i dostavlja kvartalne izveštaje Narodnoj banci Srbije o ostvarenim vrednostima pokazatelja. Zakonom o bankama Republike Srbije je propisano da banke moraju da održavaju minimalni iznos kapitala od dinarske protivvrednosti 10 miliona evra prema zvaničnom srednjem kursu, pokazatelj adekvatnosti kapitala od najmanje 12%, kao i da obim i strukturu svog poslovanja usklade sa pokazateljima poslovanja propisanim članom. Odlukom o upravljanju rizicima (Službeni Glasnik Republike Srbije broj 86/2007) i Odlukom o adekvatnosti kapitala (Službeni Glasnik Republike Srbije broj 56/2007). Banka upravlja strukturom kapitala i vrši usklađivanja u skladu sa promenama u ekonomskim uslovima i rizikom karakterističnim za aktivnosti Banke. U cilju da održi ili prilagodi strukturu kapitala, Banka može korigovati iznos dividendi koji plaća akcionarima, povraćaj kapitala akcionarima ili emitovati odgovarajuće hartije od vrednosti. Nije bilo promena u ciljevima, politikama i procesima u odnosu na prethodnu godinu.

58

S R P S K A B A N K A a . d . B e o g r a d F i n a n s i j s k i i z v e š t a j i z a 2 0 0 7 . g o d i n u N A P O M E N E u z f i n a n s i j s k e i z v e š t a j e z a 2 0 0 7 . g o d i n u ( n a s t a v a k ) 34. UPRAVLJANJE KAPITALOM (nastavak) U skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke, definisanom od strane Narodne Banke Srbije (Službeni Glasnik Republike Srbije broj 56/2007) utvrđuje se način izračunavanja kapitala Banke i pokazatelja adekvatnosti tog kapitala Osnovni kapital Banke definisan je pomenutom odlukom i mora da iznosi najmanje 50% kapitala Banke Sledeća tabela prikazuje obračunate iznose osnovnog, dopunoskog kapitala i ukupnog kapitala Banke, kao i obračuna adekvatnosti kapitala 2007 2006 RSD hiljada RSD hiljada Osnovni kapital 2.365.632 2.213.978 Dopunski kapital 233.345 254.730 Ukupan osnovni i dopunski kapital 2.598.977 2.468.708 Odbitne stavke od kapitala 113.460 0 Kapital 2.485.517 2.468.708 Ukupna rizična bilansna aktiva 4.063.449 3.056.815 Ukupna rizična vanbilansna aktiva 267.921 228.952 Ukupna otvorena devizna pozicija 310.409 342.327 Ukupna rizična aktiva 4.641.779 3.628.094 Adekvatnost kapitala na dan 31 decembra 53,55% 68,04% Banka je dužna da obim i strukturu svog poslovanja uskladi sa pokazateljima poslovanja propisanim Odlukom o upravljanju rizicima (Službeni Glasnik Republike Srbije broj 86/2007) Ostvareni pokazatelji poslovanja Banke na dan 31 decembra 2007 godine bili su sledeći:

Pokazatelj poslovanja Propisana

vrednost Ostvarena

vrednost Ulaganje banke maks 60% 19,75 Izloženost prema licima povezanim s bankom maks 20% 4,12 Zbir velikih izloženosti banke maks 400% 35,59 Prosečni mesečni pokazatelj likvidnosti: – u prvom mesecu izveštajnog perioda min 100 313 – u drugom mesecu izveštajnog perioda min 100 298 – u trećem mesecu izveštajnog perioda min 100 263 Pokazatelj deviznog rizika maks 30% 11,95% Izloženost banke prema grupi povezanih lica 25% 19,90% Bruto plasmani stanovništvu 150 % 48,67% Izloženost banke prema licu povezanim sa bankom 5% 0,07% Ulaganja banke u lica koja nisu u finansijskom sektoru 10% -

59

S R P S K A B A N K A a . d . B e o g r a d F i n a n s i j s k i i z v e š t a j i z a 2 0 0 7 . g o d i n u N A P O M E N E u z f i n a n s i j s k e i z v e š t a j e z a 2 0 0 7 . g o d i n u ( n a s t a v a k ) 35. DOGAĐAJI NAKON DATUMA BILANSA STANJA a) Pitanja proistekla iz transformacije NBJ-Vojnog servisa

u YU GARANT Banku ad, Beograd U postupku transformacije Narodne banke Jugoslavije (u daljem tekstu NBJ) – Vojni servis u YU Garant Banku AD, Beograd, shodno Ugovoru zaključenom između navedenih strana 4. novembra 1996. godine, Banka je kao pravni sledbenik NBJ - Vojnog servisa preuzela devizna sredstva u iznosu od USD 58,9 miliona, kao i činidbene garancije u iznosu od USD 280 miliona. Ugovorom je predviđeno da NBJ prenese devizna sredstva sa svojih računa na devizne račune Banke, nakon deblokade deviznih računa NBJ u inostranstvu, a u skladu sa statusom tih sredstava po osnovu razgraničenja imovine, prava i obaveza bivše SFRJ. U skladu sa Sporazumom o pitanju sukcesije zaključenog u Beču 29. juna 2001. godine između Država sukcesora bivše SFRJ, Banka je 05. decembra 2001. godine iz svojih poslovnih knjiga isknjižila sve devizne činidbene garancije (USD 280 miliona), koje su bile izdate od strane NBJ-Vojnog servisa. Od ukupnog iznosa činidbenih garancija, na izdate garancije po zaključenim poslovima sa iračkim poveriocima odnosio se iznos od USD 233 miliona, od kojeg se na Republiku Srbiju odnosi iznos od USD 130 miliona Banka je u 2005. godini u okviru drugih vanbilansnih pozicija evidentirala obaveze po garantovanim obavezama prema Iraku u iznosu od USD 130 miliona. U toku 2003. godine deblokirana su devizna sredstva bivše SFRJ, i devizne rezerve u dolarima i iste su podeljene po opštem ključu za raspodelu imovine i obaveza državama sukcesorima bivše SFRJ. Države sukcesori bivše SFRJ preuzele su obavezu da u celini alimentiraju svoje rezidente a obaveze prema rezidentima drugih zemalja sukcesora su ukinute. U skladu sa Ugovorom zaključenim između NBJ i Banke, NBS je nakon deblokade deviznih računa u inostranstvu, od pripadajućih sredstava NBS (USD 51 milion) prenela Banci sredstva u iznosu od USD 46.3 miliona, a iznos od USD 5,04 miliona je blokiran kao obezbeđenje po osnovu isplate izvršene u 1998. godini za Javno preduzeće Jugoimport SDPR, na ime tehničke pomoći sa kuvajtskim partnerom. Po ovom osnovu Banka je blokirala devizne obaveze prema „Jugoimport SDPR“-u. Navedeni iznos će biti deblokiran od strane Narodne banke Srbije i dat na raspolaganje Banci, odnosno Jugoimport-u SDPR, Beograd, ukoliko kuvajtska strana za navedeni iznos umanji dug Republici Srbiji . U okviru prenetih sredstava Banci (USD 45,3 miliona) uključena su i sredstva Rasheed banke, Bagdad u iznosu od USD 6,3 miliona Navedena sredstva Rasheed banka je prenela na račun NBJ-Vojni servis na ime pokrića po loro akreditivima za izvođenje investicionih radova u Iraku u periodu od 1989. godine do 1990. godine NBJ je shodno Sporazumu o načinu obračuna i prenosa dela kamate, na sredstva na deviznom računu Vojnog servisa kod NBJ, po osnovu korišćenja sredstava Rasheed banke, obračunavala kamatu u periodu od juna 1990. godine do 1996. godine. Obračunata kamata u navedenom periodu iznosi USD 1,6 miliona NBS je iznos obračunate kamate uključila u okviru prenetih sredstava nakon deblokade deviznih računa u inostranstvu, odnosno u iznos od USD 46.3 miliona (Napomena 23). Transformacijom NBJ-Vojnog servisa u Banku 1996. godine, Banka je obračunatu kamatu u iznosu od USD 1,6 miliona evidentirala kao obaveze prema Rasheed banci, obzirom da su potraživanja i obaveze sa poslovnim partnerima iz Republike Irak bili u mirovanju, jer je Republika Irak bila pod višegodišnjim sankcijama. Dana 10. januara 2008. godine JP Jugoimport SDPR je zaključio Sporazum sa Ministarstvom finansija Republike Irak o regulisanju potraživanja i obaveza po ugovorima koji su potpisani pre 06.08.1990. godine. Navedenim Sporazumom usaglašen je dug Iraka prema JP Jugoimport SDPR-u sa stanjem na dan 31.12.2007. godine.

60

S R P S K A B A N K A a . d . B e o g r a d F i n a n s i j s k i i z v e š t a j i z a 2 0 0 7 . g o d i n u N A P O M E N E u z f i n a n s i j s k e i z v e š t a j e z a 2 0 0 7 . g o d i n u ( n a s t a v a k ) 35. DOGAĐAJI NAKON DATUMA BILANSA STANJA a) Pitanja proistekla iz transformacije NBJ-Vojnog servisa

u YU GARANT Banku ad, Beograd (nastavak) Navedenim Sporazumom je regulisano da će obaveze po garancijama i kontragarancijama, koje su izdate do 6. avgusta 1990. godine po nalogu JP Jugoimport SDPR-a ili krajnjih poveriralaca biti ukinute Saglasno ovom Sporazumu, Banka je potencijalne obaveze po činidbenim garancijama koje su nastale do 6. avgusta 1990. godine prema iračkim poveriocima u iznosu od USD 130 miliona isknjižila iz poslovnih knjiga na dan 31.12.2007. godine (Napomena 29). Sporazumom o regulisanju međusobnih potraživanja i obaveza izmedu Jugoimport SDPR-a (Zajmodavac) i Republike Irak, koju zastupa Ministarstvo finansija Republike Irak, uključuje i obaveze koje je Banka imala prema Rasheed banci u iznosu od USD 6,3 miliona, ali ne obuhvata i obaveze za kamatu u iznosu od USD 1,6 miliona (Napomena 24 ). Kako Banka u skladu sa Sporazumom zaključenim 10. januara 2008. godine, nema obaveze prema Rasheed banci u iznosu od USD 6,3 miliona, navedeni iznos je prenela dana 20.02.2008. godine na račun JP „Jugoimport SDPR”-a, jer je isti uključen u Sporazum o regulisanju međusobnih potraživanja i obaveza između JP “Jugoimport SDPR”-a i Republike Irak. b) Nove emisije akcija Skupština Srpske banke ad Beograd na 26 vanrednoj sednici, održanoj 19.02.2008. godine, donela je Odluku o izdavanju javnom ponudom običnih akcija IV emisije radi povećanja osnovnog kapitala. Banka izdaje akcije IV emisije u ukupnom obimu od 100.000.000.00 dinara, odnosno, 10.000 komada akcija pojedinačne nominalne vrednosti od 10.000.00 dinara. Emisiona cena je utvrđena na osnovu ponderisane prosečne cene akcija na Beogradskoj berzi u poslednja 3 (tri) meseca, iznosi 54.000.00 dinara. Postojeći akcionari imaju pravo prečeg upisa 10.000 komada akcija ove emisije, srazmerno nominalnoj vrednosti posedovanih akcija na dan održavanja Skupštine akcionara. Postojeći akcionari imaju pravo prečeg upisa po povlašćenoj emisionoj ceni od 48.600.00 dinara.

61

S R P S K A B A N K A a . d . B e o g r a d F i n a n s i j s k i i z v e š t a j i z a 2 0 0 7 . g o d i n u N A P O M E N E u z f i n a n s i j s k e i z v e š t a j e z a 2 0 0 7 . g o d i n u ( n a s t a v a k ) 36. DEVIZNI KURSEVI Devizni kurs utvrđen na međubankarskom sastanku deviznog tržišta primenjen na preračun pozicija bilansa stanja na dan 31. decembra 2007. i 2006. godine za date valute iznosi: Valuta 31.12.2007. 31.12.2006. EUR 79,2362 79,0000 CHF 47,8422 49,1569 USD 53,7267 59,9757

62